Гласовне промене

Промене гласова које настају приликом промене облика речи и у грађењу (творби)

нових речи.

Подела гласова по звучности

Подела сугласника по месту изговора

Двоуснени Б П М Уснени(лабијални)

Уснено- -зубни

В Ф

Зубни(дентали) З Д Т С Ц

Предњонепчани(палатали) Ч Ђ Ж Ш Њ Ћ Љ Ј Џ

Задњонепчани(веларни) К Г Х

Палатализација је гласовна промена при којој су се задњонепчани сугласници К, Г, Х испред Е,И или испред

непостојаног А заменили предњонепчаним (палаталним) -Ч,Ж,Ш.

К Е Ч Г + И

Ж Х А

Ш

Jавља се:

*у вокативу једнине именице мушког рода(које се завршавају на К, Г, Х):

ученик +е>учениче; К:Ч бог+е>боже; Г:Ж

*у презенту глагола (чија се основа завршава на К, Г,Х): моћи(мог-)>можеш, може... тећи(тек-)>течем, течеш...

*при грађењу речи (чија се основа завршава на К, Г, Х): облак + -ић>облакић>облачић; К:Ч књиг(а)+-ица>књигица>књижица ;Г:Ж смех+-ак>смехак>смешак; Х:Ш

*промена Ц у Ч и З у Ж: месец>месече; Ц:Ч кнез>кнеже; З:Ж Милица>Миличин…Ц:Ч

Одступања: Бранка>Бранкин,

Драга>Драгин, снаха>снахин, девојчица>девојчицин, васпитачица>васпитачицин…

Сибиларизација је гласовна промена при којој су се задњонепчани сугласници К, Г, Х испред самогласника И заменили зубним сугласницима Ц, З,С.

К Ц Г +И З Х С

Јавља се:

* у множини (номинативу, вокативу, инструменталу и локативу) именица мушког рода (чија се основа завршава на К, Г, Х):

ученик>ученици ; К:Ц излог>излози; Г:З

орах>ораси; Х:С

* у дативу и локативу једнине именица женског рода(чија се основа завршава на К, Г, Х):

јабука>јабуци; К:Ц књига>књизи; Г:З сврха>сврси; Х:С

* у императиву неких глагола: пећи(пек-)>пеци, пецимо, пеците… лећи(лег-)>лези, лезимо, лезите…

Одступања:

* у личним именима која се завршавају на –ка, -га у дативу и локативу једнине: Бранка>Бранки, Олга>Олги…

* код неких двосложних речи чија се граматичка основа завршава сугласничким групама цк, зг, чк, ћк:

коцка>коцки, мазга<мазги, мачка>мачки, воћка>воћки…

* код двосложних именица чија се основа завршава групом тк:

лутка>лутки, тетка>тетки…* код неких именица страног порекла: лига>лиги, шминка>шминки…

Напиши номинатив множине именице ђак. Која је извршена гласовна промена?

Непостојано А је назив за гласовну промену при којој се самогласник а из основе речи у једним облицима јавља, а у другим облицима исте речи се губи.

Јавља се:

* у номинативу једнине и генитиву множине великог броја именица мушког рода:

писац-писаца(:писца), врабац-врабаца(:врапца)…

*у генитиву множине именица женског и средњег рода:

оловка-оловака, ребро-ребара…

*у номинативу једнине мушког рода неких придева: горак:горка, снажан-снажна…

*у радном глаголском придеву неких глагола ишао:ишла, пошао:пошла…

*код предлога: с/са, к/ ка…

Промени именицу пас у једнини и уочи присутну гласовну промену.

Промена л у о је промена која подразумева промену л у о на крају речи и на крају слога.

Јавља се:*на крају радног глаголског придева у мушком роду једнине: учио:учила:учило… писао:писала:писало…*у номинативу једнине неких придева у мушком роду: весео, бео, цео…*у номинативу једнине неких именица: котао, петао, део…*у свим падежима осим номинатива једнине и генитива

множине именица које се завршавају на –лац: једнина: множина: Н.читалац читаоци Г.читаоца читалаца Д.читаоцу читаоцима А.читаоца читаоце В.читаоче читаоци И.читаоцем читаоцима Л.читаоцу читаоцима

Одступања:* именице изведене на -лац: зналац-зналца, неваљалац-

неваљалца…* у неким именицама: молба, жалба,

ждрал…* у речима страног порекла: генерал,

бокал, канал, метал…

Подела гласова по звучности

Једначење сугласника по звучности настаје када се два сугласника неједнаке звучности нађу један поред другог у оквиру речи. Они тада теже да се изједначе тако што се први управља према другом- први се са другим једначи по звучности.

сват+-ба>сватба>свадба; Т:Д топ+-џија>топџија>тобџија; П:Б бележ(ити)+-ка>бележка>белешка; Ж:Ш

Безвучни сугласници који немају своје звучне парњаке(Ф,Х,Ц) остају непроменљиви, али сами утичу на промену:

из+фризирати>исфризирати; З:С из+хранити>исхранити; З:С из+цртати>исцртати; З:С

Сонанти не утичу на промену! с+мислити>смислити; с+наћи се>снаћи се;

с+вући>свући…

Одступања:* звучно д испред безвучних с и

ш: средство, одсуство, градски; подшишати, одшетати,

одшити...* звучно ђ испред - ство: вођство* у неким сложеним речима

(домаћег и страног порекла): драгстор, пингпонг, предтакмичење…

* у неким властитим именицама страног порекла:

Мусоргски, Вашингтон, Мекдоналд…

Koја се гласовна промена извршила у речи исписати?

Јотовање је гласовна промена при којој се сонант ј спаја са сугласником испред себе дајући следеће резултате:

З, С, Д, Т, Л,Н + Ј=Ж, Ш, Ђ,Ћ, Љ, Њзубни и надзубни предњонепчанисугласници сугласници Б, П, В, М +Ј= БЉ, ПЉ, ВЉ, МЉуснени сугласници уснени сугласник+Љ

К, Г, Х +Ј= Ч, Ж,Шзадњонепчани предњонепчанисугласници сугласници

Јавља се:

* у компаративу придева: дал(ек)+-ји>далји>даљи; ЛЈ>Љ драг+-ји>драгји<дражи; ГЈ>Ж вис(ок)+-ји>висји>виши; СЈ>Ш

*у нструменталу једнине именица женског рода које се завршавају на сугласник:

сол+ју>солју>сољу ; ЛЈ>Љ глад+-ју>гладју>глађу; ДЈ>Ђ

*при грађењу речи: читан+-је>читанје>читање; НЈ>Њ цвет+-је>цветје>цвеће ; ТЈ>Ћ сноп+ -је>снопје>снопље ; ПЈ>ПЉ грм+-је>грмје>грмље; МЈ>МЉ риб(а)+ -ји>рибји>рибљи; БЈ>БЉ крав(а)+-ји>кравји>крављи; ВЈ>ВЉ

*у трпном глаголском придеву и презенту глагола: носити>нос+(ј)ен>ношен; СЈ>Ш везати>вез- +-(ј)ем>вежем; ЗЈ>Ж

Одступања:

* у компаративу неких придева: вис(ок)+-ји>виши(не вишљи ни височији) тесан +- ји>тешњи(не теснији) бесан+-ји>бешњи(не беснији)…* у сложеницама: објавити, сјединити, надјачати…* у речима: брезје, класје, козји…* у речима страног порекла: инјекција, конјугација, катјон…

Како гласи компаратив придева јак? Објасни насталу гласовну промену.

Подела сугласника по месту изговора

Двоуснени Б П М Уснени(лабијални)

Уснено- -зубни

В Ф

Зубни(дентали) З Д Т С Ц

Предњонепчани(палатали) Ч Ђ Ж Ш Њ Ћ Љ Ј Џ

Задњонепчани(веларни) К Г Х

Једначење сугласника по месту изговора

Јавља се:

1. Зубни сугласници З и С испред предњонепчаних Љ,Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш замењује са предњонепчаним Ж и Ш:

чезнути +-ња>чезња>чежња; З:Ж грозд +-је>гроздје>грозђе>грожђе; З:Ж носити +-ња>носња>ношња; С:Ш лист+-је>листје>лисће>лишће; С:Ш

2. Алвеоларно Н замењује се двоусненим М испред двоусненог Б:стамбени(стан), прехрамбени(прехрана), зелембаћ(зелен)...

*С и З не мењају се испред Љ и Њ у речима: изљубити, разљутити, изњушкати...

*код неких сложених речи: једанпут, странпутица, ванбрачни...

*у речима страног порекла: Истанбул, маскенбал, конфета...

Објасни настанак именице пажња и наведи извршену гласовну промену.

Губљење сугласника је гласовна промена која настаје када се у једној речи нађу, један до другог, исти или слични сугласници, или сугласничка група тешка за изговор.

1. Зубни сугласници Д и Т губе се када се нађу испред

сугласника Ц, Ч, Ђ и Џ: задатак>задатци>задаци сладолед+-џија>сладоледџија>сладолеџија отац>отче>оче... 2. Зубни сугласник Т губи се и када се нађе у сугласничкој

групи тешкој за изговор СТЛ, СТЉ, СТН, СТК, ШТН: растао>растла>расла радостан<радостна<радосна3. Зубни сугласник С губи се у изговору и писању неких

придева и прилога изведених наставком –СКИ: Ниш+-ски>нишски>нишки Беч+-ски>бечски>бечки

Одступања: *удвојени сугласник остаје у суперлативу придева који почињу са ј: најјачи, најјаснији, најјужнији...

*у неким сложеним речима: преддржавни, ваннаставни...

*у именицама страног порекла са наставком –киња: пијанисткиња, виолинисткиња, студенткиња...

*у придевима изведеном наставком –ни од именица страног порекла:контрастни, протестни, аористни...

Која је гласовна промена у придеву посна? Објасни.

Асимилација самогласника је гласовна промена којом се различити самогласници изједначавају.

Сажимање самогласника је гласовна промена при којој се два иста самогласника спајају у један дуги самогласник.

мојега>моега>моога(асимилација)>мога(сажи-

мање)

којега>коега>коога(асимилација)>кога(сажи-

мање)

*у сложеним речима када се први део речи завршава самоглас-ником о, а други део почиње њиме: плавоок, самоодбрана...

*у речима позајмљеним из страних језика: зоологија, антиисториј- ски...

Које су гласовне промене извршене при настанку речи соко?

КАКО?

продавачицин/продавачичин

КАКО?

тачки/тачци

КАКО?

мислиоц/ми-слилац

КАКО?

представа/претстава

КАКО?

читао(књигу)/

чито(књигу)

КАКО?

задатци/зада-ци

КАКО?

зеленока(девојка)/

зеленоока(девојка)

КАКО?

најаснији(задата

к)/најјаснији(задат

ак)