63 VREME ▸ 05/05/2011

KAPITALNA IZDANJA

KNJIGEGLASNIKOVE

Nova izdanja Službenog glasnika Maj 2011.

Kapitalna studija Čekajući kapitalizam so-

ciologa Mladena Lazića, profesora beo-

gradskog Filozofskog fakulteta, plod je

dugogodišnjeg istraživačkog rada na po-

lju društvenih promena. U svojoj obuhvat-

noj i temeljnoj analizi aktuelnih društvenih

procesa u Srbiji, baziranoj na proučava-

nju načina na koji se klase u Srbiji rekon-

stituišu i uspostavljaju nove međusobne

odnose, profesor Lazić je pokazao da kla-

sno utemeljen pristup društvenim pro-

menama nije zastareo, već da i dalje predstavlja izuzetno koristan

istraživački koncept i instrument, naročito u kontekstu potrebe za

nadilaženjem postojećih, uglavnom segmentarnih pristupa društvu

(ekonomskih, političkih i drugih), koji redukuju društvenu stvarnost

time što tumačenje društvenih promena svode na pojedinačne aktiv-

nosti elitnih političkih aktera, zapostavljajući ulogu i mesto drugih,

kolektivnih i individualnih, aktera. Knjiga je podeljena na tri dela. U

prva dva dela autor je izložio ključne teorijske i istorijsko-struktural-

ne pretpostavke za razumevanje savremenih procesa u Srbiji kojima

se zatim bavi u trećem delu knjige. Tako, u prvom delu izvodi teorij-

ske, metodološke i konceptualne pretpostavke u smislu redefinisa-

nja društvenih pojmova o kojima je u knjizi reč (kao što je, na primer,

pojam klase), dok se u drugom delu bavi ispitivanjem nastanka i pro-

mena oblika društvenih odnosa u Srbiji u poslednja dva veka, od vre-

mena početaka konstituisanja kapitalističkog društva polovinom 19.

veka do pokušaja njegovog rekonstituisanja na prelazu u novi mile-

nijum. U trećem delu knjige, naslovljenom “Novo klasno strukturi-

ranje u Srbiji”, analiziraju se promene kroz koje prolaze tri osnovne

društvene grupacije – vladajuće klase/elite (političke i ekonomske),

radnici i srednja klase, a zatim se istražuju najvažniji strukturalni ele-

menti njihovog položaja i pretpostavke za kolektivno (klasno) de-

lanje. Knjiga profesora Lazića Čekajući kapitalizam objavljena je u

ediciji Sinteze biblioteke “Društvo i nauka” u kojoj se objavljuju kapi-

talna dela, kao vrhunski nacionalni naučni dometi i reprezentativna

sintetička autorska dostignuća koja imaju karakter magnum opusa.

P rošlo je nešto više od 20 godi-

na otkako sam objavio knjigu

U susret zatvorenom društvu, u ko-

joj je pokazivano, teorijski i empirij-

ski, da je socijalizam klasno društvo

novog tipa, koje nema unutrašnjih

potencijala za društvene promene.

Samo par godina kasnije izgleda-

lo je da je celokupna problemati-

ka te knjige praktično arhivirana.

Socijalizam je, barem u Evropi, dra-

matičnom brzinom doživeo slom.

Politički pluralizam i tržišna eko-

nomija dočekani su kao pouzda-

na sredstva za neposredan pristup

celokupne regije i svih njenih žite-

lja društvu obilja i slobode. A po-

bednička kapitalistička ideologija

zavladala je i teorijskim konceptu-

alnim aparatom: ako nastupa pe-

riod opšteg blagostanja, tada je

klasa kao analitički pojam zastare-

la. Sovjetolozi (i marksisti-lenjinisti)

na Zapadu i na Istoku preobukli su

se u “tranzitologe”, a za jedini ozbi-

ljan teorijski problem proglašeno je

Srpski put u bespućeMladen Lazić: Čekajući kapitalizam

Biblioteka: Društvo i nauka

Edicija: Sinteze

Piše: MLADEN LAZIĆ

PR

E I

PO

SLE

RE

VO

LUC

IJA

PR

E I

PO

SLE

RE

VO

LUC

IJA

: Ant

ikap

ital

isti

čki p

laka

t iz

19

11

.: A

ntik

apit

alis

tičk

i pla

kat

iz 1

91

1.

64 VREME ▸ 05/05/2011

Gospodine Laziću, ovaj razgovor vodimo uoči 1. maja, Praznika rada. Čiji je to praznik? Ko su radnici u Srbiji danas? Ko na ovdaš-njoj političkoj i široj društvenoj sceni danas artikuliše i zastupa in-terese radnika?

Ovaj je praznik, kao i svi drugi praznici kod nas, shvaćen isključivo kao

neradni dan, tako da se njegova simbolička funkcija izgubila. Jasno je da

je puko neradno proslavljanje Praznika rada besmisleno, ali ono dobro

odslikava stanje u kojem se radnička klasa u Srbiji nalazi danas. Tako se

jedna sindikalna rukovoditeljka pita, povodom neuspeha organizovanja

protesta na Prvi maj (kao što je, uostalom, dramatično neuspešan bio i

sličan pokušaj prošle godine), da li u Srbiji uopšte postoji radnička kla-

sa, a da se prethodno nije upitala kako je onda moguće da postoji orga-

nizacija kojom ona rukovodi, a koja bi trebalo da okuplja “nepostojeću”

klasu! Naravno da radnička klasa, u strukturalnom smislu, postoji, s ob-

zirom na to što najveći broj zaposlenih i dalje obavlja izvršilačke, rutin-

ske i u tom smislu, po pravilu, manuelne poslove (bez obzira na to da li

se u ruci drži čekić, ili se kuca na tastaturi računara), ali je – kao što je to

još Marks znao – za klasu u punom značenju neophodna svest o kolek-

tivnim interesima, kao i zajednička borba za ostvarivanje tih kolektiv-

nih interesa. S tog stanovišta, radnička klasa kod nas je skoro isključivo

“klasa po sebi”, koju karakteriše izrazita fragmentisanost. Njeni su pri-

padnici orijentisani skoro isključivo na lične ili uže grupne interese, a op-

štiji interesi ih se ne tiču, kao što je otvoreno izneto tokom nedavnog

štrajka prosvetnih radnika (“neka drugi brinu svoje vlastite brige” – re-

kao je tada, približno, jedan sindikalni vođa).

Više je razloga za takvo stanje. Fragmentisanost, između ostalog, znači

da je položaj radnika u različitim sektorima i preduzećima izrazito razli-

čit: s jedne je strane ogromna nezaposlenost, s druge mnogi zaposle-

ni primaju minimalne ili neredovne zarade, treći su relativno zaštićeni u

javnim preduzećima i ustanovama, četvrti su vrlo dobro plaćeni u nekim

stranim firmama itd. Važna je, zatim, i činjenica masovne, dugotrajne

i izrazite oskudice, kroz koju prolazi većina radnika, a produžena egzi-

stencijalna ugroženost pre navodi na apatiju nego na pobunu. Dalje, kod

nas je pozivanje na opšte interese duboko kompromitovano, lažnim pa-

triotskim apelima, iza kojih su se krili sebični interesi, tako da ljudi više

ne veruju u kolektivne akcije. Zatim, kod nas su slabo razvijeni instituci-

onalni oblici – pre svega sindikalne i političke organizacije – kroz koje bi

se uobličavali i koordinisali zahtevi koji proizlaze iz kolektivnih klasnih

interesa itd.

U kom stepenu je artikulisana klasna svest u Srbiji? Da li političke partije uopšte nastoje da artikulišu realne klasne interese i intere-se kojih klasa?

Istraživanja koja smo radili pokazuju da su vrednosne orijentacije svih

društvenih klasa u Srbiji u velikoj meri nekonzistentne, njihovi pripadnici

istovremeno podržavaju sasvim različite, pa i međusobno suprotstavlje-

ne ciljeve. Tako se, npr. među pripadnicima srednjih slojeva i ekonomskih

i političkih elita, većinski prihvataju pluralističke političke orijentacije i de-

mokratski poredak i, istovremeno, smatra da država treba i dalje da bude

najvažniji ekonomski akter, koji ne samo da mora da osigurava i reguliše

opšte uslove tržišne ekonomije nego i da preuzme menadžersku ulogu u

svim okolnostima u kojima se pojavljuju problemi (npr. u slučaju propasti

neke firme). Takve vrednosne orijentacije, koje svedoče o konfuznoj sve-

sti, pokazuju i da postoji masovna neosvešćenost opštih klasnih intere-

sa, i to ne samo kod radnika nego i kod većine pripadnika srednjih slojeva.

U tim okolnostima političke stranke, koje su konstituisane isključivo kao

INTERVJU: MLADEN LAZIĆ, SOCIOLOG, AUTOR KNJIGE ČEKAJUĆI KAPITALIZAM

Tranzicija koja teče

traganje za najefikasnijim ekonom-

skim i političkim instrumentarijem

koji će ubrzati “prelaz”, i ukloniti

marginalne teškoće.

Poznato je šta se posle dogodilo.

Početni ekonomski pad (umesto

očekivanog rasta) brzo je razve-

jao prvobitne (infantilne) iluzije,

a kasniji uspon zaobišao je širo-

ke grupacije stanovništva. Društvo

obilja nije se rasprostrlo na mno-

gobrojne radnike, nezaposle-

ne, stare, bolesne, nesnalažljive.

Pravolinijska tranzicija reinterpre-

tirana je i protumačena kao slože-

na, duga transformacija različitih

mogućih ishoda, a njen (eventu-

alni!) uspeh postao je, prema no-

vom tumačenju, zavisan od celog

niza činilaca: “pređenog puta”,

spoljašnjih okolnosti, kvaliteta eli-

ta, odaziva masa i sl. I eto nove

prilike za teoriju: teškoće su plod-

no tlo za misli.

Srbija (a i većina ostalih zemalja-

naslednica nekadašnje Jugoslavije)

imala je posebnu sudbinu u ce-

lokupnom krivudavom postsoci-

jalističkom kretanju. Na ovim je

prostorima slom socijalizma doče-

kan kao prilika za ostvarivanje poti-

snutih nacionalnih (državotvornih)

težnji, a primordijalne strasti koje

su u tom okrilju uzburkane i poto-

ci krvi koje su proizvele, iskorišćeni

su kao zaklon u kom se nesmeta-

no zgrtao plen (u moći i novcu). U

sveukupnom lomu koji je nastupio

– političkom, ekonomskom, soci-

jalnom, moralnom – izgradnja ka-

pitalističkih odnosa (savremenog

Zapadnog liberalnog – tržišnog i

demokratskog – tipa) gurana je to-

kom deset godina na margine, da

bi se – kada je (ponovo) dospela u

središte pažnje – otkrilo kako je ve-

ćina karata već podeljena. Glavnina

bogatstava bila je razgrabljena.

Politički pluralizam definisan je

kao ratište nepomirljivih neprija-

telja, a opšti interes, stoga, kao hi-

mera. Siromaštvo je tumačeno kao

endemsko, pa tako i sudbinsko.

A kultura je srozana na vašarsku

zabavu.

I šta sad? Znači li to da je pose-

ban, “srpski put” u kapitalizam,

zapravo stranputica iz koje izlaza

nema? Čeka li Srbija kapitalizam

(sada, kao i tokom prve polovi-

“Nakon promena ljudi su u Srbiji očekivali onaj idealno-tipski kapitalizam (Zapad-

nog) središta, a dozvolili su svojim elitama da uspostave periferijski kapitalizam,

koji je idealnom tipu u mnogome suprotstavljen. Da bi se iz tog oblika izašlo,

neophodno je sadejstvo prosvećene elite i osvešćenog stanovništva”

Foto: A.Anđić

65 VREME ▸ 05/05/2011

pragmatične organizacije posvećene borbi svojih rukovodstava za vlast,

i same podržavaju vrednosnu konfuziju, upućujući međusobno nesagla-

sne demagoške poruke nižim slojevima (naglašavajući pre svega socijalnu

ulogu države) i obećanja kojima se realizuju interesi srednjih i viših slojeva

(pre svega uključivanjem zemlje u globalni kapitalistički poredak).

Kakva je danas struktura vladajuće klase, odnosno elite kod nas? Vladajući se slojevi kod nas sada nalaze u drugoj fazi svoje rekonstrukcije,

kao što pokazuju rezultati naših istraživanja. U prvoj su fazi, tokom 1990-

ih, politička i ekonomska elita kod nas, za razliku od svih drugih evrop-

skih postsocijalističkih društava, formirane najvećim delom od strane

pripadnika ranije vladajuće grupacije – nomenklature – tzv. konverzijom

ranijih političkih položaja (koji su uključivali i direktorske). Tako su neka-

dašnji socijalistički rukovodioci dospeli u vrhove aparata vlasti (na osno-

vu izbornih pobeda SPS), ili su postali veliki privatni vlasnici (oni, ili članovi

njihovih porodica, privatizacijom postojećih društvenih preduzeća, ili pre-

bacivanjem društvenog kapitala u novoosnovane privatne firme). Od kraja

1990-ih počinje druga faza, “čišćenje”. U strukture vlasti ulaze pripadni-

ci nekadašnjih opozicionih stranaka, poreklom skoro isključivo iz srednjih

slojeva, a postepeno se menja i sastav ekonomske elite, tako što iz nje is-

padaju pojedinci koji su se pokazali nesposobnim za preduzetničke uloge,

koje zahteva tržišna ekonomija, a u nju se uzdižu oni (ponovo iz srednjih

slojeva – sitni i srednji preduzetnici i stručnjaci) koji postižu preduzetnički

uspeh. U tom se smislu, po svom sastavu, naša sadašnja politička i eko-

nomska elita približavaju strukturama tih elita formiranih tokom 1990-ih

u drugim postosocijalističkim zemljama. Treba ovde ukazati i na jednu či-

njenicu o kojoj govore istraživači različitih teorijskih (i ideoloških) usmere-

nja. Naime, često se iz naših javnih rasprava može zaključiti da bi prelazak

Srbije u kapitalistički poredak bio mnogo brži i sigurniji kada bi znatno

veći deo naše ekonomije bio u vlasništvu stranih velikih korporacija – tako

što bi one osigurale ne samo brži ekonomski rast nego i čvršće utemelje-

nje demokratskih političkih ustanova. Dok se za prvi deo stava može reći

da je uglavnom tačan (iako ne potpuno, u tom smislu, što je strani kapi-

tal po definiciji izrazito pokretan, pa može otići onako kako je i došao, uz

ozbiljne ekonomske posledice), za drugi deo iskaza se pre može reći da je

uglavnom netačan. Naime, strani kapital je ravnodušan prema političkom

poretku, sve dotle dok su uslovi za sticanje profita povoljni (kao što da-

nas vidimo po razlici s kojom se postupa prema Libiji i, recimo, Saudijskoj

Arabiji). A jedino domaća buržoazija ima trajniji interes za uspostavlja-

nje i očuvanje demokratskog poretka. Drugim rečima, bez snažne doma-

će buržoazije budućnost demokratije je neizvesna. S tog je stanovišta za

Srbiju danas suštinski važna Evropska unija (članstvo u njoj, ili barem te-

žnja članstvu), jer ona spolja nameće nužnost demokratskih političkih

institucija.

Ponekad se čini da naša takozvana tranzicija i nije nikakvo prelazno stanje, već stanje koje preti da postane trajno – ono što je nekada bila “revolucija koja teče” danas je “tranzicija koja teče”. Naslov vaše knjige glasi “Čekajući kapitalizam”. Da li smo mi uopšte izašli iz soci-jalizma i da li ćemo ikada ući u kapitalizam?

Iz socijalizma smo svakako izašli, jer socijalizam podrazumeva jedinstven

politički, ekonomski i kulturni monopol, a toga danas nema kako u celini

društva tako ni u jednoj od ovih oblasti. Kapitalizam se može odrediti na

različite načine, a za nas su sada važna dva određenja. Pre svega, u liberal-

nom smislu kapitalizam se shvata kao sistem tržišne ekonomije (koji osi-

gurava, na dugi rok, ekonomski rast, a time i rast životnog standarda i sl.),

te političkog i kulturnog pluralizma (slobodni izbori, lične slobode itd.). To

je idealan tip, kako bi rekao Maks Veber, koji služi za legitimisanje tog po-

retka, a poslužio je i kao ideološki obrazac pomoću kojeg je demontiran

alternativni socijalistički sistem. Ali, kapitalizam je i globalni svetski pore-

dak, koji se idealno-tipski reprodukuje samo u svom (zapadnom) središtu,

a na poluperiferiji ga mogu karakterisati osobenosti suprotne idealno-tip-

skim (dakle, “politički kapitalizam” uz državne monopole u ekonomiji,

nedemokratski politički poredak, masovno državno ili paradržavno nasi-

lje i sl.). Ovaj “nesklad” se održava, sve dotle dok središte kontroliše, pa i

koristi, postojeće odnose na periferiji. Ljudi su u Srbiji očekivali onaj ide-

alno-tipski kapitalizam središta, a dozvolili su svojim elitama (pa su im i

aktivno u tome pomagali, a manje je sada važno da li su to činili svesno

ili nesvesno) da uspostave periferijski kapitalizam. Da bi se iz tog oblika

izašlo, neophodno je sadejstvo prosvećene elite i osvešćenog stanovniš-

tva. Bojim se da smo za sada daleko od obe ove pretpostavke i da se pre-

težno možemo osloniti da spoljašnje delovanje. Ako je tako, onda naslov

knjige dobro opisuje naše sadašnje, ali i ranije istorijske okolnosti. R. V.

ne prošlog veka) kao Godoa, koji

je prisutan utoliko ukoliko je od-

sutan? Da li je onaj arhivirani

koncept zatvorenog društva po-

novo aktuelan, i da li – s obzirom

na sveobuhvatnu i duboku kri-

zu Zapadnog sveta – dobija i šire

značenje? U studiji koja je pred či-

taocima ne žele se tražiti odgo-

vori na tako dalekosežna pitanja.

Njen je cilj da (ponovo) započne

raspravu o nekim pretpostavka-

ma za odgovore na takva pita-

nja. Zbog toga je podsećanje na

studiju od pre dvadesetak godina

potrebno: tada je bila reč o anali-

zi početka kraja jednog društve-

nog poretka, a sada se radi o kraju

početka stvaranja novog poret-

ka, na ruševinama prethodnog. U

tom (vremenskom i problemat-

skom) rasponu kreće se glavnina

naredne rasprave. Ona je, dakle,

posvećena proučavanju društve-

nih promena – pre svega na pla-

nu klasnih odnosa – koje su se u

Srbiji zbivale između kraja 1980-ih

i prve decenije 21. veka.

(Odlomak iz predgovora knjige

Čekajući kapitalizam)

Чујте Срби! Арчибалда РајсаМоје успомене Живојина МишићаИзабрани текстови Иве АндрићаБлаго цара Радована Јована ДучићаАнтологија епске народне поезије Мало једро – Избор из �ечје поезије Јована Јовановића ЗмајаАнтологија родољубиве поезијеАнтологија лирске поезијеИзабрани текстови Исидоре СекулићМолитве на језеру Николаја ВелимировићаИзабрани текстови Милоша ЦрњанскогВреме смрти – Избор текстова Добрице Ћосића

ТЕКСТОВЕ ЧИТАЈУ ВЕЛИКАНИСРПСКЕ ПОЗОРИШНЕ СЦЕНЕ!

ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ КОЛЕКЦИЈУ ОД 12 КЊИГА ИЗ СРПСКЕ КУЛТУРЕ:

Појединачна издања можете наћи у свим

боље снабдевеним књижарама по цени од 499,00 РСД

Још је Сократ рекао да су књиге добра ствар, али кад их нешто питаш – оне ћуте.ГЛАСНИКОВЕ КЊИГЕ ГОВОРЕ!

КЊИГЕкоје се слушају

Родолф Арчибалд Рајс ЧУЈТЕ СРБИ! ЧУВАЈТЕ СЕ СЕБЕ | Издавач ЈП Службени гласник |

За издавача Слободан Гавриловић, директор | Дизајн Горан Ратковић | Извршни

уредник Јелена Тешановић | Лектура Радован Кнежевић | Тон мајстор

Зоран Јерковић | Сниматељ Драган Панић | Штампа

Арчибалд РајсЧујте Срби!Чувајте се себе

Говоре: Добрица Ћосић (предговор) | Љубивоје Тадић (текст књиге) | Вјера Мујовић (најаве)

Главни и одговорни уредник

Слободан Гавриловић

Редитељ Драгослав Бокан

Формат: mp3

© ЈП Службени гласник 2010

www.slglasnik.com

АНТОЛОГИЈА РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ | И

За издавача Слободан Гавриловић, директор | Дизајн Горан Ратковић

Извршни уредник Јелена Тешановић | Лектура Радован Кнежевић

Тон мајстор Зоран Јерковић | Штампа

Главни и одговорни уредник

Слободан Гавриловић

Редитељ Драгослав Бокан

Формат: mp3

Врста грађе: CD

Службени гласник 2011

www.slglasnik.com

Антологија родољуби�е поезије

Посетите књижаре Гласника или поручите књиге на телефоне: 011/ 36-444-52, 36-31-049, факс: 011/ 30-60-393 или e-mail: prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

66 VREME ▸ 05/05/2011

Božidar Andrejić: Kiselo drvo jede Srbiju

Biblioteka: Društvo i nauka

Edicija: Publikus

Knjiga našeg poznatog

novinara, novinskog

komentatora i uredni-

ka Božidara Andrejića

Kiselo drvo jede Srbiju

predstavlja gorku i lu-

cidnu poetsko-proznu

hroniku postpetookto-

barske Srbije. Knjiga se

sastoji od dva dela. U

prvom delu, naslovlje-

nom “Vodič kroz ‘novu’

Šumadiju” sabrane su Andrejićeve kolumne i au-

torske crtice objavljivane od 2002. do 2009. godine

u “Danasu” i “Blicu” pod nazivom “Na drugi po-

gled”, odnosno “Priručnik iz adetologije”. Drugi deo

Andrejićeve knjige “Nenarodne epske pesme – ri-

movani eseji” predstavlja autorovu zbirku pesama,

u kojoj on na margini novinskih vesti i komentara

ispisuje uzbudljiv i potresan poetski iskaz o sop-

stvenom vremenu. U kiselom drvetu iz naslova

knjige Andrejić vidi simbol svega što nagriza, pu-

stoši i osvaja Srbiju zbog nemara, nebrige i nekul-

ture sadašnjih pokolenja, da bi upravo o toj i takvoj,

urušenoj i poniženoj Srbiji, svedočio svojim pro-

znim i pesničkim rukopisom. “Sjajan stilista i dirljiv

anatom teško obolele Srbije, Boža Andrejić sa malo

reči, pažljivo odabranih, kaže i više od napisanog”,

kaže Vuk Drašković u predgovoru pesničkom delu

knjige. “Zaista je njegovim stihovima tesno, a mi-

slima i osećanjima čitaoca preširoko.”

Milka Lučić: Mediteranska ceremonija

Biblioteka: Umetnost i kultura

Edicija: Na putu

Naslov Mediteranska cere-

monija predstavlja treću pu-

topisnu knjigu naše poznate

novinarke i publicistkinje Milke

Lučić. Nakon Senki iz Knososa

i Mog skarabeja Milka Lučić je

Mediteranskom ceremonijom

ispisala svojevrsni “sentimen-

talni dnevnik s putovanja po

Sredozemlju i njegovim imagi-

narnim rukavcima”, kako gla-

si podnaslov ove knjige. Milka

Lučić posmatra i promišlja mediteranske krajolike koji-

ma putuje od Krita do Španije, seća se naroda i stvara-

laca koje je ovo podneblje iznedrilo i inspirisalo, beležeći

usput lične uspomene i impresije. “Svet, pravi, istinski

svet jeste ono što harmonično pulsira u našoj nutrini,

ćarlija uz povetarac ili bešumno ćuti, kao pesak u pusti-

nji”, kaže autorka na prvim stranicama svog putopisa.

“Kada se sve to u jednom nepoznatom trenutku spoji,

stvara se Jedinstvo, u kojem duhovno i fizičko pronala-

ze povlašćena mesta, kojih ima samo u literaturi. Stari

Grci bi ih nazvali Hiperborejom, gde su i njihovi bogovi,

pre svih najdraži bog Apolon, išli na podučavanje i du-

hovno sazrevanje, a onda se vraćali da obavljaju svoje

božanske poslove, za koje su bili zaduženi, po mitološ-

koj podeli nadležnosti. To povlašćeno mesto za mene je

uvek bio Mediteran, more i priobalje, načičkan sa toliko

različitih civilizacija i njihovih ostataka, ljudskih nada,

zabrinutosti i strepnji, koliko se ne može skupiti u celoj

zemaljskoj kugli.”

Jasmina Ahmetagić: Priče o Narcisu zlostavljaču: zlostavljanje i književnost

Biblioteka: Književne nauke, umetnost i kultura

Kolekcija: Skladište

Jasmina Ahmetagić je na sebe skrenula pažnju šire čitalačke publike knjigom

Unutrašnja strana postmodernizma u kojoj je kritički analizirala opus Milorada

Pavića. Za temu ove svoje studije Jasmina Ahmetagić je uzela fenomen zlostavljanja

u književnosti. Knjiga se sastoji od pet celina. Temu moralnog zlostavljanja ona ana-

lizira na primeru junaka Kafkinog Procesa i Pekićevog romana Kako upokojiti vampi-

ra; temu ljubavnog zlostavljanja analizira u Nabokovljevoj Loliti, Milevi Ajnštajn Vide

Ognjenović, Pekićevom Zlatnom runu i Andrićevoj priči Zlostavljanje; temu porodič-

nog zlostavljanja analizira u romanima Elfride Jelinek i Bore Stankovića Pijanistkinja

i Gazda Mladen, a temu odnosa žrtve i zločinca, odnosno potrebe žrtve za psihološkim prevazilaženjem tortu-

re, analizira u dve drame koje se bave logorskim iskustvom – dramama Vojnik i lutka Đorđa Lebovića i Arijela

Dorfmana Smrt i devojka. Poslednje i najintrigantnije poglavlje naslovljeno je “Zlostavljanje književnosti”. U

njemu se Jasmina Ahmetagić najpre bavi zlostavljanjem književnog junaka (i, posredno, čitaoca) od strane nar-

cističkog autora na primeru Gombrovičeve Pornografije, a zatim prelazi na problem zlostavljanja književno-

sti u našoj sredini, i to od strane kritičara i tumača koji književnost podvrgavaju ideološkom i političkom sudu

podobnosti redukujući sadržaj dela na meru sopstvene ideološki motivisane poente. Autorka analizira tri ta-

kva slučaja – tumačenje Njegoševog Gorskog vijenca kao inspiratora rata u Bosni i genocida u Srebrenici koje je

izveo Esad Bajtal, tumačenje Opsade crkve sv. Spasa Gorana Petrovića kao paradigme nacionalističke ideologije

savremene srpske kulture, koje je izveo Saša Ilić, kao i način na koji Mirko Kovač u svojoj esejističko-memoar-

skoj knjizi Pisanje ili nostalgija izvodi nacionalistički profil Borislava Pekića.

NOVO U PRAVNOJ BIBLIOTECI

Slobodan Spasić, Nebojša Šarkić, Đorđe Sibinović: Pravosudne profesije

Saizdavaštvo sa Agencijom za

licenciranje stečajnih upravnika

Za potrebe ovog

izdanja, autori

su pošli od defi-

nicije da je pra-

vosudni sistem

ukupni deo prav-

no-političkog si-

stema u čijoj su

okosnici sud, tu-

žilaštvo i advokatura kao Ustavom

predviđene obavezne pravosud-

ne profesije. Ostale profesije, čije su

obaveze i odgovornosti analizirane

(medijator-posrednik, javni belež-

nik, stečajni upravnik, izvršitelj, ve-

štak, tumač...), predstavljaju izvedene

funkcije koje korespondiraju sa poj-

mom pravosudnog sistema, te mogu

nositi taj uzvišeni epitet pravosudnih

profesija. Knjiga Pravosudne profesi-

je je, pre svega, namenjena studenti-

ma pravnih i njima srodnih fakulteta

u pripremi predmeta Pravosudno or-

ganizaciono pravo. Knjiga se može

koristiti i za pripremu polaganja pra-

vosudnog ispita, jer je obuhvatila sve

pravosudne profesije. Takođe, knjiga

predstavlja opšteobrazovno štivo za

sve pravnike i druga zainteresovana

lica jer jedinstveno obrađuje proble-

matiku gotovo svih profesija koje su

uključene u pravosudni sistem.

Zoran Stojanović:Krivično pravo

drugo izmenjeno i

dopunjeno izdanje

Saizdavaštvo sa Pravnim fakulte-

tom Univerziteta u Beogradu

Novo izdanje

ovog priručni-

ka za polaganje

pravosudnog is-

pita usklađeno

je sa izmena-

ma i dopunama

Krivičnog za-

konika iz 2009.

godine. Poseban značaj ovog izdanja

je da je materija izlaganja šira od one

predviđene Programom za polaganje

pravosudnog ispita.

67 VREME ▸ 05/05/2011

Pol Sezan: Istina u slikarstvu

Prevod: Mima Aleksandrić

Biblioteka: Književne nauke,

umetnost i kultura

Kolekcija: 1001 knjiga

Pol Sezan (1839–1906) je jedan od

najoriginalnijih duhova u istoriji sli-

karstva – vodeća figura impresio-

nističkog i postimpresionističkog

pokreta, otac modernog slikar-

stva čija je posvećenost

umetničkom pozivu po-

stala paradigma umet-

ničke doslednosti i težnje

za dosezanjem onoga

što je on nazivao “isti-

nom u slikarstvu”. Tom

Sezanovom frazom je i

naslovljena ova knjiga.

U njoj se nalazi izbor iz

Sezanove prepiske, kao i svedočenja

savremenika o njegovom slikarstvu,

karakteru i razmišljanjima o umet-

nosti. Slikar koji se ne da razvrstati,

Pol Sezan je temperamentni provo-

kator, rečeno je o njemu. Mizantrop

koji se okomljuje na kritičare i na sli-

karsku sabraću, i pokušava da ocrta

tokove, kako realističke

tako i impresionističke

ili neoimpresionističke,

u kojima bi da vidi sebe.

Na ovim izabranim stra-

nicama pomalja se jedan

Sezan, “sirov”, koji govori

naglaskom francuskog juga, žesto-

ko kritikujući slikarstvo i institucije

svog vremena. “Dugujem vam isti-

nu u slikarstvu, i ja ću vam je reći”,

piše u jednom od pisama. Kazaće

da postoje dve vrste slikarstva: ono

koje dolazi iz žila, a to je njegovo, i

slikarstvo drugih.

Knjiga Pisma Mileni sadrži jednu od najuzbudljivijih ljubavnih prepiski u istoriji literature. Franc Kafka i Milena Jesenska su se upoznali

u jesen 1919. godine, a zatim sledeće tri godine pisali pisma jedno drugom. Od njihove prepiske sačuvana su zahvaljujući slučaju samo

Kafkina pisma. Ona danas predstavljaju svedočanstvo jedne velike ljubavi, strasti i očaja i u ovom izdanju su data u do sada najpotpu-

nijem obliku, bez cenzure. “U rukama vam je takoreći ljubavni roman koji je i više od svakog romana, napisan u vidu dramatičnog niza

Kafkinih pisama Mileni Jesenskoj”, napisao je prevodilac i priređivač ovog izdanja Jovica Aćin, naš najbolji poznavalac Kafkinog dela i ži-

vota. “To je goli Kafka, mada usred gomile obučenih. Uzbudljiv dokument neuporedive strasti, bezdanosti i bola. Prvi put ovo izvanredno epistolarno delo

života imate u danas najcelovitijoj i, po redosledu pisama, verodostojnoj verziji. I tek sad istinski blista, s nikad prevedenim pismima i isključivanim delo-

vima pisama. U rukama vam je neodoljivo delo života i pisanja u izvornom sjaju, za večnost.” Pored Kafkinih pisama, knjiga Pisma Mileni sadrži i njena pi-

sma upućena Kafkinom prijatelju Maksu Brodu, kao i hronologiju njihovih života u razdoblju od njihovog prvog susreta 1919. do Kafkine smrti 1924. godine.

Džozef Konrad: Poreklo prave reči

Prevod: Milan Miletić

Biblioteka: Književne nauke, umetnost i kultura

Kolekcija: Tragovi

Džozef Konrad, pisac Srca tame i Lorda Džima, vlasnik

je jedne od najzanimljivijih biografija u istoriji književ-

nosti. Ovaj Poljak, rođen u Ukrajini 1857. godine kao

Jozef Teodor Konrad Koženjovski, u šesnaestoj godi-

ni je prvi put video more, da bi zatim šesnaest godi-

na služio na brodovima engleske trgovačke mornarice

i njima oplovio svet. Engleski jezik je naučio u dvade-

set prvoj, a onda, nakon završetka pomorske karijere,

u trideset šestoj godini zakoračio u svet literature i postao jedan od naj-

suptilnijih stilista u engleskoj i svetskoj književnosti. Knjiga Poreklo pra-

ve reči, koja se sada prvi put objavljuje

na našem jeziku, jeste Konradovo auto-

biografsko i autopoetičko delo. Ono se

nastavlja na (kod nas ranije objavljenu)

knjigu Ogledalo mora u kojoj je Konrad

opisao svoje pomorske dane i doživljaj

mora. U ovoj knjizi, pak, Konrad se seća

svog dečaštva, mladosti i stvarnih lično-

sti koje su kasnije poslužile kao model

po kome su nastajali njegovi književni

junaci, zatim razloga i okolnosti koji su

ga odvukli najpre na more a onda u spi-

sateljske vode, ali govori i o sopstvenom

shvatanju literature i njenom smislu.

Franc Kafka: Pisma Mileni

Prevod: Jovica Aćin

Biblioteka: Književne nauke, umetnost i kultura

Kolekcija: Tragovi

Đakomo Leopardi: Dnevnik prve ljubavi – Misli

Prevod: Nada Uzelac

Biblioteka: Književne nauke, umetnost i kultura

Kolekcija: 1001 knjiga

Filozof kosmičkog pesimizma, “turobni ljubavnik smrti”, kako ga je nazivao Alfred de Mise,

Đakomo Leopardi (1789–1837), najznačajniji je pesnik italijanskog romantizma i jedan od najve-

ćih pesnika XIX veka. U ovoj knjizi nalaze se dva njegova dela. Prvo je Dnevnik prve ljubavi u kome

dvadesetšestogodišnji Leopardi, pošto se zaljubio, da bi olakšao srcu, upoznao sebe i svoje strasti

i, kako sam kaže, istražio do tančina suštinu ljubavi, ispisuje dvonedeljni dnevnik svog prvog ljubavnog zanosa. Drugi

deo knjige čine znamenite Misli, sto jedanaest “moralnih zapisa”, napisanih neposredno pesnikovu smrt. U njima

Leopardi testamentarno i gorko sumira sopstveno iskustvo i pogled na život, ljude i umetnost. “Kažem da je svet savez razbojnika protiv dobrih i sa-

vez podlaca protiv plemenitih”, napisaće na jednom mestu. Ova dva Leopardijeva naslova, koja se po prvi put objavljuju na srpskom jeziku, jedan na-

stao iz zanosa a drugi iz razočarenja, nalaze se među koricama ove knjige kao dva sveta u jednom, utoliko bogatijem u njegovom rasponu.

SIROV I ISTINIT: Sezan, Autoportret

OKEANSKO ČUVSTVO: Džozef Konrad

GORČINA MLADOSTI: Đakomo Leopardi

68 VREME ▸ 05/05/2011

Pero Simić i Zvonimir Despot: Tito – strogo poverljivo

Ovo je prva zajednička knjiga jednog srpskog i jednog hrvatskog autora u posled-

njih pola veka, koja se bavi našom novijom istorijom. U knjizi se nalaze 253 ma-

nje poznata ili potpuno nepoznata dokumenta o Titu – od krsnog lista i najveće

tajne njegovog života, uslova i okolnosti pod kojima ga je Moskva postavila za

generalnog sekretara CK KPJ i nepoznanica o sukobu sa Staljinom, do podataka o njegovim platama,

autorskim honorarima i dečjim dodacima. Tito – strogo poverljivo omogućuje čitaocu da iz prve ruke

upozna Tita – najvećeg jugoslovenskog političara 20. veka.

Predrag Lalević: S Titom po svetu

U poplavi napisa o Titu iz pera samoreklamera ili onih koji žele, najčešće na osnovu

izvora iz druge ruke ili proizvoljnih ocena, da proizvedu još jednu visokotiražnu pu-

blikaciju, izdvaja se ova knjižica o Titu, koju je napisao čovek koji je imao jedinstve-

nu priliku da šesnaest godina bude uz Tita na njegovim poznatim putovanjima

– kao član lekarske ekipe koja je brinula o Titovom zdravlju. Doktor Lalević je au-

tentičan svedok koji, s jedne strane, kompetentno govori o Titovim zdravstvenim

problemima i, sa druge stane, zapisuje svoje lične utiske o zemljama koje je Tito

posetio i liderima sa kojima se sretao. Nepretenciozno, strogo se držeći svoje uloge lekara, bez političkih

ocena, sa puno dužne distance i poštovanja prema Titu, koga i dan-danas zove predsednikom.

Danilo Todorović: Tito, lov, politika – Tito u lovu, lov u politici

U životu biv šeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita lov je, skoro op-

sesivno, zauzimao centralno mesto. Ne samo kao hobi i pre dah od državnič-

kih i partijskih obaveza, lovišta su često bila mes ta važnih sastanaka na kojima

su donošene sudbinske odluke. Doktor Danilo Todorović, dugogodišnji direktor

Lovno šumskog gazdinstva “Jelen”, dvadeset godina je lovio sa Titom bivajući

često svedok raznih događaja od humornih do vrlo ozbiljnih. U “Jelen” su dola-

zili mnogi, od velikih svetskih državnika (Hruščov, Brežnjev, Čaušesku, Honeker,

Kadar…) do prvaka tadašnje jugo slovenske političke scene, svetskih biznismena i uglednika koji su

hteli da love tamo gde lovi jugoslovenski predsednik. Knjiga Tito – lov – politika nije samo memoar-

ska priča Danila To dorovića već i autentično svedočanstvo o vremenu i ljudima, Jo sipu Brozu kao lov-

cu i kao sabesedniku, lovcima i lovini, politici i moralu.

Knjiga Tito –

Fenomen 20.

veka predstavlja

biografiju Josipa

Broza, u kojoj

autor, koriste-

ći obimnu građu

i dugogodišnje

novinarsko isku-

stvo, nudi svoje

viđenje jedne od

najintrigantni-

jih ličnosti mi-

nulog veka i bez

sumnje najintrigantnije ličnosti u sedamdeseto-

godišnjoj istoriji dve bivše Jugoslavije. Pisan sa

jasno izraženim stavom, ali i sa izrazitom spo-

sobnošću za naglašavanje spornih mesta – od

zagonetke Brozovog spornog identiteta, preko

tajanstvenih perioda u njegovoj pretkomuni-

stičkoj i ilegalnoj biografiji, pa sve do trenutaka

u kojima su u Maršala bile uprte oči eksjugo-

slovenske, pa i svetske javnosti, a koji, uprkos

tome, nisu zagonetni ništa manje od trenutaka

prekrivenih velom anonimnosti – Simićev Tito

čitaoca podstiče da ne samo stranice vezane za

događaje koji su mu nepoznati nego i one po-

svećene događajima za koje je bezbroj puta čuo

– prati sa izuzetnim zanimanjem. Zato ne čudi

što su prva dva izdanja ove knjige prodata u pe-

deset sedam hiljada primeraka.

перо симић

20.

Pravo i društvo

Peti broj časopisa “Pravo i društvo”, koji je ušao u svoju drugu go-

dinu, objavljuje 26 naučnih, stručnih radova i priloga iz društve-

no-političkog, kulturnog i ekonomskog života. Novi broj časopisa

obeležava tekst Boška Mijatovića, poznatog ekonomskog struč-

njaka, koji govori o problemima srpske ekonomije u poslednjoj

deceniji i analizira mogućnosti ekonomskog oporavka i napretka

Srbije. Dve pravne studije uglednih pravnica Vesne Rakić Vodinelić

i Ljiljane Slavnić govore o propustima pravosudne reforme kod

nas i o Ustavnom sudu, kao obeležju tranzicione ustavnosti. Takođe, Saša Gajić piše o

zabludama srpskih evroutopista, Aleksa Đilas o De Golovoj viziji Evrope i problemima

savremenog Balkana, Piter Zejhan o novim ekonomskim planovima Evrope, a Goran

Nikolić o uticaju ekonomskih promena na sliku savremenog sveta. I ovog puta časopis

objavljuje tekstove na engleskom autorke Bogdane Koljević koja se bavi idejom stran-

ca u Evropi, ali prvi put i na portugalskom poznatog filozofa Miroslava Milovića o po-

litici mesijanstva. Ovaj broj donosi i tekstove filozofa Rajka Đurića o identitetu Roma,

Slobodana Divjaka o filozofiji Karla Šmita, istoričara Nikole Popovića o slomu SSSR,

pravnika Dejana Šuputa o sportskoj politici u Srbiji, kao i Trive Inđića o anarhizmu. U

stalnim rubrikama Periskop i Hronika, osvrti i prikazi predstavljeni su nove značajne knjige

i stručni i naučni skupovi.

Izazovi evropskih integracija

Tema novog broja časopisa “Izazovi

evropskih integracija” je “Proleće

ključnih reformi”. Za ovaj broj Zoran

Ivošević piše o Reformi sudstva,

Nemanja Nenadić o sistemskoj ko-

rupciji u Srbiji, Predrag Dejanović o

sistemu parlamentarnog nadzo-

ra i kontroli službi bezbednosti u

Republici Srbiji, Darko Tanasković o globalnim koordina-

tama neoosmanizma, a Nataša Gospić i Dragan Bogojević

o tome kako uhvatiti korak sa digitalnom Evropom. Boris

Knežević se bavi problemom sistema javnih nabavki u

Srbiji u funkciji približavanja EU, Vjera Mujović organiza-

cijom i trendovima međunarodne kulturne saradnje, a

Jovana Majstorović uticajem evropskih politika na razvoj

malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Pored ovih tekstova, u

časopisu se nalaze i prilozi Alaina Coureta i Vaclava Klausa

koji se bave aktuelnim evropskim problemima koji se tiču

bankarstva, odnosno krize demokratije u EU.

Knjige o TituPero Simić: Tito – Fenomen 20. veka

Treće dopunjeno izdanje

2011

| B

roj 1

ČASOPIS ZA PRAVNU I POLITIČKU KULTURU

Ekonomija Srbije: tendencije i problemi

Krah pravosudne reforme u Srbiji

Srpski evroutopizam

Ideja stranca u Evropi

Novi ekonomski planovi Evrope

De Golova vizija Evrope

i problemi savremenog Balkana

ČASOPIS ZA PRAVO I EKONOMIJU EVROPSKIH INTEGRACIJA

IZAZOVIEVROPSKIH

INTEGRACIJA

2011

/ 13

ISSN

182

0-94

59

Tema broja

Proleće ključnih reformi

uz podršku

ČASOPISI

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec