GODIŠNJI IZVEŠTAJ · GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2015 5 1 IZVRŠNI REZIME Na osnovu člana 9. Zakona o energetskom regulatoru br. 03/L-185, Regulatorni ured za energiju (RUE) je izradio

GODIŠNJI IZVEŠTAJ

2015

GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2015

1

UVODNA REČ

Poštovani,

U ovom izveštaju koji se podnosi Skupštini Republike Kosovo iznosi se sveobuhvatna analiza

aktivnosti Regulatornog ureda za energiju (RUE) i energetskog sektora u toku 2015. godine. Izveštaj

sadrži detaljne informacije i podatke o stanju u sektoru, nivou usluga koje su pružala licencirana

preduzeda na osnovu podataka koje RUE prima od imalaca licenci u okviru svoje nadležnosti za

regulaciju i nadgledanje aktivnosti koje obavljaju licencirana preduzeda u energetskom sektoru.

Delatnost Regulatornog ureda za energiju finansira se iz sopstvenih prihoda koji se prikupljaju od

naknada utvrđenih Zakonom o energetskom regulatoru, dok se godišnji budžet odobrava od strane

Skupštine Kosova. U toku 2015. godine, uprkos dovoljnim prihodima, RUE-u je odobren ograničeni

budžet za finansiranje svoje delatnosti, a posebno nije odobren budžet za kapitalne investicije, a

umanjena su i sredstva namenjena za kategoriju plata i dnevnica.

Naš cilj i dalje ostaje podizanje profesionalnih kapaciteta RUE-a da se suoči sa izazovima koji

proizilaze iz nametnutih odgovornosti u oblasti regulacije energetskog sektora sa ciljem da se ispune

zahtevi integrisanja na regionalnom i evropskom energetskom tržištu. Transparentnost prema

javnosti kroz konsultacije i komunikaciju sa svim zainteresovanim stranama i širom javnošdu,

predstavlja osnovnu orijentaciju RUE-a, a pogodno je za proveru usaglašenosti predloženih rešenja

pre donošenja odluka.

Na planu regionalne i međunarodne saradnje, RUE je nastavio da uredno izvršava svoje obaveze u

skladu sa Ugovorom o Energetskoj zajednici, preko Regulatornog odbora Energetske zajednice i

radnih grupa u njegovom okviru.

Dana 17. novembra 2015. godine, Evropski savet Energetskih regulatora (CEER) je prihvatio RUE kao

člana posmatrača. Uvereni smo da de pridruživanje CEER pomodi RUE u njegovim naporima da

sprovodi acquis EU o energiji, ostvarujudi koristi kroz regulatornu saradnju i razmenu najboljih praksi

sa članovima CEER-a i drugim zemljama posmatračima iz cele Evrope.

Uz sva dostignuda u energetskom sektoru, RUE je svestan da se mora još dosta toga uraditi, a

posebno u pogledu podizanja novih proizvodnih kapaciteta, smanjenja gubitaka električne energije,

kao i povedanja kvaliteta usluga za potrošače.

Regulatorni ured za energiju je kontinuirano ulagao i ulagade sve napore radi daljeg jačanja

transparentnosti i stručnosti, međuinstitucionalne saradnje u i van zemlje, tako što de svojom

delatnošdu i autoritetom za odlučivanje koji mu je dodeljen zakonom uspostaviti stabilan, siguran i

pouzdan energetski sektor. Jednakost među stranama u elektroenergetskom sistemu predstavlja

zakonsku obavezu i trajni cilj RUE.

S poštovanjem,

Enver Halimi

Predsedavajudi Odbora RUE


2

SADRŽAJ

UVODNA REČ ................................................................................................................................ 1

1 IZVRŠNI REZIME ........................................................................................................................ 5

2 PRAVNI OSNOV – MANDAT RUE ................................................................................................ 6

3 O REGULATORNOM UREDU ZA ENERGIJU .................................................................................. 7

3.1 Organizacija Energetskog ureda za energiju ............................................................................... 7

3.2 Odbor Regulatornog ureda za energiju ...................................................................................... 7

3.2.1 Ovlašdenja Odbora Regulatornog ureda za energiju ...................................................................... 8

3.3 Izvršni direktor ............................................................................................................................ 8

3.4 Odeljenja Regulatornog ureda za energiju ................................................................................. 9 3.4.1 Odeljenje za pravna pitanja i licenciranje (OPPL) ........................................................................... 9

3.4.2 Odeljenje za energetsko tržište (OET) ............................................................................................ 9

3.4.3 Odeljenje za tarife i cene (OTC) ...................................................................................................... 9

3.4.4 Odeljenja za zaštitu potrošača (OZP) .............................................................................................. 9

3.4.5 Odeljenje za toplotnu energiju i prirodni gas (OTEG) ..................................................................... 9

3.4.6 Administrativna služba (AS) .......................................................................................................... 10

3.5 Ljudski resursi i profesionalni razvoj ......................................................................................... 11 3.5.1 Izazovi u pogledu zadržavanja osoblja .......................................................................................... 11

3.6 Podizanje kapaciteta RUE – projekti tehničke pomodi i stručne obuke ................................... 11

3.7 Sastanci, okrugli stolovi i obuke ................................................................................................ 12

4 LICENCIRANJE I ODOBRENJE ZA IZGRADNJU NOVIH KAPACITETA ............................................. 14

4.1 Licence ...................................................................................................................................... 14 4.1.1 Izdavanje licence........................................................................................................................... 14

4.1.2 Prenos licenci ................................................................................................................................ 16

4.1.3 Produženje i preinačenje licenci ................................................................................................... 16

4.2 Odobrenje – Izgradnja novih kapaciteta ................................................................................... 17

4.2.1 Izdavanje preliminarnog odobrenja ............................................................................................. 17

4.2.2 Produženje roka preliminarnog odobrenja .................................................................................. 18

4.2.3 Istek rokova preliminarnog odobrenja ......................................................................................... 18

4.2.4 Prijave koje su u procesu razmatranja u RUE ............................................................................... 19

4.2.5 Izdavanje konačnog (finalnog) odobrenja .................................................................................... 20

4.2.6 Realizacija izgradnje generatora na OIE ....................................................................................... 21

4.2.7 Prijem u šemu podrške ................................................................................................................. 21

4.3 Nadgledanje pravnog razdvajanja energetskih preduzeda ....................................................... 23

4.4 Nadzor nad energetskim preduzedima ..................................................................................... 24

4.5 Obnovljivi izvori energije (OIE) .................................................................................................. 25 4.5.1 Nadzor nad izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta – OIE........................................................ 25

5 AKTIVNOSTI U SEKTORU ELEKTRIČNE ENERGIJE ....................................................................... 29

5.1 Organizacija sektora električne energije ................................................................................... 29

5.2 Tržište električne energije ......................................................................................................... 29

5.3 Dizajn tržišta električne energije na Kosovu ............................................................................. 30

5.4 Ulaganja u proizvodne kapacitete ............................................................................................ 30

5.5 Proizvodnja i potrošnja lignita .................................................................................................. 30

5.6 Proizvodni kapaciteti i proizvodnja električne energije ............................................................ 31


3

5.6.1 Proizvodni kapaciteti .................................................................................................................... 31

5.6.2 Proizvodnja električne energije .................................................................................................... 32

5.7 Prenosni sistem ......................................................................................................................... 34 5.7.1 Elektroenergetski tokovi u interkonektivnim dalekovodima........................................................ 36

5.7.2 Investicije u prenosni sistem ........................................................................................................ 38

5.7.3 Maksimalni kapaciteti i potražnja za energijom u elektroenergetskom sistemu Kosova............. 38

5.7.4 Potražnja i gubici električne energije u prenosu .......................................................................... 41

5.8 Distributivni sistem ................................................................................................................... 43 5.8.1 Investicije u distributivni sistem ................................................................................................... 44

5.8.2 Potrošnja u distribuciji .................................................................................................................. 45

5.8.3 Gubici u distributivnom sistemu ................................................................................................... 47

5.8.4 Fakturisanje i naplata ................................................................................................................... 49

5.9 Uvoz i izvoz električne energije ................................................................................................. 51

5.9.1 Uvoz 51

5.9.2 Izvoz 53

5.10 Standardi kvaliteta snabdevanja i elektroenergetske usluge ................................................... 56 5.10.1 Kontinuitet snabdevanja............................................................................................................... 56

5.10.2 Kvalitet napona ............................................................................................................................. 59

5.10.3 Komercijalni kvalitet ..................................................................................................................... 60

6 TARIFE I CENE ELEKTRIČNE ENERGIJE ....................................................................................... 62

6.1 Revizija tarifa električne energije za regulisane potrošače ...................................................... 62

6.2 Naknade i cene za regulisane proizvođače - KEK A.D. .............................................................. 65

6.3 Naknade i tarife OPS/OT ........................................................................................................... 65

6.4 Tarife ODS-a za regulisane potrošače ....................................................................................... 66

6.5 Određivanje podsticajnih tarifa za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora ....... 66

6.6 Kapitalne investicije u KEK A.D. ................................................................................................ 67

6.7 Kapitalne investicije u OPS/OT .................................................................................................. 68

6.8 Nadgledanje kapitalnih investicija ODS-a ................................................................................. 68

7 SEKTOR CENTRALNOG GREJANJA ............................................................................................ 70

7.1 Pregled sektora centralnog grejanja ......................................................................................... 70 7.1.1 Glavna dešavanja u sektoru centralnog grejanja .......................................................................... 70

7.1.2 Tehničke karakteristike sistema centralnog grejanja ................................................................... 72

7.2 Učinak preduzeda za centralno grejanje ................................................................................... 73 7.2.1 Proizvodnja, snabdevanje centralnim grejanjem i gubici u sistemu ............................................. 73

7.2.2 Fakturisanje i naplata ................................................................................................................... 77

7.3 Regulisanje cena za centralno grejanje..................................................................................... 78

8 SEKTOR PRIRODNOG GASA ..................................................................................................... 80

8.1 Perspektiva razvoja sektora prirodnog gasa na Kosovu ........................................................... 80

9 BRIGA O POTROŠAČIMA ......................................................................................................... 82

9.1 Delatnost RUE u oblasti zaštite potrošača ................................................................................ 82

9.2 Izrađene procedure za rešavanje žalbi/sporova ....................................................................... 82

9.3 Žalbe primljene od potrošača ................................................................................................... 82

9.4 Primljeni sporovi jednog preduzeda protiv nekog imaoca licence ........................................... 85

9.5 Odluke na koje je uložena žalba Odboru RUE ........................................................................... 86

9.6 Postupci koje je sproveo RUE u pogledu zaštite potrošača ...................................................... 86


4

10 MEĐUNARODNA AKTIVNOST RUE ........................................................................................... 88

10.1 Energetska zajednica ................................................................................................................ 88

10.2 Aktivnosti u ROEZ u toku 2015. godine..................................................................................... 89 10.2.1 Radna grupa za električnu energiju .............................................................................................. 89

10.2.2 Radne grupe za gas (RGG) ............................................................................................................ 90

10.2.3 Radna grupa za potrošače i maloprodajna tržišta ........................................................................ 91

10.3 Pridruživanje RUE-a CEER-u ...................................................................................................... 91

10.4 Partnerstvo sa NARUC-om ........................................................................................................ 92

10.5 USAID / NARUC projekt za maloprodajno tržište ..................................................................... 92

11 FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ............................................................................................................. 93

11.1 Prihodi ....................................................................................................................................... 93

11.2 Budžet ....................................................................................................................................... 94

11.3 Budžetski troškovi ..................................................................................................................... 95 11.3.1 Preneseni prihodi ......................................................................................................................... 98

12 IZVEŠTAJ KANCELARIJE GENERALNOG REVIZORA O FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA ZA 2014.

GODINU ...................................................................................................................................... 99

SKRADENICE .............................................................................................................................. 100


5

1 IZVRŠNI REZIME

Na osnovu člana 9. Zakona o energetskom regulatoru br. 03/L-185, Regulatorni ured za energiju (RUE) je izradio Godišnji izveštaj o stanju energetskog sektora na Kosovu i poslovanju RUE u 2015. godini. Godišnji izveštaj se podnosi Skupštini Republike Kosovo u roku od tri meseca od zaključenja kalendarske godine i objavljuje na zvaničnom sajtu RUE.

Ovaj izvještaj sadrži dva dijela - jedan dio opisuje pitanja koja se odnose na status i funkcioniranje RUE dok drugi deo opisuje aktivnosti licenciranih i onih koji se odnose na međunarodne aktivnosti.

U dijelu koji se odnosi na aktivnosti RUE, ukratko opisuje pravni osnov, organizaciju RUE, zatim aktivnosti RUE, realizovanih projekata RUE i onih u procesu zajedno sa konsultantima. Među glavne zadatke koje obavlja RUE može se računati: izdavanje licenca, izdavanje odobrenja za izgradnju proizvodnih kapaciteta s naglaskom na obnovljive izvore električne energije. A treba spomenuti pradenje licenciranih, utvrđivanje tarifa za licenciranih kao i maloprodajne tarife za potrošače. Još jedna aktivnost RUE je razvijanje dokumenata (pravila, metodologija, procedura, itd) za energetski sektor kao dio podzakonskih akata i procijenjivanje i komentarisanje licenciranih dokumenta. Vrlo važan zadatak RUE je zaštita potrošača aktivnosti koje se provode u ovoj oblasti. Osim struje, RUE Reguliše i sektor centralnim grijanjem, uključujudi i kogeneracije, slično električne energije. Što se tiče prirodnog plina, iako postoje primarni zakon Kosovo nema stvarnu tržište prirodnog plina, dakle aktivnosti RUE u tom pogledu su uglavnom pradenje regionalnih i evropskih trendova koji se odnose na prirodni plin. ERO je učestvovao u regionalnim i evropskim aktivnosti, uključujudi i razmatranje i komentarisanje dokumenta koje proizilaze iz radnih grupa Energetske zajednice. U tom kontekstu je popunjeneje upitnika iz Sekretarijata Energetske zajednice (ECS) potrebne za pripremu raznih izvještaja. U okviru ovog izvještaja, RUE je pripremila finansijski izvještaj koji je realizovan u 2015. godini.

Deo izvještaja koji se bavi aktivnostima licenci opisuje najvažnijih aktivnosti u 2015. godini u oblastima relevantnih licenciranih. U okviru ovog su predstavljeni podaci o proizvodnji i potrošnji ugljena. Zatim, tu su podaci o proizvodnim kapacitetima, prijenosnim i distributivnim kapacitetima. Ostali podaci su prikazani za proizvodnju energetskih resursa po vrsti i po godinama. U izvještaju se nastavlja sa detaljima o ukupnoj potražnji za energijom, uključujudi i energiju za vlastite potrebe generatora te gubici u prenosu. Zatim, tu su podaci za distributivnu potrošnju, organizirani po distriktima, po kategorijama kupaca i po godinama. Takođe su detaljno opisani gubici podijeljeni na tehničke gubitke i komercijalnih gubitaka, po distriktima i po godinama. Nadalje, izvještaj sadrži podatke za fakturisanje i naplatu, zatim o uvozu i izvozu električne energije, uključujudi cijene. Jedan deo izvještaja sadrži podataka za standarde performanse i kvalitetu usluge. Izvještaj takođe sadrži podatke o investicijama licenci u 2015. godini.


6

2 PRAVNI OSNOV – MANDAT RUE

Regulatorni ured za energiju (RUE) je nezavisna agencija osnovana od strane Skupštine Republike Kosovo u skladu sa članovima 119.5 i 142. Ustava Republike Kosovo.

Nadležnosti, obaveze i funkcije Regulatornog ureda za energiju utvrđene su u Zakonu o energetskom regulatoru br. 03/L-185, i obuhvataju: uspostavljanje i efikasno, transparentno i nediskriminatorno funkcionisanje energetskog tržišta; utvrđivanje kriterijuma i uslova za dodelu licenci za obavljanje aktivnosti u energetskoj oblasti; utvrđivanje kriterijuma i uslova za dodelu odobrenja za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta; nadgledanje i staranje o poboljšanju sigurnosti snabdevanja energijom; određivanje tarifa za energetske aktivnosti na razuman način i na osnovu tarifne metodologije; nadgledanje i sprečavanje stvaranja dominantnog položaja i nekonkurentnih praksi od strane energetskih preduzeda, kao i rešavanje sporova u energetskom sektoru.


7

3 O REGULATORNOM UREDU ZA ENERGIJU

3.1 Organizacija Energetskog ureda za energiju

Regulatorni ured za energiju (RUE) je organizovan u skladu sa Poglavljem 2 Zakona o energetskom

regulatoru br. 03/L-185.

RUE vrši svoja ovlašdenja kao deo institucija Republike Kosovo u skladu sa svim zakonima i propisima na Kosovu.

Organizacionu strukturu RUE sačinjavaju: Odbor, pet (5) odeljenja i administrativna služba.

Šefovi odeljenja organizuju, kontrolišu, planiraju, sarađuju i vrednuju svoje osoblje i snose odgovornost za aktivnosti i izvršenje svih propisanih dužnosti.

Članovi osoblja sprovode analize i druge zadatke, uvek kada je to potrebno u skladu sa zakonskim zahtevima, a predloge podnose šefovima odeljenja i Odboru radi donošenja odluka.

Šefovi odeljenja i članovi osoblja podležu proceduri regrutacije i imenuju se od strane Odbora RUE.

Odbor Regulatornog ureda za energiju

Odelenje za energetiku i

tržište

Službenik za odnose sa javnošdu

Administrativne službe

Odelenje za toplotnu energiju

i gas

Odelenje za zaštitu potrošača

Odelenje za pravne poslove i

licenciranje

Odelenje za cene i tarife

Izvršni Direktor

Sl. 3.1 Organizaciona šema RUE – 2015

3.2 Odbor Regulatornog ureda za energiju

RUE-om upravlja Odbor koji se sastoji od pet (5) članova, uključujudi i predsedavajudeg. Članove Odbora predlaže Vlada, a imenuje Skupština Republike Kosovo. Mandat svakog člana Odbora počinje da teče od dana njegovog/njenog imenovanja.

Predsedavajudi Odbora predstavlja RUE pred tredim stranama i izveštava Skupštini Republike Kosovo i njenim funkcionalnim komisijama, na njihov zahtev.

Predsedavajudi Odbora, na osnovu Zakona o energetskom regulatoru svake godine podnosi godišnji izveštaj Skupštini Republike Kosovo, najkasnije u roku od tri (3) meseca od završetka kalendarske godine.

U toku 2014. godine i do avgusta 2015. godine, Odbor RUE je imao 3 člana. U avgustu 2015. godine

ostavku je dao još jedan član Odbora i kao posledica toga Odbor RUE je postao nefunkcionalan zbog

nepostojanja kvoruma.


8

Na predlog Vlade Kosova, u decembru 2015. godine, Skupština Kosova je imenovala tri druga člana

Odbora i time je krajem 2015. godine, Odbor RUE kompletiran.

3.2.1 Ovlašdenja Odbora Regulatornog ureda za energiju

Odbor RUE, u skladu sa zakonom propisanim odgovornostima, obavlja sledede aktivnosti:

usvaja regulatorne i operativne politike RUE;

organizuje i nadgleda rad RUE;

nadgleda izvršenje budžeta i finansijsko upravljanje RUE i usvaja njegove finansijske izveštaje i izjave;

organizuje zapošljavanje, imenuje i nadgleda rad osoblja zaposlenog u RUE;

odobrava nivoe naknade i ostale uslove zapošljavanja za zaposlene u RUE;

donosi odluke i izdaje pravila i druge podzakonske akte pripremljene od strane RUE.

Odbor RUE treba da održi najmanje deset (10) sednica godišnje, koje su otvorene za javnost i najavljuju se pet (5) dana pre njihovog održavanja objavljivanjem dnevnog reda na zvaničnom sajtu RUE.

Odbor RUE rešava sve probleme za koje je nadležan i to odlukama koje se donose na sednicama

otvorenim za javnost. Sednice Odbora beleže se u zapisnicima, a odluke se objavljuju.

3.3 Izvršni direktor

Izvršni direktor je odgovoran za sprovođenje svih odluka Odbora RUE i izveštava Odboru

Regulatornog ureda za energiju.

Vrši nadzor nad godišnjim i periodičnim procesima određivanja tarifa za električnu energiju i

centralno grejanje;

Vrši nadzor nad procesima za razvoj metodologije za nediskriminatorni pristup i

transparentnu naknadu za korišdenje energetskih mreža na Kosovu;

Vrši nadzor nad procesima dizajniranja tržišta energije na Kosovu, procesima liberalizacije

izbalansiranog tržišta, izradom politika za zaštitu prava potrošača i rešavanje žalbi potrošača;

Vrši nadzor nad izradom politika za obezbeđivanje primene mehanizama prekogranične

trgovine u skladu sa pravilima regionalnog energetskog tržišta;

Podržava Odbor RUE u upravljanju radnicima RUE;

Predlaže Odboru RUE sve potrebne radnje u vezi budžeta RUE u cilju poboljšanja unutrašnjeg

poslovanja RUE, uključujudi:

i. Planiranje budžeta i potreba za nabavkom;

ii. Predlaganje mera za povedanje radne efikasnosti;

Pruža savete Odboru RUE za sve druge zadatke koji su u odgovornosti RUE prema Zakonu o

energetskom regulatoru, itd.


9

3.4 Odeljenja Regulatornog ureda za energiju

Odeljenjem upravlja šef odeljenja koji organizuje, kontroliše, planira, sarađuje, vrednuje svoje osoblje i snosi odgovornost za aktivnosti i izvršenje svih propisanih zadataka za rad dotičnog odeljenja. Šefovi odeljenja podležu proceduri regrutacije i imenuju se od strane Odbora RUE.

Uloga članova osoblja odeljenja je da pružaju Odboru informacije, analize koje treba oceniti i razmotriti radi donošenja odluka. Članovi osoblja obavljaju zadatke kad god je to potrebno u skladu sa zakonskim zahtevima, te ih preko šefova odeljenja predlažu Odboru. Član osoblja je dužan da odgovori na zahteve Odbora preko šefova odeljenja, pružajudi usmene i pismene savete i odgovore. U pojedinim slučajevima, Odbor može ovlastiti članove osoblja za izvršavanje posebnih zadataka. Član osoblja podleže proceduri regrutacije i bira se od strane Odbora.

Članovi osoblja moraju raditi u tesnoj saradnji sa šefom odeljenja i drugim stručnim osobljem. Član osoblja takođe mora imati mogudnost da prati obuke koje su na raspolaganju RUE radi unapređenja svojih profesionalnih veština i znanja.

Šef odeljenja je odgovoran za delegiranje svakodnevnih poslova između osoblja odeljenja, tesnu saradnju unutar odeljenja, kao i sa drugim odeljenjima i Odborom.

3.4.1 Odeljenje za pravna pitanja i l icenciranje (OPPL)

Odeljenje za pravna pitanja i licenciranje je odgovorno za izradu sekundarnog zakonodavstva, procenu prijava za licenciranje energetskih preduzeda, procenu prijava za dodelu odobrenja za izgradnju novih kapaciteta. Pored toga, ovo odeljenje prati i nadgleda aktivnosti imalaca licenci.

3.4.2 Odeljenje za energetsko tržište (OET)

Odeljenje za energetsko tržište je odgovorno za tržišnu strukturu, nadgledanje učinka učesnika na tržištu, procenu i analizu podataka u energetskom sektoru. Pored toga, odeljenje objektivno, transparentno i nediskriminatorno nadgleda konkurenciju i ponašanje učesnika na tržištu.

3.4.3 Odeljenje za tarife i cene (OTC)

Odeljenje za tarife i cene je odgovorno za procenu tarifnih aplikacija licenciranih preduzeda, koje predlaže Odboru na usvajanje; nadgleda izvršenje operativnih i kapitalnih troškova kroz tarifne revizije; preduzima sve mere da tarife odražavaju troškove, da budu opravdane, nediskriminatorne, zasnovane na objektivnim kriterijumima i utvrđene na transparentan način, uzimajudi u obzir zaštitu potrošača.

3.4.4 Odeljenja za zaštitu potrošača (OZP)

Odeljenje za zaštitu potrošača je odgovorno za razmatranje i rešavanje žalbi i sporova između potrošača i energetskih preduzeda, operatora sistema i energetskih preduzeda, kao i između dva energetska preduzeda. U obavljanju svojih dužnosti i odgovornosti, ovo odeljenje sarađuje sa svim institucijama i organizacijama koje na legitiman način zastupaju potrošače.

3.4.5 Odeljenje za toplotnu energiju i prirodni gas (OTEG)

Odeljenje za toplotnu energiju i prirodni gas je odgovorno za razmatranje i sprovođenje strategija, standarda učinka i drugih operativnih praksi koje se odnose na ove sektore. Ovo odeljenje vrši pradenje licenciranih preduzeda kroz prikupljanje, analizu i procenu relevantnih podataka i


10

informacija, a takođe doprinosi i razvoju sistema izveštavanja preduzeda za centralno grejanje, fokusirajudi se na tehničko-tehnološke elemente i integraciju podsticajnih mera i ciljeva za efikasnost. Pored toga, sarađuje sa drugim odeljenjima RUE pružajudi tehničku podršku i ekspertizu po pitanjima koja se tiču toplotne energije i prirodnog gasa.

3.4.6 Administrativna služba (AS)

Administrativna služba podržava funkcionisanje RUE, organizuje efikasno regrutovanje osoblja RUE, koordinira obuke osoblja RUE, nabavku i održavanje kancelarijske opreme i pomaže u uređenju kancelarije činedi je pogodnom za rad za celokupno osoblje RUE.

Tab. 3.1 Trenutne pozicije na kraju 2015. godine

Organizacione pozicije Pozicije Zaposlenih Slobodna mesta (opis)

Odbor RUE 5 5

Izvršni direktor 1 1

Službenik za odnose sa javnošdu 1 1

Odeljenje za pravne poslove i licenciranje (OPPL)

Šef odeljenja

Ekspert za pravne poslove i nadzor

Analitičar za pradenje l icenci

Službenik za pravne poslove i l icenciranje

Odeljenje za zaštitu potrošača (OZP)

Šef odeljenja

Analitičar za ispunjenje standarda

Službenik za zaštitu potrošača

Odeljenje za cene i tarife (OCT)

Šef odeljenja

Ekspert za regulatorne poslove i tarife

Službenik za ekonomske poslove

Analitičar za tarifnu strukturu

Odeljenje za energetsko tržište (OET)

Šef odeljenja

Analitičar za energetske sisteme

Analitičar za nadzor nad tržištem

Analitičar za snabdevanje energijom i strukturu tržišta

Odeljenje za gas i toplotnu energiju (OGTE)

Šef odeljenja

Analitičar za toplotnu energiju

Administrativna služba (AS)

Šef administrativne službe

Glavni finansijski službenik

Menadžer nabavke

Administrativni službenik

Službenik za upravljanje podacima

Službenik za asistenciju Odboru

Prevodilac za engleski jezik

Prevodilac za srpski jezik

Vozač/Domar

UKUPNO 33 26 7

4 3Službenik za pravne poslove i

l icenciranje

3 3

4 2

Analitičar za energetske sisteme

Analitičar za nadzor nad tržištem

4 3 Službenik za ekonomske poslove

9 6

Službenik za asistenciju Odboru

Prevodilac za engleski jezik

Prevodilac za srpski jezik

2 2


11

Kao što se vidi, RUE je na kraju 2015. godine imao 26 članova osoblja i 7 upražnjenih pozicija za osoblje.

Dve pozicije, izvršni direktor i stručnjak za pravna pitanja i nadzor su popunjene u toku 2015. godine. Takođe, u decembru 2015. godine i Odbor RUE je kompletiran nakon imenovanja njegovih članova od strane Skupštine Republike Kosovo.

3.5 Ljudski resursi i profesionalni razvoj

Zaposleni predstavljaju dragoceni resurs koji poseduje RUE u izvršenju obaveza koje su mu dodeljene zakonom. Iz tog razloga RUE pridaje posebnu važnost podizanju i razvoju profesionalnih kapaciteta zaposlenih, obučavajudi ih i ohrabrujudi da stiču nove, odnosno napredne veštine koje mogu primenjivati na radnom mestu.

Članovi osoblja RUE su ved stekli bogato iskustvo i znanje u energetskom sektoru, uključujudi električnu energiju, toplotnu energiju i gas, a navedene kvalitete su stekli kroz rad i organizovane obuke.

3.5.1 Izazovi u pogledu zadržavanja osoblja

Kao rezultat smanjenja budžeta i nivoa plata koji je neuporediv sa platama u energetskom sektoru, RUE se konstantno suočavao sa problemom kako da zadrži kvalifikovane radnike, koji su se dugo vremena intenzivno obučavali. Gubitak zaposlenih koji poseduju specifične veštine u energetskoj oblasti, prouzrokovao je RUE velike poteškode u izvršenju svojih obaveza.

Zamena novim radnicima na upražnjenim radnim mestima u RUE utiče na kvalitet rada i košta puno vremena i novca, ne isključujudi činjenicu koliko je teško nadi kvalifikovane kandidate.

3.6 Podizanje kapaciteta RUE – projekti tehničke pomodi i stručne obuke

Tokom 2015. godine se zbog povedanog obima posla i aktivnosti u sektoru, kao i njihove složenosti, javila potreba da RUE bude pružena pomod od strane tehničkog konsultanta. U nastavku teksta su predstavljeni konsultantski projekti:

- Projekat Repower Kosova finansiran od strane USAID-a potpisan 23. juna 2014. godine. Glavni cilj ovog projekta je unapređenje sposobnosti Kosova da pruža čistu energiju, stabilno, pouzdano i pristupačno snabdevanje, što je od kritične važnosti za ekonomski rast, kao i ukupan kvalitet života na Kosovu. Pored toga, projekat ima za cilj da podrži ključne institucije koje se bave energetskim pitanjima u tekudim naporima Kosova da modernizuje postojedi elektroenergetski sektor u zemlji. Projekat promoviše unapređeni energetski sektor sa ciljem da doprinese povedanju stabilnosti zemlje.

Glavni ciljevi:

Promovisanje čiste energije – čiji cilj je da pruži potrebnu podršku regulatoru za uspostavljanje efikasnijih procedura za razvoj obnovljive energije.

Unapređenje povoljnog okruženja za privatne investicije u energetskom sektoru – cilj je da podrži Vladu Kosova u uspostavljanju povoljnog okruženja kako bi privukla privatne investicije u energetskom sektoru.

U oktobru 2015. godine, počeo je projekat Svjetske banke za pomod RUE u ispunjavanju

regulatornog okvira za obnovljive izvore energije. Ovaj projekt ima sljedede komponente:


12

- Pomod u razvoju i modifikacija relevantnih podzakonskih akata za tarife centralnog grejanja.

Konkretnije, Pravilnik o cenama u sektoru centralnog grejanja uključujudi tarifne

metodologije i tarifnog modela. Glavni cilj je da se razvije i poboljša regulatorni okvir da bi

podražavao očekivane promjene u sektoru entralnog grejanja.

- Sveobuhvatni pregled regulatornog okvira za obnovljive izvore energije, koja ima sljedede

pod-komponente: Analizu regulatornih i institucionalnih prepreka kao i druge koje imaju

veze sa finansiranjem investicionih projekata izgradnje kapaciteta za proizvodnju energije

OIE; razvoj šeme feed-in tarifa i finansijski model za projekte biomase; i integraciju mreže za

energije iz OIE. Ovaj projekat planirano je da traje do avgusta 2016. godine.

3.7 Sastanci, okrugli stolovi i obuke

RUE poseban značaj pridaje pružanju jednakih mogudnosti za podizanje kapaciteta zaposlenih. Zaposleni RUE uživaju pravo na nediskriminatorni tretman na radnom mestu, koji štiti njihovo lično dostojanstvo i integritet. RUE vrednuje zaposlene i uz pomod sistematskih metoda podstiče iste da kroz obuke postignu ciljeve i da se profesionalno razvijaju.

Pored toga, u 2015. godini je održan niz regionalnih skupova i okruglih stolova koji su doprineli daljem podizanju znanja zaposlenih RUE o regulaciji energetskog sektora u skladu sa standardima EU.

U nastavku su navedeni održani sastanci, radni stolovi i obuke u 2015. godini:

4. februar 2015 – 34. sastanak Radne grupe za električnu energiju (EWG) ECRB-a, organizovan od strane Sekretarijata Energetske zajednice, Beč, Austrija;

19. februar 2015 – 30. sastanak Radne grupe za potrošače i maloprodajno tržište u okviru ECRB-a, organizovan od strane Sekretarijata Energetske zajednice, Beč, Austrija;

13. mart 2015 – 3. Bečki forum o evropskim energetskim zakonima, Beč, Austrija;

27, 28. april 2015 – Koordinacioni sastanak i radionica “Napredak u promovisanju obnovljive energije u Energetskoj zajednici“, organizovan od strane Sekretarijata Energetske zajednice, Beč, Austrija;

8. maj 2015 – Okrugli sto na temu “Zakoni EU o energiji i politike (EU Energy Law & Policy Workshop)” organizovan od strane Firentinske škole za regulaciju, Brisel, Belgija;

18, 19. maj 2015 - Forum/konferencija Pomodne usluge i upravljanje odgovorom na potražnju, organizovan od strane I n c o n n e c t, Prag, Češka, održan u Briselu, Belgija;

27 – 30. maj 2015 – 5. Međunarodna konferencija mladih za energiju – 2015, Piza, Italija;

02 – 05. jun 2015 – 35. sastanak Radne grupe za električnu energiju (EWG) ECRB-a, organizovan od strane Sekretarijata Energetske zajednice, Atina, Grčka; i radionica: Most regulatora jugoistočne Evrope, sponzorisana od strane: Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), u organizaciji: NARUC, Atina, Grčka;

5. jun 2015 – 6. svetski forum energetskih regulatora, održan u Istambulu;

11. jun 2015 – 31. sastanak Radne grupe za potrošače i maloprodajno tržište u okviru Regulatornog odbora Energetske zajednice (ECRB), Beč, Austrija;

28 – 30. septembar 2015 – Drugi sastanak Grupe za saradnju regulatora JIE, organizovan od strane NARUC/USAID, Istambul, Turska;


13

12 – 13. oktobar 2015 – Obuka o metodama za primene Uredbe 994/2010 na sigurnost snabdevanja gasom, Istambul, Turska;

4. novembar 2015 – 36. sastanak grupe za električnu energiju ECRB-a, organizovan od strane SEZ-a, Beč, Austrija;

5. novembar 2015 – Radionica o sprovođenju Uredbe o transparentnosti 543/2013 EC, organizovana od strane SEZ-a, Beč, Austrija;

12-13. novembar 2015 – 32. sastanak Radne grupe za potrošače i maloprodajno tržište u okviru ECRB-a i zajednički okrugli sto između ECRB-CEER, organizovan od strane CEER, Brisel, Belgija;

26. novembar 2015 – Učešde na sastanku o otvorenim pitanjima u bilateralnim energetskim odnosima, organizovanom od strane SEZ-a, Beč, Austrija;

17-20. septembar 2015- Obuka o devetomesečnom finansijskom izveštavanju i upravljanju dokumentacijom pre početka sezone revizije (zakonodavstvo, prakse i standardi), Budva, Crna Gora.


14

4 LICENCIRANJE I ODOBRENJE ZA IZGRADNJU NOVIH KAPACITETA

4.1 Licence

Važede zakonodavstvo daje ovlašdenje Regulatornom uredu za energiju da vrši licenciranje energetskih aktivnosti na Kosovu. Na osnovu Zakona o energetskom regulatoru (Zakon br. 03/L-185), člana 27. stav 2 i Pravila o licenciranju energetskih aktivnosti na Kosovu (od 29.08.2011. godine), člana 4. paragrafi 1, RUE je do sada vršio licenciranje slededih aktivnosti: proizvodnje, distribucije, prenosa, snabdevanja, uvoza, izvoza i tranzita električne energije; proizvodnje, distribucije i snabdevanja centralnim grejanjem, kao i aktivnosti kogeneracije električne i toplotne energije.

Razna preduzeda iz zemlje i regiona su povremeno podnosila prijave za licenciranje, a u nastavku teksta su predstavljene aktivnosti za koje su preduzeda podnosila prijave RUE za licenciranje, a koja su nakon što su ispunila uslove, licencirana i posluju na Kosovu:

Proizvodnja električne energije;

Operator prenosnog sistema;

Operator sistema za distribuciju električne energije;

Operator tržišta;

Javno snabdevanje električnom energijom;

Uvoz i izvoz električne energije;

Proizvodnja centralnog grejanja;

Distribucija centralnog grejanja;

Javno snabdevanje centralnim grejanjem, i

Kogeneracija električne i toplotne energije.

I tokom 2015. godine su preduzeda koja su licencirana za gore navedene aktivnosti nastavila da

posluju u skladu sa licencama izdatim od strane RUE. Značajno je pomenuti da je u 2015. godini, RUE

primio i prijave za licenciranje aktivnosti „snabdevanja električnom energijom“, a prijave tih

preduzeda su u toku procesa razmatranja od strane RUE.

4.1.1 Izdavanje licence

Tokom 2015. godine, RUE je primio nekoliko prijava za licenciranje aktivnosti uvoza, izvoza i tranzita

električne energije, kao i snabdevanja električnom energijom. U nastavku teksta su predstavljene

aktivnosti oko podnošenja prijave za licencu za ove dve aktivnosti.

Licenciranje aktivnosti uvoza, izvoza i tranzita električne energije

Tokom 2015. godine RUE-u je šest (6) pravnih lica podnelo prijave za licenciranje aktivnosti uvoza,

izvoza i tranzita električne energije.

RUE je procenio ove prijave, a preduzeda koja su ispunila zakonom propisane uslove su: "EVN

TRADING" L.L.C., “ENERGY FINANCING TEAM”L.L.C., i "AXPO KOSOVO" L.L.C.

U nastavku su prikazane licence koje je RUE izdao u 2015. godini.


15

Tab. 4.1 Licence koje je Regulatorni ured za energiju izdao u 2015. godini

Preduzeda koja su podnela prijave za licenciranje i koja nisu ispunila uslove ali su i dalje u procesu su

slededa:

Tab. 4.2 Preduzeda koja su podnela prijave za licencu za uvoz, izvoz i tranzit električne energije u 2015. godini i koja su u procesu licenciranja

Licenciranje aktivnosti snabdevanja električnom energijom – za ovu aktivnost su RUE-u podnela

prijavu dva (2) pravna lica u 2015. godini, i to: “HEP - KS D.O.O." i "GSA ENERGJI" D.O.O.

“HEP - KS DOO" je podneo prijavu za licencu dana 28.04.2015. godine u skladu sa Pravilom o licenciranju energetskih aktivnosti na Kosovu.

Na osnovu člana 8.1 ovog pravila, RUE je tražio od “HEP - KS D.O.O." da objavi obaveštenje u

dnevnim listovima na Kosovu za zainteresovane strane da je podneo prijavu RUE za licencu za

snabdevanje električnom energijom i da je prijava u završnoj fazi za dobijanje licence od RUE.

Obaveštenje je objavljeno 29. jula 2015. godine. Međutim, 6. avgusta 2015. godine, KESCO je kao

zainteresovana strana osporio prijavu “HEP - KS D.O.O.", argumentima koji se odnose na unakrsno

subvencioniranje između kategorija potrošača, balansiranje sistema i tretiranje gubitaka u severnom

delu zemlje.

Takođe, tokom 2015. godine, tačnije 09.12.2015. godine, RUE je primio i prijavu preduzeda "GSA

ENERGJI" D.O.O. za licenciranje aktivnosti snabdevanja električnom energijom. Prijave ovih

preduzeda su u procesu razmatranja i zahtevaju detaljnije analize zbog drugih uticaja na ovu

aktivnost, kao što su: nefunkcionisanje KOSTT-a kao regulatorni prostor, nemogudnost fakturisanja

električne energije na severu Kosova, balansiranje sistema i unakrsne subvencije.

U nastavku teksta su podaci preduzeda koja su podnela prijave RUE za licenciranje aktivnosti snabdevanja električnom energijom u 2015. godini.

Br. Naziv preduzedaOpis licencirane

aktivnostiBroj l icence Adresa, sedište imaoca licence Rok važenja licence

1 "EVN TRADING" L.L.C.Uvoz, izvoz i tranzit

električne energije ZRRE/Li_42/15

Mustaf Kruja br.14, 10000

Priština, Republika Kosovo

15.06.2015-

15.06.2020-

Izdavanje licence

2“ENERGY FINANCING

TEAM”L.L.C.

Uvoz, izvoz i tranzit


Adresa: Fehmi Agani 1/16,


28.01.2016-

27.01.2021-

Izdavanje .icence

3 "AXPO KOSOVO" L.L.C.Uvoz, izvoz i tranzit


Adresa: Pashko Vasa br.18,


28.01.2016-

27.01.2021-

Izdavanje licence


aktivnosti Broj l icence Adresa, sedište imaoca licence Rok važenja licence

1

ENERGY FINANCING

GROUP AD - Branch

office in Kosovo



Dardania SU/1/6, H-1-8,

10000 Priština, Republika

Kosovo

u procesu

2“PAN INTERTRADE"

SH.P.K.



Adresa: Afrim Loxha, Naselje

Gjinaj, Priština, Republika

Kosovo

u procesu

3”EDS International KS”

L.L.C



Adresa: Pejton Mujo Ulqinaku

br.5 st. 4u procesu


16

Tab. 4.3 Preduzeda koja su podnela prijave za licencu za snabdevanje električnom energijom u 2015. godini i u procesu su licenciranja

4.1.2 Prenos licenci

Sve licence izdate od strane RUE za različite energetske aktivnosti mogu se prenositi sa jednog na drugo pravno lice, ako RUE oceni da su ispunjeni zakonski uslovi za takav prenos. Tokom 2015. godine RUE nije primio zahteve za prenos licence.

U decembru 2014. godine, RUE je izvršio prenos licence za javno snabdevanje električnom energijom sa pravnog lica KKDSE na novu kompaniju za snabdevanje, odnosno novo pravno lice “KESCO”. Kao rezultat ovog razdvajanja od 1. januara 2015. godine posluju dva pravna lica: KEDS (Operator distributivnog sistema) i KESCO (Javni snabdevač električnom energijom).

4.1.3 Produženje i preinačenje licenci

Pre isteka roka važenja licence, imaoci licence imaju pravo da podnesu zahtev za produženje licence u skladu sa važedim zakonodavstvom.

Tokom 2015. godine, RUE je primio jednu prijavu od preduzeda za proizvodnju električne energije (KEK A.D. – TE Kosovo A) čiji rok važenja bi istekao u oktobru 2015. godine. RUE je nakon analize prijave za produženje licence, odobrio produženje licence do 4. oktobra 2016. godine.

Odbor RUE je odobrio produženje roka licence samo za godinu dana (4. oktobra 2016. godine) zato što imalac licence nije mogao da pribavi „Integrisanu ekološku dozvolu“ od MŽSPP zbog toga što, po objašnjenju ovog Ministarstva, imalac licence ne ispunjava uslove propisane članom 11. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja (Zakon br. 03/L-043).

U nastavku je prikazana tabela sa podacima preduzeda kome je produžen rok važenja licence:

Tab. 4.4 Licenca koju je Regulatorni ured za energiju produžio u 2015. godini

U skladu sa članom 14. i članom 34. Zakona o energetskom regulatoru, RUE može da izvrši preinačenje svake licence, na zahtev imaoca licence, ili po sopstvenoj inicijativi RUE, pod okolnostima propisanim u Pravilu o licenciranju.

RUE u 2015. godini nije primio nijednu prijavu za preinačenje licence.

Tokom 2015. godine, TE Kosovo B je poslovala sa preinačenom licencom („Licenca za kogeneraciju električne i toplotne energije“), izdatom u decembru 2014. godine. Sve licence: izdate, prenete, produžene, preinačene i licence koje su u procesu licenciranja od strane RUE objavljene su na sajtu RUE-a.


aktivnosti Broj l icence Adresa, sedište imaoca licence Rok važenja licence

1 “HEP - KS D.O.O."Snabdevanje električnom

energijom ZRRE/Li_43/15

Luan Haradinaj, br.1, Priština,

Republika Kosovo u procesu

2 "GSA ENERGJI" D.O.O. Snabdevanje električnom

energijom ZRRE/Li_48/15

Adresa: Xheladin Hana,

Obj.35/15u procesu

Br. Naziv preduzeda Opis licencirane aktivnosti Broj licence Adresa, sedište imaoca licence Rok važenja licence

1

“Kosovska energetska

korporacija” (KEK) A.D. -

Divizija za proizvodnju

Proizvodnja električne

energije ZRRE/Li_05/13_A

“Majke Tereze” br 36, Priština,

Republika Kosovo

(izdata 2006. g.)

produženje licence

04.10.2015. do

04.10.2016. g.


17

4.2 Odobrenje – Izgradnja novih kapaciteta

RUE je i tokom ove godine nastavio sa sprovođenjem procedure za odobrenje za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta na obnovljive izvore energije (OIE) za društva koja su podnela prijavu za dobijanje odobrenja.

Izdavanje odobrenja za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta na OIE se sprovodilo u skladu sa zahtevima važedeg zakonodavstva. Ovi zahtevi se odnose na kompletiranje pravne, administrativne, tehničke, finansijske i ekološke dokumentacije, i dr.

4.2.1 Izdavanje preliminarnog odobrenja

RUE je razmotrio i nekoliko prijava za izdavanje preliminarnog odobrenja za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.

Za podnosioce prijave koji nisu ispunili zahteve i kriterijume utvrđene procedurom za donošenje odluke o obaveštenju o preliminarnom odobrenju, Odbor RUE je tokom ove godine izdao šest (6) preliminarnih odobrenja, koja su prikazana u tabeli ispod.

Tab. 4.5 Društva kojima je izdato obaveštenje o preliminarnom odobrenju

Odluke o obaveštenju o preliminarnom odobrenju su utvrdile da su podnosioci prijave dokazali svoju podobnost za izgradnju novih proizvodnih postrojenja, ali da još uvek nisu ispunili druge relevantne zahteve, i u kojima se ujedno utvrđuje da se imaocima preliminarnog odobrenja ne daje pravo da započnu sa izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta pre nego što ispune sve uslove i zahteve utvrđene važedim zakonodavstvom. Ove odluke obavezuju podnosioce prijave da u roku od jedne (1) godine od izdavanja preliminarnog odobrenja podnesu zahtev i kompletiraju dokumentaciju za izdavanje konačnog (finalnog) odobrenja za izgradnju.

Vredi istadi da se prilikom donošenja odluke o obaveštenju o preliminarnom odobrenju utvrđuje da li se podnosilac prijave prima ili ne prima u šemu podrške.

U odnosu na 2014. godinu, kada je RUE izdao samo tri (3) odluke o obaveštenju o preliminarnom odobrenju, u 2015. godini je RUE izdao šest (6) odluka o obaveštenju o preliminarnom odobrenju sa ukupnim proizvodnim kapacitetom planiranim za izgradnju od oko 10,25 MW na solarnu fotonaponsku energiju. Ovom prilikom su ispunjeni ciljevi za OIE za instalirani kapacitet planirani Administrativnim uputstvom 01/2013 o ciljevima za OIE za solarnu energiju.

Br. Naziv preduzeda Opis aktivnosti Instalirani kapacitet LokacijaDatum izdavanja

odluke

1 Birra e Pejës A.D. Izgradnja fotonaponskih

panela 3 MW

Madanaj/Rrypaj Ko Kusar,

SO Đakovica,

Republika Kosovo

V-701-2015

20. februar 2015.

2 “Onix SPA L.L.C.Izgradnja fotonaponskih

panela 0.5 MW

Pedka Banja,

SO Istok,

Republika Kosovo

V-702-2015

20. februar 2015.

3SOLAR GREEN ENERGY

D.O.O.

Izgradnja fotonaponskih

panela 3 MW

Džarimez/Xharimez, KO Novo

Selo, SO Kamenica,

Republika Kosovo

V-703-2015

20. februar 2015.

4 Frigo Food Kosovë D.O.O.Izgradnja fotonaponskih

panela 3 MW

Madanaj, KO Kusar,

SO Đakovica,

Republika Kosovo

V-704-2015

20. februar 2015.

5 T.U.P. ELINGIzgradnja fotonaponskih

panela 0.4 MW

Kuke KO Livađe/Livagjë,

SO Gračanica,

Republika Kosovo

V-741-2015

16. jul 2015.

6Led Light Tehnology

Kosova d.o.o.


panela 267 kW

Đurđevik/Gjurgjevik, KO

Mališevo, SO Klina,

Republika Kosovo

V-742-2015

16. jul 2015.


18

4.2.2 Produženje roka preliminarnog odobrenja

RUE je razmatrao zahteve za produženje roka važenja preliminarnih odobrenja kako bi produžio rok

za kompletiranje prijave i na taj način omogudio društvima da kompletiraju dokumentaciju za

preinačenje preliminarnog u konačno odobrenje. U nastavku su predstavljena društva kojima je

produžen rok preliminarnog odobrenja za još šest (6) meseci.

Tab. 4.6 Društva kojima je produžen rok preliminarnog odobrenja

4.2.3 Istek rokova preliminarnog odobrenja

U nastavku su predstavljena društva kojima je istekao rok odluka o preliminarnim odobrenjima po sili zakona.

Br. Naziv preduzeda Opis aktivnosti Instalirani kapacitet Lokacija Datum izdavanja

odluke

1 “Drini i Bardhë" A.D.

Izgradnja generatora za

proizvodnju električne

energije na VODU

9.9 MW

Reka Beli Drim, selo

Dobruša/Dobrushtë, SO Prizren

Republika Kosovo

V-705-2015

20. februar 2015.

2 Matkos Group D.O.O.



energije na VODU

9.85 MW

Reka Lepenac HE

Kovačica/Kovaqic 3 MW, HE

Kamenica 3,5 MW i HE

Doganjevo/Doganaj 3,35 MW,

SO Kačanik, Republika Kosovo

V-706-2015

20. februar 2015.

3 T.U.P. RIMED



energije na VODU

3.1 MW

Reka Pedka Bistrica, HE

Kudište/Kuqishtë, SO Ped,

Republika Kosovo

V-706-2015

20. februar 2015.

4UpWind International I

GmbH



energije na snagu VETRA

30 MWWind Park- Zatriç, SO

Orahovac, Republika Kosovo

V-724-2015

10. april 2015.

5 Edelweiss Energy D.O.O.



energije na VODU

6.5 MW

Reka Beli Drim, Lokacija "Ura e

Shenjtë", KO Zrze/Xërxë SO


V-733-2015

15. jun 2015.

6 Hydro Line D.O.O.



energije na VODU

6.8 MW

HE Albaniku 1, Reka Bistrica,

Vlahinje/Vllahi, KO

Vlahinje/Vllahi, SO Mitrovica,

Republika Kosovo

V-734-2015

15. jun 2015.

7 Hydro Line D.O.O.



energije na VODU

9.85 MW


Bataire/Batahir, KO

Bataire/Batahir, SO Mitrovica,

Republika Kosovo

V-735-2015

15. jun 2015.

8 Hydro Line D.O.O.



energije na VODU

6.2 MW


Dolac, KO Dolac, SO Mitrovica,

Republika Kosovo

V-736-2015

15. jun 2015.

9UpWind International II

GmbH




30 MWWind Park- Budakova, SO Suva

Reka, Republika Kosoovo

V-743-2015

16. jul 2015.




energije na VODU

2.47 MWReka Lepenac HE Štrpce 2.47, SO

Štrpce, Republika Kosovo

V-744-2015

16. jul 2015.




energije na VODU

9.1 MW

Reka Lepenac, HE Šari/Sharri i

HE Brezovica, SO Štrpce,

Republika Kosovo

V-745-2015

16. jul 2015.


19

Tab. 4.7 Društva kojima je ukinuto preliminarno odobrenje

Ukidanje preliminarnog odobrenja je došlo kao rezultat isteka roka važenja, gde je podnosilac prijave bio dužan da podnese zahtev za preinačenje odluke o obaveštenju o preliminarnom odobrenju u konačno odobrenje, u propisanom zakonskom roku.

4.2.4 Prijave koje su u procesu razmatranja u RUE

RUE je primao prijave za dobijanje odobrenja za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, koje se nalaze u fazi kompletiranja prijava. U nastavku je dat spisak prijava koje se nalaze u procesu razmatranja.

Br. Naziv preduzeda Opis aktivnosti Instalirani kapacitet Lokacija Datum izdavanja

odluke

1 “Drini i Bardhë A.D.



energije na VODU

9.9 MW

Reka Beli Drim, selo

Dobruša/Dobrushtë, SO Prizren

Republika Kosovo

20. februar 2015.




energije na VODU

9.85 MW

Reka Lepenac HE

Kovačica/Kovacic 3 MW, HE

Kamenica/Kamenic 3.5 MW i HE

Doganjevo/Doganaj 3.35 MW,

SO Kačanik, Republika Kosovo

24. jun 2015.

3 T.U.P. RIMED



energije na VODU

3.1 MW

Reka Pedka Bistrica, HE

Kudište/Kuqishtë, SO Ped,

Republika Kosovo

23. jul 2015.

4UpWind International I

GmbH




30 MWWind Park- Zatriç, KK Rahovec,

Republika Kosovo 1. septembar 2015.




energije na VODU

6.5 MW

Reka Beli Drim, Lokacija "Ura e

Shenjtë, KO Zrze/Xërxë, SO


1. novembar 2015.

6UpWind International II

GmbH




30 MW

Wind Park- Budakova, SO Suva

Reka

Republika Kosovo

28. decembar 2015.


20

Tab. 4.8 Društva koja su u procesu razmatranja za dobijanje odluke o preliminarnom odobrenju

RUE de nastaviti sa razmatranjem i procenom prijava za izdavanje odobrenja za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, uz poštovanje svih zakonskih procedura i kriterijuma za ispunjenje ciljeva za OIE, propisanih važedim uputstvima.

4.2.5 Izdavanje konačnog (finalnog) odobrenja


odluke

1 “Benesa” D.O.O.



energije na VODU

2.075 kW

Reka Dečanska Bistrica, HE

Ločane/Lloqan, SO Dečane,

Republika Kosovo

18. sept. 2014.

2“ Lumëbardhi i Prizrenit”

D.O.O.



energije na VODU

2.340 kW

Reka Prizrenska Bistrica, HE

Manastirica, SO Prizren,

Republika Kosovo

23. sept. 2014.

3 Eurokos JH d.o.o.



energije na VODU

5.76 MW HE Brod 1&3, SO Dragaš 27. mart 2015.

4 Eurokos JH d.o.o.



energije na VODU

1.49 MW HE Restelica 3, SO Dragaš 27. mart 2015.

5 KL Energy d.o.o.




35 MW Wind park Te Pishat, SO Štimlje 26. maj 2015.

6 AFA Energy d.o.o.



energije na VODU

2.4 MW HE Kotlina 1, SO Kačanik 12. jun 2015.

7 AFA Energy d.o.o.



energije na VODU

2.7 MW HE Kotlina 7, SO Kačanik 12. jun 2015.

8Triangle General

Contractors Inc.



energije na VODU

7.5 MW HE Mal Erenik, SO Junik 19. jun 2015.

9Triangle General

Contractors Inc.



energije na VODU

5 MW HE Jasid/ Jasiq Erenik, SO Junik 19. jun 2015.

10 RIMED D.O.O.



energije na VODU

3.1 MW HE Kudište/Kuqishtë, SO Ped 23. jul 2015.

11CETA General Invest

d.o.o.



energije na VODU

3.5 MWHE Ljubinje/Lubinjë-Rečane, SO

Prizren06. oktobar 2015.

12 PSHP VËRMICA L.L.C.



energije na VODU

2* 240 MW HE Vrbnica/Vërmica, SO Prizren25. novembar

2015.

13N.T.N. Renelual Tahiri

d.o.o.



energije na VODU

4 MW HE Orčuša/Orqusha, SO Dragaš 21. decembar 2015.

14N.T.N. Renelual Tahiri

d.o.o.



energije na VODU

3.4 MW HE Dragaš/Dragash, SO Dragaš 21. decembar 2015.

15 G.P. DILLI -COM



energije na VODU

0.31 MWHE Brodosavce/Brodosan, SO

Dragaš 30. decembar 2015.


21

RUE je razmatrao i zahteve za izdavanje konačnog odobrenja, zajedno sa kompletiranom dokumentacijom za preinačenje odluke o obaveštenju o preliminarnom odobrenju u konačno odobrenje za izgradnju.

U nastavku je predstavljeno društvo kome je izdato konačno odobrenje za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.

Tab. 4.9 Podnosilac prijave kome je izdato konačno odobrenje

Jedan deo zahteva koje su podneli podnosioci za preinačenje preliminarnih odobrenja u konačna odobrenja, zbog nekompletiranja Odbora RUE nije mogao biti razmotren.

4.2.6 Realizacija izgradnje generatora na OIE

U oktobru 2015. godine, društvo Led Light Tehnology Kosova d.o.o. je završilo projekat za postavljanje solarnih – fotonaponskih panela u Đurđeviku, opština Klina, sa instaliranim kapacitetom od 102 kW i zaključilo sporazum o prodaji električne energije sa javnim snabdevačem, po ceni koju je utvrdio RUE relevantnom odlukom, za period od dvanaest (12) godina.

Sl. 4.1 Solarni paneli u Đurđeviku

U novembru 2015. godine, društvo Eurokos JH d.o.o. je završilo izgradnju hidroelektrane HE Brod sa instaliranim kapacitetom od 3,89 MW, opština Dragaš i zaključilo sporazum o prodaji električne energije sa javnim snabdevačem, po ceni koju je utvrdio RUE relevantnom odlukom, za period od deset (10) godina.

Sl. 4.2 HE Brod

4.2.7 Prijem u šemu podrške


odluke

1 EKO ENERGJI D.O.O. A.D.



energije na VODU

0.6 MW

Reka Binačka Morava,

HE Binča/Binça, SO Vitina,

Republika Kosovo

V-735-2015

15. jun 2015.


22

RUE je razmatrao prijave za prijem u šemu podrške društava koja su posedovala preliminarna i konačna odobrenja u skladu sa Pravilom o prijemu u šemu podrške. U nastavku su predstavljena društva koja su primljena u šemu podrške.

Tab. 4.10 Društva koja su primljena u šemu podrške


odluke

1 “Eurokos JH” D.O.O.



energije na VODU

6.17 MWReka Brod i Restelica HE Brod i

HE Restelica SO Dragaš

V-681-2015

20. februar 2015.

2 Hidroenergji d.o.o.



energije na VODU

9.98 MWReka Lepenac, HE Lepenci 1, SO

Elez Han

V-682-2015

20. februar 2015.

3 Hidroenergji d.o.o.



energije na VODU

8.5 MWReka Lepenac, HE Lepenci 3, SO

Elez Han

V-683-2015

20. februar 2015.

4 AIR ENERGY D.O.O.




32.5 MW Wind Park-KITKA, SO Kamenica

V-684-2015

20. februar 2015

5 ERA ENERGJI D.O.O.




21 MWWind Park- Krajkova, SO

Glogovac

V-685-2015

20. februar 2015




energije na VODU

6.5 MWHE "Ura e Shenjtë", SO

Orahovac

V-686-2015

20. februar 2015

7 Matkos Group d.o.o.



energije na VODU

9.85 MW HE Doganaj, SO Kačanik

V-687-2015

20. februar 2015




energije na VODU

9.1 MWHE Šari i HE Brezovica, SO

Štrpce

V-688-2015

20. februar 2015




energije na VODU

7.07 MWHE Vica i HE Štrpce Brezovica,

SO Štrpce

V-689-2015

20. februar 2015

10 Hidro Line d.o.o.



energije na VODU

6.8MW HE Albaniku 1, SO Mitrovica

V-690-2015

20. februar 2015


23

4.3 Nadgledanje pravnog razdvajanja energetskih preduzeda

Nakon sprovođenja razdvajanja energetskih preduzeda u skladu sa članom 15. Zakona o električnoj energije, od RUE-a se zahteva da usvoji „Program usaglašenosti“ koji utvrđuje mere koje treba preduzeti radi eliminisanja diskriminatornog ponašanja i osigura da se program nadgleda na odgovarajudi način, a prema članu 11. „Priručnika za pravno razdvajanje KKDSE/Operator distributivnog sistema od KKDSE/Javni snabdevač“ (usvojenog od strane RUE u 2014. godini), se zahteva da ODS podnese Program usaglašenosti RUE-u u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu Priručnika.


odluke




energije na VODU

9.85 MW HE Albaniku 2, SO Mitrovica

V-691-2015

20. februar 2015




energije na VODU

4.26MW HE Albaniku 3, SO Mitrovica

V-692-2015

20. februar 2015




energije na VODU

6.2 MW HE Albaniku 4, SO Mitrovica

V-693-2015

20. februar 2015

14 Upwind Int. I GmbH




30 MW Wind Park Zatriq, SO Orahovac

V-694-2015

20. februar 2015

15 Upwind Int. II GmbH




30 MWWind Park Budakova, SO Suva

Reka

V-695-2015

20. februar 2015

16 DRINI I BARDHË A.D.



energije na VODU

9.9 MW hHC Dobruša, SO Prizren

V-696-2015

20. februar 2015

17Triangle General

Contractors Inc.



energije na VODU

7.5 MW HE Mal Erenik, SO Junik

V-697-2015

20. februar 2015

18Triangle General

Contractors Inc.



energije na VODU

5 MW HE Jasid Erenik, SO Junik

V-698-2015

20. februar 2015

19 EKO ENERGJI D.O.O.



energije na VODU

0.6 MW HE Binča, SO Vitina

V-700-2015

20. februar 2015

20 Energy First One D.O.O.




34.25 MWWind Park Bajgora, SO

Mitrovica

V-725-2015

20. februar 2015

21LED Light Tehnology

Kosova d.o.o.


panela 102 kW Đurđevik/Mališevo, SO Klina

V-726-2015

20. februar 2015

22 T.U.P. RIMED



energije na VODU

3.1 MW HE Kudište, SO Ped

V-727-2015

20. februar 2015

23 Kelkos Peja d.o.o.



energije na VODU

9.2 MW HE Belaja, SO Dečane

V-746-2015

20. februar 2015




energije na VODU

8.4 MW HE Dečane, SO Dečane

V-747-2015

20. februar 2015




energije na VODU

5.5 MW HE Bistrica II, SO Dečane

V-748-2015

20. februar 2015


24

Odbor RUE je odlukom V_750_2015 od 16. jula 2015. godine odobrio “Program usaglašenosti

Operatora distributivnog sistema“, pripremljen od strane ODS-a, u zakonskom roku utvrđenom u

priručniku.

Prema Programu usaglašenosti, službenik za usaglašenost ODS-a de do 30. marta 2016. godine dostaviti godišnji izveštaj o usaglašenosti u skladu sa Programom o usaglašenosti odobrenim od strane RUE, koji de obuhvatiti period od januara do decembra 2015. godine.

4.4 Nadzor nad energetskim preduzedima

RUE u skladu sa Zakonom o energetskom regulatoru, Zakonom o električnoj energiji i sekundarnim zakonodavstvom sprovodi nadzor nad svim preduzedima licenciranim za energetske aktivnosti.

Nadzor na osnovu Priručnika o izveštavanju u energetskom sektoru

Na osnovu Priručnika o izveštavanju o energetskom sektoru, preduzeda moraju izveštavati RUE o svojim aktivnostima na kvartalnom i godišnjem nivou. Takođe, preduzeda moraju izveštavati RUE u rokovima propisanim u ovom priručniku o svakoj povredi nekog člana ili odredbe licence. O neispunjenju nekoliko zahteva licence koji mogu imati ozbiljan uticaj na politike sektora, potrošače ili troškove kompenzacije, imalac licence mora odmah obavestiti RUE. U slučaju da se takvo obaveštenje ne izvrši blagovremeno, RUE ima pravo da izrekne administrativne mere ili novčane kazne u skladu sa Pravilom o administrativnim merama i novčanim kaznama.

Tokom 2015. godine, sva energetska preduzeda su dostavila RUE obaveštenja i izveštaje u skladu sa ovim priručnikom. Važno je istadi da preduzede za centralno grejanje „Gradska toplana Đakovica“ A.D., tokom 2015. godine nije dostavilo kvartalne i godišnje izveštaje o usaglašenosti sa uslovima licence jer je imalo finansijskih problema i nije poslovalo u sezoni 2014/2015. Ovo preduzede je počelo sa radom 25. decembra 2015. godine, tako da očekujemo međusobnu saradnju tokom 2016. godine.

Program nadzora za licencirana preduzeda – RUE je ovaj program nadzora izradio krajem 2013. godine, a počeo je da se sprovodi u 2014. godini. Ovaj program je izrađen sa ciljem da se pojednostavi proces nadzora energetskih preduzeda, po kome de preduzeda izveštavati na kvartalnom i godišnjem nivou, a u određenim slučajevima i po potrebi. Osim dostavljanja izveštaja od strane imalaca licence, RUE je preko svojih timova po potrebi vršio nadzor na licu mesta nad svakim od licenciranih preduzeda.

Tokom 2015. godine, RUE je tražio od imalaca licence razne dokumente predviđene važedim zakonodavstvom, a posebno dokumente/izveštaje/informacije propisane u njihovim licencama.

Takođe, RUE je u julu 2015. godine završio Izveštaj o nadzoru za 2014. godinu, u kome su sadržani nalazi o licenciranim preduzedima u 2014. godini. Za više detalja, ovaj izveštaj možete nadi na sajtu RUE-a.

Derogacija (odlaganje roka sprovođenja) pojedinih odredbi licenci – bez obzira na to što RUE u svako doba nadgleda energetska preduzeda i zahteva od njih da ispune sve uslove licenci i važedeg zakonodavstva, da blagovremeno dostavljaju dokumente koje moraju izraditi imaoci licenci i odobriti od strane RUE, itd., u pojedinim slučajevima ispunjenje obaveza od strane imalaca licenci je bilo nemogude.

Iz tog razloga je RUE u slučajevima kada je utvrdio da su zahtevi za derogaciju opravdani dozvolio tražene derogacije.

Sve odluke koje se odnose na dozvoljene i odbijene derogacije od strane RUE za licencirana preduzeda u 2015. godini, objavljene su na sajtu RUE-a.


25

4.5 Obnovljivi izvori energije (OIE)

Odlukom br. D/2012/04/MC-EnC Ministarskog saveta Energetske zajednice (EZ), za Kosovo je utvrđen obavezujudi cilj za nivo potrošnje energije iz OIE do 2020. godine. Po ovoj obavezi, 25% krajnje potrošnje energije mora biti iz OIE.

Da bi ispunilo ovu obavezu, Ministarstvo ekonomskog razvoja je dana 31.01.2013. godine donelo Administrativno uputstvo br. 01/2013, kojim je utvrdilo godišnje i dugoročne ciljeve za potrošnju energije iz OIE. Ovo uputstvo zamenjuje Administrativno uputstvo br. 06/2007 o indikativnim ciljevima za proizvodnju električne i toplotne energije iz OIE.

Kako bi se postigli ciljevi za proizvodnju električne energije iz OIE, utvrđeni gore navedenim Uputstvom, a u skladu sa zakonskim mandatom dodeljenim važedim zakonodavstvom o energetici, RUE je u novembru 2014. godine izmenio i dopunio: Pravilo o šemi podrške za podržavanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i Metodologiju za obračun podsticajnih tarifa za solarnu (fotonaponsku) energiju.

Odbor RUE je na osnovu gore navedenih dokumenata doneo odluku V_673_2014 od 23. decembra 2014. godine, u kojoj je utvrdio podsticajne tarife (“feed-in”) za proizvodnju električne energije iz OIE. Određivanjem tarifa za solarnu - fotonaponsku energiju kompletiran je regulatorni okvir za električnu energiju proizvedenu iz OIE.

4.5.1 Nadzor nad izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta – OIE

RUE je tokom 2015. godine sprovodio nadzor nad društvima kojima je izdato odobrenje za izgradnju proizvodnih kapaciteta za proizvodnju električne energije.

U junu 2015. godine, RUE je realizovao posetu društvu “Kelkos – Energy” D.O.O. gde je izvršen nadzor nad radovima koji se izvode na izgradnji HE Belaja sa kapacitetom od 9,8 MW i HE Dečani sa kapacitetom od 8,4 MW u opštini Dečani. HE Belaja je završena i nalazi se u fazi testiranja, dok je HE Dečani izgrađena u jesen 2015. godine. U nastavku teksta su prikazane slike sa podacima sa terena:


26

Sl. 4.3 HE Belaja

Sl. 4.4 HE Dečani

RUE je sproveo narednu posetu društvu “HIDRO LINE” d.o.o. u SO Mitrovica, radi nadzora nad

radovima na izgradnji proizvodnih kapaciteta na vodu u HE Albaniku 3, sa kapacitetom od 4,237 MW,

na lokaciji “Dolac”, na mestu zvanom Drenovik (Thanishte)/Ovčar (Ovqar). Za mesto preuzimanja se

očekuje da de biti završeno u kratkom roku, trasa cevovoda je završena od mesta preuzimanja do

objekta hidroelektrane. U nastavku su prikazani prizori sa terena:


27

Sl. 4.5 HE Albaniku 3, Dolac

RUE je realizovao posetu društvu “Eurokos JH” d.o.o. u SO Dragaš radi nadzora nad radovima na

izgradnji proizvodnih kapaciteta na vodu u HE „Brod II“ (Mlik) sa instaliranim kapacitetom od 3,89

MW, na reci Brod i HE „Restelica I“ i HE „Restelica II“ (Kruševo), sa instaliranim kapacitetom od 2,28

MW, na reci Restelica. Utvrđeno je da su završeni radovi na hidroelektrani HE Brod II i da je počela sa

radom krajem godine. U nastavku su prikazani prizori sa terena:

Sl. 4.6 HE Brod II


28

Sl. 4.7 HE Restelica I i II

RUE de nastaviti da vrši nadzor nad društvima u pogledu sprovođenja odobrenja za izgradnju novih

proizvodnih kapaciteta, uz poštovanje svih zakonskih procedura i kriterijuma propisanih važedim

zakonodavstvom.


29

5 AKTIVNOSTI U SEKTORU ELEKTRIČNE ENERGIJE

5.1 Organizacija sektora električne energije

Jedan među glavnim elementima koji utiču na ekonomski razvoj je i sektor električne energije. Sektor električne energije se sastoji od rudnika uglja kao osnovne sirovine za proizvodnju električne energije, zatim proizvodnje, prenosa, distribucije i snabdevanja kao osnovnih komponenti elektroenergetskog sistema. Radi pravilnog funkcionisanja energetskog sistema potrebne su investicije u svim sektorima, posebno u proizvodnji. Osim investicija za postizanje efektivnosti u funkcionisanju sistema, potrebni su i restrukturiranje sektora i liberalizacija tržišta koja utiče na povedanje konkurencije. Da bi se postigli ovi ciljevi, sproveden je niz mera, a neke su u toku. Među ključnim pitanjima su izmene i dopune zakona o energiji, a od važnosti su i dizajn tržišta i tržišna pravila – odobrena, kao i drugi dokumenti koji regulišu energetski sektor, a koji su odobreni ili su u procesu odobrenja.

Glavni učesnici u energetskom sektoru pored imalaca licenci su i Regulatorni ured za energiju (RUE), Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER), Nezavisna komisija za rudnike i minerale (NKRM), Komisija za zaštitu konkurencije Kosova (KZKK), itd.

Kosovo poseduje preduslove za proizvodnju električne energije, ne samo za pokrivanje svojih

potreba, ved i za izvoz. Elektroenergetski sistem Kosova je dizajniran za proizvodnju osnovne

električne energije na lignit. Iz tog razloga ostaje veliki izazov balansiranje sistema za sve učesnike u

sektoru. U cilju balansiranja sistema potrebno je pradenje promena u potrošnji na dnevnom i

sezonskom nivou i ulaganje napora za zadovoljenje potražnje kroz domadu proizvodnju i uvoz.

5.2 Tržište električne energije

Evropska komisija (EC) je sa ciljem da pomogne u razvoju energetskih sistema preduzela inicijative za udruživanje tržišta u celoj Evropi. U okviru toga pružena je podrška i zemljama u regionu Jugoistočne Evrope (JIE) u usklađivanju njihovih nacionalnih energetskih politika i razvoju zajedničkog regulatornog okvira. Ovo de pomodi u sigurnosti snabdevanja električnom energijom i privlačenju investicija u elektroenergetski sektor ovih zemalja.

Poseban značaj ima i institucionalna reforma, uz podelu odgovornosti između ministarstava nadležnih za energetiku, kao kreatora politika i strategija i regulatornih autoriteta koji vrše ekonomsku regulaciju energetskog sektora. Podelom institucionalnih odgovornosti omogudena je reforma operativnog dela, razdvajanje vertikalno integrisanih preduzeda sa delovima koji se smatraju prirodnim monopolima i onih konkurentnih.

Reforma energetskog sektora privlači investitore i trgovce i utiče na nivo cena koje odražavaju stvarne troškove, kao i na sigurnije funkcionisanje energetskog sistema, posebno za mala regulatorna područja koja imaju problema sa balansiranjem sistema.

Kosovo je potpisnik Ugovora o energetskoj zajednici, što mu otvara mogudnosti za saradnju sa zemljama u regionu, ali i obaveze koje proizilaze iz zahteva Ugovora i zahteva Energetske zajednice izraženih kroz pakete zakonodavstva EU o energiji, koji obuhvataju uredbe, direktive i smernice za funkcionisanje energetskih sistema u Energetskoj zajednici.

Početak procesa reforme energetskog sektora na Kosovu datira iz 2004. godine sa osnivanjem RUE. Proces je nastavljen razdvajanjem vertikalno integrisanog preduzeda – KEK i osnivanjem Operatora prenosnog sistema i tržišta – KOSTT (2006. godine) koji sada posluje kao poseban entitet. Dalje razdvajanje je nastavljeno razdvajanjem distribucije i snabdevanja od KEK-a. Nakon razdvajanja,


30

distribucija i snabdevanje su privatizovani u maju 2013. godine kada su prešli u vlasništvo konzorcijuma Limak-Çalik. Krajem 2014. godine izvršeno je pravno razdvajanje distribucije i snabdevanja, koje je rezultiralo osnivanjem dve kompanije KEDS-a i KESCO-a.

Prema Zakonu o električnoj energiji od januara 2015. godine svi potrošači imaju pravo da budu kvalifikovani da izaberu snabdevača i da im se fakturisanje vrši po neregulisanim tarifama.

5.3 Dizajn tržišta električne energije na Kosovu

Na osnovu dizajna tržišta električne energije usvojenog 2013. godine, razvijena su i tržišna pravila, po kojima Kosovo ima bilateralno tržište na kome licencirani učesnici kupuju i prodaju energiju kako bi se omogudio balansirani energetski sistem. Ovo tržište je pradeno mehanizmom za balansiranje u kome operator tržišta prima ponude za kupovinu i prodaju energije od strane imalaca licenci radi upravljanja razlikama u tokovima energije koje nisu pokrivene bilateralnim ugovorima.

Uprkos svim zahtevima i naporima za otvaranje i funkcionisanje konkurencije još uvek nema očekivanih postignuda u tom pogledu. Smetnje za otvaranje tržišta su različite, uključujudi i nepostojanje dovoljnih proizvodnih kapaciteta za zadovoljenje rastude potražnje, zavisnost od uvoza, nedovoljnu fleksibilnost proizvodnih jedinica, kao i visok nivo gubitaka, posebno onih koji nisu tehnički, nemogudnost pristupa severu Kosova i nesprovođenje sporazuma o uključivanju KOSTT-a u ENTSO-E.

5.4 Ulaganja u proizvodne kapacitete

U novembru 2015. godine je objavljeno da je Upravni odbor projekta TE „Novo Kosovo“ doneo odluku da se američka kompanija Contour Global proglasi pobednikom za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta sa kapacitetom od 450 MW. RUE je učestvovao u Upravnom odboru i Radnoj grupi za projekat.

Kako je planirano, očekuje se da de krajem 2016. ili početkom 2017. godine početi izgradnja generatora, a očekuje se da de biti završena krajem 2021. ili početkom 2022. godine.

Zakoni o energetskom sektoru na Kosovu podržavaju ulaganja u proizvodne kapacitete na OIE, koja su detaljnije opisana u drugim poglavljima. Obaveze koje proizilaze iz UEZ-a i evropskih direktiva definišu zahteve koje se odnose na OIE. MER je utvrdio ciljeve za OIE prema tehnologiji do 2020. godine, a na osnovu toga RUE je odredio cene podsticajne tarife za ove izvore. Međutim, treba voditi računa o nivou učešda OIE u ukupnoj potrošnji zbog njihovog uticaja na balansiranje sistema.

5.5 Proizvodnja i potrošnja lignita

Proizvodnja električne energije na Kosovu se u najvedoj meri zasniva na termoelektranama koje rade na ugalj. Lignit predstavlja glavnu rezervu kao primarni izvor električne energije u Republici Kosovo sa oko 97% instaliranih kapaciteta i ukupne proizvodnje električne energije. Termoelektrane Kosovo A i Kosovo B se snabdevaju iz rudnika Jugozapadni Sibovac, Beladevac i Miraš. Tabela 5.1 prikazuje proizvodnju i potrošnju lignita po mesecima u 2015. godini.


31

Tab. 5.1 Proizvodnja i potrošnja lignita

Proizvodnja lignita u 2015. godini iznosi 8,2 miliona tona, a potrošnja 8,1 miliona tona. Proizvodnja i potrošnja lignita u 2015. godini su bile vede u odnosu na 2014. godinu.

Na slici ispod može se videti proizvodnja i potrošnja lignita po godinama u periodu 2005 - 2015.

Sl. 5.1 Proizvodnja i potrošnja lignita u 2005. i 2015. godini

5.6 Proizvodni kapaciteti i proizvodnja električne energije

5.6.1 Proizvodni kapaciteti

Oko 97% instaliranih kapaciteta za proizvodnju električne energije na Kosovu realizovano je u dve termoelektrane KEK-a na lignit: Kosovo A (5 jedinica, od kojih su 2 van funkcije) i Kosovo B (2 jedinice). Ukupan kapacitet aktivnih proizvodnih jedinica bi bio dovoljan za pokrivanje potražnje za električnom energijom na Kosovu ako bi one bile potpuno raspoložive, ali zbog zastarelosti njihov neto proizvodni kapacitet je znatno smanjen. Preostali deo proizvedene energije je iz HE Gazivode, HE Bistrica i drugih distributivnih generatora, sa oko 3% ukupnog kapaciteta na Kosovu. HE Bistrica je do septembra 2015. godine bila priključena na distributivnu mrežu, a od tada je priključena na prenosnu mrežu.

U poslednjih nekoliko godina je došlo do povedanja instaliranih proizvodnih kapaciteta na OIE. Očekuje se da de uskoro biti pušteno u pogon i nekoliko malih generatora kao privatnih investicija u okviru OIE.

U tabeli koja sledi prikazani su instalirani kapaciteti po vrsti i godini puštanja u pogon.

Proizvodnja/potrošnja

l ignita 2015 t*1000Ukupno Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

Proizvodnja lignita 8,241 771 692 518 504 725 756 585 602 771 692 793 833

Potrošnja l ignita u TE 8,143 695 606 692 586 689 747 636 537 658 685 757 856

Potrošnja l ignita na tržištu 224 18 18 19 20 19 16 16 19 21 21 17 20

6,537 6,532 6,715

7,742 7,872 7,9588,212 8,028 8,219

7,204

8,241

5,797 5,830

6,8257,279

7,9938,269

10,524

8,219

8,904

7,118

8,143

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

10000

11000

12000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Proizvodnja i potrošnja lignita 2005 - 2015

Proizvodnja lignita Potrošnja lignita u TE

t*1000


32

Tab. 5.2 Proizvodni kapaciteti u elektroenergetskom sistemu Kosova

5.6.2 Proizvodnja električne energije

Proizvodnja električne energije u 2015. godini iznosi 5.503 GWh, dok je u 2014. godini bila 4.894 GWh, što znači da je proizvodnja u 2015. godini bila za 12,44% veda od proizvodnje u 2014. godini. Ovo se može videti u tabeli 5.3.

Tab. 5.3 Proizvodnja električne energije u 2015. godini

Instalirani Neto Min/max

A1 65 Ne radi 1962

A2 125 Ne radi 1964

A3 200 182 100-130 1970

A4 200 182 100-130 1971

A5 210 187 100-135 1975

TE Kosovo A 800 551

B1 339 310 180-260 1983

B2 339 310 180-260 1984

TE Kosovo B 678 620

HE Gazivode 35.00 32.00 1983

HE Bistrica 8.08 8.00 (1957) 2006

HE Dikance 3.34 3.18 (1957) 2013

HE Radavce 0.90 0.84 (1934) 2010

HE Istok 0.86 0.80 (1948) 2011

HE Brod II 4.80 4.60 2015

Ukupno HE 52.98 49.42

Wind Power 1.35 1.35 2010

LedLight 0.102 0.102 2015

Ukupno 1,532.43 1,221.87

Proizvodne

jedinice

Kapacitet jedinica (MW)Puštanje u rad

Proizvodne jedinice

(MWh) Ukupno Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

A3 925,999 105,833 78,580 88,175 102,909 101,052 30,996 1,878 102,440 64,479 103,627 76,263 69,765

A4 773,348 0 26,056 18,328 106,676 99,883 98,617 98,809 102,899 99,986 136 83,627 38,332

A5 357,334 0 0 0 0 0 47,554 8,054 29,417 46,443 90,965 25,265 109,636

Sopst. potroš.- TE A 252,687 13,996 13,848 14,300 24,479 24,245 22,314 14,174 27,942 25,132 23,797 22,002 26,459

TE Kosovo A 1,803,994 91,838 90,787 92,203 185,107 176,691 154,854 94,566 206,814 185,777 170,931 163,153 191,274

B1 1,986,124 207,937 159,300 204,669 125,257 198,711 190,241 171,834 8,773 175,339 138,971 197,941 207,151

B2 1,935,890 205,475 186,334 203,643 76,310 101,223 185,841 191,147 132,089 93,816 159,035 192,866 208,111

Sopst. potroš. - TE B 365,019 37,300 31,327 36,500 19,431 28,341 34,870 34,345 15,261 25,421 29,451 35,266 37,506

TE Kosovo B 3,556,996 376,112 314,306 371,812 182,137 271,593 341,212 328,636 125,600 243,734 268,555 355,542 377,756

Gazivode 103,305 9,966 4,239 14,492 19,609 15,695 5,625 7,252 5,834 7,846 5,054 3,798 3,894

Bistrica 4,501 0 0 0 0 0 0 0 0 323 1,154 1,606 1,418

Distributivne HE 33,802 2,755 2,514 2,507 5,420 7,953 5,867 2,173 1,041 404 787 1,139 1,244

Hidro 141,608 12,721 6,753 16,999 25,028 23,647 11,492 9,425 6,875 8,573 6,995 6,543 6,556

Ukupna proizvodnja 5,502,598 480,671 411,847 481,014 392,272 471,932 507,557 432,627 339,290 438,084 446,481 525,238 575,586

Bilans 2015 5,890,696 566,517 510,251 546,434 355,860 472,575 532,743 528,633 315,171 454,419 543,546 499,213 565,334

Odn. Proiz./bilans 93.41% 84.85% 80.71% 88.03% 110.23% 99.86% 95.27% 81.84% 107.65% 96.41% 82.14% 105.21% 101.81%


33

U poređenju sa planiranjem u elektroenergetskom bilansu za 2015. godinu, proizvodnja električne energija je bila manja za 6,59 %. Proizvodnja za mesec septembar HE Bistrica je predstavljena delimično sa distributivnim HE, a delimično kao zasebna.

Sopstvena potrošnja električne energije termoelektrana predstavlja oko 11,22 % ukupne proizvodnje. Prilikom izračunavanja sopstvene potrošnje često se javljaju zabune zbog toga što se jedan njen deo (za oba generatora, TE Kosovo A i TE Kosovo B) realizuje direktno, dok se drugi deo ubacuje u prenosni sistem i ponovo vrada u termoelektrane gde se koristi za sopstvenu potrošnju.

Udeo proizvođača u ukupnoj proizvodnji u 2015. godini prikazan je na slici ispod.

Sl. 5.2 Udeo proizvođača u ukupnoj proizvodnji u 2015. godini

Rad proizvodnih jedinica je tokom 2015. godini bio na prihvatljivom nivou, gde je jedan od indikatora funkcionisanja proizvodnih jedinica broj prekida rada, koji se mogu podeliti na planirane i neplanirane prekide i ispade, koji su za 2015. godini prikazani u donjoj tabeli:

Tab. 5.4 Obustave proizvodnih jedinica 2015

Takođe, ukupne obustave proizvodnih jedinica se u grafičkoj formi mogu videti kao u nastavku.

0

50

100

150

200

250

300

350

400

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

GWh Udeo u proizvodnji po proizvodnim jedinicama 2015

TE Kosovo B TE Kosovo A Hidro

A3 A4 A5 B1 B2

Planirani prekidi 2 1 1 6 2

Neplanirani prekidi 4 5 4 3 6

Ispadi 0 1 3 13 4

Ukupni prekidi 6 7 8 22 12

TE Kosovo A TE Kosovo B2015


34

Sl. 5.3 Obustave proizvodnih jedinica u 2015. godini

Uprkos zastarelosti proizvodnih jedinica, proizvodnja je tokom godina beležila značajan rast, osim u

2014. godini kada je došlo do značajnog smanjenja zbog havarije u TE Kosovo A, kao što se vidi na

slici ispod. Slika prikazuje proizvodnju po godinama u periodu 2004 – 2015.

Sl. 5.4 Proizvodnja električne energije u periodu 2004 – 2015

5.7 Prenosni sistem

Prenosna mreža Kosova predstavlja važan regionalni čvor i čvrsto je povezana sa regionalnim i

evropskim elektroenergetskim sistemom.

Sa susednim zemljama postoje interkonektivni dalekovodi 400 kV osim sa Albanijom, sa kojom

postoji jedino dalekovod 220 kV. U 2014. godini je započela izgradnja interkonektivnog dalekovoda

400 kV PS Kosovo B – PS Kašar (Tirana), a u 2015. godini je završen deo radova do granice sa

67

8

22

12

0

5

10

15

20

25

30

A3 A4 A5 B1 B2

Obustave proizvodnih jedinica 2015

852645

899

1,224 1,1971,424

1,6851,922 1,840

1,907

1,432

1,804

2,517

3,2442,972 3,016

3,254 3,2523,195

3,140 3,378

3,812

3,310 3,557

113 110126 94 76

122 158 105 96 143 102 142

3,483

3,999 3,9974,333

4,5274,798

5,037 5,1675,314

5,862

4,844

5,503

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

GWh Proizvodnja po proizvodnim jedinicama po godinama

TE Kosovo A TE Kosovo B Hidroelektrane Ukupna proizvodnja


35

Albanijom. Takođe, u 2015. godini je potpisan ugovor o sekundarnoj regulaciji frekvencija/snaga

između KOSTT-a i OPS-a Albanije.

Sl. 5.5 Slike sa inauguracije 400 kV linija Kosovo - Albanija

U tabelama koje slede prikazani su transformatorski kapaciteti i dalekovodi prenosne mreže, po naponskom nivou:

Tab. 5.5 Osnovni podaci o podstanicama u prenosnoj mreži

Transformacija

(kV/kV)Vlasnik Br. PS Br. TR

Snaga

(MVA)

400/220 KOSTT 1 3 1,200

400/110 KOSTT 2 2 600

220/110 KOSTT 3 9 1,350

220/35 Alferon 1 2 320

220/35/10(20) KOSTT 1 1 40

220/10(20) KOSTT - 1 40

110/35/10(20) KOSTT 5 6 238

110/35/6.3 Trepča 1 2 126

110/6.3 Trepča - 2 63

110/35 Gazivode 1 1 20

110/6.3 Šari 1 2 40

110/10(20) KOSTT 11 22 790

110/35 KOSTT 9 20 704

110/10 KOSTT 2 8 252

Ukupno 38 81 5,782


36

Tab. 5.6 Osnovni podaci o dalekovodovima u prenosnoj mreži

5.7.1 Elektroenergetski tokovi u interkonektivnim dalekovodima

Prenosna mreža elektroenergetskog sistema Kosova je u poslednjih nekoliko godina u dobrom operativnom stanju i zadovoljava zahteve potrošnje.

Za stabilan nivo snabdevanja električnom energijom, smanjenje gubitaka i poboljšanje sigurnosti i kvaliteta usluga, neophodne su dalje investicije u određene delove mreže i odgovarajude održavanje postojedih kapaciteta.

Kroz prenosnu mrežu ima značajnih energetskih tokova, kako za uvoz i izvoz tako i za energiju koja prolazi tranzitno ka drugim zemljama. Tranzit električne energije kroz mrežu Kosova je veoma velik u odnosu na potrošnju, što optereduje mrežu povedavajudi gubitke u mreži, prouzrokuje vedu amortizaciju mreže i potrebu za održavanjem.

Sl. 5.6 Energetski tokovi kroz intekonektivne vodove

Zbog nemogudnosti učešda KOSTT-a u mehanizmu za kompenzaciju troškova prouzrokovanih tranzitom (ITC mehanizam), ove troškove su do sada pokrivali potrošači kroz regulisane tarife. Troškovi za pokrivanje gubitaka zbog tranzita utiču na povedanje tarifa za potrošače. Što se tiče rada

Napon (kV) Vlasnik Dužina (km)

400 KOSTT 279.6

220 KOSTT 231.8

110 KOSTT 812.9

Ukupno 1,324

Power system of Kosova

FYROM

Rahoveci

Skenderaj

Albanija

Crna Gora

Makedonija

Serbija

EES REPUBLIKE KOSOVA - 2015

GjilaniGjilani 5

Peja 3

Peja 2

Ferizaj 2

Legenda

• 400 kV• 220kV•110kV

7


37

prenosne mreže treba pomenuti nemogudnost KOSTT-a za alokaciju prenosnih kapaciteta zbog ne priznavanja KOSTT-a kao regulatornog prostora/bloka. Alokacija kapaciteta bi stvorila prihode za KOSTT koji bi se mogli koristiti za izgradnju prenosnih kapaciteta tamo gde se pojavljuju zagušenja mreže, kao i za povedanje prenosnih kapaciteta.

Nakon poslednjih dešavanja u pregovorima sa Srbijom postignut je paket sporazuma između Kosova

i Srbije u Briselu dana 25. avgusta 2015. godine, koji obuhvata i pitanja koja se odnose na električnu

energiju. U tom okviru postignut je i sporazum o otklanjanju prepreka od strane Srbije u pogledu

uključivanja KOSTT-a u ENTSO-E.

Ovaj sporazum potvrđuje državnu energetsku granicu između Kosova i Srbije, koja je utvrđena

briselskim sporazumom o energiji.

Sprovođenje potpisanog sporazuma je bilo predviđeno za 30. novembar 2015. godine, uz

uslovljavanje licenciranjem i operacionalizacijom snabdevača električnom energijom na severu

Kosova. Ovo nije realizovano iz političkih razloga i zbog toga još uvek nije došlo do implementacije

sporazuma o uključivanju KOSTT-a u ENTSO-E.

Osim interkonektivnih tokova na funkcionisanje i opteredenje prenosne mreže utiču i drugi faktori,

kao što su proizvodnja, uvoz i izvoz i potrošnja energije po različitim kategorijama.

Na slici 6.8 prikazani su distribucija energije iz proizvodnje, prenos, isporuka potrošačima, kao i ona

ka regionalnim mrežama, uključujudi i tranzit.

Sl. 5.7 Distribucija električne energije u sistemu

KEDS OSSh - 4677 GWh (1,488 GWh gubici)

KOSTT OPs – 5570 GWh

(110 GWh gubici)

Uvoz Izvoz

1,804 GWh

3,557 GWh

Interkonektivni tok

34 GWh

Distribucija električne energije u sistemu u 2015. godini

Potrošači u distribuciji

Potrošači priključeni na prenos

Distributivni generatori

Javni g.A+B

3,188 GWh

715 GWh 628 GWh

4642 GWh

672 GWh

Interna potrošnja KEKa

112 GWh

Odstupanje od SE20 GWh

2,933 GWh

2,866 GWh

Javni g. Gaz. + Bist.

103 GWh

5 GWh

Tranziti 2136 GWh


38

5.7.2 Investicije u prenosni sistem

Investicije u prenosni sistem možemo kategorisati kao:

Glavni projekti koji su započeti prethodnih godina i završeni u 2015. godini

o Izgradnja dalekovoda 400 kV Kosovo – Albanija;

o Sekundarna regulacija (LFC) KOSTT - OPS;

o Premeštanje dalekovoda 110kV, br. 1806, PS Đakovica 1 - PS Đakovica 2 & Zamena opreme

VN 110kV u PS Đakovica 1;

o Revitalizacija podstanica 110 kV, strana 35 kV – PS Đakovica 1;

o Snabdevanje i instalacija relejnih zaštita autotransformatora u PS Prizren 2.

Projekti koji su započeti prethodnih godina i nastavljeni u 2015. godini i dalje

o Rehabilitacija visokonaponske opreme 110 kV u PS 110/10(20) kV Prizren 3; o Rehabilitacija postrojenja VN u PS Đakovica 2; o Instalacija mernih grupa na novoj granici; o Instalacija transformatora TR2 u PS 110/10 (20) kV Srbica/Skenderaj; o Instalacija transformatora TR3 u PS 110/10 (20) kV Priština 2; o Instalacija mernih grupa na novoj granici između KOSTT-a i KEDS/ODS.

Projekti koji su započeti u 2015. godini i koji i dalje traju

o Instalacija transformatora TR2 u PS 110/10 (20) kV – Berivojce i Vitina; o Unapređenje prenosne mreže faza IV &V; LOT 1: Podstanice; o Unapređenje prenosne mreže faza IV &V; LOT 2: Energetski transformatori; o Unapređenje prenosne mreže faza IV &V; LOT 3: Prenosni vodovi; o Unapređenje prenosne mreže faza IV &V; LOT 4: Rehabilitacija 19 podstanica; o Obuhvatanje svih primena u postojedim podstanicama, kao i uključivanje novih podstanica u

SCADA/EMS u Dispečerskom centru i Hitnom dispečerskom centru.

5.7.3 Maksimalni kapaciteti i potražnja za energijom u elektroenergetskom sistemu Kosova

Sigurno funkcionisanje prenosne mreže može se proceniti prema prenosnom kapacitetu i analizom energetskih tokova, a posebno prilikom maksimalnih vrednosti potrošnje. Za ovu analizu se obično uzima pet (5) maksimalnih opteredenja realizovanih u različitim nedeljama u godini. U tabeli koja sledi prikazane su realizovane vrednosti vršnog opteredenja za 2015. godinu.

Tab. 5.7 Vrednosti vršnog opteredenja u različitim nedeljama u 2015. godini

Maksimalno opteredenje

(MW)Sat Datum

1,129 20 31.12.2015

1,083 19 01.01.2015

1,081 20 30.12.2015

1,076 18 02.01.2015

1,060 20 07.01.2015


39

Najvede opteredenje u elektroenergetskom sistemu Kosova registrovano je 31. decembra 2015. godine u vrednosti od 1,129 MWh/h, što predstavlja vrednost vršnog opteredenja manju od one u 2014. godini (1,154 MWh/h).

Potrošnja trpi promene u različitim dnevnim i sezonskim periodima, a pradenje tih promena izaziva probleme za balansiranje sistema. Stoga je, a pogotovo u slučaju kosovskog energetskog tržišta, važna analiza dnevnog dijagrama potrošnje, prikazanog za svaki sat u toku dana. Kako bi se stvorila jasnija slika o variranju potrošnje tokom cele godine, mora se kreirati dijagram sa prosečnim godišnjim vrednostima po svakom satu.

U dijagramu koji sledi prikazane su potrošnja i proizvodnja, i vidi se da je proizvodnja veda od potrošnje u nodnim satima, dok se u dnevnom periodu, a posebno u večernjim satima, potrošnja znatno povedava i veda je od proizvodnje. Dakle, u toku istog dana, u dnevnim satima (viša tarifa) proizvodnja ne pokriva potražnju i potreban je uvoz električne energije, dok u nodnim satima postoji višak energije koji treba da bude izvezen. Dijagram se u nivou razlikuje po sezonama, tako da je tokom zimske sezone potražnja veda od one tokom leta.

Sl. 5.8 Dnevni dijagram izveden kao godišnji prosek za 24 sata za 2015. godinu

Razlika između najviše i najniže prosečne dnevne potrošnje po mesecima u 2015. godini prikazana je na slici ispod. Ovakve razlike predstavljaju ozbiljnu prepreku za pradenje dijagrama potrošnje i zadržavanje odstupanja sistema u dozvoljenim granicama, pogotovo kada se ima u vidu nefleksibilnost proizvodnih jedinica na lignit.

625 619 612 608 606 609 622 628 636655 651 635 631 631 632 631 630 633 639 653 652 649 648 635

570

505469

446 439 452

508

607

692

735 736719

696 683 672 675703

734 750775 776 766

735

673

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

Proizvodnja Potrosnja

Proizvodnja ipotrošnja u 2015 - prosek po satuMWMW


40

Sl. 5.9 Mesečni prosek najviših i najnižih dnevnih opteredenja 2015

Uprkos tendencijama eliminisanja restrikcije potrošnje, u pojedinim slučajevima se usled nedovoljne domade proizvodnje i poteškoda u obezbeđivanju uvoza, ukazuje potreba za restrikcijama električne energije. Restrikcije se razlikuju od godine do godine sa tendencijom smanjenja, a u 2015. godini, restrikcije su bile na nivou od 67,350 MWh.

Tab. 5.8 Restrikcije po godinama u periodu 2008 – 2015

Grafički prikaz restrikcija potrošnje u periodu 2008 – 2015 dat je u tabeli koja sledi.

Sl. 5.10 Restrikcije potrošnje po godinama u periodu 2008 - 2015

606

516541

469

390373

405 405 391

457495

611

1,083

1,013971

943

740 718774

726

806

864

947

1,129

473 471 463

360

274 293 286 270308 307 310

495

0

80

160

240

320

400

480

560

640

720

800

0

120

240

360

480

600

720

840

960

1080

1200

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12Potrošnja Max Min

Maksimumi / minimumi i mesečne potrošnja - 2015MW GWh

Godina 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Restrikcije MWh 778,449 431,410 205,073 333,233 153,707 53,352 87,478 67,350

778

431

205

333

154

5387 67

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

GWh Restrikcije po godinama


41

5.7.4 Potražnja i gubici električne energije u prenosu

Ukupna potražnja za električnom energijom u 2015. godini iznosila je 5.570 GWh, što predstavlja porast od 3,17% u odnosu na 2014. godinu, kada je iznosila 5.399 GWh. U odnosu na predviđanje u elektroenergetskom bilansu za 2015. godinu potražnja je bila niža za 4,83%.

U tabeli 5.9 prikazana je ukupna realizovana potražnja u 2015. godinu i gubici u poređenju sa elektroenergetskim bilansom za 2015. godinu.

Tab. 5.9 Ukupna potražnja i gubici u prenosu u 2015. godini

Potrošnja električne energije je bila u stalnom porastu do 2011. godine, a od 2011. godine imamo

stabilizaciju potrošnje, što je prikazano na slici ispod. U 2015. godini je došlo do izraženog porasta,

posebno u odnosu na 2014. godinu.

Sl. 5.11 Ukupna potražnja u elektroenergetskom sistemu Kosova 2000-2015

Bruto potražnja

realizacija

Bruto potražnja

bilansReal/Bil

MWh MWh % MWh % MWh %

Januar 599,251 638,862 93.80 12,011 2.00 11,654 1.82

Februar 510,831 560,096 91.20 10,374 2.03 10,072 1.80

Mart 534,387 551,466 96.90 10,640 1.99 10,202 1.85

April 460,435 473,011 97.34 8,414 1.83 8,235 1.74

Maj 391,092 444,725 87.94 7,664 1.96 8,669 1.95

Jun 367,233 389,363 94.32 7,869 2.14 9,471 2.43

Jul 400,671 413,297 96.95 7,601 1.90 9,524 2.30

Avgust 393,007 408,012 96.32 6,900 1.76 7,412 1.82

Septembar 381,364 407,875 93.50 6,686 1.75 8,277 2.03

Oktobar 444,831 438,583 101.42 8,610 1.94 9,726 2.22

Novembar 486,809 487,263 99.91 9,957 2.05 9,546 1.96

Decembar 600,199 640,300 93.74 13,286 2.21 11,550 1.80

Ukupno 5,570,110 5,852,853 95.17 110,012 1.98 114,338 1.95

Gubici u prenosu

realizacija 2015Gubici u prenosu bilans

2,835 3,105

3,312 3,541

3,908

4,259 4,283

4,584

4,944

5,275 5,506 5,584 5,467 5,520

5,399 5,570

0

600

1200

1800

2400

3000

3600

4200

4800

5400

6000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Bruto potražnja 2000-2015GWh


42

Potražnja za električnom energiju u prenosnom sistemu, podeljena po potrošačima u 2015. godini data je u tabeli 5.10.

Tab. 5.10 Potražnja po potrošačima i gubici energije

(*)Električna energija primljena u distribuciju iz prenosa + proizvodnja iz distributivnih HE

Važno je napomenuti da u prenosnu mrežu ulazi i jedan deo energije proizvedene u generatorima termoelektrana, a koja se vrada nazad iz prenosa za sopstvene potrebe generatora. Vrednost električne energije za sopstvenu potrošnju koja se preuzima iz prenosa iznosi 101 GWh za generatore TE Kosovo A i 25 GWh za TE Kosovo B u 2015. godini.

Potrošnja varira u zavisnosti od kategorije i perioda potrošnje. Na slici ispod je u grafičkoj formi prikazana mesečna potrošnja po kategorijama, uključujudi i gubitke u prenosu i distribuciji.

Sl. 5.12 Udeo različitih kategorija u ukupnoj potražnji 2015

Na slici 5.12 se primeduje razlika u potražnji prema sezonama, pri čemu u nekim kategorijama ta razlika nije primetna, ali je u nekim drugim kategorijama veoma izražena, kao npr. potrošnja u domadinstvima i komercijalni gubici koji su veoma visoki u zimskoj sezoni, i to uglavnom zbog korišdenja električne energije za grejanje u zimskom periodu.

Gubici u prenosnom sistemu na Kosovu su poslednjih godina na prihvatljivom nivou zahvaljujudi

investicijama koje je sproveo KOSTT. Gubici u prenosu obuhvataju i gubitke prouzrokovane tranzitom.

Ukupno

MWh

Bruto potrošnja u distribuciji* 4,676,519

Trepča+Šarcem 87,450

Feronikl 584,314

Interna potrošnja KEK-a 111,814

Gubici u prenosu 110,012

Ukupna potrošnja 5,570,110

Potražnja za energijom u prenosu

0

100

200

300

400

500

600

700

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Udeo različitih kategorija u ukupnoj potrošnji 2015

Potrošnja u domadinstvima Komercijalna potrošnja Industrijska potrošnja Interna potrošnja KEK-a

Komercijalni gubici Tehnički gubici Gubici u prenosu

GWh


43

Sl. 5.13 Gubici u prenosnoj mreži 2006-2015

Gubici u prenosnoj mreži na Kosovu su na približno istom nivou sa gubicima u prenosnim sistemima

u regionu i Evropi, čak je situacija bolja nego u pojedinim zemljama u regionu. Gubici u prenosu

prikazani na slici 5.13 izraženi su u procentu od domade potražnje, što je pokazatelj nivoa gubitaka u

odnosu na potrošnju. Međutim, kako bi se procenili gubici u prenosu u odnosu na opteredenje mreže

treba vrednosti u procentima izračunati u odnosu na ukupnu energiju ubačenu u prenos, uključujudi i

tranzit i sopstvenu potrošnju generatora koja se preuzima iz prenosne mreže. Ovi tokovi optereduju

prenosnu mrežu, prouzrokuju gubitak energije, a ponekada i zagušenje mreže.

5.8 Distributivni sistem

Tokom poslednjih godina je u distributivnoj mreži bilo investicija, ali su one nedovoljne da bi se

osiguralo kvalitetno i stabilno snabdevanje potrošača.

Distributivna mreža se sastoji od naponskih vodova 35 kV, 10 kV, 10(20) kV, 6 kV i 0,4 kV, i

odgovarajudih podstanica na nivou od 35/x kV, 10/0,4 kV i 6/0,4 kV.

Stalne investicije su imale za cilj jačanje i proširenje transformatorskih kapaciteta i odgovarajudih vodova distributivnog sistema zbog zastarelosti distributivne mreže i povedanja potrošnje iz godine u godinu. Osnovni podaci o podstanicama i vodovima različitih nivoa, kao i dužina vodova odgovarajudeg distributivnog sistema prikazani su u tabelama koje slede.

6.54%

5.83%

4.35%

3.31%

2.38%2.06% 1.99% 2.00% 2.02% 1.98%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Gubici u prenosnoj mreži Kosova


44

Tab. 5.11 Podstanice i transformatori prema naponskom nivou u ODS

Tab. 5.12 Osnovni podaci o vodovima ODS-a

5.8.1 Investicije u distributivni sistem

Glavne investicije u distributivni sistem, koje su delimično nastavak projekata iz prethodne godine su

sledede:

o Jačanje mreže 10 kV i 0,4 kV u svim distriktima;

o Nastavak zamene brojila;

o Povedanje kapaciteta u podstanicama 35/10(20)kV Pirane, Zrze, Mazgit, Žur, Štimlje i Đakovica I;

o Nabavka opreme za komore za naponski nivo 35kV i 10kV u podstanicama 110kV i 35kV;

o Povedanje kapaciteta preopteredenih vodova naponskog nivoa 35 kV, 10 kV;

o Povedanje kapaciteta podstanica 10/0,4 kV i preopteredenih vodova 0,4 kV;

o Uklanjanje/zamena vazdušnih vodova radi javne sigurnosti;

o Nabavka transformatora 10(20)/0,4 kV;

o Razna mehanizacija za detekciju i održavanje i razna transportna vozila;

o Softver za upravljanje radi povedanja kvaliteta projekata;

o Razvoj master plana distribucije.

Transformacija

(kV/kV)Vlasnik Br. PS Br. TR Snaga (MVA)

35/10 KEDS 44 90 632

35/6 Privatni 7 11 54

35/0.4 Privatni 5 8 43

35/0.4 Privatni 12 17 13

10(20)/0.4 KEDS 2,158 2,251 780

10(20)/0.4 Privatni 1,561 1,571 695

10/0.4 KEDS 2,865 2,865 868

10/0.4 Privatni 1,247 1,253 606

6/0.4 KEDS 65 65 9

Ukupno 7,964 8,131 3,700

Napon

(kV)Vlasnik

Vazdušna mreža

(km)

Kablovska

mreža (km)

Ukupno

(km)

35 KEDS 361 12 373

10(20) KEDS 1,146 393 1,539

10 KEDS 4,584 917 5,501

6 KEDS 42 8 50

3 KEDS 4 1 4

0.4 KEDS 16,598 2,017 18,615

Ukupno 22,734 3,348 26,083


45

5.8.2 Potrošnja u distribuciji

ODS je organizovan u sedam distrikta: Priština, Mitrovica, Ped, Đakovica, Prizren, Uroševac i Gnjilane prikazanih na narednoj slici. Podaci o potrošnji, tehnički i komercijalni gubici, kao i drugi podaci obračunati su po distriktima.

Sl. 5.14 Prostiranje distributivnog sistema Kosova po distriktima

Potrošnja električne energije u distribuciji u 2015. godine realizovana je u vrednosti od 4.676,5 GWh, dok je u 2014. godini iznosila 4.554,8 GWh, što predstavlja porast od oko 2,7%.

Najveda potrošnja je realizovana u distriktu Priština i to 31,2% od ukupne potrošnje u distribuciji, dok je najmanja potrošnja zabeležena u distriktu Gnjilane od 8,5%, iza koga dolazi Đakovica sa 9,2% od ukupne potrošnje. U tabeli koja sledi prikazani su podaci o potrošnji u distributivnim distriktima po godinama i udeo u procentima u 2015. godini.

Tab. 5.13 Potrošnja u distribuciji po distriktima 2010-2015

I kod potrošnje u distributivnom sistemu, kao i kod ukupne potražnje, potrošnja beleži stalan porast

od 2000. godine pa naovamo, što je prikazano u grafikonu ispod. U periodu od 2010. do 2013.

godine primeduje se tendencija stabilizacije potrošnje električne energije u distributivnom sistemu,

dok u 2015. godini imamo porast potrošnje od oko 2,7% u odnosu na prošlu godinu.

Zaduženje u

distriktima

2010

Zaduženje u

distriktima

2011

Zaduženje u

distriktima

2012

Zaduženje u

distriktima

2013

Zaduženje u

distriktima

2014

Zaduženje u

distriktima

2015

MWh MWh MWh MWh MWh MWh

Priština 1,392,420 1,441,698 1,470,929 1,478,578 1,398,867 1,459,259 31.2%

Mitrovica 619,483 651,824 658,058 667,050 644,590 667,306 14.3%

Ped 521,655 511,296 519,410 533,364 506,284 517,013 11.1%

Đakovica 417,169 581,765 450,205 452,342 420,651 428,536 9.2%

Prizren 638,532 407,254 650,883 652,059 617,184 628,814 13.4%

Uroševac 575,067 645,616 599,504 595,655 567,854 576,286 12.3%

Gnjilane 394,710 442,797 419,394 415,170 399,361 399,304 8.5%

Ukupno 4,559,037 4,682,250 4,768,383 4,794,220 4,554,791 4,676,519 100%

Potrošnja u

distriktima

Udeo u

potrošnji

(2015)


46

Sl. 5.15 Ukupna potrošnja u distributivnom sistemu Kosova 2000-2015

Potražnja za potrošnjom se može kategorisati prema naponskom nivou i grupama potrošača koji

koriste električnu energiju. U tabeli 5.14 su dati podaci o potrošnji prema naponskom nivou i

grupama potrošača.

Tab. 5.14 Fakturisana električna energija prema tarifnim kategorijama 2010 – 2015

Udeo potrošnje u domadinstvima je i dalje dominantan u odnosu na ukupnu fakturisanu potrošnju i

iznosi 54,8 %. Na slikama koje slede prikazan je udeo potrošačkih kategorija u procentima u odnosu

na ukupnu potrošnju (prikazanu sa gubicima i bez gubitaka u distribuciji).

2,591

2,937 3,086

3,360

3,666 3,801 3,821

4,035 4,133

4,428 4,559

4,682 4,768 4,794

4,555 4,677

0

600

1,200

1,800

2,400

3,000

3,600

4,200

4,800

5,400

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

GWh Ukupna potrošnja u distribuciji u periodu 2000-2015

2010 2011 2012 2013 2014 2015

MWh MWh MWh MWh MWh MWh

220 kV (Feronikl) 619,645 596,425 406,697 403,154 536,943 584,314

110 kV (Trepča + Šarcem) 80,974 83,063 66,373 83,988 85,977 87,450

35 kV 35,755 40,052 32,061 32,074 23,886 28,706

10 kV 190,845 204,381 208,888 207,327 205,827 234,122

Domadinstva ispod 200 kWh/mesec 628,056 674,737 704,047 731,876 823,483 797,698

Domadinstva 200 kWh do 600kWh/mesec 750,562 827,681 873,651 915,310 889,019 929,495

Domadinstva preko 600 kWh/mesec 465,617 488,816 495,176 475,054 348,688 385,646

0.4 kV I 200,572 224,381 249,129 268,249 283,437 314,633

0.4 kV II 369,382 410,315 427,831 434,333 434,181 477,764

Javna rasveta 9,949 12,834 16,954 17,963 18,916 19,383

Potrošači u domadinstvima bez brojila 28,974 16,484 11,126 7,943 1,515 820

Ukupno 3,380,332 3,579,169 3,491,933 3,577,272 3,651,870 3,860,032

Potrošnja po kategorijama po godinama


47

Sl. 5.16 Udeo potrošačkih kategorija u distribuciji 2015

Sl. 5.17 Udeo kategorija u bruto potrošnji i gubici 2015

5.8.3 Gubici u distributivnom sistemu

Oko 84% potrošnje realizuju potrošači priključeni na distributivnu mrežu, što čini preko potrebnim

da se gubici u distributivnoj mreži analiziraju sa posebnom pažnjom.

Gubici električne energije u distributivnom sistemu su i dalje visoki i predstavljaju zabrinjavajudi

problem za elektroenergetski sektor. Gubici imaju negativan uticaj na snabdevanje potrošača i

finansijsku stabilnost operatora snabdevanja i distribucije, kao i celokupnog energetskog sektora.

Domadinstva54.8 %

Industrija24.2 %

Komercijalni20.5 %

Javna rasveta0.5 %

Potrošnja u procentima po kategorijama u distribuciji 2015

Domadinstva

38.0 %

Industrija16.8 %

Komercijalni14.2 %

Javna rasveta0.3%

Interna

potrošnja KEK2.0 %

Gubici distribucija

26.7 %

Gubici prenos

2.0 %

Potrošnja u procentima po kategorijama 2015


48

Tab 5.15 Bruto potrošnja u distribuciji i mesečni gubici u 2015. godini

Tehnički gubici prema podacima koje je dostavio ODS dostižu vrednost od 15,45%, dok su u

zemljama sa razvijenim mrežama ovi gubici na nivou od 5 do 7%. Na nivo tehničkih gubitaka najvedi

uticaj imaju zastarelost mreže, dužina vodova, kvalitet i vrsta provodnika i transformatora, kao i

njihovo održavanje. Za smanjenje tehničkih gubitaka neophodne su prilično velike investicije.

Najzabrinjavajudi ostaju komercijalni gubici koji su prilično visoki, a koji čine 16,38% od ukupne

potrošnje u distribuciji. Od toga, nefakturisana energija u severnom delu Kosova čini oko 5,3 %

potražnje u distribuciji, u kom delu preovladava srpska manjina, i predstavlja 32,2% komercijalnih

gubitaka i distribuciji.

Gubici energije se razlikuju po distriktima i prikazani su u tabeli 5.16.

Tab. 5.16 Gubici u distribuciji po distriktima u 2015. godini

Možemo istadi da smanjenje komercijalnih gubitaka ima pozitivan uticaj i na opteredenje mreže i na

tehničke gubitke. Smanjenjem komercijalnih gubitaka postiže se ušteda energije od strane potrošača,

što direktno utiče na smanjenje opteredenja, a samim tim i na smanjenje tehničkih gubitaka.

Početkom 2012. godine, RUE je odredio dozvoljene ciljeve za gubitke u distribuciji zasnovano na

2011. godini kao polaznoj tačci, sa smanjenjem od 3% za tri godine i 2,5% za tri naredne godine.

Zaduženje Fakturisana

energi ja

MWh MWh MWh % MWh % MWh %

Januar 519,484 303,701 91,707 17.65 124,077 23.88 215,784 41.54

Februar 438,476 256,117 75,757 17.28 106,602 24.31 182,359 41.59

Mart 455,938 279,801 77,764 17.06 98,373 21.58 176,138 38.63

Apri l 385,726 267,030 49,580 12.85 69,115 17.92 118,695 30.77

Maj 314,809 237,217 40,578 12.89 37,014 11.76 77,592 24.65

Jun 297,884 231,545 38,932 13.07 27,407 9.20 66,339 22.27

Jul 325,338 257,847 42,300 13.00 25,191 7.74 67,491 20.74

Avgust 318,298 259,696 41,335 12.99 17,268 5.42 58,603 18.41

Septembar 306,543 236,752 39,861 13.00 29,930 9.76 69,791 22.77

Oktobar 371,069 259,425 62,910 16.95 48,734 13.13 111,643 30.09

Novembar 411,292 269,877 69,200 16.83 72,214 17.56 141,415 34.38

Decembar 531,662 329,260 92,451 17.39 109,952 20.68 202,402 38.07

Ukupno real izovano 4,676,519 3,188,267 722,375 15.45 765,877 16.38 1,488,252 31.82

Ukupno po bi lansu 4,789,439 3,514,297 568,202 11.86 706,942 14.76 1,275,144 26.62

Potrošnja u

dis tributivnoj mreži

Tehnički gubici Komerci ja lni gubici Ukupni gubici

Zaduženje u

distriktima

Fakturisana

energija u

distriktima

MWh MWh MWh % MWh % MWh %

Priština 1,459,259 1,054,627 201,903 13.84 202,729 13.89 404,632 27.73

Mitrovica 667,306 259,930 74,710 11.20 332,666 49.85 407,376 61.05

Ped 517,013 346,708 89,820 17.37 80,485 15.57 170,305 32.94

Đakovica 428,536 291,055 81,213 18.95 56,267 13.13 137,481 32.08

Prizren 628,814 458,821 110,160 17.52 59,833 9.52 169,993 27.03

Uroševac 576,286 443,679 100,164 17.38 32,443 5.63 132,607 23.01

Gnjilane 399,304 333,447 64,404 16.13 1,454 0.36 65,857 16.49

Ukupno u distribuciji 4,676,519 3,188,267 722,375 15.45 765,877 16.38 1,488,252 31.82

Ukupni gubici Potrošnja u distriktima

Tehnički gubici Komercijalni gubici


49

Troškovi gubitaka energije su veoma veliki i pokrivaju se tarifama potrošača koji pladaju električnu

energiju. KEDS (ranije KEK) čine stalne napore na smanjenju gubitaka u distribuciji, a posebno onih

komercijalnih, s obzirom na to da njihova realizacija zahteva manje investicije. Od 2006. godine, kada

su komercijalni gubici iznosili 30,21%, isti su smanjeni na 16,38% u 2015. godini, što predstavlja

značajno smanjenje, dok su tehnički gubici smanjeni sa 18,15% koliko su iznosili 2006. godine na

15,45 % u 2015. godini.

U nastavku teksta je prikazan grafikon sa podacima o tehničkim, komercijalnim i ukupnim gubicima u

periodu od 2006. do 2015. godine.

Sl. 5.18 Tehnički i komercijalni gubici u distribuciji u periodu 2006-2015

5.8.4 Fakturisanje i naplata

U poslednjih nekoliko godina, fakturisana energija je imala kontinuirani rast, ali je i naplata u porastu, tako da sada iznosi oko 95% i može se smatrati da je na prihvatljivom nivou. Tako, fakturisana energija izraženo u novcu u 2015. godini iznosi 285,9 miliona €, a naplata 272,1 miliona €. U ove vrednosti je uključen i PDV.

Nivo naplate u odnosu na fakturisanje u distribuciji je u 2015. godini iznosio 94,41 %, a u totalu, kada se uračunaju i potrošači priključeni na prenos kod kojih naplata iznosi 100%, ukupna naplata dostiže 95,17%.

Tab. 5.17 Fakturisanje i naplata u 2015. godini

18.15% 17.42% 17.05% 18.05% 17.20% 16.76% 16.32% 16.04% 15.56% 15.45%

30.21% 30.68%

25.76% 24.76%24.02%

21.37% 20.37% 19.50%17.94%

16.38%

48.36% 48.10%

42.81% 42.81% 41.22%38.13%

36.69%35.54%

33.50% 31.82%

0%

6%

12%

18%

24%

30%

36%

42%

48%

54%

60%

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Gubici u distributivnoj mreži 2006-2015

Tehnički gubici Komercijalni gubici Ukupni gubici u ODS

Zaduženje Realizacija Fakturisanje Naplata Napl./Fakt.

MWh MWh € € %

Distribucija 4,676,519 3,188,267 246,935,809 233,141,227 94.41

Trepča+Šarcem 87,450 87,450 5,187,671 5,187,671 100.00

Feronikl 584,314 584,314 33,773,510 33,773,510 100.00

Ukupno 5,348,284 3,860,032 285,896,990 272,102,408 95.17

2015


50

U tabeli 5.18 prikazani su fakturisanje i naplata po mesecima u distribuciji za 2015. godinu. Iz tabele

se takođe vidi da je u nekoliko meseci odnos naplata/fakturisanje vedi od vrednosti 100%, što znači

da je KEDS u tim mesecima naplatio električnu energiju fakturisanu za prethodne mesece i stari dug.

Tab. 5.18 Fakturisanje i naplata u distribuciji po mesecima za 2015. godinu

Analiza podataka o fakturisanju i naplati električne energije urađena je i po distriktima, što je prikazano u tabeli 5.19. Iz iste se može uočiti da je najvedi procenat u odnosu naplata/fakturisanje realizovan u distriktu Priština, za kojim sledi distrikt Uroševac, a najniži je u distriktu Ped.

Tab. 5.19 Fakturisanje i naplata po distriktima

Nivo fakturisane i napladene električne energije u periodu od 2008. do 2014. godine prikazan je u narednoj tabeli.

Zaduženje Realizacija Fakturisanje Naplata Nap/Fakt

MWh MWh € € %

Januar 519,484 303,701 27,910,358 22,584,545 80.92

Februar 438,476 256,117 23,749,051 22,538,019 94.90

Mart 455,938 279,801 25,729,037 22,327,915 86.78

April 385,726 267,030 16,327,099 26,781,251 164.03

Maj 314,809 237,217 15,556,321 16,031,492 103.05

Jun 297,884 231,545 15,219,139 15,494,138 101.81

Jul 325,338 257,847 16,601,227 15,257,953 91.91

Avgust 318,298 259,696 17,175,627 16,956,551 98.72

Septembar 306,543 236,752 14,430,704 15,603,367 108.13

Oktobar 371,069 259,425 22,429,512 15,440,256 68.84

Novembar 411,292 269,877 23,393,939 19,465,134 83.21

Decembar 531,662 329,260 28,413,795 24,660,606 86.79

Ukupno 4,676,519 3,188,267 246,935,809 233,141,227 94.41

Distribucija

2015

Zaduženje Fakturisanje Naplata Odnos

napl/fakt

Udeo u

naplati

MWh € € % %

Priština 1,459,259 84,569,950 81,205,969 96.02 34.83

Mitovica 667,306 19,475,685 18,133,335 93.11 7.78

Ped 517,013 27,387,918 24,485,657 89.40 10.50

Đakovica 428,536 22,188,781 21,155,474 95.34 9.07

Prizren 628,814 35,209,242 32,614,635 92.63 13.99

Uroševac 576,286 33,493,691 32,063,246 95.73 13.75

Gnjilane 399,304 24,610,542 23,482,911 95.42 10.07

Ukupno 4,676,519 246,935,809 233,141,227 94.41 100.00

Distrikt


51

Tab. 5.20 Fakturisanje i naplata u distribuciji 2008 – 2015

Prosečna prodajna cena se razlikuje po kategorijama i distriktima. Ova razlika je posledica, između

ostalog, dijagrama potrošnje u različitim tarifama prema vremenu u kome je energija korišdena i

naponskog nivoa na koji su priključeni potrošači, kao i nivoa potrošnje. Na slici 5.19 se može videti

prosečna prodajna cena bez PDV-a po kategorijama.

Sl. 5.19 Prosečna prodajna cena električne energije 2015

5.9 Uvoz i izvoz električne energije

5.9.1 Uvoz

Za pokrivanje potreba potrošača je osim proizvodnje domadih proizvođača potreban i uvoz

električne energije. Radi zadovoljenja ovih potreba u 2015. godini, KESCO je uvozio električnu

energiju na osnovu komercijalnih ugovora zaključenih sa uvoznicima električne energije, a jedan deo

je preuzet i u vidu razmene električne energije sa sistemima zemalja u regionu.

Zaduženje Realizacija Fakturisanje Naplata Napl/Fakt

MWh MWh (000) € (000) € %

2008 4,035,076 2,093,372 165,351 118,845 71.87

2009 4,428,053 2,532,626 178,296 142,110 79.70

2010 4,559,037 2,679,713 174,747 151,805 86.87

2011 4,682,250 2,890,172 188,399 168,952 89.68

2012 4,768,383 3,018,863 207,878 184,541 88.77

2013 4,794,220 3,090,130 221,948 192,369 86.67

2014 4,554,791 3,028,951 225,831 214,398 94.94

2015 4,676,519 3,188,267 246,936 233,141 94.41

Godina

5.64

7.64

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

7.00

8.00

9.00

10.00

Potr. u domadinstvima Potr. van domadinstava

€ce

nt/

kWh

Prosečna prodajna cena električne energije


52

Tab. 5.21 Uvoz električne energije po ugovorima i kao razmena 2015

Uvezena električna energija na osnovu komercijalnih ugovora u 2015. godini iznosila je 684.308

MWh u vrednosti od 35.416.742 €, po prosečnoj ceni od 51,76 €/MWh, dok je električna energija

uvezena u 2014. godini iznosila 932.063 MWh, po prosečnoj ceni od 52,31 €/MWh. Količina uvezene

električne energije je manja za 26,58 %, dok je prosečna cena za 1,06% niža u odnosu na 2014.

godinu.

Takođe, električna energija je uvožena i putem razmene i to u količini od 31.010 MWh. Celokupna

razmena u 2015. godini je realizovana sa Energetskom korporacijom Albanije (EKA). U poređenju sa

2014. godinom (33.570 MWh), uvezena količina u vidu razmene je manja za 7,63 %.

Naredna slika prikazuje uvoz na osnovu ugovora, uključujudi i realizovanu razmenu u 2015. godini.

Sl. 5.20 Uvoz električne energije po ugovorima i kao razmena u 2015. godini

Razmena Ukupno

Količina MWh Cena €/MWhVrednost

(€)Količina MWh Količina MWh

Januar 132,870 52.77 7,011,152 0 132,870

Februar 97,833 52.57 5,143,400 0 97,833

Mart 63,149 47.96 3,028,786 0 63,149

April 83,862 43.99 3,688,797 2,490 86,352

Maj 8,550 35.19 300,901 1,690 10,240

Jun 6,391 46.71 298,501 0 6,391

Jul 29,710 69.47 2,063,959 500 30,210

Avgust 106,380 54.26 5,772,000 1,540 107,920

Septembar 26,120 55.72 1,455,384 1,920 28,040

Oktobar 53,648 51.38 2,756,421 20,950 74,598

Novembar 22,428 52.60 1,179,768 1,920 24,348

Decembar 53,367 50.92 2,717,672 0 53,367

Ukupno 684,308 51.76 35,416,742 31,010 715,318

Uvoz Mesec

Ugovor

52.7752.5747.96

43.99

35.19

46.71

69.47

54.2655.72

51.38 52.60 50.92

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Razmena Uvoz Cena €/MWh

Uvoz po ugovorima i kao razmena 2015GWh €/MWh


53

5.9.2 Izvoz

S obzirom na krivu potrošnje i nefleksibilnost proizvodnih jedinica osim manjka električne energije u

sistemu se često pojavljuju i viškovi, a to se u mnogim slučajevima dešava u istom danu. Znači, u

pojedinim satima imamo uvoz energije, dok se u drugim satima javljaju viškovi energije koji bi

trebalo da se izvoze.

Tokom 2015. godine je u određenim vremenskim periodima bilo viškova električne energije i to

uglavnom u nodnim satima (u vreme niže tarife). U ovim periodima se i u regionalnim sistemima

javljaju viškovi i samim tim se i ponuda energije tokom nodi povedava, što utiče na to da izvozne

cene budu znatno niže od uvoznih cena.

Električna energija koja je izvezena po komercijalnim ugovorima u 2015. godini iznosila je 552.520

MWh u vrednosti od 18.406.441 €, po prosečnoj ceni od 33,31 €/MWh, dok je električna energija

izvezena u 2014. godini iznosila 451.941 MWh, po prosečnoj ceni od 32,86 €/MWh. Količina izvezene

električne energije je za 22,25 % veda nego u 2014. godini, a prosečna cena je bila za 1,01 % viša u

odnosu na 2014. godinu.

Tab. 5.22 Izvoz električne energije po ugovorima i kao razmena 2015

Tokom 2015. godine je izvezena energija u vidu razmene iznosila 75.779 MWh. Razlika između uvoza

i izvoza u vidu razmene iznosi 44.769 MWh, što ukazuje na to da je u 2015. godini izvezeno više

električne energije u vidu razmene nego što je uvezeno.

Slika 5.21 predstavlja izvoz po ugovorima, uključujudi i realizovanu razmenu u 2015. godini.

Razmena Ukupno

Količina MWh Cena €/MWhVrednost

(€)

Količina

MWh

Količina

MWh

Januar 0 0 0 0

Februar 2,210 32.37 71,534 220 2,430

Mart 3,475 29.98 104,187 11,580 15,055

April 2,536 26.97 68,403 1,150 3,686

Maj 57,538 29.71 1,709,560 29,164 86,702

Jun 149,627 30.59 4,576,705 14,243 163,870

Jul 56,154 37.90 2,128,131 6,965 63,119

Avgust 40,562 36.06 1,462,508 7,848 48,410

Septembar 79,128 37.49 2,966,480 4,224 83,352

Oktobar 68,000 35.15 2,390,218 385 68,385

Novembar 57,275 32.47 1,859,484 0 57,275

Decembar 36,015 29.69 1,069,234 0 36,015

Ukupno 552,520 33.31 18,406,441 75,779 628,299

Ugovor

Izvoz Mesec


54

Sl. 5.21 Izvoz električne energije po ugovorima i kao razmena u 2015. godini

Iz tabele koja sledi se vidi da je Kosovo u 2015. godini bilo neto uvoznik električne energije.

Tab. 5.23 Uvoz i izvoz električne energije u 2015. godini

Uvoz je kao celina u 2015. godini smanjen za 25,92 % u odnosu na 2014. godinu kada se desila

havarija u TE Kosovo A. Inače, izvoz je u 2015. godini povedan za 32,33 %.

Uvoz i izvoz električne energije su u periodu 2000-2015 beležili povedanja i smanjenja. U nastavku je

data tabela sa podacima o uvozu i izvozu u periodu od 2000. do 2015. godine zajedno sa cenama.

32.3729.98 26.97 29.71 30.59

37.90 36.0637.49

35.15 32.4729.69

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0

18

36

54

72

90

108

126

144

162

180

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Izvoz Razmena Cena €/MWh

Izvoz po ugovorima i kao razmena 2015GWh €/MW

Razlika

Količina

MWh

Vrednot

(€)

Količina

MWh

Vrednost

(€) MWh

Januar 132,870 7,011,152 0 0 -132,870

Februar 97,833 5,143,400 2,430 71,534 -95,403

Mart 63,149 3,028,786 15,055 104,187 -48,094

April 86,352 3,688,797 3,686 68,403 -82,666

Maj 10,240 300,901 86,702 1,709,560 76,462

Jun 6,391 298,501 163,870 4,576,705 157,479

Jul 30,210 2,063,959 63,119 2,128,131 32,909

Avgust 107,920 5,772,000 48,410 1,462,508 -59,510

Septembar 28,040 1,455,384 83,352 2,966,480 55,312

Oktobar 74,598 2,756,421 68,385 2,390,218 -6,213

Novembar 24,348 1,179,768 57,275 1,859,484 32,927

Decembar 53,367 2,717,672 36,015 1,069,234 -17,352

Ukupno 715,318 35,416,742 628,299 18,406,441 -87,019

Mesec

Uvoz Izvoz


55

Tab. 5.24 Uvoz i izvoz i njihove cene po godinama

*Napomena: U periodu 2000-2002 cene su u američkim dolarima-US$ sa kursnom stopom sa € od približno 1:1

Uvezena količina u periodu 2000-2015 iznosila je 9.874 GWh, po prosečnoj ceni od 57,80 €/MWh,

što predstavlja ukupan trošak od oko 556.384.201 € za uvoz električne energije. Na drugoj strani,

izvezena količina je u periodu 2000-2015 iznosila 4.850 GWh po prosečnoj ceni od 32,96 €/MWh, u

novčanoj vrednosti od oko 116.123.241 €, što važi samo za izvoz od 2005. godine pa naovamo.

Sl. 5.22 Prosečna uvozna i izvozna cena po godinama

Neto uvoz/izvoz

MWhCena

(€/MWh)MWh

Cena

(€/MWh)MWh

2000 778,870 30.43 1,440 777,430

2001 921,485 29.60 236,190 685,295

2002 627,265 32.67 552,783 74,482

2003 314,794 44.53 279,510 35,284

2004 483,580 39.64 191,665 291,915

2005 349,335 47.87 40,690 29.60 308,645

2006 393,054 54.87 80,172 40.70 312,882

2007 539,812 83.66 170,175 38.45 369,637

2008 457,817 112.52 125,277 36.59 332,540

2009 610,509 75.77 113,910 20.17 496,599

2010 818,387 57.91 352,471 26.44 465,916

2011 816,199 69.66 371,164 45.05 445,035

2012 625,058 79.46 472,794 31.16 152,264

2013 521,712 62.14 856,869 28.25 -335,157

2014 932,063 52.31 451,941 32.86 480,122

2015 684,308 51.76 552,520 33.31 131,788

Ukupno 9,874,248 56.35 4,849,571 32.36 5,024,677

Izvoz

Godina

Uvoz

30.43 29.6032.67

44.5339.64

47.87

54.87

83.66

112.52

75.77

57.91

69.66

79.46

62.14

52.31 51.76

29.60

40.70 38.45 36.59

20.17

26.44

45.05

31.1628.25

32.86 33.31

0.00

10.00

20.00

30.00

40.00

50.00

60.00

70.00

80.00

90.00

100.00

110.00

120.00

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Uvozna i izvozna cena po godinama

Cena uvoza (€/MWh) Cena izvoza (€/MWh)

€/MWh


56

5.10 Standardi kvaliteta snabdevanja i elektroenergetske usluge

Na osnovu člana 14. Zakona o energetskom regulatoru, RUE ima ovlašdenje da utvrdi standarde kvaliteta snabdevanja i usluga koje moraju da ispune imaoci licenci.

RUE je usvojio standarde kvaliteta snabdevanja i elektroenergetskih usluga za sledede imaoce licence: Operatora prenosnog sistema, Operatora distributivnog sistema i Javnog snabdevača, koji se sprovode od 1. januara 2011. godine.

Procedure izveštavanja su uspostavljene u cilju usklađivanja metoda za evidentiranje prijavljenih podataka i izračunavanje mernih pokazatelja, što omogudava stvaranje baze kompletnih, pouzdanih i uporedivih podataka o pokazateljima kvaliteta radi njihovog upoređivanja i regulacije.

Standardi kvaliteta snabdevanja i elektroenergetskih usluga utvrđuju se i prate prema:

Kontinuitetu snabdevanja;

Kvalitetu napona, i

Komercijalnom kvalitetu.

5.10.1 Kontinuitet snabdevanja

Kontinuitet snabdevanja je povezan sa raspoloživošdu električne energije, odnosno predstavlja broj i vremensko trajanje prekida po potrošaču u toku jedne godine. Kontinuitet snabdevanja električnom energijom koji se, kako je ved rečeno, karakteriše brojem i trajanjem prekida u 2015. godini, RUE je pratio za dva operatora sistema: operatora prenosnog sistema i tržišta i operatora distributivnog sistema.

Merni indeksi prijavljeni od strane KOSTT-a

Merni indeksi koje je prijavio KOSTT za standarde kvaliteta snabdevanja i elektroenergetske usluge za 2015. godinu prikazani su u daljem tekstu.

SAIDI – za planirane prekide u prenosnom sistemu iznosio je 170.27 minuta;

SAIDI – za neplanirane prekide u prenosnom sistemu iznosio je 77.98 minuta;

SAIFI – za planirane prekide u prenosnom sistemu iznosio je 0.56;

SAIFI – za neplanirane prekide u prenosnom sistemu iznosio je 1.51;

ENS – za planirane prekide u prenosnom sistemu iznosio je 1.678 GWh; i

ENS – za neplanirane prekide u prenosnom sistemu iznosio je 1.15 GWh.


57

Sl. 5.23 Indikatori merenja SAIDI, SAIFI i ENS KOSTT-a za 2015. godinu

Na slici ispod prikazani su merni indeksi koje je prijavio KOSTT za standarde kvaliteta snabdevanja i elektroenergetske usluge u periodu 2012 – 2015, po godinama.

Sl. 5.24 Indikatori SAIDI, SAIFI i ENS KOSTT-a za period 2011-2015

1.51, 73%

0.56, 27%

SAIFI

Neplanirano Planirano

77.98, 31%

170.27,69%

SAIDI (min)


1.68, 59%

1.15, 41%

ENS (GWh)


7.58

8.33

5.03

4.13

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

7.00

8.00

9.00

10.00

2011 2012 2013 2014 2015 2016

SAIDI Prenos

SAIDI (sati)

1.89 1.79

2.18

2.07

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50

4.00

4.50

5.00

2011 2012 2013 2014 2015 2016

SAIFI Prenos

SAIFI

4.80

9.40

2.20

2.82

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

7.00

8.00

9.00

10.00

2011 2012 2013 2014 2015 2016

ENS Prenos

ENS (GWh)

GWh


58

Prema podacima koje je prijavio KOSTT za indekse merenja SAIDI i SAIFI, zaključuje se da je došlo do poboljšanja ovih indeksa u 2015. godini, a po podacima, planirani i neplanirani prekidi su zabeležili pad u odnosu na 2014. godinu. S druge strane, neisporučena energija – ENS je u 2015. godini zabeležila porast u odnosu na 2014. godinu, i to uglavnom zbog obavljanja radova na investicionim projektima sprovedenim u prenosnoj mreži.

Indeksi merenja prijavljeni od strane ODS-a

Indeksi merenja koje je prijavio ODS za standarde kvaliteta snabdevanja i elektroenergetske usluge za 2015. godinu, prikazani su u daljem tekstu.

SAIDI - za planirane prekide u distributivnom sistemu iznosio je 20.68 sati;

SAIDI - za neplanirane prekide u distributivnom sistemu iznosio je 81.74 sati;

SAIFI - za planirane prekide u distributivnom sistemu iznosio je 11.42;

SAIFI - za neplanirane prekide u distributivnom sistemu iznosio je 50.7;

ENS - za planirane prekide u distributivnom sistemu iznosio je 36.3 GWh; i

ENS - za neplanirane prekide u distributivnom sistemu iznosio je 10.77 GWh.

Sl. 5.25 Indeksi merenja SAIDI, SAIFI i ENS za 2015. godinu

Na slikama ispod prikazani su indeksi merenja koje je prijavio ODS za standarde kvaliteta snabdevanja i elektroenergetske usluge u periodu 2011 – 2015, po godinama:

81.74

50.7

10.77

20.68

11.42

36.3

0

20

40

60

80

100

120

SAIDI (sati) SAIFI ENS (GWh)


Indeksi SAIDI, SAIFI i ENS za ODS


59

Sl. 5.26 Indikatori SAIDI, SAIFI i ENS ODS-a za period 2011-2015

Prema prijavljenim podacima za indeks merenja SAIDI po potrošaču u 2015. godini, generalno se

primeduje da nema značajnijeg poboljšanja u pogledu trajanja planiranih i neplaniranih prekida u

odnosu na podatke koji su prijavljeni u 2014. godini. Takođe, vredi napomenuti da je povedanje broja

sati planiranih prekida u 2015. godini rezultat investicija u distributivnu mrežu, održavanja i razvoja

mreže, kao i poboljšanja funkcionisanja distributivnog sistema. S druge strane, što se tiče

neplaniranih prekida, primeduje se da je došlo do povedanja ovih prekida za 1,78% u odnosu na

2014. godinu.

Takođe, važno je napomenuti da i za indeks merenja SAIFI po potrošaču u toku 2015. godine nema

poboljšanja u planiranim i neplaniranim prekidima u odnosu na 2014. godinu.

Iz dijagrama indeksa ENS (neisporučena energija) se primeduje da u 2015. godini imamo povedanje neisporučene energije i to za 30,79% u odnosu na 2014. godinu.

5.10.2 Kvalitet napona

Kvalitet napona je povezan sa tehničkim aspektom elektroenergetskog sistema i prati se evidentiranjem žalbi potrošača na kvalitet napona.

Broj žalbi koje su u 2015. godini podneli potrošači u vezi sa kvalitetom napona bio je 304, od kojih je

rešeno 264 ili 87% žalbi, dok je kao nerešeno ostalo 40 žalbi ili 13 %.

6.10 4.92 4.97 4.5820.68

98.81109.61

85.55 80.3181.74

0

12

24

36

48

60

72

84

96

108

120

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Planirano (sati) Neplanirano (sati)

SAIDI za ODS

1.6 2.59 2.68 2.42

11.42

56.91

43.27

29.57

50.7

0

6

12

18

24

30

36

42

48

54

60

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Planirano Neplanirano

SAIFI za ODS

155.2

68.51

51.58

35.9947.07

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

GWh

ENS (GWh)

ENS za ODS


60

Sl. 5.27 Žalbe potrošača na kvalitet napona u 2015. godini

Standardi kvaliteta napona su utvrđeni i u Pravilu o opštim uslovima snabdevanja energijom, Distributivnom kodeksu i Distributivnom kodeksu merenja.

5.10.3 Komercijalni kvalitet

Komercijalni kvalitet određuje efikasnost i tačnost rešavanja žalbi i zahteva potrošača. Regulacija komercijalnog kvaliteta uzima u obzir uzajamne odnose potrošača i snabdevača.

U toku 2015. godine, RUE je za potrebe pradenja komercijalnog kvaliteta tražio od KESCO-a šestomesečne i godišnje izveštaje sa svim potrebnim podacima.

Za potrebe analize komercijalnog kvaliteta, podaci koji su dobijeni od imaoca licence prikazani su u dve kategorije, koje se direktno dotiču pitanja potrošača. Ove kategorije su:

Novi priključci/veze, i

Žalbe potrošača.

Novi priključci

U standarde komercijalnog kvaliteta, između ostalog, ulaze i novi priključci, kojima se evidentira koliko brzo energetsko preduzede preduzima mere za realizaciju novih priključaka. Podaci koje je prijavio KEDS u vezi sa zahtevima potrošača za nove priključke po naponskim nivoima, prikazani su u tabeli ispod:

Tab. 5.25 Novi priključci za 2015. godinu po naponskim nivoima

Važno je napomenuti da prema podacima koje je prijavio KEDS postoji razlika između zahteva za nove priključke i registracija u programu za fakturisanje (CCP) i to usled prenosa zahteva za nove priključke iz prošle godine, zbog zahteva iz drugih sektora u okviru preduzeda, i bez zahteva potrošača.

264

40

Rešenih Nerešenih

Broj žalbi na kvalitet napona - 2015

Zahtev za novi priključak SN NN

Redovni zahtevi 60 21,526

Registrovani u CCP 114 22,991


61

Prosečan broj registracija novih potrošača po distriktu u roku od trideset dana ispostavlja se da iznosi 275 potrošača.

Žalbe potrošača

RUE je u okviru kvaliteta usluga analizirao i žalbe potrošača koje je registrovao i rešio javni snabdevač. Iz podataka koje je prijavio javni snabdevač, broj podnesenih žalbi u toku 2015. godine iznosi 12.926 što predstavlja 2,53% od ukupnog broja potrošača, odnosno 0,22% od ukupnog godišnjeg broja faktura. U tabeli ispod prikazan je broj žalbi potrošača u 2015. godini.

Tab. 5.26 Broj žalbi potrošača u 2015. godini

U tabeli iznad se primeduje da je od 12.926 registrovanih žalbi u Odeljenju za potrošače u KESCO-u,

3.879 žalbi rešeno u korist potrošača ili izraženo u procentima 30,01%, da je 2.865 žalbi odbijeno kao

neosnovano ili izraženo u procentima 22,16%, dok je 6.182 žalbi ostalo u procesu razmatranja ili

izraženo u procentima 47,83%. Od ukupnog broja žalbi koje je registrovao imalac licence KESCO u

2015. godini, primeduje se da je došlo do poboljšanja u uslugama za potrošače u odnosu na 2014.

godinu, kada je ukupan broj žalbi koje su podneli potrošači iznosio 17.655 ili 36,59% manje nego u

2014. godini. Ipak, ostaje još mnogo toga da se uradi u pogledu žalbi potrošača koje su u procesu

razmatranja zbog rokova propisanih u Pravilu o rešavanju žalbi i sporova u energetskom sektoru.

511,820

Broj žalbi 12,926

Usvojenih 3,879

Odbijenih 2,865

U procesu 6,182

Broj potrošača

Rešenih


62

6 TARIFE I CENE ELEKTRIČNE ENERGIJE

RUE je na osnovu člana 41. Zakona o energetskom regulatoru i podzakonskih akata (Pravilo o

određivanju cena) odgovoran za određivanje maksimalno dozvoljenih prihoda (MAR) za imaoce

licence i utvrđivanje tarifa za regulisane aktivnosti u energetskom sektoru u Republici Kosovo.

Prilikom određivanja tarifa, RUE se pridržava principa regulacije i pri tome se osim

„ekonomske“ regulacije fokusira na cene, kvalitet usluge, sigurnost snabdevanja energijom i

dozvoljene vrednosti kapitalnih investicija za razvoj energetskog sistema. RUE, takođe, uzima u obzir

i socijalni aspekat, životnu sredinu, zdravlje, kao i pristupačnost cena za potrošače.

U 2012/2013 godini, RUE je sproveo Proces višegodišnje periodične revizije (RTE7) i to za pet

relevantnih tarifnih godina za Operatora prenosnog sistema i operatora tržišta (OPS/OT) i Operatora

distributivnog sistema (ODS), za četiri godine za regulisane proizvođače (KEK) i jednu godinu za

Javnog snabdevača električnom energijom (JSEE).

Jedna od glavnih prednosti višegodišnje revizije je dovoljno vreme za realizaciju investicija koje su

planirali imaoci licenci a koje utiču na poboljšanje usluge za potrošače. Znači, višegodišnjom

revizijom se određuju maksimalno dozvoljeni prihodi za pokrivanje operativnih i kapitalnih troškova

imalaca licenci u energetskom sektoru. Imaoci licenci de poslovati u skladu sa prihodima dozvoljenim

od strane RUE, uz poštovanje faktora efikasnosti za operativne troškove, smanjenje gubitaka i

poboljšanje usluge za potrošače.

6.1 Revizija tarifa električne energije za regulisane potrošače

RUE je najavio Devetu reviziju tarifa za električnu energiju (RTE9) dopisom koji je uputio imaocima

licence i zainteresovanim stranama 27. novembra 2014. godine. Kroz redovna usklađivanja izvršene

su kalkulacije razlika između ostvarenih prihoda i onih dozvoljenih u svakoj relevantnoj tarifnoj

godini. Ovo obuhvata ažuriranje dozvoljenih gubitaka za predviđanje stvarnih energetskih tokova,

indeksiranje za stopu inflacije dozvoljenih troškova poslovanja i održavanja, amortizacije i povradaja,

primenjujudi i faktor efikasnosti za imaoce licenci, kao i usklađivanja za troškove koji se prenose, a

koji su van kontrole imalaca licenci.

U okviru ovog procesa, RUE ažurira dozvoljene troškova nabavke uglja, troškove goriva, troškove koji

se prenose (uvoz, izvoz, naknade za usluge, takse, itd.). Sva usklađivanja troškova za svakog od

imalaca licence utiču na prihode i naknade Javnog snabdevača, odnosno regulisane tarifne potrošače.

Imaoci licenci su prijavama za dozvoljene prihode za 2015. godinu tražili povedanje tarife od 11% u

odnosu na prethodnu godinu. RUE je pažljivo razmotrio prijave i na osnovu analiza troškova

celokupnog elektroenergetskog sektora došao do odluke koja je zadržala iste tarife i u 2015. godini.

Konačna vrednost MAR-a za elektroenergetski sistem za relevantnu tarifnu godinu 2015 određena je

na 256,5 miliona evra, i dovoljna je za pokrivanje svih operativnih i kapitalnih troškova operatora u

elektroenergetskom sektoru.

Utvrđeni MAR-ovi za regulisane aktivnosti u elektroenergetskom sektoru u periodu april 2015 – mart

2016. godine dati su u tabeli ispod.


63

Tab. 6.1 Utvrđeni MAR za imaoce licenci za period 2015-2016

*MAR za OPS/OT i ODS ne sadrže troškove gubitaka, koji su uključeni u konačni MAR sistema.

Dozvoljene prihode za imaoce licenci prikupljade JSEE kroz maloprodajne tarife za regulisane

potrošače. Maloprodajne tarife su dizajnirane u nekoliko različitih tarifnih kategorija radi pokrivanja

troškova u odgovarajudim tarifnim kategorijama. Tarife odražavaju vreme korišdenja električne

energije od strane potrošača (dnevna-nodna tarifa, sezonska letnja-zimska tarifa) koji podstiču

efikasno korišdenje energije i predstavljaju dobar mehanizam za upravljanje potražnjom sa ciljem da

se jedan deo potrošnje premesti iz više u nižu potrošnju. Tarifna struktura po blokovima, osim

efekta na efikasno korišdenje električne energije, ima ključnu ulogu u zaštiti potrošača sa nižim

prihodima tako što im se obezbeđuje energija po pristupačnim cenama.

U nastavku je prikazana struktura maloprodajnih tarifa električne energije za regulisane tarifne

potrošače koja se primenjuje od 1. aprila 2015. godine.

Licencirana aktivnost MAR prema RTE9 (€m) Udeo (%)

KEK A.D. 140.28 55%

OPS/OT (KOSTT) 22.63 9%

ODS (KEDS) 47.95 19%

JSEE (KESCO) 45.63 18%

Ukupno 256.49 100%


64

Tab. 6.2 Struktura maloprodajnih tarifa za električnu energiju za regulisane tarifne potrošače

Viša sezona Niža sezona

1. oktobar

- 31. mart

1. april -

30. sept.

Fiksna potrošačka tarifa €/potrošač/mesec

Angažovana snaga €/kW/muaj

Aktivna energija (P) €c/kWh


Angažovana snaga €/kW/muaj 6.70 6.70

€c/kWh Viša tarifa 7.78 2.30

€c/kWh Niža tarifa 3.23 1.89

Reaktivna energija (Q) €c/kVArh


Angažovana snaga €/kW 6.96 6.96

Aktivna energija (P), od koje €c/kWh Viša tarifa 8.13 3.52


Reaktivna energija (Q) €c/kVArh 0.79 0.79












Aktivna energija (P) €c/kWh Jedinstvena tarifa 12.46 8.06




Aktivna energija (P) za potrošnju:








Aktivna energija (P) za potrošnju:

<200kWh/mesec (Prvi blok): €c/kWh Jedinstvena tarifa 4.96 3.54

200-600kWh/mesec (Drugi blok): €c/kWh Jedinstvena tarifa 6.86 4.91

>600 kWh/mesec (Tredi blok): €c/kWh Jedinstvena tarifa 9.95 7.14

Procenjena potrošnja:

<200 kWh/mesec €/potrošač/mesec

200-600 kWh/mesec €/potrošač/mesec

>600 kWh/mesec €/potrošač/mesec


Aktivna energija (P) za potrošnju: €c/kWh Jedinstvena tarifa

0-1 220kV

Tarifna

grupa

Naponski nivo

snabdevanja Tarifni element

2 10kV

0-2 110kVAktivna energija (P), od koje

Jedinica Vreme u toku dana

8 Javna rasveta

4

3

0.4kV 2-tarifno

brojilo (sa 2

vrednosti,

domadinstva)

5

0.4kV 1-tarifno

brojilo (sa 1

vrednošdu,

domadinstva)

6

0.4kV

(domadinstva bez

brojila )

7

0.4 kV Kategorija

I (veliki potrošači

reaktivne

energije)

0.4kV Kategorija

II

1 35kV

Odobreno

2015

200.75

15.88

2.45

100.38

13.27

5.49

3.09

3.50

2.50

10.09

Viša tarifa se primenjuje od 07:00 - 22:00 h u višoj sezoni i od 08:00 - 23:00 h u nižoj sezoni.

Potrošač se zadužuje reaktivnom energijom iznad one odobrene koja odgovara cos(Φ)=0.95

<200kWh/mesec (Prvi blok):

200-600kWh/mesec(Drugi blok):

>600 kWh/mesec (Tredi blok):

78.53

3.50

46.60

25.75

2.50


65

6.2 Naknade i cene za regulisane proizvođače - KEK A.D.

KEK A.D. je u svojoj prijavi tražio prihode u iznosu od 161,4 miliona evra za 2015. godinu. RUE je

nakon analize i procene komponenti troškova poslovanja i održavanja (OPEX) i kapitalnih troškova

(CAPEX), odredio nivo od 140,27 miliona evra za KEK A.D. kao maksimalno dozvoljene troškove za

2015. godinu, i ta vrednost garantuje stabilno poslovanje i finansijsku likvidnost.

MAR se u datoj relevantnoj tarifnoj godini prikuplja kroz regulisane naknade koje određuje RUE u

skladu sa „Metodologijom za određivanje naknade za regulisane proizvođače“. Ovi prihodi se dele na

fiksne troškove koji se pokrivaju naknadom za kapacitet i varijabilne troškove koji se pokrivaju

naknadom za energiju.

Zbog nepostojanja sporazuma o snabdevanju lignitom između KEK rudarstvo i KEK proizvodnja, RUE

je na osnovu Pravila o cenama za proizvodnju odredio troškove za snabdevanje lignitom iz rudnika za

regulisane proizvođače. Sledstveno, RUE je koristio iste principe regulacije kao za regulisane

proizvođače.

Prosečna cena energije koju proizvodi KEK A.D. za 2015. godinu iznosi 26,47 €/MWh.

Struktura naknada za energiju i kapacitet za KEK A.D koja se primenjuje od 1. aprila 2015. godine je

kao u tabeli ispod.

Tab. 6.3 Naknade za kapacitet i energiju KEK proizvodnja

6.3 Naknade i tarife OPS/OT

RUE je primio od KOSTT-a zahtev za ažuriranje maksimalno dozvoljenih prihoda za tarifnu godinu

2015, kao operatora prenosnog sistema i tržišta električne energije na Kosovu.

Prijava OPS/OT je pažljivo analizirana i nakon procene komponenti troškova poslovanja i održavanja i

kapitalnih troškova, maksimalno dozvoljeni prihodi OPS/OT za 2015. godinu iznose 25,76 miliona

evra. Ovde su uključeni i dozvoljeni prihodi u iznosu od 3,9 miliona evra za pokrivanje troškova

pomodnih usluga, koji proizilaze kao zakonska obaveza OPS/OT da obavlja funkcije dodeljene

licencom.

U tabeli ispod prikazana je struktura tarifa i naknada OPS/OT odobrenih od strane RUE koje se

primenjuju od 1. aprila 2015. godine.

Tarifni elementi Jedinica Tarifa

Naknada za energiju €/MWh 7.87

Naknada za kapacitet €/MWh 18.60


66

Tab. 6.4 Tarife za KOSTT

6.4 Tarife ODS-a za regulisane potrošače

ODS je odgovoran za distribuciju električne energije, rad, održavanje i razvoj distributivnog sistema.

Takođe, ODS vrši merenje proizvodnje malih generatora priključenih na nivou distribucije.

MAR ODS-a za 2015. godinu određen je na 75,6 miliona evra. Kao rezultat aktivnosti razdvajanja ili

sporazuma o transferu zaposlenih, došlo je do premeštanja troškova osoblja u iznosu od 7,6 miliona

evra sa JSEE na ODS. Razlika u alokaciji troškova osoblja ne dovodi do povedanja tarifa, zbog toga što

predstavlja samo premeštanje prihoda sa jednog na drugog imaoca licence.

Naknada za korišdenje distributivnog sistema (DUOS) određena od strane RUE predstavlja cenu koju

ODS zadužuje korisnicima distributivnog sistema na osnovu naponskog nivoa.

U tabeli ispod prikazana je struktura naknada za ODS koja se primenjuje od 1. aprila 2015. godine.

Tab. 6.5 Struktura naknada za ODS

6.5 Određivanje podsticajnih tarifa za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora

RUE u skladu sa primarnim zakonima o energiji i sekundarnim zakonodavstvom određuje podsticajne

tarife za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora.

Ciljevi koje je utvrdio MER za različite obnovljive izvore prikazani su u nastavku teksta.

Tab. 6.6 Utvrđeni ciljevi za OIE do 2020. godine

TARIFNA GRUPA TARIFNI ELEMENT JEDINICA TARIFA

Tarifa operatora sistema €/MWh 0.87

Tarifa operatora tržišta €/MWh 0.03



Tarifa TNUOS 400/220 kV €/kW 6.96

Tarifa TNUOS 110 kV €/kW 13.58



Proizvodnja priključena na prenos

Proizvodnja priključena na distribuciju

Snabdevanje

Naponski nivo Jedinica Tarifa

35 kV €c/kWh 1.34

10 kV €c/kWh 1.61

0.4 kV €c/kWh 2.39

Zaduženja potrošača priključenih na ODS

OIE MW

Vetar 150

Fotonaponski 10

Male hidroelektrane 240

Biomasa 14

Utvrđeni cil j za OIE


67

Podsticajne tarife su jedan od glavnih podsticaja za investiranje u proizvodnju električne energije iz

obnovljivih izvora i primenjuju se u mnogim zemljama. Podsticajne tarife koje je odredio RUE

garantuju potencijalnim investitorima da de količina energije proizvedene iz obnovljivih izvora

energije, primljena u šemu podrške, biti otkupljena od strane javnog snabdevača po ceni koja

omogudava povradaj investicionih i operativnih troškova.

RUE je odredio podsticajne tarife u odluci V_673_2014 od 23. decembra 2014. godine, koje su

klasifikovane prema različitim obnovljivim izvorima, uz garantovanje i sporazuma o otkupu energije

(SOE) od strane javnog snabdevača u periodu od 12 godina za solarnu fotonaponsku tehnologiju i 10

godina za druge tehnologije.

Tab. 6.7 Podsticajne tarife za OIE prema tehnologiji

6.6 Kapitalne investicije u KEK A.D.

RUE je tokom procesa višegodišnje revizije za KEK A.D. za 2015. godinu dozvolio kapitalne investicije

u vrednosti od 68,2 miliona evra, koje kontinuirano prati u toku relevantne tarifne godine.

Kapitalne investicije koje je KEK A.D. realizovao u 2015. godini dostižu iznos od 22 miliona evra, i

prikazane su u nastavku podeljene po divizijama.

Tab. 6.8 Kapitalne investicije KEK a.d. za 2015. godinu

U Diviziji za rudnike realizovan je ograničeni broj kapitalnih projekata u odnosu na one koji su bili

planirani. Veliki kapitalni projekti planirani za period 2013-2016 su: kapitalni remont opreme za iskop,

investicije u pomodnu opremu (buldožeri, kamioni, bageri, utovarivači, viljuškari, mini-autobusi i

druge mašine), troškovi eksproprijacije – selo Ade, remont kombinovanih mašina, zamena teških

mašina, remont dva bagera Rs130, investicije u trake za dvostruki transport za Jugoistočni Sibovac,

itd.

KEK je obrazložio da projekti nisu realizovani zbog raznih prepreka, kao što su: projekat

„Eksproprijacija zemljišta“ je odložen za 2016. godinu zbog protivljenja zajednice u selu Šipitula.

Dva velika projekta u rudnicima: popravka bagera i dvostrukih transportnih traka za Jugozapadni

Sibovac odložena su zbog odlaganja projekta „Novo Kosovo“.

OIE €/MWh

Vetar 85.0

Fotonaponski 136.4

Male hidroelektrane 63.3

Biomasa 71.3

Primenljive podsticajne tarife za OIE

Divizija Odobrene

(€ mil)

Realizovane

(€ mil)

Realizacija

%

Rudnici 41.46 5.20 13%

Termoelektrana Kosovo A 10.21 13.46 132%

Termoelektrana Kosovo B 16.50 3.55 21%

Ukupno 68.17 22.20 33%

Kapitalne investicije u KEK A.D.


68

Iz tehničkih razloga su i drugi projekti „Nabavka viljuškara preko 10 tona za skladište za servisiranje“ i

druge investicije su odloženi za 2016. godinu zbog procedura nabavke.

U TE “Kosovo A” realizovani iznos investicije je premašio za 32% iznos koji je dozvoljen od strane RUE

i dostiže vrednost od 13,5 miliona evra investicija. Do ovoga je došlo zbog dodatnih neophodnih

radova za vreme remonta proizvodnih jedinica kao posledica havarije u junu 2014. godine. Neki od

projekata koji su bili planirani za 2015. godinu odloženi su za narednu godinu.

U TE “Kosovo B” je realizovan ograničeni broj kapitalnih projekata koji dostižu vrednost od 3,5

miliona evra. Za projekte koji nisu mogli biti realizovani u 2015. godini, opravdanje KEK-a se povezuje

sa procedurama nabavke, dok su drugi projekti koji se odnose na internu infrastrukturu KEK-a

odloženi zbog ponovnog projektovanja.

6.7 Kapitalne investicije u OPS/OT

OPS/OT je u toku 2015. godine realizovao kapitalne investicije u vrednosti od 34,13 miliona evra, dok

su dozvoljene kapitalne investicije u petogodišnjem periodu za tarifnu godinu 2015. iznosile 27,38

miliona evra. Ova vrednost investicija je prekoračena u 2015. godini, dok u prethodne dve godine

kapitalne investicije nisu realizovane u skladu sa dinamikom investicionog plana koji je odobrio RUE.

Najvedi deo kapitalnih investicija sproveli su operator prenosa i operator sistema, gde je i veliki

projekat interkonektivni dalekovod 400kV, Kosovo – Albanija. Pored projekata koji se odnose na

dalekovod Kosovo-Albanija u 2015. godini, OPS/OT je investirao i u opremu, tehnologiju i softver

NEPLAN za DACF (day ahead congestion forecast). OPS/OT ulaže napore da ispuni tehničke uslove za

učlanjenje u udruženje operatora sistema ENTSO-E.

Realizovani projekat dalekovoda 400kV, Kosovo – Albanija povedava sigurnost snabdevanja i

omogudava tešnju saradnju kroz povedanje energetskih tokova sa Albanijom. Ovo omogudava i

realizaciju pomodnih usluga (sekundarne i tercijarne rezerve) koje su preko potrebne s obzirom na

nefleksibilnost proizvodnje i promenljivi dijagram potrošnje u zemlji. Ovaj dalekovod de imati

pozitivan uticaj i na efikasnost troškova za obe države, pomodi u otvaranju regionalnog tržišta i

omoguditi ujedinjenje tržišta sa Albanijom (“market coupling”) koje zahteva Energetska zajednica.

6.8 Nadgledanje kapitalnih investicija ODS-a

U toku 2015. godine, ODS je nastavio sa realizacijom kapitalnih investicija prema projektima koje je

RUE odobrio investicionim planom. Realizovani kapitalni troškovi u iznosu od 20,58 miliona evra

predstavljaju nivo od 96% kapitalnih troškova koje je RUE odobrio investicionim planom u vrednosti

od 21,4 miliona evra.

Najvažnije kapitalne investicije su: jačanje mreže, unapređenje mernih tačaka kod potrošača u

sektoru domadinstava za obračun energije, zamena vodova, stubova i transformatora, eliminisanje

uskih grla, uklanjanje vazdušnih distributivnih vodova koji predstavljaju rizik za javnost, investicije u

distributivne transformatore 10(20)/0,4kV, itd.

Kapitalnim projektima koji su realizovani u 2015. godini, ukupna smanjena vrednost gubitaka iznosi

oko 2%, ali de se uticaj investicija iz 2015. godine primetiti tek u narednim godinama.


69

Na osnovu pravila o određivanju cena, investicije koje su realizovali imaoci licenci pridodaju se

regulatornoj imovinskoj osnovici, za koju se odobrava amortizacija i povradaj na osnovu životnog

veka određenog od strane RUE.

Pitanje investicija je deo odluke o 5-godišnjim tarifama i kao takve one se preispituju na kraju 5-

godišnjeg perioda, kada se utvrđuju i investicije za naredni višegodišnji period. Nepostizanje

odobrenog nivoa investicija može uticati na to da se ne postigne nivo cilja za gubitke utvrđen od

strane RUE, ali de nepostizanje smanjenja gubitaka utvrđenih od strane RUE predstavljati teret za

preduzede.

Iznos amortizacije i dozvoljenog povradaja na investicije koje kompanije nisu sprovele de zajedno sa

kamatom do 15% biti vradeni potrošačima.

Javni snabdevač zbog prirode posla ima malo kapitalnih sredstava i za petogodišnji period je

budžetirao po 0,39 miliona evra godišnje za poboljšanje uslova rada.


70

7 SEKTOR CENTRALNOG GREJANJA

7.1 Pregled sektora centralnog grejanja

Sektor centralnog grejanja na Kosovu se sastoji od četiri sistema za centralno grejanje: GT Termokos

– Priština, GT Đakovica – Đakovica, GT Termomit – Mitrovica i GT Zvečan. Ovaj sektor ima veoma

ograničeno prostiranje na lokalnom nivou, i zadovoljava približno 3-5% od ukupne potražnje za

grejanjem na Kosovu.

7.1.1 Glavna dešavanja u sektoru centralnog grejanja

Zakonodavna dešavanja

U decembru 2015. godine, Skupština Kosova je usvojila Zakon br. 05/L-052 o toplotnoj energiji, koji

stavlja van snage Zakon o centralnom grejanju br. 03/116 iz 2008. godine. Ovaj zakon utvrđuje

najsavremenije uslove i standarde za obavljanje aktivnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja

toplotnom energijom, putem centralnih sistema za toplotnu energiju. Takođe, utvrđuje organizaciju

sektora toplotne energije, odnosno tržišta toplotne energije, pristup mreži, kao i prava i obaveze

subjekata koji posluju u ovom sektoru.

Dešavanja u GT Termokos – projekat kogeneracije

U 2015. godini je glavni događaj bio završetak projekta kogeneracije „TE Kosovo B – GT Termokos“,

kao i nastavak ostalih faza rehabilitacije mreže i toplotnih podstanica. Ovaj projekat je razvijen preko

WBIF, gde je vodeda finansijska institucija bila Nemačka razvojna banka (KfW). Ovim projektom se GT

Termokos omogudava snabdevanje toplotnom energijom iz TE Kosovo B sa ukupnim nominalnim

kapacitetom od 140 MWTH (2 x 70 MWTH). Finansiranje ovog projekta je omogudeno donacijama

Evropske komisije, Vlade Nemačke, Švedske i Luksemburga, Vlade Kosova i opštine Priština. Dakle,

od ukupne vrednosti projekta 86,54% su donacije a 13,46% krediti pod povoljnim uslovima.

U maju 2015. godine je izvršeno priključenje opreme za kogeneraciju i u jedinici B2 TE Kosovo B sa

nominalnim kapacitetom od 70 MWTH, čime je povedana sigurnost rada i snabdevanja potrošača

toplotnom energijom. Takođe, ove godine je bio u procesu razvoj 3. i 4. faze projekta:

Rehabilitacija i modernizacija 50 podstanica toplotne energije u distributivnoj mreži, koja je

osim instalacije mehaničke i elektro opreme, uključivala i instaliranje daljinskog sistema za

pradenje i kontrolu (PCS/SCADA) u ovim podstanicama i njihovu integraciju u centralni

sistem (PSC/SCADA), koji omogudava dobijanje podataka u elektronskom obliku i daljinsko

pradenje podstanica.

Rehabilitacija primarne distributivne mreže – instalacija novih predizolovanih cevi dimenzija

DN 100 – DN 450 [mm] u dužini od oko 5km.

Pored toga, u kratkoročnom periodu se planira i proširenje distributivnog sistema kako bi se

omogudilo priključenje na distributivnu mrežu drugih delova grada Priština, koji trenutno nisu

pokriveni uslugom snabdevanja centralnim grejanjem.


71

Kretanja u GT Đakovica – Projekat zamene goriva i kogeneracija

Što se tiče GT Đakovica, prvenstveno se mora naglasiti da u sezoni 2014/2015 GT Đakovica nije

uopšte radila zbog finansijskih poteškoda koje su onemogudile snabdevanje gorivom (mazutom), što

je onemogudilo proizvodnju i samim tim snabdevanje potrošača toplotnom energijom. Međutim,

zahvaljujudi subvencijama iz budžeta Kosova i finansijskim sredstvima opštine Đakovica, GT Đakovica

je uspela da poboljša finansijsku situaciju i da krajem decembra 2015. godine započne sa

proizvodnjom i snabdevanjem potrošača toplotnom energijom u sezoni 2015/2016.

Što se tiče projekta za zamenu goriva i rehabilitaciju sistema centralnog grejanja GT Đakovica, vredi

istadi da je početkom 2015. godine završena studija izvodljivosti i procene socijalnog uticaja i uticaja

životne sredine (PSUŽS). Tokom godine su u kontinuitetu koordinirani napori za obavljanje ostalih

aranžmana u vezi finansijske podrške za realizaciju projekta kao i drugih pitanja institucionalne i

imovinsko-pravne prirode. Što se tiče finansijske podrške, ovi napori su krunisani u oktobru 2015.

godine uz saglasnost Evropske komisije - Kancelarija na Kosovu za podršku projektu sa donacijom u

iznosu od oko 12 miliona €.

Glavne komponente projekta za zamenu goriva i rehabilitaciju sistema GT Đakovica su:

Zamena kotlova na mazut sa onima na bio masu, što obuhvata 2 proizvodne jedinice: jedna sa

kapacitetom od 8 MWth samo za proizvodnju toplotne energije, dok se za drugu jedinicu

predviđa da bude zajednička proizvodnja termičke i električne energije kapaciteta 8 MWth i 1.57

MWEL. Takođe se uključuje i generalni remont postrojenja za proizvodnju toplotne energije –

toplane;

Rehabilitacija distributivne mreže – konkretnije rehabilitacija severnog i južnog dela mreže, što

između ostalog uključuje i zamenu oko 3,3 km postojedih cevi predizolovanim cevima;

Potpuna rehabilitacija 20 toplotnih podstanica identifikovanih kao prioritet i kao najvažnije.

Aktivnosti RUE povezane sa sektorom toplotne energije

Treba naglasiti da je RUE imao kontinuiranu saradnju i da je bio aktivno uključen u napred navedene

projekte po pitanjima koja pripadaju regulatornom aspektu ali ne ograničavajudi se samo na njih.

U oktobru 2015. godine je započeo projekat SB za asistenciju RUE u kompletiranju regulatornog

okvira za energiju iz obnovljivih izvora, gde je jedna od komponenti pomod u izradi i izmeni

relevantnog sekundarnog zakonodavstva o tarifama za centralno grejanje. Konkretnije, izrada Pravila

o cenama u sektoru centralnog grejanja uključujudi i tarifnu metodologiju i tarifni model. Glavni cilj


72

je da se razvije i poboljša regulatorni okvir kako bi se reflektovale stvarne i očekivane promene u

sektoru centralnog grejanja. Planira se da ovaj projekat traje do maja 2016. godine.

7.1.2 Tehničke karakteristike sistema centralnog grejanja

Ukapan instalirani kapacitet u sektoru centralnog grejanja iznosi oko 332 MWth. Toplana Termomit i

Toplana u Zvečanu, zbog poznatih okolnosti, ne odgovaraju na zahteve za licenciranje / regulaciju i

nadgledanje od strane RUE, tako da je onemogudeno pribavljanje relevantnih ažurnih podataka; iz

tog razlog se u nastavku teksta prikazuju detaljni podaci samo za GT Termokos i GT Đakovica.

Proizvodna postrojenja

Postrojenja za proizvodnju toplotne energije GT Termokos sastoje se od glavne toplane sa ukupnim

instaliranim kapacitetom od 121,62 MWth i pomodne toplane u Univerzitetskom kliničkom centru sa

kapacitetom od 14 MWth. Priključenjem stanice za ekstrakciju toplotne energije u jedinici B1 i B2, TE

Kosovo B, ovom kapacitetu je pridodat i instalirani kapacitet za kogeneraciju od 140 MWth. Treba

naglasiti da kotlovi na mazut u GT Termokos nisu rashodovani, ved de oni služiti kao rezervni

kapacitet koji bi se aktivirao u slučajevima eventualnih havarija u jedinicama TE Kosovo B.

Gradska toplana Đakovica je opremljena sa dva kotla na mazut sa ukupnim instaliranim kapacitetom

od 38,6 MWTH – jednog sa proizvodnim kapacitetom od 20 MWTH i drugog sa kapacitetom od 18,6

MWTH koji uglavnom služi kao rezervni kapacitet.

Distributivni sistemi

Distributivni sistemi centralnog grejanja na Kosovu se sastoje od primarne distributivne mreže koja se prostire do tačke isporuke u podstanicama, i od sekundarne mreže koja se prostire od tačke isporuke u podstanicama do krajnjeg potrošača.

Dužina primarne distributivne mreže GT Termokos iznosi oko 36.5 km. Sastavni deo distributivne mreže je i crpna stanica i stanica razmenjivača toplote, koja se nalazi na Sunčanom Bregu i 324 aktivnih podstanica koje predstavljaju tačke razdvajanja između primarne i sekundarne mreže. Osim postojede distributivne mreže, u 2014. godine je izgrađena i mreža za transport toplotne energije TE Kosovo B – GT Termokos, u dužini od oko 10,5 km.

Primarna distributivna mreže GT Đakovica se proteže u dužini od oko 27 km. Sastavni deo ove mreže je i 251 aktivna podstanica koje su tačke razdvajanja između primarne i sekundarne mreže.

Kratak pregled tehničkih karakteristika sistema centralnog grejanja GT Termokos i GT Đakovica, prikazan je u narednoj tabeli.


73

Tab. 7.1 Tehnički podaci sistema centralnog grejanja

7.2 Učinak preduzeda za centralno grejanje

S obzirom da GT Đakovica tokom sezone 2014/2015 nije radila zbog finansijskih poteškoda, u ovom

poglavlju nisu prikazani podaci za GT Đakovica, ved samo za GT Termokos.

7.2.1 Proizvodnja, snabdevanje centralnim grejanjem i gubici u sistemu

Na početku treba istadi da je u sezoni 2014/2015 GT Termokos zabeležila znatno poboljšanja u

proizvodnji i snabdevanju toplotnom energijom kao rezultat realizacije projekta za kogeneraciju.

Proizvodnja toplotne energije

Kao što je napred navedeno, proizvodnja toplotne energije iz postrojenja kogeneracije u TE Kosova B,

je bila glavna komponenta u energetskom bilansu za ovu sezonu, dok je proizvodnja toplotne

energije u toplani GT Termokos obavljala samo u slučajevima kada je dolazilo do prekida u

jedinicama B1. Ukupan bruto proizvod toplotne energije je iznosio 159,264 MWhTH, dok je ukupna

neto proizvodnja iznosila 154,669 MWhTH. U nastavku slede detalji o proizvodnji toplotne energije:

- Proizvodnja toplotne energije iz kogeneracije – TE Kosovo B:

U sezoni 2014/2015, tačnije u periodu od 28. novembra 2014. godine do 23. aprila 2015. godine,

količina dobijene toplotne energije iz kogeneracije u TE Kosovo B (jedinica B1) je iznosila 153,496

MWhTH. Dok je isporučena količina u stanici za razmenu toplote u GT Termokos iznosila 149,001

MWhTH – razlika između ovih vrednosti predstavlja stvarni gubitak prenosnoj mreži (to nazivamo i

“neto proizvodnja” toplotne energije).

Sažeti podaci proizvodnje toplotne energije iz kogeneracije su prikazani u slededoj tabeli:

Dužina mreže

[km]Br. podst.

2 x 58 = 116 2 x 58 = 116

2 x 7 = 14 2 x 7 = 14 36.50 347

2 x 0,81 = 1.62 0 (324 aktivnih)

1 x 4 = 4 1 x 4 = 4

2 x 70 = 140 [Kogeneracija] 2 x 70 = 140

Međuzbir 275.62 274.00 36.50 347

1 x 20 = 20 1 x 20 = 20 27.00 300

1 x 18.6 = 18.60 (251 aktivnih)

Međuzbir 38.60 20.00 27.00 300

Ukupno 314.22 294.00 63.50 647

Preduzede

(Grad)Instalirani kapacitet [MWt]

Operativni

kapacitet [MWt]

Distributivna mreža

GT ĐAKOVICA

(Đakovica)

GT TERMOKOS

(Priština)


74

Tab. 7.2 Proizvodnja toplotne energije kogeneracijom

* U mesecu decembru nije bilo merenja u stanici za razmenu toplote u TE Kosovo B, tako da je vrednost bruto

proizvodnje toplotne energije za mesec decembar uvedan za procenat prosečnih gubitaka u distributivnoj mreži

toplotne energije TE Kosovo B – GT Termokos; brojke za decembar mesec uključuju i probnu proizvodnju

poslednja 3 dana meseca novembra 2014. godine.

- Proizvodnja toplotne energije u toplani (u kotlovima na mazut):

Tokom sezone 2014/2015 kotlovi na mazut su korišdeni u dva navrata – u mesecu februaru u trajanju

od 5 dana i početkom aprila u trajanju od 10 dana, neto proizvodnja toplotne energije u kotlovima

na mazut je iznosila 5,668 MWhTH.

U narednoj tabeli je prikazana proizvodnja toplotne energije u toplani GT Termokos:

Tab. 7.3 Proizvodnja toplotne energije u toplani GT Termokos

- Potrošnja mazuta:

Na osnovu podataka GT Termokos o potrošnji mazuta, primetno je da je utrošeno ukupno 600 tona

mazuta. Treba istadi da je od ove količine 20 tona utrošeno u novembru 2015. godine za testiranje

opreme u okviru finalizacije projekta za kogeneraciju i priprema za početak grejne sezone.

Tab. 7.4 Nabavka, potrošnja i rezerve mazuta – sezona 2014/2015

Mesec

Ekstrahovana topl. en. (izmereno

TE Kosovo B) / Bruto proizvodnja

[MWh]

Primljena topl. en.

(izmereno u GT Termokos) / Neto

proizvodnja

[MWh]

Decembar 2014* 38,349 37,250

Januar 2015. 42,374 41,677

Februar 2015. 31,295 29,624

Mart 2015. 35,621 34,870

April 2015. 5,857 5,580

Ukupno 153,496 149,001

Toplotna energija iz kogeneracije - GT Termokos, sezona 2014/2015

Mesec Bruto proizvodnja [MWh] Neto proizvodnja [MWh]

Decembar 2014. 0 0

Januar 2015. 0 0

Februar 2015. 3,441 3,381

Mart 2015. 0 0

April 2015. 2,327 2,287

Ukupno 5,768 5,668

Proizvodnja toplotne energije u toplanama - sezona 2014-2015

Opis Količina *tona+

Rezerve pre početka sezone 2014-2015 240

Nabavka mazuta u toku sezone 2014-2015 895

Potrošnja mazuta u toku sezone 600

Rezerve na kraju sezone 2014-2015 535


75

Snabdevanje grejanjem

Kao rezultat stavljanja u funkciju projekta za kogeneraciju koji je omogudio proizvodnju toplotne

energije ekstrakcijom pare iz TE Kosovo B, zabeleženo je vidno poboljšanja u količini i kvalitetu

snabdevanja toplotnom energijom.

Snabdevanje potrošača toplotnom energijom (centralno grejanje), u sezoni 2014/2015, procenjuje

se da iznosi 127,890 MWhTh. Ovakvo ostvareno snabdevanje je veoma zadovoljavajude i približno je

ispunilo planirano, tim pre kada se uzme u obzir činjenica da je sezona 2014/2015 započela sa

zakašnjenjem (28. novembra 2014. godine) zbog odlaganja radova na instaliranju opreme za

kogeneraciju u TE Kosovo B.

Gubici u sistemu

Integracijom toplotne energije iz kogeneracije, sistem centralnog grejanja TE Termokos ima svoje

specifičnosti u pogledu gubitaka u sistemu. Dakle, gubici u mreži uključuje dve komponente, gubici u

distributivnoj mreži od TE Kosovo B – GT Termokos i gubici u primarno distributivnoj mreži.

- Gubici u prenosnoj mreži toplotne energije TE Kosovo B – GT Termokos:

Gubici u distributivnoj mreži koja je duga 10.5 km su utvrđeni na osnovu merenja koja su vršena u

stanici za razmenu toplote (stanici za proizvodnju toplotne energije) u TE Kosovo B i u stanici za

razmenu toplote (stanica za prijem toplotne energije) u GT Termokos. Na osnovu merenja koja su

izvršena u periodu januar – april 2015. godine, proizilazi da kvantitativni gubici u ovom periodu

iznose 3,396 MWhTh odnosno 2.95%. U narednoj tabeli su prikazani detalji o gubicima toplotne

energije u distributivnoj mreži:

Tab. 7.5 Gubici toplotne energije u transportnoj mreži TE Kosovo B – GT Termokos

- Gubici toplotne energije u distributivnoj mreži:

Gubici u distributivnoj mreži se obično utvrđuju merenjem toplotne energije na ulasku u

distributivnu mrežu i prilikom isporuke toplotne energije u podstanicama potrošača. Međutim, u

nedostatku pouzdanog merenja isporučene toplotne energije (u podstanicama), za izračunavanje

snabdevanja su urađene neke aproksimacije pre svega korišdenjem slededi parametara: specifični

zahtev za toplotni kapacitet (W/m2) i časova pune opteredenosti odnosno specifične potrošnje

kWh/m2. Procenjena vrednost potrošnje iznosi 127,890 MWhTh. Oduzimanjem ove vrednosti

potrošnje od količine toplotne energije koja je ubačena u distributivnu mrežu (154,669 MWhTh)

proizilazi da gubici u distributivnoj mreži u sezoni 2014/2015 iznose 26,779 MWhTh, u procentima

17.31%.

- Gubici u proizvodnji toplotne energije u toplani (toplotna efikasnost toplane):

Iz razloga što se kotlovi na mazut u toplani koriste jedino u slučaju prekida u TE Kosovo B, ovi gubici

su veoma mali, da ne kažemo zanemarljivi u zavisnosti od toga koliko su dugo radila proizvodna

postrojenja u toplani.

Januar Februar Mart April Ukupno

Ekstrahovana toplotna energija - izmerena u TE Kosovo B

[MWh]42,374 31,295 35,621 5,857 115,147

Primljena toplotna energija - izmerena u GT Termokos [MWh] 41,677 29,624 34,870 5,580 111,751

Gubici u količini energije *MWh+ 697 1,671 751 277 3,396

Gubici u [%] 1.64% 5.34% 2.11% 4.73% 2.95%


76

Pošto neka merenja nedostaju, ili se mogu smatrati ne baš pouzdanim, zbog zastarelosti opreme,

određivanje gubitaka obuhvata i neke parametre predračunskih gubitka, kao što je na primer

efikasnost kotlova i vrednost pojedinačne potrošnje. Iz proračuna proizilazi da količinski gubici u

proizvodnji toplotne energije iznose 886 MWhTh, u procentima 13.52%, odnosno smatra se da

termička efikasnost toplane iznosi 86.48%.

U narednoj tabeli su prikazani detaljni podaci gubitaka u proizvodnji toplotne energije odnosno

termička efikasnost toplane:

Tab. 7.6 Gubici u proizvodnji toplotne energije / termička efikasnost toplane – sezona 2014/’15

U narednoj tabeli su prikazani sažeti podaci za proizvodnju, snabdevanje i ukupni gubici u sistemu:

Tab. 7.7 Energetski učinak GT Termokos – sezona 2014/’15

Količina goriva - mazut *tona+ 580

Kalorijska vrednost [MWh/t] 11

Energija uvedena iz goriva [MWh] 6,554

Efikasnost kotlova [ %] 88.00%

Bruto proizvodnja toplotne energije [MWh] 5,768

Sopstvena potrošnja* 100

Neto proizvodnja toplotne energije [MWh] 5,668

Gubici u količini proizvedene toplotne energije 886

Gubici u procentima 13.52%

Toplotna efikasnost toplane [%] 86.48%

Gubici u proizvodnji toplotne energije u toplanama - sezona 2014/2015

153,496

149,001

4,495

2.93

6,554

5,768

5,668

886

13.52 / 86.48

159,264

154,669

4,595

2.89

154,669

127,890

26,779

17.31

Proizvodnja i gubici

kogeneracije Količinski gubici u transportnoj mreži TE Kosova B-GT Termokos *MWh Th]

Gubici u procentima [%]

Ekstrahovna topl. en. TE Kosovo B( Bruto proizvodnja kogeneracija) [MWh Th]

Topl. en. primljena u GT Termokos (Neto proizvodnja kogener.) [MWhTh]

Proizvodnja i gubici

u toplani

Energija uvedena iz goriva - mazut [MWhTh]

Bruto proizvodnja u toplani [MWhTh]

Neto proizvodnja u toplani [MWhTh]

Količinski gubici uključujudi i sopstvenu potrošnju *MWhTh]

Gubici u procentima [%] / toplotna efikasnost toplane

Ukupna proizvodnja

toplotne energije i

gubici

Ukupna bruto proizvodnja toplotne energije [MWhTh]

Ukupna neto proizvodnja toplotne energije [MWhTh]

Količinski gubici *MWhTh]


Snabdevanje

toplotnom energijom

i gubici u

distribuciji

Toplotna en. uvedena u distributivnu mrežu *MWhTh]

Snabdevanje potrošača *MWhTh]

Količinski gubici u distributivnoj mreži *MWhTh]



77

Sl. 7.1 Energetski učinak GT Termokos – sezona 2014/2015

7.2.2 Fakturisanje i naplata

I pored činjenice što je GT Termokos sezonu 2014/2015 započela krajem novembra 2014. godine i

samim tim nije fakturisan mesec oktobar i novembar 2014. godine, ipak je zbog poboljšanog

snabdevanja imala značajan porast u fakturisanju u odnosu na prošlu sezonu. Fakturisanje je u sezoni

2014/2015 iznosilo 4,555,024 €, dok je u sezoni 2013/2014 bilo samo 2,319,602 €, beležedi rast od

skoro 100%.

U vezi fakturisanja treba napomenuti da je i u sezoni 2014/2015, fakturisanje centralnog grejanja

potrošačima uglavnom obavljeno na osnovu grejne površine (za kvadratni metar). Jednom veoma

malom broj potrošača uglavnom komercijalnih i institucionalnih, fakturisano je na osnovu izmerene

toplotne energije. Prema informacijama GT Termokos, fakturisanje potrošače na osnovu izmerenog

snabdevanja u 2014/2015 godini je isto kao u prethodnoj sezoni – ukupno 51 potrošač sa

nominalnim kapacitetom od 39,322 kWTH.

Naplata u sezoni 2014/2015 u monetarnom smislu je zabeležila značajan porast u poređenju sa

prošlom sezonom, što je uglavnom rezultat poboljšanog snabdevanja i povedanog fakturisanja.

Konkretno u sezoni 2014/2015 napladeni iznos iznosio 2,584,420 € dok je prikupljeni iznos u sezoni

2013/2014 iznosio samo 1,079,678 €, što predstavlja rast od 140%.

Detalji u vezi fakturisanja i naplate su prikazani u narednoj tabeli i grafikonu.

Tab. 7.8 GT Termokos, fakturisanje i naplata - sezona 2014/2015

159,264154,669

4,5652.89

154,669

127,890.00

26,779

17.310

20,000

40,000

60,000

80,000

100,000

120,000

140,000

160,000

180,000

Bruto proizvodnja topl. en.

Neto proizvodnja topl. en.

Gubici u transportu i proizvodnji

Gubici u procentima

Topl. en. u distribuciji

Snabdevanje potrošača

Gubici u distribuciji

Gubici u distribuciji u procentima

Energetski učinak preduzeda GT Termokos – sezona 2014/2015

Ukupna proizvodnja topl. en. i gubici Snabdevanje topl. en. i gubici u distribuciji

(MWht)

Grejna sezona 2014/2015 Grejna površina *m2] Fakturisanje sa PDV *€+ Naplata *€+Stopa

naplate [%]

Domadinstva 660,444 2,141,448 835,338 39.01

Komercijalni i institucion. 458,569 2,413,576 1,749,082 72.47

Ukupno 1,119,013 4,555,024 2,584,420 56.74

GT "Termokos"


78

Sl. 7.2 Fakturisanje i naplata GT Termokos – sezona 2014/2015

Grejna površina

Ukupna grejna površina za potrošače je u sezoni 2014/2015 iznosila 1,119,013 m2. Grupa potrošača

u sektoru domadinstva obuhvata grejnu površinu od 660,444 m2 – 59% od ukupne površine; Grupa

komercijalnih i institucionalnih potrošača zahvata grejnu površinu od 458,569 m2 – 41% ukupne

površine;

Sl. 7.3 Učešde grupa potrošača u ukupnoj grejnoj površini – GT Termokos, sezona 2014/2015

7.3 Regulisanje cena za centralno grejanje

U skladu sa odredbama Zakona, RUE utvrđuje tarife za centralno grejanje na osnovu tarifne

metodologije.

S obzirom da se sektor centralnog grejanja u transportu i distribuciji toplotne energije klasifikuje kao prirodni monopol, i iz razloga što u proizvodnji i snabdevanju toplotnom energijom još uvek ne postoji konkurencija, tarife za centralno grejanje, koje sadrže sve gore navedene komponente, podležu utvrđivanju i usvajanju od strane RUE.

Za utvrđivanje/obračun tarifa za centralno grejanje, RUE je izabrao i primenio metodu stope povradaja (RoR) ili takozvanu metodologiju troškova plus, koja je u nastavku prikazana u šemi:

660,444 59%

458,569 41%

GT Termokos - Grejna površina [m2]

Sektori i Amviserise

Sektori Afarist/Institucional

4,555,024

2,584,420

Totali Faturimit

Totali Inkasimi

56.74%Total fakturisanje

Total naplata

Domadinstva

Komercijalnih/ institucionalnih


79

Sl. 7.4 Šema obračuna dozvoljenih prihoda prema metodologiji RoR

Prema ovoj metodologiji, RUE utvrđuje dozvoljene prihode koje preduzede za centralno grejanje treba da ostvari kroz tarifu, tj. opravdane dozvoljene troškove koji se moraju povratiti i razumnu stopu dobiti koja se izračunava prema dozvoljenoj stopi povradaja (RoR) na regulatornu imovinsku osnovu (RAB).

Kao što je navedeno na početku poglavlja, RUE je uz asistenciju SB u postupku modifikacije i razvoja

Pravila za utvrđivanje cena centralnog grejanja, metodologije tarifa i tarifnog modela.

jednako Dozvoljeni prihodi

minus Subvencije

plus dozvoljen profit (povratak investicija)

plus Amortizacija

Operativni troskovi

podelena sa rok trajanja imovine

Regulatorna imovinska osnova(RAB)

plus nove Investicije

minus akumulirana Amortizacija

Početni RAB

pomnozeno za WACC(RoR)Regulatorna imovinska osnova

(RABf)

plus nove samofinancirane Investicije


80

8 SEKTOR PRIRODNOG GASA

8.1 Perspektiva razvoja sektora prirodnog gasa na Kosovu

Trenutno na Kosovu ne postoji funkcionalna infrastruktura i tržište prirodnog gasa. Međutim, u cilju otvaranja perspektive za razvoj sektora prirodnog gasa i ispunjenja obaveza Kosova koje ima kao punopravna članica prema Ugovoru o energetskoj zajednici, Skupština Kosova je usvojila Zakon o prirodnom gasu, br. 03/L-133.

Zakon o prirodnom gasu utvrđuje principe za organizaciju i funkcionisanje tržišta prirodnog gasa, kao i uslove i kriterijume za obavljanje delatnosti prenosa, distribucije, skladištenja i isporuke prirodnog gasa. Vredi istadi da je u decembru 2015. godine, nakon unutrašnje konsultacije i konsultacije sa Energetskoj zajednicom (EZ), vlada Kosova je usvojila zakon o prirodnom gasu, koji je dalje prosleđen na usvajanje Skupštini Kosova. Ovim nacrtom zakona, kao i drugim nacrtima energetskih zakona, u svrhu transponovanja Tredeg paketa evropskih propisa za energetiku.

Energetska strategija Kosova je kao jedan od ciljeva utvrdila i razvoj sektora prirodnog gasa kroz povezivanje sa projektima gasne infrastrukture u regionu Jugoistočne Evrope, a posebno sa Gasnim prstenom Energetske zajednice koji povezuje sedam zemalja Jugoistočne Evrope, među kojima je i naša zemlja, kao i sa projektom gasovoda TAP (“Trans-Adriatik-Pipeline” – Trans-jadranski gasovod).

Potencijalna opcija je povezivanje preko Albanije sa projektima TAP, odnosno IAP, ali se i druge opcije povezivanja sa zemljama u regionu moraju uzeti u obzir i biti procenjene.

Sl. 8.1 Projekti regionalne infrastrukture gasa i opcije za uključenje Kosova

Gasovod TAP je od strane konzorcijuma SHAH DENIZ II, izabran kao tehnički i ekonomski najpovoljniji projekt za transport prirodnog gasa sa bogatih gasnih polja Azerbejdžana u Evropu. Trasa ovog gasovoda u dužini od oko 870 km počinje u Turskoj, prelazi preko Grčke, Albanije i Jadranskog mora i završava se na jugu Italije. Procenjuje se da de projekt TAP imati pozitivan uticaj na razvoj gasne infrastrukture u Evropskoj zajednici, odnosno u regionu Jugoistočne Evrope, pružajudi mogudnost za povezivanje planiranih regionalnih projekata, kao što su Gasni prsten i Jonsko-Jadranski gasovod.


81

U okviru Energetske zajednice uz podršku Svetske banke, u junu 2015. godine je donet i “prelazni” izveštaj o studiji Konzorcijum gas za električnu energiju Jugoistočne Evrope – Pristup Konzorcijumu za razvoju kapaciteta električne energije iz gasa. RUE je u saradnji sa MER-om pružio odgovarajude inpute i komentare na ovaj dokumenat omogudavajudi što realnije prikazivanje trenutne energetske situacije i mogudnosti za razvoj gasnog sektora na Kosovu.

RUE aktivno učestvuje u radu Evropske komisije, odnosno Radne grupe za gas Regulatornog odbora Energetske zajednice, forumu za gas i u koordinacionoj grupi za sigurno snabdevanje, podgrupa za gas.


82

9 BRIGA O POTROŠAČIMA

9.1 Delatnost RUE u oblasti zaštite potrošača

Na osnovu člana 14. Zakona o energetskom regulatoru, RUE ima ovlašdenje da rešava žalbe i sporove

između potrošača i energetskih preduzeda, operatora sistema i energetskih preduzeda, kao i između

dva energetska preduzeda. Osim drugih ovlašdenja navedenih u Zakonu o energetskom regulatoru,

RUE je odgovoran za obezbeđivanje primene zakonodavstva o zaštiti potrošača u energetskom

sektoru na Kosovu.

Na osnovu zakonskih odredbi, RUE ostaje posveden u zaštiti potrošača kroz razmatranje žalbi i

sporova između potrošača i imalaca licenci. Direktno rešavanje žalbi potrošača električne energije,

smatra se veoma važnom aktivnošdu u vršenju nadležnosti RUE. U ovoj izveštajnoj godini RUE je

obradio veliki broj žalbi potrošača, kao i jedan spor jednog energetskog preduzeda protiv drugog

energetskog preduzeda.

RUE je tokom 2015. godine bio angažovan i u stalnom pradenju aktivnosti usluga koje pružaju

energetska preduzeda potrošačima u oblasti zaštite potrošača.

Prava i obaveze kupaca, dobavljača ili operatora sistema su utvrđena u Pravilu o opštim uslovima

snabdevanja energijom.

Pri vršenju svojih dužnosti i odgovornosti, RUE sarađuje sa svim organizacijama koje na legitiman

način predstavljaju potrošače.

9.2 Izrađene procedure za rešavanje žalbi/sporova

Prema odredbama Pravila o rešavanju žalbi i sporova u energetskom sektoru, svi potrošači imaju

pravo da podnose žalbe koje se odnose na usluge pružene od strane snabdevača ili operatora

sistema, i te žalbe se prvo moraju uputiti snabdevaču kao prvostepenom organu koji razmatra žalbu i

izdaje odgovor u zakonskom roku. Potrošač po prijemu odgovora može da se obrati RUE radi daljeg

razmatranja, koji se smatra drugostepenim organom.

Osim formalnih odluka u gore navedenom Pravilu utvrđeni su i neki drugi mehanizmi za rešavanje žalbi i sporova, kao što je alternativno rešavanje sporova (ARS). Kao što je napred navedeno ARS je neformalna procedura, dobrovoljna procedura koja se može koristiti u različitim formama, kao što su pregovaranje, posredovanje ili druga alternativna rešenja. Svrha ARS-a je da se izbegne redovna procedura na žalbu i da se smanji broj žalbi koje zahtevaju formalne odluke, kao što su odluke RUE ili suda. Po ovom osnovu, RUE je primenjivao mehanizam za alternativno rešavanje sporova, tako da je u

2015. godini rešio 9 sporova potrošača i svi ti sporovi su rešeni neformalno u dogovoru sa strankama

(potrošačima i javnim snabdevačem).

9.3 Žalbe primljene od potrošača

Žalbe potrošača su se razmatrale zasnovano na principima posvedenosti, transparentnosti, nepristrasnosti i u potpunom skladu sa zakonskim odredbama.


83

U toku 2015. godine u RUE je evidentirano 235 žalbi/sporova potrošača, koji su iskoristili svoje pravo protiv odgovora koje je izdao Javni snabdevač, dok je tokom 2015. godine RUE rešio 172 žalbi potrošača.

Tab. 9.1 Broj žalbi koje je RUE registrovao i rešio u 2015. godini

Žalbe registrovanih potrošača u RUE tokom 2015. godine su bile različite prirode i prikazane su u

tabeli u nastavku, gde se vidi da se i u ovoj godini najvedi broj pritužbi odnosio na osporavanje

faktura za električnu energiju.

Tab. 9.2 Registrovane žalbe potrošača prema njihovoj prirodi u 2015. godini

RUE je u nastavku teksta izneo objašnjenje prirode žalbi potrošača evidentiranih u ovoj izveštajnoj

godini:

- Osporavanje faktura za električnu energiju se odnosi na žalbe potrošača koji su se obratili RUE

izražavajudi svoje nezadovoljstvo zbog slučajeva grešaka u učitavanju i nepravilnih očitavanja,

usled čega je došlo do netačanog prikaza realnog stanja potrošnje električne energije,

prouzrokujudi finansijski uticaj na štetu potrošača. Udeo žalbi ove prirode u ukupnom broju žalbi

iznosio je 75,32 % od ukupnog broja žalbi.

- Osporavanje duga za električnu energiju se odnosi na žalbe potrošača koji su se obratili RUE

zbog njihovog nezadovoljstva u vezi sa problemom oko netačnog utvrđivanja duga za električnu

energiju koji javni snabdevač nije naplatio u slučajevima kupoprodaje imovine, za imovinu koja je

bila uzurpirana. Udeo žalbi ove prirode u ukupnom broju žalbi iznosio je 11,06%.

- Osporavanje prenosa duga za električnu energiju, odnosi se na žalbe potrošača kojima je

energetsko preduzede prenelo dug za električnu energiju sa jednog na drugog potrošača,

odnosno sa jedne na drugu šifru. Ovaj prenos duga je prouzrokovao veliku zabrinutost potrošača

jer je u redovnim mesečnim računima prikazan i dug za električnu energiju prenet sa druge šifre.

Procenat ove kategorije žalbi u 2015. godini bio je oko 1.28 %.

- Osporavanje fakturisanja “afofe” (bez merenja), odnosi se na žalbe potrošača kojima je

elektroenergetsko preduzede fakturisalo električnu energiju bez izmerenih vrednosti/afofe. Ove

žalbe su rezultat ne očitavanja mernih mesta iz raznoraznih razloga, uglavnom zbog

nemogudnosti pristupa mernim mestima. U ovim slučajevima, javni snabdevač je fakturisao

Registrovanih Rešenih

Ukupno 235 172

Žalbe/sporovi

Priroda žalbi Procenat [%]

Osporavanje računa za električnu energiju 177 75.32

Osporavanje duga za električnu energiju 26 11.06

Osporavanje prenosa duga za električnu energiju 3 1.28

Osporavanje fakturisanja afofe 6 2.55

Osporavanje dodatnih zaduženja 11 4.68

Sporovi 1 0.43

Ostalo 11 4.68

Ukupno 235 100.00


84

potrošače na osnovu prosečne potrošnje u prethodnim mesecima. Procenat ove kategorije žalbi

u 2015. godini iznosio je oko 2,55%.

- Osporavanje dodatnih naknada, odnosi se na žalbe potrošača kojima je energetsko preduzede

fakturisalo dodatnu vrednost (naknadu) od redovnog fakturisanja. Ove žalbe su rezultat ne

registrovanja potrošnje električne energije, za jednu ili obe faze električnog brojila. U takvim

slučajevima je javni snabdevač potrošačima vršio fakturisanje dodavanjem ovih jednofaznih ili

dvofaznih troškova kao dodatno fakturisanje. Procenat ove kategorije žalbi je u tokom 2015.

godine iznosio 4.68%.

Od ukupnog broja rešenih žalbi u ovoj izveštajnoj godini, RUE je usvojio 102 žalbi u korist potrošača, ili izraženo u procentima 60,36%, dok je 67 žalbi potrošača odbio kao neosnovane, ili izraženo u procentima 39,64%. Takođe treba napomenuti da je RUE primio od Osnovnog suda u Prištini tri žalbe potrošača zbog predmetne ne nadležnosti za razmatranje od strane suda i iste su razmotrene od strane RUE, davanjem uputstava i saveta za dalji postupak.

Sl. 9.1 Status žalbi potrošača u 2015. Godini

Na osnovu zakonskih odredbi utvrđenih u Pravilu za rešavanje žalbi i sporova u energetskom sektoru, RUE je ovlašdeno da licenciranom energetskom preduzedu vrati na ponovno razmatranje žalbu potrošača, ukoliko smatra da licencirano preduzede nije poštovalo zakone, pravila i važede procedure. U vezi s tim RUE je tokom 2015. godine KESCO-u vratilo na ponovno razmatranje 47 žalbi potrošača u KESCO, pošto je nakon analize i razmatranja žalbi potrošača, utvrđeno da KESCO i KEDS nisu tačno poštovali zakone, pravila i procedure koje su na snazi.

Tab. 9.3 Žalbe potrošača po kategorijama u 2015. godini

U narednoj slici je prikazan broj registrovanih žalbi potrošača i njihovo rešavanje od strane RUE po

godinama.

60.36%

39.64%

Usvojenih Odbijenih

Status žalbi rešenih u 2015. godini

Žalbe potrošača po kategorijama Broj Procenat [%]

Potrošači u domadinstvima 193 82.13

Komercijalni potrošači 38 16.17

Industrijski potrošači 3 1.28

Sporovi 1 0.43

Ukupno 235 100.00


85

Ako se uporedi period iz 2014. godine sa onim iz 2015. godine, primeduje se da za ovu izveštajnu

godinu nije promenjen broj žalbi potrošača.

Sl. 9.2 Žalbe potrošača po godinama

RUE je i tokom 2015. godine analizirao žalbe potrošača u vezi očitavanja mernih tačaka od strane

energetskog preduzeda i zapazio da je broj prirode žalbi zbog grešaka u očitavanju u stalnom padu u

poređenju sa prethodnim godinama. Ovakav pad žalbi je rezultat načina očitavanja mernih tačaka,

koji se sada obavlja ručnim aparatom (eng. Held Hand Unit – HHU). Ovakav način očitavanja i

fakturisanja troškova električne energije je povedao transparentnost, tačnost, pouzdanost i sveo je

na minimum greške u očitavanju i fakturisanju potrošača. Očitavanje i fakturisanje električnih brojila

ručnim aparatom (HHU) je počelo da se primenjuje na celoj teritoriji Kosova od meseca maja 2014.

godine. Prema podacima iznetim od strane KESCO za 2015. godinu, bilo je 5.312 žalbi potrošača koje

su se odnosile na greške u očitavanju (nekorektno očitavanje i neredovno očitavanje) ili izraženo u

procentima 41.10%. U 2014. godinu, je bilo 9.532 žalbi potrošača koje su se odnosile na greške u

očitavanju (nekorektno očitavanje i neredovno očitavanje) ili izraženo u procentima 53.99%, dok je u

2013. godini bilo 12.503 žalbi ili u procentima 57.12%.

9.4 Primljeni sporovi jednog preduzeda protiv nekog imaoca licence

Kao što je napred navedeno, RUE je na osnovu člana 14. stav 2 podstav 2.14 Zakona o energetskom

regulatoru, osim nadležnosti koje ima za razmatranje žalbi potrošača protiv energetskih preduzeda,

nadležan i za rešavanje sporova između dva energetska preduzeda.

Proizvođač energije na vetar Wind Power A.D. je u 2015. godini pokrenuo spor protiv Energetske

korporacije Kosova A.D. u vezi nadoknade od strane KEK-a za proizvedenu energiju u periodu

06/2010 do 06/2011.

Spor koji je pokrenuo proizvođač energije na vetar Wind Power A.D. protiv KEK A.D. nije mogao biti

rešen od strane RUE u 2015. godini zbog nedostatka kvoruma Odbora RUE i ostaje da se reši tokom

naredne godine.

243

139

71

353

234 235

195205

182

251

220

172

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

400

2010 2011 2012 2013 2014 2015

Žalbe potrošača po godinama

Registrovanih Rešenih


86

9.5 Odluke na koje je uložena žalba Odboru RUE

Na osnovu člana 14. stav 6 Pravila o rešavanju žalbi i sporova u energetskom sektoru, potrošači i

imaoci licenci imaju pravo da podnose žalbe na prvostepene odluke RUE i to Odboru RUE, kao

nezavisnom drugostepenom organu.

Javni snabdevač je u 2015. godini podneo 1 žalbu Odboru RUE na prvostepenu odluku. Odbor RUE je

odbio žalbu podnetu od strane javnog snabdevača.

Tokom 2015. godine, potrošači su podneli 5 žalbi Odboru RUE protiv odluka prvog stepena. Od 5

evidentiranih žalbi, Odbor RUE je odbio 4 žalbe kao neosnovane, a po 1 žalbi je ukinuo prvostepenu

odluku

9.6 Postupci koje je sproveo RUE u pogledu zaštite potrošača

Tokom 2015. godine, RUE je osim evidentiranih žalbi održao i 878 sastanaka i 430 telefonskih

razgovora, uključujudi i elektronsku komunikaciju sa strankama koje su se obratile Uredu zbog

različitih ugovornih problema između potrošača i imalaca licenci. Prilikom komunikacije sa

potrošačima, RUE ih je obaveštavao i poučavao o pravilima, procedurama, kao i njihovim pravima i

obavezama u vezi sa snabdevanjem energijom.

RUE je tokom 2015. godine primio i 37 žalbi potrošača putem pošte, koji su uprkos činjenici da su

trebali da se obrate drugim institucijama, kao sudovima, insistirali da se obrate RUE za rešavanje

njihovih žalbi. Priroda ovih žalbi je bila uglavnom zbog neovlašdenog korišdenja električne energije,

kao i naknada štete. RUE je u svim ovim slučajevima pismeno odgovorio potrošačima i davao im

uputstva u vezi sa njihovim žalbama.

Uprkos zahtevu RUE da se prekine prenos duga sa jedne na drugu šifru, RUE se i tokom ove

izveštajne godine suočavao sa žalbama potrošača zbog prenosa duga i sve te žalbe potrošača je

vratio imaocu licence na preispitivanje. Treba naglasiti da smo u 2015. godini imali značajan pad

broja žalbi ove kategorije u odnosu na 2014. godinu, kada je u 2014. godini udeo žalbi potrošača

zbog prenosa duga bio 5.13%, a u 2015. godini 1.28%.

RUE je primetio da je javni snabdevač i u ovoj izveštajnoj godini isključio neke potrošače električne

energije i u slučajevima kada su potrošači imali podnetu žalbu u RUE ili na sud, ali je taj broj

isključenja bio znatno manji u odnosu na 2014. godinu. Smanjenje broja isključenja za ovu kategoriju

postignuto je zahvaljujudi saradnji RUE i imaoca licence, pošto je RUE tražio od imaoca licence da

uspostavi bazu podataka o ovoj kategoriji žalbi kako isti ne bi doživeli isključenje zbog njihovih

spornih iznosa do donošenja konačne odluke.

Tokom 2015. godine, RUE je na osnovu odluka Osnovnog suda u Prištini, pripremio 10 odgovora na

tužbe protiv tužbi KEK-a i potrošača na odluke Odbora RUE. Takođe je u ovoj izveštajnoj godini RUE

bio angažovan i na 43 sudske sednice u Osnovnom sudu u Prištini kao tužena strana. Treba naglasiti

da je u odnosu na protekle godine u ovoj izveštajnoj godini broj sudskih sporova koje je imao RUE

znatno povedan.

U 2015. godini su se na jedan broj odluka RUE nezadovoljne strane žalile Osnovnom sudu u Prištini –

Odeljenju za upravna pitanja, za ocenu zakonitosti upravnih odluka. Važno je naglasiti da do sada ni

jedna odluka RUE u upravnom postupku nije ukinuta kao posledica ne sprovođenja zakonitosti od


87

strane upravnih organa, sve ove tužbe na odluke RUE su odbijene kao neosnovane ostavljajudi na

snazi pobijene odluke.

RUE je tesno sarađivao i sa Odeljenjem za zaštitu potrošača u okviru Ministarstva trgovine i industrije, pri čemu je u toku ove izveštajne godine primio i nekoliko žalbi potrošača od ove institucije. RUE je primio i razmotrio te žalbe u skladu sa zakonskim odredbama.


88

10 MEĐUNARODNA AKTIVNOST RUE

10.1 Energetska zajednica

Energetska zajednica (EZ) je međunarodna organizacija osnovana na osnovu Međunarodnog ugovora

iz oktobra 2015. godine u Atini, gde su učestvovale zemlje Evropske zajednice i regiona jugoistočne

Evrope i Crnog mora. Aktivnosti EZ su tokom 2015. godine bile fokusirane ka ostvarivanju zajedničkih

ciljeva: sprovođenju “acquis communautaire”, razvoju adekvatnog regulatornog okvira i liberalizaciji

i integracije tržišta sektora električne energije i prirodnog gasa.

Strane ugovornice EZ su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Srbija,

Moldavija i Ukrajina. U svojstvu učesnika su zemlje članice Evropske unije, dok Norveška, Turska,

Jermenija i Gruzija imaju status posmatrača. Gruzija je trenutno zemlja kandidat za učlanjenje u EZ.

Sl. 10.1 Zemlje članice Energetske zajednice za jugoistočnu Evropu

Ugovor Energetske zajednice (UEZ) je ključni strateški elemenat Evropske unije (EU) za jugoistočnu

Evropu i efikasno pretpristupno sredstvo, koje ima za cilj da proširi koristi od regionalnog tržišta za

energiju, pre nego što zemlje iz regije postanu članice EU.

Glavne institucije EZ su: Ministarski savet (MS), PHLG (Stalna grupa na visokom nivou SGVN),

Regulatorni odbor Energetske zajednice (ROEZ), Sekretarijat EZ sa sedištem u Beču i četiri

savetodavna foruma: za električnu energiju, prirodni gas, socijalna pitanja i naftu.

ROEZ je institucija osnovana u skladu sa članom 58. EZ JIE, koju čine regulatorni autoriteti ugovornih strana, predstavnici i posmatrači. ROEZ ima ulogu koordinacionog tela regulatornih autoriteta za usaglašavanje regulatornog okvira, razmenu znanja i razvoj praksi za sprovođenje Ugovora.

Na osnovu odredbi Ugovora o EZ, ROEZ ima sledede odgovornosti:

savetuje Ministarski savet i PHLG o statusnim, tehničkim i regulatornim pitanjima;

http://www.energy-community.org/portal/pls/portal/%20/portal/page/portal/ENC_HOME/ENERGY_COMMUNITY/Legal/EU_Legislation


89

izdaje preporuke strankama u skladu sa odredbama Ugovora u slučaju prekograničnih sporova, itd.;

preduzima mere protiv stranaka, ako ga za to ovlasti MS;

pridonosi saradnji i koordinaciji između regulatornih organa;

daje preporuke i priprema izveštaje u vezi sa funkcionisanjem energetskih tržišta, i

zahteva od stranaka ispunjenje obaveza iz UEZ-a.

Ciljevi i prioriteti ROEZ su:

razvoj konkurentnog nacionalnog tržišta u sektoru električne energije i gasa;

integracija nacionalnih tržišta i uklanjanje prepreka za prekogranične aktivnosti i konkurenciju;

zaštita potrošača i socijalna pitanja, regulatorni aspekti sigurnosti snabdevanja, sigurnost električne mreže i kvalitet snabdevanja, itd., i

obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost.

Radi ispunjenja odgovornosti i postizanja ciljeva, ROEZ je organizovan u radne grupe koje sprovode

aktivnosti u odgovarajudim oblastima. ROEZ-om upravlja predsednik kojeg svake godine biraju

predstavnici nacionalnih regulatora i potpredsednik, koga delegira Evropska komisija.

Regulatorni odbor Energetske zajednice

Radna grupa za električnu energiju

Radna grupa za gas Radna grupa za

Implementaciju SEE CAO

Radna grupa za potrošače

Sl. 10.2 Struktura Regulatornog odbora Energetske zajednice

10.2 Aktivnosti u ROEZ u toku 2015. godine

U skladu sa obavezama prema EZ, RUE je imenovao svoje članove u ROEZ i u sve radne grupe, i

aktivno učestvuje u radu Odbora i odgovarajudih radnih grupa. Aktivnosti odgovarajudih grupa

navedene su u nastavku teksta:

10.2.1 Radna grupa za električnu energiju

Ova Radna grupa je u toku 2015. godine imala redovne aktivnosti i sastanke, na kojima je učestvovao

i predstavnik RUE. Radi efikasnijeg rada, ova grupa je formirala i svoje podgrupe (Task Force-TF) itd.,

čiji su opis i aktivnosti prikazani u daljem tekstu:

TF1 – Otvaranje velikoprodajnog tržišta električne energije

U cilju podrške efektivnog otvaranja tržišta u 8-om regionu, ova podgrupa je fokusirana na aktivnosti

za regulatornu podršku i pradenje sprovođenja regionalnog akcionog plana za otvaranje

velikoprodajnog tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi.


90

Takođe je u okviru ove podgrupe rađeno na preporukama za relevantnu dokumentaciju Ureda za

Aukcije JIE, procedura za alokaciju kapaciteta i mehanizama za 8-mi region, kao i ostalih aktivnosti

koje se odnose na podsticanje otvaranja tržišta električne energije.

TF2 – Balansiranje integrisanog tržišta:

Implementacija balansirajudih mehanizama zasnovanih na tržištu i integracija balansnih tržišta je od ključne važnosti za povezivanje nacionalnih tržišta u regionalna tržišta i to de promovisati transparentno formiranje balansnih cena, podstadi de konkurenciju za kupovinu balansnih usluga i imade pozitivan uticaj na stabilnost prenosne mreže.

U tom smislu aktivnosti podgrupe TF-2 uključuju: Istraživanje postojedih modela obračuna imbalansa u EK, preporuke za glavne stubove balansnog regulatornog modela zasnovanog na tržište, i razmatranje studije: Procena uticaja integracije regionalnog balansa na tržištu električne energije u JIE.

TF3 – Nadzor velikoprodajnog tržišta električne energije:

Nadzor tržišta je ključna komponenta regulatornih odgovornosti koje je predviđeno i u “acquis

communautaire” a što je bilo u centru aktivnosti ROEZ i radne grupe za električnu energiju tokom

proteklih godina. Izveštaj „Uputstvo za pradenje tržišta“ koji je izrađen uz konsultantsku podršku

finansiranu od strane USAID-a, služi kao osnov za aktivnosti ove podgrupe, koji obuhvata: Procenu

tržišta električne energije na veliko i identifikaciju potencijalnih prepreka i specifičnih uputstava za

pradenje tržišta JIE.

10.2.2 Radne grupe za gas (RGG)

Ova radna grupa svoje aktivnosti usmerava na pitanja regulacije sektora prirodnog gasa, usaglašavanje regulatornog okvira na regionalnom nivou i druga pitanja koja se odnose na razvoj infrastrukture prirodnog gasa u regionu JIE. Za potrebe efikasnosti i rešavanja specifičnih pitanja osnovane su posebne podgrupe (“Task Force” – TF).

TF1 – Nadzor velikoprodajnog tržišta prirodnog gasa

S obzirom da je nadzor tržišta ključna komponenta regulatornih odgovornosti koje je predviđeno i u

“acquis communautaire”, a što je bilo u centru aktivnosti ROEZ i radne grupe za gas tokom proteklih

godina.

Što se tiče ovih aktivnosti, ova podgrupa je fokusirana na: Procenu veleprodajnog tržišta prirodnog

gasa i na identifikaciju potencijalnih prepreka, koje su glavne komponente u izradi Izveštaja o

nadzoru tržišta gasa.

TF2 – Pilot projekat u okviru regionalne inicijative jugoistočnog gasa(“GRI SSE”)

GRI, između ostalog predstavlja proces koji je osmišljen za značajno učestvovanje ugovornih strana EK u ACER, gde se identifikuju pilot projekti između zemalja članica Evropske unije i zemalja EK; projekat je fokusirana na otklanjanje prepreka u pograničnoj trgovini, i olakšavanju sprovođenja Kodeksa mreže, Regulatora i Uputstava koji se odnose na tredi paket evropskog zakonodavstva o energiji.

U tom smislu su aktivnosti ove podgrupe uključivale: Poboljšanje usaglašenosti sa zahtevima za transparentnost i interkonekcijama između EU e EZ; analize opcija učešda ugovornih strana u ove pilot projekte, posebno u pružanju paketa i balansiranja; i obezbeđivanje inputa za studije: integracija tržišta prirodnog gasa u EK.


91

10.2.3 Radna grupa za potrošače i maloprodajna tržišta

U okviru ROEZ postoji radna grupa za potrošače sa svojim podgrupama, koja se bavi aktivnostima

koje se odnose na zaštitu potrošača, tarife i maloprodajne cene, ugovorne odnose između

snabdevača i potrošača, kao i na kvalitet snabdevanja energijom i regulaciju kvaliteta napona.

TF1 – Kvalitet snabdevanja

Ključni elemenat u zaštiti potrošača je u tome da se usluga snabdevanja električnom energijom uradi prema naprednim standardima. Tokom 2015. godine ova podgrupa je fokusirala svoje aktivnosti pradenju i u odgovarajudim poređenjima kako bi se procenila mogudnost primene standarda kvaliteta snabdevanja I doprinela u izradi zajedničkog Izveštaja CEER-ECRB radi poređenja (“Benchmaking Report”) kvaliteta snabdevanja, uključujudi komercijalne i tehničke kvalitete snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom.

TF2 – Nadzor maloprodajnog tržišta električne energije i gasa

Pradenje tržišta je ključna komponenta regulatornih odgovornosti, a što je utvrđeno i u “acquis communautaire” što je bilo u centru događaja ROEZ i radne grupe za potrošače i maloprodajna tržišta tokom proteklih godina.

Što se tiče aktivnosti ove podgrupe ona je fokusirana na: Procenu maloprodajnog tržišta električne energije i prirodnog gasa, identifikacija potencijalnih prepreka i davanje preporuka za poboljšanje, koje su glavne komponente u izradi dela tržišta na malo i Izveštaja nadzora tržišta.

TF3 – Zahtev za ulazak na maloprodajno tržište

Razvijanje jednostavnih pravila za ulazak na maloprodajno tržište je od suštinskog značaja za efektivno otvaranje tržišta na malo. Ujedno i regulisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa sadrži niz kompleksnih tehničkih i industrijskih zahteva. U tom smislu su aktivnosti ove podgrupe uključile izradu sažetih zahteva koje maloprodajna tržišta moraju ispuniti da bi učestvovala na nacionalna maloprodajna tržišta.

TF4 – Razmatranje žalbi i alternativno rešavanje sporova

S obzirom da je ozbiljno razmatranje žalbi potrošača važna komponenta u zaštiti potrošača a takođe i alternativno rešavanje sporova predstavlja efikasno sredstvo u rešavanju sporova između potrošača i snabdevača, ova podgrupa je obavila izvestan broj takvih aktivnosti: Izrada uputstava na osnovu najboljih Evropskih praksi za klasifikaciju i registraciju žalbi; i pronalaženje mehanizama za rešavanje sporova i njihovu primenu.

TF5 – Podizanje svesti potrošača

Ova podgrupa je bila angažovana na aktivnostima za podizanje svesti potrošača o njihovim pravima i obavezama na liberalizovanom tržištu, tako da ostvaruju koristi od konkurencije na tržištu.

S tim u vezi, među glavnim aktivnostima je bila: Organizacija radionice za pitanje potrošača, gde su razmenjena iskustva i znanja o uključenosti i ulozi potrošača na otvaranje maloprodajnog tržišta: kao i davanje inputa za kampanju: Edukacija za podizanje svesti potrošača.

10.3 Pridruživanje RUE-a CEER-u


92

Važan uspeh u pogledu međunarodnih odnosa u 2015. godini, RUE smatra svoje članstvo u Savet evropskog energetskih regulatora CEER1.

Na sastanku Generalne Skupštine koja je održana 17. novembra 2015. godine CEER je primio RUE u svojstvu posmatrača. CEER je glas nacionalnih regulatora energije u Evropi. Njihovi članovi i posmatrači su nezavisni organi, odgovorni za regulisanje energetskog sektora na njihovom nacionalnom nivou. CEER kao neprofitna organizacija sa sedištem u Belgiji, pod svojim okriljem ima 33 člana – Nacionalnih Regulatornih autoriteta Evropske unije, EFTA i zemlja kandidata za EU, uključujudi i zemlje koje su potpisnice Energetske zajednice.

Zahtev RUE za članstvo u ovu važnu organizaciju došlo je nakon odluke CEER da omogudi članicama ugovornicama Evropske zajednice mogudnost učestvovanja u aktivnostima CEER kao posmatrači. RUE je tredi nacionalni regulatorni organ Energetske zajednice, koji se pridružuje CEER, nakon Crne Gore i Republike Makedonije. Članstvo u CEER de pomodi Kosovu u naporima da primeni acquis EU za energiju, imajudi koristi od regulatorne saradnje i razmene najboljih praksi sa članicama CEER kao i posmatrača iz cele Evrope.

10.4 Partnerstvo sa NARUC-om

Od 2008. godine RUE je u neprekidnom partnerstvu sa regulatorima Ilinosia i Pensilvanije. Ovi projekti partnerstva je finansijski podržao USAID a ostvareni su od strane Nacionalnog udruženja regulatornih komisija javnih usluga (NARUC-National Association of Regulatory Utility Commissions). U okviru ovih aktivnosti, od 17. – 19. juna 2015. godine, u RUE je održana radionica na temu „Komunikacija i odnosi sa javnošdu“. Na ovoj radionici je razmotreno odvijanje jedinstvenih procedura za rukovođenje regulatorima u njihovim internim komunikacijama i komunikacijama sa javnošdu. U ovom periodu su učesnici radili na izradi dva dokumenta. Jedan od dokumenata utvrđuje proces interne komunikacije regulatora, u koju spadaju najbolje prakse za jačanje integriteta i profesionalizma regulatornog osoblja. Dok se drugi dokumentu na kojem se radilo odnosi na komunikaciju sa javnošdu i ima za cilj povedanje transparentnosti i jačanje komunikacije regulatora sa javnošdu.

10.5 USAID / NARUC projekt za maloprodajno tržište

Tokom 2015. godine, USAID je organizovao u saradnji sa NARUC projekat koji ima veze sa pripremom otvaranje maloprodajnog tržišta elektricne energije za predstavnike Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije i Srbije i stranaka iz regije Crnog mora, kao što su Armenija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina. U okviru ovog projekta su odrzana tri sastanka i pripremljeni su dokumenti kao što su SEE Regulatory Bridge Electric Retail competition Primer, „SEE Regulatory Bridge draft Electric retail competition regional implemation guidelines“, te su u procesu izrade Nacrta dokumenta Nacionalni Plan za zemlje učesnice u radnoj grupi. Za Kosovo, je pripremljen, i komentiran od stane RUE za dalju obradu draft Nacionalni Plan.

1 www.ceer.eu

http://www.ceer.eu/


93

11 FINANSIJSKI IZVEŠTAJ

Regulatorni ured za energiju se finansira iz sopstvenih prihoda, u skladu sa Zakonom o energetskom

regulatoru, Poglavlje 4, odnosno od naknada koje se napladuju od licenciranih preduzeda i

licenciranih operatora u energetskom sektoru.

11.1 Prihodi

Svi prihodi koje je prikupio RUE deponovani su u skladu sa članom 64. Zakona o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima, na zvanični bankarski račun koji je ustanovio generalni direktor Trezora.

U 2015. godini, RUE je ostvario prihode u iznosu od 506,811.68 €. Na osnovu Zakona o budžetu Republike Kosovo za 2015. godinu, RUE je od neutrošenih prihoda iz 2014. godine preneo u 2015. godinu iznos od 283,301.03 €. Ukupan iznos ostvarenih i prenetih prihoda za 2015. godinu je 790,112.71 €, odnosno 224,960.71 € više od konačnog budžeta RUE za 2015. godinu.

Tab. 11.1 Prihodi

Prema članu 22. Zakona o energetskom regulatoru br. 03/L-185, kojim se propisuju vrste naknada,

RUE napladuje nakade za:

- Modifikaciju i izmenu licenci kao i druge zahteve za licence; - Početnu i godišnju naknadu za licenciranje; - Naknadu za izdavanje uverenja o poreklu i

- Naknadu za rešavanje upravnih sporova.

U 2015. godini RUE je od četiri vrste naknada primenio i naplatio samo početnu godišnju naknadu za

imaoce licenci u ukupnom iznosu od 506,811.68€.

Tabele u nastavku prikazuju iznos godišnjih naknada koje je RUE naplatio u 2015. godini od svakog licenciranog preduzeda ponaosob.

Tab. 11.2 Napladeni prihodi od godišnje naknade prema licenciranim preduzedima

Opis Prihodi (€)

Sopstveni prihodi 2015 506,811.68

Sopstveni prihodi preneti iz 2014. godine 283,301.03

Ukupni prihodi 790,112.71

Naziv imaoca licence Iznos (€)

"KEK-Proizvodnja električne energije-Kosovo A" 73,380.56

"KEK-Proizvodnja električne energije-Kosovo B" 304,198.18

J.P. "Ibar Lepenac" HE Gazivode 8,428.42

"Kelkos Energy D.O.O." 2,057.88

KEDS 96,332.94

Termokos 4,408.20

Ukupno 488,806.18


94

Tab. 11.3 Napladeni prihodi od početne naknade (razmatranje prijava)

U cilju usklađivanja prihoda sa budžetom, Odbor RUE je na sednici održanoj 10. aprila 2015. godine,

doneo odluku da za period mart – oktobar 2015. godine, oslobodi imaoce licenci od obaveze

pladanja godišnje naknade. Na taj način su licenci oslobođeni od pladanja taksi u ukupnom iznosu od

852,862.56€.

Ovaj iznos sredstava de se uzeti u obzir prilikom usklađivanja i utvrđivanja dozvoljenih prihoda za

energetska preduzede za 2016. godinu i odrazide se na tarife regulisanih potrošača.

11.2 Budžet

Skupština Kosova je zakonom br. 05/L-001 – Zakon o budžetu Republike Kosovo za 2015. godinu, odobrila budžet RUE u iznosu od 680,206 €, koji se uvek dodeljuje pogrešno kao državna dotacija, iako se na osnovu Zakona o energetskom regulatoru RUE finansira iz sopstvenih prihoda i jedino u slučajevima kada ti prihodi nisu dovoljni, RUE može da zatraži dodatna sredstva u vidu državne dotacije. Budžet RUE je prema ekonomskim kategorijama slededi:

Tab. 11.4 Odobreni budžet

* Kapitalni troškovi sa svim potrebama RUE nisu umanjeni Zakonom o budžetu od zahtevanog iznosa

od 40,000€ .

Tokom rebalansa, odnosno na osnovu Zakona br. 05/L-046 o izmenama i dopunama Zakona br. 05/L-

001, budžet RUE je smanjen za 115,054 €, tačnije smanjene su ekonomske kategorije „plate i

dnevnice“, za 113,686€ i ekonomska kategorija „robe i usluge“ za 1,368 €. Izraženo u procentima,

rebalansom budžeta RUE je umanjen budžet za 16.91%.

Naziv preduzeda Iznos (€)

"Birra Peja" 1,500.00

"Frigo Food Kosovë" 1,500.00

"Spitali Special ONIX SPA" 1,500.00

"Solar Green Energy" 1,500.00

"EVN Trading" 3,005.50

"Eurokos" 4,500.00

"Eling" 1,500.00

"HEP-KS" 3,000.00

Ukupno 18,005.50

Opis Budžet (€)

Plate i dnevnice 457,506.00

Roba i usluge 200,700.00

Komunalni troškovi 22,000.00

Kapitalni troškovi* 0.00

Ukupno 680,206.00


95

Tab. 11.5 Dodeljeni budžet

11.3 Budžetski troškovi

Za finansiranje aktivnosti koje su sprovedene u 2015. godini, RUE je utrošio 544,149.89€.

Prema ekonomskoj klasifikaciji, troškovi RUE su slededi:

Tab. 11.6 Troškovi prema ekonomskim kategorijama

Izvršenje budžeta u odnosu na preostali budžet nakon smanjenja u postupku rebalansa je 96.28%.

Nivo izvršenja budžeta po ekonomskim kategorijama, izraženo u procentima, prikazan je u tabeli

11.7

Tab. 11.7 Izvršenje budžeta izraženo u procentima

Opis Budžet (€)




Kapitalni troškovi 0.00

Ukupno 565,152.00

Opis Iznos (€)





Ukupno 544,149.89

Opis Budžet (€) Izvršenje (€) Razlika (€) Izvršenje u %

Plate i dnevnice 343,820.00 336,277.35 7,542.65 97.81%

Roba i usluge 199,332.00 189,000.84 10,331.16 94.82%

Komunalni troškovi 22,000.00 18,871.70 3,128.30 85.78%

Kapitalni troškovi 0.00 0.00 0.00 0.00%

Ukupno 565,152.00 544,149.89 21,002.11 96.28%


96

Sl. 11.1 Budžet i troškovi u 2015. godini

U tabelama koje slede prikazani su troškovi prema ekonomskim kodovima.

Tab. 11.8 Plate i dnevnice

U kategoriji plata i dnevnica utrošeno je ukupno 336,277.35€ i ceo iznos je utrošen za redovne plate

zaposlenih RUE, osim dnevnica za službena putovanja u inostranstvo koje se ispladuju iz kategorije

„roba i usluge“. Odboru i osoblju RUE se ne ispladuje nijedna druga dnevnica, osim mesečne plate.

97.81%

94.82%

85.78%0.00

0

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

300,000

350,000

400,000

Plate i dnevnice Roba i usluge Komunalni troškovi Kapitalni troškovi

Euro Budžet/ troškovi za 2015. g.

Budžet Troškovi

PLATE I DNEVNICE Iznos (€)

Neto plate 281,445.90

Porez na lična primanja 24,316.05

Penzijski doprinosi poslodavca 15,257.70

Penzijski doprinosi zaposlenih 15,257.70

Ukupno 336,277.35


97

Tab. 11.9 Roba i usluge

Kao što se vidi iz tabele 11.9, iznos utrošenih sredstava za ovu kategoriju troškova je 189,000.24€. Budžetski troškovi po osnovu aktivnosti su slededi:

Troškovi putovanja 35,361.37€

Troškovi telekomunikacija 11,884.62€

Troškovi usluga 15,905.12€

Nabavka nameštaja i opreme 12,735.26€

Druge nabavke roba i usluga 14,051.35€

Derivati i goriva 3,966.85€

Usluge registracije i osiguranja 15,846.32€

Održavanje 17,504.44€

Zakupnina 54,000.00€

Roba i usluge Iznos (€)

Troškovi službenih putovanja u inostranstvo 8,714.44

Dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo 16,288.76

Smeštaj za službena putovanja u inostranstvo 8,676.30

Ostali troškovi za službena putovanja u inostranstvo 1,681.87

Troškovi interneta 3,560.09

Troškovi mobilne telefonije 8,195.88

Poštanski troškovi 128.65

Troškovi obrazovanja i obuke 5,460.00

Različite intelektualne i savetodavne usluge 9,293.72

Usluge štampe 251.40

Troškovi za članstvo 900.00

Kompjuteri 1,256.48

Hardver za IT 5,698.88

Ostala oprema 5,779.90

Kancelarijska oprema 10,001.21

Nabavka pida 4,050.14

Gorivo za vozila 3,966.85

Registracija vozila 695.00

Osiguranje vozila 6,668.47

Komunalna taksa za registraciju vozila 50.00

Osiguranje objekata 8,432.85

Održavanje i popravka vozila 2,357.49

Održavanje objekata 9,358.57

Održavanje informacione tehnologije 4,993.20

Održavanje nameštaja i opreme 795.18

Zakupnina za objekte 49,140.00

Reklame i konkursi 3,600.00

Službeni ručkovi 4,144.91

Pladanje poreza na zakupninu 4,860.00

Ukupno 189,000.24


98

Troškovi marketinga 3,600.00€

Troškovi za reprezentaciju 4,144.91€

Za službena putovanja u inostranstvo RUE je iz budžeta utrošeno 35,361.37€, od toga je 8,714.44€ za

troškove putovanja, 16,288.76€ za dnevnice na službenim putovanjima, 8,676.30€ za smeštaj i

1,681.87€ za ostale troškove putovanja (troškovi viza, zdravstveno osiguranje, itd.).

U nastavku je prikazana tabela sa podacima o komunalnim troškovima. Utrošeni iznos za ovu kategoriju troškova je 18,871.70€. U poređenju sa prethodnom godinom, u 2015. godini je utrošeno približno ista suma budžeta.

Tab. 11.10 Komunalni troškovi

11.3.1 Preneseni prihodi

Na osnovu napred navedenih podataka, vidi se da je ukupan iznos prihoda RUE u 2015. godini

790,112.71€, dok je iznos realizovanih budžetskih troškova 544,149.89€. Razlika između prihoda i

troškova u iznosu od 245,962.82€, predstavlja višak sredstava koje je RUE prikupio tokom ove godine

i koje de u skladu sa članom 6. Zakona o budžetu Republike Kosovo za 2016. godinu i člana 64.

Zakona o upravljanju javnim sredstvima i odgovornostima biti preneta u 2016. godinu.

Tab. 11.11 Sopstveni preneti prihodi

Komunalni troškovi Iznos (€)

Struja 17,061.64

Voda 682.06

Troškovi fiksne telefonije 1,128.00

Ukupni komunalni troškovi 18,871.70

Preneti sopstveni prihodi Iznos (€)

Prihodi preneti iz 2014. godine 283,301.03

Prihodi napladeni u toku 2015. godine 506,811.68

Ukupni prihodi 2015 790,112.71

Troškovi za plate i dnevnice -336,277.35

Troškovi za robu i usluge -189,000.84

Komunalni troškovi -18,871.70


Ukupni troškovi 2015 -544,149.89

Sopstveni prihodi preneti u 2015. godinu 245,962.82


99

12 IZVEŠTAJ KANCELARIJE GENERALNOG REVIZORA O FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA ZA 2014. GODINU

Prema mišljenju Kancelarije generalnog revizora, finansijski izveštaji RUE za 2014. godinu prikazuju

pravilo i istinito stanje sa svih materijalnih gledišta (nemodifikovano mišljenje).

Po pitanjima kao što su: usklađenost zahteva za spoljno izveštavanje; prihodi, tretiranje potraživanja;

tretiranje dugova, Kancelarija generalnog revizora nema nalaze i nije dala nijednu preporuku.

Međutim, KGR je za 2015. godinu preporučila RUE da izvrši poboljšanja u slededim oblastima:

Da predsedavajudi Odbora nadgleda rešavanje preporuka iz prethodne godine,

Da se menadžerski sastanci održavaju u redovnim vremenskim rokovima,

Da se ugovorom o objektu uzetom pod zakup navede trenutni prostor na korišdenju i da se isti prikaže prilikom ugovaranja usluga o održavanju,

Unapređenje kontrole prilikom procesiranja pladanja,

Procena potreba za ljudskim resursima i priprema budžeta u skladu sa tim potrebama,

Inventarisanje imovine krajem svake godine,

Osiguranje usluga internog revizora od strane Skupštine Republike Kosovo,

Funkcionalizacija registra E-imovina.

RUE je do sada preduzimao odgovarajude radnje za vedinu ovih preporuka od kojih su neke

delimično adresirane, a samo je za preporuku za funkcionalizaciju registra E-imovina ostalo da se

adresira u 2016. godini. Normalno, konačne nalaze o ispunjenju preporuka de revizor dati u izveštaju

za 2015. godinu. Izveštaj revizora za 2014. godini se može nadi na sajtu KGR-a.


100

SKRADENICE

ACER Agency for the Cooperation of Energy Regulators

SB Svetska banka

EU Evropska unija

OIE Obnovljivi izvori energije

CAPEX Capital Expenditures (Kapitalni troškovi)

CCP Customer Care Programme (Program za brigu o potrošačima)

CEER Council of European Energy Regulators (Savet evropskih energetskih regulatora)

OTEG Odeljenje za toplotnu energiju i gas

OPPL Odeljenje za pravne poslove i licenciranje

OZP Odeljenje za zaštitu potrošača

OTC Odeljenje za tarife i cene

OET Odeljenje za energetsko tržište

DUOS Naknada za korištenje distributivnog sistema (Distribution use of System)

EC European Commision (Evropska komisija)

ECS Energy Community Secretariat (Sekretarijat Energetske zajednice)

ECRB Energy Community Regulatory Bord (Regulatorni odbor Energetske zajednice - ROEZ)

EFTA European Free Trade Association

JIE Jugoistočna Evropa

ENS Energy Not Supplied (neisporučena energija)

ENTSO-E Europian Network of Transmission System Operators for Electricity (Evropska mreža operatora prenosnog sistema za električnu energiju)

ESIA Environmental and Social Impact Assessment (Procena uticaja na društvo i životnu sredinu)

JSEE Javni snabdevač elektične energije

RGG Radna grupa za gas

PHLG Permanent High Level Group (Stalna grupa na visokom nivou)

GWh Gigavatčas

HE Hidroelektrana

ITC Inter TSO Compensation (Kompenzacija između OPS-a)

EZ Energetska zajednica

EZ JIE Energetska zajednica Jugoistočne Evrope

KEK Kosovska energetska korporacija

AEK Albanska energetska korporacija


101

KKDSE/KEDS Kosovska kompanija za distribuciju i snabdevanje električnom energijom/Kosovo Electricity Distribution and Supply (od kraja 2014. godine sadržaj se menja u Kosovo Elecricity Distribution and Services)

KfW Nemačka razvojna banka

KKK Komisija za zaštitu konkurencije na Kosovu

MS Ministarski savet

km Kilometar

KOSTT Operator prenosnog sistema i tržišta

KPMM Nezavisna komisija za rudnike i minerale

kV Kilovolt

kW Kilovat

DV Dalekovod

MAR Maksimalno dozvoljeni prihodi (MDP)

SOE Sporazum o otkupu energije

MŽSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

MVA Megavoltamper

MW Megavat

MWt Termički megavat

MWh Megavatčas

MER Ministarstvo za ekonomski razvoj

NARUC National Association of Regulatory Utility Commissioners (Nacionalna asocijacija regulatornih komunalnih komisija)

AS Administrativna služba

CG Centralno grejanje

PS Podstanica

OPEX Operational Expenditures (Troškovi poslovanja i održavanja)

ODS Operator distributivnog sistema

OPS Operator prenosnog sistema

OT Operator tržišta

PECI Projects of Energy Community Interest (Projekti od interesa za Energetsku zajednicu)

RoR Rate of Return (Stopa povradaja)

RAB Regulated Asset Base (Regulatorna imovinska osnovica)

SCADA Supervisory Control and Data Acquisition (Nadzorna kontrola i prijem podataka)

SAIDI Indeks prosečnog trajanja prekida u sistemu

SAIFI Indeks prosečne frekvencije prekida u sistemu

JIE Jugoistočna Evropa


102

A.D. Akcionarsko društvo

TAP Trans-Adriatik-Pipeline – Trans-Jadranski gasovod

TPA Third party Access - (Pristup trede strane)

TE Termoelektrana

TF Task Forca

UEZ Ugovor o Energetskoj zajednici

VN Visoki napon

TR Transformator

SN Srednji napon

NN Niski napon

PDV Porez na dodatu vrednost

USAID United States Agency for International Development (Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj)

WBIF Western Balkans Investment Framework (Okvir za investicije na Zapadnom Balkanu)

KGR Kancelarija generalnog revizora

ARS Alternativno rešavanje sporova

RUE Regulatorni ured za energiju


103

Adrese RUE-a

Regulatorni ured za energiju Ulica: Dervish Rozhaja br. 12 Priština 10000, Kosovo Tel: +381 (0) 38 247 615 Fax: +381 (0) 38 247 620 Email: [email protected]

Web: www.ero-ks.org

Odbor Regulatornog ureda za energiju:

Tel: +381 (0) 38 247 615 lok. 101

Sekretarijat:

Tel: + 381 (0) 38 247 615 lok. 104

Odeljenje za zaštitu potrošača:

Tel. + 381 (0) 247 615 lok. 116 i 125

Email: [email protected]

mailto:[email protected]

http://www.ero-ks.org/

mailto:[email protected]

Documents

GODIŠNJI IZVEŠTAJ · GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2015 5 1 IZVRŠNI REZIME Na osnovu člana 9. Zakona o energetskom regulatoru br. 03/L-185, Regulatorni ured za energiju (RUE) je izradio