godišnji izveštaj 2010. - Eurobank a.d. · uslugu „elektronskog izvoda” i otplatu kreditnih kartica u ratama, „Veliko srce” donatorsku kreditnu kar-ticu, novi proizvod „Dečja

godišnji izveštaj 2010.

go

dišn

ji izvešta

j 2010.

SadRŽaj

PRegLed godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4Finansijski podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Pismo akcionarima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Članovi Izvršnog i Upravnog odbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Finansijski pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Korporativna odgovornost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

UPRavLjanje RiziCiMa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

PoSLovi Sa StanovništvoM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Poslovna mreža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Kreditiranje stanovništva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Stambeni krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Mali biznis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

PoSLovi Sa PRivRedoM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Privredno bankarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38EFG Lizing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

inveStiCiono BanKaRStvo i tRŽište KaPitaLa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Sektor sredstava i likvidnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Kastodi usluge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Brokerske usluge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

oStaLe aKtivnoSti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Platni promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48e-B@nking . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Banko–osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Povezane KoMPanije gRUPe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52EFG Property Services . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54EFG Business Services . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

MeĐUnaRodno PRiSUStvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Međunarodno prisustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Poljska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Kipar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Bugarska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Rumunija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Turska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Ukrajina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Zapadna Evropa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

PRiLozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Finansijski izveštaji za 2010. godinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

eFg gRUPa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

Godišnji izveštaj 2010.

PReGLedGodine

xxxxxxxxxxxxxxx

5


napomena 2010. 2009.

Prihodi od kamata 6 12.069.827 12.755.781

Rashodi kamata 6 (4.432.296) (4.257.341)

dobitak po osnovu kamata 7.637.531 8.498.440Prihodi od naknada i provizija 7 2.313.961 2.319,962

Rashodi naknada i provizija 7 (176.583) (151.921)

dobitak po osnovu naknada i provizija 2.137.378 2.168.041neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha 8 114.232 99.031

neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika 9 (8.958.990) (3.775.801)

ostali poslovni prihodi 10 248.952 114.112

neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 11 (2.322.527) (2.980.780)

troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 12 (2.021.621) (1.821.893)

troškovi amortizacije 13 (554.512) (655.589)

operativni i ostali poslovni rashodi 14 (3.179.529) (2.941.138)

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 15 44.635.446 53.593.982

Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 15 (35.002.608) (49.456.907)

Rezultat perioda - dobitak pre oporezivanja 2.733.752 2.841.498Porez na dobit 16 (187.773) (145.914)

dobitak/(gubitak) od kreiranja/smanjenja odloženih poreskih sredstava 16 74.836 55.564

dobitak 2.620.815 2.751.148zarada po akciji

osnovna zarada po akciji 17 10.31 10.82

FinanSijSKi PodaCi

Bilans uspeha u RSd hiljadama

Bilans stanja


aktiva

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 18 2.845.717 15.712.403

opozivi depoziti i krediti 19 28.838.371 21.643.084

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 20

694.881 579.335

dati krediti i depoziti 21 128.675.746 94.983.102

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 22 11.994.523 5.399.952

Udeli (učešća) 23 20.479 20.479

ostali plasmani 24 376.596 331.957

nematerijalna ulaganja 25 1.438.979 1.261.135

osnovna sredstva 26 4.194.952 4.443.440

odložena poreska sredstva 27 301.432 223.368

ostala sredstva 28 1.508.303 2.242.190

Ukupno aktiva 180.889.979 146.840.445Pasiva

transakcioni depoziti 29 9.693.394 8.576.012

ostali depoziti 30 105.903.710 97.545.290

Primljeni krediti 31 21.592.143 21.933

obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 32

3.605 727

obaveze za poreze 33 25.299 12.746

Rezervisanja 34 328.863 285.752

obaveze iz dobitka 35 54.718 700

odložene poreske obaveze 27 3.228 -

ostale obaveze 36 2.216.202 1.949.283

Ukupno obaveze 139.821.162 108.392.443Kapital 37 31.481.926 31.481.926

Rezerve 37 6.937.520 4.186.372

akumulirana dobit 37 28.556 28.556

dobit tekućeg perioda 37 2.620.815 2.751.148

Ukupan kapital 41.068.817 38.448.002Ukupno pasiva 180.889.979 146.840.445

u RSd hiljadama

FinanSijSKi PodaCi

7


vanbilansne pozicije

Poslovi u ime i za račun trećih lica 38 1.498.841 1.714.129

Preuzete buduće obaveze 38 30.539.812 65.742.340

Primljena jemstva za obaveze 38 25.025.245 16.627.301

derivati 38 7.552.811 4.688.902

ostale vanbilasne stavke 38 254.374.189 222.787.128

Ukupno 318.990.898 311.559.800


u RSd hiljadama

2010. 2009.Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti

Prilivi od kamata 11.117.094 12.592.066

Prilivi od naknada 2.348.242 2.145.786

Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 589.239 207.361

Ukupno 14.054.575 14.945.213 odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti

odlivi po osnovu kamata (3.255.155) (6.371.677)

odlivi po osnovu naknada (191.763) (133.292)

odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (1.994.984) (2.201.209)

odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (409.216) (118.159)

odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (2.934.827) (2.522.958)

Ukupno (8.785.945) (11.347.295)neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 5.268.630 3.597.918

Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita

Smanjenje hartija od vrednosti - -

Povećanje depozita - 14.137.162

Ukupno - 14.137.162 Povećanje kredita i plasmana, i smanjenje depozita

Povećanje kredita i plasmana bankama i komitentima (31.135.209) (12.184.124)

Povećanje hartija od vrednosti (5.744.781) (5.159.851)

Smanjenje depozita (1.478.893)

Ukupno (38.358.883) (17.343.975)neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit

Plaćen porez na dobit (80.698) (406.125)

neto priliv gotovine od poslovnih aktivnosti (33.170.951) (15.020)tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja

Priliv gotovine iz aktivnosti investiranja

Priliv od prodaje dugoročnih investicija - -

Priliv od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 1.952 2.672

Ukupno 1.952 2.672

izveštaj o tokovima gotovine u RSd hiljadama

FinanSijSKi PodaCi

9


odliv gotovine iz aktivnosti investiranja

odlivi po osnovu kupovine osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (489.428) (1.233.773)

Ukupno (489.428) (1.233.773)neto tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja (487.476) (1.231.101)tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja 20.590.895

Priliv po osnovu uvećanja kapitala - -

neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 20.590.895 -Svega priliv gotovine 34.647.422 29.085.047

Svega odliv gotovine (47.714.954) (30.331.168)

neto povećanje/(smanjenje) gotovine (13.067.532) (1.246.121)

Gotovina na početku godine 15.712.403 15.345.227

Pozitivne kursne razlike 19.820.947 18.399.862

negativne kursne razlike (19.620.101) (16.786.565)

gotovina na kraju perioda 2.845.717 15.712.403

2010. 2009.

u RSd hiljadama

11

FinanSijSKi PodaCi

akcijski i drugi kapital

emisiona premija

ostale rezerve

akumulirani dobitak/

(gubitak) Ukupno

Stanje 1. januara 2009. godine 25.429.927 6.051.999 568.083 3.646.845 35.696.854

Raspodela dobiti - - 3.618.289 (3.618.289) -

dobit tekućeg perioda - - - 2.751.148 2.751.148

Stanje 31. decembra 2009. godine 25.429.927 6.051.999 4.186.372 2.779.704 38.448.002

Raspodela dobiti - - 2.751.148 (2.751.148) -

dobit tekućeg perioda - - - 2.620.815 2.620.815

Stanje 31. decembra 2010. godine 25.429.927 6.051.999 6.937.520 2.649.371 41.068.817

izveštaj o promenama na kapitalu u RSd hiljadama


PiSMo aKCionaRiMa

Poštovani akcionari,

U 2010. godini, region je pokazao prve znake oporavka nakon dve godine ekonomske krize, prvenstveno usled porasta izvoza. Nastavljeni usklađeni napori, kako na nacionalnom tako i na institucionalnom nivou, pomogli su da se izbegne ozbiljniji uticaj globalne krize i održi makroekonomska stabilnost.

Strukturne reforme i pomak ka uravnoteženijem modelu ekonomskog rasta stvaraju prostor za izvesnan oprezan optimizam, dok je stalna obazrivost i dalje od ključne važnosti jer potpuni oporavak još uvek izgleda neizvesno.

U pomenutim nestabilnim uslovima na tržištu, Eurobank EFG dokazala je fleksibilnost i odgovornost pre-ma svojim klijentima. Ostali smo dosledno posvećeni našoj dugogodišnjoj društvenoj ulozi i istovremeno uspešno ostvarili naše poslovne ciljeve. Usredsredili smo se na očuvanje jakih pozicija kapitala i likvidnosti aktivno upravljajući bilansom stanja, smanjujući troškove i održavajući kvalitet našeg portfolija pažljivim upravljanjem rizicima i pojačanim naporima u pogledu naplate.

Od svog osnivanja 2003. godine, Eurobank EFG u Srbiji rasla je brže nego bilo koja druga velika banka u zemlji, postavši banka od sistemske važnosti sa preko 900.000 klijenata i mrežom od 126 filijala i po-slovnih centara širom zemlje.

U 2010. godini, zabeležili smo zadovoljavajuće rezultate i zdravu profitabilnost. Banka je održala svoj dobar finansijski položaj i vodeću poziciju u različitim segmentima poslovanja. Ostvaren je profit je od 2,6 milijardi dinara (25 miliona evra).

Značajno je povećana aktiva za 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 181 milijardi dinara (1,7 milijardi evra). Kao rezultat toga, naš tržišni udeo porastao je na 7 odsto što nam je obezbedilo 3. poziciju na tržištu. Takođe smo bili četvrti po ukupnom kapitalu koji je iznosio 41 milijardi dinara.

Pored toga, banka je aktivno učestvovala u APEX programu finansiranja za mala i srednja preduzeća Evropske investicione banke i finansirala projekat nuklearnog otpada u Vinči koji je sprovelo Ministarstvo za nauku i tehnologiju. Štaviše, Eurobank EFG bila je u konzorcijumu banaka koje su kreditirale državu sa 250 miliona evra.

Uprkos izazovnom ekonomskom okruženju, Eurobank EFG ostaje lider u mnogim sektorima. Banka je među prve tri na tržištu kod kreditiranja stanovništva i privrede, a četvrta kod depozita stanovništva. Vredi napomenuti da naša banka učestvuje sa preko 7 odsto u depozitima stanovništvu u zemlji, time što je ovo učešće znatno veće od našeg tržišnog učešća po ukupnom broju filijala, što je za nas odraz poverenja građana Srbije. Eurobank EFG takođe je lider na tržištu po brokersko-dilerskom poslovanju i sarađuje sa većinom vodećih kompanija u zemlji.

Pored našeg uspešnog finansijskog poslovanja, uložili smo i značajne napore u dalje širenje asortimana naših proizvoda i usluga. U 2010. godini, Banka je uvela uslugu Ličnog bankarstva u mreži filijala, novu

PiSMo aKCionaRiMa

13

uslugu „elektronskog izvoda” i otplatu kreditnih kartica u ratama, „Veliko srce” donatorsku kreditnu kar-ticu, novi proizvod „Dečja štednja”, faktoring i hedžing proizvode za korporativne klijente i mnoge druge.Eurobank EFG je takođe među prvim bankama uvela u ponudu gotovinske kredite u dinarima sa fiksnom kamatnom stopom, nudeći tako klijentima stabilnost i zaštitu od promena deviznog kursa i kamatnih stopa. Ovaj proizvod se pokazao kao veliki uspeh, jer trenutno dinarski krediti čine preko 80 odsto novih gotovinskih kredita.

Zajedno sa drugim kompanijama naše Grupe koje posluju u Srbiji „EFG Leasing” (finansijski lizing), „EFG Property Services” (usluge u oblasti nekretnina) i „EFG Business Services” (usluge obračuna plata) nu-dimo kompletan asortiman usluga koje pokrivaju potrebe svih naših klijenata.

Tokom 2010. godine, pokrenuli smo niz inicijativa za podršku izvozno-orijentisanim kompanijama u skladu sa novim modelom rasta srpske privrede. Osim promovisanja proizvoda i usluga posebno namenjenih izvoznicima, Eurobank EFG je podržala Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) kroz nagradu “Izvoznik godine” u kategoriji malih i srednjih preduzeća.

Kroz naš sveobuhvatni program društveno odgovornog poslovanja (DOP) „Investiramo u evropske vrednosti”, do danas donirali smo 3,6 miliona evra lokalnim zajednicama u Srbiji. Neki od naših najznačajnijih DOP projekata tokom prošle godine uključuju: petu po redu ceremoniju dodele „Eurobank EFG Školarina”, donatorsku MasterCard „Veliko srce” sa „Fond Ana i Vlade Divac”, koncept „Pokretni inkluzivni muzej” sa Centrom za razvoj inkluzivnog društva i generalno sponzorstvo „Ateljea 212” kao uvođenje petog stuba DOP-a - Kultura – za unapređenje i očuvanje srpske kulture i umetnosti.

U 2010. godini, Eurobank EFG takođe postala je prva finansijska institucija u Srbiji koja se pridružila Inicijativi UN za finansiranje programa za životnu sredinu (UNEP FI). Sa ciljem promovisanja održivog finansiranja, UNEP FI blisko sarađuje sa više od 200 finansijskih institucija širom sveta (vodeće banke, osiguravajuća društva i fondovi) sa zadatkom da identifikuje i promoviše usvajanje najboljih praksi u održivom očuvanju životne sredine na svim nivoima poslovanja finansijskih institucija.

2010. godine još jednom smo dokazali vrednosti našeg poslovnog modela zasnovanog na raznovrsnosti poslovne ponude. Dobili smo brojne nagrade kao priznanje za naš izuzetan učinak, kao i za društveno od-govorno poslovanje: prestižnu nagradu „Banka koja je obeležila deceniju DOP aktivnostima” od Udruženja privrednih novinara; nagradu „Najbolje iz Srbije” u kategoriji finansijskih usluga od Ministarstva trgovine i usluga, Privredne komore Srbije i „Privrednog pregleda”, „Nacionalnu DOP nagradu” od Privredne komore Srbije za ukupni doprinos DOP-u i najvažnije od svega, nacionalnu „Virtus” nagradu za dugogodišnju podršku lokalnim zajednicama.

Godina 2011. biće godina u kojoj ćemo u punoj meri iskorisiti naše snage u izvršavanju jasno zacrtanih ciljeva i prioriteta u svom poslovanju, usresredivši se na:

Očuvanje snažnih pozicija kapitala i likvidnosti Ciljani razvoj poslovanja i poboljšanje kvaliteta portfolija


Dalje jačanje pozicije našeg brenda Dalje unapređenje poslovnih odnosa i pružanje široke podrške našim klijentima

Eurobank EFG, kao jedan od vodećih investitora u zemlji, nastavlja da bude konstruktivan i pouzdan partner svim zainteresovanim stranama i posvećen svojoj strateškoj ulozi sistemski značajne finansijske institucije u podršci razvoju srpske privrede.

Beograd, jul 2011. godine

Theodoros Karakasis Filippos Karamanolis Predsednik Upravnog odbora Predsednik Izvršnog odbora

PiSMo aKCionaRiMa

15


ČLanovi izvRšnog odBoRa

Filippos Karamanolis

Predsednik Izvršnog odbora

Miloš Mitrić

Direktor Sektora za upravljanje rizicima

Michalis tsagalakis

Direktor Sektora za poslove sa privredom

natašaStrugarević

Direktor Sektora ljudskih resursa

Slavica Pavlović

Finansijski direktor

vukzečević

Direktor Sektora sredstava i likvidnosti

georgios Michalakopoulos

Direktor Sektora bankarskih operacija i organizacije

17

ČLanovi izvRšnoG iUPRavnoGodBoRa

UPRavni odBoR

Predsedniktheodoros Karakasis

ČlanoviPiergiorgio Pradelli

Stavros Ioannou

Nikolaos Aliprantis

Evaggelos Kavvalos

nezavisni članoviSlobodan Slović

Angelos Tsichrintzis

Ivan Vujačić


FinanSijSKi PRegLed

znatno povećanje bilansne sume od 23%; treća pozicija na tržištu po ukupnoj aktivi sa tržišnim udelom od 7,1%; snažna pozicija likvidnostii kapitala: treće mesto na tržištu po ukupnim depozitima i četvrto mesto po

ukupnom kapitalu; neto dobit od 2,6 milijardi dinara; snažan rast plasmana: povećanje bruto kreditnog portfolija za 24%; znatno smanjenje troškova ispravki vrednosti kao rezultat oprezne politike razvoja (za 22% niže nego

u 2009. godini).

Uprkos mnogim izazovima, u toku 2010. godine domaća privreda kao i privreda u širem regionu beleže spor, ali očigledan oporavak. Eurobank EFG je još jednom pokazala stabilnost i sposobnost da se prilagodi nesta-bilnim tržišnim uslovima i dokazala da je jedna od ključnih sistemskih banaka u zemlji, uz sledeća postignuća:

Ukupna aktiva (u milionima dinara)

2009. 2010.

180,89023%

146,840

Depoziti (u milionima dinara)*

2009. 2010.

86,21021%

71,146

* Ne uključujući depozite domaćih i stranih banaka i kratkoročne pozajmice od matične banke.

izvanRedan RaSt BiLanSne SUMe Na kraju 2010. godine ukupna aktiva Eurobank EFG iznosila je 181 milijardu dinara što joj je obezbedilo treće mesto na tržištu i povećanje tržišnog udela na 7,1%.

SnaŽna PoziCija LiKvidnoSti i KaPitaLa Banka je dodatno poboljšala svo-ju poziciju likvidnosti u 2010. go-dini kroz rast ukupnih depozita od 21% koji su dostigli iznos od 86,2 milijardi dinara. Takođe, Banka u širokom obimu nastavlja saradnju sa najznačajnijim međunarodnim finansijskim institucijama.

Eurobank EFG je i dalje jedna od najbolje kapitalizovanih banaka na tržištu Srbije. Ukupan akcijski kapital na kraju 2010. godine iznosio je 41 milijardu dinara.

19

FinanSijSKi PReGLed

Ukupni bruto krediti (u milionima dinara)*

2009. 2010.

24%

97,767

* Ne uključujući plasmane domaćim i stranim bankama i kratkoročne plasmane matičnoj banci, a uključujući kredite date iz inostranstva.

121,192

RaSt KReditnog PoRtFoLia Ukupni (bruto) krediti porasli su za 24% u odnosu na prošlu go-dinu (uključujući i prekogranične kredite) na 121 milijardu dinara. Najznačajniji rast zabeležen je u segmentu kreditiranja privrede, gde je kreditni portfolio povećan za 33% u poređenju sa 2009. godinom i dostigao je iznos od 69 milijardi dinara.

Rashod ispravka vrednosti potraživanja (u milionima dinara)

2009. 2010.

-22%2,981

2,323

PoBoLjšan KvaLitet KReditnog PoRtFoLia Pažljivo osmišljena politika pro-širenja kreditnih aktivnosti kao i postepeni privredni oporavak doveli su do znatnog smanjenja troškova kreditnog rizika u 2010. godini. Shodno tome, rashodi rezervisanja smanjeni su za 22%, na godišnjem nivou.

Neto dobit (u milionima dinara)

2009. 2010.

-5%2,751

2,621

odRŽan PoStojan nivo PRoFitaBiLnoSti Uprkos nepovoljnim okolnostima koje su se prenele i u 2010. go-dinu, Banka je uspela da posluje profitabilno tokom cele godine. Neto profit dostigao je 2,6 mili-jardi dinara (ili 25 miliona evra), što se smatra dobrim uspehom s obzirom na makroekonomske i tržišne uslove.


KoRPoRativna odgovoRnoSt

Eurobank EFG je tokom 2010. godine, u okviru sveobuhvatnog programa korporativne odgo-vornosti „Investiramo u evrop-ske vrednosti“, pokrenutog 2006. godine, podržala veliki broj projekata i akcija iz oblasti obrazovanja, zdravstva, zaštite čovekove okoline, društvene integracije osoba sa invalidite-tom i promocije kulture. U toku 2010. godine sprovedene su sledeće akcije:

Eurobank EFG je po peti, ju-bilarni put dodelila 50 škola-rina najboljim studentima na državnim univerzitetima u Srbiji, podržavši na taj način više od 1.350 mladih talena-ta. Pored toga, Banka već pet godina podržava najbo-lje srednjoškolce u Srbiji, u saradnji sa Nj.K.V. princom Aleksandrom i princezom Katarinom Karađorđević.

U saradnji sa Fondom „Ana i Vlade Divac“, Eurobank EFG je početkom 2010. godine lansirala humani-tarnu MasterCard kreditnu karticu „Veliko srce“, kojom se prikupljaju sredstva za rekonstrukciju dečijih vrtića širom Srbije. U junu je obnovljeno igralište dečjeg vrtića „Sunčica“ u Beogra-du, a u septembru igralište obdaništa „Palčić“ u Nišu.

Eurobank EFG i Centar za razvoj inkluzivnog društva (CRID) pokrenuli su „Pokret-ni inkluzivni muzej“, izložbu predmeta za svakodnevnu upotrebu čiji je dizajn prilago-đen svima, bez ograničenja. Potpuno inovativna, izložba predstavlja radove studenata koji su učestvovali na pret-hodno raspisanom konkursu.

Na svoju prvu godišnjicu „Eurobank EFG Centar“,

poslovna zgrada Eurobanke u centru Beograda, dobila je sertifikat o inkluzivno-sti Evropskog instituta za dizajn i invaliditet – Dizajn za celu Evropu (EIDD), što je prvi put da jedna zgrada u Srbiji dobije takvo priznanje.

Kroz podršku kulturnoj sezo-ni u jednom od najuglednijih srpskih pozorišta, Ateljeu 212, Banka je proširila program društvene korporativne od-govornosti petim stožerom – kulturom, kroz koji će raditi na promovisanju i očuvanju srpske kulture.

Brinući o zdravlju svog naj-vrednijeg resursa, Eurobank EFG je u okviru programa Medifree®, omogućila svim zaposlenima i klijentima koji preko banke primaju platu, besplatni sistematski pre-gled u prestižnoj zdravstve-noj ustanovi Bel Medic.

osvojene nagrade u 2010. godini: institucija:

Prestižna viRtUS nagrada za korporativnu filantropiju na nacionalnom nivou za projekte realizovane u okviru programa „investiramo u evropske vrednosti“

Balkanski fond za lokalne inicijative

virtus nagrada u kategoriji najinventivniji projekat za „Pokretni inkluzivni muzej“

Balkanski fond za lokalne inicijative

nagrada „najbolje iz Srbije“ u kategoriji korporativni brend

Privredna komora Srbije i dnevni list Pregled

nagrada za korporativnu društvenu odgovornost u okviru izbora za „Kompanije i privrednike koji su obeležili deceniju“

Klub privrednih novinara

nagrada „Planeta Biznis“ za uspešno sprovođenje programa korporativne društvene odgovornosti

magazin Ekonometar i Biznis

21

KoRPoRativna odGovoRnoSt


UPRavLjanjeRiziCiMa

xxxxxxxxxxxxxxx

23


Efikasno upravljanje rizicima jeste jedan od glavnih prio-riteta Eurobank EFG i, u isto vreme, izvor konkurentske prednosti.

Banka je uložila znatna sred-stva i napore u cilju unapređe-nja svojih politika, procedura, metodologija i infrastrukture za upravljanje rizicima, kako bi se obezbedilo poštovanje propisa Narodne banke Srbije i međunarodnih običaja dobrog poslovanja u tom domenu.

Eurobank EFG sprovodi dobro definisani proces odobravanja kredita, nezavisnu politiku pra-ćenja kvaliteta kredita i efika-snu politiku upravljanja rizikom za tržišni i operativni rizik.

Kre dit ni ri zik

Euro bank EFG pri me nju je me-đu na rod ne obi ča je do brog po slo va nja pri me nom precizno de fi ni sa nog pro ce sa odo bra-va nja kre di ta, putem ne za vi sne kre dit ne ana li ze, kao i putem sve op šte efi ka sno im ple men ti ra-ne funk ci je upra vlja nja ri zi ci ma.

Raz dva ja nje du žno sti na me će me đu sob nu ne za vi snost za po sle-nih ko ji su od go vor ni za od nos sa kli jen ti ma, za po sle nih koji su od go-vorni za ne za vi snu ana li zu u okvi-ru pro ce sa odo bra va nja, i onih koji su od go vor ni za is pla tu i pra će nje kre di ta to kom pe ri o da ot pla te.

Kre dit na po li ti ka Ban ke se raz-ma tra i re vi di ra po po tre bi, a

naj ma nje je dan put go di šnje. Ade kvat nost po li ti ke ob ra ču na is prav ki vred no sti Ban ke pre i s pi-tu je se go di šnje, dok se obra -čun vr ši me seč no, a knji že nje naj ma nje kvar tal no. Is prav ke se za sni va ju na ana li zi doc nje ka da je u pi ta nju sta nov ni štvo, a na kre dit noj spo sob no sti ka da su u pi ta nju kli jen ti ko ji pri pa da ju ka te go ri ji prav nih li ca. U slu ča ju obez vre đe nih kre di ta, Euro-bank EFG is prav ku vred no sti ob ra ču na va na osno vu ana li ze uma nje nja vred no sti pla sma na uzi ma ju ći u ob zir oče ki va ne go-to vin ske to ko ve, pe riod na pla te du ga, iz nos du ga ko ji se mo že na pla ti ti, i slično, a u skla du sa zah te vi ma MRS 39. Po seb na re zer va za po ten ci jal ne gu bit-ke ob ra ču na va ju se u skla du

efikasno upravljanje rizicima jedan je od glavnih prioriteta eurobank eFG, i u isto vreme izvor konkurentske prednosti. Banka je uložila znatne napore u cilju unapređenja svojih procedura, metodologija i infrastrukture za upravljanje rizicima, kako bi obezbedila uspešno poštovanje propisa narodne banke Srbije i međunarodnih praksi dobrog poslovanja u tom domenu.

UPRAVLjANjE RIZICIMA

25

UPRavLjanjeRiziCiMa

sa zah te vi ma Narodne banke Srbije.

U svim svo jim kre dit nim ak-tiv no sti ma Ban ka pri me nju je prin cip „če tvo ro oči ju“.

Za oce nu bo ni te ta kli je na ta i per for man si port fo lija po tro šač-kih kre di ta, Euro bank EFG ko ri sti od go va ra ju će sta ti stič ke mo de-le (skor kar ti ce). Pro ces odo bra-va nja je cen tra li zo van. Port fo lio se pra ti i ni zom sta ti stič kih ana li-za. U slu ča ju stam be nih kre di ta, Euro bank EFG ko ri sti cen tra li zo-va no odo bra va nje.

Iz no si kre di ta za vi se od pro ce ne vred no sti ko la te ra la i od kre dit ne spo sob no sti zaj mo prim ca. Sve pro ce ne vred no sti ne po kret no sti ko je se da ju kao sred stvo obez-be đe nja (ko la te ral) vr še ovla šće-ni pro ce ni te lji. Kva li tet port fo lia je moguće pratiti i či ta vim ni zom sta ti stič kih ana li za. U slu ča-ju kre di ta za ma la pre du ze ća i pred u zet ni ke, odo bra va nje kre di ta se za sni va na sle de ćem okvi ru: cen tra li zo va ne pro ce du-re odo bra va nja i ja sne smer ni ce u ve zi sa in stru men ti ma obez-beđe nja.

Kod kre di ta pri vre di, vi še se ko - ri sti fi nan sij ska ana li za. Likvid-nost i fi nan sij ska po zi ci ja proce - nju ju se za jed no sa raz li či tim kva li ta tiv nim fak to ri ma. Eva-lu a ci ja port fo lija kre di ta za privredu za sni va se na si ste mu

kre dit nog rej tin ga ko ji uzi ma u ob zir po me nu te fak to re. Navedeni si stem se ko ri sti i za ob ra ču na va nje is prav ki vred no-sti za port fo lio kre di ta pri vre di. Po red to ga, Ode lje nje kre dit-ne kon tro le re dov no kon tro li še raz li či te po slov ne je di ni ce Ban ke ko je odo bra va ju kre di te i ta ko obez be đu je pra vil no spro vo đe-nje po li ti ke odo bra va nja kre di ta.

Po li ti ka pra će nja kva li te ta kre di ta

Na kon odo bre nja, kva li tet kre di-ta odo bre nih pri vre di i sta nov ni-štvu pra ti i pro ce nju je Ode lje nje kre dit ne kon tro le, „te ren skim“ kon tro lama, ko je ob u hva ta ju pro ce ne po je di nač nih pla sma-na, kod kre di ta pri vre di, i sta ti-stič ke ana li ze na ni vou port fo lija za kre di te sta nov ni štvu.

Ode lje nje kre dit ne kon tro le funk ci o ni še ne za vi sno od svih po slov nih je di ni ca ban ke i za svoj rad odgo va ra Izvršnom direktoru Sek to ra za upra vlja nje ri zi ci ma.

Ban ka je utvr di la li mi te i kon tro l-ne me ha ni zme u vezi s kon cen tra ci jom iz lo že no sti ka po je di nim li ci ma (od no sno grupa ma po ve za nih li ca) i in du- s trijskim gra na ma. Ri zi ci ko ji proi z i la ze iz ta kvih iz lo že no sti prate se kon ti nu i ra no i pod lo žni su kvar tal noj ili po lu go di šnjoj re vi zi ji Od bo ra za ri zi ke osno va-nog od strane Uprav nog od bo ra.

Upra vlja nje pro ble ma tič nim pla sma ni maRu ko vo de ći se naj bo ljim prime-ri ma iz prak se ove obla sti, a pr ven stve no zbog po sle di ca eko nom ske kri ze i po ra sta bro ja da na ka šnje nja kli je na ta u iz mi-ri va nju oba ve za pre ma ban ka-ma, Eurobank EFG je u po sled-nje dve go di ne zna čaj no oja ča la tim ko ji se ba vi upra vlja njem pro ble ma tič nim pla sma ni ma. Ode lje nje za upra vlja nje pro ble-ma tič nim pla sma ni ma po slu je u okvi ru Sek to ra za upra vlja nje ri-zi ci ma i za du že no je za spro vo-đe nje svih neo p hod nih prav nih rad nji u ci lju na pla te pla sma na pu tem re a li za ci je sred sta va obez beđe nja i imo vi ne du žni ka, za tim uče stvu je u ste čaj nim po-stup ci ma du žni ka, a ta ko đe igra ak tiv nu ulo gu u re struk tu ri ra nju pla sma na, fi nan sij koj kon so-li da ci ji du žni ka. Ode lje nje je sa sta vlje no od is ku snih prav ni ka i ban ka ra spe ci ja li zo va nih za te ak tiv no sti i doprinosi očuvanju kvaliteta kreditnog potrfolija, kapitalu i depozitima banke.

tr ži šni ri zik

Tr ži šni ri zik jeste po ten ci jal ni gu bi tak ko ji mo že da na sta ne usled pro me na u osnov nim fa- k to ri ma tr ži šta (ka mat ne sto pe, de vi zni kurs, ce ne ak ci ja, ce ne pro izvo da/ro be i pro men lji vost ovih fak to ra ri zi ka). Da bi osi gu-


ra la efi ka sno pra će nje tr ži šnih ri zi ka ko ji pro is ti ču iz nje nih ukup nih ak tiv no sti, Ban ka se dr-ži od re đe nih prin ci pa i po li ti ka. Ci lje vi tih po li ti ka jesu da se:

us po sta vi okvir i mi ni mal ni stan dard za kon tro lu i upra-vlja nje tr ži šnim ri zi kom na ni vou či ta ve Ban ke;

omo gu ći po što va nje lo kalnih pro pi sa i stan dar da EFG Gru-pe;

us po sta vi okvir ko jim će se u kraj njoj in stan ci, omo gu ći ti Ban ci da stek ne kon ku rent-sku pred nost putem od lu či-va nja ba zi ra nog na osno vu iden ti fi ko va nih ri zi ka.

Ri zik li kvid no sti

Ri zik li kvid no sti jeste ri zik da Ban ka ne će bi ti u mo guć no sti da obez be di do volj na sred stva ka ko bi is pu ni la svo je oba ve ze uz ra zum ne tro ško ve ili ka ko bi ih uop šte is pu ni la. Ukoliko je reč o fi nan sij skoj imo vi ni, ri zik je da in-stru ment ne će mo ći da se pro da ili na dru gi na čin raz me ni za svo ju pu nu trži šnu vred nost. Ban ka de po nu je sred stva oba ve zne re-zer ve kod Na rod ne ban ke Sr bi je ka ko bi se za šti ti la od na glog i zna tnog po vla če nja de po zi ta. Ban ka upra vlja ri zi kom li kvi- d no sti ta ko što stal no pra ti ro- č nu ne us kla đe nost po tra ži va nja i oba ve za i ana li zi ra pro jek to va ne

go to vin ske to ko ve ka ko bi bila u mogućnosti da u sva kom tre nut-ku is pu nja va svo je oba ve ze.

Od bor za upra vlja nje ak ti vom i pa si vom jeste od go vo ran za do no še nje po li ti ka li kvid no sti i pra će nje li kvid no sti ta ko da se obez be di da sa li kvid no šću ne bu de pro ble ma. Po li ti ke li kvid-no sti Ban ke osmi šlje ne su ta ko da se osi gu ra:

dr ža nje do volj no li kvid nih sred-stava za pod mi ri va nje oba ve za u tre nut ku ka da na sta nu;

pra će nje po zi ci ja li kvid no sti na dnev noj ba zi;

do volj no ras po lo ži vih li ni ja kod Euro bank EFG Grupe i dru gim part ne ri ma ka ko bi se iz mi ri le bi lo ko je oba ve ze ako se uka že po tre ba.

ope ra tiv ni ri zik

Ope ra tiv ni ri zik jeste ri zik gu bit-ka ko ji nastaje usled pro pu sta u ra du za posle nih, ne a de kvat nih pro ce du ra i pro ce sa u ban ci, ne a de kvat nog upra vlja nja in for-ma ci o nim i dru gim si ste mi ma,

kao i usled na stu pa nja ne pred-vi di vih spolj nih do ga đa ja. Bez ob zi ra na po tre bu da se po štu ju lo kal ni pro pi si i naj bo lja me đu-na rod na prak sa u ovom do me-nu, Euro bank EFG pre po zna je da upra vlja nje ope ra tiv nim ri zi kom ima pre su dan uti caj na re zul tat Ban ke.

Ak tiv no upra vlja nje ope ra tiv nim ri zi ci ma ko ji pro iz i la ze iz po-slov nih ak tiv no sti Ban ke po ste-pe no i si ste ma tič no se ugra đu je u pro ce du re nje nih or ga ni za ci-o nih je di ni ca. Po je di nač ne or-ga ni za ci o ne je di ni ce za dr ža va ju svo ju osnov nu od go vor nost za upra vlja nje ope ra tiv nim ri zi kom ko ji no se nji ho ve ak tiv no sti. je-di ni ca za ope ra tiv ni ri zik od go-va ra Iz vr šnom di rek to ru Sektora za upra vlja nje ri zi ci ma i od go-vor na je za spro vo đe nje pri n ci-pa i po li ti ke upra vlja nja ope ra-tiv nim ri zi kom, us po sta vlja nje od go va ra ju ćih ala ta za pru ža nje po dr ške po je di nač nim or ga ni-za ci o nim je di ni ca ma u po gle du iden ti fi ka ci je, oce nji va nja, ubla-ža va nja, pra će nja i iz ve šta va nja o ope ra tiv nim ri zi ci ma, kao i za po bolj ša nje si ste ma in ter nih kon tro la.

Operativni rizik je rizik gubitka koji nastaje usled pro-pusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i procesa u banci, neodgovarajućeg upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja.


PoSLovi Sa StanovništvoM

xxxxxxxxxxxxxxx

29


Po slov na mre ža

To kom 2010. Euro bank EFG je ba zi ra la raz voj sopstvene mre že eks po zi tu ra uglav nom na re lo ka ci ja ma i re no vi ra nji ma po sto je ćih fi li ja la. Četiri fi li ja le su disloci ra ne dok su ra do vi na adap ta ci ji i re no vi ra nju, po stan dar di ma gru pa ci je, za vr še ni u četiri fi li ja le. Banka je takvom strategijom, sa 117 filijala u pri-bližno 5% ukupnog učešca na tržištu, zauzela 6. mesto.

U skla du sa po slov nom ori jen-ta ci jom Ban ke, usme re noj ka kon ti nu i ra nom una pre đe nju pro iz vo da i uslu ga i po bolj ša-nju ni voa za do volj stva kli je na ta, to kom 2010. go di ne uve den je ser vis auto mat skog sla nja elek-tron skih iz vo da po kre dit nim karti ca ma i ra ču ni ma, unapre-đe ni su i SMS ser vis i traj ni na lo-

zi, što je re zul ti ra lo znatnim po-ra stom bro ja ko ri sni ka (46.000 ko ri sni ka SMS uslu ge i 18.000 ko ri sni ka traj nih na lo ga). Spro-ve de na je op ti mi za ci ja raz nih pro ce sa od ko jih je naj zna čaj ni ji pro ces otva ra nja ra ču na prav nih li ca ko ji je do pri neo zna tnom skra će nju vre me na otva ra nja ra ču na.

U 2010. godini do dat no je una pre đe na po nu da u do me-nu te ku ćih ra ču na, uvođe njem je din stve nog pro gra ma zdrav-stve ne pre ven ci je (Medifree®), či me je Euro ban ka još jed nom do ka za la da je li der u kre i ra-nju i lan si ra nju no vih uslu ga na tr ži štu Sr bi je. Naime, svaki vla snik „Euro Pla ta PRE MI jA” te ku ćeg ra ču na uži va pri vi le-gi ju oba vlja nja ni za bes plat nih pre gle da kod le ka ra spe ci ja li sta u re no mi ra noj pri vat noj kli ni ci

Bel Me dic. Pro gram pre ven-tiv ne bri ge o zdra vlju kli jena ta kao i čla no va naj u že po ro di ce vla sni ka te ku ćeg ra ču na, pred-sta vlja cen tral nu ide ju Medi-free® pro gra ma.

U 2010. go di ni po kre nut je za jed nič ki pro je kat Službe za poslove sa računima za prijem zarada i fi li ja la ši rom Sr bi je. Mnoštvo ban kar skih pro iz vo da, sa dr ža nih u pa ke ti ma te ku ćih ra ču na za pri jem za ra de, pred-sta vlja se di rekt no za po sle ni-ma u nji ho vim kom pa ni ja ma, a či ta va ma ni fe sta ci ja or ga ni-zo va na je pod na zi vom „Da ni Euro ban ke”.

Pro ak tiv ni stav i uvo đe nje do-dat nih po god no sti za kli jen te re zul ti ra li su po ve ća njem ba ze kli je na ta ko ji su svo ja lič na pri-ma nja usme ri li na Euro ban ku.

U skladu sa svojim strateškim opredeljenjem, eurobank eFG u fokus svog poslovanja stavlja klijenta, njegove potrebe i očekivanja prema banci. Shodno tome, napori eurobanke su najvećim delom usmereni ka unapređenju poslovne mreže filijala, lansiranju novih proizvoda i usluga i uvođenju dodatnih vrednosti za klijente.

POSLOVI SA STANOVNIŠTVOM

31


Kon cept „bri ge o kli jen tu” pri-me njen u obla sti te ku ćih ra ču-na, do bio je di rekt nu po tvr du pre po zna tlji vo sti kroz po ve ća-no tr ži šno uče šće Euro ban ke.

Glav ni za da tak slu žbe za in-di vi du al no ban kar stvo jeste una pre đe nje po slo va nja sa fi zič kim li ci ma, po ve ća nje bro ja za do volj nih, lo jal nih kli je na ta, kao i uslu ži va nje kli je na ta na naj e fi ka sni ji na čin. U ci lju spro-vo đe nja de fi ni sa ne stra te gi je raz vi je ni su sofi sti ci ra ni ji ala ti za ana li zi ra nje, pra će nje i nad-zi ra nje re zul ta ta.

Eurobank EFG ima za cilj da postane Ban ka pr vog iz bo ra za šted nju gra đa na u Sr bi ji. U 2010. go di ni, Banka je us pe la da po ve-ća ni vo de po zi ta ko ji su u nad-le žno sti Sek to ra sta nov ni štva za pre ko 40 mi li o na evra. Po red to ga, u okvi ru Slu žbe je for mi ra-no Ode lje nje per so nal nog ban-kar stva. Re zul tat takve politike jeste da 86 eks po zi tu ra ima Sa vet ni ka za du že nog za per so-nal no ban kar stvo (Lični bankar), dok su zaposleni u pre o sta lim eks po zi tu rama ob u če ni za rad sa kli jen ti ma te ka te go ri je.

Cilj Slu žbe za po slo ve sa ma lim pred u ze ći ma i pred u zet ni ci ma

bio je očuvanje vodeće pozicije na tr ži štu u ovom seg men tu, kao i oču vanje kva li teta svog port fo lija u pe ri o du eko nom ske kri ze.

Tako je to kom godine oform-lje no Ode lje nje na pla te po tra-ži va nja pri Slu žbi za po slo ve sa ma lim pred u ze ći ma i pred u zet-ni ci ma. Pro daj ni i tim za du žen za na pla tu po tra ži va nja, ob u či li su pre ko 100 Sa vet ni ka za Ma li bi znis i ru ko vo di la ca eks po zi-tu ra, za pri me nu no vih mo de-la re struk tu ri ra nja i efi ka snog upra vlja nja port fo li om u ka-šnje nju. Osim to ga, pro daj ni tim po slov ne mre že ob u čen je za pri me nu na pred nih pro daj nih teh ni ka.

Kre di ti ra nje sta nov ni štva

Tr ži šte po tro šač kih i go to vin-skih kre di ta je u 2010. po-ka zi va lo zna ke la ga nog, ali kon stant nog opo rav ka, dok se u isto vre me su o ča va lo sa iza zo vi ma iz ma kro e ko nom-skog okru že nja. Pad vred no sti lo kal ne va lu te na spram evra i na po ri Na rod ne ban ke Sr bi je u obla sti di na ri za ci je, re zul ti-ra li su iz me nje nom va lut nom struk tu rom pla sma na sta nov-

ni štvu od evra ka di na ru.Uku pan rast tr ži šta po tro šač-kih i go to vin skih kre di ta u evri-ma je bio 9%, dok je u di na ri-ma taj rast iznosio 20%.

Sa ci ljem da uti če na rast ma lo pro da je, Vla da Re pu bli-ke Sr bi je je uve la go to vin ske kre di te u di na ri ma sa sub ven-ci o ni sa nom ka mat nom sto pom i na sta vi la da sub ven ci o ni še ka mat nu sto pu za kre di te na-me nje ne za ku po vi nu ro ba i uslu ga pro iz ve de nih u Sr bi ji.

Euro bank EFG je una pre dila po sto je će si ste me i me to de pro ce ne kre dit nog ri zi ka kroz upo tre bu ala ta ko ji ko ri ste seg-men ti ran i in di vi du a lan me tod pro ce ne ri zi ka, i ko ji su po ve-za ni sa na pred nim teh ni ka ma ta ri fi ta nja (Risk Ba sed Pri cing).

Po seb na pa žnja je po sve će-na po tre ba ma kli je na ta ko ji su bi li iz lo že ni ne po volj nim eko nomskim uslo vi ma. Pra-vo vre me ni i ci lja ni pro gra mi re pro gra mi ra nja dugovanja po nu đe ni su kli jen ti ma ko ji su su o če ni sa pro ble mi ma u ot-pla ti svo jih oba ve za.

Kom bi no va ne sa efi ka snim i di fe ren ci ra nim me ha ni zmi na na pla te ove ini ci ja ti ve su dale re zul tat u odr ža nju kva li te ta port fo lija u 2010. i da ljem sma-nje nju u sto pa ma de lin kven ci je i re ze vi sa nja.

Ukupan rast tržišta potrošačkih i gotovinskih kredita u evrima bio je 9% dok je u dinarima taj rast iznosio 20%.


Euro bank EFG je zadržala če-tvr to me sto u pla sma nu sub-ven ci o ni sa nih auto kre di ta in-dek si ra nih u evrima, sa tr ži šnim uče šćem od 9.01%.

Uspe šnom TV kam pa njom po-dr ža no je uvo đe nje go to vin skih kre di ta sa fik snom ka mat nom sto pom u di na ri ma.

U skladu sa potrebama klijenata Banka je uve la funk ci o nal nost pla ća nja na ra te za kre dit ne kar ti ce, čime je omo gu će no kli-jen ti ma da bi lo ko ju tran sak ci ju uči nje nu kre dit nom kar ti com podele na 3, 6, 9 i 12 ra ta bez ka ma te. Do dat no, u ci lju po-bolj ša nja ni voa uslu ga, uve den je elek tron ski iz vod kao efi ka s-no i eko lo ški po god no re še nje.

U obla sti bez bed no sti kar ti ca, Ban ka je uve la kar ti ce sa EMV (čip) teh no lo gi jom i po bolj ša la svoj na pred ni si stem za pra će-nje i pre ven ci ju pre va ra.

Euro bank EFG je svoje usluge dopunila od juna 2010. i uve la ži vot no osi gu ra nje bez do dat ne na kna de za sve no ve ko ri sni-ke kre di ta i bes plat no ži vot no osigu ra nje za sve ko ri sni ke kre-dit nih kar ti ca. Pro gra mom Ma-ster Card Gold kre dit nih kar ti ca ko ri sni ci ma je pru žen una pre-đe ni pa ket put nog osi gu ra nja.

Kao deo svoje korporativ-ne društvene odgovornosti,

Euro bank EFG je u saradnji sa Fon dom „Ana i Vla de Di vac“, lan si ra la pr vu hu ma ni tar nu kar-ti cu pod na zi vom „Ve li ko sr ce“.

Sred stva pri ku plje na uzima-njem pro ce nta od sva ke tran-sak ci je na pra vlje ne kar ti com i delom od na pla će ne čla na ri ne do ni ra ju se Fon du za re no-vi ra nje igra li šta u dr žav nim ob da ni šti ma ši rom Sr bi je. Kao re zul tat ove ini ci ja ti ve dva igra-li šta su ob no vlje na to kom 2010. godine.

Stam be ni kre di ti

Tr ži šte ne kret ni na i stam be nih kre di ta u Sr bi ji je ima lo kon-stan tan rast i raz voj u periodu od 2005. do 2008. go di ne, ka da je po tra žnja nekretnina bi la sko ro 4 pu ta ve ća od po-nu de. Velika potražnja i pla-sman stam be nih kre di ta, uticali su na po rast ce na ne kret ni na (vr hu nac to kom 2008). To kom 2009. go di ne tr ži šte stam be-nih kre di ta znatno je po go đe no svet skom eko nom skom kri zom, što je pro u zro ko va lo sma nje nje kre dit nih pla sma na od ok to bra 2009. i to kom 2010. go di ne. Dr ža va je za po če la sub ven ci o-ni sa nje sa ci ljem da se po dr ži tr ži šte stam be nih kre di ta, no-vo grad nja i uve ća ju pri ho di od po re za. Bla gi opo ra vak tržišta stam be nih kre di ta za po či nje u dru goj po lo vi ni 2010. go di ne i pra ćen je agre siv nim prodaj-

nim kam pa nja ma i programom koji nudi atraktivne ka ma tne sto pe ili uki da nje tro ška ob ra de kre di ta. Upr kos sve mu na ve-de nom, Banka je pre ma po da-ci ma do bi je nim od Kre dit nog bi roa Sr bi je i Na ci o nal ne kor-po ra ci je za osi gu ra nje kre di ta (NKOSK-a), uspela da sačuva sopstveno učešće na tržištu i kvalitet postojećeg portfolija klijenata zadrži na stabilnom nivou.

In te re so va nje za ku po vi nu sta no va je na re la tiv no niskom ni vou, a pro u zro ko va no je na stan kom i tra ja njem kri ze, ne si gur no šću od gu bit ka po sla, a do šlo je i do „za mr za va nja” pla ta u jav nom sek to ru. Za-ključno sa decembrom 2010. godine broj ko ri sni ka stam be-nih kre di ta bio je oko 87.700, od če ga je 6.737 ko ri sni ka Eurobank EFG stam be nog kre-di ta. Uku pan iz nos pla sma na u stam be ne kre di te u Sr bi ji je 2.712 mi li o na evra, od če ga se 223 mi li o na evra od no si na pla-sma ne Euro bank EFG.

Pre ma po da ci ma Kre dit nog bi roa u ze mlji u 2010. go di ni, evi den tan je bla gi rast trži šta stam be nih kre di ta za oko 20% u po re đe nju sa 2009. go di nom, ali je znatno niži u poređenju sa prethodnim godinama (2008 - 55%; 2007 - 105%, 2006 - 131%). Na uve ća nje ukup nog sta nja kre dit nih plasma na u

33


2010. go di ni ve li ki uti caj ima lo je ja ča nje švaj car skog fran ka.

Sr bi ja ima oko 7,5 mil li o na gra-đa na, od če ga 2 mil li o na či ne za po sle ni sa pro seč nom pla tom od oko 320 evra. Po tra žnja na tr ži štu ne kret ni na je još uvek ve-ća od po nu de (čak i vi še ne go u pret hod nom pe ri o du zbog stag-na ci je u sek to ru iz grad nje).

Štaviše, po sma tra ju ći či nje ni cu da uče šće stam be nih kre di ta u bru to dru štve nom pro iz vo du Sr bije iznosi sko ro 8%, dok je

taj od nos u Evrop skoj uni ji oko 36% (u po je di nim raz vi je nim ze-mlja ma je oko 80%), ja sno je da ima mno go pro sto ra za stam-be nim kre di ti ra njem u Sr bi ji.

Upr kos nepovoljnim uslovima na tr ži štu, Sektor za stambene kredite je u 2010. go di ni za be le-žio pro fit. Na pla će ne su do dat-ne pro vi zi je, po stig nut je že lje ni ni vo re zer vi sa nja (po ka za telj ka šnje nja u ot pla ti kre di ta je bio me đu naj ni žim u Gru pi) i odr ža-no je sta bil no uče šće na tržištu. U ci lju po bolj ša nja pro da je, ak-

tiv no sti i pro fi ta bil no sti to kom 2010. Sek tor stambenih kredita je pred u zeo raz li či te ak tiv no sti kao što je MLO pi lot-pro je kat, tj. po nov na ak ti va ci ja Savetnika za stam be ne kre di te u 14 fi li ja la, ko je su bi ra ne pre ma tr ži šnom po ten ci ja lu, lo ka ci ji, bro ju za po-sle nih u fi li ja li, ali i pre ma struč-no sti. Teh nič ke i pro daj ne obu ke su odr ža ne za sve fi li ja le (a ne sa mo za one u pi lot-pro jek tu).

Sa rad nja sa drugim ka na li ma pro da je (agen ci ja ma za ne kret-ni ne, in ve sti to ri ma i advo kat-skim kan ce la ri ja ma) je po no vo ak ti vi ra na kao i uče šće u pro-jek ti ma kao što su sub ven - ci o ni sa ni stam be ni kre di ti i stam be ni kre di ti za Pro na ta li-tet ni fond. Uvedena je spe ci-jal na po nu da za no ve kre di te in dek si ra ne u evri ma, kao i za kli jen te ko ji že le kon ver zi ju po sto je ćih stam be nih kre di-ta in dek si ra nih u švaj car skim fran ci ma u kre di te in dek si ra ne u evri ma (ni že pro vi zi je i ka mat ne sto pe), ka ko bi se po ve ća la pro da ja i iz me ni la struk tu ra po sto je ćih pla sma na u ko rist kre di ta in dek si ra nih u evri ma.

Štaviše, marketingške kampa-nje, kao i uvođenje gotovinskih hipotekarnih kredita dovele su

Tržišno učešće

TRŽIŠTE EUROBANK EFG

8%

92%

tre nut no, Ban ka dr ži tre ću po zi ci ju na srp skom tr ži štu stam be nih kre di ta, po sma tra no po tr ži šnom uče šću. Uče šće u ukup noj su mi osi gu ra nih kre di ta pre ko nKoSK-a iznosi oko 12%.


do rastućeg trenda, tj. porasta broja zahteva u poslednjem kvartalu 2010. godine.

Ma li bi znis

To kom 2010. tr ži šte ma log bi zni-sa u Sr bi ji je po če lo da se opo-ra vlja od po sle di ca eko nom ske kri ze, a to me ide u pri log i rast tr ži šta za 7%. Za Euro bank EFG to je bio pe riod sta bil nog po-slo va nja gde je pri mar ni cilj bio da se odr ži kva li tet po sto je ćeg port fo lija i ra ni je osvo je na po zi-ci ja na tr ži štu. Cilj je ostva ren i Euro bank EFG je za vr ši la 2010. go di nu na vo de ćoj po zi ci ji već dru gu go di nu za re dom.

Tru de ći se da odr ži kva li tet svog port fo lija, Sektor za Mali biznis je raz vio spe ci fič ne pro iz vo-de za re struk tu ri ra nje, či me je Eurobank EFG obez be di la po dr šku kli jen ti ma u pre va zi-la že nju fi nan sij skih po te ško ća i omo gu ći la im da re or ga ni zu ju svo je po slo va nje, kao i da se vra te na ra ni ji put uspe šnih i plo do no snih re zul ta ta, ka ko bi se na sta vi la da lja sa rad nja na obo stra no za do volj stvo.

Sa ra đu ju ći sa Evrop skom ban-kom za re kon struk ci ju i raz voj (EBRD), Eurobank EFG je po-nu di la svo jim kli jen ti ma po volj-ni je uslo ve i omo gu ći la sva kom no vom kli jen tu vr lo kon ku rent ne kre di te. Ovo je bi la do bra re fe-ren ca ko ja je uzro ko va la pro ši re-

nje sa rad nje sa međunarodnim finansijskim korporacijama i do ve la do uvo đe nja no ve bi la te-ral ne li ni je IFC-a ko ja će bi ti ras-po lo ži va u 2011. go di ni sa ve o ma konkurentnim uslo vi ma.

U skla du sa pri mar nim ci ljem, u 2010. go di ni Euro bank EFG je ostva ri la do bre re zul ta te po-rastom tran sak ci o nog po slo va-nja i obez be di la po rast pro me ta putem te ku ćih ra ču na, ko ji su ade kvat no bi li po dr ža ni pra te ćim pro iz vo di ma po put elek tron skog ban kar stva, biznis VI SA kartice i SMS ser vi sa ko ji je pre po znat kao je din stven na tr ži štu. Kra jem pro šle go di ne im ple-men ti ra ni pro je kat „PRI MA te-ku ći ra čun“, ta ko đe je din stven

na tr ži štu, po ka zao se kao ve o-ma pri jem čiv kli je na tima.

Po red po stig nu tih po slov nih ci lje va Euro bank EFG je po ka za-la do bru vo lju pre ma kli jen ti ma ko ji su po go đe ni ze mljo tre som u Kra lje vu, omogućivši im da ne pla ća ju oba ve ze po svo jim kre di ti ma dok se ne opo ra ve i ne obez be de nor ma lne uslove poslovanja.

Sek tor za Mali biznis kao vo-de ći na tr ži štu uvek je na pr voj li ni ji fron ta, ka ko bi omo gu ćio ra zno li ke pro iz vo de i uslu ge ko ji su eks klu ziv no di zaj ni ra ni da na mi re fi nan sij ske po tre be fir mi i pro fe si o na la ca sa pri ho-di ma do mi lion evra.

Tržišno učešće

DRUGE BANKE EUROBANK EFG

83%

17%

35



PoSLovi Sa PRivRedoM

xxxxxxxxxxxxxxx

37


Pri vred no ban kar stvo

Upr kos svet skoj eko nom skoj kri zi i pro ble mi ma na tr ži štu nov ca ko ji su na sta vlje ni i u 2010. go di ni, Sek tor za pri-vredno ban kar stvo us peo je da uve ća svoj port fo lio za vi še od 100 mi li o na evra, ta ko što je svo je po slo va nje pro ši rio na još ne ko li ko ve li kih po slov nih gru pa ci ja, ali i veći broj ma lih i sred njih pred u ze ća ko ji po slu-ju u Sr bi ji. To kom 2010. go di ne, Euro bank EFG je pre ko ovog Sek to ra ak tiv no uče stvo va la na ten de ri ma Re pu bli ke Sr bi je i na taj na čin pro ši ri la svo je kre dit ne ak tiv no sti.

Ka da je reč o ni vou kva li te ta port fo lija, on je ostao na ve-o ma vi so kom ni vou i zna tno iz nad tr ži šnih pro se ka. U tom smi slu, Ban ka je pred u ze la bla-go vre me ne ak tiv no sti u ci lju

iden ti fi ko va nja mo gu ćih obla sti o ko ji ma se tre ba po bri nu ti i pri me ni ti po treb ne me re una-pre đe nja si tu a ci je, na ro či to u slu ča je vi ma u ko ji ma su kli jen ti po ka za li ak tiv nu po dr šku svom po slo va nju.

Vi sok ni vo kva li te ta port fo lija kao i nje go vo uve ća nje, do ve li su do za do vo lja va ju će pro fi ta-bil no sti ko ja je odr ža na i u 2010. go di ni.

Me đu naj tra že ni je pro iz vo de u 2010. go di ni, ubra jaju se kre di ti za li kvid nost, koje je sub ven ci-o ni sa la Re pu bli ka Sr bi ja, gde je Euroban ka uzela ak tiv no uče šće.

Po red na ve de nog, ve li ka, kao i ma la i sred nja pred u ze ća u ve li-kom obi mu su ko ri sti la sred stva iz APEX li ni je Evrop ske in ve sti-o ci o ne ban ke i Evrop ske ban-ke za ob no vu i raz voj (EBRD).

Ko ri šće nje tih sred sta va biće na sta vlje no i u 2011. go di ni, a do dat no, kli jen ti Eurobanke će ima ti mo guć nost da ko ri ste i kre dit nu li ni ju u iz no su od 50 mi li o na evra u okvi ru „Pro gra ma za pod sti ca nje tr go vi ne“, a sve u ci lju da lje po dr ške nji ho vom raz vo ju i uspe šnom po slo va nju.

U po gle du li kvid no sti, Sek tor za privredno ban kar stvo je us peo da, iako po slu ju ću u ne sta bil-nom okru že nju, uve ća svo je de po zi te (sta nje na oro če nim i te ku ćim ra ču ni ma) i to sa 108, koliko je iznosilo u 2009. godini na 135 mi li o na evra na kraju 2010. go di ne. Te ku ći ra ču ni kli-je na ta su bi li i osta li stra te ška ori jent aci ja Ban ke.

To kom 2010. go di ne, po kre nu to je ne ko li ko pro je ka ta sa ci ljem unapređenja uslu ga tran sak ci o-nog ban kar stva.

Sektor za poslove sa privredom zadržao je visok nivo kvaliteta portfolija, pa čak uspeo i da ga uveća za više od 100 miliona evra. Pokrenuli smo nekoliko projekata sa ciljem unapređenja usluge transakcionog bankarstva, a otpočeli smo i sa uvođenjem instrumenata za hedžing kamatnih stopa deviznog kursa i pružili snažnu podršku jačanju izvoznog sektora srpske ekonomije.

POSLOVI SA PRIVREDOM

39

PoSLovi Sa PRivRedoM

je dan od ta kvih pro je ka ta je i po kre ta nje „Fak to rin ga“, kao i us po sta vlja nje no ve plat for me u elek tron skom ban kar stvu, ko ja će kli jen ti ma Eurobanke bi ti na ras po la ga nju po čet kom 2011. go di ne.

Ta ko đe, to kom 2010. go di ne, u te snoj sa rad nji sa Sek to rom sred sta va i li kvid no sti, ot po če lo se sa uvo đe njem in stru me na ta za he džing ka mat nih sto pa de-vi znog kur sa, uz po moć ko jih kli-jen ti sma nju ju ri zik ko ji se ja vlja usled osci la ci ja de vi znog kur sa.

Na kra ju, Sek tor za privredno ban kar stvo, kroz spon zor stvo SI EPA na gra de za naj bo ljeg iz vo zni ka u kategoriji malih i srednjih preduzeća, ak tiv no uče stvu je sa spe ci jal nom po-nu dom iz vo zno ori jent i sa nim pred u ze ći ma, či me po dr ža va no vi mo del eko nom skog ra sta koji pro mo više dr ža va Srbija.

eFg Li zing

Domaće tr ži šte li zin ga i to kom 2010. be le ži pad no vih pla sma-na kao i sma nje nje ukup nog li zing port fo lij a. Fi nan sij ski li zing put nič kih i ko mer ci jal nih vo zi la i da lje pred sta vlja do mi nan tan seg ment fi nan si ra nja u od no su na struk tu ru pred me ta li zin ga.

Iako je na srp skom tr ži štu do šlo do sma nje nja ukup nog li zing port fo lija za 25%, EFG Li zing je us peo da odr ži ni vo pla sma na

i ta ko po ve ća svoje učešće na tržištu, na 6% (iz vor: Aso ci ja ci ja li zing kom pa ni ja Sr bi je ALCS).

Upr kos či nje ni ci da je EFG Li zing me đu naj mla đim kom pa ni ja ma u smi slu pri sut no sti na srp skom tr ži štu, kom pa ni ja je na sta vi la sa kon stant nim ra stom. Pre ma sta ti stič kim po da ci ma ALCS-a, kompanija je imala značajno uče šće na tržištu.

Kva li tet port fo lija je ostao na od lič nom ni vou, a kom pa ni ja je za dr ža la i kon ti nu i tet pro fi ta bil-no sti (ROA 1.41%, ROE 45.46%) či me je se bi obez be di la me sto me đu malobroj nim pro fi ta bil-nim li zing kom pa ni ja ma u Sr bi ji. Štaviše, učešćem na tržištu, koje iznosi 5.3%, EFG Lizing je ran-gi ran kao še sti (iz vor: Na rod na ban ka Sr bi je, sta ti stič ki po da ci

za tre ći kvar tal 2010.) po ve li či ni bi lan sne su me.

EFG li zing na sta vlja sa ra zno li-kom po nu dom flek si bil nih re še-nja direktnim kanalima prodaje, i pre po zna je se na tr ži štu kao po uz dan part ner di stri bu te ri ma vo zi la i opre me.

U 2011. pažnja će bi ti usmerena na da lji raz voj pro daj nih ak-

tiv no sti, povećanje portfolija i us po sta vlja nje i za dr ža va nje po slov nih od no sa sa kli jen ti ma koji će imati čvr šću sa rad nju sa Ban kom pu tem nje ne pro daj ne mre že.

Tržišno učešće

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

0.5% 2.0% 3.4% 4.1% 6.0%


inveStiCionoBanKaRStvo itRžište KaPitaLa

xxxxxxxxxxxxxxx

41


Sek tor sred sta va i li kvid no sti

Godina 2010. bi la je go di na pu na ve li kih iza zo va kao i do-stig nu ća za Sek tor sred sta va i li kvid no sti Euro bank EFG.

Osnov ni pri o ri tet je bio osi gu ra-ti li kvid nost, za dr ža ti i po ve ća ti pro fi ta bil nost i na sta vi ti sa da-ljim raz vo jem po slo va nja ko ji je ori jen ti san na po tre be kli je na ta.

Go di na je po če la ne po volj-nom kli mom, usled produžetka svet ske eko nom ske kri ze, a za vr ši la je sa još ve ćim iza zo vi-ma, za hva lju ju ći te škoj eko-nom skoj si tu a ci ji u ze mlji.

Euro bank EFG je i u 2010. na-sta vi la sa vr lo ja snom i sna-žnom raz voj nom stra te gi jom, ko ja se za sni va la na po ve ća-nju de po zi ta i ja ča nju po zi-ci je li kvid no sti. Koor di na ci ja

li kvid no sti od stra ne Sek to ra sred sta va i li kvid no sti, bio je osnov ni in stru ment ko jim je Ban ka ula zi la u sve iza zo ve ko ji su sta ja li pred njom, uklju ču-ju ći i uspe šno za vr še ne pre go-vo re sa me đu na rod nim fi na-sij skim in sti tu ci ja ma. U toku godine potpisan je ugovor sa Evrop skom ban kom za ob no vu i raz voj na iz nos od 60 mi li o na evra, kao i ugo vor sa IFC-om (ko ja je deo Svet ske ban ke), na iz nos od 39 mi li o na do la ra.

Uče šće ban ke na tr ži šti ma me-đu ban kar skog tr go va nja de vi-za ma, nov cem i ob ve zni ca ma bi lo je vi še ne go zna čaj no, kao i pra te ća pro fi ta bil nost ko ja je

eurobank eFG je i u 2010. nastavila snažnu razvojnu strategiju, koja se zasnivala na povećanju depozita i jačanju pozicije likvidnosti. Banka se uspešno suočavala sa izazovima, uključujući i postizanje dogovora sa međunarodnim finasijskim institucijama. Konstantno unapređenje i proširivanje ponude različitih proizvoda i usluga za klijente bio je jedan od glavnih ciljeva u 2010. godini.

INVESTICIONO BANKARSTVO I TRŽIŠTE KAPITALA

U 2010. skoro 10% ukupnog trgovanja devizama na međubankarskom tržištu Srbije odvijalo se preko Euro-bank EFG, stavljajući Banku među vodeće 3 finansijske institucije u ovom segmentu trgovanja.

43

inveStiCiono BanKaRStvo i tRžište KaPitaLa

u 2010. do sti gla svoj isto rij ski re kord. To kom 2010. sko ro 10% ukup nog tr go va nja de vi za ma na me đu ban kar skom tr ži štu Sr bi je odvijalo se pre ko Euro bank EFG, što je posta-vilo banku među 3 vodeće na tržištu.

Sve šan se ko je su pro iz i la zi le iz okru že nja is ko ri šće ne su na pra vi na čin. Na sto je ći da di ver-zi fi ku je ri zik, Ode lje nje tr go va-nja je ta ko đe us pe lo da ostvari naj zna čaj ni ji cilj u ovoj go di ni, a to je da obez be di vi sok ni vo li kvid no sti sa od lič nom kon tro-lom tro ško va sred sta va.

Kon stant no una pre đe nje i pro-ši ri va nje po nu de raz li či tih pro iz-vo da i uslu ga za in ter na ci o nal ne i do ma će kli jen te Banke, ve li ka, kao i ma la i sred nja predu ze ća, in sti tu ci o nal ne kli jen te i fi zič ka li ca, bili su među glav nim ci i lje-vima u 2010. go di ni.

Po red stan dard nih, pro ši re na je po nu da pro iz vo da za za šti tu od de vi znog ri zi ka, a po seb-no ri zi ka bu du ćeg kre ta nja, od no sno ra sta ka mat nih sto pa u bu duć no sti, od ko jih su ne ki po pr vi put po nu đe ni u Sr bi-ji i uspe šno re a li zo va ni to kom 2010. go di ne. Ko ri ste ći pri sut-nost na še Gru pe u re gi o nu, us pe li smo da od go vo ri mo na raz li či te po tre be na ših kli je na ta ko ji pre va zi la ze gra ni ce Sr bi je i obez be di mo fi nan si jsku po dr-šku re gi o nal nom po slo va nju.

Ka sto di usluge

Euro bank EFG je pro vaj der ka-sto di uslu ga na srp skom tr ži štu ka pi ta la od 2007. go di ne. Ubr zo, Eurobanka je po sta la jed na od vo de ćih ka sto di ba na ka na srp-skom tr ži štu.

U ka sto di po slo va nju, pri ho di se ostva ru ju uglav nom u for-mi pro vi zi ja. Sa jed ne stra ne, te pro vi zi je od re đe ne su ve li či-nom imo vi ne ko ja se na la zi pod ka sto di jem i sa dru ge stra ne, bro jem iz vr še nih tran sak ci ja.

Imo vi na pod ka sto di jem naj če-šće ge ne ri še pri hod kao pro-ce nat od vred no sti imo vi ne har ti ja od vred no sti ko ja za vi si od in ve sti ci o ne ak tiv no sti, pri li va i do spe lo sti na na pla tu har ti ja od vred no sti pod ka sto di jem. U 2010. go di ni po slo vi sa har ti ja ma od vred no sti bi li su po go đe ni ni skom vred no šću imo vi ne pod ka sto di jem i sma nje nom in ve-sti ci o nom ak tiv no šću kor po ra-tiv nih kli je na ta i in sti tu ci o nal nih in ve sti to ra.

Upr kos ve li kom sma nje nju obi ma tr go va nja i ber zan skih in dek sa iza zva nih eko nom skom kri zom, kao i po ja ča noj aver zi ji in ve sti to ra pre ma ri zi ku ula ga-nja u har ti je od vred no sti, Ban ka je, u po gle du uče šća čla no va Cen tral nog re gi stra har ti ja od vred no sti u sal di ra nju tran sak ci-ja, OTC tr go va nja ob ve zni ca ma sta re de vi zne šted nje, po ukup-

nom bro ju sal di ra nih tran sak-ci ja, za u ze la vo de će me sto sa 69,7% učešća u ukup nom bro ju tih tran sak ci ja. U isto vre me, po ukup nom bro ju sal di ra nih ber zan skih tran sak ci ja sa ob ve-zni ca ma sta re de vi zne šted nje, na ša Ban ka je za u ze la pr vo me-sto sa 25% uče šća.

Eurobank EFG nastavlja da ši ri po slo va nje u obla sti kli rin ga i sal di ra nja, če mu u pri log go vo-ri či nje ni ca da se uku pan broj sal di ra nih tran sak ci ja po ve ćao za 23,75% u od no su na isti po ka za-telj u 2009. go di ni.

Zaposleni u ka sto di ode lje nju Euro bank EFG ve ru ju da sva ki kli jent ima je din stve ne po tre be i oso be no sti. Cilj je da se klijenti-ma po nu di ši ro ki spek tar pro iz-vo da i uslu ga ko ji su osmišljeni u skla du sa po tre ba ma, a i in te-gri sa ni sa na šim is ku stvom i po-sve šće nošću po slu. Za jed no sa si gur nim soft ve rom vi so ke kla se za pru ža nje po dr ške u oba vlja-nju ka sto di ak tiv no sti, vi so kim pro cen tom STP tran sak ci ja i naj ve ćim is ku stvom na lo kal nom tr ži štu, Ban ka je spo sob na da udo vo lji i naj kom plek sni jim ka-sto di po tre ba ma.

Ka sto di uslu ge Eurobank EFG či ne dva ključna elementa.

1. Set osnov nih ak tiv no sti ve-za nih za sta ra nje o har ti ja ma od vred no sti ko je se na la ze u ka sto di ju:


iz vr ša va nje na lo ga tran sfe ri-sa nja har ti ja od vred no sti;

uslu ge ču va nja i sal di ra nja har ti ja od vred no sti;

na pla ta pri ho da sa dr ža nih u har ti ja ma od vred no sti (ka-mat nih ku po na, di vi den de i sl) i kor po ra tiv ne ak tiv no sti;

evi den ci ja i ču va nje po da ta-ka i iz ve šta va nje;

2. Set uslu ga ko je pred sta vlja-ju do dat nu vred nost i ko je se mo gu flek si bil no pri la go di ti od-re đe nim po tre ba ma kli je na ta:

Ho mo ge ni si stem i po dr ška u ce lom re gi o nu,

ve li ko is ku stvo Gru pe i uspe-šna ob ra da ve li kog bro ja tran sak ci ja, kao te melj za po ste pe nu eks pan zi ju ba ze kli je na ta;

pot pu na ospo so blje nost za SWIFT ko mu ni ka ci ju;

auto mat sko ge ne ri sa nje kon-fir ma ci ja i oba ve šte nja to kom či ta vog ci klu sa saldiranja i kor po ra tiv nih ak tiv no sti;

pri la go đa va nje po tre ba ma kli je na ta i zah te vi ma re gi o-nal nih tr ži šta;

oba ve šta va nje u ro ku od 24h od ob ja vlji va nja kor po-ra tiv nog do ga đa ja (pri stup broj nim iz vo ri ma in for ma ci ja: BE LEX, in for ma tiv na mre ža CR HOV, lo kal ni me di ji i zva-nič ni in ter net saj to vi li sti ra nih kom pa ni ja).

Bro ker ske uslu geBro ker sko ode lje nje Euro bank EFG je na sta lo lo ci ra njem biv-šeg EFG Se cu ri ti es-a u sa mu ban ku, a u ci lju kon so li da ci je

po slo va nja i po sti za nja efe ka-ta si ner gije. Usled po me nu tih pro me na, obim po slo va nja je do sta bio uma njen to kom 2010. go di ne. Ta ko je Eurobanka za vr šila go di nu sa uče šćem na tr ži štu od tek 1,74%, što pred-sta vlja naj niži pro ce nat od osni va nja.

Po slo va nje u okvi ru ban ke je, sa druge strane, obez be di lo bolju ko mu ni ka ci ju sa Sek to-rom sta nov ni štva, uz isto vre-me no obez be đi va nje uslu ga ka sto di ja i sal di ra nja.

Isto vre me no, Brokersko ode-ljenje se izdvojilo po iz u zet no vi sokom ni vou u iz ra di kom-plek snih ana li za li sti ra nih kom-pa ni ja na Be o grad skoj ber zi. Sek tor ana li ze je, po red to ga, u 2010. godini uveo i ne ke no ve pro iz vo de, kao što su ma kro-e ko nom ski me seč ni iz ve štaj i ne delj ni ber zan ski pre gled.


oStaLe aKtivnoSti

xxxxxxxxxxxxxxx

47


Plat ni pro met

Za nov ča na i fi nan sij ska tr ži šta, 2010. godina bila je još jed na go di na ne si gur no sti i ve li ke ne-sta bil no sti u obi mu oče ki va nog pro me ta i ce na. Me đu tim, u dru-goj po lo vi ni go di ne, ten zi ja se po stepe no smi ri va la iako su fak-to ri ne si gur no sti i da lje po sto ja li. Pra te ći po ve ća nu kom plek snost me đu na rod nog tr ži šta, Ban ka je una pre di la svo je pro ce se i pro-ce du re i pru ži la sta bil nu po dr šku svo jim kli jen ti ma, ko ji su oce ni li Euro ban k EFG kao svog pou-zda nog i si ste ma tič nog part ne ra na ko ga se mo gu oslo ni ti.

Po ve ćao se i pri li v od me đu na-rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja,

dok je niz ini ci ja ti va uticao na po ve ćanje obima po slo va nja unu tar Gru pe, a sta vljen je i ak-ce nat na pro ši re nje i una pre đe-nje po nu đe nih uslu ga.

Za hva lju ju ći struč no sti za po-sle nih kombinovanoj sa naj-bo ljom po slov nom prak som, teh no lo gi jom i zna nji ma Gru pe, Euro ban ka je us pe la da za do-vo lji spe ci fič ne po tre be svo-jih kli je na ta, i kreira posebne proizvode prema njihovim po tre ba ma.

Po red po sto je ćih pro iz vo da za za šti tu od ri zi ka de vi znog kur-sa (for war d, di nar ski de po zi ti sa de vi znom kla u zu lom) i sa prevashodnim ci ljem da sma nji

ri zik i za šti ti svo je kli jen te od fluk tu a ci je de vi znog kur sa i ka-mat nih sto pa, Euro bank EFG je u 2010. go di ni sna žno po dr ža-va la raz voj no vih pro iz vo da kao što su svo po vi i li mi ti ka mat nih sto pa ko ji eli mi ni šu po ten ci jal ne ri zi ke.

Nabrojane ak tiv no sti obez be-di le su Ban ci vo de ću po zi ci ju u raz vo ju i uvo đe nju fi nan sij skih de ri va ta na srp sko tr ži šte.

e- B@nking

Kao re zul tat ve li kog bro ja ini-ci ja ti va i pro je ka ta re a li zo va nih to kom pret hod ne go di ne, u 2010. go di ni e-B@n king ka nal u Euro bank EFG ušao je u fi-

Prateći tržište, Banka je i u 2010. godini unapredila svoje procese i procedure i pružila stabilnu podršku svojim klijentima. zahvaljujući stručnosti zaposlenih, i tehnologijom i znanjima Grupe, eurobanka je uspela da zadovolji specifične potrebe svojih klijenata i osmisli i kreira rešenja, koja su prilagođena potrebama klijenata.

OSTALE AKTIVNOSTI

49

oStaLe aKtivnoSti

nal nu fa zu eks pan zi je, ka ko u Sektoru za stanovništvo ta ko i u Sektoru za privredu kroz pa-le tu pro iz vo da za stu plje nih pre sve ga u obla sti tran sak ci o nog ban kar stva kao i sa mog ni voa kva li te ta uslu ga ko je Ban ka pru ža kraj njim ko ri sni ci ma.

Oda bi rom seg men ta ve li kih i sred njih pred u ze ća, kao baze kli je na ta Ban ke, ak ce nat je sta vljen na ini ci ja ti ve po ve za ne sa da ljim raz vo jem tran sak ci o-nog bi zni sa. Uvo đe njem op ci je za grup na pla ća nja, kli jen ti su sa da u mo guć no sti da svo je na lo ge iz vr ša va ju u pa ke ti ma, što ceo pro ces re a li za ci je či ni mno go br žim i op ti mi zo va ni-jim. U ci lju obez be đi va nja plat-for me ko ja će po dr ža ti po ve-ća ni broj ko ri snič kih se si ja kao i obi ma tran sak ci ja iz vr še nih pu tem ovog ka na la, ini ci ran je pro je kat u sa rad nji sa IS2 (EFG da ta cen tar lo ci ran u Ru mu-ni ji). Kao re zul tat te ini ci ja ti ve e-B@n king ser vis je po stao do stup ni ji kraj njim ko ri sni ci ma, obez be đu ju ći im kom for ni ji rad i kva li tet ni ju uslu gu. Pra-te ći op šte pri hva će ne „ze le ne ini ci ja ti ve”, do sta va iz vo da po de vi znim te ku ćim ra ču ni ma

uve de na je u okvi ru FC@ apli-ka ci je, za me niv ši na taj na čin fi li ja lu, od no sno e-mail ka nal, u isto vre me pru ža ju ći ko ri sni ci-ma neo gra ni čen pri stup ar hi vi za taj tip do ku me na ta.

Sa ci ljem da is pra ti ne pre sta ni ras t sek tora fi zič kih li ca, e-B@-n king apli ka ci ja je una pre đe na uvo đe njem me njač ni ce, čime su kli jen ti do bi li mo guć nost da iz vr šavanja kon ver zi je va lu ta na jed no sta van i efi ka san na-čin. Po red ove funk ci o nal no sti, i iz vo di po kre dit nim kar ti ca ma su po sta li do stup ni fi zič kim li ci ma uz op ci ju za auto mat sko iz mi re nje do spe lih na kna da.

Vo đen spe ci fič nim po tre bama lo kal nog tr ži šta i nje go vih naj-ve ćih kom pa ni ja, u če tvr tom kvar ta lu, me nadž ment Ban ke je od lu čio da počne sa im ple-men ta ci jom dva lo kal na e-B@- n king re še nja, do mi nant na na tr žištu u toj obla sti u po sled njih ne ko li ko go di na. Pro duk ci o-ne ver zi je tih re še nja oče ku ju se kra jem pr vog kvar ta la 2011. go di ne.

U 2010. go di ni, ba za ak tiv nih e-B@n king kli je na ta uve ća na je

za zna čaj na 54% što se odra-zi lo ka ko na broj tran sak ci ja pu šte nih pu tem ovog ka na la (29%), ta ko i na uku pan iz nos (34%). Zna ča jan po rast u tim obla sti ma oče ku je se u 2011. go di ni ka da bi e-B@nking tre ba lo da po sta ne mo ćan ka nal za po sto je ći set ser vi sa tre nutno do stup nih kli jen ti ma pu tem mre že fi li ja la i centara za rad sa privredom.

Ban ko-osi gu ra nje

Sle de ći po slov nu fi lo zo fi ju svo-je Gru pe, Euro ban ka je u ju lu 2009. go di ne ot po če la i to kom 2010. uspe šno na sta vi la sa pro da jom pro iz vo da osi gu ra nja putem mreže svo jih fi li ja la. Uvo-đe njem uslu ge „ban ko-osi gu-ra nja“, Ban ka je omo gu ći la kli-jen ti ma da putem ob je di njene po nu de, ku pe po li su osi gu ra nja šte de ći vre me. Na ta kav na čin, pri li kom odo bra va nja kre di ta, kli jen ti u fi li ja la ma Euro ban ke uz do ku men ta ci ju za kre dit mo gu isto vre me no da po dig nu i svo ju po li su.

Sa rad nja sa dve re no mi ra ne osi gu ra va ju će kom pa ni je (Del-ta Ge ne ra li osi gu ra nje i Wi e ner Stad tische osi gu ra nje), u 2010. go di ni se pro ši ri la i pro du bi la.

Osim pro iz vo da osi gu ra nja ko ji su neo p hod ni za odo bra-va nje kre di ta (npr. imo vin ska osi gu ra nja i ka sko osi gu ra nje),

U 2010. godini, baza aktivnih e-B@nking klijenata uvećana je za značajna 54% što se odrazilo kako na broj transakcija puštenih putem ovog kanala (±29%) tako i na ukupan iznos (±34%).


Ban ka je pro ši ri la svo ju po nu du uvo de ći do sta no vih pro iz vo-da osi gu ra nja, kao što su ri zi ko osi gu ra nje ži vo ta za ko ri sni ke stam be nih kre di ta, me šo vi to (šted no) osi gu ra nje ži vo ta za kli jen te Sek to ra sta nov ni štva. Ban ka je uve la put no zdrav-stve no osi gu ra nje, za ko ri sni ke Gold kre dit nih kar ti ca ban ke, i osi gu ra nje ži vo ta za ko ri sni ke go to vin skih kre di ta i kre dit nih kar ti ca.

Tre nut no, u Euro ban ci ra di pre ko 170 struč nja ka, ob u če nih za pro da ju osi gu ra nja koje je Narodna banka Srbije ovlastila za po slo ve za stu pa nja u osi-gu ra nju, či me su uslu ge osi gu-ra nja do stup ne u go to vo svim fi li ja la ma Euro bank EFG ši rom Sr bi je.

U 2011. godini pored unapre-đenja po sto je ćih pro iz vo da, u planu je i uvo đe nje no vih

pro iz vo da kao što su osi gu ra-nje ot pla te kre di ta u slu ča ju gu bit ka po sla, no ve vr ste šted-nog ži vot nog osi gu ra nja, in-di vi du al no put no zdrav stve no osi gu ra nje, kao i iz ra da po li sa osi gu ra nja za po tre be kli je na ta EFG Lizinga.

51

oStaLe aKtivnoSti


Povezane KoMPanije GRUPe

xxxxxxxxxxxxxxx

53


eFg Pro perty Ser vi ces

EFG Pro perty Ser vi ces je sa uspe hom na sta vi la sa raz vi ja-njem i pro ši re njem svo jih ak-tiv no sti i u 2010. go di ni, uprkos svet skoj eko nom skoj kri zi i ja koj kon ku ren ci ji koja je stvore-na do la skom no vih kom pa ni ja u obla sti ne kret ni na.

U 2010. go di ni, EFG Pro perty Ser vi ces je kom plet no izdala Tr žni cen tar „Fo rum” u Ni šu i na sta vila je sa eks klu ziv nim iz-da va njem svih „Pla za” pro je ka ta u Sr bi ji.

Štaviše, učestvo vano je u re-lo ka ci ji 2 ekspoziture banke za jed no sa Ode lje njem raz vo ja po slov ne mre že kao i u defini-sanju ce na za ku pa za 61 fi li ja lu.

EFG Pro perty Ser vi ces kao eks-klu ziv ni pro ce ni telj Euro bank EFG, izvšio je 1.876 pro ce na za ban ku i tre ća li ca. Mre ža pro ce-ni te lja je pro ši re na na te ri to ri ju ce le Sr bi je i uve de ni su no vi stan dar di za pro ce ni te lje. Svi iz ve šta ji pro ce na ra đe ni su u skla du sa IVSC stan dar di ma.

Obogaćena je po nu da pro fe si-o nal nih uslu ga, uklju ču ju ći ve-li ki broj pro ce na za po stro je nja i opre mu, po slov nih i in du strij-skih kom plek sa, „hig hest and best use“ ana li za kao i pro jekt-nog fi nan si ra nja.

Naj ve ći pro jek ti u 2010. go di-ni uklju ču ju pro ce nu vred no-sti obje ka ta Del ta Hol din ga, Lam da In vest menta, Grand Ca si na, MK Gru pe kao i dru gih obje ka ta.

eFg Bu si ness Ser vi ces

U 2010. godini EFG Bu si ness Ser vi ces je na sta vila sa tren-dom raz vo ja i uve ća nja broja kli je na ta za po četim u 2009. godini. Ta ko đe, po red osnov-ne de lat no sti ob ra ču na za ra da za po sle nih Outsourcing Payroll Management (OPM) pro ši ren je set uslu ga, ta ko da EFG Bu-si ness Ser vi ces da nas za stu pa na de se ti ne stra nih kom pa ni ja ko je kao ne re zi den ti na stu pa ju na srp skom tr ži štu har ti ja od vred no sti, u obla sti po re skog za stu pa nja.

U okvi ru svo je de lat no sti EFG Bu si ness Ser vi ces je do dat-no una pre dila ser vis, i ta ko omo gu ćila svo jim kli jen ti ma, da imaju on li ne pri stup ba-

eFG Property Services i eFG Business Services nastavile su sa trendom razvoja u 2010. godini. eFG Property Services je sa uspehom nastavila razvijanje svojih aktivnosti, a eFG Business Services je uspela da zadrži postojeću bazu klijenata i istu uveća.

POVEZANE KOMPANIjE GRUPE

55

Povezane KoMPanije GRUPe

zi po da ta ka 24 sata dnevno, omogućavajući im dostupnost neophodnim informacijama,

potrebnim za pripremu izve-štaja. Ta ko đe, raz vi je na je i uslu ga pla ća nja u ime kli je-

na ta, či me je zna čaj no una-pređen e-B@nking.


MeĐUnaRodno PRiSUStvo

xxxxxxxxxxxxxxx

57


Međunarodno prisustvo

Eurobank EFG Grupa jedan je od ključnih aktera u bankarskom sektoru zemalja jugoistočne i centralne Evrope u kojima po-sluje. U proteklih nekoliko godina Grupa je postala jedan od lidera na bankarskom tržištu Bugarske, Rumunije, Srbije, Poljske, Tur-ske, Ukrajine i Kipra, sa ukupnim plasmanima od 15,5 milijardi evra, 1.112 ekspozitura, 89 poslovnih centara, 9 lizing i faktoring društa-va i 7 Sektora za likvidnost širom regiona. Pružanje pune podrške domaćinstvima i dinamičnim preduzećima tih zemalja jeste prioritet za Eurobank EFG Grupu, što učvršćuje njenu sistemsku

ulogu u razvoju regiona. Štaviše, Grupa upotrebljava svoje dugo-godišnje iskustvo, specijalizaciju i poznavanje ljudi, kao i sopstvenu snagu i međunarodno prisustvo, da doprinese, kroz sopstvene inicijative, uvođenju novina i stvaranju novih mogućnosti za preduzetništvo i privatna pre-duzeća i približavanje poslovnih zajednica zemalja jugoistočne Evrope. Najzad, izgledi tih zemalja u pogledu rasta BDP-a u 2011. podižu očekivanja za dalje širenje finansijskog poslovanja. Očekuje se povećanje i kredita i štednje u poređenju sa 2010. što će pozitiv-no uticati na profitabilnost.

Poslovanje Grupe u 2010. u centralnoj i jugoistočnoj Evropi

(Nova Evropa) beleži profita-bilnost, sa neto profitima od 32 miliona evra u odnosu na gubitak od 44 miliona evra u prethodnoj godini. Profit u če-tvrtom kvartalu bio je 13 miliona evra, skoro dvostruko veći nego u prethodnom tromesečju. Stabilizacija makro-ekonom-skih uslova i budućih izgleda u tim zemljama, kao i odluke o ciljanom rastu koje je usvojila Eurobank EFG, omogućile su dalji razvoj poslovanja Grupe u privredi i u sektoru stanovništva zajedno sa iskorišćavanjem šan-si na domaćim i međunarodnim tržištima za samofinansiranje međunarodnih aktivnosti Grupe. Ukupni dohodak bio je 977 mi-liona evra, što je 33% ukupnog

U proteklih nekoliko godina, eurobank eFG Grupa postala je jedna od ključnih i sistemskih bankarskih institucija u novoj evropi. U 2010. godini, Grupa beleži profitabilnost, a stabilizacija makroekonomskih uslova i perspektiva, kao i odluke o ciljnom rastu, omogućuju dalji razvoj poslovanja eurobank eFG sa privredom i stanovništvom.

MEĐUNARODNO PRISUSTVO

59


dohotka Grupe, dok su rashodi pali za 1,2%, na 597 miliona. Do-bit pre rezervisanja je porastao za 3,9% u 2010. na 380 miliona. Štaviše, poboljšanje ekonomske klime u širem regionu doprinelo je smanjenju ispravki za rizične plasmane za 20,7% na 359 mi-liona, što je pozitivno uticalo na neto rezultat. Oporavak privreda zemalja u regionu doveo je do ponovnog rasta kreditiranja i još većeg porasta štednje. Plasmani Grupe porasli su na 15,5 milijardi, za 6,5% u odnosu na isti period prethodne godine, dok su depo-ziti povećani za 17,7% na godiš-njem nivou, tako da su dostigli 11,4 milijardi evra na kraju 2010. godine.

Grupa je nastavila da pruža institucionalnu podršku pri-vredama zemalja šireg regiona učešćem u „Bečkoj inicijativi”, koja je osnovala radne grupe za ispitivanje specifičnih pitanja od sistemskog značaja, kao što je brža apsorpcija sredstava iz raznih međunarodnih izvora i jačanje lokalnih valuta kroz njihovu upotrebu u poslovima kreditiranja.

Štaviše, Eurobank EFG Grupa je zaključila dva velika posla sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i IFC-om, u cilju usme-ravanja, ukupnih zajmova od preko 300 miliona evra, malim i srednjim preduzećima u regio-nu preko svojih banaka ćerki u

Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji. Ovi ugovori su rezultat strateške odluke Eurobanke da iskoristi svaku priliku koja se ukaže na svetskom tržištu kada je po-drška ekonomiji i poslovima u regionu u pitanju. Konačno, Grupa je uspostavila strateško partnerstvo sa austrij-skom Raiffeisen bankarskom grupom u Poljskoj, gde se po-slovanje te dve grupe u potpu-nosti dopunjuje. Prema uslovima te transakcije, Raiffeisen stiče 70% vlasništva Polbanke EFG i njeno poslovanje će se spojiti sa poslovanjem Raiffeisen-a u Poljskoj. Spajanje dve banke stvoriće četvrtu po veličini polj-sku banku u pogledu plasmana, sa mrežom od preko 400 filijala i kompletnim asortimanom pro-izvoda za preko milion klijenata u sektoru stanovništva i malim i srednjim preduzećima, u čemu će Eurobank EFG imati 13% udela. To strateško partnerstvo će unaprediti kapitalnu adekvat-nost Grupe za najmanje 125 ba-znih poena i povećati likvidnost za skoro 2 milijarde evra.

Poljska

Poljska ekonomija se razvijala u 2010. a BDP je porastao za 4,4% u četvrtom kvartalu 2010. a u 2011. se očekuje da se ovaj rast ubrza. U takvim okolnostima, Polbanka je poboljšala poziciju, povećanjem svoje baze klijenata

sa 150 hiljada na 800 hiljada. Depoziti su porasli za 23% u poređenju s istim periodom prethodne godine, čime se udeo na tržištu u toj oblasti popeo na 2,1%. Na konkurentnom kredit-nom tržištu, Banka je održala svojih 3% udela. Svest o brendu banke u javnosti porasla je na 11%.

Polbanka se ističe u mnogim oblastima, kako u očima javnosti tako i na tržištu, pošto je pro-glašena „Najboljom bankom za poslovanje” u Poljskoj u 2010. od strane časopisa Forbs, kao i raznim priznanjima dobijenim od klijenata.

jula 2010. Polbanka je ušla u novu fazu razvoja, kada je Gru-pa objavila osnivanje Polbanke, sadašnje filijale, kao posebne banke sa bankarskom dozvo-lom za rad na poljkom tržištu. Grupa je objavila da razmatra mogućnost saradnje sa nekim partnerom radi ubrzanja zna-čajnih planova za rast Polbanke.

Februara 2011. Eurobanka je prihvatila partnerstvo sa Raiffeisen Bank International AG (“RBI”). Prema strukturi transakcije, RBI će steći 70% Polbanke za 490 miliona evra u gotovini, posle registracije mreže filijala Eurobank EFG kao posebne banke sa kom-pletnom bankarskom dozvo-lom za rad. Eurobank EFG i RBI


će preneti svoje akcije u Pol-banci EFG (Eurobank EFG 30% i RBI 70%) na Raiffeisen Banku Polska S.A. (RBPL) u zamenu za nove akcije u RBPL. Zatva-ranje ove transakcije očekuje se u četvrtom kvartalu 2011. po završetku registracije Polbanke kao banke i uobičajene regu-latorne promene i kasnijeg odobrenja kontrola.

Kipar

U trećoj godini poslovanja, uspeh Eurobank EFG Kipar, koja se koncentriše na bankar-stvo sa velikim klijentima, već je priznat od strane Kiparskog bankarskog sistema po poslo-vima za privredu, bankarstvu u međunarodnim poslovima, privatnom bankarstvu i uslu-gama u oblasti upravljanja sredstvima. Uprkos global-noj ekonomskoj krizi, koja je pogodila i privredu same zemlje, Eurobank EFG Kipar postigla ubrzani rast u 2010: depoziti su povećani za 44% u poređenju sa istim periodom prethodne godine na 2,3 mili-jarde, dok su krediti porasli za 37% na 830 miliona. Sredstva kojim se upravlja, iznosila su 328 miliona evra, a povećana su za 35%.

Istovremeno, Banka je proširila svoju mrežu, otvorivši dve nove filijale u Pafosu i Nikoziji, i obra-zovala kadrove u cilju daljeg

poboljšanja usluga.Međunarodni časopis Euro-money imenovao je Eurobank EFG Kipar za „Najbolju privatnu banku” na Kipru, a časopis Glo-bal Custodian dodelio je nagra-du „Najbolje ocenjeni kastodi servis”.

Bugarska

Mada je 2010. godina nametnula velika ograničenja bugarskoj pri-vredi, bankarski sistem je ostao stabilan i ponovo je zabeležio rast. Postbanka je održala profi-tabilnost, ostvarujući strategiju zasnovanu na ciljanoj segmenta-ciji klijenata i promociji privred-nog bankarstva i transakcionih bankarskih operacija.

Banka je bila veoma uspešna u privlačenju depozita, posebno depozita stanovništva, jer su se ukupni bilansi povećali za 7% na 2 milijarde, u poređenju sa 2009. godinom. Zahvaljujući tome, Postbanka se rangirala kao druga po veličini depozita stanovništva izraženi u lokal-noj valuti, i četvrta u pogledu ukupnih depozita. Depoziti privrede nastavili su sa stabilnim rastom, naročito tokom četvrtog tromesečja, uprkos krizi. Štaviše, Banka je u saradnji sa međuna-rodnim finansijskim organizaci-jama, obezbedila likvidnost od preko 75 miliona evra, s ciljem obezbeđivanja zajmova realnom sektoru.

Postbanka je finansirala per-spektivne projekte, održavajući snažnu poziciju u finansiranju biznisa i lizinga. U cilju podrš-ke malih i srednjih preduzeća, Banka je ponudila nove zajmo-ve, kao i faktoring i proizvode dokumentarnih poslova, konso-lidujući poziciju na ovom tržištu. Štaviše, Postbanka je ponudila rešenja za pomoć klijentima koji se suočavaju sa finansijskim teškoćama, sa odgovarajućim restrukturiranjem zajmova, zavisno od slučaja.

U Sektoru poslovanja sa stanov-ništvom, Banka je ostala tržišni lider kako u hipotekarnom kre-ditiranju, tako i u potrošačkim kreditima i kreditnim kartica-ma. Dizajnirani su inovativni proizvodi na tržištu, kao što su „Flexi” krediti, virtuelna kreditna kartica, „Dynamica” paketi uslu-ga za Mali biznis i novi „Renta” štedni račun za stanovništvo.

Postbanka je održala prihod pre rezervisanja na 81 milion evra, sprovodeći efikasnu politiku cena i stavljajući akcenat na operativnu dobit. Usled stroge kontrole troškova koeficijent troška po klijentu iznosi 52,6%, što je među najnižim u zemlji.

Dinamično upravljanje rizicima garantuje kvalitet portfolija. Sistemi za praćenje i kontrolu problematičnih kredita su po-boljšani, sa pozitivnim rezul-

61


tatima. Pored toga, Banka je imala ulogu savetnika i poma-gala svojim klijentima da urade procenu svojih zaduženja i da ih restruktuiraju na najbolji način.

Zahvaljujući rastu, dnevni list Pari dodelio je Postbanci prizna-nje za „Banku najdinamičnijeg rasta” u Bugarskoj, a Udruže-nje banaka godine za „Banku izbora”. Časopis Global Custo-dian proglaso ju je za „Najbolje rangiranu depo banku stranih i domaćih institucionalnih inve-stitora”.

Rumunija

Tokom još jedne teške godine za rumunsku privredu, Bankpost je odgovorila na izazove u kako bi umanjila posledice krize kako za klijente tako i za svoje poslova-nje. Podržavala je svoje klijente i privredu, u cilju stvaranja novih mogućnosti za razvoj.

Da bi popravila likvidnost predu-zeća i privrede u celini, Bankpost je proširila saradnju sa domaćim i međunarodnim organizacijama. Preciznije, Bankpost je potpisala ugovor od 95 miliona evra sa Evropskom bankom za rekon-strukciju i razvoj i 60 miliona evra sa IFC za finansiranje malih i srednjih preduzeća. Pored toga, Bankpost je izabrana kao jedini emitent Programa globalnog finansiranja IFC na rumunskom bankarskom tržištu, čime je

obezbedila svojim klijentima mogućnost da dobiju IFC garan-cije. Bankpost je takođe dopri-nela znatnom poboljšanju stope apsorpcije EU fondova u oblasti poljoprivrede i razvoja sela, potpisivanjem memoranduma o razumevanju sa resornim mini-starstvom i Garantnim fondom za ruralne kredite.

Banka je razvijala odnose sa poslovnom zajednicom i svojim poslovnim klijentima, organizo-vanjem događaja širom zemlje u cilju obaveštavanja o eko-nomskim kretanjima i njihovom uticaju na razne sektore. Štaviše, u 2010. Bankpost je uvela fak-toring usluge koje obuhvataju, između ostalog, naplatu potra-živanja i finansiranje bez dodat-nih obezbeđenja.

Bankpost je poboljšala efika-snost, pošto je smanjila troškove za 21% tokom protekle dve godi-ne. Osim toga, Banka je podigla upravljanje rizicima na viši nivo.

Napredak banke prepoznat je brojnim priznanjima u različitim oblastima. Preciznije, 2010. Bank-post je navedena kao „Najbolja lokalna privatna banka” od stra-ne časopisa Euromoney i „Naj-bolje rangirana depo banka za strane i domaće institucionalne investitore” od časopisa Global Custodian. Bankpost je dobila i nagradu “Najsnažniji razvoj ban-karskih usluga u oblasti privre-

de” od časopisa Business Arena, „Nagradu za pionirski poduhvat, dugovečnost i učinak u rumun-skom onlajn bankarstvu” od časopisa e-Finance i nagradu “Najbolji racio zajmovi/sred-stava” od Finmedia izdavačke grupe. Predsednik Upravnog odbora, Mihai Bogza, imenovan je za „Bankara godine” časopisa Business Arena.

turska

Cilj Eurobank Tekfen jeste da ubrza rast u sektoru malih preduzeća i privrede, kao i u privatnom bankarstvu, širenjem mreže filijala i unapređenjem prisustva u e-bankarstvu. Otvo-reno je dvanaest novih filijala 2010, te ih sada ukupno ima 54. Banka je ušla na tržište usluga stanovništvu upravo uvođenjem tih usluga u 42 filijale.

Banka je u 2010. usvojila novu IT infrastrukturu. Ova inve-sticija je već doprinela rastu profita, pošto je novi sistem unapredio razvoj novih proizvoda, kao što su proizvodi za upravljanje gotovinom, i omo-gućio razvoj novih elektronskih mreža kao što su telefonska bankarska usluga i POS. Nova infrastruktura je podigla usluge elektronskog bankarstva na viši nivo, kao i funkcionalnost bankomata. Zahvaljujući tome, došlo je do porasta elektron-skih transakcija.


Sektor likvidnosti i upravljanja sredstvima bili su dosta uspešni u 2010. Eurobank Tekfen bila je 6. po veličini na tržištu vla-sničkih hartija od vrednosti po obimu transakcija. Sa EFG Ista-nbul Securities Banka je ponu-dila dva nova uzajamna fonda 2010, u cilju proširenja poslova upravljanja gotovinom. EFG Istanbul Securities dobio je na-grade za kvalitet svojih analiza i usluga u tri kategorije Thom-son Extel pregleda: „Evropska nova tržišta – vrhunska analiza zemlje (Turska)”, i „European Emerging Markets – 20. mesto u Evropi”.

Ukrajina

Uprkos teškoćama, politička i ekonomska stabilnost vratile su se u zemlju 2010. što je omo-gućilo rast Univerzal banke. Ukupni oporavak i stabilizacija nacionalne valute imali su pozi-tivni efekat na bankarski sistem. Univerzal banka je održala snažnu kapitalnu bazu, što je svrstava među 25 najvećih ba-

naka u zemlji prema podacima Centralne banke Ukrajine. Imidž banke je popravljen. Univerzal banka je prilično privlačna za klijente na vrhu lestvice, sa izvanrednim izdgledima za rast u tom segmentu.

Najveće dostignuće Banke jeste efikasno upravljanje u periodu krize. Veliki broj delikventnih kredita je naplaćen i upravljanje kreditnim rizikom se popravilo. Zbog toga je koeficijent nena-plativih kredita i novih zajmova jednak nuli. Banka je reorga-nizovala i filijale da bi olakšala rast poslovanja sa privredom.

Profesionalizam zaposlenih i kvalitet usluga doveli su do toga da se Univerzal banci dode-le priznanja od strane važnih organizacija u 2010. Univerzal banka je proglašena „Najpro-fesionalnijom bankom godine” od lista Biznis, i rangirana kao druga među 50 banaka u smislu finansijske stabilnosti od nedelj-nika Kontrakty business. Štaviše, direktor kompanije Miltiadis

Papanikolaou bio je drugi na listi „Top 10 direktora banaka” koju je napravila agencija za rangiranje „Expert-Rating” u okviru pre-gleda „Najbolji finansijeri 2010”. Aprila 2010, potvrđen je rejting banke „uaAA” - najveći mogu-ći rejting koji daje nacionalna agencija za kreditni rejting.

zapadna evropa

Grupa posluje u Velikoj Britaniji, sa filijalom u Londonu. London-ska afilijacija nudi usluge kom-panijama koje rade širom sveta, posebno u zemljama Centralne i jugoistočne Evrope, kao i klijentima koji traže bankarske usluge u raznim zemljama.

U Luksemburgu, Grupa je prisutna u velikoj meri u uprav-ljanju sredstvima preko svoje zavisne firme Eurobank EFG Private Bank Luxembourg S.A. Ta banka pruža investicione savete preduzećima i privatnim klijentima i usluge sa hartijama od vrednosti institucionalnim klijentima.


PRiLozi

xxxxxxxxxxxxxxx

65


eURoBanK eFg a.d. BeogRad

FinanSijSKi izveštajiza godinU zavRšenU 31. deCeMBRa 2010. godine

i izveštaj nezaviSnog RevizoRa

Vuka Karadžića 10, Beograd, Srbijawww.eurobankefg.rs; EuroPHONE: 0800 1111 44

Registracija kompanije: 17171178Poreski registracioni broj: 100002532


FinanSijSKi izveštaji za godinU zavRšenU 31. deCeMBRa 2010.

Izveštaj nezavisnog revizora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1. Opšte informacije o Banci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 4. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 5. Politike upravljanja rizikom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 6. Prihodi i rashodi od kamata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 7. Prihodi i rashodi od naknada i provizija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 8. Neto dobitak po osnovu hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 9. Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 10. Ostali poslovni prihodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 11. Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 12. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 13. Troškovi amortizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 14. Operativni i ostali poslovni rashodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 15. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 16. Porez na dobit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 17. Zarada po akciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 18. Gotovina i gotovinski ekvivalenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 19. Opozivi depoziti i krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 20. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja . . 49 21. Dati krediti i depoziti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 22. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 23. Udeli (učešća) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 24. Ostali plasmani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 25. Nematerijalna ulaganja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 26. Osnovna sredstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 27. Odložena poreska sredstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 28. Ostala sredstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 29. Transakcioni depoziti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 30. Ostali depoziti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 31. Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 32. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 33. Obaveze za poreze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 34. Rezervisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 35. Obaveze iz dobitka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 36. Ostale obaveze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 37. Kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 38. Vanbilansne pozicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 39. Potencijalne obaveze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 40. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 41. Odnosi sa povezanim licima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 42. Devizni kursevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 43. Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima . . . . . . . . . . . . . 73 44. Upravni odbor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 45. Događaji nakon perioda izveštavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

1

PRiLozi

izveštaj nezaviSnog RevizoRa

akcionarima eurobank eFg a.d. BeogradIzvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja Eurobank EFG a.d. Beograd (u daljem tekstu Banka) koji uključuju bilans stanja sa stanjem na dan 31. decembra 2010. godine i bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o novčanim tokovima za godinu završenu na taj dan, pregled značajnih računovodstve-nih politika i napomene uz finansijske izveštaje. Statistički aneks predstavlja sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.

odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i realno i objektivno prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije i propisima Narodne banke Srbije. Ova odgo-vornost uključuje osmišljavanje, uspostavljanje i funkcionisanje internih kontrola relevantnih za sastavljanje i realno i objektivno prikazivanje finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajno pogrešno prikazi-vanje, nastalo usled pronevere ili greške; izbor i primenu adekvatnih računovodstvenih politika i sačinjavanje računovodstvenih procena prihvatljivih u datim okolnostima.

odgovornost revizoraNaša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o ovim finansijskim izveštajima. Re-viziju finansijskih izveštaja izvršili smo u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi zah-tevaju da postupamo u skladu sa načelima profesionalne etike i da planiramo i da izvršimo reviziju na način koji nam omogućava da steknemo razumno uverenje da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajno pogrešno prikazivanje. Revizija podrazumeva primenu postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanji-ma sadržanim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka zavisi od revizorskog prosuđivanja, uključujući procenu rizika od nastanka materijalno značajnog pogrešnog prikazivanja u finansijskim izveštajima, nasta-log usled pronevere ili greške. Pri proceni ovih rizika revizor ceni interne kontrole relevantne za sastavljanje i realno i objektivno prikazivanje izveštaja Banke u cilju izbora adekvatnih revizorskih postupaka u datim okolnostima, a ne za potrebe izražavanja mišljenja o delotvornosti internih kontrola Banke. Revizija takođe obuhvata ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i prihvatljivosti računovodstvenih pro-cena koje je izvršilo rukovodstvo, kao i ocenu opšteg rizika finansijskih izveštaja. Verujemo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljan i adekvatan osnov za izražavanje mišljenja.

MišljenjePrema našem mišljenju, priloženi finansijski izveštaji u svim materijalno značajnim aspektima prikazuju realno i objektivno finansijski položaj Eurobank EFG a.d. Beograd sa stanjem na dan 31. decembra 2010. godine, rezultate njenog poslovanja i novčane tokove za godinu završenu na taj dan, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije, propisima Narodne banke Srbije i obelodanjivanjima u Napomeni 2 uz finansijske izveštaje.

U Beogradu, 4. mart 2011. godine

PricewaterhouseCoopers d.o.o. BeogradSaša TodorovićLicencirani revizor


1. opšte informacije o Banci

Eurobank EFG a.d. Beograd nastala je procesom spajanja uz pripajanje Eurobank EFG a.d. Beo-grad i Nacionalne Štedionice Banke a.d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine.

Skupština akcionara Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd i Skupština akcionara EFG Euro-banke a.d. Beograd održane 28. jula 2006. godine usvojile su Odluku o spajanju Nacionalne Štedi-onice Banke a.d. Beograd EFG Eurobanci a.d. Beograd.

Agencija za privredne registre je 20. oktobra 2006. godine izdala Rešenje o spajanju uz pripajanje Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd čime je okončan proces spajanja uz pripajanje.

Istog datuma, Agencija za privredne registre je izdala rešenje o promeni naziva Banke u Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd.

Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih po-slova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka je promenila svoj naziv u „Eurobank EFG a.d. Beograd“. Prethodni naziv Banke bio je „Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd“.

Tokom oktobra 2009. godine Banka je promenila sedište i nalazi se u Vuka Karadžića 10. Prethod-no sedište Banke bilo je u Kolarčevoj 3 u Beogradu.

Na dan 31. decembra 2010. godine, Banka je imala 1.619 zaposlenih (na dan 31. decembra 2009: 1.604 zaposlena). Banka u svom sastavu ima 117 ekspozitura i filijala (31. decembra 2009: 119 ek-spozitura i filijala).

Matični broj Banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj Banke je 100002532.

Upravni odbor Banke odobrio je finansijske izveštaje 25. februara 2011. godine. Odobreni finansijski izveštaji mogu biti izmenjeni na osnovu mišljenja revizora, a u skladu sa zakonom.

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

3

PRiLozi

2.1. osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Navedeni propisi su: Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 74/2008, 3/2009, 12/2009 i 5/2010), Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Služ-beni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), Zakon o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 111/2009).

Rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje zvaničan prevod osnovnih Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda finansijskog izve-štavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tu-mačenja standarda koje izdaje Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda (IFRIC) do 1. januara 2009. godine, koji se upotrebljavaju na datum pripreme finansijskih izveštaja.

Do datuma pripreme finansijskih izveštaja nisu utvrđene sve promene i dodaci postojećih stan-darda, revidiranih standarda i novih tumačenja koje izdaju Odbor za međunarodne računovod-stvene standarde i Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda, koji su na snazi u tekućem izveštajnom periodu, tj. koji se prvi put primenjuju za finansijsku godinu započetu 1. januara 2010. godine. Pomenute izmene i dodaci i nova tumačenja koji nisu zvanično prevedeni u Republici Srbiji obelodanjeni su u Napomeni 2.1.a i Napomeni 2.1.b).

Primenjene računovodstvene politike odstupaju od MSFI zahteva u sledećim značajnim oblastima:

1. Banka nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1 - Prikazivanje finansijskih izve-štaja budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od Narodne banke Srbije.

2. „Vanbilansne pozicije“ su prikazane na obrascu bilansa stanja (Napomena 38). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.

Priprema finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva upotrebu određenih ključnih računovod-stvenih procena. Takođe, od rukovodstva Banke se očekuje da se osloni na svoje procene prilikom primene računovodstvenih politika Banke. Oblasti koje su kompleksnije ili u kojima se u većoj meri oslanja na takvu vrstu prosuđavanja, ili oblasti u kojima su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštaje, obelodanjene su u Napomeni 3.

a) Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na periode koji počinju na dan 1. januara 2010. godine

Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na period koji počinje 1. januara 2010. godine:


• MSFI 3 (revidiran) „Poslovne kombinacije“ i MRS 27 (revidiran) „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“;

• MRS 39 (izmena) „Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje“; • MSFI 1 (izmena) „Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“– Dodatni

izuzeci za prvu primenu;• MSFI 2 (izmena) „Plaćanje akcijama“;• MSFI 5 (izmena) „Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja“;• MRS 27 „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“;• IFRIC tumačenje 15 „Sporazumi za izgradnju nekretnina“;• IFRIC tumačenje 16 „Hedžing neto investicija u inostranom poslovanju“;• IFRIC tumačenje 17 „Raspodela nemonetarne imovine vlasnicima“;• IFRIC tumačenje 18 „Prenos sredstava od klijenata“;• Izmene nekoliko standarda i tumačenja standarda kao rezultat godišnjeg unapređenja istih u

toku 2009. godine – MSFI 2, MSFI 8, MRS 7, MRS 17, MRS 36, MRS 38, MRS 39, IFRIC tumačenje 9, IFRIC tumačenje 16.

Ranije navedene izmene i revizije nemaju materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.

b) Standardi i interpretacije koji su objavljeni ali nisu još uvek u primeni

Banka nije prevremeno usvojila sledeće standarde i tumačenja standarda koji su objavljeni, ali nisu u primeni za obračunske periode koji počinju od 1. januara 2010. godine:

• MRS 12 (izmena) „Porezi na dobitak“;• MRS 24 (revidiran) „Obelodanjivanja povezanih strana“;• MRS 32 (izmena) „Finansijski instrumenti: prezentacija“;• MSFI 7 (izmena) „Finansijski instrumenti: obelodanjivanje”;• MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ (stupa na snagu od 1. januara 2013. godine);• IFRIC tumačenje 14 MRS 19 (izmene) – „Limit za sredstva sa definisanim koristima, minimalni

zahtevi za finansiranjem i njihova međusobna interakcija“;• unapređenja Međunarodnih standarda finansijskih izveštavanja (izdata u maju 2010. godine,

a stupaju na snagu od 1. januara 2011. godine) – MSFI 1, MSFI 3, MSFI 7, MRS 27, MRS 34, IFRIC tumačenje 13;

• ograničeno izuzimanje uporednih obelodanjivanja prema MSFI 7 za prvu primenu – Izmena MSFI 1 (na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. jula 2010. godine);

• obelodanjivanje – prenos finansijskih sredstava – izmene MSFI 7 (izdate u oktobru 2010. godine i na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. jula 2011. godine);

• povraćaj predmetne imovine – izmena MRS 12 (izdata u decembru 2010. godine i na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. januara 2012. godine);

• hiperinflacija i uklanjanje fiksnih datuma za prvu primenu – izmene MSFI 1 (izdate u decembru 2010. godine i na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. jula 2011. godine).

5

PRiLozi

Ne očekuje se da će novi standardi i tumačenja imati značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.Ti finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome, ti finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansij-ski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa računovodstvenim principi-ma opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije.

c) Osnov za merenje

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi istorijskih vrednosti izuzev u sledećim slučajevima:• Derivati se mere po fer vrednosti;• Finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha mere se po fer vrednosti i • Obaveze iz aktivnosti trgovanja mere se po fer vrednosti.

2.2. Uporedni podaci

Uporedne finansijske informacije, odnosno početna stanja predstavljaju finansijske izveštaje Ban-ke na dan 31. decembra 2009. godine.

Finansijski izveštaji za godinu završenu 31. decembra 2009. i 2010. godine pripremljeni su u skladu sa Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke i druge finansijske organizacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 74/2008, 3/2009, 12/2009 i 5/2010), Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke i druge finansijske orga-nizacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009) i Zakonom o računovod-stvu i reviziji („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 111/2009).

2.3. Preračunavanje stranih valuta

a) Transakcije i stanja

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz vršenja takvih transakcija i iz preračuna mo-netarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha.

Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na datum bilansa stanja, a kursne razlike se priznaju u bilansu uspeha.

b) Funkcionalna valuta i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje se vrednuju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje („funkcionalna valuta“).

Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu valuti i valutu prikazivanja.


2.4. derivati

Banka koristi derivate kao što su valutni derivati u cilju zaštite od rizika (hedžing) u vezi sa prome-nom kurseva stranih valuta.

Derivati, uključujući valutne ugovore, valutne svopove i druge izvedene finansijske instrumente, pr-vobitno se priznaju po fer vrednosti u bilansu stanja na datum sklapanja ugovora i naknadno se po-novo mere po fer vrednosti. Informacije o fer vrednosti se pribavljaju na tržištu i uključuju informacije o skorašnjim transakcijama na tržištu ili se utvrđuju metodom diskontovanih novčanih tokova. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna, tj. kao obaveze kada je negativna.

Najbolji izvor procene fer vrednosti derivata prilikom inicijalnog priznavanja jeste transakciona cena (tj. fer vrednost date ili primljene naknade) osim ukoliko za fer vrednost instrumenta nije re-prezentativnije poređenje sa drugim tekućim tržišnim transakcijama koje uključuju isti instrument (tj. bez modifikacija ili prepakivanja) ili je procena zasnovana na tehikama čije varijable uključuju isključivo podatke sa postojećih tržišta sa kojih su podaci dostupni.

Ugrađeni derivati

Banka ugovara sa svojim klijentima valutnu klauzulu. Vlautna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora s obzirom na to da su ekonomske karatkteri-stike i rizici ugrađenih derivata blisko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici/gubici po toj osnovi evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi/rashodi od kursnih razlika.

Prebijanje finansijskih intrumenata

Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju a neto iznos se priznaje u bilansu stanja kada postoji za-konom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza.

2.5. Bilans uspeha

a) Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata za sve kamatonosne finansijske instrumente, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju ili su određeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u okviru „pri-hoda od kamata“ i „rashoda od kamata“ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope.

Metod efektivne kamatne stope jeste metod kojim se računaju troškovi otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškovi dodeljivanja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa jeste stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom pe-

7

PRiLozi

riodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kredit-ne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte.

Kad se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.

b) Prihodi i rashodi od provizija i naknada

Prihodi i rashodi od naknada i provizija priznaju se na principu fakturisane realizacije kada je uslu-ga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.

Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene metode efektivne kamatne stope. Naknade po osnovu odo-brenih kredita prikazane su u okviru Prihoda od kamata (Napomena 6).

2.6. osnovna sredstva

Osnovna sredstva iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i obezvre-đenje po osnovu umanjenja vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripi-suju nabavci osnovnog sredstva.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali.

Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcional-ne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja:

godine

Građevinski objekti 75

Računarska oprema 5-7

Nameštaj i druga oprema 6-9

Motorna vozila 5


Rezidualna vrednost sredstva jeste procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje. Rezidualna vrednost sredstva jeste nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja.

Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigo-vodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih operativnih rashoda.

Promena računovodstvenih procena – korisni vek upotrebe osnovnih sredstava

Nakon izvršene analize, procena korisnog veka upotrebe delova računarskog hardvera promenje-na je počev od 1. januara 2010. godine kako bi bolje odslikavala njihov stvarni korisni vek upotrebe.

Promene u broju godina procenjenog korisnog veka upotrebe:

2010. 2009.

Računarski hardver 5-7 2-4

Promena procenjenog korisnog veka upotrebe dovela je do smanjenja troškova amortizacije u periodu od uvođenja promene do 31. decembra 2010. godine za iznos od RSD 39.764 hiljade u od-nosu na iznos bez izvršene promene. Shodno tome, ukupna knjigovodstvena vrednost osnovnih sredstava viša je za iznos od RSD 39.764 hiljade na 31. decembra 2010. godine nego što bi bila da nije došlo do izmena u proceni.

2.7. nematerijalna ulaganja

Licence

Licence se inicijalno iskazuju po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek tra-janja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njiho-vog procenjenog veka upotrebe (od 3 do 10 godina).

Računarski softver

Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ti troškovi se amortizuju tokom procenjenog veka njihove upotrebe (od 5 do 15 godina).

9

PRiLozi

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim pro-izvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troško-ve radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova. Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom procenjenog veka njihove korisne upotrebe (koji nije duži od 10 godina).

Promena računovodstvenih procena – korisni vek upotrebe nematerijalnih ulaganja

Nakon izvršene analize, procena korisnog veka upotrebe nematerijalnih ulaganja promenjena je počev od 1. januara 2010. godine kako bi bolje odslikavala njihov stvarni korisni vek upotrebe.

Promene u broju godina procenjenog korisnog veka upotrebe:

2010. 2009.

Računarski softver 5-15 5-10

Promena procenjenog korisnog veka upotrebe dovela je do smanjenja troškova amortizacije u periodu od uvođenja promene do 31. decembra 2010. godine za iznos od RSD 78.422 hiljade u odnosu na iznos bez izvršene promene. Shodno tome, ukupna knjigovodstvena vrednost nemate-rijalnih ulaganja viša je za iznos od RSD 78.422 hiljade na dan 31. decembra 2010. godine nego što bi bila da nije došlo do izmena u proceni.

2.8. Finansijska sredstva

Banka klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vred-nosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, sredstva koja se drže do dospeća i sredstva raspo-loživa za prodaju. Rukovodstvo Banke pri inicijalnom priznavanju određuje klasifikaciju sredstava.

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija sadrži dve potkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi prodaje, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili po-novne kupovine u kratkom roku, ili ako je deo portfolija identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivati su takođe klasifikovani kao hartije koje se drže radi prodaje osim ako su određeni kao in-strumenti zaštite od rizika.


Finansijska sredstva se svrstavaju u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada:

• klasifikacija u navedenu kategoriju znatno smanjuje nekonzistentnosti u vrednovanju koje bi nastale kada bi finansijska sredstva bila vrednovana po amortizovanoj vrednosti, a derivati po-vezani sa finansijskim sredstvima bili svrstani u kategoriju finansijskih sredstava koja se drže radi dalje prodaje;

• se određena ulaganja, kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju i njima se upravlja na bazi fer vrednosti, a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumen-tovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima rukovodstvo izveštava na ovoj bazi;

• određeni finansijski instrumenti, kao što su dužničke hartije, koji sadrže jedan ili više ugrađenih derivata, značajno menjaju tokove gotovine.

b) Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Ulaganja koja se drže do dospeća jesu nederivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredivom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte i premije ostvarene pri kupovini.

d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju jesu ona sredstva za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala.

e) Ulaganja u povezana preduzeća

Povezana preduzeća jesu pravna lica u kojima Banka poseduje značajan uticaj, a koja nisu ni zavi-sna lica ni zajednička ulaganja.

11

PRiLozi

Ulaganja u povezana preduzeća se inicijalno priznaju po nabavnoj vrednosti. Na dan bilansa sta-nja, ulaganja u povezana preduzeća vrednovana su po nabavnoj vrednosti.

f) Računovodstveni tretman i obračun

Redovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, sredstava koja se drže do dospeća i sredstava raspoloživih za prodaju priznaje se na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se isknjižavaju u trenutku kada je Banka prenela sve rizike i prava po osnovu vlasništva ili kada je isteklo pravo Banke da primi tokove gotovine po osnovu finansijskih sredstava.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha konsekventno se iskazuju po fer vrednosti. Krediti i potraživanja i sredstva koja se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kome su nastali. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju iskazuju se direktno u kapitalu, sve do is-knjižavanja ili gubitka usled obezvređenja, kada se kumulirani prihod ili rashod, prethodno priznat u okviru kapitala knjiži u bilansu uspeha. Međutim, kamata izračunata korišćenjem metode efektivne kamatne stope priznaje se u bilansu uspeha. Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se uspostavi pravo datog lica da primi isplatu.

Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na ber-zi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike vrednovanja.

2.9. obezvređenje finansijskih sredstava

a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj i nominalnoj vrednosti

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finan-sijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena tj. da li je sredstvo obezvređeno. Finan-sijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju, kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitak) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji može biti pouzdano procenjen.


Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju:

• kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate;• da dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (na primer, pokazatelji kapitala, procenat neto

prihoda od prodaje);• kršenje ugovornih obaveza; • započinjanje postupka stečaja;• pogoršanje konkurentske pozicije dužnika;• smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja.

Procenu perioda između pojavljivanja gubitka i njegove identifikacije vrši rukovodstvo, posebno za svaku vrstu portfolija. Taj period se u načelu kreće od tri do dvanaest meseci, mada u izuzetnim slučajevima period može biti i duži.

Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o pojedinačnom obezvre-đenju za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, to sredstvo uključuje u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno procenjuje obezvređnje. Sredstva kod kojih se pojedinačno procenjuje obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja.

Iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vred-nosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj kamatnoj stopi primenjivoj za dato finansijsko sredstvo. Iznos knjigo-vodstvene vrednosti sredstava se smanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu ka-matnu stopu, diskontna stopa za utvrđivanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja jeste trenutna kamatna stopa.

Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena instrumentuma obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći iz instru-menta obezbeđenja umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je ili nije aktiviranje instrumenta obezbeđenja verovatno.

Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih ka-rakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu interne klasifikacije Banke koja uzima u obzir vrstu sredstva, industrijsku oblast, geografsku lokaciju, tip jemstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Te karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova navedenih sredstava jer ukazuju na sposobnost dužnika da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje.

13

PRiLozi

Budući novčani tokovi, za grupu finansijskih sredstava kod kojih se vrši grupno utvrđivanje obez-vređenja, procenjuju se na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke u ostvari-vanju gubitaka kod sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Iskustvo u ostvariva-nju gubitaka se koriguje za efekte tekućih uslova koji nisu uticali na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i otklanjaju se efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje.

Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno povezane sa promenama koje nastaju iz perioda u period (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama nekretnina, uslovima plaćanja, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci i njihove razmere). Metodologija i pretpo-stavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova, Banka redovno kritički preispituje kako bi smanjila razlike između procenjenih gubitaka i stvarnih gubitaka.

Kada je kredit nenaplativ vrši se otpis kredita, isknjižavanjem kredita i odgovarajuće ispravke vred-nosti. Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka.

Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je umanjenje priznato (kao što je poboljša-nje dužnikovog kreditnog položaja), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti se ko-riguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos ukidanja rezervisanja se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja.

b) Sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodaju

Banka na svaki izveštajni datum procenjuje da li postoji objektivan dokaz o tome da je finansij-sko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. U slučaju hartija od vrednosti koje su klasifikovane kao sredstva raspoloživa za prodaju, značajan pad ili nastavak pada fer vrednosti hartije ispod njene nabavne vrednosti ukazuje na to da je takva hartija od vrednosti obezvređena. Ako postoji dokaz obezvređenja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, kumulirani gubi-tak – utvrđen kao razlika između troškova sticanja i trenutne fer vrednosti – priznaje se u bilansu uspeha. Ako se, u narednom periodu, poveća fer vrednost dužničkih instrumenata priznatih kao rasploživim za prodaju, a povećanje može biti objektivno povezano sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

2.10. Procena potencijalnih gubitaka finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima narodne banke Srbije

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije, Banka je dužna da klasifikuje kredite, druge plasmane, garancije i ostale bilansne i vanbilansne izloženosti Banke riziku u kategorije A, B, C, D i E u skla-du sa procenom naplativosti i izloženosti riziku kredita i drugih plasmana, a na osnovu urednosti


izmirenja obaveza dužnika, finansijskog položaja dužnika i kvaliteta instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja. Procenjeni iznos rezerve za potencijalne gubitke je obračunat primenom sledećih procenta: 0% na plasmane klasifikovane u kategoriju A, 5% - 10% na plasmane kategorije B, 20% – 35% na plasmane kategorije C, 40 – 75% na plasmane kategorije D i 100% na plasmane kategorije E. Za razliku između ispravke vrednosti obračunate u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije i procenjene rezerve za potencijalne gubitke utvrđene na način obelodanjen u Napomeni 2.9, Banka je dužna da izdvoji posebnu rezervu iz dobiti za potencijalne gubitke u skladu sa zahtevima Odlu-ke. Banka koja nema dovoljan iznos dobiti iz koje bi pokrila izdvajanje posebne rezerve ili ostvaruje gubitke u poslovanju dužna je da obelodani nedostajući iznos procenjenih rezervisanja kao odbit-nu stavku u obračunu adekvatnosti kapitala (Napomena 37).

2.11. obezvređenje nefinansijskih sredstava

Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji već se na godišnjem nivou vrši provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Za sredstva koja podležu amor-tizaciji provera da li je došlo do umanjenja vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu na to da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknađena. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost jeste vrednost veća od fer vrednosti sredstva uma-njene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani to-kovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti revidiraju se na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

2.12. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini

Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine („repo“), reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ili mogućnost da je prodaju ili ponovo založe kao jemstvo; obaveza druge ugovorne strane uključuje se u iznose depozita ili ostalih obaveza, u skladu sa potrebama. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji („obrnuti repo“) evidentiraju se kao opozivi krediti i depoziti (Napomena 19). Ra-zlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine tretira se kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.13. obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po amortizovanoj vrednosti.

15

PRiLozi

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.14. Lizing

Banka kao zakupac

Lizing koji Banka koristi jeste prevashodno operativni lizing. Kod operativnog lizinga značajan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu. Ukupne isplate učinjene po osnovu operativnog lizinga evidentiraju se u bilansu uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga.

Kada se operativni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, svaka isplata, koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje se kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa.

Banka kao zakupodavac

Ugovor o zakupu jeste ugovor kojim zakupodavac prenosi na zakupca, u zamenu za isplatu, ili niz isplata, pravo da upotrebljava sredstvo u toku ugovorenog perioda.

Banka daje sredstva u zakup po osnovu operativnog lizinga. Sredstvo pod zakupom po osnovu operativnog lizinga uključeno je u bilans stanja Banke na osnovu prirode samog sredstva.

Prihodi po osnovu lizinga priznaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga.

2.15. Porez na dobit i odloženi porezi

Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit koji se plaća unapred, mesečno.

Porez na dobit u iznosu od 10% plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u poreskom bilansu. Računovodstvena dobit se, da bi se došlo do iznosa oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine. Godišnji poreski bilans se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine.

Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i oba-veza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razli-ke, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno


da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privre-menih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka.

Tekući i odloženi porezi priznaju se u bilansu uspeha tekućeg perioda.

Odloženi porez na dobit se obračunava na privremene razlike nastale na finansijskim ulaganjima u za-visna i povezana pravna lica osim u slučaju kada vremensko usklađivanje ukidanja privremenih razlika kontroliše Banka i kada je verovatno da privremene razlike neće biti ukinute u doglednoj budućnosti.

2.16. Primanja zaposlenih

a) Naknade zaposlenima

Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i doprinose za socijalno osiguranje. Kratko-ročne naknade zaposlenima priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale.

Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa Penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u pravnoj ili iz nje izvedenoj obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade ukoliko Fond nema dovoljna sredstava da svim zaposlenima isplati naknade u vezi sa zaposlenja u tekućem i prethodim periodima. Doprinosi se evidentiraju kao ras-hod naknada zaposlenima za period na koji se odnose.

b) Ostala primanja zaposlenih

Banka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na te naknade obično je uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisanu penzionu obavezu procenjuje na godišnjem nivou nezavisni, kvalifikovani aktuar, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vred-nost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih go-tovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije.

c) Otpremnine

Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni kao višak radne snage, prihvati sporazumni raskid radnog odnosa u zamenu za otpre-mninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zapo-

slenih. Otpremnine koje dospevaju na naplatu u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost.

2.17. oduzeta imovina

Zemljište i građevinski objekti nad kojima je preuzeto vlasništvo u procesu povraćaja obezvređenih kre-dita, uključeni su u „Ostala sredstva“ osim ukoliko nije drugačije naglašeno. Takva sredstva se privreme-no drže u svrhu likvidacije i iskazuju po nižoj ceni od nabavne i prodajne koja je umanjena za troškove prodaje. Svi prihodi ili rashodi od otuđenja sredstava uključeni su u „Ostale operativne prihode“.

2.18. transakcije sa povezanim licima

Povezana lica uključuju saradnike, ćerke-kompanije, direktore, njihovu najbližu rodbinu, kompanije koje oni poseduju ili kontrolišu i kompanije na čije finansijske i operativne politike mogu da utiču. Transakcije slične prirode obelodanjuju se agregatno. Sve bankarske transakcije sa povezanim lici-ma se ostvaruju u uobičajenom toku poslovanja i na principu transakcija između nezavisnih strana.

2.19. Rezervisanja

Rezervisanja se priznaju kada Banka ima važeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će izmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

2.20. akcijski kapital

a) Troškovi emisije akcija

Troškovi izdavanja akcija koji se mogu direktno pripisati emisiji akcija, direktno umanjuju kapital.

b) Dividende na akcije

Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu dana nakon datuma bilansa stanja obelodanjuju se u napo-meni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

2.21. Finansijske garancije

Finansijske garancije jesu ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nado-knadi gubitak primaocu garancije, nastao ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izmiri svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđnim ugovorom. Takve finansijske garancije Banka daje ban-kama, finansijskim institucijama i drugim organizacijama, za račun svojih klijenata, radi obezbeđe-nja kredita, prekoračenja po tekućem računu, i drugih bankarskih usluga.

17

PRiLozi


Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon početnog priznavanja, Bančine obaveze po garancijama se odme-ravaju kao veće od inicijalno priznate vrednosti umanjene za amortizaciju obračunatu da bi se u bilansu uspeha na pravolinijskoj osnovi tokom trajanja garancije priznao prihod od naknade i naj-bolje procene izdataka kako bi se izmirila svaka eventualna finansijska obaveza postojeća na dan bilansa stanja. Neophodne procene u vezi sa odmeravanjem utvrđuju se na bazi iskustva iz sličnih transakcija i prošlih gubitaka, uz odgovarajuću procenu rukovodstva Banke. Svako povećanje oba-veza u vezi sa garancijom priznaje se u bilansu uspeha.

2.22. gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima centralne banke, blagajničke zapise i ostale odgovarajuće hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti.

2.23. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Banka obavlja poslove u vezi sa obveznicama stare devizne štednje koje je izdala Republika Srbija, a u ime Republike Srbije u ulozi agenta u tim poslovima.

3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koje će vrednosti sredstava i obaveza iskazani u fi-nansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. Procene i prosuđivanja koje bi mogli da izazovu materijalne promene računovodstvenih iznosa sredstava i obaveza u toku slede-će finansijske godine izneti su u daljem tekstu.

a) Gubici zbog obezvređenja potraživanja

Banka vrši analizu kreditnog portfolija u cilju procene obezvređenja potraživanja na mesečnom ni-vou. U procesu utvrđivanja da li u bilansu uspeha treba priznati gubitak zbog obezvređenja vredno-sti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija, pre obezvređenja a koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju. Dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karak-

19

PRiLozi

teristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova jesu predmet redovne analize s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i stvarnih gubitaka.

b) Porez na dobit

Banka je obveznik poreza na dobit u Republici Srbiji. Utvrđivanje poreske obaveze zahteva prime-nu određenih procena. U situaciji kada je finalna poreska obaveza različita od inicijalno priznate poreske obaveze, navedena razlika utiče na poresku obavezu perioda u kome je razlika utvrđena.

c) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost investicija kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama ponude (fi-nansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transak-cija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma merenja. Na datum bilansa uspeha, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način odslikava tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže.

4. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama

Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama prikazana su u tabeli:

2010. 2009.

Krediti i potraživanja 128.675.746 94.983.102

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 2.473.681 764.567

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 18.324.558 11.651.496

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 6.059 -Ukupno 149.480.044 107.399.165

5. Politike upravljanja rizikom

Aktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, proce-nu, prihvatanje i upravljenje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloženosti riziku. Uprav-ljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebnog Odeljenja za upravljanje rizicima. Banka svojim


aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke.

Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju te rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograni-čenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema.

Banka je izložena sledećim najvažnijim vrstama rizika:

5.1. kreditni rizik;5.2. tržišni rizik;5.3. rizik likvidnosti;5.4. operativni rizici.

Tržišni rizici uključuju:

• devizni rizik;• rizik promene kamatnih stopa;• ostale tržišne rizike.

5.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik jeste rizik od gubitka u slučaju da dužnici nisu u mogućnosti da ispune svoje ugovor-ne obaveze prema Banci, i proističe u najvećoj meri iz kredita i plasmana klijentima i bankama i investicionih hartija od vrednosti. U svrhu izveštavanja o upravljnju rizicima, Banka uzima u obzir i konsoliduje sve elemente izloženosti kreditnom riziku (kao što je izloženost riziku od neispunjenja obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate, drugi rizici).

5.1.1. Upravljanje kreditnim rizikom

Banka odobrava kredite u skladu sa svojom poslovnom politikom usaglašavajući rokove dospeća odobrenih kredita i kamatne stope sa namenom kredita, tipom kredita ili klijenta i kreditnom spo-sobnošću svojih klijenata.

U procesu upravljanja kreditnim rizikom, nezavisno se upravlja kreditnim rizikom koji proizilazi iz hartija od vrednosti kojima se trguje, ali se izveštavanje o ovim rizicima vrši u okviru izloženosti tržišnom riziku.

Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko ra-zličitih nivoa u saglasnosti sa limitima koje je Odbor odredio. U osnovi procesa kreditiranja stoji prin-cip „dva para očiju“, koji, sa jedne strane, primenjuju sektori a, sa druge, Sektor za upravljanje rizikom za sve rizike koji koji prevazilaze odobrene limite. U slučaju plasmana koji odobrava sektor u skladu sa svojim ovlašćenjima, dati sektor je dužan da obezbedi primenu principa „dva para očiju“.

21

PRiLozi

Poslovne jedinice, u okviru Sektora za poslove sa privredom uključuju sledeća odeljenja:

• Odeljenje za poslove sa velikim preduzećima;• Odeljenje za poslove sa malim i srednjim preduzećima.

Poslovne jedinice koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva uključuju sledeće sektore:

• Sektor za poslove sa stanovništvom;• Sektor za hipotekarne kredite;• Sektor za preduzetnike i mala preduzeća.

Sektor za upravljanje rizicima uključuje sledeća odeljenja koja se bave kreditnim rizikom:

• Odeljenje za kreditni rizik;• Odeljenje za kreditnu kontrolu; • Odeljenje za problematične kredite.

Odeljenje za kontrolu kredita i Odeljenje za kreditni rizik nadgledaju kreditni rizik Banke i obavljaju sledeće poslove:

• U konsultaciji sa sektorima formuliše kreditne politike koje definišu sredstva obezbeđenja kre-dita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne pro-cedure, i usaglašenost sa propisima i statutornim zahtevima. Te zadatke obavlja Odeljenje za kreditnu kontrolu.

• Odeljenje za kreditni rizik procenjuje svaku izloženost kreditnom riziku koja prevazilazi usvojene limite, pre nego što pojedinačni sektori stupe u pravno obavezujuće odnose sa klijentom, i pruža nezavisno mišljenje o plasmanu. Obnavljanje plasmana podleže istom procesu provere.

• Ograničava sektorsku i geografsku koncentraciju izloženosti riziku, kao i izloženosti prema jed-nom komitentu za plasmane bankama i komitentima, a takođe i izloženost prema kreditnom rejtingu i tržišnoj likvidnosti za investiciona ulaganja).

• Razvoj i ažuriranje politike rangiranja rizika kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti prema stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike koji iz toga proizilaze. Odeljenje za kreditnu kontrolu zaduženo je za sistem rangiranja rizika. Sistem rangiranja se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja koja mogu biti neophodna u odnosu na specifične izloženosti kreditnom riziku. Trenutno rangiranje rizika za plasmane privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane stanovništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza) koji odslikavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, nedo-stupnosti sredstava obezbeđenja ili drugih sredstava za umanjenje kreditnog rizika. Nivoi rizika se redovno revidiraju.


• Praćenje usaglašenosti sektora sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite za odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Odeljenja kontrole rizika. Izve-štaji o kreditnom kvalitetu portfolija i preduzetim odgovarajućim korekcijama redovno se pod-nose različitim organima Banke. jedan od osnovnih zadataka jeste pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći sektorima kako bi se u celoj Banci promovisao model dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom.

Svaka poslovna jedinica ima obavezu da implementira kreditnu politiku i procedure Banke, na osnovu svojih ovlašćenja za odobravanje kredita delegiranih od Upravnog odbora. Svaka poslovna jedinica odgovorna je za kvalitet i uspeh svog kreditnog portfolija, kao i za nadgledanje i kontrolu svih kreditnih rizika u svojim portfolijima, uključujući i one koji podležu centralnom odobrenju.

Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank EFG a.d. (u daljem tekstu: kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uput-stva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i duge izloženosti riziku.

Kreditna politika definiše:

• ciljeve kreditne politike;• osnovne koncepte kreditne politike;• principe kreditiranja;• organizaciju kreditnog poslovanja;• odgovornosti i donošenje odluka;• procedure za odobravanje kredita i drugih plasmana;• kreditni rizik;• instrumente obezbeđenja;• proceduru za naplatu neizmirenih dugovanja.

U cilju implementiranja relevantne kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure i druge norme.

Prilikom preuzimanja kreditnog rizika, Banka primenjuje sledeća osnovna pravila:

Preduslov svake finansijske transakcije jeste razumevanje ekonomske pozadine date transakcije.

Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija o kreditnoj sposobnosti duž-nika. Banka ne odobrava kredit (odnosno ne povećava iznos već postojećeg kredita) klijentu koji nije voljan ili nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno informacija.

Sredstva obezbeđenja se prihvataju jedino u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku i ne

23

PRiLozi

mogu služiti kao zamena za sposobnost dužnika da ispuni svoje obaveze (izuzeci: lombard krediti, krediti sa gotovinskim sredstvima obezbeđenja, i slično).

Velika i najveća izloženost riziku prema svakom dužniku (ili grupi povezanih dužnika), izloženost riziku prema povezanim licima kao i ukupna izloženost Banke (i bilansna i vanbilansna), održava se u okviru limita propisanih Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije.

Banka odobrava novi kredit ili odlučuje da produži ili ne produži postojeći kredit na osnovu rejtinga i promena rejtinga dužnika, kao i na osnovu detalja i karakteristika date transakcije.

Svi plasmani Banke se zasnivaju na relevantnim odobrenjima, koja određuju odredbe i ostale uslo-ve njihove implementacije. Relevantnom odlukom Upravnog odbora o nivoima odobrenja definišu se nivoi i limiti za odobravanje plasmana.

Za plasmane privredi postoji pet nivoa ovlašćenja za odobravanje plasmana, od kojih je najviši Upravni odbor (ili druga ovlašćena instanca) u slučajevima visokog rizika i rizika prema povezanim licima.

Za plasmane stanovništvu takođe postoje različiti nivoi ovlašćenja u zavisnosti od sektora (krediti stanovništvu, hipotekarni krediti ili krediti preduzetnicima i malim preduzećima), pri čemu je naj-viša instanca specifični Kreditni odbor svakog od navedenih sektora.

Sektor upravljanja rizicima ima pravo glasa u svakom odboru. Sve odluke moraju biti jednoglasne.

Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrume-nata obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije.

U cilju obezbeđenja poslovnih aktivnosti i na osnovu procenjenih rizika od potencijalnih gubitaka Banka vrši obračun rezervisanja, a na osnovu izloženosti riziku koje proizilaze iz kredita i vanbilan-snih potraživanja. Nivo rezervisanja je uslovljen stepenom rizičnosti plasmana.

Sistem rangiranja privrednih klijenata

Sistem rangiranja koji se sastoji iz 11 nivoa bazira rejting dužnika (a ne rejting pojedinačnog kredi-ta) na ponderisanom proseku sledećih parametara rizika:

• finansijski rezultat;• sektor;• upravljanje;• poslovanje.


Pored toga, i drugi faktori kao što je redovnost izmirivanja obaveza, promena vlasničke strukture dužnika i slično, mogu da utiču na krajnji rejtig klijenta.

Kreditni rejting se zasniva na detaljnoj analizi kvalitativnih i kvantitativnih faktora.

Kvalitativni faktori jesu oni faktori koji uzimaju u obzir upravljanje, oblasti poslovanja dužnika, uslo-ve u kojima se posluje i slično.

Kvantitativni faktori jesu oni koji se odnose na niz različitih pokazatelja (glavni pokazatelji: profi-tabilnost, leveridž, likvidnost) a koji proizilaze iz finansijskih izveštaja dužnika (bilans stanja, bilans uspeha, napomene uz finansijske izveštaje, i drugi podaci.)

Preuzete i potencijalne obaveze

Osnovna svrha obaveza koje proizilaze iz nepovučenih kredita jeste da se osigura brza i jednostav-na dostupnost sredstava klijentima.

Garancije i akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti.

5.1.2. obezvređenje i politika rezervisanja

Obezvređeni krediti i hartije od vrednosti jesu oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu / hartijama o vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva jesu ona sredstva za koja je pojedinačno procenjena da su obezvređena i za koja su priznati procenjni gubici. Za pojedinačno procenjene stavke, krediti se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokazju o tome da je nastao procenjeni gubitak. Stavke u portfoliju homogenih kredita tretiraju se kao obezvređene u slučaju kašnjenja od 90 ili više dana za preduzetnike, mala preduzeća, potrošačke i gotovinske kredite, a 180 ili više dana za hipotekarne kredite.

Neobezvređena dospela potraživanja

Pod neobezvređenim dospelim potraživanjima podrazumevaju se krediti i hartije od vrednosti za koje je dospela ugovorena kamata ili glavnica, a za koje Banka veruje da ne podležu obezvre-đivanju s obzirom na nivo obezbeđenja i/ili na osnovu postignutog istorijskog stepena naplate dugovanja. Termin „dospelo finansijsko sredstvo“ definiše se kao „zakašnjenje od jednog dana“. To je slučaj kada komitent nije izvršio uplatu prema ugovorenom roku dospeća. Grupe koje Banka koristi u tom obelodanjivanju jesu sledeće:

• krediti stanovništvu: 1 – 89 dana po dospeću;• hipotekarni krediti: 1 – 179 dana po dospeću;

25

PRiLozi

• krediti preduzetnicima i malim preduzećima: 1–89 dana po dospeću (plasmani za koje su prizna-ta posebna rezervisanja nisu uključeni);

• plasmani privredi: 1–359 dana po dospeću interno rangirani ocenom nižom od osam (plasmani za koje su priznati rashodi po osnovu pojedinačnog obezvređenja nisu uključeni).

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja

Banka vrši ispravku vrednosti potraživanja koja predstavlja procenu Banke o nastalim gubicima u svom kreditnom portfoliu. Glavne komponente te ispravke jesu pojedinačne ispravke koje proi-zilaze iz pojedinačno važnih izloženosti i opšte ispravke na nivou portfolija koji sadrži homogene izloženosti, a za gubitke koji su nastali, ali nisu identifikovani na pojedinačnom nivou.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana privredi

Za izloženosti prema dužnicima sa rejtingom 8 ili lošijim, u skladu sa zahtevima MRS 39, obračuna-va se neto sadašnja vrednost procenjenih novčanih tokova za konkretni plasman. Ta vrednost se dodaje iznosu rezervisanja obračunatom u skladu sa odgovarajućom stopom ispravke, a ta suma predstavlja ukupnuo rezervisanje.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana stanovništvu

Klasifikacija potraživanja od stanovništva zaniva se na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti se izračunavaju primenom odgovarajuće stope ispravke na neto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza. U slučaju pojedinačne ispravke vrednosti kredita, budući procenjeni tokovi gotovine se diskontuju u skladu sa zahtevima MRS 39, kako bi se došlo do odgovarajućeg iznosa ispravke vrednosti.

Posebne rezerve za procenjene gubitke

Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava posebne rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i drugim relevantnim propisima Narodne banke Srbije.

Politika otpisa potraživanja

Banka otpisuje kredite / hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti i rezervisanja za procenjene gubitke u vezi sa njima) kada utvrdi da se krediti / hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. Takav stav se zauzima nakon razmatranja informacija kao što je značajna promena finansijske pozicije dužnika / izdavaoca i to na način da dužnik / izdavalac ne može da izmiri obaveze, ili da prilivi od sredstava obezbeđenja neće biti dovoljni da pokriju celu izloženost. Za standardizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Rele-vantni organ Banke odobrava svaki otpis, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora.


5.1.3. instrumenti obezbeđenja

Za većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zateva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instru-menata obezbeđenja koji slede:

• gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti; • garancije koje izdaju država, državni fondovi ili banaka prve klase; • garancije koje izdaje matična kompanija, druga pravna i fizička lica; • pismo podrške izdato od strane matične kompanije; • hipoteka nad nekretninom; • zalog nad pokretnom imovinom; • sopstvene blanko menice; • zalog nad akcijama i vlasničkim udelima; • zalog nad drugim hartijama od vrednosti (na primer, obveznice) ili plemenitim metalima; • prenos potraživanja (sa ili bez obaveštenja); • preuzimanje prava iz polise osiguranja. Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije gore navedenih instrumenata) koju smatra neophodnom.

Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja zasnovana je na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja, i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom.

5.1.4. Praćenje plasmana

Banka je u svakom trenutku upućena u poslovanje dužnika i svaku promenu njegove kreditne spo-sobnosti. S tim u vezi, pored redovne procene finansijskih izveštaja, odgovorni sektori sprovode redovne provere poslovanja dužnika.

Praćenje dužnika jeste institucionalizovano kroz redovne izveštaje o kreditima. Izveštaje o kre-ditima pripremaju sektori, a odobravaju relevantne ovlašćene instance Banke. Kada su u pitanju dužnici iz privrede, frekventnost izveštaja zavisi od njihovog ranga rizičnosti.

27

PRiLozi

5.1.5. Maksimalna izloženost kreditnom riziku bez uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja:

2010. 2009.

Bilansna aktiva

Opozivi depoziti i krediti 8.809.775 7.016.111

Potraživanja za kamatu i naknadu 694.881 579.335

Plasmani bankama 37.968.310 31.231.576

Plasmani komitentima:

- Preduzeća 31.442.008 10.044.745

- Stanovništvo (uključujući kreditne kartice) 19.182.012 18.333.676

- Hipotekarni krediti 23.329.291 17.786.624

- Preduzetnici i mala preduzeća 16.754.125 17.586.481

Hartije od vrednosti (izuzev sopstvenih akcija) 11.994.523 5.399.952

Ostali plasmani 376.596 331.957

Ostala sredstva 1.488.568 2.228.722

152.040.089 110.539.179

Vanbilansne stavke

Finansijske garancije i činidbene menice 21.989.402 26.372.698

Nepovučena sredstva i ostale neopozive obaveze 7.017.604 7.154.453

29.007.006 33.527.151

Stanje na dan 31. decembra 2010. godine 181.047.095 144.066.330

5.1.6. Plasmani

Pregled plasmana prikazan je u tabeli:

31. decembar 2010. 31. decembar 2009.

Plasmani komitentima

Plasmani bankama


Plasmani bankama

Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja 82.551.673 37.968.309 55.111.787 31.231.576

Neobezvređnen dospela potraživanja 5.303.418 - 6.409.630 -

Obezvređena potraživanja 7.618.597 - 5.398.881 -

Ukupni bruto plasmani 95.473.688 37.968.309 66.920.298 31.231.576


a) Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja

Procena kvaliteta kreditnog portfolia neobezvređenih potraživanja bez kašnjenja na dan 31. de-cembar 2010. godine može se izvršiti primenom standardnog sistema rangiranja koji je u upotrebi u banci, kao što sledi:

31. decembar 2010. 31. decembar 2009.


Plasmani bankama


Plasmani bankama

Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja - rangiranje:

Zadovoljavajući rizik (rang 1 do 6) 30.604.291 37.968.309 9.370.862 31.231.576

Plasmani na listi za praćenje (rang 7) 60.296 - 22.302 -

Ukupno stanovništvo 51.887.086 - 45.718.623 -

Ukupni bruto plasmani 82.551.673 37.968.309 55.111.787 31.231.576

b) Neobezvređena dospela potraživanja

Na dan 31. decembra 2010. godine, neobezvređeni dospeli plasmani iznose:

Stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća

Privreda

31. decembar 2010.Hipotekarni

krediti StanovništvoPreduzetnici i

mala preduzeća Preduzeća Ukupno

U kašnjenju do 29 dana 14.119 1.067.549 385.721 335.362 1.802.751

U kašnjenju 30 – 89 dana 633.582 1.304.564 968.132 271.988 3.178.266

U kašnjenju 90 dana – manje od jedne godine 294.426 - - 27.975 322.401

Ukupni bruto plasmani 942.127 2.372.113 1.353.853 635.325 5.303.418

Fer vrednost sredstava obezbeđenja 922.526 371.345 587.581 436.467 2.317.919

29

PRiLozi

Na dan 31. decembra 2009. godine, neobezvređeni dospeli plasmani iznose:

Stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća Privreda


krediti StanovništvoPreduzetnici i

mala preduzećaHipotekarni

krediti Stanovništvo

U kašnjenju do 29 dana 14.990 1.874.916 1.039.241 238.275 3.167.422

U kašnjenju 30 – 89 dana 293.234 1.289.969 1.392.922 62.452 3.038.577

U kašnjenju 90 dana – manje od jedne godine 160.677 - - 42.954 203.631

Ukupni bruto plasmani 468.901 3.164.885 2.432.163 343.681 6.409.630

Fer vrednost kolaterala 457.084 539.960 1.236.418 209.354 2.442.816

c) Pojedinačno obezvređeni plasmani

Pregled bruto iznosa pojedinačno obezvređenih plasmana prema rangu, sa fer vrednošću od-govarajućeg kolaterala koje Banka drži kao instrument obezbeđenja, na dan 31. decembra 2009. godine prikazan je u tabeli koja sledi:



kreditiPreduzetnici i

mala preduzeća PreduzećaHipotekarni

krediti

Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto 298.879 5.406.759 706.164 6.411.802

Fer vrednost sredstava obezbeđenja 278.061 3.039.714 237.202 3.554.977


Pregled na dan 31. decembra 2009. godine je kao što sledi:



kreditiPreduzetnici i

mala preduzeća PreduzećaHipotekarni

krediti

Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto 102.837 3.335.439 645.762 4.084.037

Fer vrednost sredstava obezbeđenja 92.231 2.003.616 234.702 2.330.548

5.1.7. Hartije od vrednosti, blagajnički zapisi i obveznice

Na dan 31. decembar 2010. godine, repo transakcije kupovine i prodaje hartija od vrednosti sa Narodnom bankom Srbije iznose RSD 8.809.775 hiljada (Napomena 19), Banka takođe poseduje državne zapise Trezora Ministarstva finansija u iznosu RSD 10.242.390 hiljada i hartije od vrednosti kojima se trguje a koju izdaje Republika Srbija (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 1.730.759 (Napomena 22). Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang. Standard and Poor’s rang zemlje je BB-.

Na dan 31. decembra 2009. godine, repo transakcije kupovine i prodaje hartija od vrednosti sa Narodnom bankom Srbije iznose RSD7.016.111 hiljada (Napomena 19), Banka takođe poseduje dr-žavne zapise Trezora Ministarstva finansija u iznosu RSD 4.635.385 hiljada i hartije od vrednosti kojima se trguje, a koju izdaje Republika Srbija (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 753.443 (Napomena22). Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang. Standard and Poor’s rang zemlje je BB-.

5.1.8. Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja

Na dan 31. decembra 2010. godine, Banka ima sledeća sredstva koja su pribavljena po osnovu naplate potraživanja:

vrsta sredstva neto sadašnja vrednost

2010 2009

Stambeni objekti 12.415 12.415

31

PRiLozi

5.1.9. Koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom riziku

a) Geografska struktura plasmana

Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema geografskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Srbija grčkazapadna evropa Ukupno

Opozivi depoziti i krediti 8.809.775 - - 8.809.775

Potraživanja za kamatu i naknadu

683.579 11.302 - 694.881

Plasmani bankama 570.000 37.286.809 111.501 37.968.310


- Preduzeća 31.442.008 - - 31.442.008

- Stanovništvo 19.182.012 - - 19.182.012

- Hipotekarni krediti 23.329.291 - - 23.329.291

- Preduzetnici i mala predu-zeća

16.754.125 - - 16.754.125

Hartije od vrednosti 11.988.464 - 6.059 11.994.523

Ostali plasmani 376.596 - - 376.596

Ostala sredstva 1.479.747 2.237 6.584 1.488.568

Stanje na dan 31. decembra 2010.

114.615.597 37.300.348 124.144 152.040.089

Stanje na dan 31. decembra 2009. 79.266.540 31.163.349 109.290 110.539.179


b) Sektorska struktura plasmana

Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema industrijskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

trgo

vina

i us

lužn

e

dela

tnos

ti g

rađe

vina

Fi

nans

ijske

us

luge

Pr

oizv

odnj

a Pr

ivat

na li

ca

ost

alo

Uku

pno

Opo

zivi

dep

oziti

i kr

editi

--

8.80

9.77

5-

--

8.80

9.77

5

Potr

aživ

anja

za

ka

mat

u i n

akna

du24

9.56

462

.743

3.47

166

.823

281.6

7730

.60

369

4.88

1

Plas

man

i ban

kam

a-

-37

.968

.310

--

-37

.968

.310

- Pr

eduz

eća

17.9

87.7

602.

034

.944

240

.393

6.19

0.2

49-

4.98

8.66

231

.442

.00

8

- St

anov

ništ

vo

--

--

19.18

2.0

12-

19.18

2.0

12

- H

ipot

ekar

ni k

redi

ti-

--

-23

.329

.291

-23

.329

.291

- Pr

eduz

etni

ci i

mal

a pr

eduz

eća

5.53

0.4

6672

6.27

927

.299

2.79

9.78

37.

371.0

05

299.

293

16.7

54.12

5

Har

tije

od v

redn

osti

(isk

ljuču

jući

so

pstv

ene

akci

je)

--

20.2

63-

-11

.974

.260

11.9

94.5

23

Ost

ali p

lasm

ani

79.9

6717

.394

8.99

215

.741

8325

4.41

937

6.59

6

Ost

ala

sred

stva

20

5.81

678

.139

91.9

8370

.719

968.

548

73.3

631.4

88.5

68

Stan

je n

a da

n 31

. dec

embr

a 20

10.

24.0

53.5

732.

919.

499

47.17

0.48

69.

143.

315

51.13

2.61

617

.620

.60

015

2.0

40.0

89

Stan

je n

a da

n

31. d

ecem

bra

200

9.13

.245

.855

1.293

.30

538

.445

.273

4.99

5.96

545

.991

.542

6.56

7.23

911

0.53

9.17

9

33

PRiLozi

5.2. tržišni rizik

Banka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova go-tovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cenama kapitalnih proizvoda.

5.2.1. devizni rizik

Izloženost deviznom riziku se redovno prati tako što se usaglašava sa limitima koje je propisala Na-rodna banka Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klau-zulom. Banka, takođe, ima aktivan pristup u upravljanju deviznim rizikom tako što oprezno procenju-je otvorene devizne pozicije i kao i time što se pridržava limita rizika koja je propisala NBS ali i limita sadržanim u internim aktima donesenim rukovodstva Banke i Odbora za upravljanje rizicima.

5.2.2. Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik od promene kamatnih stopa jeste izloženost riziku finansijske pozicije Banke usled nepovolj-nih kretanja kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovina. Rizik od promene kamatnih stopa može se javiti u različitim oblicima kao rizik iz računa premija, rizik krive prihoda i bazni rizik. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamat-ne stope i druge faktore (kao što je trošak rizika, očekivani nivo ispravki vrednosti i drugo.) i Banka ih redovno usklađuje.

Aktivnost upravljanja rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Rukovodstvo Banke upravlja ročnom uslađenošću aktive i pasive na osnovu makro i mikro ekonomskih predvi-đanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa.

5.2.3. analiza osetljivosti

Upravljanje rizikom od promene kamatnih stopa i deviznim rizikom dopunjeno je praćenjem oset-ljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha jeste efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na neto prihode od kamata u toku jedne godine.

Analiza osetljivosti bilansa uspeha na promene u kamatnim stopama i deviznim kursevima pri-kazana je u sledećoj tabeli (uz pretpostavku nepostojanja asimetričnih promena u krivi prihoda i nepromenjene pozicije bilansa stanja:


osetljivost bilansa uspeha

Osetljivost na promenu kamatnih stopa 2010. 2009.

Povećanje u procentnim poenima

+100 paralelna promena (27.683) (21.127)

Promena kurseva valuta

10% depresijacija dinara (60.310) (1.022)

5.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja tim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:

• depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća;• depozite sa tržišta novca i kredite stranih banaka i finansijskih institucija; • dostupne kredite većinskog akcionara; • dostupne kredite međunarodnih finansijskih institucija; • akcijski kapital.

Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diverzifikacija u smislu valute, geograf-ske strukture, porekla, proizvoda i trajanja.

Usklađenost, odnosno kontrolisana neusklađenost dospeća i kamatnih stopa sredstava i obave-za od suštinskog je značaja za upravljanje poslovanjem. Banke obično nisu u potpunosti ročno usklađene, s obzirom na to da su poslovi često neizvesnog trajanja i različitih tipova. Neusklađena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali takođe povećava i rizik od gubitka.

Dospeća sredstava i obaveza i sposobnost Banke da zameni, po prihvatljivom trošku, kamatono-sne obaveze kako dospevaju, bitni su faktori u proceni likvidnosti Banke i njenoj izloženosti riziku od promena kursa i kamatnih stopa.

Zahtevi za likvidnost, neophodnu da bi se pokrilo aktiviranje garancija i stand-by akreditiva, znat-no su manji od iznosa obaveza jer Banka uopšteno gledano ne očekuje da će treća lica povlačiti sredstva po tom osnovu. Ukupna ugovorena suma potencijalne obaveze ne predstavlja neop-hodno buduće zahteve za gotovinom, s obzirom na to da će mnoge od ovih obaveza isteći ili biti otkazane bez odliva gotovine.

nederivatni tokovi gotovine

Iznosi prikazani u tabeli koja sledi prikazuju nediskontovane tokove gotovine za 2010. i 2009. go-dinu:

35

PRiLozi

a) Bilans stanja

na

dan

31.

dece

mbr

a 20

10.

do

1 mes

eca

1-3

mes

eca

3-12

mes

eci

1-5

godi

naPr

eko

5 go

dina

Uku

pno

Tran

sakc

ioni

i os

tali

depo

ziti

116.

885.

278

881.1

4368

7.61

62.

026

.210

1.762

.038

122.

242.

285

Oba

veze

po

kred

itim

a 40

.182

-64

7.42

522

.442

.517

634.

295

23.7

64.4

19

Subo

rdin

irane

oba

veze

-

529.

852

--

-52

9.85

2

Ost

ale

obav

eze

28.9

03

--

--

28.9

03

Uku

pno

obav

eze

(u

govo

reni

dat

umi

dosp

eća)

116.

954.

363

1.410

.995

1.335

.041

24.4

68.7

272.

396.

333

146.

565.

459

Sred

stva

koj

a se

drž

e ra

di

upra

vlja

nja

rizik

om

likvi

dnos

ti (u

govo

reni

da

tum

i dos

peća

)81

.718

.968

4.20

5.32

520

.60

9.55

825

.100

.466

43.4

54.0

5417

5.0

88.3

71

na

dan

31. d

ecem

bra

200

9.d

o 1 m

esec

a1-

3 m

esec

a3-

12 m

esec

i1-

5 go

dina

Prek

o 5

godi

naU

kupn

o

Tran

sakc

ioni

i os

tali

depo

ziti

63.2

25.0

09

4.81

1.686

37.4

78.8

632.

109.

574

445.

092

108.

070.

224

Oba

veze

po

kred

itim

a 21

.932

-

-

-

- 21

.932

Subo

rdin

irane

oba

veze

-

-

- 47

9.44

4

-

479.

444

Ost

ale

obav

eze

14.17

345

6.41

1-

--

470.

584

Uku

pno

obav

eze

(u

govo

reni

dat

umi

dosp

eća)

63.2

61.11

45.

268.

097

37.4

78.8

632.

589.

018

445.

092

109.

042

.184

Sred

stva

koj

a se

drž

e ra

di

upra

vlja

nja

rizik

om

likvi

dnos

ti (u

govo

reni

da

tum

i dos

peća

)72

.518

.221

967.

651

11.7

63.0

4422

.443

.257

33.2

20.3

2814

0.91

2.50

1


b) Vanbilansne pozicije

na dan 31. decembra 2010.ne duže

od 1 godine 1-5 godinaPreko

5 godina Ukupno

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 2.844.324 3.118.965 1.054.315 7.017.604

Garancije i akreditivi 1.322.643 10.568.640 10.098.119 21.989.402

Ostale neopozive obaveze 627.459 905.347 - 1.532.806

Operativni lizing 104.671 - - 104.671

Obaveze iz kapitala 51.215 - - 51.215

Ukupno 4.950.312 14.592.952 11.152.434 30.695.698

na dan 31. decembra 2009.

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 11.525.211 3.383.569 1.045.672 15.954.452

Garancije i akreditivi 628.994 15.833.701 9.910.003 26.372.698

Ostale neopozive obaveze 22.257.254 1.157.935 - 23.415.189

Operativni lizing 93.167 - 93.167

Obaveze iz kapitala 41.640 - - 41.640

Ukupno 34.546.266 20.375.205 10.955.675 65.877.146

derivatni tokovi gotovine

Na dan 31. decembra 2010. Banka nije imala obaveze po osnovu derivatnih ugovora.

5.4. operativni rizik

Operativni rizik jeste rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke pro-uzrokovan ljudskom greškom, neadekvatnim internim procedurama i procesima, neadekvatnim upravljanjem informacionim sistemom i drugim sistemima banke, kao i usled nepredviđenih ek-sternih događaja (ekonomska sredina, promene u bankarskom sistemu, tehnološki razvoj i slično). Deo tog rizika jeste i pravni rizik, koji proističe iz nemogućnosti banke da se usaglasi sa pravnim ili ugovornim odredbama, što može imati negativan uticaj na operacije ili status banke.

Rizici se prate po poslovnim sektorima i po vrstama događaja operativnog gubitka i redovno se analiziraju, kako bi se preduzele neophodne izmene.

37

PRiLozi

5.5. Upravljanje kapitalom

Banka održava i aktivno upravlja kapitalom kako bi pokrila rizike inherentne za poslovanje. Ciljevi Banke, u upravljanju kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, jesu da:

• obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koje je definisala Narodna banka Srbije,• da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po principu „nastavka poslovanja“,• da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke.

Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:

• minimalni iznos kapitala od EUR 10 milliona;• racio adekvatnosti kapitala od 12%.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki:

Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije kao minusne stavke osnovnog kapitala.

Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisiona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu, rezerve iz dobiti za opšte bankarske rizike do 1.25% rizične aktive, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopun-skog kapitala.

Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: nedostajući iznos rezervi za procenjene gubitke, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital.

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva utvrđuju se u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna koeficijenta adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva se uvećavaju za procenjene tržišne rizike.

U sledećoj tabeli je prikazana struktura ukupnog kapitala Banke na dan 31. decembra 2010. godine, kao i koeficijent adekvatnosti kapitala:


2010. 2009.

Osnovni kapital 30.618.997 30.774.958

Dodatni kapital 110.298 196.578

Odbitne stavke

Nedostajući iznos rezervi za potencijalne gubitke (11.853.295) (12.158.730)

Učešće u kapitalu preko 10% (20.479) (20.479)

Ukupno kapital 18.855.521 18.792.327

Rizična aktiva:

Bilansna aktiva 104.413.843 78.424.188

Vanbilansna aktiva 14.956.117 23.641.704

Devizni rizik 666.862 60.354

Cenovni rizik 671.923 384.006

Ukupno rizična aktiva 120.708.745 102.510.252

adekvatnost kapitala 15.6% 18.3%

U toku tog perioda nije bilo materijalnih promena u upravljanju kapitalom Banke.

5.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost predstavlja iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti, odnosno obaveza izmiriti, u nezavisnoj transakciji između obaveštenih i voljnih strana. Tržišna cena, gde postoji aktivno tr-žište (kao što je priznata berza), nabolji je dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta. Međutim, tržišne cene nisu dostupne za niz finansijskih sredstava i obaveza koje banka ima. Stoga, kada tržišna cena finansijskih instrumenata nije dostupna, fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza se procenjuje tako što se koriste sadašnja vrednost ili druge tehnike procena koje su zasnovane na trenutno preovlađujućim tržišnim uslovima.

Na vrednosti dobijene upotrebom tih tehnika znatno utiču pretpostavke koje se tiču i iznosa i vre-mena budućih tokova gotovine i upotrebljenih diskontnih stopa. Sledeće metode i pretpostavke ukazuju na to da je fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza približna njihovim neto sadašnjim vrednostima:

a) Sredstva kojima se trguje, derivati i druge transakcije preduzete u svrhu trgovanja, kao i štedni zapisi, HoV raspoložive za prodaju i sredstva i obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, mere se po fer vrednosti, oslanjajući se na kotirane cene na berzi ukoliko su dostupne. Ukoliko vrednosti kotirane na berzi nisu dostupne, onda se fer vrednosti procenjuju upotrebom tehnika procene zanovanih na postojećim tržišnim podacima.

b) Sva ostala sredstva i obaveze Banke iskazani su po varijabilnim kamatnim stopama, kojima se u redovnim intervalima ponovo određuje cena. Stoga, Banka nije značajnije izložena riziku pro-

39

PRiLozi

mene fer vrednosti, a sadašnja vrednost finansijskih sredstava i obaveza je u znatnoj meri ista kao i njihova fer vrednost, osim ako nije drugačije naznačeno.

5.6.1. Sredstva i obaveze po fer vrednosti

a) Hijerarhija fer vrednosti

MSFI 7 navodi redosled tehnika procene zasnovane na prepostavkama upotrebljenim u tim tehni-kama procene a koje mogu biti pretpostavke koje se mogu ili ne mogu posmatrati. Pretpostavke koje se mogu posmatrati odražavaju tržišne podatke dobijene iz nezavisnih izvora; pretpostavke koje se ne mogu posmatrati odražavaju pretpostavke Banke o tržištu. Te dve vrste prepostavki oformile su sledeću hijerarhijsku strukturu fer vrednosti:

• Nivo 1 – kotacija cena na aktivnim tržištima (bez modifikacija) za identična sredstva i obaveze; • Nivo 2 – pretpostavke, izuzimajući kotirane cene iz nivoa 1, koje se mogu posmatrati za sredstvo

ili obavezu, bilo direktno (tj. u vidu cena) ili indirektno (tj. izvedene iz cena); • Nivo 3 – pretpostavke za sredstvo ili obavezu koje se ne zasnivaju na tržišnim podacima koji se

mogu posmatrati (tj. pretpostavke koje se ne mogu posmatrati).

31. decembar 2010. nivo 1 nivo 2 nivo 3 Ukupno

Finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja

Obveznice stare devizne štednje (Napomena 22) 1.730.759 - - 1.730.759

Akcije (Napomena 22) 15.315 - - 15.315

Trezorski zapisi (Napomena 22) 727.607 - - 727.607

Ukupna sredstva 2.473.681 - - 2.473.681

Ukupne obaveze - - - -

31. decembar 2009. Level 1 Level 2 Level 3 total

Finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja

Obveznice stare devizne štednje (Napomena 22) 753.443 - - 753.443

Akcije (Napomena 22) 11.124 - - 11.124

Ukupna sredstva 764.567 - - 764.567

Ukupne obaveze - - - -

Fer vrednost finansijskih instrumenata koji se drže radi trgovanja na aktivnim tržištima zasniva se na kotiranim tržišnim cenama na datum bilansa stanja. Tržište se smatra aktivnim ako su kotirane


cene lako i blagovremeno dostupne sa berze, od dilera, brokera, industrijske grupe, procenitelja, ili regulatorne agencije i ako te cene predstavljaju stvarne i redovne transakcije na tržištu u nezavi-snim transakcijama. Kotirana tržišna cena koja se upotrebljava za finansijska sredstva Banke jeste trenutna cena tražnje. Ti instrumenti su uključeni u Nivo 1.

5.7. Finansijska kriza

Nedavna kretanja na svetskom finansijskom tržištu i finansijskom tržištu Srbije

Tekuća globalna kriza likvidnosti koja je počela sredinom 2007. godine rezultirala je, između osta-log, smanjenim finansiranjem tržišta kapitala, smanjenom likvidnošću bankarskog sektora, i povre-meno, višim kamatnim stopama na međubankarskom tržištu i veoma visokim stepenom koleblji-vosti na berzama.

Prvi znaci finansijske krize u Srbiji postali su očigledni početkom oktobra 2008. godine. Početkom 2009. godine, Vlada Republike Srbije uvela je niz mera kako bi ublažila efekat krize. Tržište se de-limično stabilizovalo u toku 2009. i 2010. godine, uz postepeni oporavak aktivnosti kreditiranja i povratak tržišta depozita na nivo pre krize.

Uticaj na likvidnost

Kao što je navedeno ranije, nakon značajnog smanjenja štednih depozita stanovništva krajem 2008. godine, situacija na tržištu se popravila, posebno krajem 2009. godine. Istovremeno, li-kvidnost međubankarskog tržišta takođe je pokazala znake oporavka nakon znatnog smanjenja krajem 2008. godine. Stoga, Banka je u toku 2010. godine preduzela raznovrsne mere kako bi povećala depozitnu bazu.

Uticaj na dužnike

Smanjena likvidnost i deprecijacija lokalne valute uticale su na dužnike Banke, što je za posledicu imalo dejstvo na njihovu sposobnost otplate uzetih kredita. Pogoršanje uslova za dužnike takođe se odrazilo na prognoze rukovodstva o tokovima gotovine i procenu obezvređenja finansijskih i nefinansijskih sredstava. U onoj meri u kojoj su informacije dostupne, rukovodstvo Banke je ade-kvatno revidiralo procene budućih tokova gotovine u svojim procenama obezvređenja sredstava.

Uticaj na kolaterale (posebno nekretnine)

Iznos rezervisanja za kredite usled obezvređenja zasnovan je na proceni tih sredstava su rukovod-stva Banke na datum bilansa stanja a nakon što se u obzir uzmu tokovi gotovine koji mogu biti posledica zaplene sredstava umanjeni za troškove pribavljanja i prodaje kolaterala.

41

PRiLozi

6. Prihodi i rashodi od kamata

2010. 2009.

Prihodi od kamata

Prihodi od kamata po osnovu sredstava u dinarima

Krediti 9.180.897 10.804.688

Depoziti 956.646 439.434

Hartije od vrednosti 536.271 358.631


Prihodi od kamata od sredstava u stranoj valuti

Krediti 206.925 11.267

Depoziti 285.289 112.383

Hartije od vrednosti 102.859 21.415


12.069.827 12.755.781

Rashodi kamata

Rashodi kamata po osnovu sredstava u dinarima

Krediti (875) -

Depoziti (487.224) (638.763)

Ostali rashodi (1.103) -

Rashodi kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti

Krediti (417.206) (17.227)

Depoziti (3.525.888) (3.601.351)

(4.432.296) (4.257.341)

dobitak po osnovu kamata 7.637.531 8.498.440


7. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

2010. 2009.

Prihodi od naknada i provizija

Naknade za bankarske usluge 1.320.165 1.202.143

Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 896.834 1.003.858

Ostale naknade i provizije 96.962 113.961

2.313.961 2.319.962

Rashodi od naknada i provizija

Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (21.182) (18.455)

Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (11.694) (11.243)

Provizije za primljene garancije i jemstva (10.549) (18.469)

Ostale naknade i provizije (133.158) (103.754)

(176.583) (151.921)

dobitak po osnovu naknada i provizija 2.137.378 2.168.041

8. neto dobitak po osnovu hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha

2010. 2009.

Dobici po osnovu HoV 114.425 109.236

Gubici po osnovu HoV (193) (10,205)

neto (gubici)/dobici 114.232 99.031

9. neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika

2010. 2009.

Pozitivne kursne razlike 39.576.583 47.094.936

Negativne kursne razlike (48.535.573) (50.870.737)

neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika (8.958.990) (3.775.801)

43

PRiLozi

10. ostali poslovni prihodi

2010. 2009.

Naplaćeni otpisani plasmani 176.492 22.886

Odžavanje neaktivnih računa - 58.361

Izdavanje poslovnog prostora 7.102 3.104

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 1.655 746

Prihodi po osnovu iznajmljivanja sefova 42 83

Prihodi od naplaćenih šteta i sudskih sporova 799 149

Ostali prihodi 62.862 28.783

Ukupno 248.952 114.112


11. neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

2010. 2009.

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

Ukidanje indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija

Potraživanja po osnovu kamata i naknada (Napomena 20) 8.846 1.066

Dati krediti i depoziti (Napomena 21) 10.185 57.974

Ostali plasmani (Napomena 24) - 8.319

Ostala sredstva (Napomena 28) 6.028 21

25.059 67.380

Ukidanje rezervisanja za vanbilansne pozicije

Ukidanje rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) 7.672 182

Ukidanje rezervisanja za vanbilansne pozicije (Napomena 34) 23.897 765

Ukupno 56.628 68.327

Rashodi indirektnih otpisa plasmana, rashodi rezervisanja i rashodi po osnovu suspenzije kamate

Indirektni otpisi plasmana bilansnih pozicija

Potraživanja po osnovu kamata i naknada, promena u fer vrednosti derivata i drugih potraživanja (Napomena 20) (214.801) (238.226)

Dati krediti i depoziti (Napomena 21) (2.085.328) (2.673.204)

Ostali plasmani (Napomena 24) (40.859) (128.770)

Ostala sredstva, avansi i razgraničeni prihodi (Napomena 28) (681) (4.316)

(2.341.669) (3.044.516)

Rezervisanja za vanbilansne stavke (Napomena 34) (26.619) -

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) (150) (2.450)

Rezervisanja za penzije (Napomena 34) (10.717) (2.141)

Ukupno (2.379.155) (3.049.107)

neto prihodi/(rashodi) po osnovu indirektnih optisa plasmana i rezervisanja (2.322.527) (2.980.780)

45

PRiLozi

12. troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

2010. 2009.

Zarade 1.408.255 1.278.302

Porezi na zarade i naknade zarada 226.082 204.616

Doprinosi na zarade i naknade zarada 321.281 292.107

Naknade za privremene i povremene poslove 6.012 2.996

Ostali lični troškovi 59.991 43.872

Ukupno 2.021.621 1.821.893

13. troškovi amortizacije

2010. 2009.

Nematerijalna ulaganja (Napomena 25) 168.522 218.540

Osnovna sredstva (Napomena 26) 385.990 437.049

Ukupno 554.512 655.589

14. operativni i ostali poslovni rashodi

2010. 2009.

Administrativni troškovi 1.726.080 1.617.806

Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 724.644 696.649

Doprinosi 333.353 301.886

Materijali 171.930 168.671

Porezi 88.415 83.177

Otpis potraživanja 21.104 12.735

Otuđenja i otpisi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 11.545 22.246

Sudski troškovi i takse 72.841 28.508

Ostali troškovi 29.617 9.460

Ukupno 3.179.529 2.941.138


Detaljan pregled administrativnih troškova prikazan je u tabeli:

2010. 2009.

Transportne usluge 79.850 76.622

PTT usluge 122.800 128.709

Telefon 42.450 46.977

Održavanje softvera 390.917 365.903

Održavanje hardvera 66.065 77.605

Održavanje osnovnih sredstava 34.780 24.697

Održavanje mreže bankomata 16.483 9.141

Reklama i propaganda 338.656 259.917

Donacije 19.935 24.098

Zakupnina 558.530 585.045

Ostale usluge 55.614 19.092

Ukupno 1.726.080 1.617.806

Na dan 31. decembra 2010. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 724.644 hiljade obuhva-taju sledeće značajne kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 270.502 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu od RSD 35.743 hiljade, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 57.436 hiljada, troškove čišćenja u iznosu od RSD 30.985 hiljada, troškove usluga naplate u iznosu RSD 35.662 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 26.554 hiljada, troškove intelektulanih usluga u iznosu od RSD 33.206 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove.

Na dan 31. decembra 2009. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 696.649 hiljade obuhva-taju sledeće značajne kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 246.752 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu od RSD 76.744 hiljade, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 49.634 hiljada, troškove čišćenja u iznosu od RSD 40.358 hiljada, troškove usluga naplate u iznosu RSD 31.361 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 25.060 hiljada, troškove intelektualanih usluga u iznosu od RSD 23.654 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove.

47

PRiLozi

15. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

2010. 2009.

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza

Plasmani i potraživanja – kursne razlike 43.767.383 53.352.158

Obaveze – kursne razlike 863.971 238.724

Povećanje tržišne vrednosti derivata 4.092 3.100

44.635.446 53.593.982

Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

Plasmani i potraživanja – kursne razlike (33.967.939) (49.195.802)

Obaveze – kursne razlike (1.034.669) (261.105)

(35.002.608) (49.456.907)

neto prihodi/(rashodi) od promene vrednosti imovine i obaveza 9.632.838 4.137.075

16. Porez na dobit

Porez na dobit se sastoji od sledećih poreza:

2010. 2009.

Tekući porez (187.773) (145.914)

Odloženi poreski prihod 74.836 55.564

Ukupno (112.937) (90.350)

Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne poreske stope i bio bi kao što sledi:

2010. 2009.

Dobit/(gubitak) pre oporezivanja 2.733.752 2.841.498

Obračunati porez po stopi 10% (273.375) (284.150)

Troškovi koji se ne priznaju u poreskom bilansu (102.171) (7.679)

Poreski efekat rezultata tekućeg perioda (375.546) (291.829)

Poreski efekat privremenih razlika (11.411) 879

Priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita 86.247 54.686

Iskorišćeni ranije nepriznati poreski krediti 187.773 145.914

Ukupan poreski rashod iskazan u bilansu uspeha (112.937) (90.350)


Obaveza za tekući porez na dobit na dan 31. decembra 2009. godine iznosi RSD 54.018 i sastoji se od obaveze za porez u iznosu od RSD 187.773 hiljada za dobit ostvarenu u 2010. godini umanjene za ranije pretplaćene poreze u iznosu od RSD 133.755 hiljada kao što je prikazano u sledećoj tabeli:

2010. 2009.

Obaveza za tekući porez na dobit 187.773 145.914

Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza na dobit (133.755) (145.914)

Ukupno 54.018 -

17. zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine.

2010. 2009.

Dobitak 2.620.815 2.751.148

Prosečan broj običnih akcija u toku godine 254.224 254.224

zarada po akciji 10.31 10.82

18. gotovina i gotovinski ekvivalenti

2010. 2009.

U dinarima

Žiro račun 471.354 6.634.912

Gotovina u blagajni 720.262 553.024

U stranoj valuti

Devizni računi 191.007 7.104.326

Gotovina u blagajni 1.447.230 1.402.345

Ostala novčana sredstva 15.864 17.796

Ukupno 2.845.717 15.712.403

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008, 12/2009, 39/2009, 44/2009, 47/2009, 111/2009, 12/2010 i 78/2010), obavezna rezerva u dinarima se izdvaja na žiro račun, te se stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembra 2010. godi-ne, obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 499.900 hiljada (2009. godine: RSD 4.287.552 hiljada). Banka može da koristi obaveznu rezervu da održi likvidnost.

49

PRiLozi

19. opozivi depoziti i krediti

2010. 2009.

Krediti po repo transakcijama sa NBS 8.809.775 7.016.111

Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti 20.028.596 14.626.973

Ukupno 28.838.371 21.643.084

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi Narodne banke Srbije, Banka je dužna da obračuna i izdvoji obaveznu rezervu u stranoj valuti na posebnom račun kod Narodne banke Srbije.

Od marta 2010. godine, Odluka o obaveznoj rezervi je izmenjena a posledica te izmene jeste da se dinarski iznos obračunate obavezne rezeve u stranoj valuti postepeno smanjivao tokom perioda kao i procenat primenjivan za obračun rezerve u stranoj valuti po osnovu depozita u stranoj valuti a u odnosu na osnovnu obaveznu rezervu iz februara 2010. godine.

Obavezna rezerva se obračunava u procentima na iznos prosečnog mesečnog stanja depozita u stranoj valuti i indeksiranih obaveza po dinarskim depozitima, kreditima, hartijama od vrednosti, i drugim dinarskim obavezama, kao i indeksiranim dinarskim depozitima primljenim po poslovima koje banka obavlja u ime i za račun trećih lica a koji prelaze iznose plasmana koje je Banka dala iz tih depozita.

20. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

2010. 2009.

Potraživanja u dinarima

Kamata 811.789 619.481

Naknada 181.036 132.016

Prodaja 9.711 8.542

Povećanje fer vrednosti derivata 4.092 -

Ostala potraživanja 37.935

Potraživanja u stranoj valuti

Kamata 13.392 25.592

Naknada 4.318 5.155

Potraživanja za kamatu i naknadu, bruto 1.062.273 790.786

Minus: ispravka vrednosti (367.392) (211.451)

Potraživanja za kamatu i naknadu, neto 694.881 579.335


Promene na ispravkama vrednosti prikazane su u sledećoj tabeli:

2010. 2009.

Početno stanje 211.451 74.094

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 214.801 238.226

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (8.846) (1.066)

Neto kursne razlike 26.831 7.432

Otpis (76.845) (107.235)

Stanje na dan 31. decembra 367.392 211.451

Potraživanja po osnovu promene vrednosti derivata:

2010. 2009.

Fer vrednosti Fer vrednosti

Derivati kojima se trguje

Ugovorni/nominalni

iznos Sredstva Obaveze

Ugovorni/nominalni

iznos Sredstva Obaveze

Valutni svopovi 527.491 4.092 - - - -

Kamatni svopovi 809.322 - - - - -

Ukupno 1.336.813 4.092 - - - -

51

PRiLozi

21. dati krediti i depoziti

2010

.20

09.

Ban

kars

ki

sekt

or u

ze

mlji

Fina

nsijs

ke

orga

niza

cije

Pred

uzeć

aPr

eduz

etni

ciSt

anov

ništ

voSt

rana

lica

ost

ali

klije

nti

Uku

pno

Uku

pno

Dep

oziti

dat

i u

dina

rima

Ost

ali d

ati

depo

ziti

570

.00

0-

--

-5.

350

.00

0-

5.92

0.0

00

8.80

0.0

00

Dep

oziti

dat

i u

stra

noj v

alut

iO

stal

i dat

i de

pozi

ti-

--

--

31.9

36.8

09

-31

.936

.80

922

.337

.825

Ost

ali n

amen

ski

depo

ziti

--

--

-11

1.50

0-

111.5

00

93.7

51K

redi

ti da

ti u

dina

rima

Inve

stic

ioni

kr

editi

--

2.35

7.94

371

7.94

8-

--

3.07

5.89

12.

117.

238

Doz

volje

na

prek

orač

enja

--

215.

884

183.

214

438.

456

-17

583

7.72

91.1

78.9

66K

redi

ti za

obr

tna

sred

stva

--

27.7

55.6

197.

550

.653

--

74.4

7635

.380

.748

21.5

21.6

43St

ambe

ni k

redi

ti-

--

-23

.267

.485

--

23.2

67.4

8517

.680

.211

Ost

ali k

redi

ti-

-5.

381.7

8213

4.18

820

.234

.929

-10

.110

25.7

61.0

09

24.0

31.8

49K

redi

ti da

ti u

stra

noj v

alut

iK

redi

ti za

uvo

z-

-2.

952.

255

--

-29

22.

952.

547

329.

302

Ost

ali k

redi

ti-

-10

6.31

0-

--

4.0

91.9

694.

198.

279

61.0

89d

ati k

redi

ti i

depo

ziti,

bru

to57

0.0

00

-38

.769

.793

8.58

6.0

0343

.940

.870

37.3

98.3

09

4.17

7.02

213

3.44

1.997

98.15

1.874

Min

us: i

spra

vka

vred

nost

i -

-(2

.102.

857)

(1.2

70.4

87)

(1.3

87.3

60)

-(5

.547

)(4

.766

.251

)(3

.168.

772)

dat

i kre

diti

i de

pozi

ti, n

eto

570.

00

0-

36.6

66.9

357.

315.

515

42.5

53.5

1037

.398

.30

94.

171.4

7712

8.67

5.74

694

.983

.102


Kamatne stope na indeksirane kredite pravnim licima kreću se od 3,43% do 12,81% na godišnjem nivou i od 13,00% do 30,00% godišnje na dinarske kredite.

Banka fizičkim licima odobrava dinarske kredite sa valutnom klauzulom, pri čemu se kamata kre-tala u rasponu od 2,1% – 26,0% na godišnjem nivou i dinarske kredite sa kamatom of 11,95% do 33,8% godišnje.

Promene na ispravkama vrednosti za kredite i depozite klijenata predstavljene su u sledećoj tabeli:

Privreda Stanovništvo Hipotekarni

Preduzetnici i mala

preduzeća Ukupno

Početno stanje 1. 1. 2009. 322.094 1.017.957 27.920 584.660 1.952.631

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 110.746 912.401 27.690 1.622.367 2.673.204

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (727) (58.034) - 787 (57.974)

Neto kursne razlike 18.402 52.695 4.188 37.399 112.684

Otpis (111.050) (832.044) - (568.679) (1.511.773)

Stanje na dan 1. 1. 2010. 339.465 1.092.975 59.798 1.676.534 3.168.772

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 194.651 411.256 57.741 1.421.680 2.085.328

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) - (10.185) - - (10.185)

Neto kursne razlike 45.097 60.485 24.184 235.152 364.918

Otpis (17.568) (307.790) (127) (517.097) (842.582)

Stanje na dan 31. 12. 2010. 561.645 1.246.741 141.596 2.816.269 4.766.251

53

PRiLozi

22. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

2010. 2009.

Hartije od vrednosti u dinarima

HoV po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 727.607

Akcije 15.315 11.124

HoV koje se drže do dospeća

Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 9.514.783 4.635.385

Hartije od vrednosti u stranoj valuti

HoV po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Obveznice stare devizne štednje 1.730.759 753.443

HoV raspoložive za prodaju

Akcije 6.059 -

11.994.523 5.399.952

Obveznice stare devizne štednje se odnose na hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“ br. 36/2002). Obveznice su emitovane bez kupona, glase na ime i prenosive su. Obveznice glase na evro a mogu se isplaćivati u dinarima ili u evrima i registro-vane su u Centralnom registru. Navedenim hartijama od vrednosti se aktivno trguje na Beograd-skoj berzi.

23. Udeli (učešća)

2010. 2009.

Udeli (učešća) 20.479 20.479

20.479 20.479

Na dan 31. decembra 2010. godine, Banka ima učešće u kapitalu EFG Leasing-a od 25,56% (31. decembar 2009. godine: 25,56%).


24. ostali plasmani

2010. 2009.

Ostali plasmani u dinarima

Faktoring 93.794 -

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 8.685 11.749

Ostali plasmani 822 936

Pokriveni akreditivi i druga jemstva 942 793

Ostali plasmani u stranoj valuti

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 444.067 424.918

Ostali obavezni depoziti 4.220 3.836


ostali plasmani, bruto 561.903 455.571

Minus: ispravka vrednosti (185.307) (123.614)

ostali plasmani, neto 376.596 331.957

Promene na ispravkama vrednosti predstavljene su u sledećoj tabeli:

2010. 2009.


Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 40.859 128.770

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) - (8.319)

Neto kursne razlike 23.884 (146)

Otpis (3.050) -

Stanje na dan 31. decembar 185.307 123.614

55

PRiLozi

25. nematerijalna ulaganja

Licence i softver

Sredstva u pripremi Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2009.

Nabavna vrednost 1.549.651 102.908 1.652.559

Ispravka vrednosti i obezvređenje (545.166) - (545.166)

neotpisana vrednost 1.004.485 102.908 1.107.393

Godina zavšena na dan 31. decembra 2009.

Početno stanje neotpisane vrednosti 1.004.485 102.908 1.107.393

Nove nabavke - 372.282 372.282

Prenosi 447.437 (447.437) -

Amortizacija (Napomena 13) (218.540) - (218.540)


Na dan 31. decembra 2009. godine




Godina završena na dan 31. decembra 2010.

Početno stanje neotpisane vrednosti 1.233.382 27.753 1.261.135

Nove nabavke 22 346.344 346.366

Prenosi 324.461 (324.461) -

Amortizacija (Napomena 13) (168.522) - (168.522)


Na dan 31. decembra 2010




Neotpisana vrednost nematerijalnih ulaganja ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti.


26. osnovna sredstva

zemljište i građevinski

objekti

oprema i ostala osnovna

sredstva

osnovna sredstva u

pripremi i avansi UkupnoStanje na dan 1. januara 2009.

Nabavna vrednost 1.294.135 1.737.973 2.245.692 5.277.800

Ispravka vrednosti i obezvređenje (417.792) (789.773) (1.207.565)

neotpisana vrednost 876.343 948.200 2.245.692 4.070.235


Početno stanje neotpisane vrednosti 876.343 948.201 2.245.691 4.070.235

Nove nabavke 1.375 12.595 711.192 725.162

Prenos sa avansa ukljucenog u ostala sredstva - 109.509 - 109.509

Prenos 2.824.484 96.875 (2.921.359) -

Smanjenja (1.272) - (1.272)

Otpis (19.375) (2.871) - (22.246)

Donirana sredstva - (899) - (899)

Amortizacija (Napomena 13) (171.516) (265.533) - (437.049)neotpisana vrednost na dan 31. decembar 2009. 3.511.311 896.605 35.524 4.443.440

Na dan 31. decembra 2009. godine

Nabavna vrednost 4.060.696 1.902.691 35.524 5.998.911Ispravka vrednosti i obezvređenje (549.385) (1.006.086) - (1.555.471)

neotpisana vrednost 3.511.311 896.605 35.524 4.443.440


Početno stanje 3.511.311 896.605 35.524 4.443.440

Nove nabavke - 1.652 152.825 154.477

Prenos sa avansa uključenog u ostala sredstva - 1.399 - 1.399

Prenos 89.075 59.316 (148.391) -

Smanjenja - (6.800) - (6.800)

Otpis (6.118) (5.049) - (11.167)

Donirana sredstva - (407) - (407)

Amortizacija (Napomena 13) (179.388) (206.602) - (385.990)


Na dan 31. decembra 2010.

Nabavna vrednost 4.121.104 1.876.281 39.958 6.037.343Ispravka vrednosti i obezvređenje (706.224) (1.136.167) - (1.842.391)


57

PRiLozi

Neotpisana vrednost osnovnih sredstava ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti.

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 558.530 hiljada (2009. godina: RSD 585.045 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina, uključeni su u operativne troškove (Napomena 14).

Na dan 31. decembra 2010. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.

27. odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva i obaveze na dan 31. decembra:

2010. 2009.

Odložena poreska sredstva 301.432 223.368

Odložene poreske obaveze (3.228) -

298.204 223.368

Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike, prenete poreske gubitke i neiskorišćene po-reske kredite.

2010. 2009.

Odložena poreska sredstva na osnovu neiskorišćenih poreskih kredita

- iz 2007. godine 134.712 215.185

- iz prethodnih godina 166.720 -

Odložena poreska sredstva po osnovu privremenih razlika (3.228) 8.183

298.204 223.368

Promene odloženih poreskih sredstava:

2010. 2009.

Početno stanje odloženih poreskih sredstava 223.368 167.804

Promene u toku godine: - -

Smanjenje /(povećanje) odloženih poreskih obaveza i (smanjenje)/povećanje odloženih poreskih sredstava po osnovu privremenih razlika (11.411) 878

Priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita 86.247 54.686

Ukupan odloženi poreski prihod za godinu 74.836 55.564

odložena poreska sredstva 298.204 223.368


Odloženi poreski prihod u bilansu uspeha sastoji se od sledećih stavki:

2010. 2009.

Amortizacija (11.411) 878

Poreski krediti 86.247 54.686

74.836 55.564

Na dan 31. decembra 2010. godine, Banka ima nepriznata odložena poreska sredstva po osnovu poreskih kredita u iznosu od RSD 82.057 hiljade. Poreski krediti su iz perioda od 2003. do 2005. godine, i isteći će 10 godina nakon datuma nastanka. Rukovodstvo veruje da nije sigurno da će buduća dobit omogućiti korišćenje tih poreskih kredita.

59

PRiLozi

28. ostala sredstva

2010. 2009.

Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 554.790 493.967

Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode 55.491 44.899

Razgraničeni ostali troškovi 90.362 64.060

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 8.943 29.921

Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 19.915 2.412

Avansi za kamatu 574.902 1.404.021

Ostali avansi i aktivna vremenska razgraničenja 579 85

1.304.982 2.039.365

Ostala potraživanja u dinarima

Od zaposlenih 243 343

Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 39.658 22.370

Po osnovu avansa datih za osnovna sredstva 26.842 2.217

Po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa 843 1.304

Pretplaćeni porezi na dobit - 53.057

Potraživanja po osnovu kartica 14.265 17.009

Prolazni i privremeni računi (4.549) (6.332)

Ostala potraživanja u dinarima 112.097 102.694

Ostala potraživanja u stranoj valuti

Od zaposlenih 64 1

Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 3.910 6.830

Prolazni i privremeni računi 2.665 815

Ostala potraživanja 7.900 22.860

203.938 223.168

Zalihe

Sredstva stečena naplatom potraživanja 12.809 12.809

Zalihe materijala 6.926 659

19.735 13.468

ostala sredstva, bruto 1.528.655 2.276.001

Minus: ispravka vrednosti potraživanja (19.958) (33.417)

Minus: ostale ispravke vrednosti (394) (394)

ostala sredstva, neto 1.508.303 2.242.190


Promene ispravke vrednosti prikazane su u tabeli:

2010. 2009.


Nove ispravke (Napomena 11) 681 4.316

Ukidanje ispravki (Napomena 11) (6.028) (21)

Neto kursne razlike 2.231 2.280

Isknjižavanje (10.343) (1.811)

Stanje na dan 31. decembra 2010. godine 19.958 33.417

29. transakcioni depoziti

2010. 2009.

Transakcioni depoziti u dinarima

Banke i druge finansijske organizacije 5.351 9.638

Preduzeća 1.461.146 1.670.619

Preduzetnici 470.856 514.578

Stanovništvo 881.485 919.351

Strana lica 30.501 117.747

Drugi komitenti 193.760 207.752

Transakcioni depoziti u stranoj valuti

Banke i druge finansijske organizacije 50.294 33.474

Preduzeća 2.317.600 1.848.317

Preduzetnici 19.400 9.879

Stanovništvo 3.982.941 2.989.002

Strana lica 270.528 250.721

Drugi komitenti 9.532 4.934

Ukupno 9.693.394 8.576.012

61

PRiLozi

30. ostali depoziti20

10.

200

9.

Ban

kars

ki

sekt

or u

ze

mlji

i

osta

le

finan

sijs

ke

inst

ituci

jeja

vni

sekt

orPr

eduz

eća

Pred

uzet

nici

Stan

ovni

štvo

Stra

na li

caD

rugi

ko

mite

nti

Uku

pno

Uku

pno

Ost

ali d

epoz

iti

u di

narim

a

Šted

ni d

epoz

iti-

--

-11

1.20

311

0-

111.3

1367

.670

Nam

ensk

i dep

oziti

--

216.

825

361

16.2

1115

.599

-24

8.99

670

.361

Dep

oziti

kao

sr

edst

vo o

bezb

eđen

ja

datih

kre

dita

-9.

626

14.2

75-

6.73

3-

3.22

033

.854

30.3

00

Ost

ali d

epoz

iti2.

186.

873

90.0

01

3.45

6.21

05.

100

-84

0.0

00

1.394

.421

7.97

2.60

54.

230

.70

9

Ost

ali d

epoz

iti

u st

rano

j val

uti

Šted

ni d

epoz

iti-

--

-59

.095

.742

1.642

.094

-60

.737

.836

50.3

19.4

39

Nam

ensk

i dep

oziti

560

.555

-32

2.64

5-

22.0

01

10.0

6619

.673

934.

940

1.118

.632

Dep

oziti

kao

sre

dstv

o

obez

beđe

nja

datih

kr

edita

--

115.

111

996

1.739

.138

1.80

3-

1.857

.048

2.63

7.41

4

Ost

ali d

epoz

iti3.

045

.195

-4.

322.

549

15.0

814.

631

26.4

12.8

7520

6.78

734

.007

.118

39.0

70.7

65

Uku

pno

5.79

2.62

399

.627

8.44

7.61

521

.538

60.9

95.6

5928

.922

.547

1.624

.101

105.

903.

710

97.5

45.2

90


Godišnja kamatna stopa do 10,8% obračunava se na depozite po viđenju kompanija u dinarima, dok kamatna stopa nav depozite u stranoj valuti iznosi do 5,3% godišnje. Oročeni depoziti kompa-nija u dinarima nose kamatnu stopu od 3,0% do 14,5% godišnje dok oročeni depoziti kompanija u stranoj valuti nose kamatnu stopu od 1,7% do 6,5% godišnje

Godišnja kamatna stopa na tekuće i depozite po viđenju stanovništva iznosi od 0,50% do 9,44% u zavisnosti od valute i dospeća. Kamatna stopa na oročene depozite u stranoj valuti varira od 2,20% do 9,13% dok se godišnja kamatna stopa na oročene depozite u dinarima stanovništva kreće u rasponu od 6,5% do 13%.

31. Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze

2010. 2009.

Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze u dinarima

Ostale finansijske obaveze u dinarima 14.593 829

Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti

Krediti 21.551.962 -

Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 25.588 21.104

Ukupno 21.592.143 21.933

Na dan 31. decembra 2010. godine iznos primljenih kredita od RSD 21.551.962 sastoji se od sledećih elemenata:

Komitentdatum

pozajmicedatum

dospećaKamatna

stopa valuta

iznos u originalanoj

valuti (u hiljadama)

iznos u dinarima

(u hiljadama)

Evropska investiciona banka 11.05.2010 5.10.2017 0.78% CHF 7,453 629,374

Evropska investiciona banka 28.07.2010 7.28.2016 1.65% EUR 6,593 695,550

European Investment Bank 20.05.2010 5.20.2016 1.52% EUR 11,729 1,237,362

Evropska banka za razvoj i rekonstrukciju 15.11.2010 10.8.2014 4.16% EUR 30,000 3,164,946

EFG Eurobank Ergasias 26.03.2010 12.31.2013 3.02% EUR 150,000 15,824,730

Ukupno 21,551,962

63

PRiLozi

32. obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata

2010. 2009.

Obaveze u dinarima

Za kamate 577 78

Za naknade i provizije 2.667 392

Obaveze u stranoj valuti

Za kamate 361 257

3.605 727

33. obaveze za poreze

2010. 2009.

Porez po odbitku na kamate 5.688 -

Porez na dodatu vrednost 13.050 8.180

Drugi porezi i doprinosi 6.561 4.566

Ukupno 25.299 12.746

34. Rezervisanja

2010. 2009.

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 130.189 111.571

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 39 b) 81.758 82.808

Rezervisanja za penzije 30.554 22.280

Rezervisanja za bonuse 70.945 55.080

Ostala rezervisanja 15.417 14.013

Ukupno 328.863 285.752

Na dan 31. decembra 2010. godine, ostala rezervisanja u iznosu od RSD 15.417 hiljada (31. decem-bar 2009: RSD 14.013 hiljade), odnose se na rezervisanje formirano u vezi sa potencijalnim neovla-šćenima povlačenja sredstava sa računa vezanih za obveznice stare devizne štednje.


Promene na rezervisanjima prikazane su u narednoj tabeli:

Rezervisanja za bonuse

Rezervisanja za penzije

Rezervisanja za sudske sporove

ostala rezervisanja

Rezervisanja po

vanbilansnoj evidenciji Ukupno

Stanje na dan 1. 1. 2009. - 24.415 75.441 12.948 104.258 217.062Reklasifikovanja iz obaveza u bruto zarade 89.600 - - - - 89.600

Nova rezervisanja (Napomena 11) - 2.141 2.450 - - 4.591

Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) (34.520) - (182) - (765) (35.467)

Isplata po osnovu rezervisanja za penzije - (4.276) - - - (4.276)

Neto kursne razlike - - 5.100 1.065 8.077 14.242

Stanje na dan 31. 12. 2009. 55.080 22.280 82.809 14.013 111.570 285.752Rezervisanja plaćena tokom godine (55.080) (2.444) (490) - - (58.014)

Nova rezervisanja 70.945 10.717 150 - 26.619 108.432

Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) - - (7.672) - (23.897) (31.569)

Neto kursne razlike - - 6.961 1.404 15.897 24.262

Stanje na dan 31. 12. 2010. 70.945 30.554 81.758 15.417 130.189 328.863

Glavne aktuarske pretpostavke upotrebljene u obračunu rezervisanja za penzije):

2010. 2009.

% %

Diskontna stopa 7.5% 7.5%

Povećanje prosečne zarade na nacionalnom nivou 4.5% 4.0%

Stopa inflacije 3.5% 3.0%

65

PRiLozi

35. obaveze iz dobitka

2010. 2009.

Obaveze iz dobitka 700 700

Obaveze za porez na dobit 54.018 -

Ukupno 54.718 700

36. ostale obaveze

2010. 2009.Obaveze po osnovu zarada i naknadaZa neto zarade 10 - Za privremene i povremene poslove 14 -Ostale obaveze prema zaposlenima 545 302

569 302 Ostale obaveze u dinarimaPo komisionim poslovima 6.017 6.105 Po osnovu primljenih avansa 229 461 Prema dobavljačima 98.843 75.373 Prolazni i privremeni računi 6.061 130.465 Finansijski lizing 18.253 17.233 Ostale obaveze 33.671 33.314 Ostale obaveze u stranoj valutiPo osnovu primljenih avansa 32.145 65.299 Prema dobavljačima 55.418 126.541 Ostale obaveze 1.325 1.317

251.962 456.108 Pasivna vremenska razgraničenja u dinarimaRazgraničene obaveze za obračunatu kamatu 26.248 16.132 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 68.584 59.764 Razgraničeni prihodi po osnovu naknada 690.804 597.951 Razgraničeni prihodi kamata 139.297 116.817 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 62.242 31.432 Pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valutiRazgraničene obaveze za obračunatu kamatu 430.242 176.536 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 9.316 1.547 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 9.447 13.250

1.436.180 1.013.429 Subordinirane obaveze u stranoj valutiSubordinirane obaveze 527.491 479.444 Ukupno 2.216.202 1.949.283


Banka je u toku 2005. godine dobila subordinirani kredit od većinskog akcionara Eurobank Er-gasias u iznosu od EUR 5.000 hiljada (na dan 31. decembra 2010: RSD 527.491 hiljade). Kredit je odobren na period od 6 godina uz promenljivu kamatnu stopu.

37. Kapital

Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak ranijih godina i gubitak tekuće godine:

2010. 2009.

Akcijski i ostali kapital

Akcijski kapital – obične akcije 25.422.400 25.422.400

Akcijski kapital – prioritetne akcije 4.800 4.800

Emisiona premija 6.051.999 6.051.999

Ostali kapital 2.727 2.727

31.481.926 31.481.926

Rezerve banke iz dobiti 303.549 303.549

Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke 6.403.579 3.652.431

Ostale rezerve 230.392 230.392

6.937.520 4.186.372

Akumulirana dobit 28.556 28.556

Akumulirani gubitak - -

Dobit tekuće godine 2.620.815 2.751.148

2.649.371 2.779.704

Ukupno kapital 41.068.817 38.448.002

Broj izdatih akcija 254.272 254.272

Nominalna vrednost akcija iznosi RSD 100.000 po pojedinačnoj akciji.

Prema ugovoru potpisanom između Republike Srbije i EFG Eurobank Ergasias dana 28. marta 2008. godine o donaciji 1.502 obične akcije Republici Srbiji, dana 26. marta 2010. godine Vlada Republike Srbije odlučila je da iskoristi kupovnu opciju prema EFG Eurobank Ergasias.

Iskoristivši pravo ponovne prodaje emitentu, Republika Srbija, kao prodavac i EFG Eurobank Erga-sias, kao kupac, dana 29. marta 2010. godine potpisali su ugovor o kupovini/prodaji 1.502 obične akcije nominalne vrednosti RSD 100.000 po pojedinačnoj akciji što predstavlja udeo od 0.59% ak-cijskog kapitala, po ceni RSD 151.208.17 po pojedinačnoj akciji a u ukupnom iznosu od RSD 227.115 hiljade.

67

PRiLozi

Akcionari Banke na dan 31. 12. 2010. godine predstavljeni su u tabeli koja sledi:

akcionarobične akcije %

Prioritetne akcije %

Ukupne akcije %

EFG Eurobank Ergasias 141.868 55.80% 17 35.42% 141.885 55.80%Berberis Investments Limited 3.690 1.45% - 0.00% 3.690 1.45%EFG N.E. BV Holding Company Holland 108.666 42.74% - 0.00% 108.666 42.74%Agromerkantilija zemljoradnička zadruga - 0.00% 3 6.25% 3 0.00%AKT - 0.00% 1 2.08% 1 0.00%Bambi Banat - 0.00% 3 6.25% 3 0.00%Budućnost - 0.00% 2 4.17% 2 0.00%DunavAD - 0.00% 1 2.08% 1 0.00%Habitpharm - 0.00% 5 10.42% 5 0.00%Kopaonicanka ZP - 0.00% 2 4.17% 2 0.00%Saobracajni institut CIP - 0.00% 3 6.25% 3 0.00%Siemens IT solutions and services - 0.00% 2 4.17% 2 0.00%Stem - 0.00% 1 2.08% 1 0.00%TP Beogradelektro - 0.00% 6 12.50% 6 0.00%Trustex - 0.00% 1 2.08% 1 0.00%ZZ Bajina Bašta - 0.00% 1 2.08% 1 0.00%Ukupno 254.224 100.00% 48 100.00% 254.272 100.00%

Promene u broju običnih i prioritetnih akcija prikazane su u tabeli:

obične akcije Prioritetne akcije

Stanje na dan 31. 12. 2009. 254.224 48

Stanje na dan 31. 12. 2010. 254.224 48

Emisija akcija i promene strukture kapitala Eurobank EFG

Banka u toku 2010. godine nije povećavala kapital.

Emisiona premija

Emisiona premija obuhvata pozitivnu razliku između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. Na dan 31. decembra 2010. godine emisiona premija Banke iznosila je RSD 6.051.999 hiljada (31. decembra 2009: RSD 6.051.999 hiljada).


Rezerve iz dobiti

Rezerve iz dobiti u iznosu od RSD 6.937.520 hiljada (31. decembra 2009: RSD 4.186.372 hiljada) formirane su u skladu sa zakonskom regulativom i statutom Banke dok rezerve u iznosu od RSD 6.403.579 hiljada (31. decembra 2009: RSD 3.652.431 hiljade) predstavljaju rezerve izdvojene u ranijim godinama za procenjene gubitke po osnovu plasmana i vanbilansnih pozicija u skladu sa odlukom Narodne banke Srbije.

Nedostajući iznos rezervi za procenjene gubitke

Na dan 31. decembar 2010. godine nedostajući iznos rezervi za potencijalne gubitke po aktivi i vanbilansnim stavkama klasifikovanim u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije iznosi RSD 11.853.296 hiljada (31. decembra 2009: RSD 12.158.730 hiljada).

38. vanbilansne pozicije

a) Poslovi u ime i za račun trećih lica

2010. 2009.

Plasmani po poslovima u ime i za račun javnog sektora – poljoprivreda

- Kratkoročni 496.644 683.217

- Dugoročni 746.440 871.756

Dugoročni krediti za mlade 255.757 159.156

Ukupno 1.498.841 1.714.129

b) Preuzete buduće obaveze

2010. 2009.

U dinarima

Date garancije i druga jemstva 2.030.627 714.181

Neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 5.618.276 5.591.719

Ostale preuzete neopozive obaveze 1.151.730 9.976.504

U stranoj valuti

Date garancije i druga jemstva 19.958.774 25.658.517

Neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 1.399.329 1.562.734

Ostale preuzete neopozive obaveze 381.076 22.238.685

Ukupno 30.539.812 65.742.340

69

PRiLozi

c) Primljena jemstva za obaveze

2010. 2009.

Osiguranje stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita 25.025.245

16.627.301

Ukupno 25.025.245 16.627.301

d) Derivati

2010. 2009.

Derivati 7.552.811 4.688.902

Ukupno 7.552.811 4.688.902

e) Druge vanbilansne pozicije

2010. 2009.

Primljene hipoteke 88.521.774 73.171.535

Primljene garancije i akreditivi 7.123.396 6.347.945

Obveznice građana u Centralnom registru 133.588.362 125.209.422

Hartije od vrednosti po osnovu repo transakcija sa NBS 8.800.000 7.000.000

Hartije od vrednosti NBS i Ministarstva finansija 7.694.580 4.766.740

Druga vanbilansna aktiva 8.646.077 6.291.486

total 254.374.189 222.787.128

39. Potencijalne obaveze

a) Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga

Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga:

2010. 2009.

U periodu ne dužem od 1 godine 104.671 93.167

U periodu od 1 do 5 godina - -

U periodu preko 5 godina - -

104.671 93.167


b) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2010. godine, protiv Banke se vode tri spora po osnovu isplaćenih obveznica stare devizne štednje neovlašćenim licima sa falsifikovanim dokumentima. Iako u poslu servisira-nja obveznica stare devizne štednje Banka ima ulogu agenta koji poslove servisiranja obveznica vrši u ime i za račun Vlade Repubike Srbije, Banka je izvršila rezervisanja po osnovu obveznica stare devizne štednje u iznosu od RSD 77.334 hiljada (31. decembra 2009: RSD 78.535 hiljada). Na dan 31. decembra 2010. godine Banka je izvršila rezervisanja po osnovu sudskih sporova u ukupnom iznosu od RSD 4.424 hiljada (31. decembra 2009: RSD 4.273 hiljada) – Napomena 34.

40. Usaglašenost sa pokazateljima narodne banke Srbije

Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Zakona o bankama i drugom regulativom Narodne banke Srbije. Na dan 31. decembra 2010. godine, pokazatelji Banke bili su u propisanim okvirima:

Pokazatelji poslovanja Propisani pokazatelji 2010.

Adekvatnost kapitala min 12% 15.63%

Dugoročna ulaganja max 60% 22.25%

Izloženost prema licima povezanim sa Bankom max 20% 7.12%

Zbir velikih izloženosti Banke max 400% 47.10%

Pokazatelj likvidnosti:

- u prvom mesecu izveštajnog perioda min 1 1.37

- u drugom mesecu izveštajnog perioda min 1 2.3

- u trećem mesecu izveštajnog perioda min 1 2.36

Pokazatelj deviznog rizika max 30% 3.54%

Banka je na dan 31. decembra 2010. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.

41. odnosi sa povezanim licima

Eurobank EFG je ćerka-kompanija EFG Eurobank Ergasias, registrovane na Atinskoj berzi. EFG Euro-bank Ergasias je član EFG Grupe čija je krajnja matična kompanija Private Financial Holding Limited koja je u vlasništvu i nad kojim ima indirektnu kontrolu porodica Latsis. Na dan 31. decembra 2010. go-dine, EFG Grupa drži 44,82% običnih akcija EFG Eurobank Ergasias i glasačkih prava 100% kontrolisanih ćerki-kompanija. Preostale obične akcije i glasačka prava drže investitori – institucije i pojedinici. Banka obavlja brojne transakcije sa povezanim licima u toku svog redovnog poslovanja.

71

PRiLozi

Transakcije sa povezanim licima na dan 31. decembra 2010. godine prikazane su u tabeli:

euro

bank

er

gasi

as

iMo

in

vest

men

t Pr

oper

ty

eFg

Pr

oper

ty

Serv

ices

eFg

Le

asin

g

ReC

o

Real

Pr

oper

ty

eFg

Se

curit

ies

Serb

ia

eFg

a

sset

Fi

n

eFg

B

usin

ess

serv

ices

eFg

new

eu

rope

Fu

ndin

g Bv

Priv

ate

bank

Lu

xem

bour

gA

ktiv

aD

eviz

ni ra

čun

170

.695

--

--

--

--

-Po

traž

ivan

ja z

a ka

mat

u i

nakn

adu

9.22

2-

--

--

--

--

Plas

man

i kom

itent

ima

37.2

86.8

09

794.

00

0-

--

--

--

-U

češć

a u

kapi

talu

--

-20

.479

--

--

--

Ost

ala

potr

aživ

anja

4.31

7-

-10

--

--

--

Uku

pno

aktiv

a37

.471

.043

794.

00

0-

20.4

89-

--

--

-Pa

siva

Oba

veze

pre

ma

klije

ntim

a 2

7.27

4.50

9 73

.317

65.8

562.

251.8

6515

8.24

8-

45.5

267.

751

--

Oba

veze

za

uzet

e kr

edite

i p

ozaj

mic

e 15

.824

.730

-

--

--

--

--

Subo

rdin

irani

kre

dit

527.

491

--

--

--

--

-O

bave

ze z

a ka

mat

u10

.60

1-

--

--

--

--

Ost

ale

obav

eze

--

--

--

--

--

Uku

pno

obav

eze

43.6

37.3

3173

.317

65.8

562.

251.8

6515

8.24

8-

45.5

267.

751

--

Prih

odi

Prih

odi p

o os

novu

kam

ata

1.137

.560

25.9

1190

39-

-10

2-

--

Prih

odi p

o os

novu

HoV

53.9

24-

--

--

--

--

Prih

odi o

d na

knad

a15

.420

2.0

2212

369

03.

735

-23

55

216

-

Prih

odi o

d za

kupn

ine

-32

13.

377

2.48

5-

919

--

--

Uku

pno

prih

odi

1.20

6.90

428

.254

3.59

03.

214

3.73

591

933

75

216

-R

asho

diR

asho

di k

amat

a53

4.94

6-

3.12

940

.286

1.188

-1.1

7465

6-

-Za

kup

--

--

--

--

--

Ras

hodi

nak

nada

9.53

8-

12.5

26-

--

1.70

0-

--

Usl

uge

26.14

9-

--

--

--

--

Uku

pno

rash

odi

570.

633

-15

.655

40.2

861.1

88-

2.87

465

6-

-Va

nbila

nsA

kred

itivi

2.

488.

866

--

-38

2.26

2-

--

-92

2.21

8SP

OT

tran

sakc

ije93

2.96

1-

--

--

--

--

Ost

ale

vanb

ilans

ne

stav

ke

-10

1.00

0-

31-

--

--

-


Transakcije sa povezanim licima na dan 31. decembra 2009. godine prikazane su u tabeli:

euro

bank

er

gasi

as

iMo

in

vest

men

t Pr

oper

ty

eFg

Pr

oper

ty

Serv

ices

eFg

Le

asin

g

eFg

a

sset

Fi

nB

usin

ess

exch

ange

Rom

ania

it

Sha

red

Serv

ices

ReC

o

Real

Pr

oper

ty

eFg

new

eu

rope

Fu

ndin

g Bv

eFg

Se

curit

ies

Serb

ia

eFg

B

usin

ess

Serv

ices

Akt

iva

Dev

izni

raču

n7.

080

.30

6

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-Po

traž

ivan

ja z

a ka

mat

u i

nakn

adu

18

.983

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-Pl

asm

ani k

omite

ntim

a31

.137.

825

-

7.64

4

9

-

-

-

-

-

73

.479

-

Uče

šća

u ka

pita

lu

-

-

-

20

.479

-

-

-

-

-

-

-O

stal

a po

traž

ivan

ja

6.4

27

-

-

-

-

-

-

-

11

5 2

.30

1 14

0

Uku

pno

aktiv

a38

.243

.541

-

7

.644

20

.488

-

-

-

-

115

7

5.78

0

140

Pa

siva

Oba

veze

pre

ma

klije

ntim

a33

.771

.840

11.7

41

29.

130

1.4

06.

753

49.

135

-

-

115.

271

-

7.0

77

12

.083

O

bave

ze z

a uz

ete

kred

ite i

poza

jmic

e

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

Subo

rdin

irani

kre

dit

479

.444

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

O

bave

ze z

a ka

mat

u

14.18

2

-

- -

-

-

-

-

-

-

-

O

stal

e ob

avez

e

-

-

-

17.2

33

-

-

-

-

-

-

-

Uku

pno

obav

eze

34.2

65.4

66

11

.741

29.

130

1.4

23.9

86

49.

135

-

-

115.

271

-

7.07

7 1

2.0

83

Prih

odi

Prih

odi p

o os

novu

kam

ata

1.592

.40

9

3.40

2

1.6

96

1.14

9

18

-

-

-

-

4.2

96

-

Prih

odi p

o os

novu

HoV

6

0.8

06

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

Prih

odi o

d na

knad

a

-

495

3

18

4

56

-

-

-

3

.450

9

62.6

41

41

3

17

Prih

odi o

d za

kupn

ine

-

3

26

1.0

59

--

--

--

2

.276

-

Uku

pno

prih

odi

1.653

.215

4.2

23

3.07

3 1.

605

18

-

- 3

.450

9

62.6

41

6.9

85

17

R

asho

diR

asho

di k

amat

a 3

60.4

00

-

1.4

49

17.2

44

6

.684

-

-

1.9

15

-

29

8

1.97

8 Za

kup

-

-

-

-

7.6

17

-

-

-

-

-

-

R

asho

di n

akna

da

27.5

11

--

--

--

--

--

Usl

uge

-

13

.475

11.8

35

-

-

3.

410

24

4.0

15

-

-

-

-

Uku

pno

rash

odi

387.

911

13

.475

13.2

84

17.

244

14.

301

3

.410

2

44.0

15

1.9

15

-

298

1.978

Va

nbila

nsA

kred

itivi

6.

190

.50

8

-

-

-

-

-

-

3

63.5

81

-

-

-

SPO

T tr

ansa

kcije

10

.027

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

O

stal

e va

nbila

nsne

sta

vke

-

-

-

93.3

32

70

.50

0

-

-

-

-

722

-

73

PRiLozi

Na dan 31. decembra 2010. godine, krediti zaposlenima iznosili su RSD 2.457.925 hiljada (31. de-cembra 2009. godine: RSD 1.542.403 hiljada). Krediti su odobravani u skladu sa poslovnom po-litikom banke, a kamatne stope se kreću u rasponu od 2.17% do 10,03% za stambene kredite, i u rasponu od 6,0% do 18,3%.za potrošačke kredite

a) Naknade ključnom osoblju

2010. 2009.

Troškovi plata i drugih naknada 95.326 80.489

95.326 80.489

42. devizni kursevi

Kursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra u RSD prikazani su u narednoj tabeli:

31. decembar

2010. 2009.

USD 79.2802 66.7285

EUR 105.4982 95.8888

CHF 84.4458 64.4631

43. Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima

Prema odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji, Banka je usaglasila potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima na dan 30. oktobara 2010. godine.


44. Upravni odbor

Članovi Upravnog odbora Eurobank EFG na dan 31. decembra 2010. godine navedeni su na slede-ćoj tabeli:

Predsednik Članovi

Karakasis Theodoros Piergiorgio Pradelli

Stavros Ioannou

Nikolaos Aliprantis

Evagelos Kavvalos

Angelos Tsichrintzis

Slobodan Slović

Ivan Vujačić

45. događaji nakon perioda izveštavanja

Nije bilo značajnijih događaja nakon datuma bilansa stanja koje bi bilo neophodno obelodaniti u Finansijskim izveštajima.

Predsednik Izvršnog odbora Filippos Karamanolis

Finansijski direktor Slavica Pavlović


eFG GRUPa

xxxxxxxxxxxxxxx

77


EFG Grupa jeste međunarodna bankarska grupacija, koja je u sastavu kompanije Eurobank Financial Group EFG (Luksemburg) S.A. Grupa je sastavljena od dve i odvojene podgrupe, od kojih svaka ima svoj upravni odbor, menadžment, poslovni i geografski opseg, i regulatorni nadzor: 1. EFG International, globalna privatna bankarska Grupa prisutna širom sveta koja se bavi privatnim

bankarstvom i upravljanjem sredstvima, sa sedištem u Cirihu, Švajcarska, koja je kotirana kao EFGN na švajcarskoj berzi (SIX Swiss exchange), čija je direktna matična kompanija European Financial Group SA, sa sedištem u Ženevi koju nadgleda švajcarska FINMA.

2. Eurobank EFG, koja je jedna od najvećih bankarskih grupacija u Grčkoj, kotirana na atinskoj berzi (EU-ROB), nudi sve vrste bankarskih proizvoda, upravljanje sredstvima, osiguranje i ostale usluge u celoj Grčkoj, kao i u Centralnoj, Istočnoj i jugoistočnoj Evropi, Velikoj Britaniji i Luksemburgu. Na konsolidova-noj osnovi nadgledana je od strane Centralne banke Grčke.

eFg gRUPa

eurobank Financial group eFg (Luksemburg) S.a.5, jean-MonnetL-2180 Luksemburgwww.efggroup.com

eFg international a.g.Bahnhofstrasse 128001 CirihŠvajcarskawww.efginternational.com

eFg eurobank ergasias S.a.(Eurobank EFG)20 Amalias Av.10557 AtinaGrčkawww.eurobank.gr

79

eFG GRUPa

www.eurobankefg.rs

Documents

godišnji izveštaj 2010. - Eurobank a.d. · uslugu „elektronskog izvoda” i otplatu kreditnih kartica u ratama, „Veliko srce” donatorsku kreditnu kar-ticu, novi proizvod „Dečja