GLOBALIZACIJAPripremili:

1. Jevtić Vladan 96/411

2. Starčević Marija 99/171

3. Čašić Anđelija 96/569

4. Branković Milica 98/1231

5. Ranđelović Tatjana 98/4493

1. UVOD

• GLOBALIZACIJA se može posmatrati kao:

• - tehnološka

• - ekonomska

• - politička pojava.

U TEHNOLOŠKOM SMISLU:

• širenje tehnologija van granica jedne zemlje;

• razvoj industrijske proizvodnje usled sve većih potreba;

• međunarodna saradnja naučnika i tehnologa.

U EKONOMSKOM SMISLU:

• širenje multinacionalnih kompanija (Coca-Cola, McDonalds...);

• svet kao jedinstveno tržište.

U POLITIČKOM SMISLU:

• poredak koji se gradi u interesu bogatih i moćnih – TNK;

• ideologija XXI veka;

• predvodnici globalizacije – najrazvijenije zemlje sveta: SAD, Japan, Francuska, Nemačka, Kanada....

Globalizacija danas = unipolarni svet pod dominacijom ekonomski najmoćnijih zemalja (SAD)

• Progres sa jedne strane, a zaostalost u razvoju, sa druge.

• Sve veće bogatstvo VS. Sve veće siromaštvo.

ŠTA JE GLOBALIZACIJA?

• Ne postoji opšeprihvaćena definicija.• Tri grupe autora u pogledu shvatanja pojma

globalizacije:• Globalizacija je mit, ideološka maska;• Hiperglobalisti, ističu širinu promena koje

su obuhvatile čitav svet;• Globalizacija kao skup procesa prisutnih

krajem XX i početkom XXI veka

Može se zaključiti:

• - Iz mnoštva navedenih stavova mogu se izdvojiti različiti aspekti globalizacije i različiti odnosi prema njoj.

• - pod pojmom globalizacija podrazumeva se i određeno aktuelno stanje stvari koje ukazuje na činjenicu da je svet međusobno povezan.

VIDOVI GLOBALIZACIJE

• 1. u telekomunikacijama – Internet, satelitske TV

• 2. strane investicije u zemljama u razvoju – proizvodne ispostave velikih svetskih kompanija u zemljama jeftine radne stage

• 3. u preduzetništvu – multinacionalne poslovne imperije (Coca-Cola, Mc Donalds i sl).

• Proces globalizacije prvi put javno predstavio američki predsednik George Bush 1989. tokom predavanja na Univerzitetu u Ostinu , kao novi svetski poredak

• Glavni teoretičar globalizma Zbigniew Bzezinski – temelji globalizma kao ideologije 21. veka,

• Teorija o tehnotroničnom društvu i SAD kao glavni nosilac tehnotronične revolucije

2. Glavni ciljevi i nosioci globalizacije

Osnovni nosioci procesa globalizacije

• finansijske oligarhije

• TNK

• vojnoindustrijski kompleks

• tehnološki kompleks za proizvodnju opreme najnovije generacije

• medjunarodni informatički sistemi i njihovi jezici

Na geo

• Na geopolitičkom planu predvodnici globalizacije su najrazvijenije zapadne zemlje – SAD, Engleska, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Kanada ( G-7), zajedno sa svojim saveznicima.

Proces globalizacije sprovode sledećom metodologijom:

• dominacijom i monopolističkim položajem u oblasti novih tehnologija

• kontrolom svetskih finansijskih tokova• kontrolom najvažnijih privrednih resursa• monopolskom pozicijom u OUN i dr.

međunarodnim institucijama• monopolom vojne sile posredstvom NATO-a

Tri glavne institucije koje upravljaju procesom globalizacije:

• MMF

• Svetska banka

• Svetska trgovinska organizacija

• MMF osnovan sa ciljem da se održi ekonomska stabilnost putem “ kolektivne akcije na globalnom nivou”

• Značajne promene tokom 80-ih godina 20. veka

• MMF i Svetska banka: kontrast misije, kulture, stilova

• MMF – makroekonomska pitanja

• Svetska banka- strukturna pitanja

• U osnovi problema MMF-a i dr. medjunarodnih ekonomskih institucija nalazi se problem upravljanja

Transnacionalne kompanije

• Umesto mase malih i srednjih preduzeća centralnu ulogu u nacionalnom životu pridobija mali broj džinovskih korporacija u kojima je koncentrisana većina radne snage, kapitala i nove tehnologije.

• U SAD 200 korporacija drži preko 80% svih izvora proizvodnje

Korporacije se razlikuju :

• Prema broju zemalja u koje se rasprostiru

• Prema udelu proizvoda stvorenog spoljim operacijama

• Prema stepenu u kome su vlasništvo i menadžment internacionalizovani

Prema tome gde se formira politika kompanije, mogu se

izdvojiti:

• Etnocentrične

• Policentrične

• Geocentrične TNK

• Sve veći broj korporacija postaje geocentričan

• D. Morris : “svi postaju zamenjivi i potrošni, svi su samo jedna stavka u aktivi ili pasivi korporacija”

• Nesklad izmedju zalaganja za globalizaciju TNK i njihovih postupaka u praksi

• Početak 90-ih preko 20000 TNK

• 400 je obavljalo 66% svetske proizvodnje

• Radi izbegavanja antimonopolskih zakona ili kontrole nacionalnih država dolazi do formiranja velikog broja alijansi i integracija izmedju TNK

• 1996-1998 više od 20000 alijansi

• Dva apsolutna pravila u poslovanju: imperativ profita i ekspanzije

3. UTICAJ GLOBALIZACIJE

• Pogađa sve zemlje sveta

•Svet postaje bogatiji – za 5 decenija, globalno bogatstvo se uvećalo 6 puta

- profit TNK porastao je za 700%

- broj zemalja sa životnim vekom preko 70 god. porastao je sa 59 na 84

- proizvodnja hrane povećana za 25%

- pismenost svetskog stanovništva povećala se sa 64% na 76%

• Duboka socijalna podela sveta

Tabela br. 1: Učešće najsiromašnijih, najbogatijih i srednje zone u GDP-u, izvozu, korišćenju interneta i u patentima, 2002 god.

Udeo u GDP(u milrd. $)

Udeo u izvozu(% u GDP-u)

Br. korisnika interneta(na 1000 stanovnika)

Br. korisnika tel. linija(na 1000 stanovnika)

Br. patenta (na milion stanovnika)

Razvijene zemlje

25.768 22 446 584 350

Srednja zona

5.139 32 60 168 5

Nerazvijene zemlje

1.124 25 13 28 0

Svet 31.928 24 175 100 48

Izvor: Human Development Report UN, 2004., www.hdr.undp.org

Tabela broj 2: Smrtnost odojčadi i dužina života po regionima, 2002.

Smrtnost odojčadi na 1000 rođenih Dužina života

Sijera Leone 284 34,3

Etiopija 171 45,5

Indija 93 63,7

SAD 8 77

Francuska 6 78,9Izvor: Human Development Report UN, 2004., www.hdr.undp.org

• Digitalni jaz – sve dublja polarizacija sveta, “tehnološki aparthejd”

- SAD – 50% mladih se upisuje na fakultet, a u Nigeriji 0,1%

mladih; obrazovni jaz je 1 : 500

• Socijalna polarizacija sveta sve veća

- ekonomski rast u svega 15-tak zemalja, dok je staganiralo oko

100 zemalja

- preko 1,5 milijardi stanovnika živi sa jednim dolarom dnevno

- 255 svetskih milijardera kontrolišu veće bogatstvo, od kombinovanog godišnjeg dohotka zemalja u kojima živi

45% svetskog stanovništva- za tri decenije, 1/5 najbogatijih je uvećala svoju imovinu sa 70% na 85% svetskog bogatstva, dok je udeo najsiromašnije petine opao sa 2,4% na 1,2%- početkom 19. veka, disparitet u prihodima između najbogatijih i najsiromašnijih bio 1:3- početkom 20. veka 1:13- 1960. – 1:30- 1990. – 1:74- 1997. – 1:84

Slika broj 1: Rast GDP-a po glavi stanovnika, 1990-2001

manje od 0.0 %0.0-0.9 %1.0-1.9 %

2.0-2.9 %3.0% i višenema podataka

Izvor: World Resource Center, 2002, www.wrc.org

• Zemlje najbrže globalizacije – visoke stope ekonomskog rasta ( 5 – 6,5%) i drastično povećanje socijalne nejednakosti za 1/5

- SAD, V. Britanija i Novi Zeland – socijalna nejednakost rasla mnogo brže od OECD zemalja• Danas u razvijenim zemljama, sa tehnološkim napretkom i porastom profita, opada zaposlenost

- 1970.-1998. u Nemačkoj se broj nezaposlenih povećao za 18 puta; u Francuskoj, Holandiji, Japanu i Švedskoj 4 – 5 puta

- 1/3 nezaposlenih su mladi- rast bez zaposlenosti- premeštanje TNK- automatizacija i robotika- nove tehnologije

• Fleksibilan rad – nov tip radnog odnosa- pre dve decenije, u Engleskoj, 80% poslova imalo je karakter stalnog radnog odnosa- danas, 30% - sve više prisutan fleksibilan, tj. povremeni i privremeni rad

Tabela br. 3: Zaposlenost po privrednim sektorima, 2002.

Zemlje POLJOPRIVREDA INDUSTRIJA USLUGE

Muškarci %

Žene % Muškarci % Žene % Muškarci % Žene %

’90-92.

’00-02.

’90-92

’00-02.

’90-92

’00-02.

’90-92

’00-02.

’90-92

’00-02.

’90-92

’00-02.

SAD 4 3 1 1 33 32 14 12 62 65 85 87

Kanada 6 4 3 2 31 33 11 11 63 64 86 87

Japan 6 5 7 5 40 37 27 21 54 57 65 73

Francuska 2 2 1 1 40 34 17 13 58 64 83 86

Nemačka 4 3 4 2 51 44 24 18 45 52 72 80

Italija 8 6 9 5 38 39 22 20 54 55 70 75

Velika Britanija

1 2 1 1 34 36 15 11 45 62 75 88

Estonija 23 10 13 4 42 42 30 23 36 48 57 73

Izvor: World Economic Outlook, 2005. www.imf.org

UTICAJ STRANE KULTURE

• Globalno gledano, većina ljudi ima pozitivan stav prema stranoj kulturi ( TV, muzika, filmovi)

- u Francuskoj , čak 90% ispitanika ima pozitivan stav

• Izuzeci

- u Keniji 61% ima negativan stav

- u Pakistanu 55%

- u Jordanu je mišljenje podeljeno

- u Bangladešu 46% stanovnika ima negativno mišljenje o stranoj kulturi

Grafikon br.1: SAD tržište filmske industrije za određene zemlje: 2001

Izvor: www.globalpolicy.org

• Generacijski jaz –mladi imaju pozitivniji stav prema stranoj kulturi

Tabela br. 4: Popularnost strane kulture među različitim uzrastima, 2003.

Pozitivan stav o stranoj kulturi u %

Zemlje

Uzrast

18-29 30-49 50+

Rusija 85 66 35

Bangladeš 65 42 22

Senegal 78 60 47

Južna Koreja 93 83 65

Gvatemala 89 79 62

Meksiko 83 79 58

Uzbekistan 82 72 57

Egipat 60 52 41

Indija 62 53 49

Kina 94 87 82

SAD 93 86 82

Francuska 96 95 89

Pakistan 27 23 21

Jordan 48 52 51

Izvor: Pew Research Center, 2003., www.prc.org

ENGLESKI NEOPHODAN ZA USPEH• Globalni stav o važnosti engleskog jezika

• 93% Indijaca i 92% Kineza ističu važnost engleskog

• u Jordanu 35% populacije se ne slaže

• 72% Britanaca i 70% Amerikanaca ističe značaj učenja stranog jezika

Grafikon br. 2: Svetski jezici u opasnosti od nestajanja: 2000

Izvor: World Watch Institute,2003., www.globalpolicy.org

4. ZEMLJE U RAZVOJU – NJIHOVA INTEGRACIJA

• Globalizacija-integracija finansijskih tržišta i svetske trgovine

• Integracija - razlikuje se po zemljama

• Brži proces kod zemalja koje beleže brži trgovinski rast

Grafikon br.3: Output performanse zemalja u razvoju

Aspekti globalizacije :

1. Globalizacija proizvodnje – proizvodnja za svetsko tržište

2. Globalizacija trzišta –period 1989-1998g: rast trgovine 6,2% a GDP 3,2%

3. Mobilnost finansijskog kapitala – dislociranje kapitala iz zemlje u zemlju

SDI- najvažnija kategorija. Iznosile su: 1985g - 53,3 milijarde $ 1990g -193,4 milijarde $ 1998g-619,3 milijarde $

Učešće SDI u svetskom GDP povećano je sa 4,8% (‘80g) na 9,6% (’99g)

4. Tehničko tehnološki napredak u sferi komunikacije i transporta –smanjuje transportne troškove i povezuje aktere

Grafikon br.4 Brzina širenja tehnonogije, 1999g

Globalizacija ljudskog resursa Neto migracijski tok po regionima:1995-2000

TRANZICIJA

• Put integracije bivših socijalističkih zemalja • “Obuhvata međusobno uslovljene reforme u svim

segmentima društva, a one u privredi su uslovljene demokratizacijom

• Produbljuje jaz između bogatih i siromašnih

• Faktor koji otežava - spoljna zaduženost. Procena Svetske banke ukupan ino-zajam je preko 2.5 hiljada milijardi $ u 2000g.Kojeficijent zaduženosti ≤ 25% -normalna zaduženostMoguće rešenje Tobinsova taksa na sve devizne transakcijeu iznosu od 0,02%- 1,0%mogli bi prikupiti od 250-300 milijardi$

5. Osnovni razlozi suprotstavljanju procesu globalizacije

• Nesaglasnost interesa pojedinih razvijenih zemalja sa ciljevima globaloizacije i vodećom ulogom SAD-a

• Globalizacija u odnosu na integraciju

• EU i njen odnos prema SAD-u

Izjava Krisa Patena “ Došlo je vreme da evropske vlade progovore

i zaustave Vašington pre nego što se pretera sa unilateralizmom. Pozivam zvaničnike da zaborave svoje tradicionalno zaziranje i strah da će se SAD naljutiti i da najzad progovore i tako sebi obezbede 1 internacionalno stanovište za teme koje se kreću od Bliskog istoka do globalnog zagrevanja ”

• Zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje

Protesti

• Sijetl novembar i decembar 1999

• Pokreti u Nemačkoj, Španiji, Italiji, SAD-u i njihove karakteristike

• Svetski socijalni forum i parola “Drugačiji svet je moguć”

Anti-globalistički pokreti

• “Bela odela”

• “Ružičasti blok”

• “Klovnovski blok”

• Đenova

• Reinvencija demokratije

Granice globalizacije

• Primer EU

• 4 pravca razvoja sveta do 2050:

1. trougao SAD-Japan-Kina

2. protekcionizam EU

3. Sever-Jug projekcija

4. revolucija-antisistemski pokret

New York Times – zapažanje T. Fridmana

“Evropljani su prihvatili Bušovu formulaciju da osovina zla ugrožava svetski mir, pri čemu on misli na Irak, Iran,

Severnu Koreju a Evropljani D. Ramsfelda, Dika Čejnija i Kondolizu Rajs. “