Godina LIII ISSN 0354-3242 - mfin.gov.rs strucna misljenja/BILTEN... · se na Obrascu SNPDV – Slu`beni nalog za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV, koji je od{tampan

B I L T E NSLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

3/mart 2013.

Godina

0354-3242

LIII

ISSN

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

I PRIVREDE

Broj 3 mart 2013. godina LIII

ISSN 0354-3242

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE

BEOGRAD

B I L T E N SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

Osniva~ i izdava~Ministarstvo finansija i privrede Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20www.mfp.gov.rs

(Osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ naosnovu Sporazuma o prenosu osniva~kih prava

br. 651-01-1/2003)

Za izdava~amr Mla|an Dinki}, ministar finansija i privrede

Ure|iva~ki odborDanica Vasiqevi}, Vesna Hreqac-Ivanovi},

mr Jasmina Kneèvi}

Glavni urednikDanica Vasiqevi}

sekretar Ministarstva

Urednik mr Jasmina Kneèvi}

[email protected]

RedakcijaBILTEN Slu`bena obja{wewa i stru~na mi{qewa

za primenu finansijskih propisaMinistarstvo finansija i privrede Republike Srbije

Kneza Milo{a 20, 11000 BeogradTel. 011/3642 659

Priprema i {tampa[tamparija Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20

Bilten izlazi mese~no.Copyright © 2003-2013 by Ministarstvo finansija i privrede Republike SrbijeSva prava zadràna.

S A D R @ A J

J A V N I P R I H O D I POREZI

1. Poreski tretman poslovawa ogranka japanskekompanije u ciqu izgradwe diplomatske svojineAmbasade Japana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa, bez naknade, uslugaemitovawa televizijskih spotova i objavqivawa{tampanih oglasa u ciqu efikasnog informisawajavnosti u vezi sa kampawom Ministarstvapoqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede –„Registracija poqoprivrednih gazdinstava“ . . . . . . . . . 23

2. Poreski tretman prvog prenosa prava raspolagawa naobjektu u izgradwi u slu~aju kada taj promet vr{iobveznik PDV – hipotekarni du`nik (investitor)kupcu hipotekovane nepokretnosti (hipotekarnompoveriocu ili nekom drugom licu) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

PORESKI POSTUPAK I PORESKAADMINISTRACIJA1. Da li se mogu odloìti poreske obaveze utvr|ene

re{ewem terenske kontrole u periodu mirovawaglavnog poreskog duga, u vezi sa primenom Zakona ouslovnom otpisu kamate i mirovawu poreskog duga? . . . 33

CARINE1. Postupak snabdevawa brodova gorivom pod

carinskim nadzorom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

2. Da li hipoteka moè da posluì kao na~inobezbe|ewa za pla}awe carinskog duga? . . . . . . . . . . . . . 36

3. Primena ~l. 504. i 505. Uredbe o carinskidozvoqenom postupawu sa robom („Sl. glasnik RS“,br. 93/10) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

4. Mogu}nost rentirawa mehanizacije koja se nalazi upostupku privremenog uvoza na teritoriji RepublikeSrbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

5. Odredbe ~lana 8. Priloga 3. uz Protokol izme|uVlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacijeo izuzecima iz reìma slobodne trgovine i pravilimao odre|ivawu zemqe porekla robe uz Sporazum izme|uSavezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i VladeRuske Federacije o slobodnoj trgovini izme|u SavezneRepublike Jugoslavije i Ruske Federacije od 28.avgusta 2000. godine („Sl. list SRJ – Me|unarodniugovori“, br. 1/2001 … 8/2011), odnosno uslovi direktneisporuke robe u slu~aju kada se nafta transportujenaftovodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

F I N A N S I R A W E L O K A L N E S A M O U P R A V E

1. Da li Republi~ki fond za penzijsko i invalidskoosigurawe, po slu`benoj du`nosti, vr{i obra~un inaplatu samodoprinosa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

P O D S E T N I K

Finansijski propisi doneti u martu mesecu2013. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Bilten � godina LIII � br. 3/2013

J A V N I P R I H O D I

POREZI

1. Poreski tretman poslovawa ogranka japanske kompanije uciqu izgradwe diplomatske svojine Ambasade Japana

(Mi{qewe Ministarstva finansija i privrede, br. 413-00-00092/2013-04 od 8.3.2013. god.)

Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost

1. Evidentirawe za PDV ogranka japanske kompanije

Ogranak japanske kompanije, osnovan u skladu sapozitivnim propisima Republike Srbije, koji samostalnovr{i promet dobara i usluga u okviru obavqawa delatnostikao trajne aktivnosti koja se vr{i u ciqu ostvarivawaprihoda, moè da se evidentira za obavezu pla}awa PDVpodno{ewem evidencione prijave nadle`nom poreskomorganu. Ako je ogranak japanske kompanije u prethodnih 12meseci ostvario ukupan promet dobara i usluga ve}i od8.000.000 dinara, duàn je da najkasnije do isteka prvog rokaza podno{ewe periodi~ne poreske prijave, podneseevidencionu prijavu nadle`nom poreskom organu. Nadleìporeski organ za podno{ewe evidencione prijave obveznika– ogranak stranog lica je organizaciona jedinica Poreske

uprave na ~ijem podru~ju ogranak ima mesto poslovawa ilisedi{te.

Naime, odredbama ~lana 3. Zakona porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07 i93/12, daqem tekstu: ZPDV) propirano je da su predmetoporezivawa PDV isporuka dobara i pruàwe usluga (udaqem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreskiobveznik izvr{i u Republici uz naknadu, u okviruobavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra)licu koje tim dobrima moè raspolagati kao vlasnik, akoovim zakonom nije druk~ije odre|eno (~lan 4. stav 1. ZPDV).

Promet usluga, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 5. stav 1. ZPDV, su svi poslovi i radwe uokviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona.

Uvoz je svaki unos dobara u carinsko podru~jeRepublike (~lan 7. ZPDV).

2. Poreski tretman prometa dobara i usluga koji sevr{i Ambasadi Japana, kao i uvoza dobara za potrebeAmbasade Japana, u ciqu izgradwe wene diplomatskesvojine

Uz ispuwewe uslova propisanih ZPDV iPravilnikom o na~inu i postupku ostvarivawa poreskihoslobo|ewa kod PDV sa pravom na odbitak prethodnogporeza („Sl. glasnik RS“, br. 120/12, u daqem tekstu:


8 BILTEN/POREZI

Pravilnik) − da postoji reciprocitet ({to se dokazujeosnovnom potvrdom koju izdaje MSP), kao i da obveznikPDV poseduje original slu`benog naloga za nabavku dobarai usluga na Obrascu SNPDV, na promet dobara i usluga kojiobveznik ПДВ – ogranak japanske kompanije vr{i AmbasadiJapana, za slu`bene potrebe, tj. u ciqu izgradwe wene zgradeAmbasade na teritoriji Republike Srbije, PDV se neobra~unava i ne pla}a, a obveznik PDV – ogranak japanskekompanije koji vr{i ovaj promet ima pravo na odbitakprethodnog poreza po tom osnovu. Tako|e, PDV se neobra~unava i ne pla}a i na uvoz dobara za slu`bene potrebeAmbasade Japana, uz ispuwewe propisanih uslova. Uzporesku prijavu, obveznik ПДВ – ogranak japanske kompanijedostavqa jedan primerak naloga na Obrascu SNPDV,primqenih u poreskom periodu za koji podnosi poreskuprijavu. Pored toga, Ministarstvo finansija i privredenapomiwe da se navedeno poresko oslobo|ewe ne odnosi napromet dobara i usluga koji drugi obveznici PDV (npr.podizvo|a~i, isporu~ioci materijala i opreme i dr.) vr{eogranku japanske kompanije.

Naime, odredbama ~lana 24. stav 1. ta~ka 16) ZPDVpropisano je da se PDV ne pla}a na dobra i usluge nameweneza:

1) slu`bene potrebe diplomatskih i konzularnihpredstavni{tava;

2) slu`bene potrebe me|unarodnih organizacija, akoje to predvi|eno me|unarodnim ugovorom;

3) li~ne potrebe stranog osobqa diplomatskih ikonzularnih predstavni{tava, ukqu~uju}i i ~lanovewihovih porodica;


9BILTEN/POREZI

4) li~ne potrebe stranog osobqa me|unarodnihorganizacija, ukqu~uju}i ~lanove wihovih porodica, ako jeto predvi|eno me|unarodnim ugovorom.

Oslobo|ewe iz stava 1. ta~ka 16) podta~. (1) i (3) ovog~lana ostvaruje se pod uslovom reciprociteta, a na osnovupotvrde ministarstva nadle`nog za inostrane poslove (stav4. istog ~lana ZPDV).

Prema odredbi ~lana 26. ta~ka 1) ZPDV, PDV se nepla}a na uvoz dobara ~iji je promet u skladu sa ~lanom 24.stav 1. ta~. 5), 10), 11) i 13) – 16v) i ~lanom 25. stav 1. ta~. 1)i 2) i stav 2. ta~. 5) i 10) ovog zakona oslobo|en PDV.

Saglasno odredbama ~lana 21. stav 1. ta~ka 1)Pravilnika, poresko oslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1. ta~ka16) ZPDV obveznik moè da ostvari za promet dobara iusluga koji vr{i diplomatskim i konzularnimpredstavni{tvima, me|unarodnim organizacijama, stranomosobqu diplomatskih i konzularnih predstavni{tava,me|unarodnih organizacija, kao i ~lanovima wihovihporodica (u daqem tekstu: nosioci prava) i to za slu`benepotrebe diplomatskih i konzularnih predstavni{tava uRepublici, sa izuzetkom konzulata kojima rukovode po~asnikonzularni funkcioneri i me|unarodnih organizacija,odnosno predstavni{tava me|unarodnih organizacija uRepublici, ako je to predvi|eno me|unarodnim ugovorom.

Odredbama ~lana 22. stav 1. Pravilnika propisano jeda poresko oslobo|ewe iz ~lana 21. ta~ka 1) ovogpravilnika obveznik moè da ostvari ako poseduje:

1) fotokopiju potvrde o reciprocitetu, odnosnodokumenta kojim se potvr|uje da je poresko oslobo|ewepredvi|eno me|unarodnim ugovorom, izdatog od ministar -


10 BILTEN/POREZI

stva nadle`nog za inostrane poslove (u daqem tekstu:osnovna potvrda);

2) original slu`benog naloga za nabavku dobara iusluga i uvoz dobara, bez PDV, koji izdaje ovla{}eno licenosioca prava.

Slu`beni nalog iz stava 1. ta~ka 2) ovog ~lana izdajese na Obrascu SNPDV – Slu`beni nalog za nabavku dobarai usluga i uvoz dobara, bez PDV, koji je od{tampan uz ovajpravilnik i ~ini wegov sastavni deo (~lan 22. stav 2.Pravilnika).

Poreski obveznik je lice koje samostalno obavqapromet dobara i usluga, u okviru obavqawa delatnosti kojomse smatra trajna aktivnost proizvo|a~a, trgovca ilipruàoca usluga u ciqu ostvarivawa prihoda, ukqu~uju}i idelatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava,poqoprivrede, {umarstva i samostalnih zanimawa (~lan 8.st. 1. i 2. ZPDV).

Prema odredbama ~lana 8. st. 4. i 5. ZPDV, obveznik jelice u ~ije ime i za ~iji ra~un se vr{i isporuka dobara ilipruàwe usluga, kao i lice koje vr{i isporuku dobara,odnosno pruàwe usluga u svoje ime, a za ra~un drugog lica.

Odredbom ~lana 33. stav 1. ZPDV propisano je da semalim obveznikom, u smislu ovog zakona, smatra lice kojevr{i promet dobara i usluga na teritoriji Republike i/iliu inostranstvu, a ~iji ukupan promet dobara i usluga uprethodnih 12 meseci nije ve}i od 8.000.000 dinara, odnosnokoje pri otpo~iwawu obavqawa delatnosti procewuje da unarednih 12 meseci ne}e ostvariti ukupan promet ve}i od8.000.000 dinara.

Mali obveznik ne obra~unava PDV za izvr{enpromet dobara i usluga, nema pravo iskazivawa PDV u


11BILTEN/POREZI

ra~unima, nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nijeduàn da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom (stav 2.~lana 33. ZPDV).

Prema odredbama st. 3. i 4. istog ~lana ZPDV, maliobveznik moè da se opredeli za obavezu pla}awa PDVpodno{ewem evidencione prijave propisane u skladu saovim zakonom nadle`nom poreskom organu i u tom slu~ajusti~e prava i obavezu iz stava 2. ovog ~lana, kao i drugaprava i obaveze koje obveznik PDV ima po ovom zakonu. Utom slu~aju, obaveza pla}awa PDV traje najmawe dve godine.

Saglasno odredbi ~lana 33. stav 6. ZPDV, ukupnimprometom iz stava 1. ovog ~lana smatra se promet dobara iusluga iz ~lana 28. stav 1. ta~. 1) i 2) ovog zakona, osimprometa opreme i objekata za vr{ewe delatnosti (u daqemtekstu: ukupan promet).

Odredbom ~lana 38. stav 1. ZPDV propisano je da jeobveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupanpromet ve}i od 8.000.000 dinara duàn da, najkasnije doisteka prvog roka za predaju periodi~ne poreske prijave,podnese evidencionu prijavu nadle`nom poreskom organu.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, maliobveznik, tj. lice ~iji ukupan promet dobara i usluga uprethodnih 12 meseci nije ve}i od 8.000.000 dinara, odnosnokoje pri otpo~iwawu obavqawa delatnosti procewuje da unarednih 12 meseci ne}e ostvariti ukupan promet ve}i od8.000.000 dinara, moè da se opredeli za obavezu pla}awaPDV podno{ewem evidencione prijave nadle`nomporeskom organu, dok je obveznik koji je u prethodnih 12meseci ostvario ukupan promet ve}i od 8.000.000 dinaraduàn da podnese evidencionu prijavu nadle`nom poreskom


12 BILTEN/POREZI

organu, najkasnije do isteka prvog roka za predajuperiodi~ne poreske prijave.

Pravilnikom o obliku i sadrìni prijave zaevidentirawe obveznika PDV, postupku evidentirawa ibrisawa iz evidencije i o obliku i sadrìni poreskeprijave PDV („Sl. glasnik RS“, br. 123/12, u daqem tekstu:Pravilnik o evidencionoj i poreskoj prijavi) ure|eni su,izme|u ostalog, oblik i sadrìna evidencione prijave, kaoi postupak evidentirawa za obavezu pla}awa PDV.

Prema odredbi ~lana 2. stav 1. Pravilnika oevidencionoj i poreskoj prijavi, evidenciona prijavapodnosi se nadle`noj organizacionoj jedinici Poreskeuprave (u daqem tekstu: nadle`ni poreski organ).

Za obveznika – stalnu poslovnu jedinicu stranoglica (ogranak i dr.) nadle`ni poreski organ iz stava 1. ovog~lana je organizaciona jedinica Poreske uprave na ~ijempodru~ju ima mesto poslovawa ili sedi{te (~lan 2. stav 2.ta~ka 4) Pravilnika o evidencionoj poreskoj prijavi).

Sedi{tem, u smislu stava 2. ta~ka 4) ovog ~lana, a uskladu sa stavom 3. istog ~lana Pravilnika o evidencionoji poreskoj prijavi, smatra se i mesto poslovawa stalneposlovne jedinice stranog lica.

Odredbom stava 3. istog ~lana Pravilnika propisanoje da se slu`beni nalog iz stava 1. ta~ka 2) ovog ~lana izdajeu tri primerka, od kojih se dva daju obvezniku, a tre}izadràva nosilac prava za svoje potrebe.

Odgovorni predstavnik nosioca prava ({ef misije,stalni predstavnik i dr.) duàn je da, pre izdavawa prvogslu`benog naloga, Centrali Poreske uprave (u daqemtekstu: Centrala) dostavi podatke o licima ovla{}enim za


13BILTEN/POREZI

izdavawe slu`benih naloga sa deponovanim potpisima tihlica, kao i da dostavi obave{tewe o promenama lica kojimaje dato ovo ovla{}ewe u roku od 15 dana od dana nastankapromene (~lan 22. stav 4. Pravilnika).

Prema odredbi ~lana 24. Pravilnika, ako seslu`beni nalog na Obrascu SNPDV izdaje za nabavkudobara za koja se PDV pla}a pri uvozu dobara u RepublikuSrbiju, dva primerka izdatih naloga daju se nadle`nomcarinskom organu, a tre}i primerak zadràva nosilacprava iz ~lana 21. ta~ka 1) ovog pravilnika za svoje potrebe.

Odredbom ~lana 25. Pravilnika propisano je da uzporesku prijavu za poreski period u kojem je izvr{io prometdobara, odnosno usluga iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 16) Zakona,obveznik PDV dostavqa jedan primerak naloga na ObrascuSNPDV, odnosno na Obrascu LNPDV.

3. Pravo na odbitak prethodnog poreza

Obveznik PDV – ogranak japanske kompanije kojinabavqena dobra i primqene usluge koristi ili }ekoristiti da bi izvr{io promet dobara i usluga za koji jepropisano poresko oslobo|ewe u skladu sa ~lanom 24.ZPDV, u konkretnom slu~aju za promet dobara i usluga kojivr{i Ambasadi Japana, ima pravo da PDV obra~unat odstrane prethodnog u~esnika u prometu odbije kao prethodniporez u skladu sa Zakonom.

Naime, saglasno odredbi ~lana 27. ZPDV, prethodniporez je iznos PDV obra~unat u prethodnoj fazi prometadobara i usluga, odnosno pla}en pri uvozu dobara, a kojiobveznik moè da odbije od PDV koji duguje.


14 BILTEN/POREZI

Odredbama ~lana 28. stav 1. ZPDV propisano je dapravo na odbitak prethodnog poreza obveznik moè daostvari ako dobra nabavqena u Republici ili iz uvoza,ukqu~uju}i i nabavku opreme, kao i objekata za vr{ewedelatnosti i ekonomski deqivih celina u okviru tihobjekata, odnosno primqene usluge, koristi ili }e ihkoristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;2) za koji u skladu sa ~lanom 24. ovog zakona postoji

oslobo|awe od pla}awa PDV;3) koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj promet

postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{enu Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi~lana 28. stav 2. ZPDV, obveznik moè da ostvari akoposeduje ra~un izdat od strane drugog obveznika u prometu oiznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom, ilidokument o izvr{enom uvozu dobara u kojem je iskazanprethodni porez i dokument kojim se potvr|uje da jeiskazani PDV pla}en prilikom uvoza.

Prema odredbama stava 3. istog ~lana ZPDV, uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2.~lana 28. ZPDV, obveznik moè da odbije prethodni porezod dugovanog PDV, i to:

1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara iusluga koji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugogobveznika u prometu;

2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.Saglasno odredbi stava 4. istog ~lana ZPDV, pravo

na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispuwewauslova iz st. 1–3. ovog ~lana.


15BILTEN/POREZI

4. Povra}aj poreza

Obveznik PDV – ogranak japanske kompanije imapravo na povra}aj poreza ako je iznos prethodnog poreza uporeskom periodu ve}i od iznosa poreske obaveze. Povra}ajporeza vr{i se u roku od 45 dana po isteku roka za predajuporeske prijave, po postupku koji je propisan Pravilnikomo postupku ostvarivawa prava na povra}aj PDV i o na~inu ipostupku refakcije i refundacije PDV („Sl. glasnik RS“,br. 107/04 ... 120/12, u daqem tekstu: Pravilnik o povra}ajuPDV).

Naime, prema odredbi ~lana 52. stav 1. ZPDV, ako jeiznos prethodnog poreza ve}i od iznosa poreske obaveze,obveznik ima pravo na povra}aj razlike.

Ako se obveznik ne opredeli za povra}aj iz stava 1.ovog ~lana, razlika se priznaje kao poreski kredit (stav 2.istog ~lana ZPDV).

Poreski obveznik moè da traì povra}ajneiskori{}enog iznosa poreskog kredata iz stava 2. ovog~lana podno{ewem zahteva, najranije istekom roka zapodno{ewe poreske prijave za teku}i poreski period (stav3. istog ~lana ZPDV).

Povra}aj iz st. 1. i 3. ovog ~lana, a u skladu saodredbom ~lana 52. stav 4. ZPDV, vr{i se najkasnije u rokuod 45 dana, odnosno u roku od 15 dana za obveznike koji vr{epromet dobara u inostranstvo, po isteku roka za predajuporeske prijave, odnosno od dana podno{ewa zahteva iz stava3. ovog ~lana.


16 BILTEN/POREZI

Postupak ostvarivawa prava na povra}aj PDVpropisan je odredbama ~l. 2–3a Pravilnika o povra}ajuPDV.

5. Refakcija PDV

Ako se Ambasada Japana u Republici Srbiji neopredeli da nabavku dobara i usluga, odnosno uvoz dobara, zaslu`bene potrebe, tj. za izgradwu zgrade Ambasade, vr{i uzporesko oslobo|ewe, u tom slu~aju ima pravo na refakcijuPDV pod uslovom uzajamnosti (reciprociteta), ako suispuweni ostali uslovi predvi|eni Zakonom. RefakcijaPDV vr{i se na na~in i po postupku koji su propisani~lanom 6b Pravilnika o povra}aju PDV.

Naime, prema odredbi ~lana 55a stav 1. ZPDV, ako sediplomatsko, odnosno konzularno predstavni{tvo ilime|unarodna organizacija, odnosno lice iz ~lana 24. stav 1.ta~ka 16) ovog zakona ne opredeli da izvr{i nabavku iliuvoz dobara, odnosno primi usluge, namewene wihovimslu`benim, odnosno li~nim potrebama, uz poreskooslobo|ewe, ima pravo na refakciju PDV.

Saglasno odredbama stava 2. istog ~lana ZPDV, pravona refakciju PDV, na osnovu podnetog zahteva, a poduslovima koji su ovim zakonom propisani za ostvarivaweporeskog oslobo|ewa, lica iz stava 1. ovog ~lana mogu daostvare ako:

1) su isporuke ili uvoz dobara, odnosno pruèneusluge oporezive PDV;

2) je PDV za promet dobara i usluga iskazan u ra~unu,u skladu sa ovim zakonom, i ako je ra~un pla}en, odnosno akoje PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara pla}en;


17BILTEN/POREZI

BILTEN/POREZI 18


3) je ukupna vrednost dobara ili usluga, iskazana ura~unu, odnosno vrednost dobara iskazana u carinskomdokumentu, ve}a od 50 EUR, bez PDV, osim za nabavku gorivaza motorna vozila.

Odredbama ~lana 6b Pravilnika o povra}aju PDVpropisani su na~in i postupak ostvarivawa refakcije PDVdiplomatskim i konzularnim predstavni{tvima ime|unarodnim organizacijama.

Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Privredna dru{tva (kako ona u vlasni{tvu stranihulaga~a, tako i ona u doma}em vlasni{tvu) obveznici suporeza na dobit pravnih lica, nezavisno od vrste delatnostikoju obavqaju. Tako|e, obveznici poreza na dobit su inerezidentna pravna lica koja ostvare dobit poslovawempreko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritorijiRepublike. Stopa poreza na dobit iznosi 15%.

Naime, odredbom ~lana 1. stav 1. Zakona o porezu nadobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03,84/04, 18/10, 101/11 i 119/12, u daqem tekstu: ZPDPL)propisano je da je poreski obveznik poreza na dobitprivredno dru{tvo, odnosno preduze}e organizovano ujednom od slede}ih oblika: akcionarsko dru{tvo; dru{tvosa ograni~enom odgovorno{}u; orta~ko dru{tvo;komanditno dru{tvo; dru{tveno preduze}e; javno preduze}e.

Saglasno ~lanu 2. st. 1. i 2. ZPDPL, poreski obveznikiz ~lana 1. ovog zakona je rezident Republike Srbije

19


(rezidentni obveznik), koji podleè oporezivawu dobitikoju ostvari na teritoriji Republike Srbije (Republika) iizvan we, pri ~emu je rezidentni obveznik, u smislu ovogzakona, pravno lice koje je osnovano ili ima mesto stvarneuprave i kontrole na teritoriji Republike.

Nerezident Republike (nerezidentni obveznik)podleè oporezivawu dobiti koju ostvari poslovawempreko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritorijiRepublike, pri ~emu je nerezidenti obveznik, u smislu ovogzakona, pravno lice koje je osnovano i ima mesto stvarneuprave i kontrole van Republike (~lan 3. st. 1. i 2. ZPDPL).

Shodno ~lanu 4. stav 1. ZPDPL, stalna poslovnajedinica je svako stalno mesto poslovawa preko kojegnerezidentni obveznik obavqa delatnost, a naro~ito:ogranak; pogon; predstavni{tvo; mesto proizvodwe,fabrika ili radionica; rudnik, kamenolom ili drugo mestoeksploatacije prirodnog bogatstva.

Stalnu poslovnu jedinicu ~ine i stalno ilipokretno gradili{te ili monta`ni radovi, ako traju duèod {est meseci, i to: jedna od vi{e izgradwi ili montaàkoje se uporedno obavqaju, ili nekoliko izgradwi ilimontaà koje se obavqaju bez prekida jedna za drugom (~lan4. stav 2. ZPDPL). Odredbom ~lana 5. stav 1. ZPDPLpropisano je da nerezidentni obveznik koji obavqadelatnost na teritoriji Republike poslovawem prekostalne poslovne jedinice koja vodi poslovne kwige u skladusa propisima kojima se ure|uje ra~unovodstvo i revizija(ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnogobveznika koji obavqaju delatnost), oporezivu dobitutvr|uje u skladu sa ovim zakonom i podnosi za stalnu

BILTEN/POREZI

poslovnu jedinicu poreski bilans kao poreski obveznik iz~lana 1. stav 1. ovog zakona i poresku prijavu.

Prema ~lanu 5. stav 2. ZPDPL, nerezidentniobveznik koji obavqa delatnost preko stalne poslovnejedinice koja ne vodi poslovne kwige u skladu sa propisimakojima se ure|uje ra~unovodstvo i revizija, duàn je da vodiu toj stalnoj poslovnoj jedinici evidenciju kojom seobuhvataju svi podaci o prihodima i rashodima, kao i drugipodaci od zna~aja za utvr|ivawe dobiti koju ta jedinicaostvaruje poslovawem na teritoriji Republike, u skladu saPravilnikom o na~inu iskazivawa prihoda i rashoda radiutvr|ivawa dobiti koju stalna poslovna jedinicanerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji RepublikeSrbije („Sl. glasnik RS“, br. 38/01, 19/07 i 99/10).

Osnovica poreza na dobit pravnih lica je oporezivadobit koja se utvr|uje u poreskom bilansu uskla|ivawemdobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sa~iwenu skladu sa me|unarodnim ra~unovodstvenim standardima(MRS), odnosno me|unarodnim standardima finansijskogizve{tavawa (MSFI) i propisima kojima se ure|ujera~unovodstvo i revizija, na na~in utvr|en ovim zakonom(~lan 6. stav 1. ZPDPL).

Stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%(~lan 39. stav 2. ZPDPL).

Sa aspekta Zakona o porezu na dohodak gra|ana

Zarada koju strano fizi~ko lice, u predmetnomslu~aju, japanski radnik koji je u radnom odnosu kod


20 BILTEN/POREZI

21

inostranog poslodavca – japanske gra|evinske firme,ostvari po osnovu svog rada na teritoriji Republike Srbijeobavqaju}i poslove u vezi sa izgradwom Ambasade Japana uBeogradu, podleè oporezivawu porezom na dohodak gra|anau Republici Srbiji.

Naime, sa stanovi{ta oporezivawa prihodafizi~kih lica, saglasno odredbama ~l. 7. i 8. Zakona oporezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02,135/04, 62/06, 65/06–ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11,91/11–US, 93/12 i 114/12–US, u daqem tekstu: ZPDG),obveznik poreza na dohodak gra|ana je fizi~ko lice –rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren nateritoriji Republike i u drugoj dràvi, kao i nerezidentRepublike za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

Saglasno odredbama ~lana 107. st. 1. i 2. ZPDG,obveznik koji ostvaruje zarade u ili iz druge dràve, duànje da sam obra~una i uplati porez po odbitku po odredbamaZPDG, ako porez ne obra~una i ne uplati isplatilacprihoda, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznikobra~unavawa i pla}awa poreza po odbitku. U tom slu~aju,obveznik podleè obavezi obra~unavawa i pla}awa poreza,pri ~emu je duàn da obra~una i uplati porez na ostvareniprihod i da poreskom organu nadle`nom prema mestuprebivali{ta, odnosno boravi{ta obveznika, najkasnije uroku od 30 dana od dana kada je ostvaren prihod, dostaviporesku prijavu o obra~unatom i pla}enom porezu naObrascu PP OPO, koji je propisan Pravilnikom o obrascuporeske prijave o obra~unatom i pla}enom porezu poodbitku i pripadaju}im doprinosima od strane fizi~koglica kao poreskog obveznika („Sl. glasnik RS“, br. 11/05).


BILTEN/POREZI

Stopa poreza na zaradu iznosi 12% (~lan 16. ZPDG).Fizi~ko lice koje na teritoriji Republike Srbije

ima prebivali{te ili centar poslovnih i ìvotnihinteresa ili ukoliko na teritoriji Republike Srbije,neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili vi{e dana uperiodu koji po~iwe ili se zavr{ava u odnosnoj poreskojgodini, saglasno ZPDG, smatra se rezidentom RepublikeSrbije.

Naime, prema odredbi ~lana 7. stav 1. ZPDG,obveznik poreza na dohodak gra|ana je rezident RepublikeSrbije, za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbijei u drugoj dràvi.

Rezident Republike Srbije, saglasno stavu 2. tog~lana ZPDG, jeste fizi~ko lice koje:

1) na teritoriji Republike ima prebivali{te ilicentar poslovnih i ìvotnih interesa;

2) na teritoriji Republike, neprekidno ili saprekidima, boravi 183 ili vi{e dana u periodu od 12 mesecikoji po~iwe ili se zavr{ava u odnosnoj poreskoj godini.


22 BILTEN/POREZI

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa, bez naknade, usluga emitovawatelevizijskih spotova i objavqivawa {tampanih oglasa uciqu efikasnog informisawa javnosti u vezi sa kampawomMinistarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede –„Registracija poqoprivrednih gazdinstava“


Obveznik PDV koji, bez naknade, vr{i promet uslugaemitovawa televizijskih spotova i objavqivawa {tampanihoglasa Ministarstvu poqoprivrede, {umarstva ivodoprivrede, u ciqu efikasnog informisawa javnosti uvezi sa kampawom „Registracija poqoprivrednihgazdinstava“, duàn je da za izvr{eni promet ovih uslugaobra~una i plati PDV po op{toj stopi PDV od 20%, sobzirom da se, u konkretnom slu~aju, radi o prometu usluga


BILTEN/POREZI 24


bez naknade koji obveznik PDV vr{i u neposlovne svrhe (tj.pruàwu usluga bez naknade koje se ne vr{i u ciqu pove}awaprihoda, odnosno smawewa rashoda poreskog obveznika), akoji se izjedna~ava sa prometom usluga uz naknadu. S tim uvezi, osnovicom za obra~un PDV za promet ovih uslugasmatra se cena ko{tawa tih ili sli~nih usluga, u momentuprometa, bez PDV.

Naime, odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05,61/07 i 93/12, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da supredmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pruàweusluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara uRepubliku.

Prema odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga,u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviruobavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4.ovog zakona.

U skladu sa odredbom ~lana 5. stav 4. ta~ka 2) Zakona,sa prometom usluga uz naknadu izjedna~ava se pruàweusluga koje poreski obveznik izvr{i bez naknade za li~nepotrebe osniva~a, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica,odnosno drugo pruàwe usluga bez naknade u neposlovnesvrhe poreskog obveznika.

Saglasno odredbama ~lana 18. st. 2. i 3. Zakona,osnovicom kod prometa usluga bez naknade smatra se cenako{tawa tih ili sli~nih usluga, u momentu prometa, pri~emu se PDV ne ura~unava u osnovicu.

Prema odredbi ~lana 5. stav 1. ta~ka 2) Pravilnikao utvr|ivawu {ta se smatra uzimawem i upotrebom dobara,


drugim prometom dobara i pruàwem usluga, bez naknade, outvr|ivawu uobi~ajenih koli~ina poslovnih uzoraka,reklamnim materijalom i drugim poklonima mawevrednosti („Sl. glasnik RS“, br. 118/12, u daqem tekstu:Pravilnik), pruàwem usluga, u smislu ~lana 5. stav 4.ta~ka 2) Zakona, smatra se pruàwe usluga bez naknade kojeporeski obveznik izvr{i u neposlovne svrhe.

Pruàwem usluga iz stava 1. ta~ka 2) ovog ~lanasmatra se pruàwe usluga koje se ne vr{i u ciqu pove}awaprihoda, odnosno smawewa rashoda poreskog obveznika (stav2. istog ~lana Pravilnika).

2. Poreski tretman prvog prenosa prava raspolagawa naobjektu u izgradwi u slu~aju kada taj promet vr{i obveznikPDV – hipotekarni du`nik (investitor) kupcuhipotekovane nepokretnosti (hipotekarnom poveriocu ilinekom drugom licu)


• Na prvi prenos prava raspolagawa na novo -izgra|enom gra|evinskom objektu, kojim se, u smislu propisakojima se ure|uje oporezivawe potro{we PDV, smatra iobjekat u izgradwi, a koji vr{i obveznik PDV–investitor,PDV se obra~unava i pla}a po propisanoj poreskoj stopi.

Naime, odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05,

BILTEN/Porez na dodatu vrednost 25

61/07 i 93/12, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da supredmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pruàweusluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra)licu koje tim dobrima moè raspolagati kao vlasnik, akoovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Saglasno odredbi ~lana 4. stav 3. ta~ka 7) Zakona,prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i prenosprava raspolagawa na gra|evinskim objektima iliekonomski deqivim celinama u okviru tih objekata.

Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 3) Zakona propisanoje poresko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnogporeza, tj. da se PDV ne pla}a na promet objekata, osim prvogprenosa prava raspolagawa na novoizgra|enimgra|evinskim objektima ili ekonomski deqivim celinama uokviru tih objekata i prvog prenosa vlasni~kog udela nanovoizgra|enim gra|evinskim objektima ili ekonomskideqivim celinama u okviru tih objekata, kao i prometaobjekata i vlasni~kih udela na objektima u slu~aju kada jeugovorom na osnovu kojeg se vr{i promet tih dobara,zakqu~enim izme|u obveznika PDV, predvi|eno da }e se nataj promet obra~unati PDV, pod uslovom da sticalacobra~unati PDV moè u potpunosti odbiti kao prethodniporez.

Prema odredbi ~lana 2. stav 1. Pravilnika outvr|ivawu pojedinih dobara i usluga iz ~lana 25. Zakona o


26 BILTEN/POREZI

porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 120/12, udaqem tekstu: Pravilnik), objektima, u smislu ~lana 25.stav 2. ta~ka 3) Zakona, smatraju se gra|evine spojene satlom, koje predstavqaju fizi~ku, funkcionalnu, tehni~ko-tehnolo{ku ili biotehni~ku celinu, u svim stepenimaizgra|enosti, koje kao takve mogu biti predmet prenosaprava raspolagawa, i to:

1) stambeni objekti (zgrade koje su u potpunostinamewene stanovawu, kao i zgrade koje su delom namewenestanovawu, a delom u druge svrhe, u delu koji je namewenstanovawu);

2) druge vrste objekata (poslovne zgrade, saobra}ajni,vodoprivredni i energetski objekti, objektiinfrastrukture elektronskih komunikacija − kablovskakanalizacija, objekti komunalne infrastrukture,industrijski, poqoprivredni i drugi privredni objekti,objekti sporta i rekreacije, grobqa, skloni{ta i dr.).

Odredbama ~lana 3. stav 1. Pravilnika propisano jeda se novoizgra|enim gra|evinskim objektima, u smislu~lana 25. stav 2. ta~ka 3) Zakona, smatraju objekti iz ~lana2. stav 1. ovog pravilnika ~ija je izgradwa, odnosnodogradwa zapo~eta:

1) do 31. decembra 2004. godine, a nastavqena od 1.januara 2005. godine, u delu koji je izgra|en, odnosnodogra|en od 1. januara 2005. godine;

2) od 1. januara 2005. godine.

• Obveznik PDV − hipotekarni du`nik (investitor)koji vr{i kupcu hipotekovane nepokretnosti (hipo -


27BILTEN/Porez na dodatu vrednost

tekarnom poveriocu ili nekom drugom licu) prvi prenosprava raspolagawa na objektu u izgradwi, duàn je da za tajpromet obra~una PDV po propisanoj poreskoj stopi i daobra~unati PDV plati u skladu sa Zakonom, nezavisno odtoga da li se prodaja hipotekovane nepokretnosti vr{i upostupku vansudskog namirewa ili u sudskom izvr{nompostupku. U ovom slu~aju, za izvr{eni promet dobra −

hipotekovane nepokretnosti, obveznik PDV − hipotekarnidu`nik izdaje ra~un kupcu hipotekovane nepokretnosti uskladu sa odredbama ~lana 42. Zakona i odredbamaPravilnika o odre|ivawu slu~ajeva u kojima nema obavezeizdavawa ra~una i o ra~unima kod kod kojih se moguizostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS“, br. 123/12).

Naime, odredbom ~lana 9. stav 1. Zakona o hipoteci(„Sl. glasnik RS“, br. 115/05, u daqem tekstu: Zakon ohipoteci) propisano je da je ugovor o hipoteci ugovorizme|u vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim sevlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude ispla}en odospelosti, da poverilac naplati svoje obezbe|enopotraìvawe iz vrednosti te nepokretnosti, na na~inpropisan zakonom.

Saglasno odredbama ~lana 14. st. 1. i 2. Zakona ohipoteci, jednostrana hipoteka nastaje na osnovu zalo`neizjave kojom se smatra isprava sa~iwena od strane vlasnika,kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne budeispla}en o dospelosti, da poverilac naplati svojeobezbe|eno potraìvawe iz vrednosti te nepokretnosti, nana~in propisan zakonom.


28 BILTEN/POREZI

Zalo`na izjava po formi i sadrìni odgovaraugovoru o hipoteci (~lan 14. stav 3. Zakona o hipoteci).

Upis hipoteke na osnovu zalo`ne izjave vr{i se nazahtev vlasnika ili poverioca (stav 4. istog ~lana Zakona ohipoteci).

Prema odredbi ~lana 15. stav 1. Zakona o hipoteci,ugovor o hipoteci, odnosno zalo`na izjava sa~iwena uskladu sa ovim zakonom, je izvr{na isprava, pod uslovom dasadrì i odredbe iz stava 3. ovog ~lana.

Hipoteka zasnovana na osnovu izvr{nog ugovora iliizvr{ne zalo`ne izjave, u skladu sa odredbom ~lana 15. stav2. Zakona o hipoteci, upisuje se u registre nepokretnostikao „izvr{na vansudska hipoteka“, a vansudski postupaknamirewa se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Izvr{ni ugovor o hipoteci, odnosno izvr{nazalo`na izjava, saglasno odredbama ~lana 15. stav 3. Zakonao hipoteci, mora da sadrì i slede}e odredbe:

1) jasno nazna~enu odredbu, odnosno izjavu, kojomvlasnik nepokretnosti neopozivo ovla{}uje poverioca da,ako dug ne bude pla}en o dospelosti, poverilac moè danaplati potraìvawe iz cene dobijene prodajom u skladu savansudskim postupkom prodaje utvr|enim ovim zakonom, bezpodno{ewa tu`be sudu, kao i da }e nepokretnost prinudnimputem da bude ispra`wena i predata kupcu u posed u roku od15 dana od dana zakqu~ewa ugovora o prodaji, osim ako sehipoteka upisuje na suvlasni~kom udelu;

2) izri~itu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da jeupozoren o posledicama neizmirewa duga o dospelosti, te da,



svestan tih posledica, pristaje na mogu}nost izvr{ewaugovora o hipoteci prodajom wegove nepokretnosti u skladusa odredbama ovog zakona o vansudskom postupku namirewa,bez prava na vo|ewe parnice, kao i da }e wegovanepokretnost prinudnim putem biti ispra`wena i predatakupcu u posed u roku od 15 dana od dana zakqu~ewa ugovora oprodaji, ako je vlasnik ne preda dobrovoqno, osim ako sehipoteka upisuje na suvlasni~kom udelu;

3) jasno nazna~enu odredbu, odnosno izjavu vlasnika daje saglasan da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti,ukqu~uju}i i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u wojnalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole odràvawaili iz drugih opravdanik razloga, kao i da je duàn dasara|uje sa poveriocem u postupku prodaje, a naro~itoda omogu}i pristup hipotekovanoj nepokretnosti (ulazak ustan i sl.);

4) izri~itu izjavu tre}eg lica, ako takvo licepostoji, koje ima neposrednu dràvinu, a nije vlasnikhipotekovane nepokretnosti (zakupac i dr.), da je svesnoposledica do kojih ugovor o hipoteci moè dovesti,ukqu~uju}i i iseqewe iz nepokretnosti i gubqewadràvine na woj, kao i da je saglasno sa pravima i obavezamaiz ta~ke 3. ovog stava.

Ako ugovor o hipoteci, odnosno zalo`na izjava nesadrì odredbe iz stava 3. ovog ~lana, namirewe se sprovodiu skladu sa zakonom koji ure|uje izvr{ni postupak (stav 4.istog ~lana Zakona o hipoteci).

Odredbama ~lana 1. Zakona o izvr{ewu i obezbe|ewu(„Sl. glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11−dr. zakon) propisano je da


30 BILTEN/POREZI

se ovim zakonom ure|uje postupak prinudnog ostvarivawapotraìvawa (u daqem tekstu: postupak izvr{ewa) iobezbe|ewa potraìvawa (u daqem tekstu: postupakobezbe|ewa), na osnovu doma}e ili strane izvr{ne iliverodostojne isprave ako posebnim zakonom nije druga~ijeodre|eno, kao i sprovo|ewe izvr{ewa i obezbe|ewa, kao iuslovi za obavqawe delatnosti izvr{iteqa.

Prema odredbi ~lana 13. stav 1. ta~ka 4) Zakona oizvr{ewu i obezbe|ewu, izvr{nom ispravom smatra se iugovor o hipoteci, odnosno zalo`na izjava, sa~iwenasaglasno propisima kojima se ure|uje hipoteka.

Odredbom ~lana 104. Zakona o izvr{ewu iobezbe|ewu propisano je da se izvr{ewe na nepokretnostisprovodi zabele`bom re{ewa o izvr{ewu ili zakqu~kaizvr{iteqa o sprovo|ewu izvr{ewa u javnu kwigu,utvr|ewem vrednosti nepokretnosti, prodajomnepokretnosti i namirewem izvr{nih poverilaca iz iznosadobijenog prodajom.

Prodaja nepokretnosti, saglasno odredbi ~lana 122.stav 1. Zakona o izvr{ewu i obezbe|ewu, vr{i se putemusmenog javnog nadmetawa ili neposrednom pogodbom.

Izvr{ni poverilac i izvr{ni du`nik mogu se tokomcelog postupka sporazumeti o prodaji neposrednompogodbom i o uslovima prodaje (stav 3. istog ~lana Zakona oizvr{ewu i obezbe|ewu).

Nakon polagawa cene u slu~aju prodajenepokretnosti javnim nadmetawem, odnosno po polagawucene u slu~aju prodaje neposrednom pogodbom, sud, odnosnoizvr{iteq donosi zakqu~ak da se nepokretnost preda



kupcu i da se u javnu kwigu upi{e pravo svojine u wegovukorist (~lan 131. stav 1. Zakona o izvr{ewu i obezbe|ewu).

Pored toga, Ministarstvo finansija i privredenapomiwe da davawe odgovora na pitawa koja se odnose naopredeqivawe nov~anih sredstava iz kojih se namirujehipotekarni poverilac nije u nadle`nosti Sektora zafiskalni sistem Ministarstva finansija i privrede.


32 BILTEN/POREZI

PORESKI POSTUPAK I PORESKAADMINISTRACIJA

1. Da li se mogu odloìti poreske obaveze utvr|enere{ewem terenske kontrole u periodu mirovawa glavnogporeskog duga, u vezi sa primenom Zakona o uslovnom otpisukamate i mirovawu poreskog duga?


Poreski obveznik koji je stekao pravo na mirovaweglavnog poreskog duga duàn je da od 1. januara 2013. godineredovno pla}a teku}e obaveze, {to zna~i da svoje teku}eporeske obaveze plati o wihovoj dospelosti (bez mogu}nostiodlagawa pla}awa tih obaveza). Posebne pogodnosti koje supropisane Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovawuporeskog duga („Sl. glasnik RS“, br. 119/12, u daqem tekstu:ZUOK) uslovqene su redovnim pla}awem teku}ih obavezapo osnovu svih javnih prihoda po~ev od 1. januara 2013.godine. Kako poreske obaveze utvr|ene re{ewem terenskekontrole u periodu mirovawa glavnog poreskog duga nemajukarakter teku}ih obaveza u smislu ZUOK, te obavezeprimenom odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskojadministraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02, 84/02−ispravka,


BILTEN/POREZI 34


23/03−ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05−dr. zakon, 62/06−dr.zakon, 61/07, 20/09, 72/09−dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12−isprav -ka i 93/12, u daqem tekstu: ZPPPA), a na pismeni iobrazloèni zahtev poreskog obveznika, mogu se odloìtijednokratno ili na rate, uz obra~unavawe kamate za vremedok traje odlagawe.

Naime, odredbom ~lana 2. stav 1. ta~ka 4) ZUOKpropisano je da se glavnim poreskim dugom smatra dug poosnovu poreskih obaveza dospelih za pla}awe zakqu~no sa31. oktobrom 2012. godine, osim po osnovu doprinosa zaobavezno zdravstveno osigurawe, a koji je evidentiran uporeskom ra~unovodstvu Poreske uprave, odnosno kodnadle`nog organa jedinice lokalne samouprave, na dan 31.oktobra 2012. godine.

Teku}e obaveze definisane su kao obaveze po osnovusvih javnih prihoda koje periodi~no dospevaju za pla}awe usmislu poreskih propisa, odnosno drugih akata, po~ev od 1.januara 2013. godine (~lan 2. stav 1. ta~ka 7) ZUOK).

Odredbama ~lana 5. ZUOK propisano je da poreskiobveznik sti~e pravo na mirovawe glavnog poreskog duga akoobaveze dospele za pla}awe, po~ev od 1. novembra 2012.godine do 31. decembra 2012. godine, plati najkasnije do 31.januara 2013. godine. Poreski obveznik kojem je utvr|enopravo na mirovawe poreskog duga, duàn je da od 1. januara2013. godine redovno pla}a teku}e obaveze.

Prema ~lanu 64. stav 2. ZPPPA, redovna naplataporeza vr{i se o dospelosti poreske obaveze.

^lanovima 73−76. ZPPPA propisana je mogu}nostodlagawa pla}awa poreskog duga, a uslovi za odlagaweure|eni su Uredbom o bliìm uslovima za odlagawepla}awa poreskog duga („Sl. glasnik RS“, br. 53/03, 61/04 i71/05).

CARINE

1. Postupak snabdevawa brodova gorivom pod carinskimnadzorom


1. Imaju}i u vidu odredbu ~lana 499. Uredbe ocarinski dozvoqnom postupawu s robom („Sl. glasnik RS“,br. 93/2010) kojom je, izme|u ostalog, propisano da doma}ibrodovi koji saobra}aju sa inostranstvom mogu prilikomisplovqavawa iz luke ili sa carinskog podru~ja RepublikeSrbije da se snabdevaju gorivom i mazivom iz carinskogskladi{ta, kao i ~lana 500. kojim je propisan postupaksnabdevawa stranih i doma}ih plovila pod carinskimnadzorom i obaveza podno{ewa deklaracije za ponovni izvozrobe od strane pravnog lica registrovanog za snabdevaweprevoznih sredstava iz carinskog skladi{ta koja se nalazena pristani{tu, mi{qewe Ministrastva finansija iprivrede je da se, sa carinskog aspekta, ne moè odobritisnabdevawe gorivom doma}im brodovima koji ulaze na


carinsko podru~je Republike Srbije u doma}im prista -ni{tima i lukama otvorenim za me|unarodni saobra}aj usmislu ~l. 499. i 500. navedene Uredbe. Me|utim, doma}ibrod bi mogao da se snabde pod carinskim nadzorom gorivomu doma}im pristani{tima i lukama otvorenim zame|unarodni saobra}aj, ali se na tu robu ne bi moglaprimeniti odredba ~lana 500. stav 4. Uredbe. Drugim re~ima,strana roba kojom je izvr{eno snabdevawe broda podleènaplati uvoznih i drugih da`bina, dok se doma}a roba ne bimogla izvozno ocariniti.

2. Doma}i i strani brodovi koji saobra}aju navodnim putevima sa inostranstvom mogu pristajati samo udoma}im pristani{tima i lukama otvorenim zame|unarodni saobra}aj i to samo uz odre|eni carinski gat(~lan 486. st. 1. i 2. navedne Uredbe). U skladu sa ~lanom 500.Uredbe o carinski dozvoqnom postupawu s robomsnabdevawe prevoznih sredstava moè se vr{iti samo izcarinskog skladi{ta koje se nalazi ia pristani{tu,odnosno luci otvorenoj za me|unarodni saobra}aj.

2. Da li hipoteka moè da posluì kao na~in obezbe|ewa zapla}awe carinskog duga?


Prema ~lanu 229. stav 1. Carinskog zakona („Sl.glasnik RS“, br. 18/10 i 111/12), obezbe|ewe za pla}awe


36 BILTEN/CARINE

37

carinskog duga polaè se deponovawem gotovine ilibankarskom garancijom. U stavu 2. istog ~lana stoji da Vladamoè da propi{e i druge oblike obezbe|ewa osim onih izstava 1. tog ~lana, ako pruàju isti nivo obezbe|ewa naplatecarinskog duga. Materija polagawa obezbe|ewa za carinskidug detaqnije je razre|ena ~l. 590−607. Uredbe o dozvoqenompostupawu s robom („Sl. glasnik RS“, br. 93/10).

Imaju}i u vidu da Carinski zakon ne ograni~avaoblike obezbe|ewa na deponovawe gotovine i bankarskugaranciju u smislu ~lana 229, 230. i 231, {to potvr|uju iodredbe Uredbe o carinski dozvoqenom postupawu s robom,to bi i hipoteka mogla da se pojavi kao oblik obezbe|ewa zapla}awe carinskog duga shodno ~lanu 660. stav 1. ta~ka 1)Uredbe.

Ovde Ministarstvo finansija i privrede jo{ ukazujena odredbu ~lana 232. Carinskog zakona prema kojoj je licekoje ima obavezu polagawa obezbe|ewa slobodno pri izboruoblika obezbe|ewa, s tim {to carinski organ moè daodbije predloèno obezbe|ewe ako oceni da takav oblik neobezbe|uje sa sigurno{}u pla}awe carinskog dugapropisano ~lanom 233. Carinskog zakona. Tako|e, prema~lanu 234. istog zakona predvi|eno je da ako carinski organutvrdi da poloèno obezbe|ewe ne obezbe|uje ili vi{e nijesigurno da }e obezbediti naplatu carinskog duga upotpunosti ili blagovremeno, moè da zahteva da se poloìdodatno obezbe|ewe ili da prethodno poloèno obezbe|ewezameni novim.


BILTEN/CARINE

Imaju}i u vidu prethodno navedeno, Ministarstvofinansija i privrede obave{tava da je u nadle`nostiUprave carine da odlu~uje povodom predmetnog zahteva.

3. Primena ~l. 504. i 505. Uredbe o carinski dozvoqenompostupawu sa robom („Sl. glasnik RS“, br. 93/10)


Snabdevawe brodova i plovila za razonoduregulisano je ~l. 499. do 506. Uredbe o carinski dozvoqenompostupawu sa robom. U Uredbi je posebno obra|enosnabdevawe stranih i doma}ih putni~kih brodova kojisaobra}aju sa inostranstvom, stranih i doma}ih teretnihbrodova koji saobra}aju u me|unarodnom vodnom transportu,kao i stranih plovila za razonodu.

U Uredbi je propisano ograni~ewe snabdevawacigaretama i èstokim alkoholnim pi}ima i za strane i zadoma}e putni~ke brodove koji saobra}aju sa inostranstvom,strane i doma}e teretne brodove koji saobra}aju ume|unarodnom vodnom transportu, kao i strana plovila zarazonodu.

Koli~ina robe kojom se snabdeva posada ograni~enaje i utvr|uje se prema formuli maksimalna koli~inapredmetne robe po ~lanu posade puta dan zadràvawa nacarinskom podru~ju Republike Srbije (~l. 503, 504. i 506.Uredbe).

Me|utim, ~lanom 505. Uredbe propisano je da stranii doma}i putni~ki brodovi koji saobra}aju sa


38 BILTEN/CARINE

inostranstvom, kao i strani i doma}i teretni brodovi kojisaobra}aju u me|unarodnom vodnom transportu mogu da sesnabdeju zalihama i koje su ve}e od potrebe potro{we nabrodu do slede}eg pristani{ta, odnosno luke u kojoj brodpristaje, odnosno do izlaska broda sa carinskog podru~jaRepublike Srbije, pod uslovom da se navedena roba (vi{akzaliha) smesti u prostorije na brodu na koje carinski organstavqa carinska obele`ja.

4. Mogu}nost rentirawa mehanizacije koja se nalazi upostupku privremenog uvoza na teritoriji RepublikeSrbije


U ~lanu 110. stav 2. Carinskog zakona („Sl. glasnikRS“, br. 18/10 i 111/12) nabrojani su carinski postupci saekonomskim dejstvom, u koje, izme|u ostalog, spada ipostupak privremenog uvoza. ^lanom 111. istog zakonapropisano je da se carinski postupak sa ekonomskimdejstvom moè primeniti samo na osnovu odobrewa kojeizdaje carinski organ.

^lanom 164. Carinskog zakona propisano je da upostupku privremenog uvoza carinski organ odobravaupotrebu u carinskom podru~ju Republike Srbije stranerobe namewene ponovnom izvozu u neizmewenom stawu, osimuobi~ajenog smawewa vrednosti zbog upotrebe, uz potpunoili delimi~no oslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`bina ibez primene mera trgovinske politike. Prema ~lanu 165.


39BILTEN/CARINE

Carinskog zakona, carinski organ, na pismeni zahtev licakoje upotrebqava robu ili lica koje organizuje wenuupotrebu, daje odobrewe za privremeni uvoz. Naime, naosnovu podnetog zahteva i navoda iz tog zahteva, carinskiorgan izdaje odobrewe za zahtevani carinski postupak, ukojem moraju biti navedeni uslovi pod kojima se sprovoditaj postupak.

Prema ~lanu 167. Carinskog zakona, pri odobravawuprivremenog uvoza carinski organ odre|uje rok u kome seuvezena roba mora ponovo izvesti ili se mora odobriti novocarinski dozvoqeno postupawe ili upotreba te robe. Ovajrok mora biti dovoqan za postizawe svrhe privremenoguvoza. Roba moè ostati u postupku privremenog uvozanajduè 24 meseca, s tim {to je predvi|ena i mogu}nostpropisivawa posebnih rokova.

Imaju}i u vidu prethodno navedeno, moè sezakqu~iti da je su{tina postupka privremenog uvoza da seomogu}i upotreba privremeno uvezene robe na carinskompodru~ju Republike Srbije radi postizawa svrheprivremenog uvoza, a ne daqeg rentirawa. Me|utim, akocarinski organ, na osnovu podataka datih u zahtevu, oceni dau svakom trenutku moè da zna mesto upotrebe robe i kodkoga se ona nalazi, kako bi mogao da obavqa poslove nadzorai kontrole nad odobrenim postupkom u skladu sa ~lanom 112.stav 1. ta~ka 2. Carinskog zakona, moè izdati i odobrewekojim je predvi|ena mogu}nost rentirawa privremenouvezene robe.

^lan 117. Carinskog zakona predvi|a mogu}nostpreno{ewa prava i obaveza nosioca carinskog postupka saekonomskim dejstvom, pod uslovima koje utvrdi carinski


40 BILTEN/CARINE

organ, na druga lica koja ispuwavaju uslove za odgovaraju}ipostupak. Me|utim, Ministarstvo finansija i privredenapomiwe da se u ovom slu~aju radi o potpunom preno{ewusvih prava i obaveza koja proizilaze iz jednog carinskogpostupka, sa jednog lica na drugo.

Ministarstvo podse}a da je, prema ~lanu 113. stav 2.Carinskog zakona, nosilac odobrewa duàn da obavesticarinski organ o svim ~iwenicama koje nastanu posleizdavawa odobrewa i uti~u na wegovu daqu primenu ilisadrìnu, nakon ~ega carinski organ, cene}i okolnostisvakog konkretnog slu~aja, preduzima odgovaraju}e mere, uskladu sa propisima.

5. Odredbe ~lana 8. Priloga 3. uz Protokol izme|u VladeRepublike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima izreìma slobodne trgovine i pravilima o odre|ivawu zemqeporekla robe uz Sporazum izme|u Savezne Vlade SavezneRepublike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije oslobodnoj trgovini izme|u Savezne Republike Jugoslavije iRuske Federacije od 28. avgusta 2000. godine („Sl. list SRJ– Me|unarodni ugovori“, br. 1/2001 … 8/2011), odnosnouslovi direktne isporuke robe u slu~aju kada se naftatransportuje naftovodom


U skladu sa ta~kom 3. ~lana 8. Priloga 3. prethodnopomenutog protokola, reìm slobodne trgovine nateritorijama dràva strana primewuje se na robu ako ona


BILTEN/CARINE 41

zadovoqava kriterijume porekla utvr|ene Pravilima, kao iako je zadovoqen uslov direktne isporuke robe, koji sepotvr|uje dokumentima. Tako|e, direktna isporuka obuhvatai robu koja se zbog geografskih, saobra}ajnih, tehni~kih iliekonomskih razloga prevozi preko teritorije jedne ilivi{e dràva, pod uslovom da se roba u dràvama tranzita,ukqu~uju}i i za vreme wenog privremenog skladi{tewa nateritoriji tih dràva, nalazi pod carinskim nadzorom. Usmislu pismene potvrde da se roba nalazi pod carinskimnadzorom mogu se koristiti transportna dokumenta kojimase potvr|uje prevozni put kretawa robe iz dràve izvoznicepreko dràve tranzita ili dokument koji su izdalicarinski organi dràve tranzita u kojem je dat ta~an opisrobe, u koji su upisani datumi pretovara robe, nazivi vozilai koji potvr|uje uslove pod kojima se roba nalazila u dràvitranzita.

Imaju}i u vidu prethodno izneto, kao i ~iwenicu daje ovakav na~in transporta nafte uobi~ajen u svetu,mi{qewe Ministarstva finansija i privrede je da i poredtoga {to se ovakav na~in transporta (za razliku od ostalihsporazuma o slobodnoj trgovini koji su na snazi u na{ojzemqi) ne pomiwe izri~ito u Sporazumu o slobodnojtrgovini izme|u Srbije i Ruske Federacije, nema osnova danafta koja se transportuje naftovodom bude izuzeta izreìma slobodne trgovine, pod uslovom da se na osnovudokumentacije koja prati robu moè nedvosmislenoutvrditi da je nafta ruskog porekla, da je bila pod nadzoromcarinskih organa u zemqi tranzita i da nije bilapodvrgavana drugim postupcima, osim utovara, istovara iponovnog utovara.


42 BILTEN/CARINE

F I N A N S I R A W E L O K A L N E

S A M O U P R A V E

1. Da li Republi~ki fond za penzijsko i invalidskoosigurawe, po slu`benoj du`nosti, vr{i obra~un i naplatusamodoprinosa?


Samodoprinos, kao namenski javni prihod, ure|en jeZakonom o finansirawu lokalne samouprave („Sl. glasnikRS“, br. 62/06, 47/11 i 93/12), koji se primewuje od 1. januara2007. godine. Do po~etka primene Zakona o finansirawulokalne samouprave, samodoprinos je ure|ivan Zakonom olokalnoj samoupravi iz 1999. i 2002. godine.

Navedenim zakonima regulisano je da je obaveza idu`nost isplatioca da prilikom svake isplateodgovaraju}eg prihoda, obra~una i uplati samodoprinos nataj prihod. Me|utim, s obzirom da se u praksi Ustavnog sudapojavquje veliki broj neustavnih i nezakonitih odluka ouvo|ewu samodoprinosa, posebno u delu uvo|ewasamodoprinosa na penzija ostvarene u zemqi i inostranstvu,postavqa se pitawe obaveze Republi~kog fonda za penzijskoi invalidsko osigurawe da obra~unava samodoprinos napenzije ostvarene u zemqi i inostranstvu, u skladu sa timodlukama.


Zbog toga je potrebno da podnosilac zahteva zami{qewe proveri datum dono{ewa Odluke o uvo|ewusamodoprinosa, kao i da ima u vidu slede}e: odlukama ouvo|ewu samodoprinosa koje su donete za vreme vaèwaZakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 9/02,33/04, 135/04, 62/06−drugi zakon), odnosno koje se primewujuod 5. marta 2002. godine, samodoprinos se nije mogao uvoditina penzije. Naime, ~lanom 93. stav 2. Zakona o lokalnojsamoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 9/02, 33/04, 135/04,62/06−drugi zakon) bilo je propisano da se samodoprinos nemoè uvoditi na primawa i imovinu koji su zakonom izuzetiod oporezivawa, a kako se na penzije nije pla}ao porez nadohodak gra|ana, samodoprinos se nije ni mogaoobra~unavati na penzije.

Tako|e, Zakonom o finansirawu lokalne samouprave(„Sl. glasnik RS“, br. 62/06, 47/11 i 93/12), koji je iz Zakona olokalnoj samoupravi iz 2002. godine preuzeo odredbe ouvo|ewu samodoprinosa, u ~lanu 27. stav 1. propisano je da sesamodoprinos ne moè uvoditi na primawa i imovinu kojisu zakonom izuzeti od oporezivawa, s tim {to penzionerimogu dobrovoqno upla}ivati samodoprinos po osnovupenzija ostvarenih u zemqi i inostranstvu, na osnovu pisaneizjave (~lan 27. stav 2. Zakona).

Ukoliko podnosilac zahteva za mi{qewe smatra daodluka o uvo|ewu samodoprinosa nije doneta u skladu sazakonom, potrebno je da na to ukaè nadle`nom organuSkup{tine op{tine Babu{nica, koji treba da preduzmemere iz svoje nadle`nosti.

Tako|e, potrebno je da se obrati i nadle`nojfilijali Republi~kog fonda za penzijsko i invalidskoosigurawe i da ukaè da se od 2002. godine, prema zakonu, napenzije ne obra~unava samodoprinos, a da od 2007. godinepenzioneri mogu dobrovoqno upla}ivati samodoprinos poosnovu penzija ostvarenih u zemqi i inostranstvu na osnovupisane izjave.


44 BILTEN/FINANSIRAWE LOKALNE SAMOUPRAVE


P O D S E T N I K

BILTEN/PODSETNIK46


BILTEN/PODSETNIK 47



BILTEN/PODSETNIK48

BILTEN/PODSETNIK 49


BILTEN/PODSETNIK50


CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336

BILTEN: slu`bena obja{wewa i stru~nami{qewa za primenu finansijskih propisa,glavni urednik Danica Vasiqevi}. – God. 32,br.1 / 2 (1992) – . – Beograd: Ministarstvofinansija i privrede Republike Srbije,1992–. – 20 cm

Mese~no. –ISSN 0354-3242 = Bilten, slu`benaobja{wewa i stru~na mi{qewa za primenufinansijskih propisaCOBISS. SR–ID 43429132

Documents

Godina LIII ISSN 0354-3242 - mfin.gov.rs strucna misljenja/BILTEN... · se na Obrascu SNPDV – Slu`beni nalog za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV, koji je od{tampan