Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

Od 13.11. do 16.11. 2012.

• Pad cena na svetskim berzama

• Pad cene kukuruza

• Jeftinija sojina sačma (strana 16)

U OVOM BROJURadnici “Mitrosrema“ prete protestima na ulicama Strana 2.

Crni dani za duvandžije Strana 4.

Kako oživeti srpska sela ? Strana 5.

U Nemačkoj, među vinogradima Strana 11.

ORANJEPRI KRAJU

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina I • Broj 4 • 23. novembar 2012. • cena 40 dinara

Je se nja se tva u Sre mu je za vr še na, a osnov na ka rak te ri-sti ka je da su str ni na ma za se ja ne da le ko ve će po vr ši ne od pro šlo go di šnjih. Pše ni com je za se ja no 30 po sto vi še po vr-

ši na ne go pro šle go di ne, ozi mim ječ mom 13 po sto vi še, a tri ti-ka le je za u zeo 53 po sto ve će po vr ši ne od pro šlo go di šnjih.

Vre me je po sled njih da na išlo na ru ku ra ta ri ma ko ji su ima li od lič ne uslo vi za je se nje ora nje. Ova osnov na ob ra da zejm lji šta pri vo di se kra ju i za de se tak da na bi će za vr še na na oko 180.000 hek ta ra srem skih ora ni ca.

Strana 6.

Pogrešna agrarna politika je limitirajući faktor razvoja

INTERVJU • GORAN JEŠIĆ, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

Strana 3.

2 23. novembar 2012.

OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević

• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić • DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • RE DAK CI JA: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Zo ri ca Ga ra ša nin-Ste fa no vić, Du šan Po zna no vić, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737 • ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rsTELEFON/FAX: 022/610-144

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

SREM SKA MI TRO VI CA • RAD NI CI “MI TRO SRE MA“ PRE TE PRO TE STI MA NA ULI CA MA

NO VI SAD • BEZ POD STI CA JA DR ŽA VE

AKTUELNOSTI

Sin di kal ci „Mi tro sre ma“ ne že le da za o štra va ju si tu a ci ju, ali, po sle dve go di ne po ku ša ja da raz re še

du go va nje sa Mi ni star stvom po ljo pri-vre de i da ko nač no sa zna ju ko je vla-snik fir me, od lu či li su se da u na red-nim da ni ma kre nu u ra di ka lan štrajk. Ka ko je re če no na kon fe ren ci ji za no-vi na re ko ja je odr ža na u pro sto ri ja ma Op štin skog ve ća SSSS u Srem skoj Mi-tro vi ci, ako bu de po tre be, rad ni ci će pro test iz ra zi ti na uli ca ma gra da sa svom me ha ni za ci jom i ta ko pri mo ra ti od go vor ne iz Mi ni star stva po ljo pri vre-de i Agen ci je za pri va ti za ci ju se ti ti da u „Mi tro sre mu“ po sto je pro ble mi ko ji se mo ra ju hit no re ši ti.

Pred sed nik sin di ka ta u „Mi tro sre mu“ Ste van Jo va no vić pod se tio je da se u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre i da lje kao vla snik „Mi tro sre ma“ vo di fir ma DTM Ri-lej šen ko ja prak tič no vi še ne po sto ji.

- Sta tu sno pi ta nje „Mi tro sre ma“ uop šte ni je re še no od mo men ta ka da je dr ža va pret hod nom vla sni ku od u-ze la pra vo ras po la ga nja ak ci ja ma. To ni je re še no, ni ti je bi lo vo lje da se taj pro blem re ši. Za što to sme ta sin di-ka tu ? Taj ne re šen sta tus pra vi ve li-ke pro ble me u po slo va nju pred u ze ća. Mi ni u jed noj ban ci ne mo že mo do bi ti kre dit jer ne ma mo vla snič ku struk-tu ru – po ja snio je Jo va no vić. - Po red sta tu snog pi ta nja, pro blem blo ka da ra ču na „Mi tro sre ma". Ukup na blo ka-da je 184 mi li o na di na ra. Od to ga, 80 mi li o na je dug pre ma Mi ni star stvu po-ljo pri vre de, vo do pri vre de i šu mar stva. Blo ka da gla si na za kup ze mlji šta iz 2006. go di ne, a u toj go di ni ni je po-sto jao za kon o za ku pu dr žav nog ze-mlji šta. Je di ni za kon ko ji je po sto jao bio da onaj ko ob ra đu je dr žav no ze-

mlji šte ima oba ve zu da to ze mlji šte ne osta ne u par lo gu. U slu ča ju da osta ne u par lo gu, bi va ka žnje no 2007. go di-ne oni re tro ak tiv no do no se od lu ku da pla ti mo 80 mi li o na za ko ri šće nje dr-žav nog ze mlji šta. Ako je to bi la od lu ka dr ža ve, sla že mo se, pro ble ma ne ma, ali za bo ra vlja ju či nje ni cu da je to isto mi ni star stvo na ma du žno 130 mi li o na za euta na zi ju svi nja u vre me po ja ve kla sič ne svinj ske ku ge u ko ju i da lje sum nja mo.

Nu de „pre bi ja nje du go va“

Ka ko is ti ču sin di kal ni ru ko vo di o ci, od dr ža ve ni je ni tra že no da pla ti 130 mi li o na di na ra du ga, već da se dug, jed no stav no, „pre lo mi“ pa bi i ta ko dr-ža va opet bi la du žna „Mi tro sre mu“ 50 mi li o na di na ra.

- Ni smo in si sti ra li ni to da nam pla-te, već da osta ne u dr žav nom bu dže tu na ime za ku pa dr žav nog ze mlji šta za ovu i za na red nu go di nu. Čak smo i na to pri sta li. Ili, pri sta li bi i da pla te do-pri no se, opet bi ostao no vac u dr žav-noj ka si, a mi bi smo iza šli iz blo ka de. Zna či, 150 mi li o na su na še oba ve ze pre ma dr ža vi: 80 mi li o na za za kup i 70 mi li o na smo du žni Raz voj noj ban ci Voj vo di ne. Od tih 70 mi li o na is pla ti li smo 60. Osta lo je 10 za ka ma tu, ali oni i da lje dr že blo ka du od 70 mi li o na. Sa da pro ce ni te da li je to nor mal no i za što se sin di kat po bu nio i za što že-li mo da uka že mo na ove ne lo gič no sti – na vo di Jo va no vić.

U po ku ša ji ma da pro na đu iz laz iz pro ble ma, rad ni ci „Mi tro sa“ su pi sa li mi ni star stvi ma za po ljo pri vre du i fi-nan si je i po kra jin skim se kre ta ri ja ti ma za pri vre du i po ljo pri vre du. Sa sin di-kal ci ma je, kao po dr šku, pi smo pot pi-sao i gra do na čel nik Srem ske Mi tro vi ce Bra ni slav Ne di mo vić.

Zbog ova kve ne bri ge, ugro že no je da lje po slo va nje „Mi tro sre ma“ jer pr ve pa re mo gu oče ki va ti tek od na red ne že tve, u ju lu 2013. go di ne. Šta do tle, ka ko uz o ra ti, po se ja ti, ku pi ti naf tu...?

- Ako nad le žni ne re še pro blem, vi de će pra vu sna gu rad ni ka „Mi tro-sre ma“. U pe tak će za se da ti Od bor sin di ka ta „Mi tro sre ma“ i ta da će bi ti usvo je na zva nič na od lu ka da li će se i ka ko od vi ja ti pro te sti na uli ca ma Mi ne tra ži mo da nam da ju pa re ko je ne će-mo vra ti ti. Tra ži mo da re še sta tus ko je je po za ko nu ja san – ka že Ste van Jo-va no vić i do da je da je, sa mo zbog su-še, „Mi tro srem“ pre tr peo šte tu iz me đu 3,5 i 5 mi li o na evra, ali tu šte tu ni ko iz mi ni star stva ne po mi nje, ni ti uva ža va kao osnov za re pro gram oba ve za.

Strah od li kvi da ci je

Rad ni ci oprav da no stra hu ju da „Mi-tro srem“, zbog ne bri ge dr ža ve, hr li u ste čaj ili li kvi da ci ju.

- Kao da je ne ko me cilj da do to ga do đe, pa da se on da po ja vi ne ko da uzme fir mu bez rad ni ka i oba ve za. E, u toj pri či su pro blem rad ni ci „Mi tro-sre ma“ ko ji to ne će do zvo li ti. Ovo je

po sled nji apel dr ža vi da se do zo ve pa-me ti. Bu di te si gur ni da će mo na pra vi ti ve li ki pro test i, dok se pro blem ne re-ši, ne će mo sta ti. Grd no se va ra ju ako mi sle da će nas ote ra ti u ste čaj, a on-da no vi vla snik ili ne ko dru gi, do ći na pu ne si lo se. Ako treb na, si lo si će bi ti is pra žnje ni, svi nje s far me po de lje ne za po sle ni ma i si ro ti nji u gra du. Tre ba da shva te da ne će mo ni ko me do zvo li ti da nas ote ra u li kvi da ci ju za to što ne po sto ji prav ni osnov za ta ko ne što – ja san je pr vi sin di ka lac „Mi tro sre ma“ Ste van Jo va no vić“.- Pred u ze će „Mi-tro srem“ re al no vre di iz me đu 30 i 40 mi li o na evra. Mi smo du žni sa mo par mi li o na evra i od to ga naj vi še dr ža vi

ko ja na ma ta ko đe du gu je. Kad bi pre-lo mi li du go ve, ne bi smo dr ža vi bi li du-žni. Sa mo je pi ta nje da li po sto ji do bra vo lja da se ovo re ši na mi ran na čin. Ako ne, sle de ve li ki pro te sti i bo lje bi bi lo da se sve re ši mir no jer je rad ni-ci ma već pre ki pe lo.Je di no što tra ži mo je da pre lo mi mo dug, da iza đe mo iz blo ka de, da nor mal no po slu je mo i da fir ma ra di. Ako je to greh, ne ka nas sve op tu že i po za tva ra ju.

Ka ko je na kon fe ren ci ji za no vi na-re re če no, ako do đe do pro te sta, nje-mu će se pri dru ži ti i oko 2.000 ma lih ak ci o na ra, ali i biv ši rad ni ci „Mi tro sa“ i čla no vi Aso ci ja ci je po ljo pri vred ni ka Sr bi je. Ž. N.

Na crt za ko na o pod sti ca ji ma u po ljo pri vre di, za dru ga ri oce nju-ju kao do bru osno vu za una pre-

đe nje nji ho vog po lo ža ja u agra ru. Ža le se, me đu tim, na to da su pret hod nih go di na, bez pod sti ca ja dr ža ve, bi li ošte će ni za mi li on ske su me.

- Na da mo se da će pred lo že ni Na-crt za ko na o pod sti ca ji ma usko ro bi ti i usvo jen - ka že di rek tor Ze mljo rad nič-ke za dru ge u Svi lo je vu Jo sip Go bor, a pre no si RTV.- Do sa da ni smo bi li pre-po zna ti kao ne ko ko tre ba da do bi je pod sti ca je dr ža ve, tvr di on.

- Na crt za ko na o pod sti ca ji ma, ko ji će do kra ja de cem bra, na dam se, bi ti

usvo jen, vr lo po volj no de lu je, u smi-slu da su ze mljo rad nič ke za dru ge pre-po zna te kao prav na li ca ko ja tre ba da ostva ru ju pod sti ca je. Do sa da je bio pro blem to što, u zad njih pet-šest go-di na od ka da se pod sti ca ji da ju, ni ka-kve pod sti ca je ni smo do bi li - ža li se Go bor.

Na pri me ru Za dru ge u Svi lo je-vu ja sno se vi di ko li ko smo nov ca pret hod nih go di na gu bi li, upo zo ra-va Go bor.

- Pet-šest mi li o na di na ra na 500 hek ta ra ze mlje, što za pro te klih 5-6 go di na iz no si oko 20 mi li o na di na ra, to li ko je na ne ki na čin na ša za dru ga

bi la ošte će na. Ni smo u pra vom smi-slu mo gli ni da li ci ti ra mo ze mlji šte za za kup, jer su pri vat ni ci bi li u pred-no sti sa 150 do 200 evra po hek ta-ru pod sti ca ja. Ta ko da smo na ža lost sma nji li broj hek ta ra, a broj za po sle-nih u za dru zi je ostao isti - za klju ču-je Go bor.

Me đu tim, pred lo že ni Na crt za ko na o pod sti ca ji ma bi će uspe šno pri men-ljiv sa mo uko li ko se po pra ve ne ki od po sto je ćih za ko na u agra ru, upo zo ra-va se kre tar ka za dru žnog Sa ve za Voj-vo di ne Je le na Ne sto rov Bi zonj.

- Da se upo re do, od no sno u što hit ni jem ro ku, ura di iz me na Za ko na o

po ljo pri vred nom ze mlji štu, kao i Za-ko na o re gi stro va nim po ljo pri vred nim ga zdin stvi ma. Sva ko me ko zna pri me-nu ova dva za ko na po zna to je da oni če sto do vo de do zlo u po tre ba. Ta ko i da ima mo u bu duć no sti po ovom na-cr tu do bar za kon o pod sti ca ji ma, on će se lo še pri me nji va ti ako se ova dva za ko na ne iz me ne - upo zo ra va Je le na Ne sto rov Bi zonj.

Ona ob ja šnja va da je, u prak si, bi lo zlo u po tre ba.

- U Za ko nu o po ljo pri vred nom ze-mlji štu je po zna to po ljo pri vred ni ci ma u prak si ka kve ma ne ovaj za kon ima. Ni su svi bi li rav no prav ni u li ci ti ra nju

dr žav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta, dok su u po je di nim op šti na ma od re-đe ne gru pe prav nih i fi zič kih li ca dis-kri mi ni sa ne. Ta ko da sa mo ako se u kom ple tu na ve de na tri za ko na bu du iz me ni la ima će mo je dan pra ved ni ji si stem - za klju ču je Je le na Ne sto rov Bi zonj.

Za dru ga ri oče ku ju sko ro usva ja nje Za ko na o pod sti ca ji ma, ali i is pu nje nje obe ća nja nad le žnih da će usko ro bi-ti usvo jen i no vi Za kon o za dru ga ma. Ta ko bi taj ob lik udru ži va nja po ljo pri-vred ni ka do bio me sto u na šem agra ru ka kvo ima i u naj ra zvi je ni jim ze mlja-ma sve ta. S.P.

Za dru ge gu bi le mi li o ne

Dr ža va go ra od ma će hePet sto ti na rad ni ka Po ljo pri vred nog pred u ze ća „Mi tro srem“ iz Srem ske Mi tro vi ce i oko 2.000 ma lih ak ci o na ra tra ži da se ko nač no re ši pi ta nje vla sni štva u ovom pred u ze ću, u pro tiv nom će ko lek tiv za jed no sa ma lim ak ci o na ri ma stu pi ti u štrajk či je se po sle di ce ne će mo ći ni sa gle da ti – Da nas od lu ka o na či nu pro te sta

- Rad ni ci „Mi tro sre ma“ oprav da-no ne go du ju za to što su u blo ka di od stra ne dr ža ve, a ta ista dr ža va nji ma ta ko đe du gu je. Ovo je ve ći pro blem od mo guć no sti gra da i ja, u ovom tre nut ku, mo gu sa mo da se sta vim na če lo rad ni ka „Mi tro sre ma“ i da za jed no sa nji ma tra žim re še nje pro-ble ma za vi še od 500 za po sle nih, od-no sno za oko dve hi lja de lju di ko li ko ih, sa čla no vi ma rad nič kih po ro di ca, za vi si od pred u ze ća. Još uvek ni ko

zva nič no ne re a gu je, ja vi še ne mam ni pra vo da ne for mal no re a gu jem. Na po zi ve se ni ko ne oda zi va. Ide mo for-mal nim pu tem pa će mo vi de ti gde je re še nje – ka že za „Srem sku po ljo pri-vre du“ gra do na čel nik Srem ske Mi tro-vi ce Bra ni slav Ne di mo vić. - Naj go re bi bi lo da do đe mo u si tu a ci ju da ima-mo pro te ste na uli ca ma gra da, a grad uop šte ni je od go vo ran ni ti nad le žan za re ša va nje pro ble ma u ko je je do-speo „Mi tro srem“.

Sum nje- U du gom pe ri o du ni ko se ne

ba vi ovim pro ble mom. Mi mo že mo sa mo oprav da no da sum nja mo da ne ko že li da pred u ze će vra ti biv-šem vla sni ku, od no sno Dar ku Ša-ri ću. Ima mo pra vo da sum nja mo čim do sa da to ni su re ši li – iz ja vio je Ste van Jo va no vić.

Sa kon fe ren ci je za no vi na re sin di ka la ca „Mi tro sre ma“

Oprav da no ne za do volj stvo

Po slov na zgra da „Mi tro sre ma“

23. novembar 2012. 3

AKTUELNOSTI

IN TER VJU • GO RAN JE ŠIĆ, PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA PO LJO PRI VRE DU, VO DO PRI VRE DU I ŠU MAR STVO

SU ŠA UMA NJI LA PRI NO SE U VOĆ NJA CI MA

Ka da je reč o raz vo ju po ljo-pri vred ne pro iz vod nje, di ri-gent ska pa li ca je u ru ka ma

mi ni stra i Mi ni star stva za po ljo pri-vre du Re pu bli ke Sr bi je. Po kra jin ski Se kre ta ri jat za po ljo pri vre du, vo-do pri vre du i šu mar stvo ima ma le nad le žno sti što se ti če sub ven ci ja i ze mlji šne po li ti ke, ali po ne kim dru gim pi ta nji ma mo že do sta to ga da ura di. Ne ma sum nje da je pro-iz vod nja hra ne adut voj vo đan ske i srp ske pri vre de sa naj ve ćim iz vo-znim po ten ci ja li ma. Šta voj vo đan-ska vla da či ni na pla nu una pre dje-nja te pro iz vod nje, bi la je oko sni ca raz go vo ra ko ji smo, ovih da na, vo-di li sa Go ra nom Je ši ćem, po kra-jin skim se kre ta rem za po ljo pri vre-du, vo do pri vre du i šu mar stvo.

Od če ga po ći i ka ko una pre di-ti po ljo pri vred nu pro iz vod nju?

- Mo ra mo pr vo sa gle da ti ko je po ten ci ja le Voj vo di na ima i ka ko ih naj bo lje is ko ri sti ti. Ja sno je da ogro man po ten ci jal le ži u pro iz vod-nji ku ku ru za, jer smo u to me osmi u sve tu, ima mo ogro man po ten ci jal za pro iz vod nju so je, vo ća na ro či to u Sre mu, se men ske pro iz vod nje... Iz voz ko ji ostva ru je agrar u Voj-vo di ni nad ma šu je sve ono što ova ze mlja iz vo zi. Shod no to me, u pro-te klih se dam- osam go di na su dra-stič no ve će no ve ka pi tal ne in ve sti-ci je u po ljo pri vre du i pre ra đi vač ku in du stri ju. Da kle, po sto ji ogro man po ten ci jal za raz voj ali tu su i ne ki li mi ti ra ju ći fak to ri.

Ko ji su to glav ni li mi ti ra ju ći fak to ri ?

- Pre sve ga, to je po gre šna agrar na po li ti ka. U po ljo pri vred-noj pro iz vod nji bi lo da je reč o ra-tar stvu, po vr tar stvu, sto čar skoj ili se men skoj pro iz vod nji mo ra da po sto ji iz ve snost i pred vi di vost, to su dva osnov na či ni o ca sta bil ne po-ljo pri vred ne pro iz vod nje što mi ne-ma mo. Dr ža va mo ra svo jim ak ti ma da de fi ni še ja snu agrar nu po li ti ku i pro gram me ra kroz tu agrar nu po-li ti ku ko ji će va ži ti bar pet go di na. Dru gi naš ve li ki pro blem je ste ne-po sto ja nje po li ti ke o ze mlji štu, mi ima mo ogro man po ten ci jal u po-ljo pri vred nom ze mlji štu ali ono ni-

je is ko ri šće no ka ko tre ba. Ako bi se te dve stva ri na me sti le, mo gli bi go di šnje da iz vo ze mo hra ne u vred no sti če ti ri, pet mi li jar di. Ne-ma sum nje da bi ta da svi ko ji su ve za ni za to, sve do onih pro fe-so ra i na stav ni ka ko ji su bu džet-ski ko ri sni ci, bo lje i kva li tet ni je ži ve li.

Una pre đe nje po ljo pri vred-ne pro iz vod nje pod ra zu me va i od vod nja va nje i na vod nja-va nje, šta se tu pla ni ra?

- U mom re so ru je i vo do pri-vre da. „Vo de Voj vo di ne“ su kr vo-tok si ste ma, da ne ma ka nal ske mre že ko ja je du gač ka 22.100 ki lo me ta ra, Voj vo di na bi bi la mo-čva ra. Na ža lost, de ce ni ja ma se

ni je ula ga lo u tu mre žu, tek ka da se de se ele men tar ne ne po go de kao što je bi la su ša ove go di ne, on da svi pri ča ju o vo di i po tre bi na vod nja va-nja. Na vod nja va nje je ste va žno ali ono za šta je na pra vlje na ta ka-nal ska mre ža je ste od vod nja va nje. Na še šte te iz go di ne u go di nu su mno go ve će od po pla va po nji va ma i ne mo guć no sti op ti mal nog tre nut-ka se tve, pre sve ga, ku ku ru za za to što su ogrom ne po vr ši ne u Voj vo-di ni pod vo dom. To pra vi enorm ne šte te u ko nač nim pri no si ma ku ku-ru za, mi sa pro se kom ko ji je iz me đu 5,5 do 6 to na po hek ta ru spa da mo u ze mlje sa ja ko ma lim pri no si ma iako je po ten ci jal či ta ve Voj vo di ne od 12 do 14 to na. Na taj na čin, u fi nan sij skom smi slu, go di šnje gu bi-

mo na ku ku ru zu sto ti ne mi li o na što je di rekt na po sle di ca lo šeg sta nja ka nal ske mre že. Da ne pri čam o so-ji i ne kim dru gim kul tu ra ma.

Da li se pla ni ra ju in ve sti ci je u ka nal sku mre žu?

- Za vr ši li smo ad mi ni stra tiv ni deo po sla. U to ku sle de će go di ne ko nač no će na ši se lja ci po nji va ma vi de ti da ne ko či sti ka na le za ko je su pla ća li de ce ni ja ma ne ku na kna-du. Ali pra ve fi nan sij ske efek te će ose ti ti 2014. go di ne ka da se oče ku-ju opi plji vi re zul ta ti, zna čaj no po ve-ća nje pri no sa ra tar skih kul tu ra. Što se ti če na vod nja va nja, za po če li smo pro jek te če ti ri ve li ka pod si ste ma, ina če ko ji ima ju ulo gu i da na vod-nja va ju i da od vod nja va ju. U to ku je iz bor iz vo đa ča ra do va, a bi će oko 40.000 hek ta ra po ten ci jal nog ze-mlji šta za na vod nja va nje. Je dan od pro je ka ta od no si se na od vod nja va-nje i na vod nja va nje Sre ma, od no-sno, ko ri šće nja ovih na ših aku mu la-ci ja. In đi ja je u to me naj da lje oti šla kao op šti na, za po če li smo pro je kat na vod nja va nja 1.000 hek ta ra za sa-da ja bu ke, kru ške i bre skve u No-vom Slan ka me nu jer ta mo ima mo uslo ve za to – ULO hlad nja če ka pa-ci te ta 600 va go na, ze mlji šte ko je je de fi ni sa no s na me ro ma za du go roč-ne za sa de i ima mo idej no re še nje pro jek ta ko ji sa da raz ra đu je mo. Ka-da za ži vi pro je kat, ovaj mi ni re gion bi mo gao da bu de tre ći pro iz vo đač ja bu ke u Evro pi. Ina če, od 1991. go di ne ni jed na ka pi tal na in ve sti ci-

ja na ovom pla nu ni je ura đe na, re-kao je za „Srem sku po ljo pri vre du“ Go ran Je šić, po kra jin ski se kre tar za po ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu-mar stvo.

Z. G. S.

Na ša jav nost bi la je uglav nom ''bom bar do va na'' in for ma ci-ja ma o su ši ko ja je de set ko-

va la ra tar ske kul tu re. Ne mo že mo se ote ti uti sku da su vo ćar stvo i vi-no gra dar stvo, ka da je reč o su ši, bi li u dru gom, ili tre ćem, pla nu - sve se to de ša va uz de kla ra tiv na za la ga nja da su na še naj ve će šan se upra vo u vi no gra di ma i vi nu, u sve tlu raz vo ja pri vre de, ali i tu ri zma.

Po me nu te te me i di le me bi le su po vod za raz go vor u Po ljo pri vred-no-struč noj slu žbi ''Ru ma'' ko ja sa ve to dav nom de lat no šću po kri va te ren tri srem ske op šti ne - Ru me, Iri ga i In đi je, a naš sa go vor nik bio je sa ve to da vac za vo ćar stvo La zar Klje šta no vić.

Ova go di na, u kli mat skom smi slu, ni je bi la na klo nje na vo-ćar stvu?

- To je tač no. Već od ra nog pro le-ća mraz je pro u zro ko vao iz mr za va-nje cvet nih pu po lja ka što je ima lo za po sle di cu sma nje nje pri no sa svih ko šti ča vih voć nih vr sta, po seb no

kaj si je i bre skve. Ja bu ča ste voć ne vr ste su ima le ma nji pro ce nat iz-mr zlih cvet nih pu po lja ka. A on da je sti gla su ša. Ma la ko li či na pa da vi na i iz u zet no vi so ke tem pe ra tu re u to-ku ve ge ta ci je do dat no su uti ca le na sma nje nje pri no sa kod vo ća.

Da li je, baš zbog to ga, po-tra žnja za vo ćem bi la ve ća ne go ra ni jih go di na?

- Po tra žnja za vo ćem i gro žđem, kao i ot kup, bi li su mno go ve ći ne go ra ni jih go di na. To je di rekt no uti ca lo na vi še ot kup ne ce ne sko ro svih voć nih vr sta u od no su na pret hod ni pe riod. Kva li tet plo do va je ove go di ne bio na ni vou pro šlo go di šnjeg, ali tre ba ima ti u vi du da smo i pro šle go di ne ima li su šu, što zna či da je kva li tet pao u od no su na po sled njih pet ili de set go di na. U sve mu ovo me do bro je to da ove go di-ne ni je bi lo ve ćih pro ble ma kod za šti te vi še go di šnjih za sa da, sem ne što ve će po pu la ci je cr ve nog pa u ka.

Ko ji su pro seč ni pri no si kod vo će ove go di ne ?

-Kod vi šnje je pro se čan pri nos 11 to na po hek ta ru, kod br skve 13, kod šlji ve 12 to na. Ja bu ka je za be-le ži la pro sek pri no sa od 22 to ne, kru ška 12, ku pi na šest, a vi no va lo-za oko 10 to na po hek ta ru.

Ako se go vo ri o pr voj kla si vo ća, ko ji to stan dar di mo ra ju da bu du is pu nje ni?

- Ove go di ne plo do vo vo ća su sit ni ji u od no su na vi še go di šnji pro-sek, to je evi dent no. Pr va kla sa ja-bu ka mo ra da ima preč nik 65 mi li-me ta ra, dru ga kla sa 40 do 55 mi li-me ta ra. Kod sto ne šlji ve to se me ri na gra me. Pr va kla sa mo ra da ima 30 gra ma pa na vi še. Ma lo smo ove go di ne ima li te pr ve kla se u vo ćar-skoj pro iz vod nji.

Da li se to od ra zi lo na iz voz ?

- Ne zna mo tač ne po dat ke o iz-vo zu, ne zna se po u zda no ni broj hek ta ra pod voć nja ci ma i vi no gra-di ma. Oče ku je mo da će po pis u po-ljo pri vre di da ti pre ci zni je po dat ke o to me. Pro ce nju je se da je iz voz od po ljo pri vre de oko 20 od sto ukup nog iz vo za.

Da li je Ru si ja još uvek naj-ve ći ku pac na šeg vo ća, bez ob-zi ra što je u po sled nje vre me i

tu bi lo ''smet nji na ve za ma'', pro u zro ko va nih kva li te tom pro-iz vo da?

-Da, još uvek naj ve ći deo vo ća od la zi u Ru si ju. Ru si su do sa da naj-vi še uvo zi li iz Polj ske, to je lo gič no jer im je ona bli ža. Me đu tim, zbog iz mr za va nja, Polj ska je ove go di ne sla ba sa vo ćem, pa Ru si ni su bi li ta-ko iz bir lji vi kao pre.

Na kra ju, u če mu se ogle da-ju na še šan se ka da je reč o vo-ćar stvu kao sta bil noj pri vred noj gra ni ?

-To su no vi za sa di, ali i no vi bu-na ri. Ni ču za sa di ja bu ke, bre skve, šlji ve, kru ške, vi no ve lo ze. Ima mo po volj nu kli mu za ovu pro iz vod nju. Me đu tim, ima mo i su šu, a ko pa nje bu na ra je ve li ka in ve sti ci ja za vo-ća re. Mi ni star stvo pri vre de obe ća va od re đe ne pod sti ca je, to je je di na šan sa - bez to ga ne mo že bi ti re či o ve li koj i kva li tet noj vo ćar skoj pro-iz vod nji.

K. Ku zma no vić

Po treb ni no vi za sa di, bu na ri i pod sti ca jiNaj vi še stra da lo ko šti ča vo vo će, kaj si je i bre skve - Ru si ja naj ve ći uvo znik na šeg vo ća

La zar Klje šta no vić

Po gre šna agrar na po li ti ka je li mi ti ra ju ći fak tor raz vo ja- Ogrom ne po vr ši ne po ljo pri vred nog ze mlji šta u Voj vo di ni su pod vo dom, zbog ne mo guć no sti op ti mal ne se tve pri no si ku ku ru za su dva-tri pu ta ni ži zbog če ga na go di šnjem ni vou sa mo na ovoj kul tu ri gu bi mo sto ti ne mi li o na. Sve to je di rekt na po sle di ca lo šeg sta nja ka nal ske mre že u Voj vo di ni - ka že Go ran Je šić, po kra jin ski se kre tar za po ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo

Ge net ski mo di fi ko va na pro iz vod nja, da ili ne?

- Do pro me ne za ko na mo ra do ći da bi smo ušli u Svet sku tr go vin sku or ga ni za ci ju, zna či, mo ra mo iz po sto je ćih pro pi-sa bri sa ti reč „za bra je no je“ ali to ne zna či da dr ža va ne mo že kao sve osta le dr ža ve u Evro-pi da ogra ni či upo tre bu ge net-ski mo di fi ko va nih or ga ni za ma i to je ste naš glav ni po li tič ki cilj u ovom tre nut ku. Mi že li mo da pot pu no ogra ni či ni mo ko ri šće-nje ge net ski mo di fi ko va nih pro-iz vo da na pod ruč ju AP Voj vo di-ne. Iz dva raz lo ga, pr vo, što bi u slu ča ju ge net ski mo di fi ko va-nih or ga ni za ma ko ji se po ja ve u na šem mer ka til nom ku ku ru-zu ima li ne na dok na di ve šte te jer ne bi mo gli da ga iz ve ze mo, dru ga stvar, naš in sti tu ti ne bi mo gli da iz vo ze hi bri de uko li ko bi bi li za ga đe ni sa GO jer bi to bi la zlo u po tre ba pa ten ta. Po ku-ša va mo da pre u zme mo ne ka is ku stva iz okru že nja po put slo-ve nač kih, ka že Je šić.

Go ran Je šić

4 23. novembar 2012.

KU KU JEV CI

RAS PI SAN KON KURS PO KRA JIN SKOG SE KRE TA RI JA TA

ŠID • ZA VR ŠEN KON KURS ZA OD VOD NjA VA NjE

GAZDINSTVA

Cr ni da ni za du van dži jeOve go di ne su nam obe ća li sub ven ci je, 20 di na ra po ki lo gra mu du va na, ali do kra ja su nam i to uki nu li. Za što, ka ko, zbog če ga, to ni ko ne zna. Uko li ko se ova kvo sta nje u dr ža vi, od no sno u nje-nom po na ša nju pre ma pro iz vo đa či ma na sta vi, mi slim da će se du-van pre sta ti sa di ti u na red ne dve do tri go di ne, jer ni ko vi še ne će ima ti ra ču na da se ba vi ti me - ka že Mi ro slav Vuj nić, iz Ku ku je va ca, ko ji du van sa di već 14 go di na

Ve li ki broj po ljo pri vred ni ka iz No vog Slan ka me na go di na ma se ba vi uz go jem du va na ko ji

je pret hod nih go di na do no sio do bru za ra du slan ka me nač kim pa o ri ma. Me đu tim, ove go di ne su ša je uze la svoj da nak.

Dra gan Kri vo ši ja po tvr đu je ono na če ga se ža le svi po ljo pri vred ni pro iz vo đa či, bez ob zi ra ko ju kul tu ru uz ga ja ju na svo jim nji va ma.

- Ki še ni je du go bi lo, što se lo še od ra zi lo na du van ko ji ni je mno go ra stao. List du va na je ta nak i ma li, s to ga ne ma mo ogo va ra ju ću gra-ma žu. Pr ve ber be su bi le ni ka kve, one ka sni je još i ne ka ko. Pro šlog me se ca je bi lo ma lo ki še, ali to ni-je mno go uti ca lo na kva li tet - ka že Kri vo ši ja.

- Ove go di ne ce na du va na se kre će od 2,50-2,60 evra za ki lo-gram, ali se to od no si na pr vu kla su ko ju go to vo ni ko i ne ma. Ov da šnji po ljo pri vred ni ci iz se la ima ju uglav-

nom tre ću kla su. Oče ku je mo da fir-me ko je ot ku plju ju du van po dig nu ce nu ka ko bi smo mo gli po kri ti na še tro ško ve - ka že Dra gan Kri vo ši ja i pod se ća da je du van kul tu ra ko ja iz i sku je do sta ra da i tru da ali i tro-ško va odr ža va nja.

- Pre sve ga, mi slim na su še nje du va na, po tom me ha ni za ci ju i lju de ko je pla ća mo to kom ber be. Sto ga bi bi lo do bro ka da bi sle de će go di ne ce na bi la ve ća – na vo di ovaj pro iz-vo đač du va na.

Ono što mu či mno ge du van dži je u No vom Slan ka me nu ali i u dru gim srem skim se li ma je ste ne do sta tak si ste ma za na vod nja va nje. To bi im, ka ko ka že Dra gan, po mo glo u po-slu. Po red to ga, bi lo bi od iz u zet ne ko ri sti ka da bi se pro iz vo đač li du-va na ima li Udru že nje du van dži ja Sre ma, ka ko bi ta ko udru že ni ima li pra vo gla sa i ve će mo guć no sti.

M. Ba la ba no vić

Po kra jin ski se kre ta ri jat za po ljo pri-vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo ras pi sao je jav ni oglas za odo bra-

va nje i ko ri šće nje pod sti caj nih sred sta-va za ob ra di vo po ljo pri vred no ze mlji-šte da to u za kup za 2012. go di nu.

Ka ko su nam re kli u Kan ce la ri-ji za po ljo pri vre du Op šti ne Šid, svi

po ljo pri vred ni ci ima ju pra vo na ko-ri šće nje sred sta va u vi si ni od 6.000 di na ra po hek ta ru go di šnje, ako je ze mlji šte iz da to u za kup za kup cu, ko ji ni je sta ri ji od 60 go di na, za tim 8.000 di na ra ako je ze mlji šte iz da to za kup cu ko ji je sta ri ji od 40, a mla-đi od 60 go di na i 10.000 di na ra ako

za ku pac ni je sta ri ji od 40 go di na i vla snik je po ljo pri vred nog ze mlji šta ko je se gra ni či sa ze mlji štem ko je se da je u za kup. Zah tev se do sta-vlja do 5. de cem bra, a bli že in for-ma ci je mo gu se do bi ti u op štin skoj Kan ce la ri ji za po ljo pri vre du u Ši du.

S. M.

Po kra jin ski se kre ta ri jat za po-ljo pri vre du pri hva ti će sve zah-te ve me snih za jed ni ca iz op-

šti ne Šid za za jed nič ko fi nan si ra nje od vod nja va nja.

Reč je o zah te vi ma ko ji su, uz

sa gla snost lo kal ne vla sti, pri sti gli na kon kurs za od vod nja va nje, uz po moć po kra jin ske Vla de i „Vo da Voj vo di ne“. Lo kal ne sa mo u pra ve su u oba ve zi da obez be de tre ći nu sred sta va za fi nan si ra nje. S. M.

Pod sti caj na sred stva za ze mlji šte u za ku puZah te vi se pre da ju do 5. de cem bra, a bli že in for ma ci je mo gu se do bi ti u op štin skoj Kan ce la ri ji za po ljo pri vre du u Ši du

Pri hva će ni zah te vi me snih za jed ni ca

Zbog su šne go di ne, loš rod du va na- Ove go di ne ber ba je krat ko tra ja la. Ne do sta tak ki še i vla žno sti ze mlji šta od ra zio se na rod du va na. Li sto vi su tan ki, sla be gra ma že, što će znat no sma nji ti ot kup nu ce nu - ža li se Dra gan Kri vo ši ja pro iz vo đač du va na iz No vog Slan ka me na

NO VI SLAN KA MEN

DRAGAN KRI VO ŠI JA

Dra gan Kri vo ši ja

Ve li ki tro ško vi za an ga žo va nje rad ni ka

MI RO SLA V I ZO RI CA VUJ NIĆ

Brač ni par Mi ro slav i Zo-ri ca Vuj nić iz Ku ku je va-ca već 14 go di na se ba vi

uz go jem du va na, ko jeg sa de na po vr ši ni od oko pet hek ta ra. Ka-žu da sa tih pet hek ta ra do bi ju od 11 do 13 to na su vog du va na, dok na pre o sta lih 13 hek ta ra ze-mlje ko ju ob ra đu ju uz ga ga ju so-ju, ku ku ruz, pše ni cu i je čam.

Ka ko is ti če Mi ro slav, od po ljo-pri vre de se u po sled nje vre me sve te že ži vi, a naj vi še za to što iz o sta je pre ko neo p hod na po-moć dr ža ve.

- Ove go di ne su nam bi li obe-ća li sub ven ci je za du van, ko je su pro te kle tri go di ne iz no si le 20.000 po hek ta ru, plus onih 14. Me đu tim, sa da su nam ume sto to ga obe ća li is pla tu 20 di na ra po ki lo gra mu du-va na, ali do kra ja su nam i to uki-nu li. Za što, ka ko, zbog če ga, to ni ko ne zna... Ta kvo po na ša nje je van pa me ti, s ob zi rom da ci ga re te sva kim da nom sve vi še po sku plju ju i da ne ko za ra đu je do bre pa re na nji ma. Mi smo se bu ni li pro tiv to-ga, ali ni šta ne vre di, jer pro iz vo đa-či du va na ne ma ju ni ka kvu za šti tu. Ove tri stra ne fir me ko je su ku pi le na še fa bri ke ili ne mo gu ili ne sme-ju da na te ra ju na šu Vla du da nam vra ti deo tih sred sta va, a Vla da se sva ke go di ne sve vi še pra vi lu da. Uko li ko po gle da mo ze mlje Evrop-ske uni je, vi de će mo da je ta mo

si tu a ci ja sa svim dru ga či ja. Re ci-mo, u Ita li ji da ju za du van tri evra po ki lo gra mu, a ov de ni šta, od no-sno sa mo tih 20 di na ra, uko li ko i to bu de, a u šta ve o ma sum njam. Uko li ko se ova kvo sta nje u dr ža vi, od no sno u nje nom po na ša nju pre-ma pro iz vo đa či ma na sta vi, mi slim da će se du van pre sta ti sa di ti u na red ne dve do tri go di ne, jer ni ko vi še ne će ima ti ra ču na da se ba vi ti me. Za du van dži je su još pre par go di na na stu pi li cr ni dan, a sa da je po sta lo još go re. Po seb no nam je te ško što su po ra sli tro ško vi pro-zvod nje, na pri mer, pro šle go di ne mo ji tro ško vi su bi li mi lion i po, a ove go di ne su sko či li na dva mi li o-na – pri ča Mi ro slav Vuj nić iz Ku ku-je va ca, do da ju ći da u tim po sku-plje nji ma po seb no pred nja či ce na

ga sa, ko ji je ovog le ta ko štao 58, a sa da je već pre šao ce nu od 90 di na ra.

Kao i svi osta li po ljo pri vred-ni ci, ta ko i uz ga ji va či du va na naj vi še za vi se od vre men skih uslo va. Ipak, to kom ovo go di-šnje su še, ka že Mi ro slav, du van ni je mno go pod ba cio, za raz li ku od ne kih dru gih po ljo pri vred nih kul tu ra i do da je:

- Ovog le ta naj vi še mi je na-stra da la so ja. Obič no sam imao pri no se od 2,5 to ne po ju tru, a ove go di ne iz vu kao sam sa mo to nu. Me đu tim, to sam do ne kle na dok na dio sa ve ćom ce nom, za

raz li ku od du va na ko ji već go di na-ma ima istu ce nu u evri ma. Što je naj go re, uop šte ni sam op ti mi sta, ne vi dim da će ima lo bi ti bo lje, jer ce-nim po ovih par go di na una zad par, ka ko je si tu a ci ja sve lo ši ja i lo ši ja i ka ko se za ra da sve vi še sma nju je. Ne sa mo u obla sti sad nje du va na, ne go uop šte u ce loj po ljo pri vre di. Mi slim da smo mi kao po je din ci ne-moć ni da tu bi lo šta pro me ni mo na bo lje. Jer, pre par go di na smo išli da de mon stri ra mo u Be o grad, tra ži li smo ta da da nam da ju je dan di nar po pa kli ci ci ga re ta, pa kad ni smo do bi li ta ko ne što mi ni mal no ta da, če mu on da i mo že mo još da se na-da mo u bu duć no sti.

S. Mi haj lo vić

Mi ro slav Vuj nić

Pa ko va nje osu še nog du va na

Pre na se lje nost gra do va sa lju di-ma bez po sla na ro či to se po ka-za la lo šom u vre me tran zi ci je.

Mno ge fa bri ke su za tvo re ne, a rad ni-ci su osta li na uli ci. Od de set rad ni ka ko ji su osta li bez po sla, vi še od po lo-vi ne mo glo bi da se za po sli u ru ral nim pod ruč ji ma ze mlje. To se ne od no si sa mo na rad ni ke ko ji su osta li bez po-sla zbog struk tur nih ne pri la go đe no sti pro iz vod nje, vi še go di šnjih sank ci ja i tran zi ci o ne kri ze, već i na one ko ji su osta li bez fir mi u ko ji ma su ra di li, pre NA TO bom bar do va nja 1999. go di ne. Po vra tak u ru ral na pod ruč ja ze mlje ne zna či, me đu tim, po se lja če nje rad-ni ka i pu ko vra ća nje mo ti ci i trak to ru, već nji ho vo za po šlja va nje u obla sti po ljo pri vre de, u šu mar stvu, vo do-pri vre di, ra znim uslu žnim de lat no-sti ma, za nat stvu, do ma ćoj ra di no sti, in fra struk tu ri, ma lim i sred njim in du-strij skim po go ni ma, či ja pro iz vod nja ne u gro ža va eko lo šku rav no te žu. Da-nas, na i me u Sr bi ji ima 220.000 ma-lih i sred njih pred u ze ća. Sva ka vlast u pred iz bor noj kam pa nji is ti če da će taj broj po ve ća ti na 400.000 i otvo ri ti mi lion no vih rad nih me sta. Ali, za sa-da to su sa mo obe ća nja. Kon cept in-te gral nog ru ral nog raz vo ja, kao deo re gi o nal ne raz voj ne po li ti ke, pred-sta vlja an ti pod kla sič noj in du stri ja li-

za ci ji i za sni va se na sve o bu hvat nom raz vo ju se o skih me šo vi tih pod ruč ja u ko ji ma ži vi go to vo po lo vi na sta nov ni-ka Sr bi je. Po li ti ka osla nja nja na agar i ru ral nu eko no mi ju u ce li ni tre ba lo bi da bu de, ne sa mo u funk ci ji pre-ži vlja va nja u sa da šnjim vre me ni ma, već i za traj no opre de le nje dr ža ve i eko nom ske raz voj ne po li ti ke za sno-va ne na de cen tra li za ci ji i ujed na če-nom eko nom skom raz vo ju. To je po-seb no zna čaj no da nas u vre me ka da ima mo mi lion ne za po sle nih i u vre me re struk tu ri ra nja ve li kih kom plek sa ka da rad ni ci i da lje osta ju bez po sla, ali do bi ja ju ot prem ni ne ko je se kre ću od 5.000 do 10.000 evra. Ve ći na njih po ti če sa se la, ne ki se vra ća ju i za-po či nju i nov ži vot, no vi bi znis sa tim nov cem. Ta ko su oni sa jed nom no-gom u ci pe li (u gra du), a sa dru gom u opan ku (na se lu). Na taj na čin bi se re ša va la dva pro ble ma: oži ve će-mo srp sko se lo, a lju di ko ji osta ju bez po sla obez be di će se bi i po ro di ci no vu eg zi sten ci ju. Ta kvom po li ti kom bi se vra tio i ži vot u srp sko se lo. Jer, da nas u gra do vi am Sr bi je ne ma šta da se ra di, dok u se li ma ne ma ko da ra di!

Dr ža va bi tre ba la da po dr ži taj no vi raz voj ni kon cept, u po čet ku da bu de i fi nan si jer, ta ko što bi osi gu-ra la neo p hod na ini ci jal na sred sta va, ali i ,,di ri gent'' ko ji bi vo dio ra ču na o urav no te že nom i sklad nom raz vo ju ze mlje u ce li ni kao i us po sta vlja nju jed na kih uslo va pri vre đi va nja za sve uče sni ke u tr ži šnoj utak mi ci. U ostva-ri va nju kon cep ta ru ral ne eko no mi je kao de la re gi o nal ne raz voj ne po li ti ke,

tre ba da bu du naj di rekt ni je uklju če-na, ta ko zva na, me šo vi ta i ne po ljo-pri vred na ga zdin stva ko ja po se du ju ob ra di vo ze mlji šte, ali ga u skla du sa uve re njem-Sr bi je da je greh pro-da ti oče vi nu, ali ne i dr ža ti je u par-lo gu, ne ob ra đu ju, ma da su vla sni ci 28 od sto nji va u Sr bi ji. Tre ba zna ti da pro iz vod nja u da na šnjem se ljač-kom ga zdin stvu, po seb no u ru ral nim pod ruč ji ma, ni je na me nje na tr ži štu. Mo žda se kod ne kog ja vlja ju tr žni vi-ško vi, ali to je još uvek-slu čaj nost.

U Voj vo di ni je po lo vi na od tog bro ja. Pre ma po da ci ma Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku Sr bi je, na ša ze-mlja se na la zi me đu 10 dr ža va sve ta sa naj sta ri jim sta nov ni štvom. Pu sto-še nje voj vo đan skih se la naj i zra že ni-je je u ju žnom Ba na tu i op šti na ma Plan di šte, Ali bu nar i Be la Cr kva gde ima se la ko ja su ave tinj ski pra zna. Do du še u Voj vo di ni je bi lo po ku ša-ja da se pre ko op štin skih vla sti re ši pro blem na put še nih do ma ćin sta va. Op šti na ma je, na i me, pred lo že no da ot ku pi na pu šte ne ku će, a za tim da ih pro da ju po po volj nim ce na ma lju di-ma ko ji bi se sku ći li i mo žda po če li pri vat ni bi znis. Ta kav stam be ni fond je pri stu pa čan za sve za po sle ne lju-de po što ku će sa ima nji ma u voj vo-đan skim se li ma ko šta ju od 2.000 do 10.000 evra, što je su ma za ko ju se mo že ku pi ti je dva 10 kva dra ta u No-vom Sa du. Ma da po lo vi na sta nov-ni štva Voj vo di ne da nas ži vi na se lu, sta ti sti ča ri upo zo ra va ju da je u pro-te kle če ti ri de ce ni je ta broj ka, sa 1,2 mi li o na spa la na 900.000 du ša.

Evrop ska is ku stva

U pro te klih če tvrt ve ka Evrop-ska eko nom ska za jed ni ca, a ka sni je i Evrop ska uni ja sve se vi še u svom raz vo ju okre ću ru ral nim sre di na ma, pa je to i po sta la osno va nji ho ve po-li ti ke ru ral nog raz vo ja. Jer, evrop ski kon ti nent ne ma ze mlji šnih te ri to ri ja u iz o bi lju kao na pri mer, No vi Ze land, Austra li ja, Ka na da, SAD, a ni je gu sto ni na se ljen kao Ja pan, Ki na, In di ja... Zbog to ga sve vi še mo ra da vo di bri-gu o pra vil nom ko ri šće nju svo je te ri-to ri je. Na Dru goj kon fe ren ci ji o ru ral-nom raz vo ju, odr ža noj u Sal zbur gu,

2003. go di ne, za klju če no je da se za re a li za ci ju pro je ka ta no ve ru ral ne raz voj ne po li ti ke, po sle 2006. go di-ne, po ve ća va ju sred stva po dr ške tom raz vo ju iz Evrop skog agrar nog fon da za ru ral ni raz voj. Cilj je po me ra nje fo ku sa ak tiv no sti sa po dr ške tr ži štu, ka po dr šci u fi nan sij skoj po li ti ci, ru-ral nom i odr ži vom raz vo ju.

Po red to ga, što ru ral na pod ruč ja nu de tr ži štu po ljo pri vred no-pre hram-be ne pro iz vo de, šum ske plo do ve, pro iz vo de od dr ve ta, ovo su me sta za od mor, tu ri zam i-ži vot. Ove funk ci je ru ral nih pod ruč ja sve vi še do bi ja ju na zna ča ju. Evrop ska ko mi si ja pre-po zna je po tre bu za no vim in ve sti ci ja-ma u di na mi zi ra nju ru ral nog raz vo ja či me bi po bolj ša la efi ka snost ru ral ne po li ti ke. Sem pri mar ne po ljo pri vred-ne pro iz vod nje či ji zna čaj u ru ral noj eko no mi ji sve vi še opa da otva ra ju se mo guć no sti za no ve, van po ljo pri-vred ne ak tiv no sti, uslu žni sek tor... Za to se čak is ti če: mo žda nas ubu-du će oče ku je ur ba ni eg zo dus pre ma ru ral nim pod ruč ji ma?!

Pre ma pro jek ci ji EU se la ka rak-te ri šu mo guć no sti: or ga ni zo va nja ra zno vr sne pro iz vod nje, per ma nent-nog bo rav ka i sta no va nja i po vre me-nog uži va nja u pri rod nim le po ta ma i pej za ži ma. Ovo su osnov ni tren do vi raz vo ja ru ral ne Evro pe u bu duć no sti. Ta bu duć nost ru ral ne Evro pe mo že da bu de i pu to kaz za bu duć nost ru-ral ne Sr bi je, ako že li mo da bu de mo deo ci vi li zo va nog sve ta. Osnov na ka rak te ri sti ka ru ral ne Evro pe je ste eko nom ska di ver zi fi ka ci ja i ši re nje se kun dar nih i ter ci jal nih de lat no sti u ru ral nim pod ruč ji ma.

Ze mlje Evrop ske uni je, a po seb no ma nje raz vi je ne dr ža ve i one ko je te-že toj za jed ni ci, kao što je i na ša, ni-su u mo guć no sti da pred u zi ma ju kon-kret ne ak tiv no sti u sva kom ru ral nom pod ruč ju i da po nu de (da ju) od go vo re na broj ne pro ble me ko ji se ja vlja ju u tim sre di na ma. Me re vla da po je di nih ze ma lja, pa i Vla de Sr bi je mo ra ju bi ti se lek tiv ne sa ja sno utvr đe nim pri o ri-te ti ma, do pu nja va nje, kom bi no va ne i sin hro ni zo va ne sa me ra ma i ak tiv no-sti ma lo kal ne sa mo u pra ve, ba zi ra ne na nji ho vim pri rod nim, eko nom skim i ljud skim re sur si ma. U ovom pro ce su

va žnu ulo gu i zna čaj ima ini ci ja ti va od o zdo.

1.500 ma ni fe sta ci ja Jer, u Sr bi ji se go di šnje odr ži oko

1.500 raz li či tih tu ri stič kih ma ni fe sta-ci ja. Ona ne ma mo re, ali je šan sa u raz vo ju ru ral nog, od no sno se o skog tu ri zma. Ako bi jed no se o sko do ma-ćin stvo ima lo dve so be sa po dva kre ve ta i iz da va lo ih stran ci ma 200 da na go di šnje, po 20 evra za je dan pun pan sion, to je pri hod od 16.000 evra. Ka bi se sa mo 10 od sto sta nov-ni štva Sr bi je ba vi lo tu ri zmom, to bi za nju zna či lo do dat ni pri hod od 1,6 mi li jar di evra go di šnje (pri hod od tu-ri zma u 2012. go di ni bi će mi li jar du do la ra). To ni je ma lo za si ro ma šnu ze mlju u ko joj je pro seč na pla ta oko 400 evra. To naj bo lje po tvr đu ju pri-me ri ze ma lja gde je raz vi jen se o ski – ru ral ni tu ri zam. Jer, uče šće se o skog tu ri zma u ukup nom tu ri stič kom pro-me tu ze ma lja kre će se od 10 od sto u Špa ni ji do 23 od sto u Ita li ji. Sr bi ja je, u po re đe nju i sa ze mlja ma re gi o-na, na ve o ma ni skoj ra zi ni. Lo ši je od nje pla si ra na je sa mo Al ba ni ja. Pri-me ra ra di, u slo ve nač kom se o skom – ru ral nom tu ri zmu za po sle no je 40 od sto vi ška rad ne sna ge sa se la. U Hr vat skoj se za po sle nost vi ška rad ne sna ge u ovom sek to ru kre će od 17 do 19 od sto, dok se ovaj pro ce nat u Bu-gar skoj i Ru mu ni ji kre će od šest do 12 od sto. Pre ma pdo a ci ma Tu ri stič-kog sa ve za Sr bi je, pre dve i po de-ce ni je u njoj se ovim tu ri zmom ba vi-lo pe de se tak se la sa 3.000 kre ve ta i pre ko 800 ga zdin sta va. Po sled nji po-da ci uka zu ju da je pre po la de ce ni je bi lo upi sa no 6.000 le ža je va, a to li ko ih ima i da nas.

Na osno vu agro e ko nom skih i ru-ral no-so ci o lo ških is tra ži va nja i pred-vi đa nja me đu na rod nih in sti tu ci ja, evrop sku po ljo pri vre du u na red nom pe ri o du oče ku ju: pro me ne u ve li či-ni i bro ju far mi, ze mlji šne re for me ba zi ra ne na ukrup nja va nju po se da i po bolj ša nju kva li te ta ze mlji šta, ve-će ko ri šće nje bi o lo ške, in for ma tič ke i ko mu ni ka ci o ne teh no lo gi je, po ve ća-nja mul ti funk ci o nal no sti, rav no mer-ni ji re gi o nal ni raz voj i re di stri bu ci ja

do hot ka, po di za nje kon tro le kva li te ta hra ne i stan dar da pre hram be ne bez-bed no sti sta nov ni štva, di je tal ne pro-me ne u is hra ni, uva ža va nje zah te va po tro ša ča i po dr ška is ti ma, ko mer ci-ja li za ci ja i tr ži šna (ver ti kal na) in te-gra ci ja far mi, ra zno vr sne jav ne in ve-sti ci je i re di stri bu ci ja si ro ma štva me-đu re gi o ni ma i sta nov ni štvom i ve ća raz voj na po moć po ljo pri vre di se lu.

Mo tor ru ral nog raz vo ja ?

Da bi sva ka ze mlja ili re gion po-ve ća li na ci o nal ni do ho dak i dru štve-ni pro iz vod po ljo pri vre de po treb ni su im ma kro e ko nom ska i po li tič ka sta bil nost, po ve ća nje pro duk tiv no sti pri me nom no vih teh no lo gi ja, rast re-al nog do hot ka u van po ljo pri vred nom sek to ru, ve ći pod sti ca ji pro iz vod nji...

S tim u ve zi po sta vlja ju se i sle de-ća raz mi šlja nja: mo že li po ljo pri vre-da bi ti mo tor ru ral nog raz vo ja, mo-gu li ma nje far me op sta ti i mo že li ru ral na ne po ljo pri vred na eko no mi ja znat no do pri ne ti raz vo ju se la? Da bi spre či li po ja vu ,,tu žnih'' tren do va na srp skom se lu tre ba lo bi u na red nom pe ri o du: ujed na či ti sto pe ra đa nja i umi ra nja, od no sno sta bi li zo va ti broj ru ral nih sta nov ni ka, po bolj ša ti sa o-bra ćaj nu i te le ko mu ni ka ci o nu in fra-struk tu ru na se lu, po di ći zdrav stve-ni, kul tur ni, obra zov ni ni vo se o skog sta nov ni štva, sma nji ti za vi snost od vla sni štva nad ze mljom i omo gu ći ti za po šlja va nje u dru gim sek to ri ma, po ve ća ti iz vo re do hot ka iz ne po ljo-pri vred nih ak tiv no sti, sit na ga zdin-stva or ga ni zo va ti u ze mljo rad nič ke za dru ge. Na osno vu sve ga ovog od-re đe no je i pet prin ci pa ru ral nog raz-vo ja. To je da se pre po zna ju mo guć-no sti raz vo ja sva ke sre di ne, utvr di ti od go vor nost za pro me ne u pro šlo sti i bu duć no sti, vo di ti kon zi stent nu po-li ti ku re duk ci je si ro ma štva, ubr za ti pro ces de cen tra li za ci je vla sti i ja ča ti ulo gu i od go vor nost lo kal ne sa mo u-pra ve, iz gra di ti pro duk ti van sek tor u ru ral nom raz vo ju ko ji će do pri no si ti mak si ma li za ci ji ra sta i re duk ci ji si ro-ma štva. Na taj na čin će do ći do bo lje va lo ri za ci je ru ral nih re sur sa, nji ho-vom do pri no su po ve ća nju bo gat stva i bla go sta nja, po seb no ru ral nih sta-nov ni ka i dru štva u ce li ni.

Za klju čak

Na osno vu sve ga do la zi se do za-ključ ka da se srp sko se lo na la zi na ras kr šću iz me đu ne stan ka i op stan ka. Pro ces de va sti ra nja ru ral nih pod ruč ja je ve o ma in ten zi van. Ma ni fe stu je se u ra znim for ma ma. Da bi se za u sta vi-li ne ga tiv ni tren do vi na srp skom se lu po treb na je no va i ofan ziv na po li ti-ka ru ral nog raz vo ja. Se la ni su sa mo pro iz vod ni re gi o ni, već i me sta za ži vot, bo ra vak, od mor i re kre a ci ju. Evrop ska is ku stva tre ba da nam bu-du po u ka u po li ti ci ru ral nog raz vo ja, ko ja mo ra bi ti pri la go đe na lo kal nim re sur si ma i ini ci ja ti va ma.

(Autor je član Od bo ra za se lo Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti)

23. novembar 2012. 5

ANALITIKA

PER SPEK TI VE RU RAL NIH SRE DI NA U SR BI JI - OPANAK I CIPELA (3)

Pi še: Bra ni slav Gu lan

Ka ko oži ve ti srp ska se la?

Šan sa u raz vo ju se o skog tu ri zma

Po li ti ka osla nja nja na agar i ru ral nu eko no mi-ju u ce li ni tre ba lo bi da bu de, ne sa mo u funk ci ji pre ži vlja va nja u sa da-šnjim vre me ni ma, već i za traj no opre de le nje dr ža ve i eko nom ske raz-voj ne po li ti ke za sno va ne na de cen tra li za ci ji i ujed-na če nom eko nom skom raz vo ju

Mo že li po ljo pri vre da bi ti mo tor ru ral nog raz vo ja, mo gu li ma nje far me op-sta ti i mo že li ru ral na ne-po ljo pri vred na eko no mi ja znat no do pri ne ti raz vo ju se la?

6 23. novembar 2012.

PE ĆIN CI • ZA KUP PO LJO PRI VRED NOG ZE MLJI ŠTA U DR ŽAV NOJ SVO JI NI JE SE NJI RA DO VI NA SREM SKIM PO LJI MA

На осно ву чла на 46. Од лу ке о бу џе ту Гра да Срем ска Ми тро ви ца за 2012. го ди ну („Сл. лист Гра да Срем ска Ми тро ви ца бр. 10/2011) и чла на 22. Од лу ке о ре ба лан су бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца за 2012. го ди ну („Сл. лист Гра да Срем ска Ми тро ви ца бр. 16/2011) и Про гра ма по ди за ња ка па ци те та удру-же ња во ћа ра на те ри то ри ји Гра да Срем ска Ми тро ви ца до не тог да на 14.11.2012. на 10. сед ни ци Град ског ве ћа Гра да Срем ска Ми тро ви ца под бро јем 401-1214/2012-III, на чел ник Град ске упра ве за по љо при вре-ду рас пи су је

К О Н К У Р Сза до де лу сред ста ва

за по ди за ње ка па ци те та удру же ња во ћа рана те ри то ри ји Гра да Срем ска Ми тро ви ца

1. ЦИ ЉЕ ВИ ДО ДЕ ЛЕ СРЕД СТА ВАСред ства ко ја су пред мет овог кон кур са до де љу ју се у ци љу под сти ца ња по ди за ња ка па ци те та удру-

же ња во ћа ра на те ри то ри ји Гра да Срем ска Ми тро ви ца.

2. НА МЕ НА СРЕД СТА ВА Сред ства се до де љу ју за на бав ку опре ме нео п ход не за уна пре ђе ње ква ли те та сво га ра да.

3.ИЗ НОС СРЕД СТА ВА КО ЈА СЕ ДО ДЕ ЉУ ЈУПо овом кон кур су би ће до де ље но укуп но 300.000,00 ди на ра.

4.УСЛО ВИ ЗА УЧЕ ШЋЕ НА КОН КУР СУПра во уче шћа на кон кур су има ју удру же ња гра ђа на - во ћа ра ко ја има ју се ди ште на те ри то ри ји Гра да

Срем ска Ми тро ви ца и бла го вре ме но под не су при ја ву на кон курс.Осим на пред на ве де них усло ва, удру же ња гра ђа на – во ћа ра мо ра ју ис пу ни ти и сле де ће усло ве:-да су упи са на у Ре ги стар удру же ња у скла ду са ва же ћим за кон ским про пи си ма,Уз зах тев за до де лу сред ста ва, уче сни ци кон кур са су ду жни под не ти сле де ћу до ку мен та ци ју:- фо то ко пи ја ре ше ња о упи су у Ре ги стар удру же ња и ПИБ обра зац,- фо то ко пи ја кар то на де по но ва них пот пи са,- фо то ко пи ја лич не кар те од го вор ног ли ца,- фо то ко пи ја Ста ту та удру же ња гра ђа на,- фо то ко пи ја кар ти це те ку ћег ра чу на.

Зах тев са тра же ном до ку мен та ци јом под но си се на шал тер број 11 у услу жном цен тру Гра да Срем ска Ми тро ви ца, ул. Све тог Ди ми три ја број 13 уз на зна ку: Кон курс за до де лу сред ста ва за по ди за ње ка па-ци те та удру же ња во ћа ра.

Рок за под но ше ње при ја ва је 05.12.2012. го ди не.Не пот пу не и не бла го вре ме не при ја ве не ће се раз ма тра ти.

Под не те зах те ве ће раз ма тра ти Ко ми си ја за до де лу сред ста ва ко ју обра зу је на чел ник Град ске упра ве за по љо при вре ду.

О до де ли сред ста ва уче сни ци ма кон кур са од лу чи ће на чел ник Град ске упра ве од лу ком, у ро ку од 5 да на од да на ис те ка ро ка за под но ше ње при ја ва.

Про тив од лу ке из прет ход не тач ке уче сник кон кур са мо же под не ти при го вор Град ском ве ћу у ро ку од 8 да на од да на при је ма од лу ке.

На кон до но ше ња ко нач не од лу ке од стра не Град ског ве ћа, ГрадСрем ска Ми тро ви ца, на чел ник Град ске упра ве до не ће ре ше ње о до де ли сред ста ва из бу џе та гра да.На осно ву ре ше ња о до де ли сред ста ва за кљу чу је се уго вор са ко ри сни ком сред ста ва о на чи ну њи-

хо вог тро ше ња.Све до дат не ин фор ма ци је уче сни ци кон кур са мо гу до би ти у згра ди Гра да Срем ска Ми тро ви ца, Град-

ска упра ва за по љо при вре ду или на тел. 610-566, лок. 183.

ГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГрад ска упра ва за по љо при вре ду

Број: 401-1269/2012-XI В. Д. НА ЧЕЛ НИКДа на: 19.11.2012. го ди не дипл. инг. по љо при вре деСрем ска Ми тро ви ца Вла ди мир На сто вић с.р.

На осно ву чла на 46. Од лу ке о бу џе ту Гра да Срем ска Ми тро ви ца за 2012. го ди ну („Сл. лист Гра да Срем ска Ми тро ви ца бр. 10/2011) и чла на 22. Од лу ке о ре ба лан су бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца за 2012. го ди ну („Сл. лист Гра да Срем ска Ми тро ви ца бр. 16/2012) и Про гра ма под сти ца ња сто чар ске про-из вод ње - го ве дар ства на те ри то ри ји Гра да Срем ска Ми тро ви ца до не тог да на 14.11.2012. го ди не на 10. сед ни ци Град ског ве ћа Гра да Срем ска Ми тро ви ца под бро јем 401-1215/2012-III, на чел ник Град ске упра-ве за по љо при вре ду рас пи су је

К О Н К У Р Сза до де лу сред ста ва за под сти ца ње

сто чар ске про из вод ње - го ве дар ствана те ри то ри ји Гра да Срем ска Ми тро ви ца

1. ЦИ ЉЕ ВИ ДО ДЕ ЛЕ СРЕД СТА ВАСред ства ко ја су пред мет овог кон кур са до де љу ју се у ци љу под сти ца ња про из вод ње мле ка, укруп-

ња ва ња и уна пре ђе ња ра сног са ста ва и ма ти че ња ста да.2. НА МЕ НА СРЕД СТА ВА - кон тро ла про дук тив но сти млеч них гр ла у го ве дар ству, - ода би ра ње и про из вод ња му зних гр ла, - ис пи ти ва ње пре но ше ња осо би на на по том ство, - кон тро ли са но раз мно жа ва ње, - во ђе ње ма тич не еви ден ци је до ма ћих жи во ти ња и при ме на дру гих од га ји вач ких и зо о тех нич ких ме-

ра у скла ду са За ко ном о сто чар ству.3. ИЗ НОС СРЕД СТА ВА КО ЈА СЕ ДО ДЕ ЉУ ЈУПод но си о ци зах те ва ко ји ис пу не усло ве про пи са не кон кур сом до би ће 2.000,00 ди на ра бес по врат но

по ума ти че ном млеч ном гр лу.4. УСЛО ВИ ЗА УЧЕ ШЋЕ НА КОН КУР СУПра во уче шћа на кон кур су има ју фи зич ка ли ца ко ја се ба ве сто чар ством-млеч ним го ве дар ством, има-

ју пре би ва ли ште на те ри то ри ји Гра да Срем ска Ми тро ви ца и бла го вре ме но под не су при ја ву на кон курс.Осим на пред на ве де них усло ва, фи зич ко ли це мо ра ис пу ни ти и сле де ће усло ве:- да је упи са но у Ре ги стар по љо при вред них га здин ста ва у скла ду са Пра вил ни ком о на чи ну и усло ви-

ма упи са и во ђе ња ре ги стра по љо при вред них га здин ста ва, обра сци ма зах те ва за упис и про ме ну по да-та ка и при ло га, до ку мен та ци ји ко ја се при ла же уз зах тев, на чи ну чу ва ња по да та ка, као и о усло ви ма за па сив ни ста тус по љо при вред ног га здин ства ( „Сл. гла сник РС“ бр. 111/2009, 21/2010, 89/2010, 22/2011, 97/2011 и 15/2012 ),

- да су гр ла за ко ја ће се да ва ти сред ства под кон тро лом прав них ли ца овла шће них за по сло ве се лек-ци је по чл. 7., 8. и 9 За ко на о сто чар ству („Сл. гла сник РС бр. 41/09).

Уз зах тев за до де лу сред ста ва, уче сни ци кон кур са су ду жни под не ти сле де ћу до ку мен та ци ју:- фо то ко пи ју лич не кар те,- по твр ду о ак тив ном ста ту су по љо при вред ног га здин ства,- уве ре ње о ума ти че ним млеч ним гр ли ма из да то од По љо при вред не струч не слу жбе Срем ска Ми тро-

ви ца или По љо при вред ног фа кул те та у Но вом Са ду-де парт ман за сто чар ство,-фо то ко пи ју кар ти це на мен ског ра чу на ( за по љо при вред но га здин ство ).Зах тев са тра же ном до ку мен та ци јом под но си се на шал тер број 11 у услу жном цен тру Гра да Срем ска

Ми тро ви ца, ул. Све тог Ди ми три ја број 13 уз на зна ку: кон курс за до де лу под сти цај них сред ста ва за сто-чар ску про из вод њу.

Рок за под но ше ње при ја ва је 05.12.2012. го ди не.Не пот пу не и не бла го вре ме не при ја ве не ће се раз ма тра ти.Под не те зах те ве ће раз ма тра ти Ко ми си ја за до де лу сред ста ва ко ју обра зу је на чел ник Град ске упра ве

за по љо при вре ду.О до де ли сред ста ва уче сни ци ма кон кур са од лу чи ће на чел ник Град ске упра ве од лу ком, у ро ку од 5

да на од да на ис те ка ро ка за под но ше ње при ја ва.Про тив од лу ке из прет ход не тач ке уче сник кон кур са мо же под не ти при го вор Град ском ве ћу у ро ку од

8 да на од да на при је ма од лу ке.На кон до но ше ња ко нач не од лу ке од стра не Град ског ве ћа, Гра да Срем ска Ми тро ви ца, на чел ник

Град ске упра ве до не ће ре ше ње о до де ли сред ста ва из бу џе та гра да.На осно ву ре ше ња о до де ли сред ста ва за кљу чу је се уго вор са ко ри сни ком сред ста ва о на чи ну њи-

хо вог тро ше ња.

ГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГрад ска упра ва за по љо при вре ду

Број: 401-1266/2012-XI В. Д. НА ЧЕЛ НИКДа на: 19.11.2012. го ди не дипл. инг. по љо при вре деСрем ска Ми тро ви ца Вла ди мир На сто вић с.р.

Ove go di ne u pe ći nač koj op šti ni da va će se u za kup 2.105 hek-ta ra po ljo pri vred nog ze mlji šta

u dr žav noj svo ji ni. Na osno vu Za ko-na o po ljo pri vred nom ze mlji štu i op-štin ske Od lu ke o od re đi va nju nad le-žnog or ga na za spro vo đe nje po stup-ka da va nja u za kup po ljo pri vred nog ze mlji šta u dr žav noj svo ji ni, preds-ed nik op šti ne Pe ćin ci Sa va Čoj čić 9. no vem bra do neo je Od lu ku o ra pi-si va nju jav nog ogla sa za da va nje u za kup ovog ze mlji šta i ras pi sao oglas za jav nu li ci ta ci ju ko ji je otvo ren do 26. no vem bra (do 12 ča so va).

U za kup od jed ne do tri go di ne da va će se po ljo pri vred no ze mlji šte u dr žav noj svo ji ni u ka ta star skim op-šti na ma: Aša nja, Bre stač, Deč, Do-nji To var nik, Kar lov čić, Ku pi no vo, Obrež, Ogar, Pe ćin ci, Pr ho vo, Si bač, Srem ski Mi ha ljev ci i Su bo ti šte. Od 9. do 26. no vem bra ko li ki je rok za pri ja-vlji va nje po nu đa ča, svi za in te re so va ni mo gu po gle da ti plan ka ta star skih par ce la u zgra di op šti ne Pe ćin ci sva kog rad nog da na od 9 do 13 ča so va. Jav na li ci ta ci ja će se odr ža ti u zgra di op šti ne i to za ka ta star ske op šti ne Aša nja, Ku pi no vo i Obrež 27. no vem bra u 10 sa ti, za k.o. Ogar, Do nji To var nik, Deč i Pe-ćin ci 28.no vem bra, ta ko đe u 10 sa ti, za k.o. Kar lov čić, Srem ski Mi ha ljev ci i Pr ho vo 29. no-vem bra u isto vre me i za ko Bre stač, Si bač i Su bo ti šte 30. no vem bra u istom ter mi nu.

Pra vo uče šća u jav nom nad me ta nju ima ju sva fi zič ka li ca ko ja su upi sa na u Re gi star po-ljo pri vred nih ga zdin sta va, ima ju ak ti van sta-tus i ko ja su vla sni ci naj ma nje po la hek ta ra

ze mlje, a ži ve na te ri to ri ji ka ta star ske op šti ne u ko joj se na la zi ze mlji šte ko je je pred met za-ku pa ili se nje go va par ce la gra ni či s par ce lom ko ja se da je u za kup. Za prav na li ca po treb no je da su upi sa ni u Re gi star po ljo pri vred nih ga-zdin sta va, ima ju ak ti van sta tus, da su vla sni ci naj ma nje 10 hek ta ra u ka ta star skoj op šti ni u ko joj se na la zi ze mlji šte ko je je pred met za-ku pa i da ima ju se di šte na te ri to ri ji op šti ne u ko joj se pred met no ze mlji šte na la zi. Da bi uče stvo va li u jav nom nad me ta nju, fi zič ka li ca tre ba da do sta ve do kaz o me stu pre bi va li šta, va že ći iz vod iz Re gi stra po ljo pri vred nih ga-zdin sta va, do kaz o vla sni štvu naj ma nje po la hek ta ra po ljo pri vred nog ze mlji šta u ka ta star-

skoj op šti ni gde se na la zi ze mlji šte za za kup ili do kaz da se nji ho vo ze-mlji šta gra ni či s ze mlji štem ko je je pred met za ku pa i do kaz o svoj stvu osi gu ra ni ka kod Re pu blič kog fon da PIO. Prav na li ca tre ba da do sta ve iz-vod iz Pri vred nog re gi stra i Re gi stra po ljo pri vred nih ga zdin sta va i do kaz o vla sni štvu naj ma nje 10 hek ta ra ze mlje u ko gde se pred met no ze-mlji šte na la zi. Po nu đa či su du žni da s pri ja vom do sta ve i do kaz o upla ti de po zi ta za uče šće na li ci ta ci ji. Svim po nu đa či ma, osim naj po volj ni jem, upla će ni de po zit će se vra ti ti na kon jav nog nad me ta nja, a naj po volj ni-jem po nu đa ču de po zit će bi ti ura ču-nat u go di šnju za kup ni nu. U slu ča ju da naj po volj ni ji po nu đač od u sta ne, de po zit se ne vra ća. Sva za in te re so-va na i prav na i fi zič ka li ca mo gu za-

ku pi ti naj vi še 100 hek ta ra ze mlji šta u dr žav noj svo ji ni, osim za nad me ta nja či ja je po vr ši na ve ća od 100 hek ta ra.

Pra vo uče šća u pr vom kru gu nad me ta nja ne-ma ju prav na i fi zič ka li ca ko ja su pra vo uče-šća na jav nom nad me ta nju u pr vom kru gu već is ko ri sti la po Go di šnjem pro gra mu te ku će go di ne u ne koj dru goj je di ni ci lo kal ne sa mo-u pra ve, od no sno u dru gom me stu pre bi va li-šta na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je i ima ju va že ći ugo vor po tom osno vu sa Mi ni strar stvom po-ljo pri vre de, šu mar stva i vo do pri vre de. Pri ja-ve za uče šće na ovoj li ci ta ci ji pod no se se na pi sar ni ci Op štin ske upra ve op šti ne Pe ćin ci, a sve de talj ni je in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fon Agen ci je za raz voj op šti ne Pe ćinc i to: 022/ 400-731. G. Maj sto ro vić

Str ni na ma ve će po vr ši nePri kra ju du bo ko ora nje na oko 180.000 hek ta ra srem skih ora ni ca

Je se nja se tva u Sre mu je za vr še na, a osnov na ka rak te ri sti ka je da su str ni na ma za se ja ne da-le ko ve će po vr ši ne od pro šlo go di šnjih. Od pla-

ni ra nih 52.000 hek ta ra pše ni ce, za se jan je 54.351 hek tar, od no sno 4,5 po sto vi še od pla na, a 30,5 po sto vi še ne go što je bi lo pro šle go di ne. Ozi mim ječ mom za se ja no je 3.949 hek ta ra, od no sno 13 po sto vi še od pla ni ra nih 3.500 hek ta ra, a se dam po sto vi še ne go la ne. Tri ti ka le je ume sto pla ni ra nih 1.500 hek ta ra za u zeo 1.885 hek ta ra, 26 po sto vi-še od pla na ili 53 po sto vi še ne go la ne.

- Ove go di ne po ljo pri vred ni ci su za se ja li vi še str ni na jer su ima li ja ko su šnu go di nu. I u ta kvoj go di ni pše ni ca je iz be gla ka ta stro fal nu su šu u ju-lu i av gu stu, pri no si su bi li so lid ni, ce na ta ko đe so lid na, pa su se ra ta ri opre de li li za ve ću se tvu pše ni ce kao si gur ni je kul tu re iako je te ško pred-vi de ti šta će bi ti na red ne go di ne. Ni ko ne zna da li je reč o vi še go di šnjem su šnom pe ri o du ili sa mo jed noj su šnoj go di ni – na vo di Se kre tar Od-bo ra za agrar Srem ske pri vred ne ko mo re Vla di-mir Vla o vić.- Tri ti ka le i je čam su ta ko đe za se ja ni vi še od pla na jer su ove go di ne po ljo pri vred ni ci ima li ka ta stro fal ne pri no se ku ku ru za. U Sre mu je pri nos ku ku ru za bio 2,2 to ne po hek ta ru, la ne je to bi lo 7,1 to na po hek ta ru, ta ko da je ku ku-ruz kul tu ra či ji je pri nos ove go di ne naj vi še pod-ba cio, čak 70 pro ce na ta ma nje ro da ne go la ne. Se lja ci že le da što vi še na do me ste taj iz gu blje ni ku ku ruz, a to mo gu sa mo se tvom pše ni ce tri ti-ka le ko ja je naj po god ni ja za to i pro te in ski naj-pri bli žni ja ku ku ru zu.

Što se ti če je se njeg ora nja, po sled njih me-sec da na su od lič ni uslo vi za ovu osnov nu ob-ra du ze mlji šta. Ora nje je u fi ni šu, vre me slu ži i bi će za vr še no za de se tak da na na oko 180.000 hek ta ra. Tro ško vi za ora nje su ve li ki i za to će, u bes pa ri ci, po ljo pri vred ni ci ma do bro do ći re-gre si ra no go ri vo. S. P.

U za kup 2.105 hek ta raDo 26. no vem bra svi za in te re so va ni mo gu po gle da ti plan ka ta star skih par ce la u zgra di op šti ne Pe ćin ci sva kog rad nog da na od 9 do 13 ča so va

Cen tar Pe ći na ca

Mi ko tok si ni pred sta vlja ju glo-bal ni pro blem da na šnji ce i sma tra se da je oko 25%

ži ta ri ca u sve tu sa ga đe no mi ko-tok si ni ma. Mi ko tok si ni su pro iz vo di se kun dar nog me ta bo li zma ple sni. To su vr lo tok sič na je di nje nja ko-ja pro iz vo de glji vi ce ko je na pa da ju use ve.

Naj ve ći broj mi ko tok si na na sta je na nji vi, od no sno pre že tve, me đu-tim ima i onih ko ji na sta ju ako se le ti na ne pra vil no skla di šti. Bez ob zi-ra na na čin na sta ja nja, mi ko tok si ni pred sta vlja ju opa snost za zdra vlje lju di i ži vo ti nja. Sma tra se da po sto-ji oko 110.000 vr sta ple sni od če ga je pre ko 330 iz vor mi ko tok si na, a sam broj mi ko tok si na va ri ra od 170 do 3.000.

Obo lje nja ko ja iza zi va ju mi ko-tok si ni ni su za ra zna, ve za na su za hra nu, ne le če se an ti bi o ti ci ma, a u or ga ni zmu ne iza zi va ju imu no lo ški od bram be ni od go vor. Sa mim tim lju di i ži vo ti nje ne sti ču traj ni imu-ni tet.

Glji vi ce se mo gu na ći kao spo-lja šnja mi kro flo ra na go to vo svim

bilj nim pro iz vo di ma, a za nas, naj-zna čaj ni je je pri su stvo na ku ku-ru zu i ži ti ma. Tre ba na gla si ti da i ka da se ple sni ot klo ne sa si ro vi ne( pro se ja va njem, ve tre njem, is pi-ra njem), tok si ni osta ju u si ro vi ni. Kao ve o ma sta bil na he mij ska je-di nje nja, mi ko tok si ni se ne mo gu ne u tra li zo va ti pro ce si ma pre ra de hra ne kao što su raz li či ti to plot ni tret ma ni – ve štač ko su še nje, eks-tru di ra nje ili pe če nje.

Naj va žni ji mi ko tok si ni

Naj va žni ji mi ko tok si ni ko ji ima ju zna ča jan ne ga ti van uti caj na zdra-vlje i pro duk tiv nost su:

• T-2 tok sin• ZE A RA LE NON• AFLA TOK SIN B• OHRA TOK SIN A• ER GOTA od svih njih naj po-

gub ni ji za zdra vlje lju-di je afla tok sin B, ko ji u sa dej stvu sa vi ru som he pa ti ti sa B, sko ro oba-ve zno da je kan ce ro ge ne po ja ve na je tri lju di.

Iz vor mi ko tok si na za ži vo ti nje je kon ta mi-ni ra na bilj na hra na, a za lju de i bilj na i hra na ži vo tinj skog po re kla, na ro či to iz nu tri ce, ja-ja, mle ko, pa tek on da me so.

Šte te ko je na sta ju u sto čar skoj pro iz vod nji usled mi ko-tok si na su ve o ma zna čaj ne i ogle-da ju se ma njim de lom u di rekt nim

ugi nu ći ma ži vo ti nja, a ve ćim de lom u in di rekt-nim gu bi ci ma na sta lim usled sma nje nog pri-ra sta, sla bi jeg utro ška i is ko ri šća va nja hra ne, sma nje nog imu ni te ta po vrat nih in fek ci ja, pa-da pro iz vod nih spo sob-no sti i sma nje nja plod-no sti.

Ste pen ose tlji vo sti na mi ko tok si ne va ri ra u za vi sno sti od mno go či-ni la ca, me đu ko ji ma su vr sta ži vo ti nje (naj vi še svi nje), sta ro sne ka te-

go ri je (naj vi še mla de je din ke), po-la (naj vi še žen skoa pri plod na gr la), ko li či ne une tog mi ko tok si na, du ži ne

iz lo že no sti, na či na is hra ne (fa vo ri-zo va njem jed ne ži ta ri ce).

Šte tan uti caj mi ko tok si na

Šte tan uti caj mi ko tok si na se ogle da na svim si ste mi ma or ga na, po čev od ošte će nja ko že i slu zo ko-že usta (ne kro za re pa i ušne školj ke ), sma nje nog ape ti ta, po vra ća nja, od bi ja nja hra ne zbog pro me nje nog mi ri sa i uku sa, kr va re nja u di ge-stiv nom trak tu, ma sna i ble da je tra, pro li vi, ošte će nja pan kre a sa, bu-bre ga i plu ća, su pre si ja imu ni te ta, po re me ća ja pol nog ža ra, ste ri li tet, ci ste na jaj ni ci ma itd.

Pi ta nje re ša va nja pro ble ma mi ko-tok si na u stoč noj, pa on da i u hra ni za lju de, je ve o ma kom plek sno i za

sa da u pot pu no sti, mo že se re ći, ne-re ši vo.

U ši ro koj upo tre bi su me ša vi ne mi ne ra la, sa si ner gi stič kim de lo va-njem, ko je vr še ve zi va nje mi ko tok-si na za svo ju po vr ši nu ( ad sorp ci ju ) i za jed no se iz ba cu ju iz or ga ni zma pu tem sto li ce.

Ad sorp ci o na te ra pi ja je jed na od naj zna čaj ni jih me to da u pre ven ci ji mi ko tok si ko za. Upo tre ba ad sor be-na ta kao što su ak tiv ni ugalj, si li-ka ti, be to ni ti, gli ne na ze mlja, alu-mi no si li ka ti – ze o lit, vr lo je jed no-stav na jer su do stup ni na tr ži štu i jef ti ni.

Ma na im je što su ne se lek tiv ni, ta ko da vr še ad psorp ci ju i ne kih ko-ri snih ma te ri ja kao što su vi ta mi ni, mi ne ra li i an ti bi o ti ci. Iz ove gru pe ad sor be na ta naj če šće na tr ži štu na-la zi mo MI NA ZEL, MI NA ZEL PLUS, VEL-E-ZEL itd.

U no vi je vre me is tra žu je se upo-tre ba di sa ha ri da sa mi ne ra li ma, ak tiv nim en zi mi ma i fi to ge nim ma-te ri ja ma ko je po red ad psorp ci je mi-ko tok si na ra de i na en zim skoj ne-u tra li za ci ji istih. U ovu gru pu spa-da ju Bi o mi no vi pro iz vo di MYCO FIX, MYCO FIX PLUS i MYCO FIX SE LECT.

Naj no vi ja ge ne ra ci ja inak ti-va to ra mi ko tok si na je bez uti ca-ja na vi ta mi ne i an ti bi o ti ke. Ima ja ko dej stvo na sve vr ste mi ko-tok si na hra ne sa kom po nen ta ma ko je do dat no ne u tra li šu štet no dej stvo pa to ge nih bak te ri ja di-ge stiv nog trak ta, a de lu ju sti mu-la tiv no i na imu ni tet. Tu spa da naj no vi ji pro iz vod fir me Del com CO-BIND FOR TE.

23. novembar 2012. 7

AGROVESTI - AGROSAVETI

VETERINA

Pi še: Dr vet. med. Na ta ša Se ku lić

Доо ветеринарска станица

САВА СРЕМ

Лаћарак

Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић

Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80Др. вет. мед. спец. Миленко Перић

Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац

Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24Др. вет. мед. Милорад Кевиљ

Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7Др. вет. мед. Наташа Секулић

- Лечење- Вакцинација- Вештачко осемењавање- Превентива- Трихиноскопија- Продаја пилића- Сточна храна- Премикси- Лекови

PO LJO PRI VRED NA GO DI NA U STA RO PA ZO VAČ KOJ OP ŠTI NI

Zna čaj mi ko tok si na u stoč noj is hra ni

Svi nje naj o se tlji vi je na mi ko tok si ne

Glji vi ce se na la ze na go to vo svim bilj nim

pro iz vo di ma

U Ode lje nju za pri vre du i lo kal ni raz voj op šti ne Sta ra Pa zo va re-dov no pra te sve po ljo pri vred ne

ra do ve i pra ve evi den ci ju ostva re nih pri no sa od re đe nih po ljo pri vred nih kul-tu ra ko je su u si ste mu pra će nja (ku-ku ruz, pše ni ca, ozi mi je čam, še ćer na re pa, so ja, sun co kret i ulja na re pi ca), dok pro iz vod nja po vr ća i du va na ni su u si ste mu pra će nja.

- Za vre me se tve, že tve i ber be, o svim po da ci ma re dov no iz ve šta va mo nad le žne, re sor ne okru žne, po kra jin-ske i re pu blič ke or ga ne - ka že Jo van Ko va če vić, sa mo stal ni struč ni sa rad-nik u po me nu tom ode lje nju i pred sed-nik op štin skog Šta ba za ko or di na ci ju i pra će nje sta nja u po ljo pri vre di. Po nje go vim re či ma, na te ri to ri ji sta ro-pa zo vač ke op šti ne ima pre ko 29.000 hek ta ra ob ra di vog ze mlji šta. Što se ti-če ra tar ske pro iz vod nje u 2012.go di ni, vre men ske pri li ke u pr voj po lo vi ni go-di ne po volj no su se od ra zi le na ži ta ri ce gde su ostva re ni pro seč ni pri no si me-đu vo de ćim u Voj vo di ni i Sr bi ji, dok je su ša u dru gom de lu go di ne dra stič no sma nji la rod ku ku ru za i še ćer ne re pe i uma nji la pr ni o se svih ra tar skih kul tu-ra u je se njem ski da nju ro da. Sve mu to me je do pri ne la ne do volj na ko li či na

pa da vi na, a što je još bit ni je, ra di se o ne rav no mer nom ras po re du ko li či ne pa da vi na u od re đe nim fa za ma bit nim za raz voj bilj ke, a i vi so ke tem pe ra tu-re u tim fa za ma uslo vi le su ne do volj-nu oplod nju bi lja ka što je uti ca lo na uku pan pad pro iz vod nje i pro seč nih pri no sa.

Na po lji ma sta ro pa zo vač ke op šti ne pše ni ce je bi lo za se ja no 4.400 hek ta-ra i to kod po ljo pri vred nih pred u ze ća i za dru ga 1.200 hek ta ra s ostva re nim

pro seč nim pri no som od 7,4 to ne po hek ta ru, dok su pri vat ni ci pod hleb nim ži-tom ima li 3.200 hek ta ra s ostva re nim pro seč nim pri-no som od 6,1 to ne po hek-ta ru. Uku pan pro se čan pri-nos pše ni ce i kod po ljo pri-vre nih pred u ze ća i za dru ga i pri vat nog sek to ra iz no sio je 6,8 to na po hek ta ru što je bo lji pri nos u od no su na 2011. go di nu. Ukup no pod ozi mim ječ mom bi lo je za-se ja no 1.200 hek ta ra i to kod po ljo pri vred nih pred u-ze ća i za dru ga 500, a u pri-vat nom sek to ru 700 hek ta-ra, gde su ostva re ni pri no si na ni vou pro šlo go di šnjih s ukup nim pro seč nim pri no-som od 5,62 to ne po hek ta ru. Na 305 hek ta ra bi la je za se ja na ulja na re pi ca i to sa mo kod po ljop ti vred nih pred u-ze ća i za dru ga gde su pri no si bi li ni ži u od no su na pro šlu go di nu za 29 od sto. Ku ku ruz u ovoj po ljo pri vred noj go di-ni bio je po se jan na 15.350 hek ta ra, od to ga na pri vat nom sek to ru pod ku ku ru zom je bi lo 12.500 hek ta ra s ostva re nim ukup nim pro seč nim pri no-

som od 2,59 to na po hek ta ru na oba sek to ra, što je za 71,4 od sto ma nje u od no su na pro šo go di šnji rod (u 2011. go di ni pro se čan pri nos ku ku ru za iz no-sio je 9,05 to na po hek ta ru). Pod sun-co kre tom na oba sek to ra bi lo je 610 hek ta ra s pro seč nim pri no som od 2,8 to na po hek ta ru što je 8,5 od sto ve ći u od no su na pro šlo go di šnji .Pod so jom je bi lo 1620 hek ta ra s pro seč nim pri-no som is pod oče ki va nih od 2 to ne po

hek ta ru, što je ni že za 42,4 od sto u od no su na 2011.go-di nu. Pod še ćer nom re pom bi lo je 4.142 hek ta ra od to ga 2.642 hek ta ra kod po ljo pri-vred nih pred u ze ća i za dru ga a osta tak na in di vi du al nom sek to ru. Pro se čan osta va ren pri nos po hek ta ru iz no sio je 28,3 to ne i ni ži je u od no su na 2011. go di nu za 49,3 od-sto. Što se ti če ovo je se nje se tve ozi mih ra tar skih kul-tu ra i pri pre me ze mlji šta, uglav nom ra do vi su pri ve-de ni kra ju. Pše ni ca je po se-ja na na oko 3.750 hek ta ra od to ga 1.250 hek ta ra kod

po ljo pri vred nih pred u ze ća i za dru ga, a 2.500 hek ta ra je u in di vi du al nom sek to ru. Pod

ječ mom je oko 1.270 hek ta ra od to ga kod pred u ze ća i za dru ga je 570 hek-ta ra za se ja no ječ mom, dok je kod pri-vat ni ka je čam po se jan na 700 hek ta-ra. Za ulja nu re pi cu u sta ro pa zo vač koj op šti ni u in di vi du al nom sek to ru ne ma in te re sa, sem kod pred u ze ća i za dru-ga gde u ovo je se njoj se tvi ova kul tu ra za u zi ma 315 hek ta ra.

G. Maj sto ro vić

Vre men ski uslo vi uti ca li na rodVre men ske pri li ke u pr voj po lo vi ni go di ne po volj no su se od ra zi le na ži ta ri ce gde su ostva re ni pro seč ni pri no si me đu vo de ćim u Voj vo di ni i Sr bi ji, dok je su ša u dru gom de lu go di ne dra stič no sma nji la rod ku ku ru za i še ćer ne re pe i uma nji la pr ni o se svih ra tar skih kul tu ra u je se njem ski da nju ro da

Pri no si pše ni ce me đu naj bo lji ma u Sr bi ji Jo van Ko va če vić

SAVREMENA POLJOPRIVREDA

23. novembar 2012.8

Sta kle ni ci - pla ste ni ci su slo že-ni objek ti, a svi oni ko ji su po ve li či ni iz nad ho bi pro gra ma, tj.

na me nje ni za pro iz vod nju i sti ca nje do hot ka, pred sta vlja ju ma nje ili vi še slo že nu ze le nu fa bri ku. Za nje no for-mi ra nje po treb na su ve li ka ula ga nja, ali se i pri hod pri uspe šnom po slo va-nju me ri ve li kim su ma ma. Ob ra ču-na va se, ne po ju tru ili hek ta ru, već po kva drat nom me tru. Pre ula ska u pro iz vod nju u za šti će noj sre di ni tre ba do bro raz mi sli ti i oba vi ti sa mo o ce nji-va nje. U ovom, a po seb no u na red nim po gla vlji ma, da te su op šir ne pod lo-ge za sa gle da va nje ove pro iz vod nje, pa i pri me ri iz ra ču na va nja ula ga nja i is pla ti vo sti. Na sa mom po čet ku tre-ba sa gle da ti da li vla sti to po ro dič no ima nje ili udru že na po ro dič na ima nja is pu nja va ju pred u slo ve za ostva re nje uspe šne pro iz vod nje u za šti će nom pro sto ru. Na ve de ni pred u slo vi mo gu se još pro ši ri va ti i me nja ti nji hov zna-čaj, re do sled, pre sve ga sa sta no vi šta spe ci fič no sti po je di nog re gi o na, bilj ne vr ste, pa i gru pe pro iz vo đa ča.

1. Tr ži šte je, na rav no, naj va žni je. Po zna va nje tr ži šta, ali i ose ćaj za nje-gov raz voj i na sta nak no vih mo guć no-sti pro iz vod nje, od naj ve ćeg je zna-ča ja. Sma tra se da u ne koj dr ža vi ili re gi o nu zna čaj ne ko li či ne po vr ća mo-gu da se pla si ra ju to kom ce le go di ne uko li ko je pri hod po do ma ćin stvu 600 do 800 evra me seč no (eks tra po li ra no na ba zi ra ni je po sta vlje ne gra ni ce pro-seč ne pla te od 900 DM). Da kle, ta da po sto ji re al no tr ži šte. Na rav no da ima onih ko ji ima ju i znat no ve ća pri ma-nja, ali, uko li ko je, kao što je kod nas slu čaj, nji hov broj ma li - ne po sto ji zna čaj no tr ži šte. Tre ba bi ti vi zi o nar, pred vi de ti da lji raz voj i po ve ća nje pri-ho da sta nov ni štva. Uko li ko stan dard bu de na sta vio da ra ste, a pri bli ža va-njem Evrop skoj uni ji to će se, kao i u dru gim dr ža va ma, do go di ti, br zo će ra sti broj ku pa ca i tr ži šte.

Uvek osta je kao re zer va pro iz-vod nja van glav ne se zo ne, pre sve ga u pred se zo ni, pri če mu je ta da ce na pro iz vo da ni ža, a broj po ten ci jal nih ku pa ca znat no ve ći. U ce lom ma te ri-ja lu će se pro te za ti ide ja o za cr ta noj vi zi ji raz vo ja pro iz vod nje i ra sta ko rak po ko rak. Pri ta kvoj kon cep ci ji već na sa mom po čet ku tre ba ne ke od ele me-na ta i sklo po va sa gle da ti pa i pri ba vi ti u skla du sa oče ki va nim ra stom.

Šta da se pro iz vo di po seb no je pi-ta nje. Tu tre ba bi ti flek si bi lan i otvo ren za po ne kad i zna čaj ne za o kre te. Ta ko, na pri mer, mo že u bu duć no sti da se oče ku je pro iz vod nja no vih vr sta po vr-ća i vo ća, ali će se si gur no po ve ća va ti pro iz vod nja bi lja iz obla sti hor ti kul tu-re, za ure đe nje pro sto ra. Pro iz vod nja mo že da bu de na me nje na za po seb ne pri go de, na pri mer jel ke za Bo žić i No-vu go di nu, ili cve će za 8. mart.

Ka ko pro da va ti? Ide al no bi bi lo da po sto ji pro iz vod nja po ugo vo ru, ali to je go to vo neo stva ri vo. Po ten ci jal-

ni kup ci bi li bi lan ci su per mar ke ta i/ili ho te la. Iz voz je ne iz ve stan, kon ku ren-ci ja ve li ka, pa se na to mo že ra ču na ti tek ka da se "sta sa" i po hva ta ju kon ci.

Sta je re al nost? Pro iz vod nja za ve le tr gov ce i za ma le di stri bu te re. Uko li ko po sto je uslo vi, a lo ka ci ja sta kle ni ka/pla ste ni ka je po volj na, mo že da se pro da je di rekt no iz nje-ga. Mo gu će je i kom bi no va nje vi še na či na pro da je. Do bra mo guć nost bi lo bi po ve zi va nje sa dru gim pro-iz vo đa či ma u in te re sno udru že nje sa ci ljem da se re gu li še - usa gla-si po nu da i po tra žnja i sta bi li zi ra ju ce ne. Sto ga do bar pro iz vo đač mo ra da bu de ko o pe ra ti van i spre man na fer sa rad nju.

Na ža lost, ne po sto ji uni ver zal na "še ma" osva ja nja tr ži šta, ko ja bi sva-kom pro iz vo đa ču po mo gla da de fi ni še mo guć nost pla sma na.

2. Ga zdin stvo ko je se opre de li za ula zak ili pro ši re nje pro iz vod nje u za-šti će nom pro sto ru tre ba da ima pret-hod nih is ku sta va. Uko li ko ne ma, bar u pro iz vod nji na otvo re nom, bo lje da ne za po či nje in ve sti ra nje. Sta kle nik/pla ste nik je sam po se bi slo žen da bi se isto vre me no sa vla da va la i zna nja o bilj noj pro iz vod nji. Ovo mo že da se pre va zi đe an ga žo va njem po tvr đe nog struč nja ka u obla sti bilj ne pro iz vod-nje, pa i pro iz vod nje u za šti će noj sre-di ni, ali ta da tre ba ra ču na ti i na iz dat-ke za nje gov rad.

Uko li ko je ne ko is ku san u pro iz-vod nji po vr ća te ško da mo že od mah da bu de us pe šan u pro iz vod nji cve ća i ukra snog bi lja. To ne zna či da po čet-nik ne tre ba od mah da kre ne sa pro iz-vod njom u za šti će nom pro sto ru, ali bi tre ba lo da to bu de na ma njoj po vr ši ni i sa jed no stav ni jim po stro je njem. Na pri mer, pred se zon ska pro iz vod nja u tu ne lu bez gre ja nja.

3. Do bra lo ka ci ja je bit na iz vi še raz lo ga. Šta zna či do bra lo ka ci ja za vi si i od vr ste pro iz vod nje. Bli zi na ve li kih po tro šač kih cen ta ra mo že da olak ša pla sman kvar lji ve ro be, sve žeg po vr-ća, vo ća i cve ća. Do bra lo ka ci ja mo že da zna či da je bli zu fre kvent nog pu-ta, ali opet na do volj noj uda lje no sti da ne ma efe ka ta za ga đe nja iz duv nim ga-so vi ma vo zi la. Pri hva tlji va in ve sti ci ja za ostva re nje pri la znih pu te va, ma la uda lje nost od jav nih pu te va, ne pre-ve li ka uda lje nost od tran sfor ma to ra, kao i mo guć nost po ve zi va nja na ga-so vod, mo gu da bu du od pre sud nog zna ča ja za sni že nje tro ško va ula ga nja u in fra struk tu ru.

Mi kro lo ka ci ja je ta ko đe va žna. Do-bro je da obje kat ni je zna čaj no uda ljen od me sta sta no va nja, da pro iz vo đač

br zo do la zi do nje ga i oba vlja kon tro lu. Sta kle nik/pla ste nik tre ba da se is prav-no ori jen ti še u od no su na stra ne sve ta, a to ni je mo gu će na sva koj par ce li. Ne bi sme lo da bu de vi so kih obje ka ta i sta-ba la ko ja bi na obje kat pru ža la sen ku. Do bro bi bi lo da objek ti ma ili šu mar kom bu de za šti ćen od ve tra, jer to uti če na sma nje nje gu bi ta ka to plo te.

Pri iz bo ru lo ka ci je tre ba ta ko đe vo-di ti ra ču na o mo guć no sti pro ši re nja po stro je nja u bu duć no sti.

4. Vo da, ka ko po ko li či ni ta ko i po kva li te tu, mo že da pred sta vlja ozbi-ljan ogra ni ča va ju ći fak tor za uspe šnu pro iz vod nju u za šti će nom pro sto ru. Uko li ko tre ba da se do ve de sa ve li kog ra sto ja nja, ve li ke du bi ne (sku po bu še-nje bu na ra), ko ri sti se iz vo do vo da ili su po treb ne sku pe he mij sko-me ha nič-ke pre ra de, ce na kub nog me tra mo že da bu de to li ko vi so ka da je pri me na eko nom ski neo prav da na. Zbog to ga je ana li za snab de va nja vo dom jed na od pr vih ko ja tre ba da se spro ve de.

5. In ve sti ci o na spo sob nost pro iz-vo đa ča je je dan od naj zna čaj ni jih uti caj nih fak to ra. Ipak, da nas ne za u zi ma pr vo me sto po zna ča ju. Po-slov ni plan (bi znis plan), ko ji po ka-zu je is pla ti vost ula ga nja, pre do čen na od go va ra ju ći na čin, uz spo sob-nost ga ran to va nja ot pla te, pod lo ga je za do bi ja nje kre di ta. Po dr ška Mi-ni star stva po ljo pri vre de, vo do pri vre-de i šu mar stva Re pu bli ke Sr bi je, kao i osta li fon do vi, na pri mer Po kra jin-ski, zna čaj no olak ša va ju obez be đe-nje sred sta va. Po slov ne ban ke ra do će, uz od go va ra ju će ga ran ci je, do de-li ti kre dit, to je za njih po sao, ula ga-nje nov ca. Naj zna čaj ni je osta je pi ta-nje vi si ne ka ma ta, pa i osta lih, če sto skri ve nih, do dat nih tro ško va.

6. Sa sta kle ni kom/pla ste ni kom ne ide: "la ko će mo".

Vi so ka ula ga nja i vi so ki pri ho di zah te va ju vi sok ni vo zna nja. Ta ko đe, jed nom ste če no zna nje ni ka da ni je do volj no. Stal no una pre đi va nje, pra-će nje zah te va tr ži šta, pa čak i prog-no zi ra nje, una pre đe nje teh ni ke pro iz-vod nje i po stro je nja tre ba da je kon-stant no.

Uko li ko kon ku rent ska fir ma ostva ru-je bo lji kva li tet, pri nos, ma nju po tro šnju go ri va i dru go, mo že da obo ri ce nu, ili da pri is toj ce ni vi še za ra đu je.

Pro iz vod nja u za šti će nom pro sto ru ni je za one ko ji se pre ma ra du po na-ša ju neo d go vor no, a spro vo de ga "po ose ća ju". Vi so ka po sve će nost i stal no usa vr ša va nje pred u slov su za op sta-nak i uspeh.

Bit na je i spo sob nost po ten ci jal nog pro iz vo đa ča za stra te ško raz mi šlja nje, ne od da nas do su tra. Tre ba ima ti vi-zi ju, ali ne i neo stva riv san, za cr ta ti raz voj, ali i ima ti spo sob nost pri la go-đa va nja na sta lim uslo vi ma.

Tr ži šte i dr ža va pro pi su ju zah te ve u po gle du zdrav stve ne bez bed no sti i

kva li te ta hra ne. Pro iz vo đač tre ba da je ospo so bljen da zah te ve pra ti i is pu-nja va ih. U pro tiv nom bi pro iz vod bio bez vre dan - uko li ko ne is pu nja va zah-te ve zdrav stve ne bez bed no sti, ili ni že vre dan - uko li ko mu je ni ži kva li tet.

Do ku men to va nje pro iz vod nje do-pri no si una pre đe nju zdrav stve ne bez-bed no sti i kva li te ta.

Za pi si va nje svih bit nih po da ta ka i nji ho va ana li za, do pri no se una pre đe-nju pro iz vod nje, ko li či ne i kva li te ta, i sma nje nju tro ško va. To je i deo do bre po ljo pri vred ne prak se - GAP, či je je spro vo đe nje već oba ve zno u ze mlja-ma Evrop ske uni je, a bi će i kod nas.

Pro iz vo đač, ta ko đe, tre ba da ima raz u me va nje za svet ske i lo kal ne zah-te ve u po gle du za šti te ži vot ne sre di ne i da je spre man da ih spro vo di.

7. Pro iz vod nja u za šti će nom pro-sto ru ni je za one ko ji že le da pro iz vo-de uz po moć da ljin skog upra vlja ča.

O ovoj pro iz vod nji, u za vi sno sti od ti pa, bri ne se 24 sa ta na dan, 365/366 da na go di šnje. Mo že da se ide na go-di šnji od mor, mo že na po slov na i pri-vat na pu to va nja, ali da se obez be di od go va ra ju ća za me na, kva li fi ko va no ob u če no li ce.

8. Do bro sam raz mi slio, sve pro ce-nio i iz ra ču nao, sa da idem do kra ja! Ako bu de pro ble ma, ulo ži ću sve na po-re da ih pre bro dim i ne ću od u sta ja ti! Sa mo ova kvim sta vo vi ma mo že se po-sti ći uspeh u ovoj slo že noj pro iz vod nji. Oni ko ji če sto me nja ju mi šlje nje, vi-đe nja svo je de lat no sti i opre de lje nja, bo lje da se ne upu šta ju u pro iz vod nju u za šti će nom pro sto ru. Ula ga nja su pre ve li ka da bi to pro šlo bez ne že lje-nih po sle di ca, pa i fi nan sij skog kra ha.

9. U sta kle ni ku/pla ste ni ku uvek ima po sla. Mno go fi zič kog ra da. Onaj ko ni-je spre man na nje ga, ne tre ba ovaj po-sao da za po či nje. Do bro or ga ni zo va no po ro dič no do ma ćin stvo mo že da de li po slo ve. Oni ni su pre te ški, a uz od go-va ra ju će ma ši ne i po ma ga la, čak i la ki. Ipak, stal no se ne što pre me šta, po di-že, skla nja... Za ve će po go ne vla snik je obič no me na džer ko ji ko or di ni ra rad. Ali ta da mo ra pa žlji vo da oda be re rad ni ke, da ih ob u či i kon tro li še. Iako lič no ne oba vlja mno ge ope ra ci je, tre ba da tač-no zna ka da, šta i ka ko se ra di.

10. Nad pro seč no zna nje je već na-ve de no. Ipak, po red op štih zna nja ve-za nih za po ljo pri vred nu pro iz vod nju i po seb nih u ve zi funk ci o ni sa nja sta kle-ni ka/pla ste ni ka na gla ša va se po tre ba po zna va nja po stu pa ka i sred sta va za kon tro lu i upra vlja nje pa ra me ta ra i po stu pa ka u po stro je nju. Raz voj je u ovoj obla sti bu ran. Na svu sre ću sred-stva za spro vo đe nje kon tro le i upra-vlja nja, sen zo ri, kon tro le ri, iz vr šni or ga ni - ak tu a to ri, sve su jev ti ni ji, pa se is pla te već na kon ne ko li ko me se-ci ra da. Upra vlja nje, a po seb no auto-mat sko upra vlja nje, ne sa mo da omo-gu ća va ostva re nje bo ljih pa ra me ta ra ra da, već zna čaj no sma nju je lič no an-ga žo va nje. Sto ga je ovo po seb no za-ni mlji va oblast i sto ga na gla še na.

www.agro plus.rs foto: D. Ćosić

TEH NIČ KO-EKO NOM SKE OSNO VE ZA IZ BOR PLA STE NI KA/STA KLE NI KA ZA KO MER CI JAL NA PO RO DIČ NA GA ZDIN STVA - SA MO STAL NA I UDRU ŽE NA

Pred u slo vi za uspe šnu pro iz vod nju u za šti će nom pro sto ruSma tra se da u ne koj dr ža vi ili re gi o nu zna čaj ne ko li či ne po vr ća mo gu da se pla si ra ju to kom ce le go di ne uko li ko je pri hod po do ma ćin stvu 600 do 800 evra me seč no

Neo p hod no per ma nent no uče nje

Vi so ka ula ga nja i vi so ki pri ho-di zah te va ju vi sok ni vo zna nja. Ta ko đe, jed nom ste če no zna-nje ni ka da ni je do volj no. Stal no una pre đi va nje, pra će nje zah te va tr ži šta, pa čak i prog no zi ra nje, una pre đe nje teh ni ke pro iz vod-nje i po stro je nja tre ba da je kon-stant no.

Bi ti spre man za no ve vr ste po vr ća i vo ćaU bu duć no sti mo že da se oče ku je pro iz vod nja no vih vr sta po vr ća i vo-

ća, ali će se si gur no po ve ća va ti pro iz vod nja bi lja iz obla sti hor ti kul tu re, za ure đe nje pro sto ra.

923. novembar 2012.

SAVREMENO VINOGRADARSTVO

PO DI ZA NJE VI NO GRA DA

Uz goj ni ob li ci – iz bor i for mi ra njeProf. dr Na da Ko rać,

Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi SadDe part man za vo ćar stvo, vi no gra dar stvo,

hor ti kul tu ru i pej za žnu ar hi tek tu ru

Iz bo ru i for mi ra nju uz goj nog ob-li ka mo ra se po sve ti ti po seb na pa žnja. On mo ra bi ti pri la go đen

zah te vi ma i po tre ba ma sor te, jed-no sta van za for mi ra nje i odr ža va-nje. U na šim kli mat skim uslo vi ma naj bo lje re zul ta te su po ka za li špa-lir ski uz goj ni ob li ci.

Za sor te ko je zah te va ju du gu re zid bu pre po ruč lji vo je for mi ra nje kar lo vač kog uz goj nog ob li ka (sli ka 196), dok za sor te ko je se mo ra ju re za ti na kon di re naj vi še od go va ra ro a jat ska kor du ni ca. Mo gu se for-mi ra ti i raz li či ti ti po vi de ko ra tiv nih uz goj nih ob li ka kao što su per go-le, čar da kli je i sl. For mi ra nje kar-lo vač kog uz goj nog ob li ka je vr lo jed no stav no i tra je 4 go di ne. U pr-voj go di ni se ne gu ju svi la sta ri. Na po čet ku dru ge ve ge ta ci je re zid bom se osta vlja ju dva vi dlji va, zdra va zim ska ok ca, a svi osta li la sta ri ći se ukla nja ju do osno ve. To kom ve ge-ta ci je ne gu ju se sa mo dva la sta ra, a la če njem se ukla nja ju svi ne po treb-ni. Oba la sta ra se pri ve zu ju uz prit-ku na sva kih 20 cm po ra sta ka ko bi bi li pra vi jer će je dan od njih da-ti bu du će sta blo. Na po čet ku tre će ve ge ta ci je oda be re se je dan od dva od ne go va na la sta ra. On se pre kra ti iz nad dru ge ži ce, a dru gi la star se do osno ve ukla nja. To kom pro le ća, la če njem se ukla nja ju svi la sta ri ći do pr ve ži ce (do 80 cm), a ne gu ju se sa mo oni iz me đu pr ve i dru ge ži-ce (4–5 la sta ra). Na po čet ku če tvr-te ve ge ta ci je, la star naj bli ži pr voj ži ci se pre kra ću je na kon dir sa dva ok ca, a la star iz nad nje ga na 10–12 oka ca (luk). Iz nad lu ka se na pra vi pre sek i od ba ce ne po treb ni la sta ri. Luk se pre ba cu je pre ko dru ge ži ce, sa vi ja se do pr ve i za nju pri ve že.

U Voj vo di ni je ovaj uz goj ni ob-lik po sled njih de se tak go di na na-šao ši ro ku pri me nu. Čo ko ti se sa-de u pa ru na ra sto ja nju 15–20 cm je dan od dru gog. Raz mak iz me đu pa ro va čo ko ta je 160 cm. Ovaj jed-no sta van uz goj ni ob lik obez be đu je do bar ras po red la sta ra i for mi ra nje tan kog, do bro pro ve tra va nog špa li-ra, či me se sma nju je po ten ci jal za-ra ze pa to ge nim glji va ma i štet nim in sek ti ma.

Ro a jat ska kor du ni ca je uz goj ni ob lik pri la go đen sor ta ma ko je zah-te va ju re zid bu na kon di re. To su uglav nom sta re autoh to ne sor te iz Bal ka ni ca pod gru pe, ko je ima ju vr-lo rod na sva pa i naj ni ža ok ca na la sta ru (pro ku pac, slan ka men ka, sme de rev ka, ska dar ka i dr). Po što su sklo ne pre ro đa va nju na ra čun kva li te ta, za njih se pre po ru ču je krat ka re zid ba. I ne ke sto ne sor te (kar men) se mo gu re za ti krat ko. Ro a jat ska kor du ni ca je jed no stav na za for mi ra nje i odr ža va nje.

De ko ra tiv ni uz goj ni ob li ci se mo-gu for mi ra ti na raz ne na či ne, pre-ma sop stve nim že lja ma i ma šti uz po što va nje ne kih osnov nih prin ci pa. Naj če šće se for mi ra ju per go le rav-nog kro va (sli ka 197) ili tu nel ske per go le. Pred sta vlja ju lep ukras u dvo ri štu, is pred ku će ili u ba šti, me-sto za od mor i uži va nje. Za ova kve uz go je do la ze u ob zir sa mo sor te vi so ko to le rant ne ili ot por ne na glji-vič ne bo le sti jer se tre ti ra nje he mi-ka li ja ma ne sme iz vo di ti.

Ne ga vi no gra da

Uspeh vi no gra dar ske pro iz vod nje iz me đu osta log za vi si od pra vil nog i ured nog iz vo đe nja svih agro teh nič-kih, a po seb no fi to teh nič kih ope ra-ci ja (sli ka 198). Tu spa da ju: re zid-ba na zre lo, re zid ba na ze le no ko ja ob u hva ta la če nje, to jest ukla nja nje svih su vi šnih la sta ra u pro le će (sa sta bla, gla ve čo ko ta, su o či ca). Ova ope ra ci ja se iz vo di ruč no, dok su la-sta ri ći ma li (1–5 cm) i la ko se oče-nju ju. Ukla nja nje za pe ra ka, na ro či-to u zo ni cva sti ili gro zdo va i nji ho-vo pre kra ći va nje na 2–3 li sta u zo ni iz nad gro zdo va, se ta ko đe se oba-vlja ruč no u ci lju što bo lje oplod nje, osun ča va nja gro zdo va, sma nje nja ve ge ta tiv ne ma se i re duk ci je uslo-va za raz voj pa to ge na. Ne ki auto ri pre po ru ču ju ra nu, de li mič nu de fo li-ja ci ju. Me đu tim, ima ju ći u vi du zna-čaj li šća u is hra ni ce le bilj ke, tre ba bi ti vr lo oba zriv sa iz vo đe njem ove me re. De fo li ja ci ja se mo že iz vo di ti sa mo u vre me sa zre va nja gro žđa, u zo ni gro zdo va, gde su sta ri ji li sto vi sa sma nje nim in ten zi te tom fo to sin-te ze. U ze le ne ope ra ci je spa da i pre-kra ći va nje la sta ra (za la ma nje), ko je se iz vo di ruč no, uz pri me nu od go va-ra ju ćeg ala ta (ma ka ze, ko sir i sl.), vi-še pu ta u to ku ve ge ta ci je. Obič no se la sta ri pre kra ću ju na 20–30 cm iz nad gor nje ži ce, to jest na de lu gde se sa-vi ja ju i pa da ju na do le.

Po red re dov nih, po sto je i do pun-ske fi to teh nič ke me re kao što su ukla nja nje su vi šnih cva sti kod sto-nih i vin skih sor ti u ci lju pro iz vod nje kva li tet ni jeg gro žđa, pr ste no va nje lu ko va kod be se me nih i sto nih sor ti u ci lju ubr za va nja sa zre va nja i po-ve ća nja krup no će bo bi ca i dr.

Re zid ba na zre lo se iz vo di u pe-ri o du mi ro va nja lo ze. Ako se ra di o

ma njem za sa du, bo lje je sa če ka ti da pro đe opa snost od zim skih mra-ze va. Zre lom re zid bom se re gu li še op te re će nje čo ko ta ok ci ma. U na šim agro e ko lo škim uslo vi ma za ve ći nu sor ti je do volj no ume re no op te re-će nje od 14–26 oka ca po čo ko tu. Po sle re zid be tre ba za teg nu ti ži ce, za me ni ti po lo mlje ne i ošte će ne stu-bo ve, pa tek on da ve zi va ti lu ko ve.

Ne ga ze mlji šta

U kon ven ci o nal noj pro iz vod nji gro žđa go vo ri se o eks plo a ta ci ji vi-no gra da i ze mlji šta, dok za bi o lo-šku pro iz vod nju vi še od go va ra ter-min ne ga čo ko ta i ne ga ze mlji šta. Osnov ni prin cip je da se u ze mlji štu for mi ra i odr ža va bi o lo ška rav no te-ža fa u ne i flo re. To se po sti že či ta-vim ni zom me ra. Osnov na (du blja) ob ra da se oba vlja pri za sni va nju za sa da, a u na red nim go di na ma ze-mlji šte se sa mo po vr šin ski ob ra đu je bez pre vr ta nja. U ci lju pod spe ši va-nja raz vo ja ra zno vr snog i ak tiv nog ži vo ta u ze mlji štu ko ji odr ža va nje-go vu pri rod nu plod nost, pre po ru ču-je se za tra vlji va nje sva kog ili sva kog dru gog me đu re da. Iz ni kli ko ro vi se mo ra ju po ko si ti pre sa zre va nja se-me na. U pro le će se ze mlji šte plit ko ob ra đu je (do du bi ne od 18 cm) i po-no vo za se ja va. Pri se tvi tre ba vo di ti ra ču na o plo do re du, to jest sme ni raz li či tih bilj nih vr sta. Naj če šće se se ju be la de te li na, gra ho ri ca, stoč-ni gra šak, ulja na re pi ca ili dru ge kul tu re. U re do vi ma, oko čo ko ta, u pr vim go di na ma dok tra je for-mi ra nje uz goj nog ob li ka, ze mlji šte se odr ža va oko pa va njem, a ka sni-je se mo že po kri va ti (mal či ra ti) ra-znim or gan skim po kri va či ma ili se ko ri ste bi o lo ške me re su zbi ja nja ko ro va.

U kon ven ci o nal nom vi no gra dar-stvu ze mlji šte se odr ža va či sto po-vr šin skom ob ra dom ko ja se iz vo di vi še pu ta u to ku ve ge ta ci je. Ako je go di na su šna, oba ve zno je za li va-nje mla dih čo ko ta, a po želj no je za-li va nje i vi no gra da u pu nom ro du, na ro či to ako se me đu red ni pro stor za tra vlju je.

(Pre u ze to iz knji ge: "Pro iz vod nja vo ća i gro žđa na ma lim po vr ši na ma")

Za sor te ko je zah te va ju du gu re zid bu pre po ruč lji vo je for mi ra nje kar lo vač kog uz goj nog ob li ka, dok za sor te ko je se mo ra ju re za ti na kon di re naj vi še od go va ra ro a jat ska kor du ni ca

Za li va nje vi no gra da

Ako je go di na su šna, oba ve-zno je za li va nje mla dih čo ko ta, a po želj no je za li va nje i vi no-gra da u pu nom ro du, na ro či to ako se me đu red ni pro stor za-tra vlju je.

Sli ka 198. Pra vil no i ured no ne go van špa lir ski za sad, sor ta ri zling ta li jan ski (N. Ko rać)

U pe ri o du mi ro va nja lo ze

Re zid ba na zre lo se iz vo di u pe ri o du mi ro va nja lo ze. Ako se ra di o ma njem za sa du, bo lje je sa če ka ti da pro đe opa snost od zim skih mra ze va. Zre lom re-zid bom se re gu li še op te re će nje čo ko ta ok ci ma. U na šim agro-e ko lo škim uslo vi ma za ve ći nu sor ti je do volj no ume re no op te-re će nje od 14–26 oka ca po čo-ko tu. Po sle re zid be tre ba za teg-nu ti ži ce, za me ni ti po lo mlje ne i ošte će ne stu bo ve, pa tek on da ve zi va ti lu ko ve.

Sli ka 196. For mi ra nje „Kar lo vač kog uz go ja“ (P. Cin drić)

Sli ka 197. B. Sor ta mol da va na per go li (N. Ko rać)Sli ka 197. A. Per go la za tvo re nog rav nog kro va (N. Ko rać)

10 23. novembar 2012.

U PO SE TI PO LJO PRI VRED NIM GA ZDIN STVI MA VOG NJA

Ne is pla tiv uz goj sto ke de va sti rao je stoč ni fond, a naj no vi ja pret-nja je i ne sta ši ca stoč ne hra ne.

U Sre mu su mno gi sma nji li broj to-vlje ni ka, jer ni je is pla ti vo ku po va ti ku-ku ruz. Ipak, ima onih kao što su Ma-ra i Jo va Ma tić iz Vog nja ko ji još uvek odo le va ju sma nje nju bro ja to vlje ni ka i pra sa di ali, ka ko ka žu, ne zna ju ni oni do kle će us pe ti da odr že po sto je ći ni vo uz go ja svi nja.

Ko li ko ima te tre nut no svi nja u to vu?

- U to vu ima mo oko 60 ko ma da svi nja i tri de se tak kr ma ča pra šča ra, sa oko 70 pra sa di tre nut no. Sve su ra-se jork šir - ka že Jo va Ma tić.

Da li uspe va te sa mi da pro iz ve-de te hra nu za njih?

- Da, sve neo p hod ne im pu te pro-iz ve de mo sa mi. Da ni je to ga, ne znam ka ko bi op sta li sa tre nut nom ce nom to vlje ni ka i pra sa di. Ra di mo 30 ju ta ra ze mlje od ko jih su 24 ju-tra na ša, a osta lo uzi ma mo u aren-du. Se je mo oko 6 ju ta ra so je, 5-6 ju ta ra tri ti ka lea i ječ ma, a osta lo je ku ku ruz.

Da li će se ce ne to vlje ni ka i pra sa di od ra zi ti na Va šu pro iz vod-nju?

- To je sa svim si gur no. Ni sam za-do vo ljan sa ce nom pra sa di i svi nja ko ja je očaj no ni ska. Us peo sam ovih da na da pro dam po ne ko pra se za 220 di na ra. Ce na tov ljni ka je 180, a re đe 190 di na ra, što je ne do pu sti vo ni ska ce na. Me đu tim, se ljak mo ra da ra di i ne mo že sve od jed nom po kla ti. Mi slim da će mo po la ko sma nji va ti fond zbog hra ne ko je ne ma do volj no i da ću od sa da šnjih 30 kr ma ča pra šča ra osta vi ti sa mo de set.

Šta mi sli te o pod sti ca ji ma ko je je dr ža va na ja vi la?

- Dr ža va mo že sa da da da je ko li-ko ho će ka da ne će ima ti ko me šta da da je, jer je već sve is cr pljeno, po seb-

no sto ča ri. U zad nje dve-tri go di ne su nas, ko ji smo dr ža li sto ku, ka žnja va-li sa ce nom ta ko što je ce na pše ni ce, ku ku ru za, ječ ma i so je bi la do bra a sto ka je bi la jef ti na. Sad i da nas ča-ste sa tom ce nom ni šta nam ne zna či kad ne će mo ima ti to li ko sto ke.

Šta vas naj vi še odr ža va u ga-zdin stvu?

- Odr ža va nas to što ra di mo sve po ma lo. Po red sto čar stva, iz kog smo iz ba ci li tov ju na di, ba vi mo se i po vr-tar stvom oko 25 go di na. Sva ke go di ne pro iz vo di mo lu be ni ce i di nje na tri ju-tra ko je pro da je mo na Zla ti bo ru.

Da li pa or mo ra da sva šta ri?- Ka žu naš se ljak sva šta ri, me đu-

tim mo ra mo da ra di mo sve po ma lo da bi pre ži ve li, od no sno da bi na še ma lo po ljo pri vred no ga zdin stvo op sta lo. Dru-ge nam ne ma. Či ni mi se da dr ža va ne

mi sli o ma lim ga zdin stvi ma, već sa mo o onim ve li kim "igra či ma" ko ji ra de na hi lja de hek ta ra, pa na ma ma li ma ne ma šta da osta ne - za klju ču je Jo va Ma tić.

Naj kva li tet ni je Ma ri ne lu be ni ce

Već tri go di ne za re dom Ma ra Ma tić osva ja zlat ne me da lje na novosadskom Međunarodnom sajmu hrane i pića za kva li tet u pro iz vod nji bo sta na, a ove je-se ni je do bi la i Ve li ku zlat nu me da lju za kva li tet lu be ni ce sor te Top Gun. Pred-sed nik ži ri ja za po vr tar sku pro iz vod nju pri No vo sad skom saj mu, prof. dr Žar-ko Ilin, re kao je na do de li pri zna nja za naj kva li tet ni ji bo stan da ni kad u svo joj prak si ni je vi deo ta ko pu no zdra vih i le-pih lu be ni ca i to na ta ko či stoj nji vi kao što je to bio slu čaj ove go di ne na par ce li Ma re Ma tić u Vog nju.

Pro fe sor Ilin je tom pri li kom is ta-kao i da je slast Ma ri nih lu be ni ca ta kva "da uda ra u mo zak" kao i da je ko ra nje nih lu be ni ca ve o ma tan ka, što do-dat no go vo ri o kva li te tu bo sta na.

Da li ste za do volj ni i pri no som i za ra dom na bo sta nu ove go di ne?

- Stvar no smo ove go di ne bi li za-do volj ni sa lu be ni com, jer su pri no si bi li mak si mal ni. Bi la je eks trem na su-ša, me đu tim mi već go di na ma ima-mo si stem za li va nja kap po kap. Iako zbog su še mo že da zvu či ne ve ro vat no, ipak ni jed ne go di ne ni smo ima li to li-ko pri no sa bo sta na kao ove. Se je mo lu be ni ce 25 go di na, a u ovoj eks trem-no su šnoj go di ni ima li smo pri nos od pre ko 10 va go na po hek ta ru - ističe Ma ra Ma tić.

Šta je po red si ste ma kap po kap pre sud no u pri pre mi za pro iz vod-nju lu be ni ca?

- Uvek gde se jem lu be ni ce za o ra-vam staj njak, jer bez nje ga ne ma ni lu be ni ce, ni kva li te ta.

Da li će te se vi še okre nu ti po vr-tar skoj pro iz vod nji ima ju ći u vi du nje nu re la tiv nu is pla ti vost?

- Ide ja nam je da po red bo sta na ima mo i pro iz vod nju ja go da, što smo ove go di ne i za po če li. Na pra vi li smo ra sad nik i uči mo ka ko se ga je ja go de. Do idu će je se ni pla ni ram pro iz vod nju na 30 ari ja go da u pla ste nik - ka že Ma ra Ma tić.

D. Ćo sić

Sa na dom da će go di na ko ja je pred na ma bi ti bo lja od pret hod-ne, ši rom Sre ma po ljo pri vred ni-

ci pri vo de po slo ve na nji va ma kra ju. Se tva je go to va, i iako su slo žni da bi bi lo do bro da ze mlja „na mu če na“ su-šom od sto ji još ne ko vre me, pa o ri su ipak du bo ko za o ra li svo je bra zde

Je dan od mno go broj nih po ljo pri vred-ni ka ko ji su po sled nje me se ce pro ve li na nji vi je i Mi len ko An đe lić iz Vog nja, ko ga je na ša eki pa za te kla u trak to ru, u ata ru ovog rum skog se la.

Ži to so lid no, ku ku ruz pod ba cio

Ka ko ovaj še zde se to go di šnjak is ti-če, po ljo pri vre dom se ba vi ceo ži vot. Ni je mu te ško da me se ce pro vo di u trak to ru i na po mi nje da će na ze mlji bi ti sve dok bu de imao sna ge. Ob ra-đu je 26 hek ta ra, na ko ji ma ga ji ku ku-ruz i ži to. Ra ni je je se jao i so ju ali je od u stao jer uma nju je pri nos pše ni ce.

– U trak to ru ne ma zi me. Po slo vi su go to vi, ko ni je za vr šio po la ko pri vo di kra ju i to je to. Ze mlja je još tvr da, ali se mo ra ora ti. Vi še ne ma če ka nja. Bi lo bi do bro da još od sto ji, ali du bo-ko ora nje re ša va stvar. Ja pri pa dam onoj ogrom noj ve ći ni na ših po ljo pri-vred ni ka ko ji se mo gu pod ve sti pod

ka te go ri ju „ma lih“. Me đu tim, isti na je da smo mi za pra vo naj krup ni ji jer nas ima naj vi še i mi smo ti ko ji dr ži mo u ži vo tu po ljo pri vre du Sre ma i ši re. Otu-da i pro ble mi ko je ima mo sa po ljo pri-

vre dom svoj uzrok ima ju u či nje ni ci da smo mi „ma li“ naj vi še bi li po go đe ni su šom ko ja je pre po lo vi la rod i ta ko nam po ve ća la iz dat ke za na red nu go-di nu, ob ja šnja va An đe lić.

Od sor ti, ovaj Vo ga njac se je naj vi-še no vo sad ske hi bri de, za ko je ka že da su iz u zet nog kva li te ta.

- Lju di mo ra ju da shva te da ne mo-gu za sla bu go di nu da kri ve se men-ske kom pa ni je. Na rav no, na tr ži štu ima se me na raz li či tog kva li te ta. Ne ka su do bra, ne ka lo ša, ali ka da je go-di na su šna, kao što je bi la pro šla, ne po ma že ni ne znam ja ka kvo se me. Što se me ne ti če, po seb no sam te ško pro šao sa ku ku ru zom. Na 18,5 ju ta ra imao sam pri nos od sve ga 43 me tra i 50 ki la. Sa dru ge stra ne, si tu a ci ja sa pše ni com je bi la kud i ka mo bo lja i tu sam imao rod od 33 me tra po ju tru. Ra ni je mi je ku ku ruz na 4 ju tra da vao 83 me tra! To je bio pro sek i bi lo je do bro. Ove go di ne ni sam imao ni za go ri vo. Ali, to je ta ko i na šim po ljo-pri vred ni ci ma ne osta je ni šta ne go da ovu mu ku pre bro de i na sta ve da ra-de - sma tra Mi len ko An đe lić. – Ži to je na vre me po se ja no. Imam 18,5 ju ta ra pod „Dra ga nom“. To je do bar hi brid i na dam se da će ova go di na bi ti bo lja ne go pro šla.

To vlje ni ci, čist gu bi tak

Po red ra tar stva, Mi len ko An đe lić se ba vi i uz go jem sto ke, pre sve ga kr ma ča i to vlje ni ka. No, ka ko ka-

že, su ša ko ja je ove go di ne uni šti la use ve, od ra zi la se i na ne u jed na če-no kre ta nje ce ne svi nja na tr ži štu.

- Ove go di ne ne sa mo da go to-vo ni šta ni je išlo se lja ku na ru ku, ne go u to me ni je bi lo ni ka kve lo-gi ke i re da. To se od ra zi lo i na sto-ku. Ja re ci mo imam šest kr ma ča i do sta tov ljni ka. Ce ne me sa su pa le na 175 a me ne to vlje nik sta je pre ko 250 di na ra. Na 10 ko ma da to vlje-ni ka gu bim 75.000 di na ra, a upra-vo spre mam jed nu tu ru od ne ko li ko de se ti na za pro da ju. Ma te ma ti ka je tu sa svim ja sna. Ne ma la ži i ne ma pre va re. Sve se le po mo že sta vi ti na pa pir, sa bra ti, od u ze ti i la ko se uve ri ti ko li ko se gu bi. Na to vlje ni-ca ma, na ko ji ma sam oče ki vao da za ra dim, iz gu bio sam prak tič no sav re pro ma te ri jal za se tvu - ja san je An đe lić. - Se ljak bi ži veo do bro da ni je bi lo su še, ali to ne mo že da se pla ni ra. Što se ti če dr žav ni na me ta, ja od go vor no tvr dim da oni ni su iz-vor te ške si tu a ci je. Ja ko ji sam ma li po sed nik, u nji ma ne vi dim po se-ban pro vlem, a ni sam imao pro ble-ma ni oko na bav ke naf te. Ove go-di ne, glav ni je kri vac su ša i ni šta dru go.

S. Lap če vić

Oče ku je se bo lja go di na– U trak to ru ne ma zi me. Po slo vi su go to vi, ko ni je za vr šio po la ko pri vo di kra ju i to je to. Ze mlja je još tvr da, ali se mo ra ora ti. Vi še ne ma če ka nja. Bi lo bi do bro da još od sto ji, ali du bo ko ora nje re ša va stvar, is ti če Mi len ko An đe lić

MI LEN KO AN ĐE LIĆ • PO LJO PRI VRED NIK OD MA LIH NO GU

MA RA I JO VA MA TIĆ • PO SVE ĆE NI STO ČAR STVU, ALI...

Mi len ko An đe lić – Su ša je bi la naj ve ći pro blem

Pri o ri tet da li po vr tar stvuZbog ne is pla ti ve pro iz vod nje to vlje ni ka Ma ra i Jo va Ma tić sma nji će stoč ni fond, a svo ju per spek ti vu u svom ga zdin stvu vi de u pro ši re nju po vr tar ske pro iz vod nje

Pri zna nje No vo sad skog saj ma

Jo va Ma tić u to vi li štu

Ma ra Ma tić u ra sad ni ku ja go da

1123. novembar 2012.

CR TI CE IZ EU • GRA DIĆ VAJ ŠTAD, GDE JE SVA KA DRU GA KU ĆA VI NA RI JA

Uobi ča je na po mi sao i jed na od pr vih aso ci ja ci ja po vr šnih po zna va la ca sve ga i sva če ga

kad se po me ne Ne mač ka sva ka ko je pi vo. Naj sta ri je al ko hol no pi će na sve tu u ovoj ze mlji za i sta uži va po se ban tret man, iz u zet nog je kva-li te ta i ima ga mi lion vr sta, da pi vo-pi ja ma pa met sta ne.

Za to je autor ovih re do va, iz go re na ve de nih raz lo ga, pri li kom ne dav-nog pu to va nja u ze mlju pi va, fud-ba la i be lih ko ba si ca re šio da po sle sre mač kih špri ce ra, a u skla du sa okol no sti ma, već u avi o nu poč ne sa hlad nom ba va ri jom. Me đu tim, već pri li kom do la ska u pr vo od re di šte, pre kra sni gra dić Vajn štad, dva de se-tak ki lo me ta ra od Štut gar ta, piv ska kon cep ci ja do ži vlja va pot pu ni krah. Jer, Vajn štad (u pre vo du grad vi na, ili vi no grad) je sme šten iz me đu ži-vo pi snih bre žu lja ka za sa đe nim de-se ti na ma hek ta ra vi no gra da u bes-pre kor no ure đe nim par ce la ma. I mal te ne, sva ka dru ga ku ća je isto-vre me no i vi na ri ja. U ova kvoj si tu-a ci ji ne pre o sta je ni šta dru go sem na glog za o kre ta ka vi nu. Ve o ma br zo se is po sta vi lo da su pred ra su-de o ki se lim za pad njač kim vi ni ma skrom nog kvli te ta be smi sle ne i da su vi no gra da ri Vajn šta da maj sto ri svog za na ta.

Pro ba li smo ri zling, pr vo čist, za-tim sa so dom, pa sa ki se lom i na kra ju sa obič nom, što bi re kli - be-van du. Ru ku na sr ce, po kva li te tu bi lo je naj ma nje ko plje iz nad na ših ri zlin ga. Mo gu će je da je ovaj uti sak plod at mos fe re ko ju su upri li či li mo ji fan ta stič ni do ma ći ni San dra, Si ni ša, An dre i Se ba sti jan, ali po sle de gu-sta ci je ne mač kog ro zea, za tim ra-znih va ri ja ci ja cr ve nog i cr nog, la ko se da lo za klju či ti da Fran cu zi, ipak, ni su po pi li svu pa met sve ta kad se ra di o vi nu i vi no gra di ma.

Jer, sto ji či nje ni ca da se ne mač-ka vi na pro iz vo de u 13 raz li či tih vi-no gra dar skih obla sti, ta ko da vi no-pi ja ma na ras po la ga nju sto ji ve li ki iz bor ti pič nih re gi o nal nih vi na ko ja se od vi na iz dru gih ze ma lja raz li-ku ju po la ko ći, ži vo sti i sve žim voć-nim ka rak te ri sti ka ma. Ove oso bi ne ne mač kih vi na su plod kli mat skih i ze mlji šnih uslo va, a ne mač ke vi-no gra dar ske obla sti kon cen tri sa ne su na ju go za pa du i ju gu ze mlje, što ih svr sta va me đu naj se ver ni-je vi no gra dar ske re gi o ne u sve tu

u po gra nič nom pod ruč-ju iz me đu vla žne kli me, golf ske stru je na za pa du i su ve kon ti nen tal ne kli-me na is to ku. Za to ov de dug ve ge ta ci o ni pe riod i ume re na le ta po go du ju pro iz vod nji de li ka te snih vi na u ko ji ma ne do mi-ni ra al ko hol, a raz li či ti ti-po vi ze mlji šta i vr ste lo ze do pri no se či nje ni ci da se i u Ne mač koj mo že po pi ti vr hun sko vi no.

Po me nu će mo ovog pu-ta ne ve ro vat no vi no ko je struč nja ci svr sta va ju u sam vrh pi-ra mi de kva li te ta bo žan skog na pit ka – troc ken be e re na u sle se - vi no od su vog gro žđa sa ple me ni tom ple sni ko je je slat ko kao med i mo že da se ču va de ce ni ja ma. Neo bič no vi-no je i eiswe in, le de no vi no ko je se spra vlja od smr znu tog gro žđa is pod se dam ste pe ni. Ta kvo se gro žđe pre su je, a is ce đe ni sok je iz u zet no kon cen tro van i bo ga tih aro ma.

Ta ko je u Ne mač koj, što se ti če vi na i vi no gra da, a da ne za me re uva že ne pi vo pi je, ovo krat ko pro pu-

to va nje okon ča li smo po se tom jed-noj od naj sta ri jih pi va ra u Ne mač-koj - Ger ber brau nac hric hten - u bli zi ni Ge pin ge na. U kru gu fa bri ke je ho tel i ve li ka atrak tiv na piv ni ca ko ja je isto vre me no i mu zej pi va gde smo ima li pri li ku da uži va mo u to če nom pi vu ne sva ki da šnjeg kva-li te ta i ti pič nim ne mač kim ku li nar-skim spe ci ja li te ti ma.

Za be le žio i sni mio: Zlat ko Zri lić

Ka da je pre dve go di ne po žar uni štio deo po ljo pri vred nog ga zdin stva po ro di ce Vla šić,

od lu či li su da pro da ju 30 go ve da i no vac ulo že u ra tar sku pro iz vod nju. U šta li su osta vi li sa mo jed nu ju ni-cu, za sop stve ne po tre be.

- Po ljo pri vre di tre ba ogro man no vac i ka pi tal. Je dan trak tor ko-šta u pro se ku oko 25 hi lja da evra, pri ko li ca 10 hi lja da evra, a so li dan kom bajn i 60 hi lja da evra, a gde su tu osnov ni ka pi tal i ze mlji šte. Ko li-ko ge ne ra ci ja ra di u po ljo pri vre di, pa se ne ži vi luk su zno. Mo ji si no vi je dva „ukra du“ par da na u to ku go di ne da odu na go di šnji od mor. Ali, mo ra da se ra di – pri ča nam Ana Vla šić.-Ku ku-ru za ima mo ne što na la ge ru, a jed-nu ko li či nu smo pro da li ma te ri jal nim re zer va ma. Ne dav no smo ob no vi li po ljo pri vred nu me ha ni za ci ju i ku pi li če ti ri no ve pri ko li ce, ve li ku vuč nu ta-nji ra ču i se tvo spre mač.

Si no vi su ovih da na stal no na nji-vi na nji vi.

- Pre o sta lo je da po o ru još par ju ta ra du bo kog ora nja i da raz ba ca-ju staj njak. Šta da vam ka žem, idu na nji vu kad ho će, ne kad ra de ceo dan ne kad ma nje, na nji ma je da od lu če. To je do bro jer si sam svoj šef i slu ga - ka že Ana.

Po nje nom se ća nju, ra ni jih go di-na, ka da su se ba vi li i sto čar stvom, ni je bi lo ta ko.

-Naj če šće se te le nje de ša va lo no ću pa ju tro do če ka mo u šta li. A, ko li ko pu ta se de si lo da bik upad ne no ga ma u va lov, pa mo ra mo spe ci-jal nom di za li com da ga po di že mo. Te žak je to i mu ko tr pan rad. Mno gi se lja ci od šta le da lje ni su ni vi de-li - za vr ša va pri ču Ana Vla šić.- Po sla ima mno go, a pa ra ne do volj no i za-to smo i re ši li da pro me ni mo de lat-nost. I za sa da smo za do volj ni.

M. Ba la ba no vić

U Ne mač koj, me đu vi no gra di maNe mač ka vi na se pro iz vo de u 13 raz li či tih vi no gra dar skih obla sti, ta ko da vi no pi ja ma na ras po la ga nju sto ji ve li ki iz bor ti pič nih re gi o nal nih vi na ko ja se od vi na iz dru gih ze ma lja raz li ku ju po la ko ći, ži vo sti i sve žim voć nim ka rak te ri sti ka ma

Na ši ne mač ki do ma ći ni u jed noj od naj sta ri jih pi va ra

IN ĐI JA • U PO SE TI GA ZDIN STVU PO RO DI CE VLA ŠIĆ

Sve je is pla ti vi je od to va sto ke - Vi še se is pla ti pro da ti de te li nu i ku ku ruz ne go hra ni ti sto ku. Jer, to zna či da no noć ni rad svih 365 da na u go di ni. To sa mo onaj ko ji ima, zna i raz u me - tvr di Ana Vla šić po ljo pri vred ni pro iz vo đač iz In đi je

Ob no vlje na po ljo pri vred na me ha ni za ci ja Ras pro da li go ve da, osta vi li sa mo jed nu kra vu

Ozna ke na par ce li vi no gra da

Ste pe ni ce u vi no gra du

Iz uli ce u vi no grad

ZAŠTITA BILJA

12 23. novembar 2012.

Zim sko pr ska nje vo ća ka je kla-si čan me tod bor be pro tiv štet-nih in se ka ta ko ji pre zi mlja va ju

u raz li či tim sta di ju mi ma na voć ka ma. Me đutlm, po gre šno je mi šlje nje da se sa nje go vim iz vo đe njem re ša va ju pro ble mi za šti te voć nja ka od štetnlh in se ka ta ka sni je to kom se zo ne. Pre-ma to me, uvo đe nje zim skog pr ska-nja u pro gra mu za šti te vo ća ka kao re dov na i neo p hod na me ra sva ke go-di ne je di sku ta bil no pi ta nje i ne tre ba in si sti ra ti na nje go vom iz vo đe nju po sva koj ce ni. Na i me, u do bro ne go va-nim voć nja ci ma, gde se vo di re dov na za šti ta od bo le sti i šte to či na, zim sko pr ska nje je su vi šno, a nje go vo iz vo-đe nje eko nom ski neo prav da no. Me-đu tim, ova me ra je oprav da na i ne za-men lji va u sta rim, od no sno pri lič no, za pu šte nim voć nja ci ma.

Sa dru ge stra ne, pro blem su zbi ja-nja šte to či na u or gan skoj i in te gral-noj pro iz vod nji u vo ćar stvu, pred sta-vlja je dan od li mi ti ra ju ćih fak to ra ko ji uti ču na eks pan zi ju i po pu la ri sa nje or gan ske pro iz vod nje. Ipak, za hva-lju ju ći ne pre sta nom ra du na usa vr-ša va nju i una pre đe nju se lek ci o nih pro gra ma, po red ot por no sti na ča-đa vu kra sta vost kod ja bu ke, na pri-mer, stvo re ne su sor te ko je po ka zu ju i od re đe ni ste pen to le rant no sti pre-ma šte to či na ma. Pre sve ga, to se za sa da od no si, na bilj ne va ši i cr ve ne voć ne gri nje. Na takvlm to le rant nim sor ta ma, uglav nom se raz vi ja ju sla be ko lo ni je li snih va ši, od no sno, ni ske po pu la ci je cr ve ne voć ne gri nje.

Zbog ogra ni če nje pri me ne pe sti-ci da u or gan skoj pro iz vod nji, zim-sko pr ska nje vo ća ka , ve ro vat no, će po no vo do bi ti na zna ča ju zbog to ga što se ono oba vlja u fa zi mi ro va nja vo ća ka, sa mim tim ne ma ve ćeg ne-ga tiv nog uti ca ja na fa u nu ko ri snih in se ka ta ka sni je to kom ve ge ta ci o nog pe ri o da.

Ve ći na voć nja ka, na ro či to sta ri jih za sa da u pri vat nom sek to ru, na la zi se u po lu za pu šte nom sta nju. Zbog to ga zim sko pr ska nje se još uvek ne mo-že iz ba ci ti iz prak se i sma tra se kao re dov na, od no sno, oba ve zna me ra u spo me nu tim voć nja ci ma. Raz u me se, da sa zim skim pr ska njem se ne mo že po sti ći sto pro cent ni uspeh i uni šta va-

ti ce lo kup ne po pu la ci je šte to či na, ali si gur no će do ći do znat ne re duk ci je nji ho ve broj no sti. Na taj na čin sma-nji će se šte te na tek za met nu tum li-šću i cve to vi ma ra no u pro le će, što do vo di do po bolj ša nja zdrav stve nog sta nja voć nja ka uop šte. Ako se ovo-me još do da ju raz ne me re ko je tre ba da sle de i do pu ne efe kat zim skog pr-ska nja u pro le će i to kom ve ge ta ci o-nog pe ri o da, on da sa si gur no šću mo-že mo ra ču na ti na zdra vi je plo do ve, što je cilj sva kog pro iz vo đa ča.

U po je di nim go di na ma, de ša-va se da zim sko pr ska nje iz o sta je iz oprav da nih raz lo ga, bi lo da se ra di o ne do stat ku pre pa ra ta, kva ro vi ma na ure đa ji ma za pr ska nje, na glim kre ta-njem ve ge ta ci je i dr. U tom slu ča ju, ra no pro let nje tre ti ra nje voć ki mo že uspe šno i u pot pu no sti da ga za me ni. Ova me ra se pred u zi ma na kon kre ta-nja ve ge ta ci je, od bu bre nja pu po lja ka do fe no fa ze "miš je uši". Ina če, u ovom pe ri o du, sred stva za zim sko pr ska nje, zbog mo guć no sti is po lja va nja fi to tok-sič no sti ne sme ju vi še pri me ni ti.

Šte to či ne i bo le sti ko je se su zbi ja ju zim skim pr ska nji ma

Pre od lu či va nja o iz vo đe nju zim-skog pr ska nja neo p hod no je pro ve ri ti vi si ne po pu la ci je šte to či ne u voć nja-ku. Dru gim re či ma tre ba iz vr ši ti ta ko-zva ni zdrav stve ni pre gled voć nja ka, ko ji bi tre ba lo oba vi ti još u to ku je-se ni. Me đu tim, ako je to pro pu šte no, mo gu će ga je iz ve sti i u to ku zi me. Na osno vu re zul ta ta ovog pre gle da do ne si se ko nač na od lu ka o po tre bi iz vo đe nja zim skog pr ska nja voć ki. Va žno je ov de is ta ći da je ova me ra is klju či vo ku ra tiv na, ko ja se pred u zi-ma tek u slu ča ju ka da se utvr di pri-su stvo šte to či ne na ko ju ova me ra, od no sno sred stva de lu ju.

Zim sko pr ska nje voć ki do pri-no si za šti ti od sle de ćih vr sta šte-to či na:

- Bilj ne va ši (Ap hi di dae) na ra znim voć nim vr sta ma.

- Kru ški ne Bu ve (Ca copsylla pyri Forst)

- Šti ta stih va ši (Di a spi dae, Le ca ni-dae, Coc ci dae i dr.)

- Cve to jed ja bu ke (Ant ho no mus po mo rum L.)

- Mo ljac ja bu ke (Hypo no me u ta me li nel la Zell.)

- Mo ljac šlji ve (Hypo no me u ta va-ri a bi lis Zell.)

- Smo ta vac po ko ži ce plo da (Ado-xophyes re ti cu la na Hb.)

- Smo ta vac ru že (Ar chips ro sa na L.).- Cr ve ni smo ta vac pu po lja ka (Spi-

lo no ta ocel la na F.)- Ze le ni smo ta vac pu po lja ka

(Hedya nu bi fe ra na Hw.)- Smo ta vac pu po lja ka šlji ve

(Hedya pru ni a na Hb.)- Ku ka vič je su ze (Ma la co so ma ne-

us tria L.)- Ma li mra zo vac (Ope rophthe ra

bru ma ta L.)Zim sko pr ska nje do pri no si i re-

duk ci ji po pu la ci je ra znih vr sta gri nja ko ji pre zi me na voć ka ma u sta di ju mu zim skih ja ja ili od rasllh žen ki.

Po red in sek ti cid nog, zim sko pr-ska nje, iz vr še no od re đe nim sred-stvi ma i u od re đe nom ro ku ima i fun gi cid no dej stvo. Ovom me rom se uspe šno su zbi ja ko vr dža vost li-šća bre skve (Tap hri na de for mans). Za do vo lja va ju ći uspeh po sti že u su zbi ja nju ro ga ča šlji ve (Tap hri na pru ni), dok de li mi čan uspeh po sti že kod pro u zro ko va ča pe pel ni ca ja bu-ke (Po dosp he ra le u co tric ha), ča đa-va kra sta vost kru ške (Ven tu ria pi ri-na), re še ta vost li sta ko šti ča vog vo ća (Cla ste ro spo ri um car pop hi lum) kao i kod pro u zro ko va ča tru le ža plo do va (Mo ni lia sp.).

Pri pre me voć nja ka, na či na i vre me iz vo đe nja zim skog pr ska nja

Pre po čet ka zim skog pr ska nja u voć nja ku tre ba iz vr ši ti či tav niz ra do-va ko ji s jed ne stra ne do pri no se po-bolj ša nju op šteg zdrav stve nog sta nja voć nja ka, a s dru ge stra ne olak ša va-

ju sam po sao pr ska nja i uve ća va ju nje gov efe kat. Pri prem ni ra do vi su va žni i neo p hod ni na ro či to u voć nja-ci ma ko ji su u to ku ne ko li ko go di na ne re dov no ne go va ni. Od pri prem nih ra do va naj va žni ji su sle de ći: a) ore-zi va nje i pro re đi va nje kru ne voć ki. b) pri ore zi va nju tre ba uklo ni ti i uni šti ti po lo mlje ne i su ve gra ne i sta bla, iz-dan ke iz sta ba la i ko re na, kao i mu-mi fi ci ra ne plo do ve. c) u za pu štenlm voć nja ci ma, na ro či to na vla žni jim te-re ni ma, po treb no je sa stru ga ti sta re is pu ca le ko re, oči sti ti sta bla od li ša je-va i ma ho vi na, ko ji pred sta vlja ju ve-li ku pre pre ku za uspe šno de lo va nje sred stva na sve in sek te ko ji pre zi-mlja va ju na sta blu, a na ro či to šti ta-ste va ši.

Uspeh zim skog pr ska nja, po red osta lih mo me na ta, za vi si u ve li koj me ri od na či na i kva li te ta ra da, kao i od vre me na iz vo đe nja. Pr-ska nja tre ba da bu de te melj no ku-pa nje vo ća ka. Mlaz teč no sti mo ra da za hva ti či ta vu voć ku od naj ta-njih gran či ca na ko ji ma se na la ze ja ja mno gih šte to či na (bilj ne va ši , gri nje, li sne bu ve, ja bu kin mo ljac i dr.), pa do osnov ne sta bla, gde pre zi mlja va ju šti ta ste va ši, kr va-va vaš i mnogl in sek ti u sta di ju mu ima ga. Ta ko đe, mlaz teč no sti tre-ba da bu de pod od re đe nim, stal-nim ja kim pri ti skom, ka ko bi sred-stvo do spe lo u pa zu he pu po lja ka i sve pu ko ti ne i ne rav ni ne ko re. Pr ska nje tre ba vr ši ti po re la tiv no ti hom vre me nu, i na tem pe ra tu ri va zdu ha iz nad 5°C. Sva ki ja či ve-tar uti če na kva li tet ra da.

Kod pre po ru ka za zim sko pr ska nje voć ki, vre me nje go vog iz vo đe nja, naj če šće, osta je ne de fi ni sa no i otud je, če sto, vre me in ter ven ci je po gre-šno oda bra no. Iako se če sto na gla ša-va da se pr ska nje mo že oba vlja ti od mo men ta ot pa da nja li sta do kre ta nja ve ge ta ci je (bu bre nja pu po lja ka) u

na red noj se zo ni. Ipak, naj po volj-ni je de lo va nje ove me re, po sti že se pr ska njem što ka sni je, od no-sno ne po sred no pred kre ta nje ve ge ta ci je. Stim da se oba vlja u što kra ćem ro ku zbog opre znostl od po ja ve fi to tok sič no sti od po je di nih pre pa ra ta.

He mij ska sred stva za zim sko pr ska nje

Tre nut no za zim sko tre ti ra nje voć-ki, kod nas na tr ži štu, mo gu se na ba-vi ti sle de ća sred stva:

MI NE RAL NA ULJA+ ME TI DA-TION: Ne si ste mič ni in sek ti ci di i aka-ri ci di sa kon takt nim i di ge stiv nim de lo va njem. Pre pa ra ti: DAST OIL u konc. 0,3%.

MI NE RAL NA ULJA: To su in sek-ti ci di sa aka ri cid nim i ovi cid nim de lo-va njem, ko ri sti se za zim sko i let nje pr ska nje voć ki i vi no ve lo ze. Pre pa-ra ti: BE LOL (EC; mi ne ral no ulje 800 g/l) i GAL MIN (EC; mi ne ral no ulje 940 g/l), konc.pri me ne 3-4%. i BE-LO ULJE (EC; mi ne ral no ulje + 900 g/l), konc. pri me ne 5%. CR VE NO ULJE (EW; mi ne ral no ulje + Cu iz ba kar (I) ok si da 550+100 g/l) u konc. 2-3%.

Pre pa ra ti na ba zi ba kra kao što su: BOR DOV SKA ČOR BA; KU PRA-PLAU-WP; PLA VI KA MEN; KU PRA GRIN; KU PRO XAT i dr. ko-ri ste se pro tiv ča đa ve pe ga vo sti li sta i kra sta vost plo do va u fa zi mi ro va nje vo ća ka sve do fa ze pu ca nja pu po lja-ka. Isti pre pa ra ti mo gu se ko ri sti ti i za pre ma zi va nje ra na iza zva ne usled za ra ze od cr nog ra ka vo ća ka.

Pri ko ri šće nju svih na ve de nih pre-pa ra ta neo p hod no je pri dr ža va ti se upu stva ko je pre po ru ču je pro iz vo-đač, a na ro či to kon cen tra ci ju pri me-ne. Ta ko đe, tre ba pred u ze ti sve po-treb ne me re pre do stro žno sti pri tre ti-ra nju i po sle tre ti ra nja, vo de ći ra ču na o zdra vlju lju di i do ma ćih ži vo ti nja.

S. P.

Zim sko pr ska nje vo ća kaU do bro ne go va nim voć nja ci ma, gde se vo di re dov na za šti ta od bo le sti i šte to či na, zim sko pr ska nje je su vi šno, a nje go vo iz vo đe nje eko nom ski neo prav da no. Me đu tim, ova me ra je oprav da na i ne za men lji va u sta rim, od no sno, pri lič no za pu šte nim voć nja ci ma

Na čin i vre me pr ska nja

Pr ska nja tre ba da bu de te-melj no ku pa nje vo ća ka. Mlaz teč no sti mo ra da za hva ti či ta vu voć ku od naj ta njih gran či ca na ko ji ma se na la ze ja ja mno gih šte to či na (bilj ne va ši , gri nje, li-sne bu ve, ja bu kin mo ljac i dr.), pa do osnov ne sta bla, gde pre-zi mlja va ju šti ta ste va ši, kr va va vaš i mnogl in sek ti u sta di ju mu ima ga. Ta ko đe, mlaz teč no sti tre ba da bu de pod od re đe nim, stal nim ja kim pri ti skom, ka ko bi sred stvo do spe lo u pa zu he pu po lja ka i sve pu ko ti ne i ne-rav ni ne ko re. Pr ska nje tre ba vr ši ti po re la tiv no ti hom vre-me nu, i na tem pe ra tu ri va zdu-ha iz nad 5°C.

23. novembar 2012. 13

PO LJO PRI VRED NA STRUČ NA SLU ŽBA SREM SKA MI TRO VI CA

Po le ga nje ra sa da (Phyti-um sp. Rhi zoc to nia spp., Fu-sa ri um spp. Phytophtho ra spp. Scle ro ti nia spp)

Bo lest po le ga nja ra sa-da pred sta vlja naj o pa sni ju bo lest pri pro iz vod nji ra sa-da a pro u zro ku ju je glji ve ro da Phyti um sp. Rhi zoc-to nia spp., Fu sa ri um spp., Phytophtho ra spp., Scle ro ti-nia spp. Bo lest se is po lja va na mla dim tek iz ni klim bilj-ka ma u to plim le ja ma u vi-du po le ga nja. U po čet ku bilj-ke po le žu u gru pa ma, a za tim se ši ri jer se bo lest pre no si sa sa su še ne na zdra ve bilj ke, i u le ji se stva ra ju pot pu no ogo le la me-sta. Na obo le lim de lo vi ma bi lja ka mo že se za pa zi ti be li ča sta ili si va pa u či na sta na vla ka. Bo lest se br že ši ri ka da su le je po kri ve ne, ako je gust sklop bi lja ka i ako se če sto za li va.

Da bi se spre či la po ja va ove bo-le sti po treb no je ko ri sti ti ste ril ni sup strat u pro iz vod nji ra sa da, a u slu ča ju da se bo lest po ja vi tre ti ra ti pre pa ra ti ma na ba zi pro pa mo karb-hi dro hlo ri da. Pre pa rat se ko ri sti za li va njem ra sa da u kon cen tra ci ji 0,15-0,25% (15-25 ml pre pa ra ta u 10l vo de).

Pla me nja ča sa la te (Bre mia lac tae)

Pla me nja ča sa la te mo že da se ja vi u svim fa za ma raz vo ja bi lja ka. Pr vi simp to mi pla me nja če iz gle da-ju kao sve tlo ze le ne do žu te ugla ste pe ge, oivi če ne glav nim li snim ner-vi ma na li cu li sta, a u vla žnim uslo-vi ma u okvi ru pe ga na na lič ju li sta for mi ra se be la na vla ka ko ju či ne re pro duk tiv ni or ga ni (spo re). Pri po-volj nim uslo vi ma (vi so ka vla žnost i ni ske tem pe ra tu re) pa to gen se br zo ši ri i sma nju je pri nos i kva li tet gla-vi ca. Glji va se odr ža va mi ce li jom ili oospo ra ma u za ra že nim bilj ka ma ili bilj nim osta ci ma. U za šti ti sa la te od

ovog pa to ge na pred nost tre ba da ti pre ven tiv nim i me ra ma za-šti te ra sa da. Pre ven tiv ne me ra su zbi ja nja su: ga je nje sa la te u plo do re du, ukla nja nje bilj nih osta ta ka, re gu li sa nje tem pe-ra tu re i vla žno sti va zdu ha (u za tvo re nom pro sto ru), spre či ti za dr ža va nje vo de na bilj ka ma, azot na đu bri va ko ri sti ti u mi ni-mu mal nim ko li či na ma. Od he-mij skih sred sta va pre po ru ču je se pri me na pre pa ra ta na ba zi fo se til-alu mi ni ju ma, hlor ta lo-ni la, azok si stro bi na, me ta lak-

si la, man di pro pa mi da (re gi stro-va no u ze mlja ma EU).

Si va tru lež (Bo trytis ci ne rea)

Si va tru lež pa ra zi ti ra sa la tu u svim fa za ma raz vo ja, pa i po sle to ga u skla di štu i tran spor tu. Pr-vi simp to mi na sta ri jim bilj ka ma se ja vlja ju u vi du vo de na stih pe ga u osno vi li sta, pe ge po sta ju hlo ro-tič ne i pre kri ve ne si vom mi ce li jom. Za ra za če sto po či nje sa me sta ošte-će nja li šća. Kod ja ko za ra že nih bilj-ka raz vi ja ju se bak te ri je ko je unu-tra šnje li sto ve pre tvo ri u slu za stu ma su. Glji va se odr ža va u ze mlji štu i za ra že nim bilj nim osta ci ma. Vi so-ka vla žnost (ve ća od 85%) i tem-pe ra tu ra (0-35ºC) po go du je raz vo-ju pa ra zi ta, pa se za ra za br zo ši ri po seb no u za tvo re nom pro sto ru. Re gu li sa nje tem pe ra tu re i vla žno-sti va zdu ha i ze mlji šta u za šti će nom pro sto ru pred sta vlja osnov nu me ru su zbi ja nja (če sto pro ve tra va nje u uslo vi ma po ve ća ne vla ge). Uko li ko do đe do za ra ze po treb no je uklo ni ti za ra že ne bilj ke. U po volj nim uslo vi-ma za raz voj bo le sti pri me nju ju se pre pa ra ti na ba zi ipro di o na, pro si-mi do na, ci pro di ni la+flu di ok so nil, pi ra klo stro bin+bo ska lid (re gi stro-va no u ze mlja ma EU).

Be la tru lež (Scle ro ti nia scle ro ti o rum)

Be la tru lež je bo lest ko ja je se naj če šće ja vlja u vre me for mi ra-nja gla vi ce. In fek ci ja na sta je u zo ni ko re no vog vra ta, u de lu gde ko ren uz la zi iz ze mlje. Na me stu pro do ra pa to ge na u ko ren do la zi do me ke tru le ži, a za ra že na gla vi ca se la ko odva ja od ko re na ko ji osta je u ze-mlji štu. Na de lu gla vi ce ko ji je okre-nut pre ma ze mlji mo že se vi de ti be la na vla ka od mi ce li je u vi du ko ma da

va te. Pa to gen se odr ža va u ze mlji-štu pu tem skle ro ci ja (cr na zr na sta te la šca) i u za ra že nim bilj nim osta-ci ma. Vi so ka vla žnost i ni ske tem-pe ra tu re po go du ju raz vo ju bo le sti. Po što su sko ro sve po vr tar ske bilj ke ose tlji ve pre ma ovoj glji vi, vi še go-di šnji plo do red je jed na od osnov nih me ra bor be. Za ra že ne bilj ke tre ba iz ne ti iz use va, a na kon sva ke ber be uklo ni ti bilj ne ostat ke (sma nju je se in fek tiv ni po ten ci jal), kao i re gu li-sa ti tem pe ra tu ru i vla žnost va zdu ha i ze mlji šta u za šti će nom pro sto ru. Pre pa ra ti na ba zi pro si mi do na, vin-klo zo li na, ci pro di ni la+flu di ok so ni la uspe šno su zbi ja ovo obo lje nje (re-gi stro va no u ze mlja ma EU).

Pu že vi (Li max spp.,Arion spp.)

Naj ve če šte te na sa la ti na no se pu že vi go la ći. Te lo im je iz du že no i usko oba vi je no slu za stim pla štom. Ja vlja ju se pre te žno na vla žnim te-re ni ma. Dan pro vo de u za klo ni ma, a hra ne se po čet kom ve če ri i no ću. Nji ho vo pri su stvo se ot kri va po slu-za vim tra go vi ma ko je osta vlja ju za so bom. Po red to ga što se hra ne li-sto vi ma sa la te pu že vi se za vla če u gla vi ce sa la te i svo jim iz me tom je za ga de. Na ma njim pro sto ri ma su-zbi ja nje pu že va se mo že oba vi ti me-ha nič kim pu tem (sku plja njem i uni-šta va njem). Na ve ćim po vr ši na ma uko li ko se pre nam no že su zbi ja nje se vr ši sred stvi ma ko ja se na zi va ju li ma ci di. Li ma ci di se ko ri ste u ob li ku

za tro va nih ma ma ca ko ji se ra si pa ju po ze mlji štu oko bi lja ka pre pa ra ti-ma na ba zi me ti o kar ba.

Li sne va ši (Ap hi di dae)

Ve ći na li snih va ši su po li fag ne šte to či ne, ošte ću ju ve li ki broj ga je-nih bi lja ka, a odr ža va ju se i na ko-ro vi ma. Za ra že ni li sto vi se ko vr dža-ju, žu te i su še a gla vi ca za o sta je u po ra stu. Po red di rekt nih šte ta li sne va ši su i pre no si o ci vi ru sa. Ako se po ja ve ko lo ni je efi ka sno su zbi ja-nje je sa mo pri me nom he mij skih pre pa ra ta. In sek ti ci de pri me ni ti pri po ja vi pr vih je din ki a nji ho vu tre ba uskla di ti sa vre me nom ber be. U ci-lju su zbi ja nja vaš mo gu se ko ri sti-ti pre pa ra ti na ba zi ti a me tok sa ma, ace ta mi pri da, di me to a ta (re gi stro-va no u ze mlja ma EU).

Va žno je na gla si ti da je sa la ta bilj ka ko ja ima krat ku ve ge ta ci ju i kod ko je se u is hra ni ko ri ste li sto vi, te je to raz log vi še za stro go pri-dr ža va nje uput stva pri ko ri šće nju pe sti ci da.

Pri pro iz vod nji u za tvo re nom pro sto ru pred nost je u pre ven tiv nim me ra ma: po što va nje plo do re da, dez in fek ci ja ze mlji šta, ukla nja nje za ra že nih bi lja ka, ukla nja nje bilj nih osta ta ka, op ti mal na gu sti na se tve, op ti mal na is hra na azo tom, ga je nje na malč fo li ji, re gu li sa nje tem pe ra-tu re i vla žno sti va zdu ha i ze mlji šta (če sto pro ve tra va nje u uslo vi ma po ve ća ne vla ge).

Bo le sti i šte to či ne ze le ne sa la tePi še: dipl.inž Sen ka Mi ško vić, sa mo stal ni struč ni sa rad nik za za šti tu bi lja

Zbog krat ke ve ge ta ci je kao i či nje ni ce da se list ko ri sti u is hra ni po seb nu pa žnju tre ba obra ti ti pri za šti ti use va od bo le sti i šte to či na. Pri ga je nju sa la te u za tvo re nom pro sto ru po treb no je re gu li sa ti vla žnost i tem pe ra tu ru, a ta ko đe vo di ti ra ču na i o ko li či ni azot nih đu bri va, jer po ve ćan sa dr žaj azo ta uti če na sma nje nje ot por no sti bi lja ka od pro u zro ko va ča bo le sti.

Li sne va ši Pu že vi

Be la tru lež

Pla me nja ča sa la te

Po le ga nje ra sa da

Iz bor sor ti za pro iz vod nju je ve o ma od go vo ran po sao bi lo da se ra di o iz bo ru sor ti za ba šte i okuć ni ce ili

za ve će plan ta žne za sa de. Pri li kom iz-bo ra vr ste, od no sno sor te za ga je nje, mo ra se po ve sti ra ču na o sle de ćim ele-men ti ma: o eko lo škim uslo vi ma me-sta, po tre bi i bli zi ni tr ži šta, od no si ma oplod nje me đu sor ta ma, du ži ni ži vo ta vo ća ka itd. U to pli jim re jo ni ma tre ba ga ji ti ra ni je sor te da bi ra ni je sti gle za ber bu. Za okuć ni ce i ba šte tre ba bi ra ti sor te ko je su ot por ne pre ma pro u zro-ko va či ma bo le sti i šte to či na i što vi še voć nih vr sta i sor ti raz li či tog vre me-na sa zre va nja, a za plan ta žne za sa de ma nji broj sor ti.

Pri li kom iz bo ra voć nih vr sta ko je će se ga ji ti u po je di nim kra je vi ma, tre-ba uva ža va ti agro e ko lo ške uslo ve ko ji naj vi še od go va ra ju po je di nim voć nim vr sta ma. Pre ma ka rak te ri sti ka ma re-lje fa naj ve ći deo Sr bi je pri pa da brd-sko-pla nin skom pod ruč ju, dok su rav-ni čar ski de lo vi uglav nom u Voj vo di ni, Po mo ra vlju i de lu Ko so va i Me to hi je. Ono što do sa da ni je ura đe no i što pred sta vlja je dan od ve li kih ne do sta-ta ka vo ćar ske na u ke je to što ni je ura-đe na re jo ni za ci ja vo ćar ske pro iz vod-nje na te ri to ri ji Sr bi je. Tre ba lo je utvr-di ti ko je su vr ste i sor te naj po de sni je

za po je di ne re jo ne jer bi to pred sta-vlja lo osno vu za plan ski i si ste mat ski rad na una pre đe nju vo ćar stva. Sa ma ra zno vr snost pri rod nih uslo va na še ze mlje, na ro či to kli mat skih, uslo vi la je i ka rak ter vo ćar ske pro iz vod nje. U po je di nim vo ćar skim kra je vi ma, pre-ma obi mu pro iz vod nje iz dvo ji le su se po je di ne voć ne vr ste adap ti ra ne na lo kal ne agro e ko lo ške uslo ve, ma da su pri sut ne i dru ge voć ne vr ste. Po zna to je da u uslo vi ma Fru ške go re naj bo lje re zul ta te da je ga je nje kru ške i bre-skve, u Su bo tič ko-hor go škom re gi o nu do bro uspe va ja bu ka, u za pad noj Sr-bi ji šlji va i ma li na, u ju žnoj Sr bi ji obla-čin ska vi šnja itd. U od no su na zna čaj pro iz vod nje vo ća, u Sr bi ji se da nas iz-dva ja de set re jo na.

1. Su bo tič ko-hor go ški re jon za hva ta se ver nu Bač ku, oko li nu Su bo ti ce, Pa-li ća, Hor go ša, Ka nji že i Čo ke. Ov de se naj vi še pro iz vo de ja bu ka i kaj si ja, a do-bro uspe va ju vi šnje, tre šnje i šlji ve.

2. Fru ško gor ski re jon ob u hva ta oko li nu No vog Sa da, Srem ske Mi tro vi-ce, Ši da, Ru me i Iri ga. Ov de se naj vi še pro iz vo de kru ška i bre skva, a uspe šno se ga je i dru ge voć ne vr ste – ja bu ka, tre šnja, vi šnja, kaj si ja, orah i ku pi na.

3. Ju žno ba nat ski re jon ob u hva ta oko li nu Vr šca i Be le Cr kve. Na vi šim de lo vi ma ve o ma uspe šno se ga je kru-ška i bre skva, a na ni žim te re ni ma ja-bu ka.

4. Po du nav ski re jon za hva ta de lo-ve Be o gra da i Sme de re va. Naj ra spro-stra nje ni je su voć ne vr ste: kru ška,

ja bu ka, bre skva, kaj si ja i tre šnja, a iz u zet no do bri re zul ta ti se po sti žu i u ga je nju vi šnje, šlji ve i ja go de.

5. Ti moč ki re jon ob u hva ta pod ruč-je Za je ča ra i Ne go ti na. Ov de se do sta ga ji vi šnja i orah, ma da su ma nje za-stu plje ne i ja bu ka, kaj si ja i ku pi na.

6. Šu ma dij ski re jon ob u hva ta deo iz me đu Kru šev ca i Kra gu jev ca. Ov de se sa uspe hom ga je, ja bu ka, šlji va, ma li na, kru ška, bre skva, vi šnja i orah. Do bro uspe va ju i ne ke autoh to ne sor-te ja bu ke i kru ške i vi no grad ska bre-skva.

7. Za pad no mo rav ski re jon za hva-ta de lo ve oko Kra lje va, Čač ka i Uži-ca. Do mi nant ne su voć ne vr ste šlji va i ma li na, ma da se sa uspe hom ga je i ja bu ka, kaj si ja, tre šnja, vi šnja, ku pi na i ja go da.

8. Pod rin sko-ko lu bar ski re jon ob-u hva ta pod ruč je Va lje va, Ose či ne, Krup nja i Šap ca. Od voć nih vr sta naj-vi še su za stu plje ne šlji va i ma li na. Ma nje se ga je vi šnja, ku pi na, ja bu ka i kru ška. Iako je ovo pod ruč je iz u zet no po volj no za vo ćar sku pro iz vod nju, ona ov de ni je do volj no raz vi je na. Je dan od raz lo ga je i ne do volj no in ve sti ra nje u ove kra je ve. Ne ka da su ovi kra je vi bi li naj ve ći iz vo zni ci šlji ve i ma li ne.

9. Ju žno mo rav ski re jon ob u hva ta de lo ve oko Le skov ca, Ni ša i Pro ku plja. Naj vi še se ga ji vi šnja i ja go da, ma da su pri sut ne i dru ge voć ne vr ste: kru-ška, ja bu ka, ku pi na i kaj si ja.

10. Ko sov sko-me to hij ski re jon ob-u hva ta deo iz me đu Pe ći i Đa ko vi ce i Pri zre na i Uro šev ca. Od voć nih vr sta naj vi še su za stu plje ne ja bu ka, vi šnja, orah i tre šnja.

Iz sve ga iz ne tog se vi di da su šlji-va i ma li na naj ra spro stra nje ni je voć ne vr ste u oko li ni Va lje va, Šap ca, Ose či-ne, Ari lja, Ko sje ri ća i Čač ka. Kli mat ski i ze mlji šni uslo vi uti ca li su da se ove voć ne vr ste naj vi še ga je na na ve de-nim pod ruč ji ma. Ja bu ka naj bo lje re-zul ta te da je u Su bo tič ko-hor go škom re gi o nu, u oko li ni Bač ke Pa lan ke, Be le Cr kve, Be o gra da i Sme de re va. Autoh-to ne sor te ja bu ke da ju do bre re zul ta-te sa mo u po je di nim kra je vi ma. Ta ko, do bre re zul ta te u Me to hi ji da ju sor te šer bet ka i vi zaj ka, kr sto va ča u oko li ni Iva nji ce, ša run ka u To pli ci, boj šan ka u Gr de lič koj kli su ri, zej tin ka u sli vu re ke Ra ške, ze le ni ka u pro sto ru Kri ve Pa-lan ke, šu ma tov ka i ko la ča ra u Pod ri-nju i bu dim ka u oko li ni Iva nji ce, Ari lja i Alek san drov ca. Orah kao voć na vr sta mo že se uspe šno ga ji ti u svim vo ćar-skim de lo vi ma na še ze mlje, sa mo što tre ba pa zi ti na iz bor sor ti i lo ka ci je. Re jo ni Knja žev ca, Ne go ti na, Za je ča ra, Po že ge, Pod ri nja, Šu ma di je i Fru ške go re ve o ma su po volj ni za uz goj ove voć ne vr ste. Vi šnja naj bo lje re zul ta te da je na ju gu Sr bi je, u oko li ni Vuč ja, Pro ku plja, Le skov ca i Knja žev ca. Ov de se ve o ma do brom po ka za la obla čin-ska vi šnja, či ja je pro iz vod nja do ve la do pri vred nog pre po ro da ce lo kup nog ovog kra ja. Ni jed na voć na vr sta ni-je ima la ta kvo po ve ća nje pro iz vod-

nje kao što je ima la vi šnja. Ta ko na gli skok pro iz vod nje je re zul tat ve li ke tra-žnje na do ma ćem i ino stra nom tr ži štu, kao i raz vo ja pre ra đi vač ke in du stri je i ras hlad nih ure đa ja.

Iz na pred iz lo že nog dâ se za klju-či ti da vr ste i sor te tre ba bi ra ti pre ma pri rod nim uslo vi ma sre di ne. Če sto se iz bor vr ste i sor te osla nja na tra di ci ju nji ho vog ga je nja u po je di nim kra je vi-ma. Tre ba bi ra ti sor te ko je će do bro uspe va ti i ko je će zah te va ti ma nje na-po ra oko ga je nja. Po red to ga, iz bor sor ti za vi si i od to ga da li se sor te bi-ra ju za ko mer ci jal nu pro iz vod nju ili za ba šte i okuć ni ce.

Oda bir voć nih vr sta i sor ti za ko-mer ci jal no ga je nje vr ši se sa ci ljem do bi ja nja re dov nih i vi so kih pri no sa, do brog kva li te ta, ko ji će za do vo lji ti stan dar de i zah te ve tr ži šta a pro iz vo-đa ču obez be di ti pro fit. Bi ra ju se sor-te vi so kog kva li te ta plo da za ko ji ma po sto ji tra žnja na tr ži štu vo ća, a ko je če sto zah te va ju pri me nu vi so kog ni-voa agro i po mo teh nič kih me ra. Sor te tre ba da su do bro adap ti ra ne uslo vi-ma lo ka li te ta ka ko bi se uz što ma-nje ula ga nja po sti za li sta bil ni pri no si. Po mo teh nič ke me re (zim ska i let nja re zid ba, po vi ja nje gra na, pro re đi va nje plo do va) vr še se sa ci ljem po sti za nja op ti mal nog sklo pa i vi so ke pro duk tiv-no sti. Pre ma in te gral nom kon cep tu pro iz vod nje za šti ta od štet nih or ga-ni za ma vr ši se ka da nji ho va broj nost pre đe pra go ve to le ran ci je upo tre bom sred sta va za za šti tu bi lja na osno vu prin ci pa eko no mič no sti, eko lo ške se-lek tiv no sti, i tok si ko lo ške po god no sti za čo ve ko vu oko li nu, da ju ći pred nost ko ri snim or ga ni zmi ma.

Sa dru ge stra ne, voć na sta bla mo gu slu ži ti u de ko ra tiv ne svr he na okuć ni ca ma, u škol skim dvo ri šti ma i eko no mi ja ma ga zdin sta va. Pri iz bo ru vr sta i sor ti vo ća za ga je nje na okuć-ni ca ma, pri mar ni cilj ni je vi sok pri nos i pro fit već obez be đe nost do ma ćin stva

sve žim, zdrav stve no bez bed nim plo-do vi ma vo ća i si ro vi na ma za pre ra du u raz li či te pro iz vo de (pek mez, slat ko, kom pot, ra ki ja...). Broj sta ba la, gu sti-na sklo pa i ob li ci kru ne pri la go đe ni su ras po lo ži vom pro sto ru dvo ri šta. Na su-prot ko mer ci jal nom ga je nju vo ća ka, ne mo ra se te ži ti ujed na če nom ra stu sta ba la. Re zid ba mo že bi ti slo bod ni ja, sa ci ljem da obez be di do bar rod i ob-li ku je kro šnju ko ja će bi ti de ko ra tiv na i da ti do volj no hla da. Na okuć ni ca ma se mo gu pri me ni ti i de ko ra tiv ni ob li-ci kru ne, ga je nje u vi du špa li ra (sli ka 5), pal me ta sa ho ri zon tal nim, ko sim i us prav nim gra na ma (sli ka 6), kru na u

ob li ku sveć nja ka (sli ka 7), lu ko va (sli-ka 8), raz li či tih for mi žbu no va, va za, vre te na i kor du ni ca, uz po sta vlja nje po po re i pri me nu do dat nih po mo teh-nič kih me ra kao što su ze le na re zid ba, po vi ja nje i usme ra va nje ra sta gra na. Pal me te i kor du ni ce su uz goj ni ob li ci po god ni za ga je nje vo ća ka na ivi ca-ma par ce la ili uz ogra de. Pri raz me-šta ju sta ba la u dvo ri štu tre ba osta vi ti do volj no ži vot nog pro sto ra i obez be-di ti do bru osve tlje nost sva kom sta-blu. Kod ja bu ke, kru ške, du nje, le ske, stra no o plod nih sor ti tre šnje, vi šnje, šlji ve, kaj si je, tre ba pla ni ra ti sad-nju opra ši va ča ili opra ši vač oka le mi ti u kru ni stra no o plod ne voć ke. Ako se na okuć ni ci sa di ki vi, ko ji je dvo do ma bilj ka, mo ra ju se sa di ti i mu ške bilj ke. U ma loj ba šti, prak ti čan i za ni mljiv na-čin ga je nja vo ća ka je ka le mlje nje dve ili vi še raz li či tih sor ti na jed nu pod lo-gu. Na taj na čin će jed no sta blo do no-si ti raz li či te plo do ve, raz li či tog vre me-na zre nja. Na ma lom pro sto ru, gde se mo že za sa di ti sa mo jed no voć no sta-blo, va žno je oda bra ti sa mo o plod nu sor tu. Sad nja voć nih sta ba la ma lih di-men zi ja, na sla bo buj nim pod lo ga ma, kao što su pod lo ge za ja bu ku M-27 i M-9, omo gu ća va do bru is ko ri šće nost pro sto ra, a iz vo đe nje ber be, re zid be i za šti te je jed no stav ni je.

Mi kro kli mat ski uslo vi okuć ni ce raz-li ku ju se od kli mat skih uslo va na otvo-re nom po lju. Voć ke su iz me đu ku ća za šti će ne od hlad nih ve tro va, a ako se dvo ri šte na la zi u grad skoj sre di ni gde su tem pe ra tu re u pro se ku ve će ne go na otvo re nom po lju, ma nja je opa snost od iz mr za va nja usled ni skih zim skih tem pe ra tu ra i ka snih pro leć-nih mra ze va. Sto ga ni je ret kost da se u na šim kra je vi ma osim kon ti nen tal-nog vo ća u dvo ri šti ma na đe po ko je sta blo smo kve ili ki vi ja ko je do no si rod. Ka da je broj sta ba la ma li, sva-kom po je di nač nom sta blu mo gu će je po sve ti ti mno go vi še pa žnje. Ta ko se sta bla vo ća ka ose tlji vih na ni ske zim-ske tem pe ra tu re mo gu zi mi šti ti ti od iz mr za va nja na gr ta njem do njih de lo va sta bla, uvi ja njem de bla kar to nom, ku-ku ru zo vi nom ili pa pi rom.

Ako su plo do vi na me nje ni is hra ni do ma ćin stva, po seb no de ce, tre ba te-ži ti is ko ri šća va nju ge net ske ot por no sti sor ti pre ma bo le sti ma i šte to či na ma i što ma njoj pri me ni he mij skih sin te tič-kih pe sti ci da. Kva li tet ni i zdrav stve no bez bed ni plo do vi mo gu se do bi ti ako se za šti ta vr ši pri me nom pre pa ra ta na ba zi ba kra, sum po ra, pa ra fin skog ulja i bi o pe sti ci da ko ji se ko ri ste u or gan-skoj pro iz vod nji vo ća, uz oba ve zno po što va nje do za pri me ne i ka ren ce. Re du ko va nu he mij sku za šti tu tre ba kom bi no va ti sa upo tre bom le plji vih tra ka za in sek te, fe ro mon skih klop ki, vo di ti ra ču na o ko ri snim in sek ti ma i pre da to ri ma ili ih uno si ti u voć njak.

Pro re đi va nje plo do va vo ća ka jed na je od me ra ko ja zna čaj no mo že do-pri ne ti po bolj ša nju kva li te ta plo do va i ot kla nja nju al ter na tiv ne rod no sti. Na ma lom bro ju sta ba la pro re đi va nje je mo gu će oba vi ti ruč no, što da je naj-bo lje re zul ta te. Kod ja bu ke i kru ške tre ba kom bi no va ti ukla nja nje či ta vih cva sti sa ukla nja njem boč nih plo di ća u okvi ru cva sti. Pro re đi va nje tre ba iz vr-ši ti naj ka sni je do če ti ri ne de lje na kon pre cve ta va nja, ka ko bi se pre o sta li plo do vi što bo lje raz vi li. Ruč no pro-re đi va nje bre skve vr ši se obič no ka da su plo do vi ve li či ne le šni ka gde se pr vo od ba cu ju plo do vi bli zan ci, ošte će ni i za o sta li u ra stu. Obič no se na me šo vi-toj rod noj gra ni osta vlja po 3–4 do bro raz vi je na plo di ća, osim u slu ča ju ka-da su gra ne buj ni je – ta da se osta vlja 5–6 plo di ća.

Za sad nju ma log bro ja voć nih sta-ba la na okuć ni ca ma, pre po ru ču ju se sor te ot por ne ili to le rant ne na naj-zna čaj ni je bo le sti i šte to či ne, po seb-no ako su plo do vi na me nje ni is hra ni de ce. Kod po je di nih vr sta, sor te tre ba bi ra ti u za vi sno sti od re do sle da zre-nja ka ko bi se obez be di la kon ti nu i ra na pro iz vod nja i po tro šnja plo do va to kom ce le go di ne. Za plan ta žne za sa de tre-ba bi ra ti ma nji broj sor ti ko je re dov no i do bro ra đa ju i či ja je po tra žnja plo-do va na tr ži štu za do vo lja va ju ća.

(Pre u ze to iz knji ge: "Pro iz vod nja vo ća i gro žđa na ma lim po vr ši na ma")

14 23. novembar 2012.

SAVREMENO VOĆARSTVO

Prof. dr Zoran KeserovićPoljoprivredni fakultet, Novi Sad

Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturui pejzažnu arhitekturu

Iz bor voć nih vr staOda bir voć nih vr sta i sor ti za ko mer ci jal no ga je nje vr ši se sa ci ljem do bi ja nja re dov nih i vi so kih pri no sa, do brog kva li te ta, ko ji će za-do vo lji ti stan dar de i zah te ve tr ži šta a pro iz vo đa ču obez be di ti pro-fit. Bi ra ju se sor te vi so kog kva li te ta plo da za ko ji ma po sto ji tra žnja na tr ži štu vo ća, a ko je če sto zah te va ju pri me nu vi so kog ni voa agro i po mo teh nič kih me ra

Sli ka 8. Kor du ni ca ja bu ke u for mi lu ko va (B. Bo šnjak)

Sli ka 5. Ži va ogra da od sta ba la ja bu ke for mi ra nih u ob li ku ho ri zon tal ne pal me te (B. Bo šnjak) Sli ka 6. Pra vil na pal me ta sa ko sim gra na ma (B. Bo šnjak)

Sli ka 7. Kru na u ob li ku sveć nja ka (B. Bo šnjak)

23. novembar 2012. 15

Sneg i se ve rac – to je de cem-bar. Na na šim ge o graf skim ši-ri na ma to je naj o blač ni ji me-

sec u go di ni, što mu da je ka rak te ri-sti ke ka sno je se njeg me se ca. Re gi-stru je se naj ve ća sred nja me seč na oblač nost, od no sno naj ma nji broj ve drih da na. To je me sec sa naj ma-njim bro jem sun ča nih ča so va. Či-nje ni ca je da i kra tak dan uslo vlja va te po ka za te lje, ali i oblač nost. Pa-da vi na je ma nje ne go u no vem bru, ali vi še ne go u ja nu a ru. Ki ša pa da če šće ne go sneg. S dru ge stra ne, tem pe ra tu ra oset no opa da, de cem-bar je znat no hlad ni ji od no vem bra (pro seč no oko če ti ri ste pe na). U na šim kra je vi ma, tvr de me te o ro lo-zi, sva ke če tvr te go di ne de cem bar bu de naj hlad ni ji me sec u go di ni. Pra ti ga sneg i sne žni po kri vač pa ima pu no raz lo ga da ga sma tra mo pra vim zim skim me se com.

De cem bar naj če šće ka rak te ri-šu vre men ske si tu a ci je u ko ji ma su na ši kra je vi na gra ni ca ma uti ca ja ne kog hlad nog se ver nog an ti ci klo na i ju žnog, da ka že mo, sre do zem nog ci klo na. U de cem bru su ci klo ni re la-tiv no če sti, ali ipak re đi i sa ma nje pa da vi na ne go u no vem bru. Me đu-tim, i an ti ci klo ni su u ovom me se cu re đi. Zbog to ga u de cem bru pre o-vla đu je tmur no i vla žno vre me uz po vre me ne pro do re to pli ne sa ju ga, ali i hlad no će sa se ve ra.

Isto rij ski, naj hlad ni je zi me bi le su one u ko ji ma je de cem bar bio hla-dan. Da li će ta ko bi ti i ove go di ne?

U po lju: Staj njak na nji ve

U de cem bru se do vr ša va zim-sko ora nje, za vi sno od vre men ski oh

pri li ka, a ze mlji šte se đu bri staj nja-kom. Ra ni je po se ja nu ozi mu pše ni-cu, je čam i raž, ko ji su raz vi li vi še od če ti ri li sta ili su iz bo ko ri li, tre ba pre hra ni ti. Is pu sti te vo du s ugro že-nih nji va. U de cem bru se su mi ra ju

re zul ta ti po stig nu ti to kom go di ne i pla ni ra ju ra do vi i pro iz vod nja za sle de ću go di nu. Me ha ni za ci ja se pri pre ma za pre zi mlja va nje, uko li-ko to ra ni je ni je ura đe no. Na ba vlja se se me, đu bri va, za štit na sred stva i re zer vni de lo vi. U ovom me se cu ne tre ba iz o sta ti sa pre da va nja po ljo-pri vred nih struč nja ka, a tre ba pra-ti ti i struč nu li te ra tu ru.

U po vrt nja ku: Pri pre me pla ste ni ka

De cem bar je me sec ka da se za-vr ša va ber ba ka snih ku pu snja ča pre o stla ih na po lju i po či nje pri pre-ma pla ste ni ka i sta kle ni ka za ra nu pro iz vod nju po vr ća. Na ba vlja ju se se me na i za štit na sred stva, pre-gle da se i po pra vlja me ha ni za ci ja, opre ma i alat.

U šta li: Ugo dan sme štaj sto ke

S ob zi rom da de cem bar ka rak te-ri šu ni ske tem pe ra tu re, tre ba do bro

vi de ti da li sva sto ka ima do bar i ugo-dan sme štaj. Ne sa mo zbog hlad no-će, ne go i zbog pro ve tra va nja i mno-go če ga dru gog. Ni je tač no da ži vo ti-nje ne vo le kom for. U ovom me se cu mno gi, ko ji to ni su ra ni je ura di li, ko lju uto vlje ne svi nje i osta le vr ste sto ke. Ovo je vre me za ana li ze fi nan sij skih re zul ta ta po stig nu tih u go di ni ko ja se bli ži kra ju. To je pri li ka da se sto-ča ri na osno vu po stig nu tih re zul ta ta opre de le za obim i vr ste sto čar ske pro iz vod nje u na red noj go di ni. Ali, za ovaj po sao tre ba ima ti od go va ra ju će po dat ke i knji go vod stve ne evi den ci-je, a od ko ri sti je i sva ki raz go vor sa struč nja ci ma struč nih sa ve to dav nih slu žbi, po go to vu ako vam još mo gu da obez be de i pri ruč nik za upra vlja-nje far ma ma.

U voć nja ku i vi no gra du: Kon tro la uskla di šte ih plo do va i voć nih pro iz vo da

Uko li ko vre men ske pri li ke do zvo-le, na sta vlja se sad nja vo ća ka. U

je sen po sa đe ne voć ke ogr ću se ze-mljom da ne bi do šlo do ošte će nja ko re na. Ako ima le pih da na, voć ke se či ste od šte to či na, đu bre (ako to ni je uči nje no ra ni je), ore zu ju se su-ve i ošte će ne gra ne, ozle de pre ma-zu ju ka lem-vok som, a oko sta bla ve zu ju pa pir ni po ja se vi za hva ta nje šte to či na. Ne ki vo ća ri po sta vlja ju ku ći ce i hra nu za pti ce. Kad pro či-ta te ko li ko jed na pti ca uni šti ku ka-ca u to ku sa mo jed nog da na, on da će te se slo ži ti da je i bri ga za pti ce vo ćar ski po sao! Kon tro li še se da li ze če vi i dru gi glo da ri či ne šte tu u voć nja ku. U ovom me se cu oba-vlja ju se još ne ki po slo vi ko ji ni su ra ni je za vr še ni, kao obez be đe nje voć nog se me na, ski da nje re zni ca i ka lem-gran či ca, na bav ku po god-nog pe ska za stra ti fi ka le. Kon tro-li še se utra plje ni sad ni ma te ri jal. Uskla di šte ni plo do vi ja bu ka, kru-ša ka, du nja i even tu al no dru gog vo ća se kon tro li šu, pa ku ju i ot pre-ma ju. Po pra vlja ju se ma ši ne, ala ti i am ba la ža.

Vi no gra da ri pri pre ma ju ma te ri ja-le za po sta vlja nje na slo na. Staj njak i mi ne ral na đu bri va se ras tu ra ju po vi no gra du. Za no ve vi no gra de ri go la se ze mlji šte. U po dru mu tre ba sve pre kon tro li sa ti i vi de ti da li je sve u re du s vi nom.

U vr tu i na okuć ni ci: Za šti ti ti ose tlji ve bilj ke

Iako zbog hlad no će ve ći na bi-lja ka u vr tu mi ru je, lju bi tre lji cve-ća i u de cem bru ima ju po sla. Po su vom vre me nu mo že se nsta vi ti pro re đi va nje i pod mla đi va nje gr-mlja. Po što zim ze le nim bilj ka ma i če ti na ri ma su va zi ma ne od go-vo ra, po želj no je ne do sta tak vla-ge na dok na di ti za li va njem. Ova me ra ne ge po seb no se od no si na sad ni ce po sa đe ne je se nas. Na ne gu trav nja ka ne tre ba za bo ra-vi ti ni u zim skim me se ci ma. Ovo se pre sve ga od no si na đu bre-nje, jer ono u ovo do ba go di ne ima od go va ra ju ći zna čaj za raz-mno ža va nje bo ko ra. Za đu bre nje tre ba na ba vi ti KAN, ko ji se rav-no mer no ra si pa po ce loj po vr ši-ni. Po kva drat nom me tru po treb-no je do 30 gra ma ovog đu bri va. Vre me opa da nja li šća po god no je za uzi mlja va nje dr ve nih re za na ca ši blja. One se od de lo va jed no go-di šnjih ili dvo go di šnjih iz bo ja ka re žu i tra pe u tre set ili pe sak. Tu osta ju do pro le ća, ka da se sa de na stal no me sto u vr tu.

Pri pre ma za hlad nu zi muKA LEN DAR PO LJO PRI VRED NIH RA DO VA ZA DE CEM BAR

Prognoza vremena do 15. decembra

Sva ke če tvr te go di ne de cem bar je naj hlad ni ji me sec u go di ni

I kra ve vo le kom for

16 23. novembar 2012.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 13. do 16. novembra 2012. godine

Najva`nije iz protekle nedelje:

- Pad cene kukuruza- Pad cena na svetskim berzama

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

BUDIMPE[TA

P[ENICA KUKURUZ

238.24 EUR/t (futures dec 12)

235.44 EUR/t (futures nov 12)

EURONEXT PARIZ

P[ENICA KUKURUZ

270.25 EUR/t (futures nov 12)

254.75 EUR/t (futures nov 12)

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs INFO SLU@BA

021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.rsbranimir.alivojvodic@limagrain.rswww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Pe riod re kord no ni skih ne delj nih pro me ta na „Pro-dukt noj ber zi“ je na sta vljen. Čvr sto po sta vlje ne po zi ci je po nu de i tra žnje, ali pri lič no ce nov no uda lje ne jed na od dru ge, uz de sti mu la tiv ni iz vo zni kurs di na ra, pro u zro-ka va le su jo še ni ži ne delj ni obim pro me ta od pro šlo ne-delj nog. Po da tak o is tr go va nih sve ha 233,5 to na ro be u ne de lji za na ma, uka zu je na to da bi bi lo ka kav su vi sli ko me tar o ce nov nim tren do vi ma bio iz li šan.

Ipak, sta ti sti ke ra di ono što je obe le ži lo pro te klu ne-de lju je bla gi pad pon de ri sa ne ce ne ku ku ru za i po rast ce ne pše ni ce, na do du še za ne mar lji vom sta ti stič kom

uzor ku. Ipak na ce nov ne tren do ve uka zu je kon stan tan dvo ne delj ni bla gi rast in dek sne vred no sti PRO DEX-a, što po tvr đu je gra fi kon.

Na kon svog ap so lut nog isto rij skog re kor da za be le-že nog 03.09. ove go di ne, PRO DEX je iz ne de lje u ne-de lju be le žio uglav nom pad in dek sne vred no sti, sve do po čet ka no vem bra, ka da se sta bi li zu je, a za tim po či nje da bla go ra ste. U od no su na pro šli pe tak ovaj agre gat-ni po ka za telj ce na pri mar nih po ljo pri vred nih po ri zvo da po ras tao je za 0,96 in dek snih po e na i da nas be le ži in-dek snu vred nost od 257,35 in dek snih po e na.

PRODEX

- Jeftinija sojina sačma

Ak tu el na de ša va nja na „Pro-dukt noj ber zi“ su od raz u ogle da lu tre nut ne tr ži šne pa-

siv no sti u agra ru. U „pat“ po zi ci ji po nu de i tra žnje, u ko joj pro dav ci če ka ju ne ko bo lje „su tra“ ka da su u pi ta nju ce ne pri mar nih po ljo pri vred-nih pro iz vo da, a iz vo zna tra žnja ne na la zi kal ku la ci ju za no ve iz vo zne aran žma ne i ove, kao i pret hod nih ne de lja, pro da vao je sa mo onaj ko mo ra, a kao kup ci ja vlja le su se is-klju či vo pre ra đi va či.

Ostva re ni ovo ne delj ni pro met pre po lo vljen je u od no su na iona ko skrom nu pret hod nu ne de lju i iz no sio je ko li čin ski 233,5 to na ro be, od no sno vred no sno 8.007.240,00 di na ra.

Ova kav pro met jed no stav no uka-zu je i na či nje ni cu da ni je bi lo zna čaj-ni jih ce nov nih po me ra nja.

Ku ku ruz se, na kon bla gog pa-da ce ne po čet kom ne de lje, vra tio na svo ju pro šlo ne delj nu ce nov nu po zi ci-ju od 24,90 din/kg, bez PDV-a. Ipak,

ne delj na pon de ri sa na ce na od 26,68 din/kg, sa PDV-om (24,70 din/kg, bez PDV-a), za bli zu 1% je ni ža ne go pret-hod ne ne de lje.

I dok je sta ti stič ki uzo rak na tr ži štu ku ku ru za od 100 to na, ko li ko to li ko re-pre zen ta ti van, to se za tr ži šte pše ni ce ne mo že re ći. Na i me, na ovom tr ži štu pro me to va no je sve ga 25 to na ro be, po ce ni od 29,38 din/kg, sa PDV-om (27,20 din/kg, bez PDV-a), pa se ti me i kon sta ta ci ja o ra stu ce ne ovog ar ti kla u od no su na pret hod nu ne de lju, mo ra uze ti sa re zer vom i bi ti tre ti ra na sa mo kao sta ti stič ki po da tak, a ni ka ko kao ce nov ni trend.

Ce ne sun co kre to ve sač me je ne-pro me nje na i kre će se na ni vou od 28,20 din/kg, bez PDV-a, dok je ce na so ji ne sač me u da ljem pa du i iz no si 64,00 din/kg, bez PDV-a. Od osta lih ar ti ka la ove ne de lje tr go va no je još sa mo re pi nim re zan cem, po ce ni od 31,44 din/kg, sa PDV-om (26,20 din/kg, bez PDV-a).

RO BAPO NU ĐE NA KO LI ČI NA

(t)

CE NA PO NU DE DIN/KG SA

PDV-OM

ZA KLJU ČE NA KO LI ČI NA (t)

ZA KLJU ČE NA CE NA DIN/KG SA PDV-OM

Ku ku ruz, rod 2012. 200 26,46-26,94 100 26,46-26,89

Pše ni ca, rod 2012. 25 29,38 25 29,38

Re pin re za nac, uvre ćen 700 31,56 58,5 31,44

So ji na sač ma, 44% pro te i na 50 76,80 25 76,80

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP DEC. 2012.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca - 312.70 $/t 315.12 $/t 311.81 $/t 310.64 $/t

Ku ku ruz - 284.79 $/t 282.67 $/t 285.66 $/t 283.93 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no nov. 12 - 524.34 $/t 518.46 $/t 521.40 $/t 515.16 $/tSo ji na sač ma dec. 12 - 433.10 $/t 431.40 $/t 436.00 $/t 430.50 $/t

Tr ži šte ži ta ri ca je ove ne de lje bi lo pod sna žnim uti ca jem kre ta nja na dru gim tr ži šti ma, pre sve ga so je gde je do šlo do zna čaj nog pa da ce na. De cem bar ski fju čers na pše ni cu je u po sled njih ne de lju da na po jef ti nio za 6,32%, a fju čers na ku ku ruz za 2,70%.

Iz ve štaj US DA ob ja vljen u pe tak pro šle ne de lje je sna žno uti cao na kre ta nje ce na ro ba iz so ja kom plek sa. Po ve ća nje pro ce ne pro iz vod nje so je za 2012./2013., a ti me i ve ćih za li ha i ve ćih ras po lo ži vih ko li či na za iz voz je uti ca lo da ce na fju čer sa na so ju pad ne za 6,48%, dok je so ji na sač ma jef ti ni ja za 7%.

Kre ta nja na ame rič kim ber za ma su uti ca la da i u Pa ri zu do đe do pa da ce na ži ta ri ca. Ta ko je pše-ni ca sa ja nu ar skom is po ru kom jef ti ni ja za 2,97%, a ku ku ruz za 1,17%. U Bu dim pe šti je hleb no zr no sku plje za 0,84%, dok je ce na ku ku ru za go to vo ne pro me nje na.

STIPS - VOJVODINA

VO]E OD 12.11. DO 19.11. 2012.

POVR]E OD 12.11. DO 19.11. 2012.

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

Datum prikupljanja podataka: 12.11 - 19.11. 2012. god.

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

Datum prikupljanja podataka: 12.11. - 19.11. 2012. god.

Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

23. novembar 2012.

Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca

Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca

CENE @IVE STOKE - 12.11 - 19.11. 2012. god.

Mesto prikupljanja cena Pancevo - sto~na pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 150 160 150 pad prosečna

2 Banana (sve sorte) Uvoz (Ekvador) kg 110 120 120 bez promene dobra

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 150 160 150 bez promene dobra

4 Grožđe (belo ostale) Domaće kg 120 140 120 pad slaba

5 Grožđe (crno ostale) Domaće kg 120 130 120 bez promene slaba

6 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 80 100 80 bez promene dobra

7 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 80 100 80 bez

promene prosečna

8 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 80 100 80 bez promene dobra

9 Jabuka (ostale) Domaće kg 80 100 80 - dobra

10 Kivi (sve sorte) Uvoz (Italija) kg 100 120 100 pad dobra

11 Kivi (sve sorte) Uvoz (Italija) kg 130 140 140 pad dobra

12 Kruška (ostale) Uvoz (uvoz) kg 140 150 150 bez promene prosečna

13 Lešnik (očišćen) Domaće kg 800 1.000 1.000 bez promene prosečna

14 Limun (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 130 140 130 - dobra

15 Mandarina (sve sorte) Uvoz (Hrvatska) kg 120 130 120 - dobra

16 Nar (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 150 160 150 bez promene dobra

17 Orah (očišćen) Domaće kg 700 800 700 pad dobra

18 Pomorandža (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 130 140 130 pad dobra

19 Smokva (suva) Uvoz (uvoz) kg 400 500 500 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Lucerka (seno u balama)

bala 12-25 kg Domaće kg 27 28 27 bez

promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Sojina sačma (44% proteina)

džak 33 kg Domaće kg 110 120 120 bez

promenevrlo

slaba

2Suncokretova sačma (33%

proteina)

džak 33 kg Domaće kg 60 70 70 bez

promenevrlo

slaba

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50 kg Domaće kg 28 30 30 bez promene prosečna

2Lucerka (seno u balama)

džak 12-25 kg Domaće kg 27 33 27 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50 kg Domaće kg 30 32 32 bez promene prosečna

4 Stočni ječam džak 50 kg Domaće kg 30 35 35 bez promene slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

rinfuz Domaće kg 24.6 25 24.6 pad prosečna

2

Kukuruz (okrunjen, veštački sušen)

rinfuz Domaće kg 24.8 25.5 24.8 rast prosečna

3 Pšenica rinfuz Domaće kg 26.8 27.5 26.8 pad prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 30 35 30 bez promene dobra

2 Brokola (sve sorte) Domaće kg 100 120 100 bez promene dobra

3 Celer (sve sorte) Domaće kg 150 180 150 bez promene prosečna

4 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 50 60 60 bez promene prosečna

5 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 50 60 60 bez promene dobra

6 Krastavac (salatar) Domaće kg 90 100 100 rast dobra

7 Krompir (beli) Domaće kg 60 70 70 bez promene dobra

8 Krompir (crveni) Domaće kg 60 70 60 bez promene dobra

9 Kupus (sve sorte) Domaće kg 30 40 30 bez promene dobra

10 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 350 400 350 bez promene prosečna

11 Luk crni (mladi) Domaće veza 30 35 30 pad prosečna

12 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 60 70 60 bez promene dobra

13 Paprika (Babura) Domaće kg 120 140 140 rast prosečna

14 Paprika (ljuta) Domaće kg 250 300 250 rast prosečna

15 Paprika (šilja) Domaće kg 70 80 80 rast slaba

16 Paradajz (chery) Uvoz (Makedonija) kg 180 250 200 rast prosečna

17 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 100 120 120 rast prosečna

18 Pasulj (beli tetovac) Domaće kg 350 400 400 bez promene dobra

19 Pasulj (beli) Domaće kg 350 400 350 bez promene dobra

20 Pasulj (šareni) Domaće kg 350 400 350 bez promene dobra

21 Pasulj (žuti) Domaće kg 350 400 350 bez promene dobra

22 Patlidžan (sve sorte) Domaće kg 50 60 60 rast dobra

23 Paškanat (sve sorte) Domaće kg 150 180 150 bez promene dobra

24 Peršun (korenaš) Domaće kg 150 180 150 bez promene dobra

25 Peršun (lišćar) Domaće veza 15 20 20 bez promene dobra

26 Pečurke (šampinjoni) Domaće kg 180 200 200 bez promene dobra

27 Praziluk (sve sorte) Domaće kg 80 100 100 rast dobra

28 Ren (sve sorte) Domaće kg 250 300 300 - prosečna

29 Rotkva (sve sorte) Domaće kg 50 50 50 bez promene dobra

30 Rotkvica (sve sorte) Domaće veza 50 50 50 bez promene slaba

31 Spanać (sve sorte) Domaće kg 80 100 100 bez promene prosečna

32 Tikvice (sve sorte) Uvoz (uvoz) kg 160 180 160 rast prosečna

33 Zelen (sve sorte) Domaće veza 50 60 50 bez promene dobra

34 Zelena salata (sve sorte) Domaće komad 40 50 50 bez promene prosečna

35 Šargarepa (sve sorte) Domaće kg 70 80 80 bez promene dobra

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponudamin max dom

1 Junad >480 kg sve rase 220 230 220 - slaba

2 Tovljenici 80-120 kg sve rase 190 200 200 bez promene prosečna

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.Mere

Cena (din)Trend Ponuda,

broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase kg 250 300 250 bez promene vrlo slaba

2 Koze sve težine sve rase kg 130 130 130 bez promene vrlo slaba

3 Prasad 16-25 kg sve rase kg 240 250 240 bez promene slaba

4 Prasad <=15 kg sve rase kg 250 250 250 bez promene slaba

5 Telad 80-160 kg SM kg 350 350 350 bez promene vrlo slaba

6 Tovljenici 80-120 kg sve rase kg 200 240 230 rast vrlo slaba

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

Pro da jem trak tor IMT 577. Tel: • 060/6703-660

Pro da jem trak tor IMT 577 i ra si pač • SIP sa lu lom. Tel: 060/67-03-660

Pro da jem trak tor IMT 539 u od lič nom • sta nju i ba li ra nu de te li nu. Tel: 063/469-016

Pro da jem trak tor Ra ko vi ca 65 i IMT • 5106, Ku zmin. Tel: 064/3696-145

Pro da jem kom bajn Zmaj 141. Tel: • 065/466-13-87

Pro da jem trak tor IMT 577, sta ri tip. • Ru ma. Tel: 065/52-00-961

Pro da jem trak tor Be lo rus 820, 2003. • go di šte. Ce na 4.300 evra, hit no. Tel: 062/820-61-32

Pro da jem trak tor IMT 558, pr vi vla-• snik, ce na po do go vo ru. Tel: 061/80-81-338

Pro da jem trak tor IMT 539, od lič no • sta nje. Tel: 063/46-90-16

Pro da jem trak tor TE40 i plug ili me-• njam za fer gu so na. Tel: 065/542-46-86

Na pro da ju trak tor Ur sus C-335 u od-• lič nom sta nju. Tel: 069/774-858

Pro da jem kom bajn Zmaj 141, he de re • za ži to i sun co kret, kor pu za ži to i ku ku-ruz i jed na ko li ca u od lič nom sta nju. Tel: 064/4041-186

Pro da jem trak tor Fer gu son 533 i pro du-• že nu pri ko li cu Du bra va. Tel: 064/911-88-51

Pro da jem trak tor 577 sa pred njom • vu čom u od lič nom sta nju. Tel: 069/167-19-80

Pro da jem trak tor Rus 52 sa uto var-• nim vi la ma za staj njak, ta nji ra ču sa 24 di ska i ku pu jem tro bra zni plug. Tel: 022/731-262, 064/04-23-538

Pro da jem trak tor Ze tor 4911, pri ko li-• cu za mo to kul ti va tor, ni za li cu za du van i ku pu jem be rač Zmaj 221. Tel: 064/36-85-247

Pro da jem trak tor Ze tor 6711, trak tor • Vla di mi rac i ka mion Mer ce des 1213. Za ka mion mo že za me na. Tel: 065/9715-931

Pro da jem trak tor MTZ-52 sa mo to rom • 105 KS, trak tor Vol vo 160 KS i ku pu jem ras tu ri vač za ve štak od 800 kg no še ni. Tel: 062/461-934

Pro da jem IMT 577 no vi tip, ro ta ci o nu • ko sa či cu sip 165, plug 757 dve bra zde i 756 tri bra zde. Tel: 065/2195-605

Pro da jem trak tor Fer gu son 533, špe-• di ter 2,5 t, špar tač 4 re da olt, tro kril nu dr lja ču i be rač Zmaj jed no red ni. Tel: 022/476-680, 064/1224-665

Pro da jem trak tor IMT 542 i jed no bra-• zni plug. Tel: 064/3453-121

Pro da jem kom bajn Zmaj 142 sa 3 • adap te ra i kom bajn John De e re 950 sa 2 adap te ra (ži to i ku ku ruz). Tel: 064/1765-373

Pro da jem trak tor Be lo rus T 40 bez • pred nje vu če u od lič nom sta nju. Tel: 064/5752-899

Pro da jem trak tor IMT 539. Tel: • 064/9126-554

Pro da jem trak tor Rus 892 u eks tra • sta nju! Tel: 062/8684-024

Pro da jem kom bajn Zmaj 142 (1988. • god.) sa žit nim i ku ku ru znim he de rom u od lič nom sta nju. Ce na: 12.500 evra. Tel: 022/668-298, 062/668-298

Pro da jem trak tor Tor pe do, 1988. go-• di šte, ge ne ral no re mon to van, od lič no sta nje. Tel: 022/736-192

Pro da jem trak tor Fer gu son 533, 1977. • go di šte. La ća rak. Tel: 064/408-67-52

Pro da jem trak tor Fer gu son 539 i pri-• ko li cu no si vo sti 5 to na. Ni kin ci. Tel: 022/443-335

Pro da jem trak tor IMT 560, no vi tip. • Tel: 064/40-62-990

Pro da jem trak tor IMT 558, pr ska li cu, • jed no bra zni i dvo bra zni plug, dr lja ču, ta nji ra ču, jed no red ni i dvo red ni be rač, ta rup, 3 le va to ra, se tvo spre mač i špar-tač. Ru ma. Tel: 022/470-993, 063/526-008

Pro da jem kom bajn Zmaj 142, sre đen • i ofar ban, trak tor IMT 539 i 50 pra si ća. Tel: 022/731-116, 064/975-34-23

Pro da jem trak tor IMT 577 1982. go-• di šte, IMT 577 1987. go di šte i Mas sey Fer gu son 120 KS, 2004. go di šte. Tel: 064/432-12-12

Pro da jem trak tor Mas sey Fer gu son • 178 i ta nji ra ču ra spo na 3,2 m. Tel: 062/8-518-038

Pro da jem si la žni kom bajn. Tel: • 064/12-52-950

Pro da jem trak tor IMT 558, špe di ter • no si vo sti 2,5 to ne i jed no bra zni plug. Tel: 064/31-59-118

Pro da jem si lo kom bajn Po tin ger, jed-• no red ni. Tel: 062/81-30-164

Pro da jem žit ni kom bajn Zmaj Uni ver-• zal. Tel: 064/33-11-825

Pro da jem žit ni kom bajn, uto va ri vač • staj nja ka, zad nji sa kli pom i 1,5 to nu zo bi. Tel: 022/2680-136

Pro da jem kom bajn Zmaj 142 sa • adap te rom za ku ku ruz. Mar tin ci. Tel: 022/668-112

Pro da jem trak tor IMT 533 i špe di ter i • kor pu za nje ga. Tel: 060/384-74-27

Pro da jem trak tor IMT 540, ta nji ra ču, • dr lja ču, špe di ter Ki kin da, gra bu lje sun-ce, 3 be ra ča, 2 ci ster ne za oso ku, ras-tu ri vač za đu bri vo, plug, se tvo spre mač, ve li ki i ma li le va tor i se ja li cu. Ru ma. Tel: 022/470-993, 063/526-008

Pro da jem trak tor IMT 560. Tel: • 022/670-760

Pro da jem kom bajn MF 7276 u iz-• van red nom sta nju sa opre mom. Tel: 063/8814-626

Pro da jem trak tor IMT 542, špe di ter • 2,5 to ne, ori gi nal pri ko li cu za mo to kul-ti va tor, špar tač dvo red ni IMT, plug IMT 755 i 2 ko sa či ce za tra vu na ben zin. Tel: 064/31-59-118

Pro da jem trak tor Vla di mi rac, 19 79. • go di šte sa ka bi nom. Tel: 063/10-50-789

Pro da jem trak tor Be la rus 892. Tel: • 062/86-84-024

Pro da jem trak tor IMT 558, plug dvo-• bra zni, če tvo ro kril nu dr lja ču, pr ska li cu Mo ra va, pri ko li cu Ki kin da. Tel: 022/743-572

Pro da jem trak tor IMT 553, 1977. go-• di šte u do brom sta nju. Mo že za me na za ma lo ja či. La ća rak. Tel: 022/670-331, 064/40-86-752

OPRE MA

Pro da jem pri ko li cu za sto ku i špe di ter • no si vo sti 2,5 t, kom plet no sre đen. Tel: 022/2713-674

Pro da jem Class adap ter za ku ku ruz 4 • re da, ga ra ži ran, Vo ganj. Tel: 064/2563-689

Pro da jem dve dr lja če, jed na je sa • valj ci ma, jed no bra zni IMT plug, pri ko li cu za sto ku, pri ko li cu no si vo sti 3 t, ma li i ve li ki špe di ter, dve no ve auto pri ko li ce i odžač ki kru njač. Tel: 063/870-30-14

Pro da jem vu če ni ato mi zer 1.000 li ta-• ra, apa rat za auto ge no va re nje sa cre-vi ma, ra tar sku pr ska li cu od 450 li ta ra, mo to rin voć ne ra ki je od bre skve, nek-ta ri ne, šlji ve, ja bu ke, pre su za vi no. Tel: 065/36-84-652

Pro da jem plug IMT 756 i 755. Tel: • 069/717-615

Pro da jem be rač Zmaj 222. Tel: • 060/500-16-05

Pro da jem pri ko li cu Du bra va no si vo-• sti 3 t i kru njač odžač ki. Tel: 022/715-406

Ku pu jem tro bra zni plug Le o pard ili • IMT. Tel: 063/1094-759

Ku pu jem se tvo spre mač 2,1 m. Tel: • 022/670-267

Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz pne u-• mat sku RAU, kom bi si stem, u od lič nom sta nju. Tel: 063/82-59-342

Pro da jem nov ra si pač za ve štač ko đu-• bri vo. Tel: 022/743-745, 064/913-18-49

Pro da jem pri ko li cu Du bra va 3t. Tel: • 022/715-406

Pro da jem plug tri bra zde, 12 co li. Tel: • 022/681-424

Pro da jem ni ske kle ro ve plu go ve IMT • i se tvo spre mač 200cm slo ve nač ki. Tel: 022/743-487

Pro da jem tro bra zni plug IMT 757 16 • co li, do bro sta nje. Tel: 062/41-93-57

Pro da jem plug kri vi Le o pard, 2 boš • pum pe i 5 hi dro pum pi. Tel: 064/49-043-49

Pro da jem žit nu se ja li cu i dvo red ni • špar tač, sve is prav no. Tel: 064/422-56-92

Pro da jem dve dr lja če, jed na je sa • valj ci ma, jed no bra zni IMT plug, pri ko li ca za sto ku, pri ko li ca 3t, ma li i ve li ki špe-di ter, dve no ve auto pri ko li ce i odžač ki kru njač. Tel: 063/870-30-14

Pro da jem nov ra si pač za ve štač ko đu-• bri vo. Ba čin ci. Tel: 022/743-745

Pro da jem ne is pra van kul ti va-• tor sa pri ko li com, fre zom i plu gom. Tel:022/673-553

Pro da jem kru njač na kor pe tro fa-• zni i ele va tor Li fam. Tel: 022/670-901, 063/83-68-768

Ku pu jem tro bra zni plug Le o pard ili • IMT. Tel: 063/109-47-59

Pro da jem tro bra zni plug u su per sta-• nju. Tel: 069/774-858

Pro da jem ta nji ra ču 28 di sko va. Tel: • 064/6668-772

Ku pu jem tro bra zni plug IMT ili Le o-• pard. Tel: 063/1094-759

Pro da jem li ni ju za va đe nje še ćer ne • re pe. Tel: 062/8480-081

Pro da jem jed no bra zni plug , špar tač i • dr lja ču. Tel: 022/2680-081

Pro da jem Li fam pre su u ra du. Mo že • za me na za kra vu i te le. Tel: 060/5840-183

Pro da jem tro bra zni plug Eber hard u • su per sta nju. Tel: 069/774-858

Pro da jem IMT vu če nu ta nji ra ču 3,2m • 30 di sko va u od lič nom sta nju. Tel: 022/622-829

Pro da jem pre su Li fam, mo že za me-• na za ste o ne ju ni ce ili kra va sa te le tom. Tel: 060/5840-183

Pro da jem adap ter Zmaj 4 re da za ku-• ku ruz. Tel: 5065-877

Pro da jem kru njač. Tel: 064/0816-123•

Pro da jem tro bra zni plug. Tel: • 063/236-539

Pro da jem be rač Zmaj 224 u od lič nom • sta nju. Tel: 064/37-65-267

Pro da jem jed no bra zni i dvo bra zni • ol tov plug u oču va nom sta nju. Tel: 064/2184-308

Pro da jem IMT se ja li cu 23 re da, pri-• ko li ce Teh no stroj od 4 i 5 to na ki pe ri ce, ta nji ra ču sa 24 di ska, dr lja ču, no vu ne-ko ri šte nu stoč nu pri ko li cu, ta rup dvo-red ni odžač ki, kru njač bub njar ka pa ci te-ta 3 to ne na sat, jed no red ni be rač Zmaj 214 i plu go ve 755,756,757. Ma čvan ska Mi tro vi ca. Tel: 022/651-043, 060/651-04-33

Pro da jem kru njač. Tel: 064/08-16-• 123

Pro da jem dvo bra zni plug Le o pard, • le va tor za ku ku ru ze i trak tor sku kor pu. Šid. Tel: 022/711-383

Pro da jem ši ro ke toč ko ve za trak tor • IMT 577. Tel: 022/668-365

Pro da jem žit nu se ja li cu IMT sa 15 ta-• nji ra. Tel: 022/715-406

Pro da jem be rač Zmaj 223 u is prav-• nom sta nju. Go lu bin ci. Tel: 022/381-849, 063/72-36-693

Pro da jem dvo red ni špar tač i pri ko li cu Za-• sta va no si vo sti 5 to na. Tel: 022/736-108

Pro da jem pr ska li cu Agro me ha ni ka ka-• pa ci te ta 340 li ta ra. Tel: 060/456-23-47

Pro da jem pre su za ba li ra nje, po volj-• no. Tel: 063/74-85-300

Pro da jem be rač Zmaj 222, dvo red ni • sa ko šom. Tel: 064/00-21-353

Pro da jem kom bajn za va đe nje krom-• pi ra, ti fon i uto va ri vač za ba le. Tel: 021/758-078, 064/102-98-93

Pro da jem jed no o so vin sku pri ko li cu • IMT no si vo sti 5 to na. Tel: 022/554-912, 064/226-8-274

Pro da jem me ša o nu za stoč nu hra nu • ka pa ci te ta 200 kg ili me njam za su pra-snu kr ma ču. Tel: 022/650-329

Pro da jem ta nji ra ču sa 24 di ska, žit nu • se ja li cu Ga ma 18 i stoč nu pri ko li cu. Za-sa vi ca. Tel: 022/659-629

Pro da jem če tvo ro kril nu dr lja ču, plug • 757, kra vu i po la ju tra voć nja ka u Ada-šev ci ma. Tel: 022/737-643

Pro da jem IMT žit nu se ja li cu. Tel: • 022/715-406

Pro da jem dvo bra zni plug Le o pard i • ve li ki tro fa zni pre kru pač. Tel: 022/684-269, 064/253-29-37

Pro da jem dvo bra zni plug na smi ca nje • Le mind Le sko vac. Tel: 060/45-33-799

Pro da jem pri ko li cu Zmaj. Tel: • 064/910-39-96

Pro da jem dvo bra zni plug Le o pard, • mo že za me na za sto ku ili do bru če-tvo ro kril nu dr lja ču. Tel: 022/478-417, 062/17-53-900

Pro da jem pri ko li cu za sto ku. Tel: • 064/36-30-375

Pro da jem ras tu ri vač za ve štač ko • đu bri vo i bu rad za vi no i ra ki ju. Tel: 022/632-460

Pro da jem kru njač. La ća rak. Tel: • 022/670-814

Pro da jem uto va ri vač staj skog đu bri-• va, du ži na ru ke za uto va ra nje 4,5 m. Tel: 022/681-664, 064/33-11-638

Pro da jem pri ko li cu Ki kin da, me tal ne • stra ni ce. Tel: 022/584-856

Pro da jem mo to kul ti va tor Hon da ja či-• ne 3,5 KS. Tel: 061/62-23-619

Pro da jem ka bi nu za trak tor 542, sta-• ri tip i ka bi nu za Mas sey Fer gu son, za mo del od 80 KS i ku pu jem sve po ljo pri-vred ne ma ši ne. Tel: 064/25-29-375

Ku pu jem še sto red ni adap ter za ku ku-• ruz ili me njam če tvo ro red ni za še sto red-ni. Tel: 066/900-87-66

Pro da jem pri ko li cu Du bra va no si vo sti • 5 t. Ru ma. Tel: 022/430-151, 060/73-85-003

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

Pro da jem ku ću sa pra te ćim objek-• ti ma u Ši du. Uli ca 12. april 18. Tel: 060/4140-359

Pro da jem ku ću, no va grad nja de ve-• de se tih u Mo ro vi ću, po moć ne zgra de, ve li ki plac, ba šta, bli zu šid skog pu ta ili me njam za ku ću u Ši du. Tel: 065/46-77-648

Po volj no po da jem stan u Ši du, Is tok, • 4. sprat, 67m2. Tel: 064/5681-294

Pro da jem in du strij ski plac 33 ara na • ula zu u Sr. Mi tro vi cu kod Pa je ot pa da, stru ja, vo da, ka na li za ci ja. Tel. 063/520-277

Ku pu jem ze mlju u Ada šev ci ma. Tel: • 064/49-04-349

Ku pu jem ze mlju od 6,5 do 10 ju ta ra • u ko ma du. Dru ga duž i to u Man đe lo-su, Ve li kim Ra din ci ma i Srem skoj Mi-tro vi ci. Ni je bit na kla sa ze mlji šta. Tel: 063/5411-76

Ku pu jem ku ću u Ši du ili oko li ni. Tel: • 063/720-23-29

Pro da jem ze mlju po vr ši ne 23 ara, • po god nu i za vi no grad i voć njak, po-tez Ve le bić iza Gi ba rač kog ba ze na. Tel: 062/180-99-42

Pro da jem li va du po vr ši ne 19 ari u • Ber ka so vu i nji vu u De spo tov cu po vr-ši ne 26 ari, po god no za voć njak. Tel: 063/348-236

Pro da jem plac po vr ši ne 20 ari u Sta-• roj Pa zo vi, po volj no. Tel: 022/315-760

Pro da jem ku ću u Ša šin ci ma sa po-• moć nim objek ti ma, uli ca V. Ka ra dži ća 34. Ce na po do go vo ru. Tel: 062/44-65-15

BESPLATNI MALI OGLASI

MAL I OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

18 23. novembar 2012.

"GEOPLAN-SREM" D.O.O. ZA GEODEZIJU I I@EWERING

Kancelarija: Sremska Mitrovica, Kraqa Petra I br. 5Tel/faks: 022/626-566, 614-706

E-mail: geoplan_srem@ptt.yu www.geodezija.com/GeoplanSm.html

• SNIMAWE I IZRADA KATASTARSKO-TOPOGRAFSKIH PLANOVA• SNIMAWE I IZRADA SITUACIONIH PLANOVA ZA PROJEKTOVAWE• SNIMAWE OBJEKATA• SNIMAWE SVIH VRSTA INSTALACIJA• SUDSKA VE[TA^EWA IZ OBLASTI GEODEZIJE• DEOBA PARCELA• OSTALI POSLOVI U IN@EWERSKOJ I PRIMEWENOJ GEODEZIJI

Prodajem ku}u u centru ^alme ili menjam za odgovaraju}i stan u Sremskoj Mitrovici uz dogovor.

Tel: 064/4615-799

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 615-200

Na pro da ju ku ća u Ši du, uli ca 20. ok-• to bar 59 i 2 auto pri ko li ce sa ci ra da ma bez ate sta. Tel: 063/84-22-124

Pro da jem ku ću u Ši du sa svim po-• moć nim objek ti ma ili me njam za stan uz do go vor. Uli ca Sa ve Šu ma no vi ca 8. Tel: 060/45-62-347

Pro da jem ze mlju po vr ši ne 93,5 ara u • Ba čin ci ma. Tel: 064/9015-558

Pro da jem ku ću u Er de vi ku 22 ara sa • pra te ćim objek ti ma, pri klju če na stru ja i vo da. Tel: 022/752-834, 011/6135-400, 060/4401-968,

Uzi mam ze mlju u za kup u Mi tro vi ci i • Ve li kim Ra din ci ma. Pla ća nje od mah. Tel: 069/3749-957

Uzi mam ze mlju u za kup u Srem-• skoj Ra či i Bo su tu. Is pla ta od mah. Tel: 064/3060-565

Pro da jem ku ću u Er de vi ku, Pin ki je va • 52. Tel: 011/6135-400, 060/4401-968

Pro da jem ku ću u So tu. Tel: • 064/3933-385

Pro da jem ku ću u Er de vi ku na 20 ari • pla ca. Tel: 064/9603-397

Pro da jem nji vu 43a kod Car skog vi no-• gra da na Šulj ma nač koj gla vi ci, voć njak 44a u Gr gu rev ci ma. Tel: 022/2680-081

Pro da jem 4 ju tra ze mlje u Mo ro vi-• ću i 50 iz re za nih hra sto vih di re ka. Tel: 022/682-205

Pro da jem ju tro i po ze mlje na auto pu-• tu u Ada šev ci ma pre ko pu ta ok tan pum-pe. Tel: 062/8684-024

Pro da jem ju tro ze mlje u Je len ci ma. • Tel: 064/2811-180

Pro da jem ku ću u Pri vi noj Gla vi. Tel: • 022/715-499

Pro da jem ku ću u Ilin ci ma sa ze mljom • i voć nja kom, vo da, ku pa ti lo, te le fon, po-volj no. Tel: 055/815-422

Pro da jem vi ken di cu u Man đe lo su na • pla cu 20 ari. Vi ken di ca 42 m2, sve vr ste vo ća i vi no va lo za. Tel: 064/2188-185

Pro da jem 93,5 ari ze mlje u Ba čin ci-• ma. Tel: 064/9015-558

Pro da jem ju tro i po ze mlje na auto-• pu tu u Ada šev ci ma, po tez Pa lja re. Tel: 062/8684-024

Pro da jem li va du 19 ari u Ber ka so vu • i nji vu 26 ari u De spo tov cu po god no za voć njak. Tel: 063/348-236

Pro da jem dve nji ve u Ši du, jed na po-• vr ši ne 51 ar, dru ga 47 ari, po god ne za vi no grad ili voć njak. Tel: 022/710-962

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

Pro da jem ve ću ko li či nu de te li ne i se-• na. Tel: 063/569-417

Pro da jem Kor no vu ku ku ru znu pre kru-• pu. Tel: 063/567-420

Pro da jem 200 ba la de te li ne. Tel: • 066/40-36-56

Pro da jem pre pa rat za pre hra nu bi lja-• ka Mi ne ral-for te. Tel: 064/94-28-230

Pro da jem ko to ba nju, 25 m i no-• vu rum sku ci glu, 20.000 ko ma da. Tel: 062/44-65-15

Pro da jem kor no vu pre kru pu. Tel: • 063/567-420

Pro da jem ren u ko re nu, ce na je 150/• kg din na ve li ko. Tel: 015/292-514

Tra žim po sao kao trak to ri sta ili rad nik • na ne koj far mi u bli zi ni Ru me. Tel: 062/ 40-55-39

Pro da jem ku ku ru za eks tra kva li te ta. • Tel: 022/660-171

Pro da jem ba li ra nu de te li nu. Tel: • 066/5154-165

Pro da jem sad ni ce ka le mlje nog rod-• nog be log du da i ža lo sni pa tulj ci, pa-da ju ći dud. Sre br na me da lja 2004. Tel: 022/584-494, 064/3220-576

Pro da jem bun de ve. Imam ta bu ri ce • be le (Do brin ci). Tel: 022/453-338

Pro da jem ku ku ruz rod 2011, 5 do • 6 to na. Tel: 022/743-444, 063/1051-926

Pro da jem 4,5 to ne okru nje nog ku ku-• ru za. Tel: 022/631-495, 066/403-677

Pro da jem 4 to ne so je u zr nu. Bo sut. • Tel: 022/687-388

Pro da jem 7 to na ku ku ru za. Tel: • 022/660-171

Ku pu jem de te li nu. In đi ja. Tel: • 022/553-168

Pro da jem 200-300 ba la sla me. Tel: • 060/0730-008

Pro da jem oko 700 ba la de te li ne. Tel: • 022/731-309

Pro da jem 700 ba la de te li ne. Tel: • 022/731-309

Pro da jem ci ster nu za pre mi ne 3.000 • li ta ra, ko ri šće na sa mo za vo du. Tel: 064/18-53-053

Pro da jem ve ću ko li či nu ku va nog pa ra-• daj za. Tel: 064/56-922-41

Pro da jem ba li ra nu de te li nu. Mar tin ci. • Tel: 022/668-265

Pro da jem so ju. Tel: 064/11-118-99•

Pro da jem otre blje ne ora he. Tel: • 022/472-155

Pro da jem ba li ra nu de te li nu. Va ši ca. • Tel: 022/731-414

Pro da jem ve ću ko li či nu so je. Tel: • 064/18-118-99

Pro da jem ve ću ko li či nu ja bu ke za je lo • ili ra ki ju. No ćaj. Tel: 022/657-209

USLU GE, PO SLO VI

Fre zi ram ba šte i voć nja ke u Srem skoj • Mi tro vi ci i oko li ni i pro da jem 6 to na ku-ku ru za. Tel: 022/631-495, 066/403-677

Tra žim po sao ve zan za po ljo pri vred ne • ra do ve u Ši du i oko li ni. Tel: 065/4588-419

Slo bod na že na 56 g. tra ži po sao ču-• va nja de ce, po moć u ku ći i sta ri ma za stan, hra nu i pla tu. Tel: 064/2589-691

Ozbi ljan mo mak 26 go di na, ima • is ku stva sa trak to ri ma, ra dio bi kod po šte nih lju di u po ljo pri vred nom ga-zdin stvu uz sme štaj. Tel: 063/8804-231

Ore zu jem vo će kva li tet no i po volj no! • Pro da jem hro mo ce vi fi 110, plug Vo gel po lu no še ni 4 bra zde. Tel: 065/5721-060

Ore zu jem vo će uslu žno na te ri to-• ri ji Srem ske Mi tro vi ce i oko li ne. Tel: 064/4841-401

Či stim bu na re. Tel: 015/424-031, • 060/0212-037

Iz ra da ba kar nih ce vi sa pri ključ ci ma, • po me ra ma i ob li ku sta rih, po volj no. Tel: 061/6747-076

DO MA ĆE ŽI VO TI NJE

Pro da jem pra si ce. Tel: 022/477-090, • 063/86-911-51

Ot ku plju jem kr ma če za kla nje na • te ri to ri ji Šid ske op šti ne. Tel: 064/26-88-571

Ku pu jem su pra snu na zi mi cu. Tel: • 064/59-92-373

Pro da jem kr ma ču i pra si ce do • 20kg, Opel ka det su zu 1988 go di-šte, ben zin-plin, atest, re gi stro van do 20.08.2013. Tel: 022/715-682, 064/43-13-309

Pro da jem vi jet nam sku na zi mi cu sta ru • šest me se ci. Tel: 064/8648-336

Pro da jem sjag nje ne ov ce i ma ga-• ri cu. Mo že i za me na za IMT 357. Tel: 064/2188-266

Pro da jem iz no še ne ko ke no si lje. Tel: • 022/ 670-267

Pro da jem sjag nje ne ov ce i ma ga ri cu • u ex tra sta nju. Mo že i za me na za IMT 357. Tel: 064/21-88-266

Pro da jem pra si ce te ži ne oko 20 kg. • Ce na 240 din. Tel: 022/493-558

Pro da jem pra si ce te ži ne oko 20ki-• lo gra ma. Srem ska Mi tro vi ca. Tel: 022/630-861

Pro da jem pra si ce od 15 do 20 kg i • pro da jem kr ma ču. Tel: 022/715-682

Pro da jem tri ste o ne kra ve i ste o nu • ju ni cu. Tel: 022/663-142

Pro da jem 4 gu ske. Tel: 022/453-486•

Pro da jem 9 ova ca i ov na Il de Frans. • Tel: 063/46-90-16

Pro da jem ja pan ske pre pe li ce pred • pro no še nje ja ja, ku ni će beč ke pla ve i no vo ze land ske be le. Tel: 064/15-42-442

Pro da jem ku či će ma đar skog pu li na, • rad ni ke ro vi i do bri ču va ri. Tel: 063/459-729

Pro da jem mla de osam na e sto me seč ne • ko ke no si lje u Srem skoj Mi tro vi ci. Tel: 022/631-331, 065/8389-535

Pro da jem pra si ce te ži ne oko 17 kg. • Tel: 022/670-732, 064/1347-132

Pro da jem dva mu ška te le ta, bli zan ca, • si men tal ske ra se, sta ro sti 2 me se ca. Tel: 022/682-130, 064/3518-239

Pro da jem ov ca i ov na il de frans. Tel: • 063/469-016

Pro da jem 15 ko ma da pra si ca. Tel: • 022/682-071

Pro da jem cr ve no-be lu kra vu i te le • žen sko. Tel: 064/4265-550

Pro da jem kra vu si men tal ku ste o na 8 • me se ci. Tel: 061/2129-291

Pro da jem 3 te le ta, 2 mu ška i žen sko, • cr ve ni hol štajn. Tel: 022/743-071

Pro da jem 2 ra sna žen ska ja re ta oko • 30 kg. Tel: 022/710-347

Pro da jem 3 uma ti če ne ste o ne ju ni ce • ili me njam za trak tor. Tel: 064/1484-230

Pro da jem uma ti če nu ju ni cu ili me-• njam za auto. Tel: 069/2762-170

Pro da jem 3 žen ska ju ne ta, si men tal ci • te ži ne od 180 do 250 kg. Tel: 062/8277-201

Pro da jem 7 ova ca i ov na. Mo že za me-• na za dr va ili ra zno. Tel: 064/2494-505

ZA LIV NI SI STE MI

Pro da jem pum pu za na vod nja va nje • To mos. Man đe los. Tel: 022/681-664, 064/3311-638

Pro da jem za liv ni si stem za na vod nja-• va nje kom ple tan, plug obr tač dvo bra zni Cron i plug dvo bra zni le sko vač ki, kru-njač sip na kar dan. Tel: 064/4944-907

Pro da jem 10 alu mi ni jum skih ce vi za • na vod nja va nje sa ras pr ski va či ma. Tel: 022/688-133

Pro da jem 30 ce vi za na vod nja va nje, • alu mi ni jum ske, slo ve nač ke pro iz vod nje. Tel: 022/465-808

Pro da jem pum pu Mo ra va za za li va nje, • ima 2 usi sna i 2 po ti sna cre va. Ve li ki Ra-din ci. Tel: 022/660-016

Pro da jem ce vi za na vod nja va nje fi 50, • 9 ko ma da sa pr ska li ca ma i 3 pa ra kra je-va ce vi fi 70. Tel: 060/5840-183

Pro da jem pum pu za za li va nje mar ke • To mos, 2 kW. Tel: 022/640-286

Pro da jem pum pu To mos za na vod nja-• va nje i ce vi za si stem kap po kap. Tel: 022/715-095

Pro da jem 4 pla ste ni ka du ži ne 40 m i • vi si ne 8 m sa naj lo nom. Tel: 062/405-539

Pro da jem alu mi ni jum ske ce vi za na-• vod nja va nje, fi 70, 60 ko ma da sa pr ska-li ca ma i 9 ko ma da fi 50 sa pr ska li ca ma. Tel: 064/4113-590

Pro da jem ti fon Fo res preč ni ka 90 • mm, 420 cm, 2003. go di šte, pum pa Ba-u er. Tel: 022/445-375, 063/1188-219

Pro da jem Hon da MIO 10, pum pu ka-• pa ci te ta 1100 l/min, ben zin ska. Ce na 400 evra. Tel: 022/312-740, 063/71-66-245

Pro da jem ce vi za na vod nja va nje preč-• ni ka 70 i 90, kom ple tan si stem. Ra din ci. Tel: 022/660-249

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

Ku pu jem ra sad nik 8 x 50 m sa du-• plom kon struk ci jom. Tel: 022/453-028

Sta kle nik 1100 m• 2 u ra du.Tel: 063/535-179

Pla ste ni ci alu kon struk ci ja 28x4,5 m. • Tel: 063/85-11-323

Pro da jem pla ste nik 12 x 4 m, 300 • evra. Tel: 013/839-300

PČE LAR STVO

Pro da jem šum ski med 350 din/kg. • Tel: 022/712-355

Pro da jem med ba gre mov, li pov, po len • i dru štva sa 10 ra mo va. Tel: 022/718-292 064/6522-453

Pro da jem 10 ko šni ca sa pče la ma. Tel: • 022/2710-130, 063/8574-180

Pro da jem 30 ko šni ca sa pče la ma. Tel: • 064/33-11-629

Pro da jem 30 dru šta va pče la. Tel: • 022/630-843, 064/66-11-629

Pro da jem 30 ko šni ca sa pče la ma. Tel: • 022/325-110, 063/81-61-031

Pro da jem pče le sa ko šni ca ma. Tel: • 022/714-575

Pro da jem LR ko šni ce no ve sa pče la ma • ili me njam za ra zno. Tel: 063/574-211

Na pro da ju vr calj ka za med, 3 ra ma. • Ru ma. Tel: 022/421-373

Pče le na LR mo že i sa ko šni ca ma + 2 • kom DD ko šni ca. Tel: 064/32-50-165

KUĆ NI LJU BIM CI

Pro da jem šten ce La bra do ra. Tel: • 060/010-19-71

Si bir ski ha ski, eks tra šte nad. Tel: • 065/6573-857

Hit no po kla njam žen ku šar pla nin ca sa • pa pi ri ma, zbog od la ska u ino stran stvo. Tel: 031/154-001

Pi ki ne ze ri sta ri pre ko dva me se ca. • Tel: 064/2159-053

Le si mu ško šte ne od ne go va no sta ro • osam me se ci. Tel: 063/234-219

Pro da jem ku či će pe ki ne ze ra, pa tu lja-• ste pin če ve, ne mač ke krat ko dla ke pti ča-re, lov ne te ri je re, vak ci ni sa ni i re vak ci ni-sa ni. Du blje. Tel: 062/188-00-24

Pro da jem šten ce krat ko dla kog pti ča-• ra. Tel: 022/716-200

MO TOR NA VO ZI LA

Pro da jem Yugo 45, Šid. Tel: 063/46-• 17-88

Pro da jem Yugo 45, do bro oču van, ga-• ra ži ran. Tel: 022/444-026

Pro da jem BMW 324d, 1989. go di šte, • vr lo po volj no. Tel: 064/94-28-230

Pro da jem Ni san mic ra 1.0 3V, cr ve ni. • Tel: 064/38-11-498

Pro da jem Ford Fi e stu 1,8 D 1992. go-• di šte, re gi stro van do ju la 2013. go di ne. Ce na 700 E. Tel: 066/93-71-494

Pro da jem Yugo 55, re gi stro van go di nu • da na, plin, ate sti ran, u od lič nom sta nju. Ce na 700 evra. Šid. Tel: 063/76-59-856

Pro da jem Ford Fi e stu 1.8 D 2001. • god., kli ma, po di za či, cen tral na bra va. Tel: 064/2491-984

Pro da jem ju ga 55, re gi stro van go di nu • da na, plin, od lič na li ma ri ja i mo tor. Ce na 700 evra. Tel: 063/7659-856

Pro da jem Mer ce des 190D 85 god. u • od lič nom sta nju, tek re gi stro van. Tel: 065/2222-319

Pro da jem La du Sa ma ru. Tel: • 060/4746-233

Pro da jem Mer ce des 200D, mo že za-• me na za pra si ce ili ogrev no dr vo. Tel: 063/1732-891

Pro da jem Ka det Su za ka ra van, 1985. • go di šte, re gi stro van do 2013. go di ne, ugra đen plin, ura đen mo tor, sve 4 no ve gu me. Tel: 062/8026-902

RA ZNO

Pro da jem fu ru nu za to plje nje ma sti • Tel: 063/587-782

Pro da jem kom plet nu opre mu za • kla nje i Ba gat ma ši nu za ši ve nje. Tel: 064/4615-799

Pro da jem li po va dr va za ogrev sa pre-• vo zom. Tel: 062/314-330

Pro da jem ka zan za ra ki ju od 160 li ta-• ra. Tel: 064/1734-144

Pro da jem ka lo rič ni bri ket za lo že nje • pa ko van u džam bo vre će od 1.000 kg. Uvoz iz Austri je. Tel: 062/314-330

Pro da jem ka zan za pe če nje ra ki-• je od 300 li ta ra. Ce na po do vo ru. Tel: 021/769-020

Pro da jem dve du valj ke za ži ta ri ce ve-• ćeg i ma njeg ka pa ci te ta. Tel: 060/0670-145

Pro da jem si lo fre zu i na bi jač za si li ra-• nje zr na ku ku ru za. Tel: 060/0670-145

Pro da jem ba gre mo ve stu bo ve za vi-• no gra de, voć nja ke, ogra đi va nje. Tel: 062/314-330

Pro da jem 2 ko ma da ka ve za za ko-• ke no si lje sa svom opre mom. Irig. Tel: 022/462-644

Pro da jem sve vr ste uglja. Tel: • 062/314-330

Ku pu jem so ju u zr nu. Tel: 022/668-• 030

Pro da jem va gu 1.500 kg, stoč na. Tel: • 062/9620-326

Pro da jem 20 san du ka pče la, po volj no. • Tel: 022/714-575

Pro da jem ka zan za ra ki ju od 100 li-• ta ra i fre zu za mo to kul ti va tor od 9 KS. Tel: 061/2316-652

Pro da jem ci ster nu za pre mi ne 3.000 • li ta ra. Srem ska Mi tro vi ca. Tel: 022/625-827, 064/9132-691

Pro da jem čo ko ve HIT NO! Tel: • 062/284-501

Pro da jem me ša o nu za stoč nu hra nu • ka pa ci te ta 200 kg. Tel: 022/650-323

Pro da jem 30 bu ra di i me tal nu va-• gu ko ja me ri do 2 to ne. In đi ja. Tel: 063/8062-964

Ku pu jem ba li ra nu de te li nu. Tel: • 065/5882-280

Pro da jem ve ću ko li či nu ži vin skog staj-• skog đu bri va. Tel: 063/7677-285

Pro da jem ka vez za ko ke no si lje, ka-• pa ci te ta 180 ko ma da. Tel: 022/2716-377

Pro da jem 2 ka za na za ra ki ju, je dan • od 80 li ta ra a je dan od 100 li ta ra. Tel: 064/2407-330

LIČ NI OGLA SI

Raz ve den mu ška rac, 40 go di na, že leo • bi da upo zna žen sku oso bu za ve zu. Tel: 061/1848-617

Tra žim slo bod nog mu škar ca od 55-60 • go di na. Tel: 061/1500-575

Tra žim slo bod nu že nu. Imam 40 go di-• na, iz Ru me. Tel: 065/9641-969

Imam 55 go di na i tra žim že nu za brak • sta ro sti od 45 do 50 go di na za ži vot na se lu. Po želj ne že ne bez de ce i de voj ke. Tel: 064/3240-685

Udo vac, za po slen, tra ži su pru gu za • ži vot na se lu od 42-48 go di na. Tel: 064/2594-550

Bo sa nac 35 go di na tra ži Sre mi cu ra-• di bra ka (mo že i kod nje), oko li na Ši da. Tel: 064/3039-056

Pen zi o ner iz Ši da tra ži pen zi o ner-• ku do 60 go di na iz Ši da ili oko li ne. Tel: 022/710-375

Mu ška rac 52 go di ne, za po slen tra ži • že nu do 50 go di na. Tel: 066/5124-617

Tra žim de voj ku za uda ju od 25-30 • go di na. Tel: 063/8586-358

Udo vac tra ži že nu do 50 go di na ra di • bra ka. Tel: 064/2137-006

Tra žim de voj ku do 40 go di na ra-• di dru že nja i bra ka. Tel: 015/210-083, 064/0277-346

BESPLATNI MALI OGLASI

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

MARKETINGTel/fax: 022/610-496Mob: 064/1629-737E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

• Vaš poljoprivredni savetnik

• Novine koje Vas uvode

u savremeni agrobiznis

1923. novembar 2012.

Mali oglasi 064/1629-737

20 23. novembar 2012.