IZVETAJ O NAPRETKUGLOBALNOG DOGOVORAUJEDINJENIH NACIJA

2014. godina

1

O nama: U 2014. godini Komercijalna banka AD Beograd je nastavila uspeno poslovanje u Republici Srbiji i regionu. Pored Komercijalne banke AD Beograd, Grupa obuhvata i Komercijalnu banku AD Budva (Crna Gora) i Komercijalnu banku AD Banja Luka (Bosna i Hercegovina).

Komercijalna banka nudi kompletan asortiman bankarskih proizvoda i usluga, kako fizikim licima, tako i privrednim drutvima. Ima preko 1,3 miliona aktivnih rauna i preko 900.000 zadovoljnih klijenata.

Naa vizija: Mi smo vodea banka u zemlji i regionu, koja znaajno doprinosi razvoju privrede, kvalitetnijem ivotu graana i ukupnom prosperitetu, stvaranju i prihvatanju progresivnih vrednosti u svim oblastima rada i stvaralatva.

Naa misija: Mi smo snana i pouzdana finansijska institucija, cenjen finansijski brend, sa vodeom pozicijom u najvanijim segmentima poslovanja.

Svojim klijentima pruamo podrku kroz moderne, inovativne i njihovim potrebama prilagoene bankarske proizvode, uz najkvalitetniju uslugu.

Potujemo najvie meunarodne standarde i vrednosti u obezbeivanju finansijskih proizvoda i usluga.

Doprinosimo privrednom razvoju i ekonomskom prosperitetu Republike Srbije i svih zemalja u kojima poslujemo.

2

Predsednik IOIvica Smoli

Uvodna re Ivice Smolia,predsednika IO Komercijalne banke AD Beograd, u Izvetaju za Globalni dogovor za 2014. godinu

Komercijalna banka 2007. godine potpisala je Globalni dogovor UN, i od tada podrava principe Globolanog dogovora, tako to svoje aktivnosti raz-vija na polju zatite ljudskih i radnih prava, zatite ivotne sredine i borbe protiv korupcije.

I tokom 2014. godine nastavili smo da promoviemo i razvijamo veu odgo-vornost prema ivotnoj sredini i da uestvujemo u socijalno odgovornim projektima. Kao i prethodnih godina, posebnu panju poklonili smoedukaciji zaposlenih.

I dalje zastupamo stav i shvatanje da su nai klijenti, partneri i svi drugi ak-teri iz socijalnog miljea sa kojima smo u kontaktu, deo jedne iste porodice, porodice Komercijalne banke, kao i da negujemo sve one vrednosti koje su prioriteti u vrednosnom sistemu socijalno odgovornih graana i kompanija.

Opredelili smo se da i u narednoj godini nastavimo da negujemo, razvijamo i promoviemo sve principe Globalnog dogovora UN, u uverenju da e na primer, kao i primer ostalih lanica Globalnog dogovora, slediti i mnoge druge kompanije.

3

Deset principa Globalnog dogovoraUjedinjenih nacija

Globalni dogovor Ujedinjenih nacija nastoji da unapredi deset univerzalno prihvaenih principa iz oblasti zatite ljudskih i radnih prava, zatite ivotne sredine i borbe protiv korupcije.

Zatita ljudskih prava, gde privredni subjekti treba da:

Princip 1: podravaju i potuju zatitu meunarodno priznatih ljudskih prava i

Princip 2: osiguraju da svojim poslovanjem ne uestvuju u krenju ljudskih prava.

Zatita radnih prava, gde privredni subjekti treba da:

Princip 3: podravaju slobodu udruivanja i potpunu primenu prava na kolektivno pregovaranje,

Princip 4: podre ukidanje svih oblika prinudnog i prisilnog rada,

Princip 5: zabrane sve oblike deijeg rada, i

Princip 6: podre ukidanje diskriminacije u pogledu zapoljavanja i izbora zanimanja.

Zatita ivotne sredine, gde privredni subjekti treba da:

Princip 7: odgovorno podravaju princip predostronosti u odnosu na izazove ivotne sredine,

Princip 8: promoviu veu odgovornost prema ivotnoj sredini, i

Princip 9: podstiu upotrebu i razvoj tehnologija nekodljivih za ivotnu sredinu.

Borba protiv korupcije

Princip 10: Privredni subjekti treba da se bore protiv svih oblika korupcije, na svakom nivou, ukljuujui iznudu i podmiivanje.

4

Zatita ljudskih prava

Komercijalna banka u potpunosti potuje princip zatite ljudskih prava, tj. podrava i doslovno potuje zatitu meunarodno priznatih ljudskih prava (princip 1), i ne uestvuje u krenju ljudskih prava (princip 2 Globalnog dogovora UN).

Osim potovanju i zatiti ljudskih prava, posebna panja u Komercijalnoj banci posveuje se bezbednosti i zdravlju na radu.

Odbor za bezbednost i zdravlje na radu je tokom 2014. godine nastavio sa sprovoenjem obuke zaposlenih iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, prema programu obuke.

Evidentirane su povrede na radu i preduzimani potrebni koraci u vezi sa povredama.

Vrene su nabavke zatitnih sredstava za zaposlene u skladu sa Aktom o proceni rizika.

Banka je, u skladu sa Pravilnikom o zatiti zaposlenih koji koriste sredstva za rad sa ekranom, omoguila svim zaposlenima da obave osnovne i ciljane one preglede.

Na sva pitanja zaposlenih u pogledu primene i tumaenja odredbi Zakona o radu, Zakona o ravnopravnosti polova, Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o spreavanju zlostavljanja na radu, Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom..., kao i na eventualne albe i prigovore, pruani su adekvatni odgovori iz Sektora pravnih poslova Odeljenja za radno pravne poslove i Odeljenja za ljudske resurse.

5

Zatita radnih prava zaposlenih

Komercijalna banka u potpunosti podrava slobodu udruivanja i potpunu primenu prava na kolektivno pregovaranje (princip 3), ukidanje svih oblika prinudnog i prislinog rada (princip 4), zabranu deijeg rada (princip 5) i ukidanje diskriminacije u pogledu zapoljavanja i izbora zanimanja (princip 6).

Komercijalna banka se u sprovoenju radnih prava poziva na Zakon o radu Republike Srbije. Zakon o radu usaglaen je sa konvencijama i preporukama Meunarodne organizacije rada, koje je naa zemlja ratifikovala, i isti sadri sve standarde i norme kojima se obezbeuju prava, zatita i uslovi rada zaposlenih, utvreni tim konvencijama i preporukama.

Takoe, u Zakon o radu inkorporirane su direktive Evropske unije, ime su stvoreni uslovi da zaposleni ostvaruju prava u skladu sa meunarodnim standardima.

Banka podrava slobodu udruivanja i potpunu primenu prava na kolektivno pregovaranje kroz rad Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Komercijalne banke AD Beograd.

Kolektivna prava zaposlenih se odnose na pravo na udruivanje, sindikalno organizovanje, kolektivno pregovaranje, zakljuivanje kolektivnog ugovora, informisanje. Takoe i na pravo na izraavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, konsultovanje, participaciju, mirno reavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, kao i na pravo na kolektivnu akciju.

Tokom 2014. godine izvrena su pregovaranja sa Samostalnim sindikatom Komercijalne banke i pripremljen je novi kolektivni ugovor, koji stupa na snagu poetkom naredne godine.

Komercijalna banka ostaje posveena principu 4, da ne primenjuje nikakav oblik prinudnog i prisilnog rada. Banka nikada nije bila tuena, optuena ili kanjena za prinudni i prisilni rad.

U skladu sa Zakonom o spreavanju zlostavljanja na radu, zabranjeno je i sankcionisano vrenje zlostavljanja, seksualnog uznemiravanja, kao i zloupotreba prava na zatitu od zlostavljanja.

Svaki zaposleni je upoznat sa svojim i sa pravima, obavezama i odgovornou Banke. Svi potrebni podaci su stalno dostupni na portalu

6

Komercijalna banka se bori i protiv diskriminacije u pogledu zapoljavanja i izbora zanimanja, tako to postupa u skladu sa odredbama: Zakona o radu, Zakona o ravnopravnosti polova i Zakona o zabrani diskriminacije.

Intervalgodinastarosti

Ukupno

31.12.2014.

do 30 31 - 40 41 - 50 51 - 60 preko60

Pregled zaposlenih u Komercijalnoj banci po starosnoj strukturi

184 1131 723 817 51 2906

Pol Ukupno

31.12.2014.

ene Mukarci

Pregled zaposlenih u Komercijalnoj banci po polu

2.116 72,81% 790 27,19% 2.906

Banke, a takoe je svaki zaposlen dobio ovo obavetenje i u pisanoj formi.

Istovremeno, Komercijalna banka u potpunosti podrava zabranu svih oblika dejeg rada i ne zapoljava lica mlaa od 18 godina ivota (iako Zakon o radu u odreenim sluajevima dozvoljava radni odnos licima ispod 18 godina ivota), a takoe ne sarauje ni sa privrednim subjektima koja zapoljavaju radnike mlae od 18 godina.

Starosna struktura zaposlenih u Komercijalnoj banci u 2014.

Struktura zaposlenih u Komercijalnoj banci po polu u 2014.

Usavravanje zaposlenih

Banka u kontinuitetu investira u obuku i razvoj zaposlenih, kao svoj najznaajniji resurs. Razvojne aktivnosti u 2014. godini ukazuju na nastavak kvalitativnog i proaktivnog pristupa realizaciji obuka, zasnovanog pre svega na:

Identifikaciji trening potreba i prilagoavanju sadraja treninga

Dizajnu (prilagoavanju sadraja) i realizaciji internih treninga

7

Organizaciji internih i eksternih treninga

Merenju kvaliteta treninga

Jaanju odnosa sa drugim organizacionim delovima Banke

Unapreenju kvaliteta treninga i trening procesa

Tokom 2014. godine organizovano je ukupno 202 razliite obuke, koje su pohaala 3.303 polaznika.

Od ukupnog broja zaposlenih u Banci, obuavano je 1.682 zaposlena (58%).

Uoljiv je trend poveanja broja obuenih zaposlenih u odnosu na prolu godinu, kada je ovaj udeo iznosio 56%.

Prilikom realizacije obuka akcenat je stavljen na kvalitativno unapreenje sadraja i naina realizacije obuka, u skladu sa ciljevima pojedinih poslovnih funkcija. S tim u vezi ostvarena je neposredna saradnja sa nadlenim zaposlenima/rukovodiocima u toku dizajniranja odreenih obuka (internih i eksternih) radi prilagoavanja sadraja, pripreme konkretnih primera i, time, realizacije obuka po meri. Takoe, prisustvo rukovodilaca iz poslovnih funkcija na odreenim obukama bilo je od izuzetne vanosti za podizanja svesti o znaaju obuka kao i graenju boljih odno