GODINA XIII BROJ 310 ^ETVRTAK 18. OKTOBAR 2018. … · izma i telekomunikacija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde i Kancelarija za upravqawe javnim ulagawima RS, za uspe{nu

$Page 1: GODINA XIII BROJ 310 ÊTVRTAK 18. OKTOBAR 2018. … · izma i telekomunikacija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde i Kancelarija za upravqawe javnim ulagawima RS, za uspe{nu$
VI[E OD STO IZLAGAÂ NA JUBILARNOM SAJMU

BiltenGODINA XXIIIIII �� BROJ 310 �� ÊTVRTAK 18. OKTOBAR 2018. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

UUUU SSSS PPPP EEEE [[[[ NNNN AAAA GGGG OOOO DDDD IIII NNNN AAAA IIII ZZZZ MMMM EEEE \\\\ UUUU DDDD VVVV AAAA PPPP RRRR AAAA ZZZZ NNNN IIII KKKK AAAAMNOGO ZVANICA NA SVEÂNOJ SEDNICI SKUP[TINE POVODOM DANA OP[TINE

PPPPOOOODDDDSSSSTTTTIIIICCCCAAAAJJJJPPPPRRRR IIIIVVVVRRRREEEEDDDD EEEEDDDD UUUU GGGG DDDD VVVV EEEEDDDD EEEE CCCC EEEE NNNN IIII JJJJ EEEE

��Strana 2.

��Strane 4, 10. i 11. SSSS UUUU TTTT RRRR AAAA VVVV EEEE @@@@ BBBB AAAA OOOO DDDD BBBB RRRR AAAA NNNN EEEE OOOO DDDD PPPP OOOO PPPP LLLL AAAA VVVV EEEE

ZA [VE\ANE,INDUSTRIJSKI PARK

“RIMASTER” USKORO KRE]E

SA PROBNOM PROIZVODWOM

��Strana 5.

��Strana 3.

ISPRED HOTELA “PETRUS” PREZENTACIJA MOBILNE OPREME

~etvrtak 18. oktobar 2018.2 Skup{tina op{tineBilten

Na kraju sve~ane sednicepredsednik SO DraganMiti} uru~io je dobit-nicima javne nagrade ipriznawa. Za rezultate unau~nom radu Op{tinaPara}in dodelila jeZlatnu plaketu BratislavuGruba~u, profesorubiologije i nau~niku, ina~ePara}incu. Zahvalnice su dobili

Ministarstvo za rad,bora~ka i socijalna pitawa,Ministarstvo trgovine, tur-izma i telekomunikacija,Ministarstvo privrede,Ministarstvo pravde iKancelarija za upravqawejavnim ulagawima RS, zauspe{nu saradwu i real-

izaciju zajedni~kih pro-jekata, a u ime Kancelarijepriznawe je primio direk-tor Marko Blagojevi}.Pohvalom su nagra|eni

roditeqi isturenog ode-qewa O[ “StevanJakovqevi}” u Davidovcu:Sawa Vugdelija, VladanVugdelija, TatjanaRadojevi}, SlobodanRadojevi}, Danijela \uri},Darko \uri}, MilicaVeqkovi}, Goran Vekovi},Tawa @ivanovi} i Ivan@ivanovi}, te u~iteqicaMarijana Le{janin. Oni suse angaòvali na ren-ovirawu {kole i nabavcinastavnih sredstava uzpomo} donatora i sop-

stvenim sredstvima.Pohvalu je dobio i Aqo{aGligorijevi}, direktorTuristi~ke organizacije,jer je svojim radom uticaona zna~ajno poboq{awepoloàja Para}ina na tur-isti~koj mapi Srbije.Dodeqene su i tri

nov~ane nagrade. Dobilisu ih: AngelinaStefanovi}, stru~ni sarad-nik policijske stanice upenziji, dr StanojeVeliki}, specijalistaop{te medicine i Dragan@ivkovi}, diplomiraniekonomista. Stefanovi}evaje nagradu dobila za mar-qivo, vredno i preciznoispuwavawe obaveza, dr

Veliki}, jer je svojim pro-fesionalnim i humanimodnosom prema pacijenti-

ma doprineo prepoz-natqivosti Slu`be hitnemedicinske pomo}i u

Para}inu, a @ivkovi} - zapromociju fudbala isporta. Z. Ra{i}

I ove godine sve~ana sed-nica Skup{tine op{tine,povodom obeleàvawa Danaop{tine, odràna je 27.septembra, na dan kada jeime Para}ina 1375. godineprvi put pomenuto u pisan-im dokumentima.Prisustvovale su joj brojnezvanice, odbornicisada{weg i nekada{wihskup{tinskih saziva, pred-stavnici dràvnih insti-tucija, javnih slu`bi, del-egacije pobratimskih grado-va i op{tina, nevladinogsektora, udruèwagra|ana…

Bila je to prilika zapodse}awe {ta je sve una{oj lokalnoj zajedniciura|eno izme|u dva prazni-ka u okviru poslova unadle`nosti lokalnesamouprave, a ujedno i pri-lika za najavu budu}ihposlova. Pregled su dalipredsednik Skup{tineop{tine Dragan Miti},koji je otvorio sve~anusednicu, a potom i predsed-nik op{tine Sa{aPaunovi}, dok je izme|uwihova dva izve{tajaprikazan dokumentarnifilm op{tinskog Odseka zainformisawe. Vidqivo je da je spisak

komunalnih i infrastruk-

turnih problema koje tre-ba re{avati sve kra}i, daje protekla godina bilauspe{na, a da naredna morabiti jo{ uspe{nija sude}iprema brojnim projektima~ija je realizacija u toku,koji }e po~eti da se real-izuju i projektima ~ije seodobravawe uskoro o~ekuje.Nakon jo{ nekoliko godi-na rada mo}i }emo dakaèmo da su godineasfaltirawa, izgradwekanalizacije i druge infra-strukture iza nas, te da}e biti vi{e prostora zaulagawe u oblastima kojeunapre|uju ìvot svakogpojedinca, poput kulture,obrazovawa, sporta,udruèwa gra|ana…

Rekordna ulagawa, stalan napredak

Na po~etku sednice, ocewu-ju}i da se investicionaulagawa protekle godinebila rekordna, predsednikSkup{tine op{tine DraganMiti}, izme|u ostalog,naveo je da je to plodvi{egodi{weg rada iangaòvawa stru~nog iuigranog toma, a zatim jevi{e govorio o samom radulokalnog parlamenta.

- U prethodnih godinudana bili smo takore}i ustalnom zasedawu. Odrànaje ~ak 21 sednica SOPara}in sa oko 500 ta~aka

dnevnog reda. Su~eqavalismo mi{qewa, vodiliraspravu, donosili na sto-tine odluka, zakqu~aka ire{ewa o najva`nijimpitawima za funkcioni-sawe lokalne samouprave.Usvajali smo buxet,donosili programe radajavnih preduze}a i ustano-va, re{avali imovinskeodnose, usvajali planskadokumenta…U veliki obim poslova

koji su sprovo|eni u pro-

teklom periodu zvanice nasve~anoj sednici mogle suda se uvere iz wihovogprikaza u dokumentarcukoji je pripremio Op{tin-ski odsek za informisawe.Prikazana su najva`nijade{avawa koja su obeleìlagodinu za nama, od izgrad-we infrastrukture i daqegopremawa parcela u indus-trijskoj zoni za potrebeinvestitora, ure|ewa javnihpovr{ina, do najva`nijegzadatka, otvarawa novihradnih mesta, u ~emu senapredak vidi jer je brojnezaposlenih smawen,lokalna mala i sredwa pre-duze}a ubrzavaju investi-rawe, a sa prvom fazomzapo{qavawa krenuo je i{vedski "Rimaster"obezbe|uju}i obuku za prvugrupu od 50 qudi od plani-ranih 1000. Tako|e, do kra-ja godine bi}e ugovoreniradovi na zavr{etku novogobjekta Kulturnog centra iizgradwi novog trga safontanom u centruPara}ina.Predsednik op{tine Sa{aPaunovi} u svom izve{tajunaveo je najbitnije posloveura|ene u prethodnom peri-odu i najavio predstoje}e,

sa optimizmom da }e upogledu re{avawa komu-nalnih i infrastrukturnihproblema naredna godinabiti boqa od ove, mo`da inajboqa u proteklih neko-liko decenija.- Bila je ovo godina u kojojsu na~iweni krupni koraciu re{avawu preostalihinfrastrukturnih proble-ma grada, prigradskih nase-qa i sela u na{oj op{tini,od ugovarawa izgradwe irekonstrukcije ulica uselima, gradu i prigrad-skim ulicama, preko daqegopremawa industrijske zone,izrade planskih dokumena-ta, ure|ewa javnihpovr{ina, sportskih tere-na... Stalni napredak ure{avawu komunalnih iinfrastrukturnih proble-ma nije novina za na{esugra|ane, pa je ve}u pa`wuove godine izazvala znatnoboqa organizacija kul-turnih, sportskih i tur-isti~kih manifestacija.Ove godine su ustanove izoblasti kulture, sporta iturizma, ali i udruèwagra|ana i mesne zajednicekoje su u organizacijiu~estvovale, zaistadoprinele da se kvalitet imasovnost manifestacijazna~ajno unapredi, istakaoje, u svom obra}awu, izme|u

ostalog, Paunovi}, apotvr|uje podatak da sutim manifestacijama pris-ustvovali ne samo stanovni-ci na{e op{tine ve} i izokruèwa.U svom izve{taju predsed-nik se osvrnuo i na prob-leme, pre svega nanedostatak zaposlenih uop{tinskim javnimslu`bama usled zabranezapo{qavawa u javnom sek-toru koja je jo{ uvek nasnazi, zbog ~ega je bilo imalog ka{wewa u ostvarewuposlova u protekloj godi-ni. Me|utim, i pored togaova godina bila je boqa odprethodne. Sada smo na tojprekretnici, da ciqstvarawa osnovnih uslova zakvalitetan ìvot za svestanovnike na{e op{tinepolako mewamo ciqem daunapredimo ìvot svakogpojedinca stvarawemmogu}nosti za prijatandru{tveni i porodi~niìvot u na{oj lokalnojzajednici.Na kraju sve~ane sednice,oboga}ene prigodnim pro-gramom koji je pripremilaMuzi~ka {kola “Milenko@ivkovi}”, predsednikSkup{tine op{tine DraganMiti} uru~io je septem-barska javna priznawa.

Z. Ra{i}

KO SU OVOGODI[WI DOBITNICI SEPTEMBARSKIH NAGRADA

JAVNA PRIZNAWA ZA DOPRINOS ZAJEDNICIOdlukom odbornika sa prethodne sednice, dodeqene su jedna Zlatna plaketa, pet Zahvalnica, dve Pohvale i tri nov~ane nagrade

GOSTI IZ POBRATIMSKIH OP[TINA

Sve~anoj sednici SO prisustvovale su delegacijepobratimskih op{tina i gradova: Jablanice, MurskeSobote, Kotor Varo{i, Krapine i ê{ke - mikrore-gioni Zdruèni splav, ~iji su se ~elnici i obratilina sve~anoj sednici, ~estitaju}i. Za wih je, prethod-no, u Op{tini organizovan prijem.Gosti iz Kotor Varo{i, Jablanice i Murske Soboteve} su imali prethodna prijatna iskustva boravkau Para}inu, dok je gradona~elnik Krapine (Hrvatska)bio prvi put u na{em gradu i uop{te, u Srbiji. Poveqao bratimqewu sa Krapinom potpisana je daleke1977. godine, a sada{wi gradona~elnik se zahvaliona gostoprimstvu, najavquju}i daqu saradwu.

SVEÂNOJ SEDNICI SKUP[TINE, POVODOM DANA OP[TINE, PRISUSTVOVAO VELIKI BROJ ZVANICA

PROTEKLA GODINA USPE[NA, NAREDNA JO[ USPE[NIJAIzme|u dva praznika na~iweni su krupni koraci u re{avawu preostalih infrastrukturnih problema. Vidqiv napredak u smawewu nezaposlenosti

Izve{taj je najprepodneo predsednikSO Dragan Miti}

...Potom predsednikop{tine Sa{a Paunovi}

Sve~ana sednica SO je centralni doga|aj obeleàvawa Dana op{tine

Javna priznawa dodequju se za saradwu, trud,postignu}a i doprinos lokalnoj zajednici

~etvrtak 18. oktobar 2018. 3Aktuelno Bilten

“Zajedno protiv poplava”je naziv doga|aja koji }e seodràti sutra u centruPara}ina ispred hotela“Petrus”, kada }e se pred-staviti mere za{tite odpoplava, demonstriratipostavqawe mobilneopreme kao deo donacijeEU Para}inu, postavitiizlo`ba opreme i pred-staviti institucije i orga-nizacije koje se baveza{titom od poplava. Svi gra|ani Para}ina

pozvani su da vide ovuve`bu u petak, 19. okto-bra, od 12 do 16,30 sati.Prezentaciju zajedno orga-nizuju projekat Evropskeunije “Rekonstrukcijainfrastrukture za za{tituod poplava”, JVP“Srbijavode” i op{tinaPara}in.Doga|aj su pro{log poned-eqka na zajedni~koj kon-ferenciji za novinarenajavili Ruj Frank, menax-er ovog projekta EU,Zvonimir Koci}, izvr{nidirektor za za{titu odvoda u JVP "Srbijavode"i predsednik op{tinePara}in Sa{a Paunovi}.Uz podse}awe da je vi{e od15.000 gra|ana na{eop{tine bilo direktnopogo|eno poplavama 2014,preko 3.000 doma}insta-va, veliki broj privrednihobjekata i velike povr{inepoqoprivrednog zemqi{ta,a pri~iwena je {tetapreko 2,5 milijardi dinara,te da je to bila najve}akatastrofa u op{tinitokom vi{e decenija,

Paunovi} je rekao da jepoplava bila povod da sekrene u spre~avawe takvihdoga|aja u budu}nosti. Uzogromne pripreme, analizudoga|aja koju su uradiliInstitut “Jaroslav êrni”i JVP “Srbijavode”, uzu~e{}e EU, drugihme|unarodnih organizaci-ja i op{tine Para}in,napravqen je projekat novog

sistema odbrane koji jesada u realizaciji. - Ovog trenutka se gradinovi sistem odbrane odpoplava na reci Crnicifinansiran od strane EU,poslovima rukovode“Srbijavode”, a real-izacijom ovog projekta mio~ekujemo da Para}in budebezbedniji od ovakvihdoga|aja u budu}nosti,

po{to nikad ne postojistopostotna bezbednost.Osim izgradwe ovog sis-tema tokom ove i narednegodine, imamo i drugu kom-ponentu tog projekta usaradwi sa [vajcarskomrazvojnom agencijom kojatek treba da bude reali-zovana, a ti~e se ru{ewai izgradwe novih mostovana Crnici po{to mostovikakvi su gra|eni upro{losti predstavqajuproblem za doga|aj iz 2014.U pitawu je sigurno najve}iproblem koji treba da budere{en u op{tini Para}in,a ukupna vrednost obe kom-ponente projekta, sa straneEU, sa strane [vajcarskerazvojne agencije i sastrane op{tine Para}in,koja ima svoju obavezu zaprate}u infrastrukturu iza re{avawe imovinskih

problema, prevazi}i }e800 miliona dinara pre-ma sada{wim procenama,kazao je Paunovi}.Prema re~ima ZvonimiraKoci}a iz “Srbijavoda”, uwenoj je nadle`nostiizgradwa ovakvih objeka-ta, ali bez pomo}i EU idrugih me|unarodnih insti-tucija posle te{kih popla-va 2014, “Srbijavode” nebi mogle te objekte sameda zavr{e.- Projekat u Para}inu

smatramo jedinstvenim jerse mora realizovati usaradwi. Ne bi bio mogu}bez saradwe pre svegalokalne samouprave, zatim“Srbijavoda”, a ako znamoda projekat obuhvata deon-icu od skoro jedanaestkilometara, onda moèmozamisliti koliko je toizazovan posao, kazao jeKoci}. On je, izme|uostalog, rekao da jePara}in platio cenuverovatno dugogodi{weneusagla{ene izgradwenekih objekata koji su sepokazali kao uzrokpoplavama, te da je ciqprezentacije u petak

podizawe svesti javnosti dase poplava moè desitiponovo, “ali tada }emoimati izgra|en sistem sapotrebnim stepenomza{tite”.- Mi }emo 19. oktobra,

pored informacija koje}emo imati na izlo`benomprostoru o tome {ta je sveura|eno posle 2014. napodru~ju Srbije, a ura|enje izvanredan posao napreko 400 lokaliteta sapreko 20 kapitalnih pro-jekata, me|u kojima je iPara}in, imati prakti~nosimulaciju ili ve`buodbrane od poplava.Demonstrira}emo, poredte tehni~ke spremnosti,neku zajedni~ku saradwu,pokaza}emo postavqawesavremene monta`neopreme, {to }e u~initiinterventne ekipe poizboru Op{tine i“Srbijavoda”, rekao je jo{Koci}.Ina~e, vrednost hitnih

radova na za{titiPara}ina od velikih vodaCrnice iznosi 3,9 milionaevra.

Z. Ra{i}

Svih osam ta~aka dnevnogreda, sa dopunama, usvojenoje na 46. sednici op{tin-skog parlamenta, odrànojprotekle sedmice, 11.oktobra. Kra}a raspravavo|ena je jedino kada je nadnevni red do{ao tre}irebalans programa poslo-vawa JP “Vodovod”, saodlukom Nadzornog odbo-ra.Pre toga, bez diskusije,skup{tinska ve}ina donela

je plan detaqne regu-lacije arheolo{kognalazi{ta Drenovac saizve{tajem o strate{kojproceni uticaja tog planana ìvotnu sredinu;izmewen je program zapostavqawe privremenihobjekata na teritorijiop{tine Para}in i done-ta odluka o podizawuspomenika palim borcimasela Buqane u ratovima1912-1918. godine, te odlu-

ka o pravima na pomo}porodicama sa decom radiusagla{avawa sa zakonomkoji je stupio na snagu.Kada je na red do{ao

tre}i rebalans programaposlovawa JP “Vodovod”,odbornik JS Goran Dini}postavio je pitawe koje seticalo odnosa proizve-dene i distribuirane,odnosno fakturisanekoli~ine vode u pro{loji teku}oj godini. U 2017.

godini, izneo je Dini}ono {to je pro~itao umaterijalu, proizvedenoje 3,2 miliona kubikavode, 1,4 miliona je fak-turisano, “ispu{tenavoda” je 800.000 kubika,iz ~ega proizilazi dafali oko 950.000 kubika,a ove godine ~ak milion,{to je ogromna koli~inavode, prakti~no tre}inaproizvodwe, kazao jeDini}.Odgovaraju}i na pitawe,Neboj{a Simi}, direk-tor “Vodovoda”, rekao jeda je ta razlika rezultat(ne)kvaliteta sistema za

vodosnabdevawe, te da sezbog toga Para}in i JP“Vodovod” i nalaze u pro-gramu Nema~ke KfW bankeza wegovu rekonstrukciju. - Ovih meseci raspisu-

jemo tender za zamenuglavnog voda, objasnio jedirektor “Vodovoda”,dodav{i da gubici i jesuoko 30 odsto, {to naglavnom vodu, {to nasekundarnoj mreì. Nakonovog odgovora skup{tin-ska ve}ina dala je saglas-nost na rebalans pro-grama ovog javnog pre-duze}a, sa odlukomNadzornog odbora.

Do kraja ove sedniceodbornici su jo{ doneliodluku o stavqawu vansnage odluke o raspisi-vawu javnog oglasa zadavawe u zakup poqo-privrednog zemqi{ta udràvnoj svojini na ter-itoriji op{tine Para}in,nakon ~ega je doneta novaodluka, u skladu sazahtevom nadle`nog min-istarstva. Posledwata~ka bili su predlozire{ewa iz oblasti izbo-ra i imenovawa i sva trire{ewa su doneta.Sednici je prisustvovalo47 odbornika. Z. Ra{i}

ISPRED HOTELA “PETRUS” ZAKAZANA DEMONSTRACIJA POSTAVQAWA MOBILNE OPREME

SUTRA VE@BA ODBRANE OD POPLAVEGra|ani su pozvani da prisustvuju doga|aju pod nazivom “Zajedno protiv poplava”. Organizatori: projekat EU, JVP “Srbijavode” i Op{tina

ZIDOVI BILI NEMINOVNI

Radovi na za{titi Para}ina od velikih vodaCrnice obuhvataju deonicu od 10,8 kilometaraod Glavice do u{}a, izradu mobilne opreme duge350 metara u zoni mosta u glavnoj ulici, 4 kilo-metra betonskih za{itnih zidova, pro{irewekorita u zoni mostova, formirawe retenzija za pri-hvat vi{ka vode, te nabavku mobilnih pumpive}ih kapaciteta. Koci} je objasnio da su zidovineminovni jer se mobilna oprema ne moè svudaprimeniti, a weno postavqawe u slu~aju opasnostiu kratkom vremenskom roku zahteva obu~ene qude.

FRANK O ZNAÂJU PREVENCIJE

Menaxer projekta EU Ruj Frank, kao ~lan spasi-la~kog tima bio je svedok dimenzija katastrofe2014. godine, pa je posebno naglasio zna~aj prevencijeukazuju}i da “svaka godina koju uloìte u prevencijuvredi godine rekonstrukcije”. On je pozvao gra|aneda do|u na prezentaciju, da vide {ta to institu-cije Srbije mogu da urade na preventivi, {tajedan internacionalni projekat donosi, te {ta sva-ki gra|anin Para}ina i Srbije moè da u~ini kadase suo~i sa katastrofalnom situacijom.

NA POSLEDWOJ 46. SEDNICI LOKALNOG PARLAMENTA USVOJENE SVE TA^KE

SAMO JP “VODOVOD”PRIVUKAO PA@WU

Ukupni gubici vode u sistemu iznose oko 30 odsto, zbog ~ega je“Vodovod” i po~eo realizaciju projekta unapre|ewa vodosnabdevawa

Ruj Frank, Sa{a Paunovi} i Zvonimir Koci} (sleva na desno)

Sednici je prisustvovalo 47 odbornika

~etvrtak 18. oktobar 2018.4 Sajam privredeBilten

U saradwi sa Centrom zarazvoj preduzetni{tva iinovacije “Smart connec-tions” Turisti~ka organi-zacija prvog sajamskog da-na organizovala je pre-zentaciju aktuelnih progra-ma Evropske banke za ob-novu i razvoj (EBRD), saciqem da privrednike po-savetuju, upoznaju sa mogu}-nostima razvoja i alatimakoja EBRD u Srbiji pru-à, dok je drugog dana bi-lo re~i o preduzetni{tvuèna i programima Razvoj-ne agencije Srbije (RAS).

Su{tina programa EBRDje da pruì finansijskupodr{ku malim i sred-wim preduze}ima, da ihpoveè sa doma}im konsul-tantima, a maksimalni iz-nos nov~ane pomo}i je10.000 evra. Ovom preda-vawu su osim para}inskihprivrednika prisustvova-li i zainteresovani sa-jamski izlaga~i.U petak, predavawe je bi-lo posve}eno inovacijamai preduzetni{tvu èna, ao tome {ta je neophodno daneko zapo~ne svoj biznis

govorila je AleksandraVladisavqevi}, uspe{napreduzetnica iz Beogra-da. Prisutni su mogli danau~e kako da kroz procesplanirawa provere da liposlovna ideja ima smislana trì{tu, a prikazan jei film o udruìvawu è-na iz sela Stani{i} kodSombora koje su iskoristi-le postoje}e resurse dabi se samozaposlile i na-pravile svoju organskuproizvodwu i preradu po-vr}a.Ana @egarac, rukovodi-

lac sektora za me|unarod-nu saradwu Razvojne agen-cije Srbije (RAS) predsta-vila je rad i programeAgencije u 2019. godini iuputila poziv prisutni-ma da se prijave na aktu-elne konkurse. RAS prekosvojih 16 regionalnih agen-cija odobrava bespovratnasredstava malim i sredwimpreduze}ima za podizawekonkurentnosti, produk-tivnosti, internaciona-lizaciju... @egarac je re-kla da je interesovaweove godine bilo veliko

pa su iskori{}ena svapredvi|ena sredstva. Pot-pisano je vi{e od 400ugovora za po~etnike ubiznisu i preko 300 ugo-vora sa preduze}ima koja suunapre|ivala standardeili izlagala na me|unarod-nim sajmovima. Slede}egodine malim i sredwimpreduze}ima i preduzet-

nicima tako|e }e bitiraspoloìvi programikonkurentnosti i produk-tivnosti, programi kojise rade zajedno sa japanskomvladom, a tako|e }e bitiu prilici da na velikimsvetskim sajmovima podveoma povoqnim uslovimaizlaù svoje proizvode.

B. Drenovakovi}

Mnogo dobrih prezentaci-ja, novih poslova, dogovo-ra i kontakata, ponude zasve od 7 do 77 godina ipreko 20.000 posetilaca izPomoravqa, rezultat jeminulog Me|unarodnog saj-ma privrede u Para}inu,dvadesetog po redu. Ma-nifestacija je odràna od11. do 13. oktobra u dve ha-le SRC “7. jul” i prosto-ru ispred, a na povr{ini

od oko 2000 kvadrata oku-pila je vi{e od stotinu iz-laga~a, od zanatlija i pred-uzetnika, preko malih isredwih preduze}a, do gra-

|evinara, banaka i autoku-}a... Proizvoda je bilo zasvaki ukus i xep, a bilo jei novih sadràja, primere-nih jubileju. Atrakcija zanajmla|e bili su ekspona-ti dinosaurusa, kao deoizlo`be Prirodwa~kog mu-zeja Svilajnac koji je na ju-bilarnoj smotri bio spe-cijalni gost.Nagrade i priznawa dode-qeni su tre}eg sajamskogdana, pro{le subote. Sve-ukupni pobednik je Auto-ku}a “Tasi}” iz Jagodi-ne, koja zastupa “Folksfa-gen” brend u Srbiji, a iz-loìla je po tri vozilaprepoznatqivog kvalite-ta iz putni~kog i pri-vrednog programa. Za naj-ure|eniji {tand prvo me-sto pripalo je firmama“Denikom” i “KEPO” ko-je su zajedni~ki nastupile,drugi je AD “ôkolend”,pro{logodi{wi sveukupnipobednik, a tre}i “DraganDizajn”. U kategoriji ino-vacije i kvalitet proizvo-da najboqa je bila para}in-ska Agencija “JN&AN Ni-koli}”, na drugo mesto pla-sirao se obu}ar “Pecaplus” iz ]uprije, a natre}e Mesara “Gala”. Naj-

boqi marketin{ki nastuppo oceni ìrija imala jeVojvo|anska banka, slediNIPS iz Para}ina, pajagodinska Autoku}a“Ozon”. “Svetozarevo pro-met”, zastupnik kompani-je “Yundai” nagra|eno je zaprvi nastup, a za dugogo-di{wu saradwu Udruè-we gra|ana “Vinski vi-te{ki red Steva Pisar1805”.Igor Stamenkovi}, mena-xer Autoku}e “Tasi}”, nekriju}i zadovoqstvo zbogpobede isti~e da im Sajamprivrede u Para}inu poma-è da se lokalno boqepozicioniraju na ovom de-lu trì{ta.- Odziv privrednika je sve

boqi, a i pose}enost ra-ste i sajam se unapre|ujeiz godine u godinu, tako danam je veliko zadovoq-stvo {to u~estvujemo uovakvoj manifestaciji ko-ja se ve} dvadeset godinaodràva u na{em kraju.To je najozbiqnija pri-vredna manifestacija uovom delu Srbije, a u~e{}enama privrednicima mno-go pomaè da unapredimosvoje poslovawe, kaè Sta-menkovi}.Atraktivna vozila

ove autoku}e privla~i-la su pa`wu sva tridana, ~ak je i prodajaugovorena, a saznaje-mo da je najskupqi bioatraktivan model “ti-guan” po sajamskoj ce-ni od 28.990 evra.Na {tandu “ôko-

lenda”, gde su se po-setioci sladili svatri dana, generalnidirektor Marko Si-mi} kaè da su napre-dovali izme|u dva saj-ma u sva tri progra-ma; prvi put poslevi{e godina primeti-li smo {tand “Srpske fa-brike stakla”; brojne ban-ke trudile su se da privu-ku pa`wu nude}i {irokulepezu svojih proizvoda,ali je najvi{e zastajkiva-wa bilo ispred {tandovasa kojih se {irio prima-mqiv miris suhomesnatihproizvoda. Nastupilo jei vi{e mlekara, a prvi put

je u Para}in na sajam do-{la Mlekarska {kola izPirota. Uz svoje obrazov-ne profile, poznata {ko-la predstavila je brendi-ran kravqi ka~kavaq sta-rosti najmawe dva meseca,te ov~ji ka~kavaq. [tandje imala i na{a Ma{in-sko-eletrotehni~ka {ko-la, a tu su bili i drugiredovni izlaga~i - “Svi-lene bombone” Gorana Sto-janovi}a, Udruèwe odga-jiva~a koza Mali I|o{,“Krcki}-Krcino zlato” izZlota, “Ru~ni rad - suve-niri Tawe [aban...Nije izostala ni tradi-

cipnalna akcija dobrovoq-nog davawa krvi u sarad-wi sa Crvenim krstom, tepredavawa i prezentacijenamewene privrednicima,odràne u hotelu “Pe-trus”.

Jubilarni Me|unarodnisajam u na{em gradu, ina-~e, otvorili su 11. okto-bra Milorad Novakovi}iz Regionalne privrednekomore Kragujevac i pred-sednik op{tine Para}inSa{a Paunovi}. On je na-javio da se do kraja ove go-dine planira dogradwaSportskog centra koja }eomogu}iti jo{ boqu funk-cionalnost prostora, zbog~ega }e naredni privred-ni sajam nadma{iti ovogo-di{wi.Organizatori jo{ jedne

uspe{ne privredne manife-stacije bili su Turisti~-ka organizacija i Op{teudruèwe preduzetnika,pod pokroviteqstvom Op-{tine i u saradwi sa du-gogodi{wim prijateqemsajma, Kompanijom “CRHSrbija”. Z. Ra{i}

AGRAR NA SAJMU

Poqoprivrednici, wi-hova udruèwa i proiz-vo|a~i meda ove godinesu izloìli svoje pro-izvode na sedam {tan-dova, a za wih su bilibesplatni zahvaquju}iTO i prijatequ Sajma,kompaniji “CRH”. Poqo-privrednici i medarise uvek odazivaju po-zivima za u~e{}e, a ovegodine gost je bila mla-da firma iz Ni{a, Po-drum “Dulanovi}”.

OD LOKALNOG DO ME\UNARODNOG SAJMA

Prvi sajam privrede u Para}inu organizovan je 1997.godine i pre{ao je dug put od lokalne do me|una-rodne manifestacije. Broj izlaga~a porastao je sa 40na preko stotinu, ukqu~uju}i i izlaga~e iz inostran-stva, pre svega privrednike iz Republike Srpske -op{tine êlinac, Kozarska Dubica i Kotor Varo{,koji dolaze zbog saradwe sa Udruèwem preduzetni-ka, isti~e predsednik tog udruèwa Radoslav Ko-~inac. Po re~ima direktora Turisti~ke organizacije Aqo-{e Glogorijevi}a, ovakav vid sajma jedinstven je ucentranoj Srbiji, a uzor u organizacionom smislu sumu veliki sajmovi u Milanu i Dizeldorfu.

GASTRO PONUDA I NAGRADNA IGRA

Posledwi sajamski dan, subota, za posetioce jebio najatraktivniji jer je na programu bila degu-stacija hrane po kojoj je na{ grad prepoznatqiv.Posetioci su uìvali u para}inskom }evapu, a ne-{to kasnije i u ro|endanskoj Vasinoj torti. Onapolako postaje para}inski brend jer, kaù, nasta-la je pre 110 godina ba{ u na{em gradu.U nagradnoj igri za posetioce vau~eri su bile bes-platne ulaznice sa upisanim li~nim podacima. Naj-vi{e sre}e imao je Vladan Ran|elovi} koji je do-bio LCD televizor, Jelena Stevi} osvojila je lap-top, a Nikola Tani} - bicikl.

NAJOZBIQNIJI PRIVREDNI SAJAM U OVOM DELU SRBIJE ZAVR[EN PROGLA[EWEM POBEDNIKA

PODSTICAJ PRIVREDE DUG DVE DECENIJEU~estvovalo vi{e od stotinu izlaga~a, sveukupni pobednik Autoku}a “Tasi}” iz Jagodine

PREDAVAWA ZA PRIVREDNIKE I PREDUZETNIKE PRATE]I DOGA\AJI SAJMA

PREDSTAVQENI PROGRAMI EBRD I RASRazvojna agencija Srbije raspodelila je sva sredstva planirana za ovu godinu

Sajam su otvorili predsednik op{tine Sa{a Paunovi}i Milorad Novakovi} iz Regionalne privredne komore

Ponuda raznovrsna, a {tand “ôkolenda” bio me|u najpose}enijima

O preduzetni{tvu govorila je Aleksandra Vladisavqevi}

~etvrtak 18. oktobar 2018. 5Panorama Bilten

Velika {vedska kompani-ja “Rimaster” koja se ba-vi proizvodwom specijal-ne namene za potrebe te-{kih gra|evinskih ma{i-na, od januara slede}e go-dine kre}e sa probnomproizvodwom u Para}inu.Prva grupa radnika je za-poslena i na obuci je u[vedskoj u mati~nojfabrici, nakon ~ega }epo~eti proizvodwa u ve}zakupqenoj hali privat-nog para}inskog preduze}a“Polet” na petqi auto-pu-ta.Ova lepa vest izneta je nanedavnom zajedni~kom sa-stanku predstavnika “Ri-mastera” i predsednikaop{tine Para}in Sa{ePaunovi}a, na kome serazgovaralo o daqim potre-bama i planovima [ve-

|ana, kako bi u na{oj op-{tini, vremenom, komplet-no zaokruìli proizvodniproces kroz nekoliko fa-za. Po povratku sa obukeradnici }e preneti svoja

znawa na novu grupu rad-nika, a plan je [ve|ana dado 2024. godine imaju u po-gonu, koji }e se tek gradi-ti u industrijskoj zoni,700 radnika, a kasnije,

daqim pro{irewem proiz-vodwe, i ~itavih hiqadu.- Prakti~no, ve}i deo

proizvodwe “Rimastera”bi}e u Srbiji u Para}inu,a da bi to bilo mogu}e Op-

{tina je iza{la u susretovom investitoru i slede-}e godine je potrebno iz-graditi industrijski parku kome }e oni imati obje-kat koji }e uzeti u zakuppo komercijalnim uslovi-ma, u konkurenciji sa dru-gim preduze}ima. Op{ti-na }e graditi objekat i nataj na~in mi stvaramouslove za dolazak inve-stitora, obja{wava Pauno-vi}, dodaju}i da su [ve|a-

ni do{li u Para}in upra-vo zbog industrijske zonei da se pokazala ispravnomstrate{ka odluka lokalnesamouprave da investirau gradwu industrijske zo-ne, stvaraju}i sve uslove zadolazak investitora, kao idruga odluka da se investi-torima iza|e u susret ta-ko {to }e Op{tina gradi-ti objekte koji }e im slu-ìti za poslovawe.

Z. Ra{i}

Na prvom mestu zastanovnike Stubice je ure-|ewe {kole po projektuenergetske efikasnostikoji finansira [vajcars-ka razvojna agencija u sa-radwi sa lokalnom samo-upravom. Tokom ove godi-ne asfaltirane su dve uli-ce, sledi nastavak asfalti-rawa isprojektovanih iza nekoliko mesecipo~etak izgradwe kanal-

izacije. Tako|e, preduze}e“RM Stubica” gradi novihotel u Sisevcu, nakon~ega }e, bez dràvne pomo-}i, zaposliti vi{e dese-tina na{ih sugra|ana. Da bi Op{tina pospe{i-vala razvoj malih i sred-wih preduze}a koja inve-stiraju i zapo{qavaju izsopstvenih sredstava s ob-zirom da ne ispuwavajuuslove za dràvne dotaci-je po radnom mestu, ona mo-ra da ulaè u infrastruk-turne objekte u industrij-

skoj zoni i na drugimlokacijama, objasnio je nazboru u tom selu predsed-nik op{tine Sa{aPaunovi}, prezentuju}i svenajva`nije projekte izme|unarodnih i dràvnihizvora u kojima Op{tinau~estvuje buxetskim sred-stvima, od u~e{}a u pro-jektima rekonstrukcije{est {kola, Centra zasocijalni rad, zatim bol-

nice i Doma zdravqa,preko unapre|ewa vodosnab-devawa i odbrane od popla-va. Kancelarija za javnaulagawa je na{oj lokalnojsamoupravi ponudila mogu}-nost koja se ne propu{ta,a za rekonstrukcijuzdravstvenih objekata i{kola Op{tina treba dafinansira izradu projek-tne dokumentacije. Lokal-na samouprava u~estvujesvojim sredstvima i u svimprojektima Evropske uni-je i [vajcarske razvojne

agencije, te u unapre|ewuvodosnabdevawa po pro-gramu Nema~ke razvojnebanke koji podrazumevazamenu glavnog cevovoda,dela vodovodne mreè ugradu i bu{ewe novihbunara, a sa finansir-awem industrijskog par-ka i izmirewem obaveza izpro{losti, to je ukupnooko 700 miliona dinarabuxetskih sredstava krozvi{e godina. Kako je bux-et projektovan na oko 1,3milijarde dinara, nakonpla}awa stalnih tro{kovagodi{we ostaje 200 mil-iona za sve kapitalne pro-jekte.Kad je re~ o aktuelnim

poslovima i planovima uStubici, u toku jepriprema pdr za park iznadsela, a radi se javna rasve-ta, konkurisano je kodKancelarije za javna ula-gawa za izgradwu kanali-zacionog kolektora i zav-isno od wihovog odgovora,narednih meseci }e krenu-ti izgradwa kanalizacijeuz pomo} dràvnih ilisamo op{tinskim sred-stvima. Ura|en je plandetaqne regulacije za putStubica-Zabrega, zavr{e-ni radovi na izgradwi vo-dovoda, asfaltiran je ve-liki broj ulica, izgra|e-ne nove trafostanice, re-novirana i dogra|ena{kola...

M.Stojanovi}

U Zabregi je ugovorenaizgradwa dve mawe ulices obzirom na to da su za-vr{ene ve}e, a radovi }euslediti ove godine ilinajkasnije do prole}a sle-de}e, re~eno je, izme|uostalog, na javnom skupu uovom selu na kome se raz-govaralo o planirawu bux-eta i prioritetima. Pre seoskih tema, stanov-nici Zabrege su tako|eupoznati sa ~iwenicom dabuxetski “kola~” morajudeliti ravnomerno sa dru-gim ìteqima na{e op-{tine i da je najbitnije zasve gra|ane da se realizujuprojekti koji se finan-siraju iz sredstava Evrop-ske unije i drugih izvora,kao {to su projekat odbra-ne od poplava, uvo|ewestandarda energetske efi-kasnosti u {kolama,poboq{awe vodosnabde-vawa... Zato {to je ciqlokalne samoupravezapo{qavawe, Op{tina }egraditi industrijski parki daqe ulagati u infra-strukturu izlaze}i u sus-ret investitorima, {tosve iziskuje velika sred-stva.Zabreàni su zatim kon-kretno istakli svoje komu-nalne probleme, me|u koji-ma je postavqawe ve}egkontejnera na grobqu ilivi{e mawih, nakon ~ega suinformisani i o mawkuzaposlenih u JKP.

Istaknuto je da jo{ dveulice u selu nemaju izgra-|enu vodovodnu mreù, paje predsednik op{tineSa{a Paunovi} pojasnio dase verovatno radi o tomeda “Vodovod” ima premno-go posla jer rade zamenuvodovodne mreè u grad-skim ulicama pre asfalti-rawa, pa ne moè dapostigne odmah sve, alito ne zna~i da ne}e bitiura|eno nego da je potreb-no malo vremena da sere{i.Kad je u pitawu ure|eweseoske {kole, ona je adap-tirana i svaka od obrazov-nih institucija od Op-{tine dobija do 500.000dinara za aktuelne potrebe,a za {kolu niko od Zabre-àna do sada nije ni{tatraìo na zboru. Ono {toje bitno, to mora da traì{kola, odnosno [kolski

odbor i Savet {kole, paroditeqi treba wima da seobrate kako bi se defin-isao problem. UZabregi je, ina~e, izgra-|en veliki broj ulica, ra-di se vodovodna mreà,odràvani su poqski pu-tevi, adaptirana {kola,izgra|en mokri ~vor iokre~ene u~ionice, izgra-|en je fudbalski teren isvla~ionice... Ugovorena jeizrada plana detaqne reg-ulacije za izleti{te okomanastira, a u toku jeraspisivawe javne nabavkeza izradu pdr za put Si-sevac-Zabrega koji su “pro-bili” sami me{tani. Na-stavi}e se radovi na iz-gradwi svla~ionica nafudbalskom terenu. Tiradovi su ugovoreni i toje Zabreàne va`nopitawe, videlo se na skupuu tom selu. M.S.

JAVNI SKUP O PLANIRAWU BUXETA ZA 2019. U STUBICI USAGLA[AVAWE GRA\ANA I PREDSEDNIKA OKO BITNIH TEMA U ZABREGI

PREDSTOJI KOMPLETNAREKONSTRUKCIJA [KOLEU pitawu je projekat energetske efikasnosti za {est{kola. U planu po~etak izgradwe kanalizacije

UGOVORENA IZGRADWADVE MAWE ULICE

Nastavqaju se radovi na izgradwi svla~ionica na fudbalskom terenu

[VEDSKI KOMPANIJA ”RIMASTER” OD JANUARA KRE]E SA PROBNOM PROIZVODWOM

RADNICI NA OBUCI, OP[TINA ]EGRADITI INDUSTRIJSKI PARK

“Rimaster” }e po~eti proizvodwu u iznajmqenom objektu na petqi auto-puta, a kasnije prelazi u industrijsku zonu

[VE\ANI POSLE DOMA]IH PREDUZE]A

Pored 65 malih i sredwih preduze}a, lokalnihi iz regiona, koji su izgradili i grade proizvod-ni i poslovni prostor od 55.000 kvadrata, {to jevi{e od povr{ine nekada{we [tofare, sadaimamo i jednu veliku stranu kompaniju koja je od-lu~ila da radi u Para}inu. A kad je o industrij-skoj zoni re~, parcele je dosad kupilo petnaestakpreduze}a i objekte su izgradili, grade ili su uproceduri za dobijawe gra|evinske dozvole.

SASTANAK - Op{tina izlazi u susret potrebama [ve|ana za objektom u industrijskoj zoni

~etvrtak 18. oktobar 2018.6 InfrastrukturaBilten

Krajem septembra po~e-la je rekonstrukcija op-{tinskog puta Kla~e-vica-Dowa Mutnica, od-nosno dela glavnog putakoji prolazi kroz Kla-~evicu. Radovi su teklijednom trakom dok sesaobra}aj odvijao dru-gom, a budu}i da voza~ipo{tuju pravila, odvijase bez ve}ih ometawa.- Pored izgradwe i re-konstrukcije velikogbroja seoskih, gradskih iprigradskih ulica, ovegodine kre}emo ponovo sarekonstrukcijom lokal-nih puteva, a pored ovihradova na deonici putaKla~evica-Dowa Mutni-ca, treba o~ekivati isto-vetne na putu Plana-Mirilovac i kroz mesnuzajednicu Golubovac, kao isanaciju dva klizi{ta naputu Le{je-Plana i Gor-wa Mutnica-[aludovac,kazao je Sa{a Paunovi},predsednik op{tine, obi-

laze}i gradili{te u Kla-~evici. Ti poslovi trebalo bi dabudu okon~ani krajem oveili po~etkom idu}e godi-ne, a aktuelni u Kla~evi-ci jesu i najava budu}ih ve-

likih radova na rekon-strukciji lokalnih putevakojih nije bilo ve} neko-liko godina.Razlog je ograni~ewe pri-hoda op{tinama koji dola-ze od taksi za registraci-

ju motornih vozila po za-konima donetim 2012. go-dine, a s obzirom da je re-konstrukcija puteva zah-tevna kako sa stanovi{tarada, tako i uloènog ka-pitala, Op{tina je, za-

hvaquju}i dobrojproceni prihodne irashodne strane ubuxetu, obezbedilasredstva i za ovusvrhu. - Dràva je takse

za registraciju mo-tornih vozila 2012.ograni~ila i posletoga nije bilo mogu-}e da istim tempomgradimo i rekon-strui{emo gradske,prigradske i seoskeulice i da radimo rekon-strukcije lokalnih pute-va, objasnio je Paunovi},dodaju}i da se sada pola-ko privodi kraju izgrad-wa prigradskih i seoskihulica, pa moè da seodvoji deo sredstava i za

sanaciju lokalnih puteva.Obnova glavnog puta krozKla~evicu koji vodi kaDowoj Mutnici bio jeglavni zahtev me{tana sazborova gra|ana, a ove go-dine asfaltira}e se i jed-

na mawa seoska ulica, {toje tako|e zahtev me{tana.Borivoje Jevti}, preded-nik Saveta MZ, nagla{a-va da je lokalni put ka Do-woj Mutnici veza sa sve-tom ovog sela. Sem tihradova, asfaltira}e se ijedna kra}a ulica do 150metara i ostaje jo{ jednau kojoj su re{eni imovin-ski odnosi. Ulice u koji-ma to nije slu~aj, odnosnoimaju imovinske probleme,bi}e izgra|ene kad se me-{tani dogovore.

M. Stojanovi}

Postavqawem zavr{nogsloja asfalta okon~ani suradovi na rekonstrukcijidrugog dela Tatar Bogda-nove ulice, pre ~ega je uwoj promewena vodovodnamreà u okviru velikogprojekta vodosnabdevawa. Uovoj ulici radi se tako|ena rekonstrukciji javnerasvete i izgradwi troto-ara, {to je bio zahtev we-nih stanovnika na zborovi-ma o planirawu buxeta.Predsednik op{tine Sa-{a Paunovi} prilikomobilaska gradili{ta naja-vio je daqe poslove narekonstruciji gradskih iizgradwi prigradskih iseoskih ulica, prema ovo-godi{wem planu kojim jeobuhva}eno 45 ulica. - U samom gradu pre re-

konstrukcije nekih ulicaradi se zamena vodovodnemreè po projektu una-pre|ewa vodosnabdevawa,a u saradwi sa Nema~komrazvojnom bankom, pa tek

onda }e uslediti zamena as-falta, a tamo gde to bu-de potrebno bi}e obavqe-na i zamena ki{ne kanali-zacije, rekao je, izme|uostalog, Paunovi}. Sle-

de}a na redu za rekon-strukciju je deo Ulice ca-ra Du{ana, gde je tako|ezamewena vodovodna mreà,a zatim }e taj isti posaobiti obavqen i u UliciDragoslava Marinkovi}a.Gradili{te u Tatar Bog-danovoj obi{la je i drVesna Parezanovi}, od-bornica u lokalnom par-lamentu. Ona je podsetilada je duì deo te ulice as-faltiran pre dve godine isada se gradi trotoar sajedne strane i ura|ena jerekonstrukcija javne rasve-te. U op{tini Para}ininfrastrukturni radovise obavqaju prema planu,uz po{tovawe potreba gra-|ana koje se evidentirajuna javnim skupovima, u ne-posrednom kontaktu ilipreko dru{tvenih mreà,podsetila je Parezanovi-}eva na koji na~in se pla-nira redosleda poslova iz-gradwe u na{oj op{tini.

M. Stojanovi}

Na zahtev me{tana [av-ca, u ovom mestu nedavnosu po~eli radovi na iz-gradwi Ulice Jovana Du-~i}a, ~etrnaeste po redukoja }e biti asfaltiranau ovoj godini prema aktu-elnom op{tinskom planu.Radove je u pratwi sarad-nika iz nadle`nih slu-`bi i predstavnika mesnezajednice, obi{ao Sa{aPaunovi}, predsednik op-{tine, potenciraju}i da seizgradwa ulica u [avcunastavqa posle vi{e godi-na, na zahtev me{tana.- Ove godine u para}in-skoj op{tini planiranaje izgradwa, rekonstrukci-ja i ugovarawe izgradwe 45seoskih, gradskih i pri-gradskih ulica. U osamprigradskih ulica i delo-va ulica smo re{ili imo-vinske probleme i za wih}emo ove godine ugovori-ti radove, nadam se da}emo imati i izgradwu,a o~ekuje nas i rekon-

strukcija vi{e gradskihulica u kojima se pre to-ga mewa vodovodna mreàu saradwi sa Nema~komrazvojnom bankom, rekao jePaunovi} u [avcu, podse-tiv{i na zaista ogromanprogram izgradwe i re-konstrukcije ulica u ovojgodini.Od Miroslava \oki}a,

predsednika Saveta MZ[avac, saznajemo da su utom selu izgra|ene sveva`ne saobra}ajnice, teda je sada akcenat na as-faltirawu sporednih uli-ca, a takvih ima dosta.One su male duìne, od100 do 150 metara.Ina~e, u asfaltiranimulicama pre izgradwe po-stavqene su sve potrebnepodzemne instalacije, pa seasfalt vi{e ne}e se}i,a kroz [avac je pro{aogasovod i izgra|ena je vo-dovovodna i kanalizacio-na mreà.

M. Stojanovi}

POSLE DU@E PAUZE, OP[TINA NASTAVQA REKONSTRUKCIJU LOKALNIH PUTEVA

RADOVI NA DEONICI KLAÊVICA-DOWA MUTNICAPo{to se izgradwa najzna~ajnijih seoskih i prigradskih ulica privodi kraju, deo buxeta izdvojen je za lokalne puteve

UGOVOREN PUT

KROZ GOLUBOVAC

A kad je o rekonstrukciji op-{tinskih puteva re~, uskoro}e se radovati i me{tani Go-lubovca. Ugovoren je za rekon-strukciju deo glavnog putakroz selo koji vodi ka Busi-lovcu u duìni od oko 400metara, koji je za stanovnikeod velike va`nosti.

ZAJEDNI^KO

FINANSIRAWE

Finansijska sredstvaza rekonstrukciju Ta-tar Bogdanove uliceobezbe|ena su zajedni~-kim u~e{}em Op{tine iMinistarstva privre-de, a radove je izvelopreduze}e “Putotehna”.

ZAVR[ENA REKONSTRUKCIJA DRUGOG DELA TATAR BOGDANOVE ULICE

ZAHTEVAN POSAO SA DVA SLOJA ASFALTAPrvi deo ulice asfaltiran je pre dve godine, a sada se gradi trotoar i rekonstruisana je javna rasveta

Za izgradwu preostaju samo jo{kra}e ulice duìne do 150 metara

KVALITET - radove koje nadzire Ministarstvoprivrede izvela je firma “Putotehna”

TROTOAR - radovi u prvom delu ulice

NOVI KOLOVOZUSKORO I U [AVCU

ULICA JOVANA DUÎ]A PRIPREMA SE ZA ASFALTIRAWE

Izgradwa po~iwezemqanim radovima

POÊTAK POSLA - druga kolovozna traka je u funkciji

~etvrtak 18. oktobar 2018. 7Infrastruktura Bilten

Jedan od naj~e{}ih zahte-va stanovnika naseqa “7.jul”, ~esto istican prethod-nih godina na zborovima,bio je postavqawe javnerasvete. Ovih dana Op-{tina realizuje izgradwumreè i postavqawe stu-bova uli~ne rasvete u î-ka Tasinoj ulici. Rasvetase postavqa iz pravca pod-vo`waka auto-puta, a kakoisti~e predsednik op{tineSa{a Paunovi}, gradi sedo samog naseqa.

- To je dugogodi{wi pro-blem na koji su ukaziva-li gra|ani koji ovde ìvei koriste stare objektenekada{weg brigadirskognaseqa za stanovawe, a tupostoje i poslovni objektii veliko vikend naseqe.Ina~e, ovo je samo deoposlova koji se obavqaju pozahtevu gra|ana sa pro-{logodi{wih zborova. Ugradu radimo i izgradwutrotoara na vi{e mesta iizgradwu infrastruktureu prigradskim naseqima, a

za Kara|or|evo brdo }e dokraja godine biti ugovore-na i izgradwa trotoara. Nadrugoj strani, kroz Tesli-nu ulicu, bi}e izgradwe ka-nalizacione mreè, a akosve bude po planu, i asfal-tirawe dela jedne ulice,najavio je Paunovi}.

Zoran An|elkovi}, pred-sednik Saveta MZ “7. jul”,kaè da su stanari ovihzgrada slo`ni u re{avawukomunalnih problema. Onpodse}a da oni tu ìve od1991. godine i da su sadatu 24 porodice, sa decom{kolskog i pred{kolskog

uzrasta, pa je bio velikiproblem kretawe u no}nimsatima bez svetla, naro~i-to zimi. Postavqawem ra-svete to je re{eno, isti-~e An|elkovi} i dodaje daostaje da se re{i jo{ iz-gradwa ulice pored zgra-da. Osim u îka Tasinoj,

javna rasveta se tako|egradi i u Adakalskoj uli-ci u Mesnoj zajednici "4.jul". Odbornica dr VesnaParezanovi} kaè da jeto zahtev stanara novihzgrada, te da se nastavqa-ju daqi radovi po planu uovoj mesnoj zajednici.Ispuwava se obe}awe datogra|anima Adakalske ulicejer se Op{tina trudi dastvori adekvatne usloveza ìvot svih.

B. Drenovakovi}

@iteqi Stubice sami suse organizovali i urediliizleti{te iznad sela,pravi ekolo{ki park kogatako i nazivaju, a Op{tinaispuwava obe}awe da }epomo}i ure|ewe ovogprelepog izleti{ta kojeima veliki turisti~kipotencijal. Finansiralaje izgradwu linije javnerasvete, postavqene su ban-dere i rasvetase produàva doi z g r a | e n o gpaviqona, a deoje u funkciji jeod pre nekolikodana.Prilikom obi-laska eko parkap r e d s e d n i kop{tine Sa{aPaunovi} kazaoje da Op{tinaizra|uje urban-isti~ki plankako bi sere{ili imovin-ski problemi iomogu}ilo dobi-

jawe gra|evinskih dozvolaza objekte koje Stubi~aniplaniraju da grade.Zemqi{te se, naime, ve}imdelom vodi na“Srbija{ume”, a me{tanibi èleli jo{ letwupozornicu, parking,sportske terene i drugesadràje. Sve ono {to biprostor u~inilo jo{ atrak-tivnijim za goste iz

Para}ina i drugih grado-va koji i sada ~esto dolazeda uìvaju u novootkriven-om “biseru” prirode.Naravno, Op{tina }epomo}i i u izgradwi tihobjekata.Ovaj prostor rezultat jesloge i rada svihStubi~ana, objasnio jeBranislav Marjanovi} izUdruèwa gra|ana

“Ekolo{ki park”, formi-ranog upravo zbog ovogizleti{ta, zbog ~ega suuspstavili saradwu sa mes-nom zajednicom, KUD-om,sportskim dru{tvima...- Planiramo da celo selopreselimo ovde u slobod-nom vremenu. KompletnaStubica je u ovome, uakciji “Stubi~ani zaStubicu”, veli Marjanovi}.

Prema re~imaodbornika BrankaPetrovi}a, daqimure|ewem nakon usvajawaplana detaqne regu-lacije Stubi~ani o~eku-ju da wihov park u|e nesamo u turisti~ku mapuPara}ina, ve} ~itaveSrbije. A sude}i premaslozi, upornom radu,odràvawu i ure|ewukompletnog prostora,te velikom turisti~kompotencijalu koji ovajkraj ima, skoro da jesigurno da }e u svojimnamerama uspeti.

Z. Ra{i}

U Tre{wevici su u tokupripremni radovi za as-faltirawe Vrap~anskeulice, druge po redu uovogodi{woj gra|evinskojsezoni, a prva je asfalti-rana Ulica cara Uro{a.- Ta ulica je iz pro-

{logodi{weg programakoji se zavr{ava u roku oddve godine, a u narednihnekoliko dana i ova uli-ca }e dobiti asfalt. To jepetnaesta ulica koju as-faltiramo ove sezone u se-lima na{e op{tine, aovogodi{wi program ugo-varawa rekonstrukcije iizgradwe obuhvata 45 grad-skih, prigradskih i seoskihulica, kazao je Sa{a Pa-unovi}, predsednik op{ti-ne, tokom nedavnog obila-ska novootvorenog gra-dili{ta.Od Vidana Aran|elovi-

}a, predsednika SavetaMZ Tre{wevica, saznalismo da se radi o prvojulici sa desne strane izpravca Ra{evice.- Ta ulica projektovana

je pretpro{le godine ibila je planirana da se ra-di u ovoj sezoni. Prethod-

nu Ulicu cara Uro{a za-vr{ili smo letos. Ina~e,za na{u mesnu zajednicuprojekat se radi i za sta-ro {kolsko dvori{te gde}e se graditi teren zamale sportove namewendeci. Dakle, sva na{a obe-}awa {to se ti~e infra-strukturnih radova uTre{wevici ispuwavajuse u dogovoru sa predsed-nikom i lokalnom samou-pravom, dodao je Aran|e-lovi}.U Vrap~anskoj ulici sta-nuje mnogo dece, a najrado-znaliji su iza{li ispredkapija kako bi propratilipo~etak velikog posla.- Wihov san je da ovom

ulicom neometano vozesvoje bicikle, a najve}ideo wih }e, kad bude as-faltirana, voziti rolere.Tako kaù. Naravno, as-falt mnogo zna~i i stari-jim me{tanima, rekla namje stanovnica Vrap~anskeSlobodanka Mati}, ina~eprosvetni radnik u seoskoj{koli, tako da nema sum-we u merodavnost izjave ode~ijim interesovawima.

M. Stojanovi}

U GRADU DVE NOVE LINIJE JAVNE RASVETE, KA NASEQU “7. JUL” I U ADAKALSKOJ

JAVNA RASVETA NA ZAHTEV GRA\ANAUli~na rasveta du` îka Tasine ulice stiè do zgrada nekada{weg brigadirskog naseqa

ZASVETLE]E OD STUBICE DO EKOLO[KOG PARKA

“BISER PRIRODE” POMA@E OP[TINAMe{tani su sami uredili izleti{te iznad sela, napravili paviqon, postavili mobilijar...

@ITEQI TRE[WEVICE OVE GODINE

DOBIJAJU DVE NOVE ULICE

Letos je asfaltirana Ulica cara Du{ana, aVrap~anska je 15. po redu za asfaltirawe

POSTAVQENI IVI^WACI

I U SVOJNOVU SE GRADI JO[ JEDNA ULICA

PRIPREMNI RADOVITEKU U VRAPÂNSKOJ TROTOARI

TAKO\E @EQA

Jedan od prioritet-nih zadataka Op{tine jeodràvawe i izgradwainfrastrukture, {topodrazumeva i izgrad-wu i odràvawe javnerasvete. StanariAdakalske sada zahte-vaju izgradwu trotoara,{to je naredni posaokoji }e se realizovati.

Radovi teku, pa }e se do izleti{ta mo}i i uve~e

Po~etak radova u îka Tasinoj ulici

Svetlo po èqi stanaranovog stambenog bloka

Asfaltirawe }e uslediti vrlo brzo

Na zahtev ìteqa Svojnovasa ranijih zborova,pripremqena je za asfalti-rawe jo{ jedna ulica u tomselu duìne oko 150 metarai privedeno kraju postavqaweivi~waka. U ovoj mesnojzajednici sredinom jula ve}je asfaltirana Ulica @ivo-jina Jakovqevi}a od oko600 metara, tako da }eSvojnovo dobiti dve noveulice ove sezone.

Ovo je {esnaesta ulica poredu koja se gradi, a ovogtrenutka pripreme traju jo{u [avcu, Tre{wevici iDowem Vidovu. Do krajagodine o~ekuje se da prekodvadeset ulica u selima dobi-je asfaltni kolovoz, u zav-isnosti od vremenskih uslo-va. Ako izvo|a~ ne stigne dazavr{i posao u ovoj kalen-darskoj godini, zavr{i}epo~etkom naredne. M.S.

~etvrtak 18. oktobar 2018.8 Javni skupoviBilten

U ovogodi{wem ciklusujavnih skupova sa gra|ani-ma u mesnim zajednicama,predsednik op{tine Sa{aPaunovi} na svakom zbo-ru upoznaje prisutne sa na-~inom na koji se planirabuxet, velikim izdacimakoji o~ekuju Op{tinu unarednom periodu, zapo~e-tim projektima i wihovimuticajem na plan buxeta.Kao i u svakom doma}in-stvu, buxet ~ini planprihoda i rashoda, a raz-lika izme|u wih su ras-poloìva sredstva kojadaju mogu}nost da se ne{togradi, odnosno ulaè ukapitalne projekte i re-{avaju problemi u seli-ma i gradu. Op{tina imastalne tro{kove koji semogu predvideti na godi-{wem nivou, poput tro-{kova za javnu rasvetu,grejawe i odràvawe {ko-la, vrti}a, objekata mesnihzajednica, zatim socijal-

na davawa, prevoz |aka idrugo, a ima i tro{kovekoji nisu stalni, poputu~e{}a u razli~itim pro-jektima koji su izuzetnovaì za sve stanovnike lo-kalne zajednice.Svakako je najva`niji

dolazak {vedske kompani-je “Rimaster” koja }e za-posliti do hiqadu qudi.Ve} je zaposlila prvugrupu, a Op{tina imaobavezu da za potrebe[ve|ana sagradi indu-strijski park ~ija je pro-cewena vrednost oko 250miliona dinara, {to je su-ma jednaka asfaltirawu100 seoskih ulica ili iz-gradwi pet novih vrti}aveli~ine “Gulivera”.Jo{ stotinu miliona suobaveze Op{tine premadrugim investitorima (zaizgradwu infrastrukturei plansku dokumentaciju) uciqu zapo{qavawa koje jeza Op{tinu prioritet.

Velika sredstva, oko 300miliona dinara, stiù od[vajcarske razvojne agen-cije i Kancelarije za jav-na ulagawa za rekonstruk-ciju sedam javnih objeka-ta ({est osmorazrednih{kola i Centra za soci-jalni rad), a procewenou~e{}e Op{tine za pro-jektnu dokumentaciju jeoko 50 miliona. Za dvaprojekta odbrane od popla-va, izgradwu novog siste-ma odbrane na Crnici iru{ewe i izgradwu no-vih mostova, sredstva sti-ù iz Evropske unije i[vajcarske razvojne agen-cije (720 miliona dinara).U~e{}e Op{tine proce-weno je na stotinu mili-ona dinara, koliko su ot-prilike weni tro{kovi ikad je u pitawu veliki me-|unarodni projekat unapre-|ewa vodosnabdevawa.Vrednost zamene skoro 10kilometara glavnog ce-

vovoda, izgradwe {estnovih bunara i zamenedela vodovodne mreè ugradu, na osnovu ugovo-ra sa Nema~kom raz-vojnom bankom i VladomSrbije, ukupno iznosi450 miliona dinara, aOp{tina finansira re-konstrukciju gradskihulica u kojima se mewavodovodna mreà.Iz me|unarodnih sred-stava preko Kancela-rije za javna ulagawaobezbe|ena je i rekon-strukcija bolnice iDoma zdravqa, ukupno15.000 kvadrata objekata,bi}e i dogradwe, a obave-za Op{tine je da finan-sira projektnu dokumenta-ciju, {to je dvadesetakmiliona dinara. Najzad, tusu i takozvane nametnuteobaveze, isplata biv{imvlasnicima za zemqi{teoduzeto pre pola veka - 50miliona dinara.

Ukupna vrednost svih po-brojanih tro{kova Op{ti-ne u vi{e godina je oko 700miliona, a kad se uzmu u ob-zir stalni tro{kovi, u bu-xetu za kapitalne projek-te preostaje na godi{wemnivou 15 do 17 odsto bu-xetskih sredstava. To jeoko 200 miliona dinara zare{avawe problema i iz-gradwu u 41 mesnoj zajed-

nici - 33 seoske i osamgradskih. Sve ostalo su ne-ki obavezni zakonski tro-{kovi koje Op{tina mo-ra da opredeli buxetskimkorisnicima za normalnofunkcionisawe op{tine.Sre}om, 700 miliona di-nara u~e{}a u velikimprojektima raspore|enoje u vi{e godina.

Z. Ra{i}

BITAN UTICAJ NA PLAN BUXETA

��Dolazak {vedske firme “Rimaster” koja }e zaposliti do 1000 qudi tokom godina

��Obaveze prema investitorima u industrijskoj zoni i na drugim lokacijama

��U~e{}e u projektima rekonstrukcije {est osmorazrednih {kola i Centra za socijalni rad

��U~e{}e u dva projekta odbrane od poplava��U~e{}e u projektu rekonstrukcije Bolnice

i Doma zdravqa��U~e{}e u projektu unapre|ewa vodosnabdevawa��Nametnute obaveze od pre vi{e decenija za

izuze}e zemqi{ta

KAKO SE PLANIRA BUXET I KAKVI TRO[KOVI OP[TINU OÊKUJU U NAREDNOM PERIODU

ZA KAPITALNE PROJEKTE 15-17 ODSTO BUXETAZa u~e{}e u brojnim projektima koji re{avaju probleme svih gra|ana a ne samo jedne mesne zajednice, ukupni tro{kovi Op{ti-ne su oko 700 miliona dinara u vi{e godina. U buxetu je za investicije raspoloìvo godi{we 200 miliona

Na po~eku razgovora sagra|anima u Gorwoj Mut-nici predsednik op{tineSa{a Paunovi} podneo jeizve{taj o sprovedenim iteku}im poslovima u tojmesnoj zajednici i celojop{tini, upoznaju}i pri-sutne sa rashodima kojio~ekuju op{tinu zbog u~e-{}a u velikim projektima.Od poslova uGorwoj Mutni-ci, u prethod-nom periodu as-faltirane suulice, ra|en jeput kroz selo,deo ulice pre-ma grobqu, vo-dovodna mreà,renovirana {ko-la, izgra|ensportski teren,fudbalski teren,korito Suvare..

U toku su ra-dovi na izgradwisvla~ionica ione }e biti za-vr{ene da moguda se koriste, arok je u martuslede}e godineprema ugovoru potpisanomsa izvo|a~em radova. Ugo-voreni su tako|e radoviza asfaltirawe jo{ dveulice. U ovom selu, kako jeistakao predsednik Save-ta MZ, za izgradwu nijepreostalo jo{ mnogo uli-

ca, svega nekoliko kra-}ih, duìne do 80 metara. Ura|en je projekat glav-nog kolektora i sistema zapre~i{}avawe fekalne ka-nalizacije. Kad je o kana-lizaciji re~, {to je po re-~ima prisutnih me{tana“bolna ta~ka”, planiran jepo~etak gradwe. Paunovi}je objasnio da Op{tina

sara|uje sa Kancelarijomza javna ulagawa koja je na-javila da }e prvi put ovegodine finansirati u op-{tinama izgradwu kolek-tora za kanalizaciju i vo-dovodne mreè. Para}in jekonkurisao sa vi{e proje-

kata i do kraja oktobrazna}e se da li }e Kance-larija u~estvovati u fi-nansirawu kanalizacije uGorwoj Mutnici. Ako ne,op{tina }e po~eti iz-gradwu sopstvenim sred-stvima, ali }e to bitimnogo sporije, deo po deo.Ina~e, na zboru jedan odprisutnih izrekao je jav-

nu pohvalu Op{tini “da jeovakav metod planirawabuxeta izvanredan”, a me-{tani su se posebno inte-resovali za zapo{qavawekoje je zapo~ela {vedskakompanija “Rimaster”.

Z. Ra{i}

U prethodnom periodu uTekiji su asfaltirane uli-ce, gra|ena je kanalizacija,gasovodna mreà, kanali zaodvo|ewe atmosferskih vo-da, adaptiran je i sre|endom kulture, izgra|en sport-ski teren... Op{tina je po-magala odràvawe manife-stacija, poqoprivrednike,odràvala javnu rasvetu,sprovedeno je prskawe pro-tiv komaraca...Ovo je deo izve{taja o

sprovedenim poslovima sajavnog skupa u Tekiji, odr-ànog 7. oktobra, na ko-me je predsednik op{tineSa{a Paunovi}, kao i usvim selima, najpre izneo{iru pri~u o ukupnomplanu buxeta op{tine, o~emu moète pro~itati uposebnom tekstu. Raspo-

loìvih 200 miliona di-nara na godi{wem nivou zaposlove u svim mesnim za-jednicama bi}e ravnomernoraspore|eno, a u Tekiji }e,kao bitan posao, biti na-stavqena izgradwa kanali-zacije i daqe ure|ivawepoqskih puteva, najavioje Paunovi}. Za izgradwukanalizacije ugovorena jeulica prema auto-putu.Prisutni su se, izme|u

ostalog, interesovali zanastavak asfaltirawa idobili odgovor da su sveulice u budu}nosti u pla-nu, a Vlasinska je slede-}e godine na redu za ugo-varawe kao jedna od pri-gradskih ulica. Izneti suzahtevi i za re{avawefudbalskog terena (kojitreba pro{iriti), {to }e

se uzeti u obzir, kao i pi-tawe stolarije na objektu,budu}i da seoski klub imatradiciju od 70 godina.Kada su u pitawu kanaliza odvo|ewe buji~nih vo-da, oni su velika investi-cija, zahtevaju projekat igra|evinsku dozvolu i ti po-slovi ne idu brzo. Kada seobezbede svi “papiri”, vi-de}e se kakve su mogu}nostibuxeta za izgradwu.I zbor u Tekiji je poka-zao da su selima bitnipoqski putevi za pristupwivama, kao i da postojigeneralni problem sa ra-stiwem. Op{tina ure|ujepoqske puteve prema pla-nu svake godine, dok je zarastiwe velika odgovornostsamih me{tana, vlasnikaparcela. Z. Ra{i}

JAVNI SKUP SA PREDSEDNIKOM OP[TINE U GORWOJ MUTNICI

UGOVORENO ASFALTIRAWEDVE SAOBRA]AJNICE

U planu i po~etak izgradwe kanalizacije, uz pomo} dràve ili op{tinskim sredstvima

Ugovorena je izgradwa kanalizacione mreè u ulici prema auto-putu

NAKON GORWE MUTNICE,

ZBOR JE ODR@AN U TEKIJI

BITAN POSAO NASTAVAKKANALIZACIJE

~etvrtak 18. oktobar 2018. 9Javni skupovi Bilten

UMZStrià ugovoreni suradovi na izgradwi vodo-vodne mreè u Ulici Pe-tra Ko~i}a, a u toku sujavne nabavke za izgradwukanalizacije u Cerskoj iza asfaltirawe dela uli-ce Branka Radi~evi}a ko-ji je imovinski re{en.Naàlost, u Stri{kom

nasequ jo{ nisu re{eniimovinski odnosi pa se

neke ulice ne mogu as-faltirati. Kako se to bu-de re{avalo, asfaltira}ese ulice jedna po jedna, alito zavisi iskqu~ivo odvoqe gra|ana, napomenuo jeSa{a Paunovi}, predsed-nik op{tine, na javnomskupu u Striì, prvom odtri odrànih iste ve~eri,osmog oktobra. Pored ugo-varawa nastavka izgradwe

kanalizacije u Stri{komnasequ, ugovoreni su i ra-dovi za nastavak sre|iva-wa svla~ionica.Paunovi} je i u ovom se-lu upoznao gra|ane savelikim varednim obaveza-ma koje Op{tina ima u~e-stvuju}i u projektima va-`nim za sve stanovnike.On je predstavio komple-tan spisak, od izgradwe

industrijskog parka zbogdolaska {vedskog investi-tora (250 miliona dinara,odnosno 5 godina asfalti-rawa seoskih ulica), pre-ko obaveza izrade plano-va i izgradwe infrastruk-ture za druge investitore(100 miliona, odnosno dvegodine asfaltirawa ovogo-di{wim tempom), renovi-rawa zdravstvenih objeka-ta (projektna dokumentaci-ja vredna kao asfaltirawe6-7 ulica), unapre|ewa vo-

dosnabdevawa (rekonstruk-cija ulica 100 milionadinara, odnosno dve godi-ne asfaltirawa)... Za Stri-ù je va`na potpuna rekon-strukcija mati~ne gradske{kole “Radoje Domanovi}”u okviru projekta obnovesedam javnih objekata...Svi ovi projekti utica}ena uobi~ajene op{tinskeposlove jer, kad se platesvi stalni tro{kovi, odukupnog buxetskog “kola-~a” ostaje oko 200 mili-ona za sve kapitalne pro-jekte, u~e{}e u projekti-ma i za re{avawe potre-ba u svim mesnim zajedni-cama, objasnio je Paunovi}.U ìvoj diskusiji pita-

wa prisutnih je bilo do-sta, najvi{e u vezi seoske{kole, poqskih puteva,pra`wewa kontejnera idrugih komunalnih pro-blema. Kako se ~ulo, ~etvo-rorazredna {kola reno-virana je donacijama rodi-

teqa, a op{tina je pomo-gla materijalom. Pojedin-ci su imali primedbu naprikupqawe novca od ro-diteqa, na {ta su dobiliodgovor da roditeqi nema-ju obavezu da tako ne{topla}aju, da je Op{tinaobezbedila rekonstrukci-ju mati~ne {kole u gradu,te da je najve}i posao dase zavr{i projekat da seona rekonstrui{e. Op{ti-na je tako|e platila tro-{kove {kole “R. Doma-novi}” po sudskoj presudii kotlove za podru~nu{kolu u Dowem Vidovu, aplanirawe {kolskih poslo-va, ina~e, radi se uvek udogovoru sa direktorima.U Striì su po{qun~a-

vani poqski putevi kaoi u drugim selima, a kadje o kriterijumima za as-faltirawe re~, prednostimaju one ulice u kojimaima ku}a...

Z. Ra{i}

Za [aludovac je najva`ni-je da je ugovoren nastavakradova na sistemu za pre-~i{}avawe otpadnih vo-da - mokrom poqu, koji ovegodine treba da krenu, augovorena je i daqa izgrad-wa kanalizacije, pa }e za-

vr{etkom svih tih radovanajve}i deo sela imatimogu}nost prikqu~ewa nakanalizaciju, za {ta jezavr{etak mokrog poqauslov. Tako|e je ura|enurbanisti~ki plan za fud-balski teren i re{eni suimovinski odnosi, kakobi igrali{te moglo da selegalizuje.Ovo su najva`niji budu-

}i poslovi, ~ulo se 8. ok-tobra na skupu u tom se-

lu, pre ~ega je predsednikop{tine prezentovao buxet,stalne i vanredne tro-{kove i spisak va`nihprojekata, me|u kojima jeza [aludov~ane posebnova`na rekonstrukcija osmo-razredne {kole u Buqanu,

u okviru projekata obno-ve ukupno {est osmora-zrednih {kola i Centra zasocijalni rad iz me|una-rodnih i dràvnih izvora,vrednih preko 300 mili-ona dinara. Za sve je, na-ravno, vaàn i dolazak“Rimastera”, “Lidla” iaktivnost malih i sredwihpreduze}a koja otvarajunova radna mesta, te obno-va zdravstvenih objekata,unapre|ewe vodosnabdeva-

wa, za{tita od poplave...Od ranijih radova u [a-ludovcu treba ista}i iz-gradwu nove {kole op-{tinskim sredstvima, uzpomo} cementare; izgra-|en je rezervoar za vodo-snabdevawe, vodovodna ikanalizaciona mreà,bilo je radova na mokrompoqu, asfaltirane suulice i rekonstruisanput kroz selo, a od po-slova va`nih za sva se-la - kupovana je opremaza bolnicu i Dom zdra-vqa, organizovano izno-{ewe sme}a, prskaweprotiv komaraca, odr-àvaju se javna rasveta,poqski putevi, obavqa seko{ewe putnog pojasa...Prisutni [aludov~ani

imali su mnogo pitawa iprimedbi na koje su dobi-li odgovore; potenciralisu poqske puteve, intere-sovali se za kanalizaci-ju i igrali{te... Ono ni-je moglo ranije da se ra-

di jer se parcela vodila na“Srbija{ume”, a sada je tore{eno i preba~eno na op-{tinu, pa moè da se raz-mi{qa o infrastrukturi.Ozakowewe se o~ekuje po-~etkom slede}e godine.Ina~e, izgradwa nove {ko-le je bila prioritet 2016.godine, kada je i zavr{e-na, a ove godine izdvojenasu sredstva za nastavakkanalizacije.

Z. Ra{i}

Na javnom skupu u Glavi-ci bilo je veoma ìvo, apredsednik op{tine Sa-{a Paunovi} odgovorioje na sva pitawa, na po-~etku obrazloìv{i svebitne poslove koji zahte-vaju velika izdvajawa izop{tinskog buxeta tokomvi{e godina. Me|u wima,za Glavicu su posebno va-`ni aktuelni radovi ukoritu Crnice od Glavi-ce do u{}a, u okviru pro-jekta izgradwe novog siste-ma odbrane od poplava.Javni interes progla{en jecelim tokom Crnice, “Sr-bijavode” su odre|ivalekoje zemqi{te treba da seekspropri{e, a Op{tinaje pla}ala to zemqi{te poproceni Republi~ke po-reske uprave, bio je odgo-vor na jedno od brojnih po-stavqenih pitawa koje seticalo cene eksproprisa-nog zemqi{ta. U “moru” pitawa, neka

su se odnosila na otpadnevode koje odlaze u reku, nakvalitet asfalta, poqske

puteve, divqe deponije,probleme sa kanalima iki{ama, dok su me{taninaseqa Lozica izneli svojproblem sa ulicom kojatreba koliko-toliko dase uredi, pro{iri, da sepostavi javna rasveta...Najpre je potrebno da senapravi mapa naseqa saimovinskim problemima,nasipawe ulice je mogu}e,dok je za javnu rasvetuneophodan projekat, bioje deo odgovora na ovopitawe.Kad je o kanalizaciji

re~, ugovoren je nastavakizgradwe u selu kako bi seona spojila da bi mreàmogla da bude u funkciji,a izvo|a~ treba samo dastigne da izvede radovedo kraja godine, a ako ne,nastavak sledi naredne.Projektuje se sifon ispodkorita reke kako bi se se-oska kanalizacija najzadspojila sa gradskom, a uplanu je da se kanalizaci-ja, vremenom, izgradi usvim ulicama. Nastavak

projektovawa ulica za iz-gradwu tako|e je u planu,kao i izrada projektno-teh-ni~ke dokumentacije zaure|ewe prostora u centrusela.Kad je re~ o kvalitetu as-falta, gre{aka ima ali }eizvo|a~ radova postupitipo primedbama i otkloni-ti ih. Glavica ima proble-ma i sa javnom rasvetom udelu sela, {to je eviden-tirano, ali ima veze saEPS jer na dalekovodune sme da bude svetiqkijavne rasvete.A u pregledu obavqenih

radova u ovom selu nave-deno je da je gra|ena kana-lizacija, asfaltirano jevi{e ulica, adaptiran deodoma kulture, ure|ivani supoqski putevi, a kao i udrugim selima - poqopri-vrednici su dobijali po-mo}, redovno se prska pr-otiv komaraca, odràvajavna rasveta, putni pojas,iznosi sme}e, kupqena jeoprema za bolnicu i Domzdravqa... Z. Ra{i}

TRI ZBORA ODR@ANA SU OSMOG OKTOBRA, PRVI U MESNOJ ZAJEDNICI STRI@A

IMOVINSKI PROBLEMI SMETWA IZGRADWIU Stri{kom nasequ asfaltirawe ulica prakti~no zavisi od voqe gra|ana

DOSAD URA\ENO...

Izgra|en je vod za ka-nalizaciju i gra|enamreà, asfaltirane suulice ukqu~uju}i i onuprema grobqu, ra|enisporski tereni, domkulture, krov na {ko-li, svla~ionice, elek-trifikovana su poqa,ure|ivani kanali, putStrià-Ratare...

U [ALUDOVCU SE STVARAJU USLOVI ZA PRIKQUÊWE NA KANALIZACIJU ME[TANI GLAVICE U VELIKOM BROJU PRISUSTVOVALI SKUPU

“OÎ U OÎ” SA PREDSEDNIKOMOd radova, nastavqa se izgradwa kanalizacije kako bi mreà funkcionisala

PREDSTOJE DAQI RADOVINA MOKROM POQUNastavqa se izgradwa mreè, tako da }e nakon zavr{etkatih poslova najve}i deo sela imati mogu}nost za prikqu~ak

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 18. oktobar 2018. ~etvrtak 18. oktobar 2018.

“Mini tini fest”, de~ji festival mu-zike koji traje ve} 13 godina u na{emgradu, i daqe privla~i veliku pa`wu iinteresovawe osnovaca, roditeqa i nastav-nika. To se videlo i po punim tribina-ma 4. oktobra u Hali sportova, navija~-koj atmosferi, izvo|a~ima koji su peva-li najboqe {to mogu... Festival se, ina~e, organizuje svake go-dine u okviru obeleàvawa Dana op{ti-ne, organizatori su Dom omladine i SRC“7. jul”, pod pokroviteqstvom Op{ti-ne, a program je vodio poznati peva~ ivoditeq Miwa Subota.Evidentno je da je svake godine kvalitetfestivala sve vi{i i nadamo se da }e ta-ko biti i narednih godina, ocenio je, nakon{to je nadmetawe okon~ano i progla{enipobednici, predsednik Organizacionog od-bora Vojkan Risti}.

Jovana Simi} iz {kole “Mom~ilo Po-povi} Ozren” pobednica je u mini kate-goriji. Kaè da je konkurencija bila ja-ka, ali ima iskustva iz ranijih festi-vala na kojima je tako|e nagra|ivana.Anastasija Aran|elovi} iz {kole “Bran-ko Radi~evi}” Popovac pobedila je u ti-

ni kategoriji iako se tome nije nadala,ali je najsre}niji me|u wima svakako biodobitnik glavne “Grand pri” nagrade, Ne-mawa Mladenovi}, u~enik osmog razreda{kole “M. Popovi} Ozren”. U mini kategoriji drugu nagradu osvo-

jio je Mateja Da{i} iz O[ “\ura Jak-{i}”, tre}u Teodora Bogdanovi} iz {ko-le “Vuk Karaxi}” Poto~ac. Posebnu na-gradu za interpretaciju dobio je duet An-|elija @ivkovi} i Sofija Aleksi} iz O[“Branko Krsmanovi}” Sikirica, a za scen-ski nastup \ur|ija Todorovi} iz {ko-le “Radoje Domanovi}”.U tini kategoriji dodeqene su dve dru-

ge nagrade, Viktoriji Joksimovi} (O[ “VukKaraxi}”) i Teodori Ja}imovi} (“Bran-ko Krsmanovi}” Sikirica). Tri tre}e na-grade dobili su Awa Mijajlovi} iz {ko-le “M. Popovi} Ozren”, Danica Vasiqe-

vi} (“Stevan Jakovqe-vi}”) i Kristina Risti}(“Radoje Domanovi}”).Posebna nagrada za scen-ski nastup pripala je Sa-{ki Mladenovi} iz Do-we Mutnice, a dve po-sebne nagrade za inter-pretaciju dobili su du-et Sanela Aleksi} i Ma-rijana Milojevi} iz si-kiri~ke {kole i Ana Ra-ki} iz {kole “M. Po-povi} Ozren”. Stru~ni ìri ~inili suprofesori muzike JovanAdamov, Spomenka Jovano-vi} i Milica Po{aracVasi}. Po mi{qewu Ada-

mova, koji je u~esnik internacionalnih de~-jih festivala, para}inski “Mini tini fest”ne zaostaje za wima ni u kom pogledu. Kao gosti osim sjajne plesne grupe “La

Luna”, nastupili su pro{logodi{wi po-bednici festa, An|ela Uro{evi} i An-|ela Radi}. N. Stankovi}

DE^JI MUZI^KI FESTIVAL NAPUNIO HALU SPORTOVA

20. ME\UNARODNI SAJAM PRIVREDE

Najqu}i sosevi na svetu

OBILAZAK - predsednik op{tine Sa{a Paunovi} iMilorad Novakovi} iz Regionalne prirvedne komorePobednik Sajma Autoku}a “Tasi}”

POBEDNICI - Nemawa, Anastasija i Jovana

Pune tribine, a ìri je bio na muci

Osim {to je okupio preko stotinu izlaga~a,privredni sajam na{eg grada pro{le suboteobeleìo je dvadeseti ro|endan. Da nije vredno - ne bi toliko ni trajalo, komen-tarisali su posetioci dok su se sladili ro|endan-skom, sve poznatijom Vasinom tortom, na {tanduorganizatora.Na ovom mestu pomenimo i jednog neobi~nog izlaga~a,@ivojina Anti}a iz ]uprije. Izloìo je sosevei ajvare od najlu}e paprike na svetu - karolineriper. Kao najqu}a, ta paprika je u{la u Ginisovukwigu rekorda, a jedna teglica sosa, koja se nasajmu mogla kupiti, dovoqna je da zaquti sto tegliajvara toliko da se uop{te ne moè jesti!

Z.R.

TTTTAAAA LLLL EEEE NNNN TTTT OOOO VVVV AAAA NNNN IIII OOOO SSSS NNNN OOOO VVVV CCCC IIIIPPPPEEEEVVVVAAAAJJJJUUUU SSSSVVVVEEEE BBBBOOOOQQQQEEEE

~etvrtak 18. oktobar 2018.12 Javni skupoviBilten

Predsednik op{tine Sa-{a Paunovi} razgovarao jeprvog oktobra o komunal-nim problemima sa me-{tanima MZ Ratare, pri~emu je razgovor po~eoprikazom buxeta op{ti-ne, odnosno svih rashodakoji o~ekuju na{u op{ti-nu zbog projekata u koji-ma u~estvuje. Osim izgradwe industrij-skog parka za potrebe “Ri-mastera” (250 miliona di-nara) i infrastrukture iprojektne dokumentacijeza potrebe drugih inve-stitora (100 miliona di-nara), Op{tina u~estvujeu projektima [vajcarskerazvojne agencije i Kance-larije za javna ulagawakada je re~ o obnovi {estosmorazrednih {kola iCentra za socijalni rad(projektna dokumentacijaoko 50 miliona dinara); u

projektu je izgradwe odbra-ne od poplava, u projekturekonstrukcije bolnice sadomom zdravqa (20 mili-ona dinara), unapre|ewavodosnabdevawa, a u obave-zi je da isplati i obave-

ze koje se odnose na zemqi-{te oduzeto pre pola ve-ka, prilikom izgradwe.Ukupno oko 700 milionadinara Op{tina }e mo-rati da izdvoji za sve pro-jekte, a s obzirom na stal-

ne tro{kove neophodne zafunkcionisawe lokalnezajednice i buxetskih ko-risnika, ostaje 15 do 17procenata, ili oko 200miliona dinara od celo-kupnog buxeta za projekte

i re{avawe ostalih pro-blema u 33 seoske i 8gradskih mesnih zajednica,re~eno je tokom razgovorasa me{tanima. Usledio je pregled poslo-va ura|enih u ovoj mesnoj za-jednici tokom nekoliko go-dina. Pre svega doveden jevodovod do Ratara i izgra-|en bunar za vodosnabdeva-we, prikqu~ena {kola namreù, izgra|en kanalizaci-oni kolektor za sela Rata-re, Gorwe Vidovo, Sikiri-cu, Drenovac, Kre`binac,Busilovac i Golubovac. As-faltirano je nekoliko uli-ca, nasipani poqski putevii neasfaltirane ulice, iz-gra|en sportski teren, sre-

|ena fasada na {koli,dom kulture, rekonstruisa-na bina... Upu}ena je pomo}za manifestaciju “Rata-rijada”, ugovoreni su rado-vi za nastavak izgradwe ka-pele na grobqu i na ra{-~i{}avawu potoka izme|uStriè i Ratara, a u to-ku je projektovawe uliceprema grobqu.Pitawa me{tana odno-

sila su se na vreme po~et-ka gradwe vodovoda i ka-nalizacije i cenu prikqu-~ewa, zatim na odràvaweputeva, redosled asfalti-rawa ostalih ulica, ukla-wawe divqe deponije, iz-gradwu kanala i propu-sta... N. Stankovi}

Nakon Ratara, javni skupodràn je i u Dowoj Mut-nici gde je prvo prikazanokoje su ulice asfaltira-ne, a {ta je daqe u planuza projektovawe koje pret-hodi asfaltirawu. Zatimje predsednik govorio o bu-xetu Op{tine i rashodi-ma koji je o~ekuju u nared-nom periodu s obzirom naprojekte u kojima u~estvu-je, a koji su va`ni za daqirazvoj lokalne zajednice i

za zapo{qavawe ve}eg bro-ja qudi, o ~emu je ve} vi-{e puta bilo re~i. Imaju-}i u vidu stalne tro{koveop{tine koji se odnose nagrejawe {kola, vrti}a, pla-te zaposlenih, socijalnadavawa, prevoz |aka i sli~-ne stvari neophodne zafunkcionisawe, ostaje sve-ga 15 do 17 procenata buxet-skih sredstava za re{avaweproblema u svim mesnimzajednicama grada i sela,ukupno 41.Nakon predstavqawa buxe-

ta usledio je pregled poslo-va ura|enih u Dowoj Mut-nici tokom vi{e godina: iz-gra|ena je vodovodna mreà,dovod vode iz Dowe Mutni-ce ka Le{ju i Plani, kana-lizacioni kolektor za Do-wu Mutnicu, Kla~evicu iIzvor, uz izgradwu potisnogvoda za iste, izgra|ena ka-nalizacija, gasifikacija,asfaltirane ulice, rekon-struisan sportski teren,ure|en prostor oko doma

kulture i prostorija u we-mu, popravqen krov naobjektu “prodavnice”. Ure-|ivani su poqski putevi,o~i{}ene divqe deponije,zamewena stolarija na {ko-li i nabavqen kotao zagrejawe, ure|ena Spomenku}a Branka Krsmanovi}a iobezbe|ena sredstva za ma-nifestaciju “Brankovi da-ni”. Ugovoreni su radovi za

nastavak izgradwe kanali-zacije u selu, ura|ena jeprojektna dokumentacija za

izgradwu u preostalom de-lu, raspisana javna nabavkaza izgradwu bunara na fud-balskom igrali{tu (jer uprvoj nabavci nije bilo po-nu|a~a), angaòvani su vo-lonteri, upu}ena pomo}fudbalskom klubu, popra-vqen deo betonskog kanalau centru sela, a u toku jeugovarawe radova na izra-di projektne dokumentaci-je za izgradwu kanala naDurlinom brdu.Zatim se na red do{la

pitawa me{tana: ure|ewestarog puta kako se ne biprolazilo kroz wivu, poboq-{awe rada rezervoara zavodu ({to }e biti reguli-sano postavqawem mera~apritiska), ure|ewe kanalai propusta... Bilo je pita-wa oko prikqu~ewa na ka-nalizaciju, za {ta je re~e-no da }e se kanalizacija ra-diti tamo gde bude najvi{einteresovawa. Kad je u pi-tawu seoska ambulanta inedostatak stomatolo{keslu`be u {koli, glavni jeproblem mawak lekara usledzabrane zapo{qavawa u jav-nom sektoru. Vi{e pitawapostavqeno je i oko redo-sleda asfaltirawa ulica, are~eno je da je u toku projek-tovawe dve ulice u selu -Pe-tlovac i Stamenina voda.Komunalni problemi su

evidentirani, mawi }e bi-ti re{eni, zapu{teni kana-li bi}e o~i{}eni, nastavi-}e se nasipawe poqskih pu-teva, a u toku je i re{ava-we imovinskih odnosa zaizgradwu bunara na igrali-{tu... N. Stankovi}

Podse}awem na radoveiz prethodnih godina zapo-~eo je zbor o planirawuop{tinskog buxeta u MZ[avac. Najzna~ajniji su bili po-slovi koji su vezani za iz-gradwu kanalizacije, kao ipostavqawe drugih pod-zemnih instalacija kakobi usledilo asfaltiraweulica. U [avcu su kolo-voz dobile sve najva`ni-je saobra}ajnice, te su zaasfaltirawe preostale sa-mo kra}e ulice, najvi{e do150 metara, a ovih dana te-ku radovi na izgradweUlice Jovana Du~i}a.Sa{a Paunovi}, predsed-nik op{tine, obavestioje prisutne me{tane o mo-gu}nostima buxeta u nared-noj godini s obzirom da jelokalna samouprava preu-zela velike obaveze zbogu~e{}a u projektimaEvropske unije, [vajca-

raca i Kancelarije zaupravqawe javnim ulagawi-ma. To je za dobrobit svihstanovnika op{tine jerti projekti obezbe|uju bo-qe uslove u {kolama,zdravstvenim ustanovama,re{avaju problem vodo-snabdevawa kojeg je bilo upro{loj godini... Svakakoda je najva`nije otvarawenovih radnih mesta dolaskom{vedske kompanije “Rima-ster” koja otvara proiz-vodni pogon u Para}inu...Na skupu se ~ulo da je

[av~anima bitno da im sepopravi glavna ulica, od-nosno put prema Para}i-nu, a odgovor predsednikaje glasio da za slede}ugodinu to nije u planu sobzirom da je u pitawu lo-kalni put. Rekonstrukci-je op{tinskih puteva ni-je bilo pet godina zbogumawewa prihoda op{tin-skog buxeta za te namene

~etiri puta. Tek ove godi-ne ponovo se kre}e satim poslom rekonstruk-cijom dela puta kroz Kla-~evicu, radi}e se i Golu-bovac, jer su ti putevi umnogo lo{ijem stawu paimaju prednost, kao i de-onica Mirilovac - Plana,objasnio je Paunovi}.Jedan od problema izne-tih na zboru je i pre~i-{}avawe otpadnih voda,jer, kako su me{tani re-kli, pre~i{}ene otpadnevode ne odlaze u VelikuMoravu ve} ostaju na bra-ni, a odgovor je bio da jenovac za sanaciju mokrogpoqa obezbe|en. [av~a-nima su va`ni tako|e i ne-kategorisani putevi kojivode ka Buqanci. Re{ava-we tog pitawa je u proce-duri, kao i ostali mawikomunalni problemi kojise re{avaju u hodu.

M. Stojanovi}

RAZGOVOR O KOMUNALNIM PROBLEMIMA ODR@AN I U MESNOJ ZAJEDNICI RATARE

UGOVORENA DAQA IZGRADWA KAPELEU toku je projektovawe ulice prema grobqu i bi}e radova na ~i{}ewu potoka EVIDENTIRANA SVA PITAWA

Sva pitawa i primedbe su evidentirani i mawi ko-munalni problemi bi}e re{eni. Za problem podzem-nih voda nadle`no je JP “Srbijavode”, koja se tre-nutno bavi projektima protiv poplava, a kad su u pi-tawu divqe deponije, neophodno je prijaviti komu-nalnoj inspekciji one koji ih prave.

PLANIRAWE BUXETA I PRIORITETNIH POSLOVA U DOWOJ MUTNICI ZBOR U [AVCU: POSLE PAUZE, NASTAVQENA IZGRADWA ULICA

NASTAVAK RADOVA NA KANALIZACIJIZa izgradwu bunara na fudbalskom terenu raspisana je javna nabavka

U PLANU SANACIJA MOKROG POQA

Sredstva za sanaciju sistema za pre~i{}avawe obezbe|ena su iz op{tinskog buxeta

~etvrtak 18. oktobar 2018. 13Javni skupovi Bilten

I stanovnici Siweg Vi-ra imali su priliku da urazgovoru “o~i u o~i” saSa{om Paunovi}em, pr-vim ~ovekom na{e op{ti-ne, iznesu prioritete iprobleme u svojoj sredini,a sloìli su se oko togakoji su.Kad je o dosad ura|enom

re~, najva`niji radovi od-nosili su se na izgradwuinfrastrukture kako bise podigao kvalitet ìvo-ta. U prethodnom perioduizgra|en je cevovod za vo-dosnabdevawe prekomorav-skih sela i bunar, bilo jeasfaltirawa ulica i nasi-pawa poqskih puteva... Nazahtev me{tana rekonstru-isan je sportski teren,obavqena legalizacija, apotom i izgradwa svla~i-onica za potrebe FK “[u-madija”, renoviran je domkulture…- Trebalo bi obaviti ~i-{}ewe seoskog potoka po-

red igrali{ta, napravi-ti boqi prilaz prema cr-kvi, na neki na~in po-boq{ati vezu sa samimgradom i ograditi teren zamale sportove s obzirom daga koriste deca i iz obli-`we Tre{wevice, izneoje na zboru o~ekivawa me-

{tana Mi}a Milo{evi},predsednik Saveta MZ Si-wi Vir. Ovo su radovikoji po mi{qewu me{ta-na ne iziskuju veliki tro-{ak s obzirom da su, na-kon video prezentacijesredstava buxeta, odnosnoraspodele buxetskog “kola-

~a”, o ~emu je iscrpno go-vorio predsednik op{tine,sagledali realnu sliku ras-poloìvih sredstava za op-{tinske investicije. Nai-me, izdvajawa za velike pro-jekte bitne za celu lokal-nu zajednicu iziskuju veli-ki novac i uti~u na druge

op{tinske planove.- Kad je o vodosnabdeva-wu re~, voda je stigla doTre{wevice, {to zna~i ido Siweg Vira, a da li }e-mo nakon Ra{evice, gdesu radovi u toku, graditivodovod u Tre{wevici iSiwem Viru, ili Poto~-cu i Svojnovu, zavisi sa-mo od interesovawa gra|a-na, objasnio je Paunovi}.Slede}e godine bi treba-lo da se omogu}i prikqu-~ewe stanovnika Ra{evi-ce, {to zna~i da ve} po-

sle toga moèmo da plani-ramo slede}e selo gde }e-mo da gradimo vodovod,rekao je Paunovi}.Me{tani su se interesova-li i za cenu budu}eg prikqu-~ewa, a preporu~eno je da seve} sada sprovede anketai, eventualno, posle toga sa“Vodovodom” potpi{e pred-ugovor, kako bi se na osno-vu broja prijavqenih me-{tana utvrdila finansi-jska konstrukcija za vodo-vodnu mreù.

M. Stojanovi}

Za stanovnike Kre`bin-ca je vaàn nastavak iz-gradwe ulica i ~i{}ewepotoka kod mosta, a naj~e-{}e postavqena pitawame{tana odnosila su sena ~i{}ewe kanala za od-vo|ewe buji~nih voda iko{ewe pored puteva.Odgovor koji je predsed-

nik op{tine Sa{a Pauno-vi} dao na zboru je bioprecizan: svako doma}in-stvo ispred svog dvori-{ta mora da odràva ka-nal kako, usled velikih pa-davina ne bi bilo popla-vqeno, a Op{tina kosisamo op{tinske puteve.Kao i svi skupovi, i sa-stanak u Kre`bincu po~eoje podno{ewem izve{taja

o ura|enom proteklih go-dina u tom selu: rekonstru-isana je deonica puta Kre-`binac-Busilovac, gra|e-ni su kanali za odvo|ewebuji~nih voda, izgra|ensportski teren oko {ko-le, trafo stanica... Vodo-vodna mreà je dovedena doKre`binca, zavr{en je ka-

nalizacioni kolektor zasela ju`no od Para}ina ko-ji omogu}ava prikqu~ivawei ovog sela. Tako|e, rani-je je rekonstruisan put R214,asfaltirane su ulice, a upro{loj sezoni izgra|ena jeUlica Milo{a Obili}a.Nasipani su i poqski pute-vi, organizovano izno{e-we sme}a, zamena uli~nerasvete, prskawe protiv ko-

maraca, op{tina je subven-cionisala poqoprivrednike...Kako je re~eno na skupu,

ulica koja }e u doglednovreme biti gra|ena i na~ijem prostoru se re{ava-ju imovinski problemi jesteUlica cara Du{ana; hitnoje ~i{}ewe korita potokau delu kod mosta, a za ve-}inu stanovnika bitan jeprikqu~ak na kanalizacio-nu mreù. Od ura|enog, za-mewena je stolarija na ~i-taonici u domu kulture,ura|ena je sanacija klizi{tana karauli zbog kog je ko-ri{}en put bio zatvoren vi-{e meseci, nedavno je nasi-pan jedan poqski put...Paunovi} je i ìteqima

Kre`binca pojasnio mogu}-nosti op{tinskog buxetanavode}i konkretni spisaksvih tro{kova koje Op{ti-na ima zbog u~e{}a u veli-kim bitnim projektima.Glavni ciq lokalne samo-uprave je da smawi broj ne-zaposlenih i privu~e inve-sticije iz fondova EU, na{ta }e u narednom periodutako|e biti potro{eno do-sta sredstava od oko 200 mi-liona dinara, raspoloìvihgodi{we u buxetu za kapi-talne projekte i re{avaweproblema u MZ.Kad je o legalizaciji

fudbalskog terena re~,obja{weno je da nijedan te-ren u selima nije sa toli-ko spornog vlasni{tvakao u Kre`bincu, jer senalazi na pedesetak pri-vatnih parcela, {to jerazlog {to postupak idesporije. M.S.

Na zboru o planirawuutro{ka sredstava op{tin-skog buxeta i me{tani MZKla~evica imali su pri-liku da vide raspodelu bu-xetskog “kola~a” koji jeprojektovan na oko 1,3 mi-lijarde dinara. Najve}i deosredstava (ukupno oko 700miliona u vi{e godina),bi}e utro{en na u~e{}eOp{tine u projektima EU,[vajcaraca i dràve koji suzna~ajni za sve stanovnikena{e op{tine, kao i zaobezbe|ivawe rada kompani-je “Rimaster” izgradwomindustrijskog parka radiotvarawa do hiqadu novihradnih mesta. Ciq lokalnesamouprave je, tako|e, damala i sredwa preduze}a uindustrijskoj zoni (i nadrugim lokacijama) imajusve uslove za rad, te }e seza ure|ewe i ovog prosto-ra i plansku dokumentaci-ju izdvajati novac i to za-to {to }e te firme zapo-{qavati radnike sa terito-

rije na{e op{tine.Ina~e, u Kla~evici je ne-davno po~ela rekonstruk-cija lokalnog puta ka Do-woj Mutnici, prva poslepet godina, {to je bio iglavni zahtev me{tana naprethodnom zboru. Naja-vqeno je asfaltirawe jo{jedne ulice, a u pro{lojgodini izgra|ena je Sveto-savska. Kad je o drugim va-`nim poslovima re~, grad-wa kanala za odvo|ewebuji~nih voda je i daqe navisokom mestu prioriteta,kao i nasipawe poqskihputeva i nastavak asfal-tirawa ulica...

A da je Op{tina ispuni-la sva obe}awa data ìte-qima Kla~evice, vidi seiz izve{taja o radu. Iz-gra|en je rezervoar za vo-du i vodovodna mreà, as-faltirane su najva`nijeulice, ura|ena je rekon-strukcija puta M5, radi-lo se na izgradwi kanali-zacionog kolektora za Do-wu Mutnicu, Izvor i Kla-~evicu, gra|eni su kanaliza odvo|ewe buji~nih vo-da, ure|en prostor oko{kole, a Op{tina je re-{avala i sve teku}e komu-nalne probleme..

M.S.

JAVNI SKUP O KOMUNALNIM I INFRASTRUKTURNIM POSLOVIMA U SIWEM VIRU

@ITEQIMA KRE@BINCA I DAQE VA@NO ASFALTIRAWE SASTANAK SA PREDSEDNIKOM OP[TINE U MZ KLAÊVICA

ME[TANI ODREDILI PRIORITETNE RADOVEU kom prekomoravskom selu }e se, nakon Ra{evice, graditi vodovodna mreà, zavisi od interesovawa me{tana

REALNA SLIKA BUXETA

Prioritet Para}ina je zapo{qavawe, pa }e za “Rim-ster” graditi industrijski park kako bi se zaposli-lo do 1000 radnika. Tako|e, izdvaja se novac za grad-wu infrastrukture za druge investitore, za projek-te poboq{awa vodosnabdevawa, rekonstrukcije {ko-la, bolnice, doma zdravqa i Centra za socijalni rad,za odbranu od poplava. Iako se ovi projekti finan-siraju iz me|unarodnih i dràvnih sredstava, zna-~ajno je u~e{}e lokalne samouprave jer neke obave-ze moraju biti ispuwene da bi ta sredstva do{la.

REZIME SKUPA

Kla~evici su i daqe potrebni betonski kanaliza odvo|ewe buji~nih i ki{nih voda, {to je sku-pa investicija jer su za radove neophodni proje-kat i gra|evinska dozvola. Zbog toga su za izgrad-wu potrebni vreme i sredstva, a betonski kanalko{ta koliko i izgradwa ulice. U Kla~evici je,tako|e, potrebno izgraditi preostale kra}e uli-~ice i ure|ivati poqske puteve.

KANALI ZA KI[NE VODE JO[ PROBLEMNA REDU ULICA CARA DU[ANAU woj se trenutno re{avaju imovinski problemi, na-kon ~ega se moè razmi{qati o asfaltirawu

U toku je rekonstrukcija dela glavnog puta kroz selo, ka Dowoj Mutnici

~etvrtak 18. oktobar 2018.14 Doga|ajiBilten

U rodnoj ku}i BrankaKrsmanovi}a u DowojMutnici drugog i tre}egoktobra odràna je prva poredu dvodnevna manife-stacija pod nazivom “Bran-kovi dani”. Posve}ena jenarodnom heroju BrankuKrsmanovi}u i pripre-mqen bogat kulturno-umet-ni~ki program.Izlo`ba “Oslobo|ewe Pa-ra}ina u II svetskom ratu”otvorena je prvog dana upreure|enoj rodnoj ku}iBranka Krsmanovi}a, a uve~eje prire|eno “Brankovove~e” u fiskulturnoj saliistoimene {kole. U okviruve~eri, nastupio je pophor poznatog AKUD “Bran-ko Krsmanovi}” iz Beogra-

da i folklorna grupa KUD“Branko Krsmanovi}” izPara}ina.

Sutradan, 3. oktobra, u~e-nici dowomutni~ke {koleposetili su spomen ku}unarodnog heroja, a zatim supoloèni venci na wego-vu spomen bistu u dvori-{tu {kole i odràna jepriredba u~enika povodomDana {kole.Izlo`ba na temu oslobo-|ewa Para}ina u Drugomsvetskom ratu bila je otvo-rena tokom oba dana za po-setioce, a organizatoricelokupne manifestacije

bili su Zavi~ajni muzejPara}in, O[ “Branko Kr-smanovi}” Dowa Mutnicai Mesna zajednica, podpokroviteqstvom Op{ti-ne.Rodna ku}a narodnog he-

roja Branka Krsmanovi}aje obnovqena i otvorena zaposetioce na inicijativupomo}nika predsednikaop{tine Milo{a \ur|e-vi}a, stanovnika tog sela.Brankova ku}a sada pred-stavqa muzej koji }e poseb-no biti pose}en u okvirumanfestacije “Brankovidani”, a me{tani DoweMutnice su odu{evqenisada{wim izgledom dugoneure|ivanog objekta.- Ku}a koja je bila zapu-{tena posledwih 15 go-dina je renovirana i posta-vqena izlo`ba za sve po-setioce. Ure|en je pro-stor ispred i obeleèn ta-blom da bi prolazniciznali da je ba{ to rodnaku}a Branka Krsmanovi}a,rekao je \ur|evi}, ini-cijator manifestacije“Brankovi dani”. On o~e-kuje da }e manifestacijabiti nastavqena i pro-{irena narednih godina.

N. Stankovi}

Protekle sedmice zavr-{ena je i posledwa parti-ja ure|ivawa poqskih pute-va na teritoriji para}inskeop{tine, a sve {to je bi-lo planirano programomUprave za poqoprivredu uovoj godini je realizovano. Sanacija poqskih putevatrajala je kroz ~etiri“partije” i okon~ana je u36 mesnih zajednica u seli-ma i gradu. Ra|ena su prak-ti~no sva sela osim DowegVidova, zbog komasacije, iSikirice, ~ije mesna zajed-nica nije podnela zahtev.U gradu, ovaj posao jeobavqen u mesnim zajed-nicama sa ve}im poqo-privrednim povr{inama.Jedan od puteva u ovoj po-sledwoj etapi nasipan je uKla~evici, ~iji predsednik

Borivoje Jevti} isti~e daje taj poqski put “glavni”put do parcela i da jebilo neophodno wegovoure|ewe za obavqawe poqo-privrednih poslova. OdTekije do Mirilovca na-sipan je poqski put u du-ìni od 280 metara sa~ije obe strane me{taniimaju imawa, ku}e i viken-dice, a sli~na je situaci-ja bila i u drugim selima.U gradskim mesnim zajed-nicama poqski putevi suure|ivani u Vrap~anu, teu mesnim zajednicama“Branko Krsmanovi}”, “4.jul” i “7. jul”.Na~elnica Uprave za

poqoprivredu i lokalniekonomski razvoj SlavkaJovanovi} kaè da je vremeza planirawe poslova na

ure|ivawu poqskih putevaza slede}u godinu.Predsednici saveta mesnihzajednica treba da dostavedokumentaciju, odnosno dadonesu broj parcele koja imje va`na za ure|ivawe u

2019. godini. Pre toga,potrebno je da odrè sas-tanke sa me{tanima svojihsela kako bi se dogovorilii utvrdili prioritet,odnosno izabrali puteve.

B. Drenovakovi}

Na vi{e zahteva savetamesnih zajednica, Uprava zainvesticije i odrìvi raz-voj ove godine organizovalaje ravnawe poqskih i {um-skih puteva mehanizacijom. Zaputeve duìne od dva dotri kilometra mehanizaci-ja je bila angaòvana i pardana na jednoj relaciji. Poqske i {umske puteve

vremenom uni{tavaju atmos-ferske vode, a da bi bili

prohodni za traktore i osta-lu poqoprivrednu mehaniza-ciju, buldoèrom je ra|enowihovo ravnawe. Ovaj posaoobavqen je Buqanu, GorwojMutnici, Drenovcu, Svojno-vu, Stubici, Siwem Viru,[avcu, êpuru, Sikirici,Dowem Vidovu, Izvoru, Pla-ni, Busilovcu, Dowoj Mutni-ci i Mirilovcu. Bila je tozna~ajna pomo} poqo-privrednicima. B.D.

U okviru obeleàvawa Danaop{tine Udruèwe inèwe-ra i tehni~ara je organizova-lo stru~ni skup u Domu teh-nike, a predava~i iz oblastiobnovqivih izvora elektri~-ne energije do{li su iz ne-koliko gradova Srbije.Kako je istakao dr Zoran Ni-koli}, predsednik Dru{tva zaobnovqive izvore elektri~neenergije, ovakvi skupovi su ja-ko va`ni kako bi se svi upoz-nali sa koristima koje nam do-nose obnovqivi izvori.

Na skupu je bilo re~i o so-larnoj i vetro energiji ko-ja je sve vi{e zastupqena,ali ne dovoqno. Nakon pre-davawa u amfiteatru Ma-{insko-elektrotehni~ke{kole, prikazan je film ovelikom nau~niku MihajluPupinu. U Domu tehnike uru-~ene su plakete i priznawa,a para}insko Udruèweinèwera i tehni~ara dobi-lo je povequ kao najboqeme|u 56 srodnih udruèwa.

B.D.

Podelom flajera i propa-gandnog materijala na temuo~uvawa zdravqa srca, pa-ra}inski Crveni krst obe-leìo je 28. septembra Svet-ski dan srca. Istim povodomje u Dnevnom centru-klubu za

stare nutricionista AlbertVrgo~ odrào predavawe.Bilo je nameweno svim gra-|anima jer, kako je re~eno,zdrave navike iste su zasve uzraste, za 15, kao i za85 godina. N.S.

Akcija “Selu u pohode”, ko-ju Crveni krst Para}in or-ganizuje ve} godinama,zavr{ava se 25. oktobra, apo~etkom ovog meseca bilaje u Drenovcu, Plani i Bu-qanu. U ovim selima pode-qeni su paketi hrane i hi-gijene teìne oko 30 kilo-grama, a dobili su ih soci-jalno ugroène porodice saspiska Centra za socijalnirad i u dogovoru sa mesnomzajednicom, saznali smo odSlobodana \or|evi}a, sekre-tara CK. Osim podele paketa oba-

vqena su i zdravstveno-

preventivna merewa priti-ska i nivoa {e}era u krvi.Od pro{log ponedeqka, 15.oktobra, paketi za ostalasela dele se u gradu u ma-gacinu Crvenog krsta, popozivima koje }e korisnicidobiti kako se ne bi stva-rala nepotrebna gu`va. Ovaraspodela }e trajati do 25.oktobra, kada se akcija “Seluu pohode” zavr{ava. Do tada}e biti podeqeno ukupno450 paketa hrane i higijeneili 13 tona robe, {to jepomo} koju je obezbediloMinistarstvo za socijalnupolitiku. N.S.

OBNOVQENA RODNA KU]A BRANKA KRSMANOVI]A I POKRENUTA MANIFESTACIJA

“BRANKOVI DANI” U DOWOJ MUTNICIIdeja je da manifestacija zaìvi i ~uva uspomenu na narodnog heroja koji je rodom iz tog sela

OBOGA]IVAWE

IZLO@BE

Izlo`bu je posetilopreko stotinu gra|ana,a prema re~ima direk-tora para}inskogZavi~ajnog muzeja Brani-slava Stojanovi}a,postavka je dosad izla-gana nekoliko puta. Uplanu je weno daqe sre-|ivawe i oboga}ivaweuz pomo} Op{tine i{kole.

UPRAVA ZA POQOPRIVREDU OKONÂLA RADOVE U 36 MESNIH ZAJEDNICA

ZAVR[ENO URE\IVAWE POQSKIH PUTEVAPredsednici mesnih zajednica treba da prijave put za nasipawe u slede}oj godini

UPRAVA ZA INVESTICIJE

POMO] POQOPRIVREDNICIMA

U OKVIRU OBELE@AVAWA DANA OP[TINE

PRIVODI SE KRAJU PODELA 13 TONA POMO]I

PAKETI SOCIJALNO UGRO@ENIM

CRVENI KRST PARA]IN

OBELE@EN SVETSKIDAN SRCA

SKUP IN@EWERA I TEHNIÂRAU istoimenoj {koli prire|eno “Brankovo ve~e”

Poqski putevi ure|ivani su i u Popovcu

Posle 15 godina ku}a narodnog heroja je ure|ena

~etvrtak 18. oktobar 2018. 15Doga|aji Bilten

Dom omladine Para}in jepovodom Dana op{tine or-ganizovao 28. septembradrugi po redu “Festivalnauke”, manifestaciju ko-ja populari{e nauku, au~enicima osnovnih {ko-la ~ini zabavnim i zani-mqivim {kolske predme-te kao {to su fizika, ma-tematika, hemija, biologi-ja...Kroz razli~ite eksperi-mente koji izgledaju kao~arolija, svet nauke izgle-

da zanimqivo i ~udesno,{to je razlog da ga u~eni-ci lak{e prihvate.Festival je odràn na tr-gu u centru grada i jednaza drugom obilazile su gasve para}inske {kole, a iostali koje su privukli za-nimqivi ogledi. Milan Popovi}, dokto-

rant na fakultetu fizi~-ke hemije i predstavnik or-ganizacije “Pokreni Srbi-ju” koja se bavi populari-zacijom nauke, ve} drugi

put dolazi u Para}in da naovaj na~in promovi{e na-uku. Sa svojim timom je deo“Festivala nauke” u Beo-gradu, odakle se pro{irioi na ostale gradove. - Promovi{emo nauku

kroz razli~ite eksperi-mente, bavimo se eksplo-zijama, sagorevawem i sli~-no, obja{wavamo osnovneprincipe hemije, a na fe-stivalu je ve}i broj postav-ki ~lanova na{eg tima.Tako, recimo, obja{wava-

mo kako se pravi te~niazot, imamo dva dela sto-lice gde se stvara op-ti~ka iluzija, zatim fakir-sku stolicu, postavqen jeniz vaga koje pokazuju ko-liku masu bi imali naodre|enim planetama Sun-~evog sistema i druge zan-imqive stvari... Na jednomstolu pokazujemo i kako sepravi de~ja najpopularni-ja igra~ka “qigavci”, rekaoje Milan Popovi}, dodav{ida su ~lanovi wegovog ti-ma sa razli~itih fakulte-ta, a odazivaju se na pozi-ve iz razli~itih gradovaSrbije. N. Stankovi}

Savet za bezbednost sao-bra}aja op{tine svake go-dine obilazi osnovne {ko-le, kako bi najmla|imapruìo osnovna znawa obezbednosti u saobra}aju.Kroz razgovore sa decom,podelu informativnog ma-terijala, deca saznaju kakotreba da se pona{aju u sa-obra}aju na putu od {ko-le do ku}e i na ulici dabi bila bezbedna. - U saradwi sa Agencijomza bezbednost saobra}ajai ove godine organizovalismo podelu promotivnogmaterijala prvacima, odnos-no kwigu “Pa`qivkova prav-ila o saobra}aju”, majicu ika~ket. Ciq je da ih eduku-jemo kako bi bili bezbednina putu do {kole i u situ-

acijama kada se nalaze naulici, rekao je Du{an Ili},predsednik Saveta za bez-bednost saobra}aja tokomjednog od obilazaka.

Tokom cele godine i zastarije u~enike Savet reali-zuje razli~ite aktivnosti naovu temu, a osim edukacije,Savet je obezbedio odgovara-

ju}om horizontalnom i ver-tikalnom signalizacijomprilaze svim {kolama u op-{tini. Kori{}ewem namen-skih sredstava od pla}enihkazni u saobra}ajnimprekr{ajima godinama jeplanirana izrada tehni~kedokumentacije ure|ewa zo-na oko {kola, gradskih iseoskih. Prostor oko 80 od-sto seoskih {kola ve} jeopremqen “leè}im poli-cajcima” i signalizaci-jom, a u planu je da seuradi i zona dràvnog pu-ta gde se nalazi {kola“Vuk Karaxi}” u Poto~cu.

Tu je potrebna saglasnostJP “Putevi Srbije” da bi ina tom delu bila postavqenaodgovaraju}a signalizacija.

N. Stankovi}

U PU “Bambi” od 1. do 5.oktobra obeleèna je “De~-ja nedeqa” pod nazivom “Mo-je je pravo da ìvim sre}noi zdravo - za odrastawe beznasiqa” sa brojnim doga|awi-

ma na kojima se govorilo opravima dece i wihovim oba-vezama, shodno uzrastu. Svaki dan je bio organizo-van druga~ije, uz pri~u da “na-{a prava treba da se po-

{tuju, ali smo i mi du`nida izvr{avano svoje obave-ze”, te da “po{tuju}i dru-ge, po{tujemo i sebe i svo-ja prava”, isti~e JasminaTodorovi}, stru~ni sa-radnik u “Bambiju”.Radilo se na razli~ite

teme, bio je rezervisan danza smeh, jednog dana su

roditeqi ve`bali sa decom,potom su crtali kredom nakeju... Tradicionalni masken-bal odràn je u svim vrti}i-ma za kraj “De~je nedeqe”,

uvek interesantan, zabavani inspirativan. Pored ovih aktivnosti ma-li{ani su obilazili i jav-ne ustanove u gradu, pa su po-setili Zavi~ajni muzej, Bi-blioteku; pred{kolci su po-setili Op{tinu u okviru“Dana otvorenih vrata”,osnovne {kole u gradu i se-lima, vatrogasnu jedinicu,stanicu policije, {to je sveomogu}eno i odli~nom sa-radwom sa roditeqima.

N. Stankovi}

Na konkursu "Mostrazumevawa - me|ugen-eracijska solidarnost" kojije raspisao poverenik zaza{titu ravnopravnosti usaradwi sa Crvenim krstomSrbije, u~enica 8/2 {kole"Branko Radi~evi}" uBuqanu, AndrijanaMilosavqevi}, osvojila jetre}e mesto u konkurencijina stotine de~jih liter-arnih radova iz cele zemqe.Manifestacija je odràna

1. oktobra, dana koji je,ina~e, posve}en starijimosobama, u Beogradu u Knez

Mihailovoj ulici ispredGalerije SANU. Poredizloènih fotografija iapela ove organizacije da sestarije osobe ne zanemaru-ju i po{tuju, govore suodràli i skupu se obratilii ameri~ki fotograf HarviLojd (91), ambasador SADKajl Skat, predsednikCrvenog krsta Srbije drDragan Radovanovi} i pov-erenica za za{titu ravno-pravnosti Brankica Jankovi}.Andrijana je, pored diplome,na poklon dobila i digi-talni foto ram A.K.

Sikiri~ka {kola tre}igodinu za redom ugostila jePokret gorana Srbije kojisprovodi projekat sred-stvima Ministarstva poqo-privrede obilaze}i {kolei u~e}i |ake o zna~aju{uma.Takva radionica odrànaje protekle sedmice i uSikirici za u~enike {estograzreda, a u gostevr{wacima su do{li |aciiz jagodinskog Belu{i}a,O[ “Branko Radi~evi}” izPopovca i “RadojeDomanovi}” iz Para}ina.Druè}i se i u~e}i, u~esni-ci radionice tako su saznalikakve sve biqke rastu una{em kraju, te da {ume ne

sluè samo da proizvodekiseonik ve} i za o~uvawezemqi{ta i prirode.Projekat pod nazivom“Upoznajmo {ume - sa~uvaj-mo {ume”, po re~imapredsednika Pokreta goranaSrbije Novice Milojkovi}a,realizuje se obilaskom iorganizovawem radionica u50 {kola tokom nastavnegodine u Srbiji. Ciq je podizawe svesti

kod mladih o tome koliko su{ume va`ne za o~uvawe na{eprirode, a u~enici {estograzreda su u starosnom dobukada su dovoqno mladi daprihvate informacije, aodrasli da razviju svest opotrebi o~uvawa {uma. Z.R.

U ]i}evcu je 7. oktobra organizovana smotra “Zdravfest” na kojoj su se nadmetala folklorna dru{tva izcele Srbije u de~joj i omladinskoj kategoriji. Od 14ekipa, de~ji ansambl “Abra{evi}” iz Tekije, kome je ovobio prvi takmi~arski nastup, osvojio je drugo mesto“Igrama iz P~iwa”, dok je KUD “Spasovdanski vez” izDrenovca pobedio u omladinskoj kategoriji. ZoranRadowi}, predsednik “Abra{evi}a“, najavio je gosto-vawe ovog KUD-a 28. oktobra u “[arenici” na Prvomprogramu RTS-a. B.D.

DOM OMLADINE PRIREDIO ATRAKTIVAN DOGA\AJ U CENTRU GRADA

FESTIVAL KOJI POPULARI[E NAUKUZanimqivi praskavi eksperimenti privukli su ne samo |ake ve} i prolaznike

TRAJAO [EST SATI

Po re~ima Borisa Lu-ki}a, vr{ioca du`nos-ti direktora Domaomladine, za razlikuod pro{le godine kadaje odràn u pozori{tu,“Festival nauke” sadaje bio u centru grada dabi {to vi{e dece mogloda ga vidi. A s obziromda je trajao od 12 do 18sati, pose}enost je bilavelika.

“DE^JA NEDEQA” U PRED[KOLSKOJ USTANOVI “BAMBI”

BEZBEDNOST U SAOBRA]AJU MLADIH SUGRA\ANA

EDUKACIJA \AKA PRVAKA

KONKURS NA TEMU ME\UGENERACIJSKE SOLIDARNOSTI

MOJE PRAVO DA @IVIMSRE]NO I ZDRAVO

NA “ZDRAV FESTU” U ]I]EVCU

USPEH TEKIJE I DRENOVCA

POKRET GORANA U O[ “BRANKO

KRSMANOVI]” U SIKIRICI

GORANSKA RADIONICA O [UMAMA

ANDRIJANI TRE]E MESTO

~etvrtak 18. oktobar 2018.16 ObrazovaweBilten

U~enici tre}eg i ~etvr-tog razreda Ekonomske iMa{insko-elektrotehni~ke{kole posetili suOp{tinu Para}in, odnos-no wene slu`be, u okviru“Dana otvorenih vrata”po~etkom oktobra, povodomobeleàvawa Danaop{tine. U prisustvuslu`benih lica obi{lisu sve kancelarije, pa ikabinet predsednika Sa{ePaunovi}a, koji ih je upoz-nao sa onim {ta radi.Kako bi mladima {to

vi{e pribliìo svojezadatke, Paunovi} je,izme|u ostalog, naveo da jeme|u wima pla}awe stru-je za {kole, rad na dobi-

jawu upotrebne dozvole zanovu zgradu Kulturnogcentra i sli~no, pokazaoim je opremu zaprezentacije i mape zasastanke u o~ekivawudolaska delegacije{vedske firme“Rimaster”... U svakom slu~aju posetaje bila korisna, isti~eprofesorka Marijana\or|evi}, jer su mladimogli da nau~e koji se sveposlovi obavqaju uOp{tini, {ta radipredsednik i kakofunkcioni{u op{tinskeslu`be. Dva dana ranije, a istimpovodom, predsednikop{tine primio je u~enikedrugog razreda O[ "\uraJak{i}", sa u~iteqicomZoricom Davidovi}. Temesu bile u skladu sa uzras-tom posetilaca: o radupredsednika, odrastawu,bezbednosti dece u gradu,predlozima kako da najm-la|i rastu u zdravomokruèwu... Kako je reklau~iteqica, na odraslima jevelika odgovornost da decipruè zdravo odrastawe, adeca su se interesovalaza aktivnosti predsednika,ho}e li biti vi{eigrali{ta i sli~no.Na kraju posete mali{anisu poklonili predsednikucrte` koji su uradili u{koli. N. Stankovi}

Dru{tvo u~iteqa na{eop{tine u okviru projek-ta "Pametno leti -kreativne radionice zamlade" koji podràvaRegionalni programlokalne demokratije naZapadnom Balkanu(ReLOaD), finansiraEvropska unija, a sprovo-di Program Ujediwenihnacija za razvoj (UNDP),organizovalo je 25. sep-tembra tribinu u O["Radoje Domanovi}". Nazivtribine namewene rodite-qima bio je "Zna~ajfunkcionalnog znawa za

neformalno obrazovawe",a predava~ dr RankoRajovi}, autor NTC sis-tema u~ewa.Kako je rekao jedan od

predava~a NTC VukRajovi}, on se realizuje u17 dràva u Evropi, kodnas u mnogim osnovnim,sredwim i visokim {kola-ma, u ciqu razvojafunkcionalnog obrazovawa.Na tribini su roditeqiinformisani o naj~e{}imgre{kama koje prave uvaspitawu, na~inima kako

ih prevazi}i, kako decuuputiti na u~ewe krozigru i lako usvajawe znawai sli~no.Violeta @ivkovi}, predsed-nica Dru{tva u~iteqa,objasnila je da je tribinaprva aktivnost u okviruprojekta, posle ~ega sledijo{ nekoliko radionica dokraja ove kalendarske godine.Ukupno pet radionica izrazli~itih oblastibesplatne su za decu, a moguih izabrati shodno svojiminteresovawima. Prva je

odràna proteklog vikendau Ekonomsko-trgovinskoj{koli, 13. i 14. oktobra, awen naziv je “U svetu nauke- molekularna kuhiwa.Dvodnevnu obuku pro{lo je30 u~enika osnovnih {kola,a svoja iskustva prene}edrugovima na vr{wa~kimradionicama. Svaka osnovna {kola

bi}e doma}in po jedneradionice, a u~esnici suosnovci svih uzrasta, reklaje @ivkovi}eva.

N. Stankovi}

U O[ "BrankoRadi~evi}" u Popovcu 26.septembra organizovan jedoga|aj "Deca su ukrassveta", posve}enobeleàvawu “Dana evrop-skih jezika”, saznali smood direktorke {kole, mrSneàne Cveji}.Tema manifestacije bilaje detiwstvo, a u~enicii nastavnici srpskog,engleskog i ruskog jezikapoku{ali su da prikaùovaj nezaboravni periodìvota na stranim jezici-ma, rekla je nastavnicasrpskog RuìcaStevanovi}.Na ruskom jeziku recito-vali su pesme, odigrali

rusku igru i otpevali"Rjabinu{ku", zatim su sepredstavili glumom naengleskom tuma~e}i TomaSojera i prijateqe, a gostisu potom uìvali i u sti-hovima Miroslava Anti}ai zvucima harmonike.Doga|aj je zavr{en poz-dravima na srpskom, ruskomi engleskom jeziku.Koliko su u~enici

uìvali u priredbi govorii to {to su poèleli dase druèwe ponovi inarednog septembra. O~eku-je se, zbog toga, da }eovakvo obeleàvawe “Danaevropskih jezika” postatitradicionalno u {koli uPopovcu. N.S.

Na Dan op{tinePara}in, 27. septembra,u okviru CISKO sem-inara u Ma{insko-elek-trotehni~koj {koliodràna je prezentaci-ja aplikacije PacketTracer za projektovawera~unarskih mreà, saz-nali smo od mentora iakreditovanog predava~aCISKO akademije,diplomiranog inèweraelektrotehnike IgoraJevti}a, profesora elek-tro-grupe predmeta.Seminar je namewenu~enicima ~etvrtograzreda jer je neophodanvi{i nivo znawa i dobropoznavawe stranog jezika.- Aplikacija Packet

Tracer je softver kojipredstavqa mre`ni emu-lator, koji sluì zaprojektovawe ra~unarskihmreà, za integracijunekih pametnih ure|aja,senzora, od razli~itihtermostata za kotlovena pelet do nekih alar-ma, kamera, sistema zakontrolu pristupa isli~no. Namewen jeu~enicima ~etvrtograzreda, smer elek-

trotehni~ar ra~unara,a onlajn u~estvuju ikolege i biv{i u~enici,sada{wi studenti. Onikoji uspe{no zavr{ekurs dobijaju me|unaro-dno priznate serti-fikate, objasnio je pro-fesor Jevti}.Deo kursa radi se i nal a b o r a t o r i j s k i mve`bama, pa u~enici ve}imaju gotove projekte,ra~unarske mreè. Onikoji èle vi{e da rademogu mnogo da seusavr{e, tako da ovajkurs mnogo zna~i zavi{i nivo znawa ui n f o r m a c i o n i mtehnologijama.Kako je rekao profesorJevti}, ME[ je odpro{le godine akredi-tovana CISKO akademi-ja u saradwi saElek tro t e h ni~kimfakultetom u Beogradu,zbog ~ega je u mogu}nos-ti da ponudi u~enicimai ostalim licima 14kurseva iz oblasti pro-gramirawa, ra~unarskihmreà i drugih iz IToblasti.

N. Stankovi}

ZA SREDWO[KOLCE I OSNOVCE “DAN OTVORENIH VRATA”

KAKO RADE OP[TINSKE SLU@BE?Najzanimqivija su bila saznawa o poslovima koje obavqa predsednik op{tine

REALIZUJE SE PROJEKAT DRU[TVA UÎTEQA OP[TINE PARA]IN

“PAMETNO LETI - KREATIVNE RADIONICE ZA MLADE”

NOVEMBAR

I DECEMBAR

Po~etkom novembraplanirana je radionica"U carstvu kwiga", kra-jem tog meseca"Matematika - kako jenau~iti i primenitilako", a krajem decem-bra je radionica"Primewena umetnost",odnosno izrada prak-ti~nih stvari, deku-paà, ukrasnih pred-meta i sli~no.

I PRED[KOLCI POSETILI PREDSEDNIKA

Kao i svake godine, i pred{kolci su za Dan op{tineposetili Op{tinu i predsednika, a ovog puta bilaje to grupa vrti}a “Kolibri”. Sa predsednikomPaunovi}em razgovarali su o wima interesantnimtemama. Na kraju su mu, kao poklon, uru~ili svojeuramqene crteè grada, a Paunovi} je uzvratiokwigom sa ilustracijama i fotografijama Para}ina.

Prva aktivnost bila je tribina, a pro{log vikenda prva radionica

U [KOLI “BRANKO RADIÊVI]” U POPOVCU

U OKVIRU CISKO SEMINARA U

MA[INSKOJ [KOLI

PREZENTACIJA APLIKACIJE PACKET TRACER

“DAN EVROPSKIH JEZIKA”

~etvrtak 18. oktobar 2018. 17Obrazovawe Bilten

Izme|u dva broja“Biltena” {kole su nas-tavile sa aktivnostimaobeleàvawa praznikaOp{tine, pa je tako uO[ "Branko Krsmanovi}"u Sikirici 24. septem-bra prikazana izlo`baradova sa “\a~ke likovnekolonije” koju je otvoriladirektorka Slavica Vuli}.Tom prilikom istakla jeslikarski talenat u~esni-ka kolonije i aktivnostnastavnice likovnog obra-zovawa ove {kole, DanijeleStankovi}, u pripremiu~enika za rad na koloni-

ji. U ovoj {koli, u~enicisu, tako|e, i ove godinezasadili u dvori{tu “ode-qewsko drvo” i imali bro-jne sportske aktivnosti.U okviru saradwe {kola"\ura Jak{i}" i "VukKaraxi}" u Poto~cu, kojatraje godinama, u poto~koj{koli odràna jeprezentacija filma"Znamenitosti Para}ina",

~iji su autori u~enicistarijih razreda {kole"\ura Jak{i}" i wihovihnastavnika. Za u~enike{estog razreda poto~ke{kole realizovan je kvizznawa, a tih dana organi-zovane su i karaoke.U {koli "\ura Jak{i}"tako|e je odràn kviz, alina temu "[ta zna{ oPara}inu" za u~enike star-

ijih razreda. Kako je reklanastavnica MirjanaPaunovi} Maksimovi},organizator kviza bilo jestru~no ve}e prirodnihnauka ove {kole. U istoj ustanovi 28. sep-tembra prikazan je filmo Vi}entiju Raki}u, koji supripremili u~enici uzstru~nu pomo} nastavniceistorije Marije Stevi}

Mitrovi}. Oni su krozsvoja istraìvawasakupili istorijskepodatke i napraviilifilm o ovom nau~niku.Posle toga otvorena jeizlo`ba likovnih i lit-erarnih radova na temu"Para}in, grad koji usvom srcu nosim", gde suradovi pisani naengleskom, francuskom isrpskom jeziku.U {koli "Branko

Radi~evi}" u Buqanuu~enici od petog doosmog razreda su

oslikavali zid u holu{kole, a kao temu izabralipojmove iz nastavnih pred-meta u vi{im razredima,koji su ih inspirisali.Mural su radili vi{edana, a sli~ne muraleradili su u~enici i ostal-ih podru~nih odeqewa{kole iz Popovca.

N. Stankovi}

O[ "Stevan Jakovqevi}"tokom oktobra realizujeprojekat "Znawe bez grani-ca" zahvaquju}i sredstvi-ma dobijenim na konkursukompanije CRH. Saradnicina projektu su skoro svepara}inske {kole,Udruèwe za podsticawepreduzetni{tva "@ivojinMi{i}" iz Beograda iUG "Interkultura" izBeograda.Ciq projekta je profe-

sionalno usavr{avawe istru~na podr{ka i pomo}svima koji rade u prosvetiu na{oj op{tini, rekao jeprofesor engleskog jezikau O[ “Stevan Jakovqevi}”i Gimnaziji, BorkoPetrovi}, koordinatorprojekta. On je nosilaczvawa “Najboqi edukatoru Srbiji” zahvaquju}i svo-jim dostignu}ima u radu uprosveti, odakle je ipotekla ideja da se i

ostali nosioci ovog zvawapredstave na{im {kolama. - Od 2014. godine je

izabrano ukupno 59 najbo-qih edukatora u Srbiji, pasam ovim projektom hteo danajve}i stru~waci uprosveti u na{oj zemqido|u i na licu mestapokaù kolegama ~ime sebave i kako vode nastavuu svojim {kolama. Me|uwima su i najboqi nas-tavnici sveta, u grupi odprvih 50, zamenici min-istra, ~lanoviNacionalnog prosvetnogsaveta, savetnici, predsed-nici dru{tava i udruèwa,magistri i doktori nauka,pisci uxbenika i sli~no,

objasnio je BorkoPetrovi}.Prema rasporedu, prva

dva dana oktobra trojenajboqih u~iteqa, od kojihje jedan nominovan da pred-stavqa na{u zemqu nasvetskom takmi~ewu zanajboqeg nastavnika sveta,odràli su ugledne ~asoveu niìm razredima {kola"\ura Jak{i}", "StevanJakovqevi}" i "RadojeDomanovi}" i razgovar-ali sa kolegama o novimna~inima rada. Posetusu zavr{ili tribinom zasve u~iteqe i nastavnikepara}inske op{tine uamfiteatru Tehnolo{ke{kole. N. Stankovi}

Ma{insko-elektrotehni~ka{kola (ME[) je u~esnikSajma privrede duè oddecenije, a posetiocimaminulog sajma {kola jeprezentovala svoje pro-file u tre}em i ~etvrtomstepenu, kao i deo opremekoju poseduje, re~i sudirektorke Sla|aneBogdanovi}.Ova {kola veoma vodi

ra~una o obrazovnim pro-filima kako bi uvekponudila ono {to jepotrebno trì{tu, nezanemaruju}i u~enike kojinastavqaju svoje {kolo-vawe i na fakultetimakoji nisu srodni profil-ima iz sredweg obrazo-vawa. Izbor aktuelnihprofila iz oblasti infor-maciono-komunikacionih

tehnologija, programirawa,multimedija, doprineo jeda se u situaciji smawewabroja u~enika koji zavr{ava-ju osnovno obrazovawe,pove}ava broj u~enika kojiupisuju ME[, isti~edirektorka. Tako je pro{legodine upisano ukupno 406u~enika, a ove godine 443. Dualni sistem omogu}avau~ewe kroz rad, boqe{anse za zaposlewe, sti-cawe znawa i ve{tina zapokretawe sopostvenogbiznisa. Pored ostalih,ME[ sara|uje i sa kom-panijom CRH Srbija, sakojom je sklopila ugovoro izvo|ewu prakti~ne nas-tave budu}ih elek-trotehni~ara energetikei elektroinstalatera.

N. Stankovi}

ZAVR[ENE BROJNE [KOLSKE AKTIVNOSTI POVODOM DANA OP[TINE

VELIKI DOPRINOS \AKA PRAZNIKUOrganizovane su izlo`be, kvizovi, prikazivani filmovi, |aci su radili murale...

IZLO@BA U

EKONOMSKOJ [KOLI

Ni ove godine uEkonomsko-trgovinskoj{koli nije izostalaizlo`ba likovnih rado-va i fotografije.Otvorena je po~etkomoktobra, a postavku sunapravili u~enicitre}eg razreda uz pomo}svoje profesorkeMiroslave Ivankovi}.

POSETA NAJBOQIH PROFESORA

- Ovo je bila prva od ~etiri posete najboqih eduka-tora u toku oktobra. Slede}a je bila poseta najbo-qih nastavnika Srbije 15. i 16. ovog meseca.Najboqi profesori dolaze u radnu posetu 22. i 23,a projekat zavr{ava wihovom posetom seoskim{kolama 29. i 30. oktobra. Poseta obuhvata ugledne~asove, radionice, tribine i prezentacije.

U OKVIRU PROJEKTA "ZNAWE BEZ GRANICA" O[ “STEVAN JAKOVQEVI]”

NAJBOQI EDUKATORI SRBIJE U PARA]INUPrva je bila poseta troje najboqih u~iteqa koja je zavr{ena tribinom u Tehnolo{koj {koli

MA[INSKO-ELEKTROTEHNI^KA [KOLA NA SAJMU PRIVREDE

TRADICIJA DU@AOD DECENIJE

O[ "BRANKO KRSMANOVI]" POSTOJI 174 GODINE

O[ "Branko Krsmanovi}"u Dowoj Mutnici obeleìlaje Dan {kole brojnimdoga|ajima, a tema priredbeodràne 2. oktobra bilaje planeta Zemqa, jer jeova {kola dobila status“Eko {kole” i zelenu zas-tavicu, saznali smo oddirektorke AleksandreObradovi}, koja obja{wavada je {kola pro{le godineukqu~ena u me|unarodniprojekat “Eko {kola”.Na priredbi i drugim man-ifestacijama na kreativanna~in se govorilo oekologiji i wenom zna~aju,za{titi i unapre|ewuìvotne sredine. Tokom

cele te nedeqe realizo-vani su razli~iti doga|aji,u svim podru~nim ode-qewima odràne supriredbe, “Festival nauke”,prikazana je projekcija obra-zovnog filma napravqenogu {koli koji je nagra|enpro{le godine na festivalu"Kreativna ~arolija".Tako|e je promovisan {kol-ski ~asopis "Kamen~e" iodràno takmi~ewe malihkuvara u pripremi send-vi~a...[kola u Dowoj Mutnicipostoji 174 godine, a ove{kolske godine je upisala220 u~enika u dvadesetodeqewa. N. Stankovi}

RO\ENDAN DOWOMUTNI^KE [KOLE

Ugledne ~asove po~etkom meseca dràli su najboqi u~iteqi

Projekcija filma “Znamenitosti Para}ina” ~iji su autori |aci O[ “\ura Jak{i}”

Oslikavawe muralau {koli u Buqanu

~etvrtak 18. oktobar 2018.18 KulturaBilten

Na ~etvrtom Festivalufolklora op{tinePara}in, odrànom 6.oktobra u organizacijiKulturnog centra, nastupi-la su kulturno-umetni~kadru{tva iz Buqana, Poto~-ca, Bo{wana, Stubice,Gorweg Vidova, Drenov-ca, Tekije, Dankova, MZ“4. jul”, te para}inskiKUD “Branko Krsmano-vi}”.Na programu su bile igreiz Leskovca (Tekija, Dan-kovo, Bo{wane, Mesna za-jednica “4. jul”), igre izJasenice (Buqane), iz Gor-we Resave (Poto~ac), igreiz Kosovskog Pomoravqa

(Para}in), igre iz Srbi-je (Stubica), iz okolineNi{a (Gorwe Vidovo) i izZapadne Srbije (Dreno-vac).Pored folklornih grupa,nastupilo je i dvoje mla-dih solista: vokalni, ~e-trnaestogodi{wa Vikto-rija Joksimovi} iz Svojno-va i solista na harmoni-ci, Vladimir Obrenovi} izDowe Mutnice, tako|e ~e-trnaestogodi{wak, sa sple-tom narodnih pesama i na-rodnih kola.Osim KUD “Branko Kr-

smanovi}” iz Para}ina iKUD “Radoslav Lazi}” izStubice, koja su ne{to

starija dru{tva, prvo izpedesetih godina 20. veka,drugo od 1991. godine, svaostala su osnovana posled-wih nekoliko godina. Me-|utim, iako skora{weg da-tuma, sva su ve} postiglazna~ajne uspehe na fol-klornim takmi~ewima {i-rom na{e zemqe, a KUD“Spasovdanski vez” iz Dre-novca i na me|unarodnimfestivalima u Belorusiji,Turskoj, Rumuniji i Gr~koj,dok su starija dru{tvave} imala lepe uspehe natakmi~ewima van zemqe:KUD iz Stubice na takmi-~ewima u Bugarskoj i Ru-muniji, a KUD “Branko

Krsmanovi}” iz Para}inasamo posle obnove 2012. go-dine ima oko 300 nastupau zemqi i inostranstvu.Publika je te ve~eri mo-gla da uìva u na{im pe-smama i narodnim kolimakoja su postala deo svet-ske kulturne ba{tine, alii u na{oj tradicionalnojnarodnoj no{wi, bogatoj ve-zovima i raznim drugim de-taqima i ukrasima. Istotako, publika je umela dauspe{na izvo|ewa nagradiaplauzima, a na kraju jeVojkan Risti}, ~lan Op-{tinskog ve}a, podeliozahvalnice svim u~esnici-ma. D. Nikoli}

Do pre par dana u gale-riji Kulturnog centrabila je postavqena izlo-`ba sa 43. Siseva~ke li-kovne kolonije, ~ije slikeostaju fondu Kulturnogcentra.Autori koji su radili naKoloniji bavili su serazli~itim temama - lepo-tom prirode, oblicima ge-ometrijskih figura, iz-razima qudskih lica, go-vorom tela, ali, isto ta-ko, oni dolaze iz razli~i-tih likovnih poetika. Ta-ko, na primer, MarinaRadulovi}, ~lan crnogor-skog udruèwa likovnihumetnika, ne izlazi izpoetike apstrakcije; No-vosa|anin Sa{a Dobri}je pod uticajem zlatnihboja vizantijskog slikar-stva; \uzepe Pipo Alto-mari, profesor sa Sici-lije, uradio je apstraktneslike jakih mediteranskihboja. Geometrijskih moti-va ima jo{ na slikamaAleksandra Pedovi}a, ro-dom iz Kraqeva i JasneDrami}anin, rodom iz Za-

dra. Izrazom qudskog li-ca i govorom tela bave seslike Zorice \or|evi},direktorke na{eg Kultur-nog centra, zatim slikeDejana Dekija Milivojevi-}a, rodom iz Jagodine, te

izvanredna slika Slavoqu-ba Radivojevi}a, iz [ap-ca, koji je stvorio i jedanpejza`, dok su se lepo-tom prirode bavile slikepara}inskog dr Stojadi-novi}a, ni{kog slikaraBudimira Cvetkovi}a iPara}inca AleksandraStanojevi}a Kempe.

D. Nikoli}

Izlo`ba Zavi~ajnog mu-zeja Para}in, pod nazi-vom “Sredwovekovno nasle-|e Parakinovog broda”,gostovala je krajem pro-{log meseca u Muzeju “Ho-reum Margi” u susednoj]upriji. Autor izlo`be jearheolog Filip Stefano-vi}, urednik BranislavStojanovi}, direktor mu-zeja, a grafi~ki dizajn jekreirala Emina Mlade-novi}. Na otvarawu izlo-`be, kratke informacijedali su autor i direkto-ri dva muzeja, BranisalavStojanovi} i Novak Nova-kovi}.S obzirom da je ]upri-

ja u sredwem veku bila usastavu Petru{ke obla-sti, te da jednim delomsvog delokruga Zavi~ajni

muzej Para}in pokriva te-ritoriju ]uprije, izlo-`ba je oboga}ena ekspona-tima koji se odnose naRavanicu i sredwovekovnigrad Ravno, kao i maketa-ma utvr|enog grada Pe-trusa i manastira Nama-sije i Petru{e, ina~e rad\or|a Ili}a, saradnikamuzeja.Kao {to smo pisali po-vodom iste izlo`be u Pa-ra}inu, izloèni arte-fakti, makete i fotogra-fije svedo~e o bogatomnasle|u Para}ina i ]u-prije, otkrivenog na ~etr-naest lokaliteta na ko-jima su vr{ena arheolo{kaiskopavawa, dok budu}earheologe ~eka jo{ 28 po-znatih nalazi{ta.

D. Nikoli}

Autor teksta ovog koma-da je Bratislav Petkovi},dramski pisac i rediteq,osniva~ Muzeja automo-bila - oldtajmera ikamerne scene "Modernagaraà", ina~e biv{iministar kulture. Budu}ivlasnik najstarijeposlasti~arnice uBeogradu i pripadnikgra|anske klase, wegovtekst spada u red crno-bele tehnike slikawaistorije: poredak posed-nika kapitala slikan jetoplim bojama, a poredakzasnovan na vrednovawurada prikazan je kaototalitaran.U nameri da prikaè

totalitarnu prirodu novogreìma, autor radwusme{ta u vreme posetesovjetske delegacije, 1955.godine, kada su preduzete

najstroìje mere bezbed-nosti. Radwa se odvija ujednoj kafani u kojoj radikao ~ista~ica poznata hero-ina, Milunka Savi}, {totreba da ukaè na uzalud-nost `rtvovawa i nezah-valnost novih pokolewa... Rediteq obnovqene pred-stave u produkcijiPozori{ta Para}in jeTomislav \or|evi}, kojiigra kapetana BlagojaPetrovi}a; lik MilunkeSavi} tuma~i Danijela[o{ki}, a TanaskaTopalovi}a igra PredragJovanovi}, uspe{no ost-varuju}i nameru autora dapredstavnike nove vlastiprikaè kao primitivne ibrutalne, spremne nanasiqe svake vrste.Obnovqena predstava je

izvedena desetog oktobra. D. Nikoli}

U subotu, 6. oktobra, uorganizaciji Dru{tva“Petrus” iz Zabrege,odràna je ~etvrtakwièvna kolonija,,Namasija" i Devetalikovna kolonija ,,Molitvapod Petrusom". Obekolonije organizovane suu jednom danu jer zboglo{eg vremena i radova nakonzervaciji fresaka umanastiru Namasija, nisumogle da budu organizovanetokom leta, isti~e VladaVu~kovi} iz “Petrusa”.Na kwièvnoj koloniji

u~estvovalo je 20 stvar-alaca iz Para}ina, ]upri-je, Kraqeva i Kru{evca, atema ove godine bila je,,Molitva pred freskamaNamasije". - Kwièvnici su pored

Crnice i manastirskog kom-pleksa kazivali svoje pesme,a program su ulep{ali nas-tupi zabre{ke folklornegrupe i glumca kru{eva~kogpozori{ta DraganaMarinkovi}a. Kad je olikovnoj koloniji re~,slikari su u prelepom ambi-jentu stvarali svoja delana platnu, a bilo ih je izPara}ina, Beograda imladih umetnika iz Zabrege,~lanova “Petrusa”.Vu~kovi} isti~e da

slede}e godine obeleàva-ju dva jubileja: petogo-di{wicu kwièvne ideceniju likovne koloni-je. Za devet godina nalikovnoj koloniji nastaloje preko 70 slika samotivima iz Zabrege iokoline. Z.R.

PUBLIKA U@IVALA U NARODNIM PESMAMA I KOLIMA U SRC “7. JUL”

FESTIVAL FOLKLORARAZGALIO PUBLIKU

Nastupilo je deset kulturno-umetni~kih dru{tava iz na{e op{tine i dvoje solista

ZAVIÂJNI MUZEJ GOSTOVAO U ]UPRIJI

“SREDWOVEKOVNO NASLE\EPARAKINOVOG BRODA”

Folklora{i su se predstavili kolima iz vi{e krajeva Srbije

OBNOVQENA PREDSTAVA U PRODUKCIJI NA[EG POZORI[TA

“LEGIJA ÂSTI”O [EZDESETIM

GODINAMA

DVE MANIFESTACIJE DRU[TVA “PETRUS”

U~esnici kolonija u Zabregi

KWI@EVNA I LIKOVNA KOLONIJA

U GALERIJI KULTURNOG CENTRA

IZLO@BA SASISEVA^KEKOLONIJE

~etvrtak 18. oktobar 2018. 19Sport Bilten

Na Op{tinskom tak-mi~ewu u atletici zau~enike para}inskih {kolau~estvovalo je 294 u~eni-ka, a prvoplasirani pojed-inci i ekipe nadmeta}e sekrajem oktobra u ]uprijina Okru`nom takmi~ewu.U disciplini vorteks u

kategoriji od 1. do 4.razreda osnovnih {kola, uènskoj konkurenciji prvomesto je zauzela MilicaGojkovi} iz {kole "M.Popovi} Ozren", u mu{koj,Du{an Simi} iz {kole"S. Jakovqevi}". U dis-ciplini skok u daq prvaje Iva Marjanovi} (“M.Popovi} Ozren”), a kodde~aka Andrej Mari} iz{kole "S. Jakovqevi}". Na60 metara najbrà je bilaIva [uti} iz {kole "M.Popovi}", me|u de~acimaVuka{in Pavlovi} ("\.Jak{i}").U kategoriji 5. i 6. razre-da, na 60 metara najbrì subili Teodora Dimitrijevi}("\. Jak{i}") i ViktorAleksi} iz iste {kole. Udisciplini 300m prva jeAleksandra Arsenijevi},tako|e |ak O[ "\.Jak{i}", dok je u mu{kojkonkurenciji bio najboqiBogdan Peru{inovi} izO[ "B. Radi~evi}"Popovac. U disciplini 600mpobedili su IvonaPelivanovi} i \or|eSko~aji}, oboje u~enici{kole "\. Jak{i}"; u skokuu vis Natalija Milovanovi}i Nikola Markovi} iz{kole "S. Jakovqevi}" iDowe Mutnice, dok su u

skoku u daq bili najboqiAna Miqkovi} i MarkoMilojevi} ("S.Jakovqevi}" i Popovac).Miqkovi}eva je pobedilai u bacawu kugle, a umu{koj konkurencijiBoìdar Jovanovi} iz "M.Popovi} Ozren".U kategoriji 7. i 8. razre-da, u disciplini 100mprvi su An|ela Petrovi}i Nikola Vasi}, oboje iz{kole "S .Jakovqevi}".Na 300m pobedu su odneliAwa \uki} i KristijanRisti} iz {kola “S.Jakovqevi}" i"\. Jak{i}",na 600m Danijela Ili}iz poto~ke {kole, a na800m Nikola Jovanovi}iz {kole "\. Jak{i}".U disciplini {tafeta

4x100 m, devoj~ice, prva je{kola "S. Jakovqevi}",u kategoriji de~aka "\.

Jak{i}". U bacawu kuglenajboqi su bili IsidoraJovanovi} i GordijanPavlovi} (Sikirica i "\.Jak{i}"); u skoku u daqAn|ela Arsi} i IlijaPetrovi} ( Poto~ac i "\.Jak{i}"; u discipliniskok u vis TijanaMiqkovi} i Aleksa Dini}iz {kola "S. Jakovqevi}"i "\. Jak{i}".Ekipno, 7. i 8. razred,

najboqe su bile devoj~ice{kole "S. Jakovqevi}" ide~aci iz "\ure".U kategoriji sredwih

{kola, na 100m najbrè jetr~ala gimnazijalka JulijaFilipovi}, u mu{kojkonkurenciji Milan Mati}iz Tehnolo{ke. U disci-plini 400m prvi su biliIva Aksentijevi} izGimnazije i Matija Zari}iz Tehnolo{ke; na 800m

najbrà je bila NikoletaMarjanovi} (opetGimnazija), na 1000mStefan Savi} izTehnolo{ke.U diciplini {tafeta

4x100 m, ènska konkuren-cija, prva je ekipaGimnazije, u kategorijide~aka ekipa Tehnolo{ke{kole. U skoku u daqnajboqi su bili NevenaAskovi} iz Tehnolo{kei Du{an Radenkovi} izGimnazije; u skoku u visMilica Peru{inovi} iDavid Vitanovi}, oboje izEkonomske {kole; ubacawu kugle DejanaPoàwi iz Tehnolo{ke,kao i Jovan Radovanovi} izGimnazije.Ekipno, gimnazijalke su

prve, a u mu{koj konkuren-ciji Tehnolo{ka {kola.

B. Drenovakovi}

O[ “\. Jak{i}” dobila je re-kvizite za nastavu fizi~kogvaspitawa u okviru akcijedodele opreme prvoj grupi od95 {kola u Srbiji, koju rea-lizuju Vlada RS, Ministarstvoomladine i sporta i Savez za{kolski sport. Opremu ~ineko{evi, table, mreè za od-bojku i golove za mali fud-bal, lopte i drugi sportskirekviziti, pre svega za gim-nastiku.

Kako kaè ~lan UO Save-za za {kolski sport Srbi-je Darko Bajki}, na nivouPomoravskog okruga doneta jeodluku da opremu prvo dobi-je O[ “\ura Jak{i}”, kaonajboqa kada su {kolskasportska takmi~ewa u pi-tawu. Ova {kola je vi{e-struki uzastopni pobednikSrbije u {kolskoj gimna-stici sa ekipom i mla|ih istarijih pionira. B.D.

U Prvom kolu jeseweLige Regiona centralneSrbije za najmla|e kate-gorije, razvojni "B" pro-gram za pionire iz seri-jske vazdu{ne pu{ke ikadete iz standardne vaz-du{ne pu{ke, takmi~ilo se68 strelaca iz 10 gradovacentralne Srbije.

Streqa~ki klub "SFSBorac" predstavqalo je u]upriji 9 takmi~ara. Ukategoriji pionirki sa181 krugom Awa Popovi}je osvojila 3. mesto, a ukategoriji kadetkiwavrhunskim rezultatom od395 krugova bila je najbo-qa. B.D.

Na Dràvnom padobranskom prvenstvu u disciplini sko-kovi na ciq, odrànom u Beogradu, u konkurenciji 7 eki-pa i 37 takmi~ara, ekipa para}inskog Aero kluba “Na{a kri-la” osvojila je tre}e mesto. Peto~lana ekipa bila je u sa-stavu: Dragan Obradovi}, Neboj{a Simi}, Nikola Cvetko-vi}, Stefan @ivkovi} i Svetlana Simi}.Du{an Luki} nastupao je kao pojedinac u konkurenciji ju-niora, a Svetlana Simi} je u ènskoj konkurenciji osvo-jila tre}e mesto. B.D.

Odbojka{i “Bo-rca” pobednici suprvog stepenaKUP-a Srbije. Ufinalnoj utakmi-ci savladali su uProkupqu OK”Topli~anin” re-zultatom 3:1, aprethodno bili suboqi od ekipeVrawa i “Timoka”iz Zaje~ara. U

takmi~ewu su u~estvovale ekipe iz Ni{avskog, Zaje~arskog,Pirotskog, P~iwskog, Topli~kog i Pomoravskog okruga.Naàlost, u osmini finala KUP-a Srbije izgubili su pro-tiv superliga{a, ekipe “Spartaka” iz Qiga. B.D.

Sa uglednog takmi~ewa"Leskova~ki pobednik"pliva~i “Posejdona”inkasirali su devetmedaqa. Lazar Mila~i}je osvojio dve zlatnemedaqe, Duwa Tasi} tako|edve, Milan Zlonoga istibroj srebrnih medaqa, kaoi pliva~ Mario Lajb, dokse Luka Dra{kovi} domo-gao bronze. B.D.

Sa me|unarodnog pli-va~kog mitinga “Lesko-va~ki pobednik”, me|u490 pliva~a iz Bugarske,Makedonije i iz Srbije,PK “Delta” donela je{est medaqa, od kojih jeIlija [o}i} (11) osvojiotri: srebrnu i 2 bronza-ne. Kala Kova~ (10) oki-tila se srebrom, a SaraKova~ (9) tako|e srebromi bronzom, dok je An|elaMarkovi} isplivala li~-ne rekorde. B.D.

Na terenima pored Resavice 6. i 7. oktobra odràno jeorijentiring takmi~ewe koje se bodovalo za ligu Srbije,a drugog dana je odràno Prvenstvo Srbije na sredwim dis-tancama. Orijentiring klub "Para}in" nastupio je sa 4 tak-mi~ara. Na prvenstvu Srbije u kategoriji M18 MarkoRadovanovi} je zauzeo 3. mesto, u kategoriji M45 AleksandarMilojkovi} je osvojio 2, a Dejan Radovanovi} 5. mesto. Ukategoriji Szs-C Maja Radovanovi} je bila prva. Ukupnimzbirom rezultata nakon dva dana Radovanovi} je drugi ukategoriji M18, Dejan Radovanovi} u kategoriji M45 tako|edrugi, a Aleksandar Milojkovi} {esti. B.D.

Karatisti Crnice uspe{no su startovali na po~etku jese-weg takmi~arskog kalendara Karate federacije Srbije. Na {kol-skom prvenstvu uè Srbije takmi~ari “Crnice” predstavqa-li su i svoje {kole. Milica @ivadinovi} osvojila je sreb-nu medaqu za {kolu “\ura Jak{i}”, Lazar Nikoli} srebr-nu i Dimitrije @ivkovi} bronzu za {kolu “Mom~ilo Po-povi}”, dok je Nemawa Petrovi} doneo tako|e bronzu Gim-naziji. B.D.

NA OP[TINSKOM TAKMIÊWU U ATLETICI 294 UÊNIKA

POÊLA SEZONA [KOLSKIH TAKMIÊWAPrvoplasirani pojedinci i ekipe u~estvova}e na Okru`nom u ]upriji

STRELCI “SFS BORCA” U ]UPRIJI

ODLI^NA AWA POPOVI]

NAGRADA ZA USPEHE U [KOLSKOM SPORTU

REKVIZITI ZA O[ “\URA JAK[I]”

KO[ARKA[KI KLUB “PARA]IN”

SEZONA KRENULA POBEDOM

DR@AVNO PODOBRANSKO PRVENSTVO

“NA[A KRILA” TRE]A

ORJENTIRING KLUB “PARA]IN”

TAKMIÊWE U RESAVICI

[KOLSKA TAKMIÊWA

USPESI KARATISTA CRNICE

PLIVA^KI KLUB

“POSEJDON”PLIVA^KI MITING U LESKOVCU

IZ LESKOVCADEVET MEDAQA

ZA “DELTU”6 MEDAQA

Na doma}em terenu na{i ko{arka{i savladali su eki-pu KK “Smederevo 1953”, rezultatom 89:69. Protiv pro{lo-godi{weg B liga{a na{i momci su u drugoj ~etvrtini po-kazali kakav potencijal poseduju i nagovestili da bi ovasezona mogla biti boqa od prethodne. Prakti~no jeutakmica u tom periodu bila re{ena jer je na poluvreme-nu bilo 19 razlike. Proteklog vikenda na{ klub je izgu-bio u gostima u Jagodini sa 96:72. B.D.

OK “BORAC” NA KUPU SRBIJE

PRVAK PRVOG STEPENA

~etvrtak 18. oktobar 2018.20 Deùrna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 11.500

Prva “[argarepijada”,organizovana pretpro{lenedeqe u Striì, okupi-la je oko 20 izlaga~a -proizvo|a~a {argarepe, anakon {to je otvorio ma-nifestaciju koja se u ovomselu organizuje prvi put,predsednik op{tine Sa-{a Paunovi} je zajednosa organizatorima‘[argarepijade” i drugimpredstavnicima lokalnesamouprave, obi{ao {tan-dove razgovaraju}i sa iz-laga~ima.Dragan Jeremi}, stanovnikStriè i organizatordoga|aja, kaè da Strià

mo`da nije prva po proiz-vodwi {argarepe, ali je uSrbiji svakako prvo selokoje organizuje ovakav tipmanifestacije. Izlaga~isu ne samo iz Striè ve}i sa strane, pa se Jeremi}nada da manifestacija za`-ivi.Jedan od izlaga~a, Mila{inMiladinovi}, kaè da je“[argarepijada” dobra ide-ja da bi se pospe{ila pro-izvodwa i da bi se videlokakav kvalitet se moèposti}i. Strià je me|u“najja~im” selima u okoli-ni u proizvodwi {argarepe,a to potvr|uju i ostali iz-

laga~i koji kaù da sepolako smawuje proizvod-wa paprike i sve vi{eprelazi “na {argarepu”.Manifestacija je bila

takmi~arskog karaktera,pa je stru~na komisija do-delila tri nagrade za naj-boqu {argarepu. Za pobed-nika je progla{en

me{tanin Rade Simi}, nadrugom mestu je DanijelRajkovi} iz Obreà i natre}em Dragan Markovi}iz Striè. I ovu manifestaciju orga-nizovala je Turisti~kaorganizacija Para}in podpokroviteqstvom Op{tine.

B. Drenovakovi}

Ove sedmice, polovinomoktobra, zvani~no je po~elasezona grejawa u Srbiji.Para}inske {kole spremnesu za grejnu sezonu jer su setim va`nim poslom bavilejo{ tokom letweg raspusta,odràne su grejne probe inabavqeni energenti navreme.Privedeno je kraju posta-

vqawe novog kotla u podru~-noj {koli “Branko Krsma-novi}” u Busilovcu, a usvim {kolama su proverenisistemi za grejawe, kaèVojkan Risti}, ~lanOp{tinskog ve}a zaduèn zaobrazovawe. U O[ “StevanJakovqevi}” zamewena suoba kotla, kao i u Popovcui jedan u {koli u Dowoj

Mutnici. Nabavqeni suenergenti gde su potrebni,recimo lo` uqe za {koleu Dowoj Mutnici i Tre-{wevici.Ne{to niì kapacitet

grejawa kotlova je u Drenov-cu, ali se o~ekuje da }e tobiti re{eno radovima uokviru projekta energetskeefikasnosti. Tim projek-

tom }e grejawe biti kom-pletno rekonstruisano, kaoi u jo{ pet osmorazrednih{kola. Radovi se o~ekujuslede}e godine, a ako ume|uvremenu u Drenovcubude problema, on }e sere{avati obezbe|ewemdodatnog grejawa jer su u toj{koli kotlovi stari kolikoi {kola. N. Stankovi}

Deratizacija u para}inskoj op{tini po~ela je u oktobrui do kraja meseca bi}e postavqeni mamkovi u svim seli-ma i gradu.Poslovi se realizuju prvo u seoskim doma}instvima, a

postavqaju u objektima gde se ~uva stoka, na javnimpovr{inama i objektima koji podleù sanitarnoj kon-troli, grobqima, obalama reka...- Prema programu koje je predloìlo JKP Para}in” i usvo-jila Skup{tina op{tine, po~etkom oktobra po~ela jeakcija sistematskog suzbijawa glodara na teritorijiop{tine. Najboqi rezultati postiù se kada se svake godineu odgovaraju}em terminu, po~etkom jeseni, postavqaju mamci.Glodare treba tretirati sada, kada sa javnih povr{inaprelaze u skloni{ta. Tako se smawuje wihova populacija jersu oni velike {teto~ine po rod, useve i po zdravqe ìvoti-wa i qudi, rekao je Milo{ Tomi} iz Kabineta predsednikaSkup{tine op{tine. Deratizaciju izvode ekipe iz Veterinarske stanice Para}in,a prema komentarima doma}ina seoskih imawa, ova akcija kojase redovno realizuje daje rezultate. Tretman je prvih 19 danasprovo|en u selima, a zatim u gradu. N. Stankovi}

Promocija romana je odràna u Muzi~koj {koli 12. okto-bra, a razgovor sa autorom je vodila Leposava Ivankovi},direktorka Biblioteke.Tadija âlukovi} je veoma mlad pisac, ima samo 16 god-ina, a ve} svojim govorom ostavqa utisak zrelog pisca.Osniva~ je i urednik internet ~asopisa "Salome" koji sebavi kwièvno{}u, istorijom, filozofijom i kine-matografijom. Reìrao je dokumentarni film "Wihovaveli~anstva Film i Kwiga", saradnik je "Iskre", elektronskihnovina Andri}grada. Zavr{io je osnovnu muzi~ku {kolu isvira klarinet, u~enik je sredwe umetni~ke {kole"Artimedija".Tokom razgovora su pokrenuta razna pitawa, poput odnosatalenta i rada, pitawa vi{e talenata u jednoj osobi,zatim odnosa talentovane osobe i konkretne dru{tvene sre-dine, podr{ke porodice talentovanoj deci... O ovom romanu bi}e jo{ re~i na stranicama “Biltena”, aovom prilikom navodimo mi{qewe Matije Be}kovi}a:"Tadija âlukovi} stiè iz budu}nosti kao gotov pisac, saromanom budu}nosti - Mutant u vozu, u kojem mutira ne samodavnu pro{lost i postbudu}nost, mogu}e i nemogu}e, negoi osobine romana i predstave o piscima". D.N.

Povodom 13. oktobra,74.godi{wice oslobo|ewaPara}ina u Drugom svetskomratu, predstavnici Rusko-srp-skog odreda “Emerkom”,Zavi~ajnog muzeja, lokalnesamouprave, udruèwa boracai me{tana, obi{li su pro{lesubote u Dowoj Mutnici rod-nu ku}u narodnog heroja BrankaKrsmanovi}a, a zatim na grad-skom grobqu u Para}inupoloìli vence na spomenobele`je vojnicima Crvenearmije koji su poginuli oslo-ba|aju}i Para}in. R.B.

DERATIZACIJA U OP[TINI DO KRAJA MESECA

UNI[TAVAWE GLODARA

PRVENAC 16.GODI[WEG TADIJE ÂLUKOVI]A

ROMAN “MUTANT U VOZU”

VRATOLOMIJE KUÂJSKIM PLANINAMAPOZNATI PROIZVO\AÎ PAPRIKE SVE VI[E SE OKRE]U [ARGAREPI

PRVA “[ARGAREPIJADA” U STRI@I

NASTUP FOLKLORA[A “DANKOVA”

Doga|aj je bio oboga}en nastupom folklorne grupe“Dankovo”, dok su u~enici tamo{we Osnovne {kole“Radoje Domanovi}” ~itali svoje literarne radovei napravili izlo`bu likovnih. Za zainteresovane pro-izvo|a~e bilo je organizovano predavawe na temu “Pro-izvodwa i prihrana {argarepe”.

GODI[WICA OSLOBO\EWA PARA]INA U DRUGOM SVETSKOM RATU

VENCI I OBILAZAK BRANKOVE KU]E

15. OKTOBRA U SRBIJI ZVANI^NO POÊLA GREJNA SEZONA

U [KOLAMA SPREMNI GREJNI SISTEMI

““““ XXXX IIII PPPP IIII JJJJ AAAA DDDD AAAA”””” UUUU BBBB UUUUQQQQ AAAA NNNN UUUU

U Buqanu je proteklog vikenda odràna 9. “Xipijada 4h4”,a veliki broj takmi~ara, sedamdesetak xipova, savla-davalo je Brezovicu i nadmetalo se na hard i soft stazi.Pobednik teè staze (hard) je Safet Mominovi} iz NovogPazara, a lak{e, Dragan To{i} iz Mr~ajevaca. Organizator vratolomija Ku~ajskim planinama, odnosno

Brezovicom, bio je AMK xip klub “Buqane 4h4”, u sarad-wi sa Turisti~kom organizacijom i Op{tinom. Z.R.

Documents

GODINA XIII BROJ 310 ^ETVRTAK 18. OKTOBAR 2018. … · izma i telekomunikacija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde i Kancelarija za upravqawe javnim ulagawima RS, za uspe{nu