GODINJAK REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI U SRBIJI

GODI!NJAK REFORME SEKTORA

BEZBEDNOSTI U SRBIJI

Centar za civilno-vojne odnoseDan Graf

Septembar 2009.

Naslov: Godinjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji

Urednici: Miroslav Hadi, Bogoljub Milosavljevi, Sonja Stojanovi i Filip Ejdus

1. izdanje

Tehniki urednik Predrag Petrovi

Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, Gunduliev venac 48Tel: +381 11 32 87 226, o%ce@ccmr-bg.org, www.ccmr-bg.org

Istraivaki tim: Bogoljub Milosavljevi, ore Popovi, ore Vukovi,

Filip Ejdus, Jelena Petrovi, Jelena Radoman, Jelena Unijat, Marko Miloevi, Marko Savkovi, Milorad Timoti, Miroslav Hadi,

Predrag Petrovi, Sonja Stojanovi i Zorana Atanasovi

Staisti istraivai: Biljana orevi, Ivan Dimitrijevi, Miljana Golubovi, Nikola ivkovi

Lektura i korektura: Tatjana Hadi

Prevodioci: Ivana Meklvejn, Ljija Nikoli,

Vesna Podgorac i Zorica Nenadovi!

!"#$%&'()*"+$'"'(),-%./0*1($'-*"-*0,$2'!"#"$%"&'()$($*+,-.$/(0(1()$

"#$%&!'()*)+*),-.,*(/*/

2+34,(567$8.&7",$9"$2(:(0&+;:+'&.$+$?.+5,"

Sadr!aj

Uvod 1

O Projektu, Miroslav Hadi i Filip Ejdus 3Skraenice 10Spisak tabela, antr)lea, gra)kona i ilustracija 13

Prvi deo: Nalazi, indeksi i preporuke 17

Bilans reforme, Miroslav Hadi 19Glavni nalazi istraivanja 28Indeksi reformisanosti 39Preporuke 49

Drugi deo: Analitiki okvir 63

Koncept reforme sektora bezbednosti, Filip Ejdus 65Pristup merenju napretka u reformi sektora bezbednosti, Sonja Stojanovi 71Konteksti reforme sektora bezbednosti, Miroslav Hadi 105

Trei deo: Reforma sektora bezbednosti u Republici Srbiji 135

Glava I: Dravni akteri koji koriste silu 137

Vojska, ore Popovi 139Policija, Sonja Stojanovi 165Pravna ureenost delovanja policije, Bogoljub Milosavljevi 211Bezbednosno-obavetajne slube, Bogoljub Milosavljevi i Predrag Petrovi 218Dravni organi sa odreenim policijskim ovlaenjima, Marko Savkovi 249

Glava II: Dravni akteri koji ne koriste silu 277

Narodna skuptina, Filip Ejdus 279Pravosue, Bogoljub Milosavljevi i Jelena Unijat 292Zatvori, Bogoljub Milosavljevi i Jelena Unijat 316

Glava III: Nedravni akteri koji koriste silu 331

Privatne bezbednosne kompanije, Marko Miloevi 333

Glava IV: Nedravni akteri koji ne koriste silu 355

Organizacije civilnog drutva, Zorana Atanasovi 357

etvrti deo: Prilozi 387

Hronologija reforme sektora bezbednosti u Srbiji 389Predmetni indeks 413Istraivaki tim 421O centru 427Summary 431

UVOD

3UVO

D

O PROJEKTUMiroslav Hadi i Filip Ejdus

Knjiga koju predajemo javnosti plod je dvogodinjeg rada istraivaa i saradni-ka Centra za civilno-vojne odnose. U njoj su skupljeni i predoeni podaci i nala-zi do kojih se dolo tokom realizacije projekta Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Istraivanje je zapoeto 2006. godine, a dovreno krajem 2008. godine. Ova knjiga je namenjena svima onima koji su zaintereso-vani za teoriju i praksu reforme sektora bezbednosti. Ona moe posebno biti zanimljiva studentima nacionalne i meunarodne bezbednosti, kao i profesi-onalcima iz sektora bezbednosti Srbije koji ele da upotpune svoja saznanja o tokovima njegove reforme.

Ovde je reforma sektora bezbednosti shvaena holistiki, odnosno kao skup politika i postupaka koji tee ka e)kasnijem i efektnijem pruanju ljudske i drav-ne bezbednosti u okvirima demokratske vladavine. U skladu sa tim, u analitiki okvir uli su ne samo dravni organi koji upotrebljavaju silu, ve i njihovi civilni naredbodavci i kontrolori, kao i nedravne i privatne organizacije, bilo da su za-duene za pruanje bezbednosnih usluga, bilo za javni nadzor.1 Istraivanjem je zahvaen period od 5. oktobra 2000. godine do kraja 2008. godine. Meutim, 2006. godina izabrana je kao nulta taka od koje je meren i ocenjivan napredak reforme sektora bezbednosti u Srbiji. To stoga, to je Srbija tek nakon osamo-staljenja Crne Gore, kao i nakon usvajanja svog Ustava (2006) preuzela potpunu nadlenost nad zateenim sektorom bezbednosti i njegovim akterima.

Valja napomenuti i to da je re o prvom istraivanju ove vrste, u kome je na jednom mestu konceptualno holistiki, teorijski utemeljeno i metodoloki siste-matizovano analizirano stanje i ocenjivan napredak ostvaren u procesu reforme sektora bezbednosti u Srbiji.

Politi"ki i bezbednosni kontekst istra!ivanja

Demokratske reforme u Srbiji, koje su zapoete 5. oktobra 2000. godine, nisu na podjednak nain zahvatile sva podruja drutva i drave. U nekim delovi-ma drutvenog sistema, kao to su, na primer, ekonomski i )nansijski, dogodile su se radikalne izmene, pre svega, svojinskih odnosa. Za razliku od toga, sektor bezbednosti u Srbiji jo uvek je optereen nasleem iz 1990-ih godina prolog veka. tavie, ovaj se sektor naao pred novonastalim politikim i bezbednosnim izazovima, na koje srpsko drutvo i njegove elite jo uvek nisu pronale valjane

1 Videti deo koji govori o konceptu RSB: Drugi deo, str. 66

4GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

odgovore. Ubistvo prvog demokratskog premijera u martu 2003. godine, u kome su uestvovali i neki pripadnici sektora bezbednosti, kao i nesposobnost drave da okona saradnju sa Tribunalom u Hagu samo su neki od nereenih problema iz prolosti koji direktno utiu na tempo i domete reforme mesnog sektora bezbednosti. Takoe, zbog nepostojanja krovnih dokumenata, poput Nacionalne strategije bezbednosti i Strategije odbrane, teko je rei da Repu-blika Srbija ima jasnu politiku bezbednosti. U prilog tome svedoi i injenica da se jo uvek ne zna da li e, kada e i kako e biti operacionalizovana odluka Narodne skuptine o vojnoj neutralnosti Republike Srbije, doneta u decembru 2007. godine. Ne udi stoga da je tu skoro dolo do javnog i, navodno, samo koncepcijskog razilaenja izmeu Generaltaba i Ministarstva odbrane. Ovo razmimoilaenje je, da podsetimo, kulminiralo u decembru 2008. godine kada je Naelnik Generaltaba javno ustvrdio da Srbija jo uvek nije de)nisala svoju politiku odbrane.

Problemi, naalost, ne postoje samo u sistemu odbrane. Tokom poslednjih nekoliko godina je, na primer, znaajno porastao broj dravnih organa koji su do-bili pravo da upotrebljavaju neka policijska ovlaenja kojima se zadire u osnov-na ljudska prava i slobode. To znai da u Srbiji, pored tradicionalnih aktera kao to su slube bezbednosti, policija i sudovi, ta ovlaenja sada imaju i poreska policija, carina i Uprava za spreavanje pranja novca.2 Da stvar bude ozbiljnija, primenjuju se razliite procedure za odobravanje primene posebnih mera. Povrh svega, nosioci ovih ovlaenja su u nejednakoj meri podvrgnuti parlamentarnoj, sudskoj i javnoj kontroli i nadzoru. O stanju u sektoru bezbednosti dodatno sve-doi i podatak o tome da status privatnog sektora bezbednosti u Srbiji jo uvek nije zakonski ureen uprkos tome to je, prema nekim procenama, u njemu za-posleno oko 50.000 ljudi, odnosno vie nego u vojsci ili policiji.3

Razlozi za sprovo#enje istra!ivanja

Reforma sektora bezbednosti je predstavljala jedan od deklarisanih ciljeva svih demokratskih vlada u Srbiji od 2000. godine do danas. Znaajna ekonomska sredstva i politika energija uloeni su u menjanje sektora koji je dugo godina bio vie deo unutranjeg bezbednosnog problema nego deo reenja. Istini za volju, u meuvremenu je dolo do brojnih pozitivnih promena, ali je ostalo jo mnogo toga da se uradi. Meutim, do danas niko nije na jednom mestu i na si-stematizovan nain izneo pregled postignua i propusta u dosadanjoj reformi sektora bezbednosti Republike Srbije. Nadoknaivanje tog nedostatka glavni je cilj publikacije koja se nalazi u Vaim rukama.

2 Miroslav Hadi i Predrag Petrovi, urs., Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlaenja (Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2008), 7.3 Sonja Stojanovi, ur., Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji prijatelj ili pretnja? (Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2008), 51-58.

5UVO

D

Ona je, kao to je ve reeno, plod dvogodinjeg rada istraivaa i saradnika Centra za civilno-vojne odnose na projektu pod nazivom Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Za tu svrhu su u okviru Projekta prvo razvija-ni postupci i instrumenti za sveobuhvatno mapiranje sektora bezbednosti. Njima se najpre htelo ustanoviti to ko sve u Srbiji pripada ovom sektoru, te koja ovla-enja i nadlenosti poseduje. Ovi su postupci potom, uz nuna prilagoavanja, iskorieni za analizu i sticanje sistematskog uvida u stanje i domete dosadanje reforme sektora bezbednosti u Srbiji, kao i za analizu prepreka na koje se tom prili-kom nailazilo. Centar je, uz ostalo, na ovaj nain eleo da prui dodatnu a konkret-nu podrku daljoj reformi ovog sektora, kao i podrku ukljuenju Srbije u evropsku i evroatlantsku bezbednosnu zajednicu. Nalazi izloeni u ovoj publikaciji bi ujedno u godinama koje slede trebalo da omogue redovno beleenje promena u ovom sektoru, kao i javno nadgledanje tokova reformi i merenje njihovog napretka, te napretka ostvarenog u bezbednosnoj saradnji i integraciji Republike Srbije.

Publikovanjem svojih nalaza Centar za civilno-vojne odnose ujedno eli da doprinese boljoj obavetenosti graana, kao i podizanju njihovih znanja o ovim temama. Na taj nain Centar istovremeno hoe da pomogne mesnim organi-zacijama civilnog drutva da lake i uspenije nadziru ceo sektor bezbednosti, a posebno dravne aparate sile. Ovim on eli i da podstakne bri protok javnih informacija o sektoru bezbednosti meu politikim odluiocima, profesionalci-ma i nezavisnim strunjacima u Srbiji. To bi pak moglo da doprinese unapree-nju politike nacionalne bezbednosti, te zasnivanju ove politike na akademskim istraivanjima, kao i na zasadima demokratske bezbednosne kulture. Projektni tim se ujedno nada da e primenjeni postupci i instrumenti za merenje napretka reforme izazvati interesovanje domae i strane akademske javnosti i doprineti daljem razvoju studija bezbednosti u Srbiji.

Tok istra!ivanja

Tokom prve godine (2007) istraivai su se prvenstveno bavili razradom teorij-skog i metodolokog okvira za istraivanje. Najvei izazov predstavljalo im je oblikovanje postupaka i sredstava za merenje napretka reforme sektora bezbed-nosti. To je istraivae suoilo sa nizom teorijskih i metodolokih, ali i sa nizom praktinih problema i pitanja. Trebalo je prvo utvrditi da li je uopte mogue eg-zaktno meriti i numeriki vrednovati napredak u reformi sektora bezbednosti. Ako pak jeste, onda je trebalo utvrditi u odnosu na ta treba meriti ovaj napredak, kao i po kojim ga indikatorima treba meriti. Takoe, nametalo se i pitanje da li je re o optevaeim indikatorima ili samo o indikatorima koji postoje u speci)-nom kontekstu Srbije ili Zapadnog Balkana. Ovo su samo neka od mnogobrojnih pitanja sa kojima se Istraivaki tim suoio tokom prve faze istraivanja i koja su ga pratila do samog kraja.4

4 Videti deo o postupcima za merenje: Drugi deo, str. 90-104.

6GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

Uprkos tome to nije naao neoborive i konane odgovore na neka od ovih pitanja, on je, ini se, uspeo da barem preliminarno razvije i primeni postupke i instrumentarijum za merenje napretka reforme mesnog sektora bezbednosti. Za tu svrhu istraivai su prvo utvrdili tri glavne dimenzije reforme ovog sektora i njegovih aktera, du kojih su kasnije pratili i ocenjivali napredak: (I) demokrat-sko upravljanje sektorom i/ili akterima, (II) e)kasnost i (III) efektivnost, odnosno delotvornost. Oni su ujedno za svaku od ovih dimenzija izabrali i de)nisali klju-ne pokazatelje (indikatore), to im je dozvolilo da utvrde vremensku taku (nul-to stanje) od koje u Srbiji zapoinje reforma ovog sektora i/ili reforma njegovih aktera. Time je stvoren etalon spram koga su kasnije, a po istim pokazateljima beleene i merene nastale promene.

U drugoj godini je, na osnovu prethodno usvojenog analitikog i metodo-lokog okvira, primenjen sloen postupak merenja napretka reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Za tu svrhu je najpre popisano ko to sve u Srbiji poseduje bezbednosna zaduenja i ovlaenja, na osnovu ega ih poseduje i kakva zadu-enja i ovlaenja poseduje. Analiza je potom tekla na nekoliko nivoa i kretala se u nekoliko pravaca. Krenulo se od pravne ureenosti sektora bezbednosti. Tim povodom su ispitivana zateena ustavna i zakonska reenja u oblasti bezbedno-sti, kao i njihova meusobna usaglaenost. U zahvatu su se, dakako, nali i javno dostupni podzakonski akti, kao i propisi nieg ranga. U sklopu toga su posebno analizirane nadlenosti, postupci i sredstva za sprovoenje demokratske civilne kontrole i javnog nadzora sektora bezbednosti i njegovih konstituenasa. To je pak nuno zahtevalo da se sazna da li su reeni akteri na bilo koji nain meu-sobno povezani i/ili objedinjeni, a ako jesu, kako su povezani, odnosno obje-dinjeni. Htelo se, drugim reima, proveriti to da li Srbija poseduje objedinjen i delatan holistian sistem nacionalne bezbednosti. To je nalagalo ispitivanje politikih, konceptualnih, strategijskih i doktrinarnih oslonaca preovlaujueg naina miljenja i praktikovanja bezbednosti u Srbiji. Sve to je pak razmatrano u zateenom socijalnom, politikom, ekonomskom i bezbednosnom kontekstu.

Istraivaki tim je na poetku imao ambiciju da na osnovu analize prikuplje-nog empirijskog materijala razvije postupak za redovno nadgledanje i merenje dometa reforme. Stoga je sebi bio postavio zadatak da za te potrebe kreira In-deks reformisanosti sektora bezbednosti (IRSB). Time se, naime, htelo doi do jedinstvene alatke za merenje ne samo performansi sektora bezbednosti, ve i stepena njegove reformisanosti. Oekivalo se da e nakon primene Indeksa i analize dobijenih rezultata, pored ostalog, biti mogue utvrditi i listu prioriteta u daljoj reformi sektora i njegovih aktera. To je ujedno javnosti Srbije trebalo da pomogne da na osnovu redovne godinje ili dvogodinje primene i objav-ljivanja Indeksa jasno utvrdi doprinos, ali i odgovornost politikih i vladajuih elita za postignua, odnosno propuste u reformi sektora bezbednosti. U skladu sa tim, pritisak javnosti ne bi bio usmeren samo na prioritetne poslove, ve bi mogao doprineti i boljem planiranju i usklaivanju reformi u celokupnom sek-toru bezbednosti.

7UVO

D

Pokazalo se, meutim, da u ovoj fazi istraivanja nije bilo mogue izraditi jedinstveni Indeks kojim bi bio obuhvaen ceo sektor i svi njegovi akteri.5 Prva je potekoa nastala zbog nemogunosti da se ustanove istovetni indikatori i primene isti postupci za precizno beleenje vrste, obima, smera, sadraja i do-meta promena u etiri grupe raznorodnih aktera: (1) dravni akteri koji koriste silu, (2) dravni akteri koji ne koriste silu, (3) nedravni akteri koji koriste silu i (4) nedravni akteri koji ne koriste silu. Eventualne promene su, dodue, mogle biti praene du svake od predoenih dimenzija, ali one nisu mogle biti metodo-loki korektno merene i ocenjivane po istovetnim kriterijumima. Zbog toga je Istraivaki tim odluio da u ovoj fazi izradi i primeni zasebne indekse za svaku od grupa aktera.

Ubrzo je, isto tako, postalo jasno da za sada nije mogue egzaktno izmeriti progres reforme svake od grupa aktera po dimenziji e)kasnosti, odnosno efektiv-nosti. Pre svega zbog injenice da ove dimenzije kod razliitih aktera imaju dru-gaiji smisao, te zato ne mogu biti merene po istovetnim kriterijumima. Potom i zbog toga to istraivaima, pogotovo u sluaju dravnih aktera koji koriste silu, nisu bili dostupni podaci na osnovu kojih bi mogli da razmotre i da eventualno izmere e)kasnost ili efektivnost vojske, policije, slubi bezbednosti i/ili dravnih organa koji imaju odreena policijska ovlaenja. Pored toga, Istraivaki tim je ustanovio da mu za ovaj poduhvat nedostaju dovoljna specijalistika i tehni-ka znanja. Na stranu to to ni profesionalci, a ni njihovi civilni naredbodavci ne raspolau dovoljno preciznim instrumentima i postupcima za ocenjivanje bez-bednosnih sposobnosti dravnih aparata sile. Odatle je napredak u pomenutim dimenzijama meren samo na osnovu indikatora koji ukazuju, najoptije reeno, na dobro upravljanje celim sektorom, odnosno grupama aktera.

Reeni indeksi utoliko nude pouzdan uvid u stepen demokratinosti sekto-ra bezbednosti Srbije. Drugim reima, nakon njihove primene znae se mnogo vie o tome u kojoj meri su ovaj sektor i njegovi akteri stavljeni pod demokrat-sku civilnu kontrolu i nadzor.

Uprkos predoenim ogranienjima, istraivai su, ini se, uspeli da stvore prvu, ma koliko nepotpunu, sistematizovanu bazu znanja o reformi sektora bez-bednosti u Srbiji. Oni se ujedno nadaju da e ponueni nalazi olakati ne samo voenje politike, donoenje odluka i javni nadzor nad sektorom bezbednosti u Srbiji, ve i da e se ove delatnosti ubudue oslanjati na saznanja dobijena kon-tinuiranim, nezavisnim i multidisciplinarnim empirijskim istraivanjem.

U sledeoj fazi (2009/2011) ovo istraivanje bie razvijano u dva pravca. U godinama koje slede prvo e biti nastavljeno sistematsko nadgledanje dometa reformi sektora bezbednosti u Srbiji. Tokom ovog procesa stvoreni postupci i instrumenti bie praktino primenjivani, proveravani i dalje razvijani. U skladu sa tim bie redovno objavljivani Indeksi RSB za Srbiju. Potom e, u saradnji sa istraivakim centrima iz regiona, ovi postupci i instrumenti biti primenjeni u

5 Vie o tome u delu koji govori o pristupu merenju.

8GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

zemljama Zapadnog Balkana. Za tu je svrhu Centar za civilno-vojne odnose u sa-radnji sa enevskim centrom za demokratsku kontrolu oruanih snaga (DCAF) ve oformio regionalni konzorcijum istraivakih organizacija. Nakon okonanja ovog, inae trogodinjeg, projekta strunoj i iroj javnosti e, u formi Regional-nog godinjaka RSB, biti predoeni kvalitativni i kvantitativni pokazatelji tempa i dometa reforme sektora bezbednosti u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana.

Sekundarni proizvodi istra!ivanja

Da bi se stekao sveobuhvatni i dokumentovan uvid u tokove reforme sektora bezbednosti u Srbiji, lanovi Istraivakog tima i njihovi saradnici proizveli su nekoliko sekundarnih dokumenata i analiza. Uraena je prvo opta hronologija politikih procesa i dogaaja u Srbiji, koja obuhvata period od 5. oktobra 2000. godine do kraja 2008. godine. U njoj su popisani i kratko obrazloeni kljuni politiki dogaaji i njihovi uesnici. Potom je po istom principu napravljena hro-nologija reforme sektora bezbednosti u Srbiji, koja je uvrtena u ovaj Godinjak. Izraene su, isto tako, i hronologije za svakog od dravnih aktera koji koriste silu. Uporedo su sastavljene bibliogra)je objavljenih radova i liste vanih elektron-skih izvora o sektoru bezbednosti Srbije i o reformi njegovih aktera. Izraene su, takoe, line karte (CV) pojedinih bezbednosnih aktera u Srbiji. Neke od vanih bezbednosnih tema i pojmova posebno su obraene i izloene u poj-movnicima (backgrounder).

Istra!iva"ki tim

U ovom poduhvatu je uestvovao vei broj istraivaa, te domaih i stranih sa-radnika Centra za civilno-vojne odnose, odnosno saradnika njegove Beogradske kole za studije bezbednosti.6 Uloge i poslovi u Timu raspodeljivani su u skladu sa strunim i linim preferencijama istraivaa i saradnika, kao i u skladu sa po-trebama Projekta. Utoliko predoeni rezultati jesu delo imenovanih autora, ali su oni istovremeno i, u krajnjoj instanci, plod zajednikog rada. Odatle i odgo-vornost za kvalitet pojedinih analiza i nalaza snose potpisani autori, ali to ostale uesnike u Projektu ne oslobaa odgovornosti za eventualne propuste. Prilikom prikupljanja empirijskog materijala, Centru za civilno-vojne odnose u susret su izale i pojedine dravne institucije, koje su popunile upitnike i omoguile inter-vjue tamo gde je to bilo neophodno.

Centar se nada e uspeti da obezbedi podrku koja bi trebalo da mu omo-gui da i ubudue redovno godinje ili dvogodinje izvetava javnost Sr-bije o tokovima i postignuima reforme lokalnog sektora bezbednosti. To e mu ujedno dati priliku da dalje razvije i usavri ovde predoen koncept, kao i

6 Detaljan pregled podele posla i odgovornosti u Istraivakom timu, kao i spisak autora priloeni su na kraju ove knjige.

9UVO

D

koriene postupke. Sve to u dobroj veri da e tom prilikom ipak uspeti da kon-struie jedinstven Indeks za merenje napretka reforme sektora bezbednosti. Takoe, ve formirani konzorcijum za komparativna istraivanja u regionu Za-padnog Balkana primenjivae, ali i e i dalje razraivati postupke i instrumente koji su korieni u studiji sluaja Srbija. Konano, ali ne i najmanje vano, Centar za civilno-vojne odnose eli posebno da se zahvali Vladi Kraljevine Norveke, enevskom centru za demokratsku kontrolu oruanih snaga, Balkan Trust fon-daciji i Fondu za otvoreno drutvo, uz iju je )nansijsku podrku sproveden ovaj istraivaki projekat.

10

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

Skra$enice

BIA Bezbednosno informativna agencijaBiH Bosna i HercegovinaCCVO Centar za civilno-vojne odnoseCEN Customs Enforcement NetworkCESID Centar za slobodne izbore i demokratijuCFSP Common Foreign and Security PolicyCHRIS Mrea Odbora za ljudska prava u SrbijiCOPO Centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj KameniciSSR ehoslovaka Socijalistika RepublikaDOS Demokratska opozicija SrbijeDS Demokratska strankaDSS Demokratska stranka SrbijeDSZ Drutvena samozatitaDZ SCG Dravna zajednica Srbija i Crna GoraEBCO Evropski biro za prigovor savestiECDL European Computer Driving LicenceESDP European Security and Defence PolicyEU Evropska unijaFENS Federacija nevladinih organizacijaFOJ Finansijsko obavetajna jedinicaFOS Finansijsko obavetajna slubaFTO Fiziko-tehniko obezbeenjeGIGN Groupe dIntervention de la Gendarmerie nationaleHDZ Hrvatska demokratska zajednicaIPA Instrument for Pre-accession AssistanceIRSB Indeks reformisanosti sektora bezbednostiISAC Fond Centar za meunarodne i bezbednosne posloveJNA Jugoslovenska narodna armijaJSO Jedinica za specijalne operacijeKiM Kosovo i MetohijaKIPRED Kosovski institut za istraivanja politike i razvojaKOS Kontraobavetajna slubaKPA Kriminalistiko-policijska akademijaMIP Ministarstvo inostranih poslovaMO Ministarstvo odbraneMSP Ministarstvo spoljnih poslovaMUP Ministarstvo unutranjih poslovaMUP Ministarstvo unutranjih poslova

11

UVO

D

NATO Severnoatlantski savezNOV Narodno oslobodilaka vojskaNPI Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku unijuNSRS Narodna skuptina Republike SrbijeNVO Nevladina organizacija(e)OCD Organizacija(e) civilnog drutvaOEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnjuOSL Ovlaeno slubeno liceOVPMB Oslobodilaka vojska Preeva, Medvee i BujanovcaOZNA Odeljenje za zatitu naroda PA Policijska akademijaPBK Privatna bezbednosna kompanijaPfP Program Partnerstvo za mirPKS Privredna komora SrbijePTJ Protivteroristika jedinicaRDB Resor dravne bezbednostiRILOs Regional Inteligence Liaison O%cesRSB Reforma sektora bezbednostiRTS Radio televizija SrbijeSAD Sjedinjene Amerike DraveSAJ Specijalna antiteroristika jedinicaSAS Special Air SquadronSB UN Savet bezbednosti Ujedinjenih nacijaSB Sluba bezbednostiSBS Special Boat SquadronSCO Svetska carinska organizacijaSDA Stranka demokratske akcijeSDB Sluba dravne bezbednostiSE Savet EvropeSFRJ Socijalistika Federativna Republika JugoslavijaSID Sluba za istraivanje i dokumentacijuSPO Srpski pokret obnoveSPS Socijalistika partija SrbijeSRJ Savezna Republika JugoslavijaSRS Srpska radikalna strankaSSSR Savez Sovjetskih Socijalistikih RepublikaSTANAG Standardization AgreementSUC Savezna uprava carinaTTFSE Trade and Transport Facilitation in South East Europe ProgramUC Uprava carinaUCCG Uprava carina Crne GoreUSPN Uprava za spreavanje pranja novcaVBA Vojnobezbednosna agencija

12

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

VOA Vojnoobavetajna agencijaVOS Vojnoobavetajna slubaVRS Vojska Republike SrpskeVRSK Vojska Republike Srpske KrajineVS Vojska SrbijeVSCG Vojska Srbije i Crne GoreVSS Vrhovni sud SrbijeVUP Via kola unutranjih poslova YUCOM Komitet pravnika za ljudska pravaZKP Zakonik o krivinom postupkuZoP Zakon o policijiZSPI Zakon o slobodnom pristupu informacijama

13

UVO

D

Tabela 1: Indeks napretka reforme dravnih aktera koji primenjuju silu 40

Tabela 2: Dravni akteri koji primenjuju silu Ocena demokratskog upravljanja 41

Tabela 3: Ocena e)kasnosti dravnih aktera koji primenjuju silu 43Tabela 4: Ocena efektivnosti dravnih aktera koji primenjuju silu 43Tabela 5: Indeks reformisanosti Pravosue i zatvori 44Tabela 6: Indeks reformisanosti Narodna skuptina

Republike Srbije 45Tabela 7: Indeks reformisanosti Privatne bezbednosne kompanije 46Tabela 8: Indeks reformisanosti Organizacije civilnog drutva (OCD) 47Tabela 9: Holistika matrica aktera u sektoru bezbednosti 66Tabela 10: Karakteristike razliitih konteksta RSB 80Tabela 11: Primer analize politikih aktera 87Tabela 12: Dimenzije, kriterijumi i potkriterijumi reformisanosti

sektora bezbednosti 93Tabela 13: Glavna obeleja konteksta RSB u Centralnoj Evropi

i na Zapadnom Balkanu 109Tabela 14: Zastupljenost ena u operativnom sastavu policije 166Tabela 15: Broj ena primljenih na Policijsku akademiju pre njene

transformacije u Kriminalistiko-policijsku akademiju 168Tabela 16: Status ena u Ministarstvu unutranjih poslova

u martu 2006. godine 171Tabela 17: Zastupljenost nacionalnih manjina u sastavu

policije u tri optine na jugu Srbije 174Tabela 18: Zastupljenost pripadnika odreenih nacionalnih

manjina u MUP 176Tabela 19: Presek odgovora MUP na zahteve za slobodan

pristup informacijama u 2006. i 2007. godini 178Tabela 20: Pregled podataka o ljudskim resursima u MUP 198-199

Spisak tabela, antrfilea, grafikona i ilustracija

14

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

Tabela 21: Prve asocijacije na policiju 206Tabela 22: Oblasti koje pokrivaju organizacije graanskog drutva 369Tabela 23: Uestalost aktivnosti koje su organizacije civilnog

drutva sprovele u oblasti bezbednosti 370Tabela 24: Vrste istraivakih aktivnosti koje su sprovele

organizacije civilnog drutva 371Tabela 25: Oblici obrazovnih aktivnosti koje su sprovele

organizacije civilnog drutva 372Tabela 26: Vrste publikacija iz oblasti bezbednosti koje su

izdavale organizacije civilnog drutva 373Tabela 27: Oblici javnog zastupanja koje su sprovele

organizacije civilnog drutva 374Tabela 28: Kadrovska struktura organizacija civilnog

drutva zainteresovanih za bezbednosne teme 375Tabela 29: Domai izvori )nansiranja koje su organizacije

civilnog drutva do sada koristile 377Tabela 30: Strani izvori )nansiranja koje su organizacije

civilnog drutva do sada koristile 378Tabela 31: lanstvo u mreama institucija i/ili organizacija 379

Antr)le 1: Budet MUP je 2007. godine iznosio 2% projektovanog bruto drutvenog proizvoda 182

Antr)le 2: Koreni slubi bezbednosti 220Antr)le 3: Nadlenosti Narodne skuptine za kontrolu i

nadzor sektora bezbednosti u Republici Srbiji 284Antr)le 4: Postojei relevantni pravni propisi za rad

privatnih bezbednosnih kompanija 335Antr)le 5: Interna pravila Udruenja FTO registrovanih u

Privrednoj komori Srbije 336Antr)le 6: Podzakonska akta koja reguliu rad PBK 336Antr)le 7: Kljune brojke u privatnom sektoru bezbednosti 343Antr)le 8: Najvee FTO )rme u Srbiji 343

Gra)kon 1: Indeks reformisanosti aktera sektora bezbednosti 39Gra)kon 2: Ocene demokratskog upravljanja dravnih

aktera koji primenjuju silu 42Gra)kon 3: Istraivanje stava javnog mnjenja o enama u policiji 167Gra)kon 4: Zastupljenost ena u MUP 171Gra)kon 5: Stavovi o policiji srednjokolaca razliitog etnikog porekla 173

15

UVO

D

Gra)kon 6: Interesovanje srednjokolaca za rad u policiji 175Gra)kon 7: Nain na koji anketirani graani shvataju

mogunosti uticaja na kreiranje prioriteta rada policije u njihovoj sredini 184

Gra)kon 8: Ocena saradnje sa graanima na teritoriji cele Republike 187Gra)kon 9: Uticaj politike na operativni rad policije i na

izbor rukovodstva MUP 189Gra)kon 10: U ijem interesu deluje policija u Srbiji? 190Gra)kon 11: Nediskriminatorno ponaanje policije 196Gra)kon 12: Poverenje u policiju od 2000. do 2008. godine 203Gra)kon 13: Bliskost vs. otuenost policije 204Gra)kon 14: Nain na koji javnost doivljava policiju i MUP

u odnosu na druge institucije 205Gra)kon 15: Nain na koji javnost doivljava pripadnike policije 207Gra)kon 16: Kako graani procenjuju e)kasnost policije? 208Gra)kon 17: ta bi trebalo da budu prioriteti reforme policije? 209Gra)kon 18: Struna sprema pripadnika VBA 245Gra)kon 19: Okruenje FTO )rmi u Srbiji 339Gra)kon 20: Poverenje u nevladine organizacije 385

Ilustracija 1: Prikaz kapaciteta aktera i njihovih odnosa 83Ilustracija 2: ene u crnom tokom antiratnog protesta u Beogradu 359Ilustracija 3: Plakat organizacije EBCO Balkan 365

Shema 1: Nivoi analize konteksta reforme sektora bezbednosti 77

PRVI DEO

NALAZI, INDEKS I PREPORUKE

18

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

19

BILA

NS

REFO

RME

SEKT

ORA

BEZ

BED

NO

STI S

RBIJ

E

Bilans reforme sektora bezbednosti Srbije

Miroslav Hadi

Za poslednjih osam godina (20002008) u sektoru bezbednosti Republike Srbije dogodile su se znaajne i pozitivne promene. One su, dabome, jedan od vanih produkata njene postepene, mada mukotrpne a nedovrene, demokratizacije i liberalizacije. ini se, tavie, da mesne elite i aktuelni nosioci vlasti postepeno usvajaju proireni i produbljeni koncept bezbednosti, te da na njemu hoe da grade svoju politiku nacionalne bezbednosti. Zahvaljujui svemu ovome, Srbija je prestala da bude jedan od generatora krize i nosilaca pretnji po bezbednost svojih prvih suseda i regiona Zapadnog Balkana, tj. regiona Jugoistone Evrope. Ukljuivi se u procese meunarodne bezbednosne saradnje, ona zajedno sa svojim partnerima sve vie doprinosi dostizanju i unapreenju odrive nacio-nalne i (sub)regionalne bezbednosti.

Drava Srbija je, isto tako, prestala da bude glavna pretnja za bezbednost svojih graana. Njeni aparati sile su u znatnoj meri depolitizovani i stavljeni pod delatnu kontrolu legalnih i legitimnih nosilaca vlasti. elne stareine voj-ske, policije i slubi bezbednosti, kao i njihovi potinjeni povukli su se, izgleda neopozivo, sa javne politike scene. Stvorene su i poetne, ustavne i zakonske, pretpostavke za primenu i dalji razvoj postupaka i sredstava za sprovoenje de-mokratske civilne kontrole nad dravnim akterima u sektoru bezbednosti. Za-hvaljujui tome, i nezavisna dravna tela se Zatitnik ljudskih prava, Dravni revizor i Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog znaaja po-stepeno ukljuuju u kontrolu i nadzor nad dravnim posednicima sile. Poveana je, ujedno, i javna vidljivost (transparentnost) poslovanja drave i njenih organa u oblasti bezbednosti. Pored toga, javnosti Srbije, te graanima i njihovim udru-enjima sada je i formalno priznato pravo na uestvovanje u nadzoru nad nekim od dravnih aparata sile. U meuvremenu je u znatnoj meri povean i stepen zatite ljudskih prava ne samo graana, kada se nau u bezbednosnom zahvatu drave, ve i pripadnika zvaninih oruanih formacija.

Nakon usvajanja novog Ustava Republike Srbije (2006) stvorene su dodatne pretpostavke za nastavak i ubrzanje reforme mesnog sektora bezbednosti. U Ustavu i potom pristiglim sistemskim zakonima sada su jasnije odreene misije, zadaci i nadlenosti vojske, policije i slubi bezbednosti. Dodatno su, takoe, precizirani civilni lanac vrhovnog komandovanja vojskom i nadlenosti vlade i resornih ministarstava za upravljanje dravnim aparatima sile. Nakon osnivanja

20

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

Saveta za nacionalnu bezbednost zapoeto je postepeno uspostavljanje obje-dinjenog i funkcionalno povezanog sistema nacionalne (dravne) bezbednosti Srbije. Na taj su nain vrhovni politiki odluioci i centralni bezbednosni izvrio-ci dodatno povezani i sistemski uvezani. Time su stvoreni uslovi za unapreenje njihove meusobne saradnje, ali i za jaanje kontrole izvrne vlasti nad drav-nim delom sektora bezbednosti. Savet je ujedno zaduen za to da obezbedi e)-kasnije a zdrueno delovanje civilne i vojnih slubi bezbednosti.

Centralni aparati dravne sile se, od momenta svrgavanja starog reima u Srbiji, nalaze u procesu stalne reorganizacije i postepene modernizacije. Usle-dila su uzastopna smanjenja brojanog sastava vojske i policije, a zapoeta je i kadrovska obnova i profesionalizacija njihovih borbenih sastava. Oni se time postepeno privode bezbednosnim potrebama, kao i socioekonomskim mogu-nostima Srbije. Uporedo se tei usvajanju standarda i procedura za dostizanje interoperabilnosti vojske, odnosno za uspenije ukljuivanje policije i slubi bezbednosti u meunarodnu saradnju. Za tu je svrhu, a po meri naraslog uve-renja politikih elita da bezbednost Srbije sve vie ugroavaju nevojne pretnje, ubrzana diversi)kacija i specijalizacija dravnih organa i aktera koji su ovlaeni da primenjuju silu. U okviru vojske i policije stvoren je itav niz specijalizovanih jedinica i zdruenih sastava, koji su prvenstveno namenjeni borbi protiv tero-rizma, spreavanju proliferacije oruja za masovno unitenje, kao i borbi protiv raznih oblika organizovanog kriminala. Ujedno su pojedini dravni organi, kao na primer carina, poreska policija i Uprava za spreavanje pranja novca, dobili odreena policijska ovlaenja na osnovu kojih mogu da primenjuju posebne mere i postupke u obavljanju svojih poslova. Skoranjim usvajanjem seta pravo-sudnih zakona, kao i osnivanjem specijalnih odeljenja sudova i tuilatava Srbija je uveala svoje kapacitete za progon i kanjavanje ratnih zloinaca i pripadnika organizovanih kriminalnih grupa.

Kad se svedu dometi izvrenih promena, osnovano se moe zakljuiti da je tokom prethodnih osam godina u Srbiji zavrena, manje ili vie uspeno, prva generacija reforme sektora bezbednosti. U istoj toj meri je, meutim, tana i ocena po kojoj je postmiloevievska vlast tokom ovog perioda propustila prili-ku da radikalno, a to znai sveobuhvatno, sistematski i planski reformie nasle-eni sektor bezbednosti, a pre svega dravne aparate sile. Deo vanih razloga i objanjenja za nepovratno proputene anse istie iz injenice da je Srbija refor-mu svog sektora bezbednosti zapoela i sve vreme ostvarivala u nepovoljnim, unutranjim i meunarodnim, uslovima.

Vidljivo je, naime, da postepeno, poevi od oktobra 2000. godine, opada supstancijalna podrka kljunih aktera meunarodne zajednice demokratizaciji Srbije, a time i reformi njenog sektora bezbednosti. Istini za volju, tome je znat-no doprinelo izbegavanje domaih vlasti da na vreme i u potpunosti ispune ra-nije preuzete meunarodne obaveze, a pre svega one prema Tribunalu u Hagu. Dometi spoljanje podrke su, meutim, dodatno i neprestano umanjivani ri-gidnom i nedoslednom politikom uslovljavanja, koju prema Srbiji vode SAD, EU

21

BILA

NS

REFO

RME

SEKT

ORA

BEZ

BED

NO

STI S

RBIJ

E

i NATO. Neprekidnim menjanjem i proirivanjem liste uslova koje Srbija treba da ispuni oni su joj dodatno oteavali ukljuivanje u evropske i evroatlantske inte-gracione procese. Kulminaciona taka dostignuta je u trenutku kada je veina lanica EU i NATO, predvoenih SAD, podrala i priznala jednostrano i nelegalno stvaranje drave Kosovo na teritoriji Republike Srbije.

Sve to je dodatno pothranilo ve postojea unutranja kolebanja i doprinelo daljem zaotravanju politikih (partijskih) sukoba oko budue spoljnopolitike i bezbednosne orijentacije Srbije. Ne udi, stoga, da su njene vlasti tokom ovog pe-rioda od poetne spremnosti za potpuno, pa time i za bezbednosno ukljuenje u evropske i evroatlantske integracije stigle, uoi proglaenja nezavisnosti Kosova, do vojne neutralnosti. Odatle je potencijalni ulazak Srbije u NATO skinut, izgleda za due vreme, sa dnevnog reda, a njeni odnosi sa Alijansom svedeni su sada samo na, inae simbolinu, saradnju u okviru programa Partnerstvo za mir.

U skladu sa tim, itava je spoljanja, pa i unutranja politika Srbije sada pre-usmerena na njeno bre ukljuenje u Evropsku uniju. Aktuelne vlasti su, pri tom, naglasak stavile na ekonomsko i pravno-politiko upodobljavanje Srbije stan-dardima EU, dok je bezbednosna dimenzija ovog procesa svedena samo na to da to bre budu ispunjeni uslovi za stizanje na tzv. belu engensku listu. Ne udi, stoga, to to reforma mesnog sektora bezbednosti nije vidno prisutna u evrointegracijskom diskursu u Srbiji. Moda je to i zbog toga to ni EU jo uvek nije u potpunosti prihvatila holistiki koncept RSB, niti ga primenjuje prilikom nadgledanja i ocenjivanja napretka zemalja koje joj se kandiduju za ulanjenje.

Nepovoljan meunarodni kontekst je, uz ostalo, doprineo tome da u Srbiji osnai javni diskurs u obrascu bezbednosne dileme. Odatle je dravocentri-ni pristup, sazdan na potencijalnoj vojnoj odbrani srpske nacije, drave i teri-torije, ponovo i sve ee u centru lokalnih bezbednosnih razmatranja. Nakon poslednjih dogaaja na Kosovu i oko njega deo politikih elita ak najavljuje, dodue implicitno, da je u ime ouvanja (obnavljanja) teritorijalne celovitosti Srbije spreman da uspori, a po potrebi i da odloi njenu dalju demokratizaciju. Zahvaljujui ovome, ponovo su oivljeni unutranji politiki sporovi, koji nastaju oko bezbednosnih potreba i interesa Srbije, a pre svega oko koncepta i ciljeva reforme njene vojske. U skladu sa tim, ve je najavljeno odlaganje potpune pro-fesionalizacije vojske, a zaustavljeno je i smanjivanje njenog brojanog sastava. Istini za volju, na to snano deluju i pristigle posledice tekue svetske ekonom-ske i )nansijske krize, u ijem se zahvatu nuno nala i Srbija.

Mnogo vei uticaj na neujednaen i krivudav tok, kao i na ograniene do-mete dosadanje reforme sektora bezbednosti u Srbiji imale su, meutim, nepo-voljne unutranje okolnosti. U prvoj instanci one su bile nuna posledica njenog produenog obitovanja u dravnoj zajednici sa Crnom Gorom. Ovo tim lake, to su postmiloevievske vlasti (DOS) u Srbiji sve do samog kraja pokuavale da Crnu Goru na razliite naine zadre u treoj Jugoslaviji (19922003) ili barem u Dravnoj zajednici Srbija i Crna Gora (20032006). Odatle je DOS, nakon osva-janja vlasti u Srbiji, imao ambicije da svojim reformskim projektom u meri u

22

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

kojoj ga je uopte posedovao obuhvati obe drave lanice. Meutim, poto su saveznoj dravi jo za vreme Miloevia odrekli legitimitet, crnogorski vlastodr-ci nisu hteli da uestvuju u bilo kakvim zajednikim reformskim poduhvatima. U skladu sa tim, oni su odbijali da sudeluju u izradi, a pogotovo u primeni, ikakvog zajednikog plana za celovitu reformu sektora bezbednosti. Odatle su u SRJ, a potom i u SCG sve vreme postojala tri meusobno odvojena i suprotstavljena, a potencijalno i neprijateljska sistema bezbednosti: jedan na nivou savezne dra-ve, koji je inila vojska, i po jedan u svakoj od drava lanica, koji je bio sastavljen od lokalnih tajnih slubi i raznorodnih policijskih sastava.

U skladu sa tim, crnogorska vlast nije ni po koju cenu htela da uestvuje u ponovnom uspostavljanju zajednikog bezbednosnog prostora, a pogotovo ne u stvaranju objedinjenog ili barem zdruenog (koordinisanog) sistema bez-bednosti. Ovo tim manje, to su joj militarizovana policija i sveprisutna sluba dravne bezbednosti bile kljune poluge za ouvanje svoje apsolutne moi nad Crnom Gorom. Mnogo vanije bilo je to to su oni bili uvereni da do dravne nezavisnosti mogu uspeno stii jedino ako poseduju jake snage za oruano odvraanje Vojske SRJ/SCG. Odatle su crnogorske vlasti u ovom periodu jedino bile zainteresovane za to da se savezna vojska i njene slube bezbednosti stave pod vrstu kontrolu Vrhovnog saveta odbrane i Skuptine SRJ/SCG. One su time pokuavale da preduprede i otklone svaku potencijalnu opasnost od unutra-nje (zlo)upotrebe vojske do koje bi, kako su procenjivali, eventualno moglo da doe u momentu konanog izlaska Crne Gore iz zajednike drave.

Nesporno je, stoga, da su Srbija i njene nove vlasti tokom produenog bo-ravka u zajednici sa Crnom Gorom izgubile tempo u reformi nasleenog sek-tora bezbednosti. To je pak dovelo do rasipanja reformske energije ne samo graana, ve i pripadnika dravnih aparata sile. Zbog oklevanja novih vlasti u Srbiji obesmiljene su i njihove nade, koje su bile nabujale nakon uspene sme-ne starog reima. Pokazalo se, isto tako, da je Srbija ovom prilikom uzaludno istroila vreme i materijalna sredstva koja su joj za najavljivanu reformu bila na raspolaganju. O tome svedoi i kasnija sudbina zapoete reorganizacije vojske. Srbija je, naime, nakon odlaska Crne Gore morala ponovo da reorganizuje voj-sku, ali sada po drugim merilima i uz dodatni utroak vremena i novca. Glavni deo odgovornosti za to ipak snose tadanje vlasti Srbije. Tim vie, jer je vojska od oktobra 2000. godine bila pod direktnom kontrolom novog predsednika SRJ Vojislava Kotunice, inae jednog od elnika tadanjeg DOS. Ova injenica uma-njuje odgovornost Crne Gore za nastale tete, jer su promene u vojsci presudno zavisile od ondanjih politikih potreba i nauma predsednika Kotunice. Kao to su, uostalom, promene u policiji i slubi dravne bezbednosti Srbije u to vreme direktno zavisile od potreba i nauma drugog dela DOS, na ijem je elu prvo bio predsednik vlade Zoran ini, a potom njegovi naslednici.

Tegobni i kon,iktni tokovi tranzicije u Srbiji jasno su pokazali to da novou-stoliena vlast, oliena u DOS i njegovim kasnijim koalicionim derivatima, nije imala valjana reenja za probleme pred kojima se bila nala. Ovaj manjak delom

23

BILA

NS

REFO

RME

SEKT

ORA

BEZ

BED

NO

STI S

RBIJ

E

moe biti objanjen injenicom da je ondanja socioekonomska i politika di-namika u Srbiji, kao i potonja uostalom, bila oblikovana pod snanim dejstvom njenog postautoritarnog i postkon,iktnog naslea. Pored toga, nova je vlast e-sto bila primorana da u iznudici i u hodu rede)nie dravni status Srbije, kao i da proba da ouva njenu teritorijalnu celovitost.

Zahvaljujui tome, usporeni izlazak Srbije iz rata i autoritarnosti sadrao je brojne bezbednosne nepoznanice i rizike unutranjeg porekla. Ovo tim pre, to su nove vlasti nakon svrgavanja Slobodana Miloevia izbegle da politiki izve-du i sankcioniu ratni saldo Srbije, kao i da javnosti predoe sve posledice dugo-trajne, unutranje i spoljanje, zloupotrebe vojske, policije i slubi bezbednosti. Istom prilikom one su odustale od radikalnih personalnih promena u vrhovima dravnih aparata sile, kao to su izbegle i da otvore dosije tajnih slubi, koje su ove vodile o graanima. tavie, one ak nisu ni pokuale, mada su se na to bile obavezale Zakonom o slubama bezbednosti iz 2002. godine, da reene dosije barem izuzmu iz poseda ovih slubi i stave ih pod kontrolu posebnog dravnog tela. Da paradoks bude vei, elnici DOS su dojueranje Miloevieve posluni-ke promovisali u nosioce navodne reforme u sektoru bezbednosti. U tome lei jedan od vanih razloga zbog kojeg su kasniji zastoji u njenom ekonomskom i socijalnom razvoju, udrueni sa politikim otporima tranziciji, stalno pretili da prerastu u unutranje, a nasilne sukobe. Srbija je odatle sve vreme bila izloena opasnosti od izbornog i/ili vaninstitucionalnog, a potencijalno i nasilnog zau-stavljanja zapoete demokratizacije. tavie, politiko ubistvo premijera inia (12. marta 2003. godine) jasno je pokazalo da su skriveni delovi vojske, policije i slubi bezbednosti spremni da i orujem podre restauraciju starog poretka.

Nakon sticanja nezavisnosti Srbija je i formalno pod svoju komandu stavila sve nasleene i zateene aparate dravne sile. Od tog trenutka vladajue par-tije i njihovi elnici snose direktnu odgovornost za dalji tempo i domete ree-ne reforme u Srbiji. Utoliko i promena dravnog ustrojstva predstavlja (novu) nultu taku u kojoj je Srbija ponovo dobila priliku da zapone celovitu reformu svog sektora bezbednosti. Ovo tim lake, jer je u tom asu dolo i do formalno- -pravnog raskida (diskontinuiteta) sa bezbednosnim sektorom (sistemom) SRJ/SCG. Meutim, izmenom dravne forme nije nestao, niti je znaajno bio promenjen drutveni kontekst u kome je trebalo ponovo zapoeti i/ili nastaviti reformu.

U stvari, zadati je kontekst u meuvremenu postao jo sloeniji, pa su Srbiju nakon obnove svoje dravnosti saekale i sustigle posledice preanjeg spo-rog, stihijskog i neodlunog reformisanja sektora bezbednosti. Drugim reima, njene su vlasti i dalje morale da reavaju poetne, a nasleene bezbednosne probleme, kao i da otklanjaju strukturne i situacione prepreke za sprovoenje reforme ovog sektora. Povrh svega, u tom je trenutku belodano postalo to da Srbiji nedostaju konstitucionalni, konceptualni, strategijsko-doktrinarni i insti-tucionalni oslonci za plansko i ciljno reformisanje zateenog sektora bezbedno-sti. Odnosno, da su vlasti Srbije propustile priliku da ih prigotove tokom boravka

24

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

u zajednici sa Crnog Gorom. Odatle izmeu reformskih mera, koje su u sektoru bezbednosti Srbije preduzete nakon 2006. godine, i promena koje su u okrilju SRJ/SCG bile zapoete nakon oktobra 2000. godine postoji jasan, sadrinski i vremenski, kontinuitet. Tim pre to su Srbijom sve ovo vreme vladale koalicije, dodue promenljive, koje su bile sastavljene od partija lanica izvornog DOS. To to su im se nakon izbora 2008. godine u vladanju pridruili i politiki naslednici Slobodana Miloevia iz SPS, sutinski nita ne menja na stvari.

Nesporno je, stoga, da su svi dosadanji propusti, kao i pozitivni pomaci u RSB u prvoj liniji nuna konsekvenca protivurenih unutranjih politikih proce-sa i napetosti u Srbiji. U sledeoj liniji, dometi RSB predstavljaju krajnji produkt promena kojima od oktobra 2000. godine upravljaju partije ija se vladavina (samo)legitimie kao demokratija. Dakako, razliito shvaena i praktikovana. U skladu sa tim i njihov je politiki (partijski) odnos prema potrebi i nainima re-formisanja predmetnog sektora, a pre svega dravnih aparata sile, nuno bio razliit. Ove su pak razlike bile samo jo jedan oblik ispoljavanja i materijaliza-cije odsustva minimalne saglasnosti o putevima i svrhama (pro)demokratskog preobraaja Srbije. To je pak rezultiralo izbijanjem stalnih sukoba oko reformske strategije i taktike, odnosno oko trokova i cene zapoete tranzicije.

Kada se, meutim, zae iza mnotva manifestnih i (dnevno)politikih razlika i sukoba oko RSB, otkriva se da su u pristupima svakog od krila DOS i njihovih partnera na vlasti postojale brojne, ali sutinske slinosti. Ove pak slinosti po-tiu iz injenice da reene partije ni tokom svog opozicionog delovanja nisu znale ili nisu htele da oblikuju optimalan koncept (nacionalne) bezbednosti, kao ni operativni plan za buduu reformu sektora bezbednosti. To ih je po dolasku na vlast nuno dovelo u reaktivnu poziciju, te su promene preduzimali uglav-nom u vremenskoj i/ili politikoj iznudici ili pod pritiskom estih bezbednosnih incidenata. Ovo tim pre, to se interes trenutno vladajuih partija i koalicija za RSB uglavnom svodio na hitro stavljanje dravnih aparata sile pod svoju politi-ku, odnosno partijsku i/ili linu kontrolu. U skladu sa tim, a po ritmu njihovog smenjivanja na vlasti, jednokratno su menjani pravci i ciljevi reforme (reorga-nizacije). Uporedo su sledile, a po partijskim kriterijumima, i kadrovske istke u vojsci, policiji i tajnim slubama, odnosno u nadlenim ministarstvima. Zahva-ljujui tome, ovi su aparati sile trajno zadrani u klijentskom statusu. Ne postoje odatle znaajne razlike izmeu naina na koji je svaka od ovih grupacija tokom svoje vladavine intervenisala u sektor bezbednosti. Stoga su one svojim aktima proizvodile i sline posledice.

O tome, nadasve, svedoi injenica da ove partije nisu za proteklih osam godina uspele, htele ili znale da oblikuju, a potom i primene, relativno zaokru-en koncept i politiku nacionalne bezbednosti. tavie, one su propustile priliku da bezbednost ustolie i tretiraju kao opte, odnosno kao javno dobro. Zbog toga je njihov reformski diskurs presudno bio zasnovan na partijskim i/ili ideo-lokim interpretacijama nacionalne bezbednosti po meri situacionih okolnosti i dnevno-politikih potreba. Zahvaljujui tome, drava, odnosno vladajue parti-

25

BILA

NS

REFO

RME

SEKT

ORA

BEZ

BED

NO

STI S

RBIJ

E

je ouvale su svoj monopol nad kreiranjem i ostvarivanjem politike nacionalne bezbednosti. Odatle one (vladajue partije) nisu mogle, ali nisu ni htele da se meusobno saglase ak ni oko bazinih nacionalnih vrednosti i interesa, pa time ni oko naina njihove zatite. Zbog toga Srbija jo uvek nema zvaninu Strategiju nacionalne bezbednosti. Istini za volju, njenu vlast na to ne obavezuju ak ni novi Ustav. Meutim, nosioci vlasti u Srbiji do sada nisu usvojili ni Strategiju odbrane i Vojnu doktrinu iako ih na to obavezuju Ustav i Zakon. Ne udi, stoga, da onda Sr-bija nema ni posebne strategije za zatitu od kljunih nevojnih pretnji (na primer, terorizam, organizovani kriminal i korupcija) ili za borbu protiv njih.

Zbog ovih manjkavosti graani Srbije su i dalje lieni prava da od svojih iza-branika na vlasti uju odgovore na pitanja o tome da li im ko, kako, u kojoj meri i zato ugroava jedinanu i kolektivnu bezbednost. Oni, isto tako, ne znaju po-uzdano ni to kako e, kojim e sredstvima i po kojoj e im ceni njihova drava pruiti bezbednost, odnosno zatitu od postojeih i/ili potencijalnih pretnji. Nji-hova im vlast, isto tako, do sada nije predoila trokovnik i cenovnik potencijal-nog bezbednosnog ukljuenja Srbije u evropske i/ili evroatlantske integracije, odnosno cenu njene novoproklamovane vojne neutralnosti.

Sve ovo se, dakako, moe razumeti kao neizbena posledica manjkavosti politikih strategija vladajuih partija i oko njih okupljenih koalicija. A u njima su tranzicija i reforma sektora bezbednosti konceptualno i delatno odeljeni, pa i u praksi teku po odvojenim kolosecima. O tome, nadasve, svedoe pokuaji reenih partija da u Srbiji uspostave (pro)demokratski poredak, a da pre toga i uporedo sa tim radikalno ne reformiu barem nasleene dravne aparate sile. Kao to su one, isto tako, pokuavale da reformiu (reorganizuju) dravni deo sektora bezbednosti, a da pri tom nisu stvorile dovoljne uslove za neopozivu uspostavu i uspeno dejstvovanje demokratskog poretka. tavie, ove su partije svojim (ne)injenjem presudno uticale na usporavanje demokratizacije Srbije. Zbog toga su one svoje konceptualne manjkavosti sve vreme pokuavale da nadomeste reformskim novogovorom i beskrajnom javnom (medijskom) pro-izvodnjom velikih obeanja i ciljeva. U nita manjoj meri, one su istovremeno i neprekidno dramatizovale i sekuritizovale bezbednosnu poziciju Srbije, ime su stvarale dodatne unutranje prepreke za izvoenje RSB.

Nema, isto tako, dokaza ni za to da su partije koje posle Slobodana Miloevia vladaju Srbijom ikada usvojile holistiki pristup sektoru bezbednosti i njegovoj re-formi. Na to ukazuje i injenica da Ustav Srbije nije naloio stvaranje jedinstvenog (objedinjenog) sektora, odnosno sistema nacionalne bezbednosti, niti je uredio njegovo delovanje. Izvan su ustavne regulative, tavie, ostali svi nedravni akteri u ovom sektoru. Da bude gore, privatne bezbednosne kompanije i organizaci-je civilnog drutva zadrane su izvan sektora (sistema) bezbednosti Srbije, poto njihovo osnivanje i delovanje nije ureeno posebnim zakonom. Povrh svega, u Ustavu nije bilo mesta ni za sve one brojnije dravne organe koji funkcionalno pri-padaju ovom sektoru (sistemu), zato to koriste odreena policijska ovlaenja, ukljuujui u to i mere tajnog prikupljanja podataka o graanima.

26

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

U sledeem koraku vidljivo postaje to da su nosioci vlasti izbegli da u Usta-vu i zakonima dosledno razviju i primene naela i postupke za demokratsku civilnu kontrolu i nadzor nad celim sektorom bezbednosti, kao i nad svim njegovim akterima. Istine radi, ustavopisci su Narodnu skuptinu ovlastili da kontrolie i nadzire tradicionalne aparate dravne sile. Poto su vladajue par-tije, u sadejstvu sa opozicijom, Parlament liile politike moi, one mu nisu omoguile ni to da valjano obavlja ovaj posao. Odatle je kontrolna mo nad dravnom silom Srbije de facto i sve vreme u posedu izvrne grane vlasti i nje-nih vrhovnika.

Dodajmo tome i injenicu da je ustavnom izrekom pod demokratsku ci-vilnu kontrolu stavljena samo Vojska Srbije, ali ne i policija. Isto tako, tek su naknadno donesenim Zakonom ovoj kontroli, barem nominalno, podvrgnute civilna i vojne slube bezbednosti. Izvan su njenog dohvata, meutim, osta-li svi ostali dravni organi koji poseduju odreena policijska ovlaenja, kao i privatne bezbednosne kompanije, uprkos injenici da oni svojim delovanjem, kao i sredstvima koja im stoje na raspolaganju, mogu direktno ugroziti osnov-na prava graana Srbije koja im garantuje Ustav. Ovo je tim lake, to reeni organi i kompanije mogu, za razliku od policije i slubi bezbednosti, tajno da prikupljaju podatke o graanima i drugim subjektima, bez posebnih odobrenja nadlenih sudova i bez ikakvog nadzora Narodne skuptine ili njenih tela.

Zbog nedostatka koncepta (strategije) i sistema, Srbija jo uvek nema jasno formulisanu politiku bezbednosti. Iz istih razloga vlasti u Srbiji do sada nisu ni pokuale da izrade i usvoje dravni plan za sprovoenje sinhrone reorganiza-cije, a potom i za sprovoenje reforme nasleenog sektora bezbednosti ili bar njegovog dravnog dela. Ne udi onda to to one do sada nisu usvojile sve po-trebne zakone kojima bi sveobuhvatno i konzistentno uredile sektor i sistem nacionalne bezbednosti. Teko je odatle dokuiti na osnovu kojih su parame-tara preanji, ali i sadanji nosioci vlasti utvrivali bezbednosne potrebe Srbi-je i projektovali nastajui sistem bezbednosti, odnosno razvoj i modernizaciju zateenih oruanih formacija drave. Jo manje se zna koliko su kotale do sada izvrene promene, kao to se ne zna ni koliko novca i iz kojih izvora treba jo uloiti da bi ova reorganizacija bila dovrena.

Iz naznaenih manjkavosti proistekle su dve vrste meusobno povezanih tendencija i posledica, koje su presudno odredile tokove, ali i ograniile dome-te svih dosadanjih pregnua u reformi sektora bezbednosti Srbije. Re je, pre svega, o tome da su zahvat, tempo i dostignua u dosadanjoj RSB direktno i presudno zavisili od trenutne partijske i personalne kompozicije centralnih i nadlenih dravnih organa. U skladu sa tim su i tempo, smer i ciljevi RSB u Srbiji neposredno zavisili od linih i partijskih preferencija, te od politikih interesa i potreba civilnih naredbodavaca koji su na smenu, a po ritmu izbornih ciklusa, komandovali vojskom, policijom i slubama bezbednosti. Zbog svega toga je reforma sektora bezbednosti i dravnih aparata sile u Srbiji e sve vreme bila re-dukovana, parcijalizovana i usporena.

27

BILA

NS

REFO

RME

SEKT

ORA

BEZ

BED

NO

STI S

RBIJ

E

Utoliko bi se pre, na kraju, moglo rei da u Srbiji jesu stvorene poetne, ali ne i sve dovoljne pretpostavke za obavljanje zahvata iz druge generacije refor-me sektora bezbednosti. Vrlo je verovatno da e taj proces i ubudue biti spor i dugotrajan, te da u skladu sa tim postoje mali izgledi za eventualno naglo ubr-zavanje reforme sektora bezbednosti ili za radikalnije promene u dravnim apa-ratima sile.

28

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

Glavni nalazi istra!ivanja 7

I DIMENZIJA: DEMOKRATSKO UPRAVLJANJE

1. Reprezentativnost

Obaveza dravnih aktera u sektoru bezbednosti Srbije da prilikom popune svo-jih sastava i voenja kadrova primenjuju naelo reprezentativnosti, odnosno jednake i/ili srazmerne rodne i nacionalne zastupljenosti proistie iz ustavnog garantovanja jednakosti svih graana i zabrane diskriminacije. Ove su garantije potom detaljnije razraene u prateem zakonodavstvu o dravnoj upravi i o radu, te su time postale obavezujue i za dravne organe koji su nadleni za bezbednost. Ustav ujedno utvruje i to da se diskriminacijom nee smatrati posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija moe uvesti radi po-stizanja pune rodne ravnopravnosti, odnosno ravnopravnosti izmeu pripad-nika nacionalnih manjina i pripadnika veinskog naroda. Meutim, ustavne i zakonske odredbe zbog svoje relativne uoptenosti ne predstavljaju dovoljno precizan pravni okvir za otklanjanje ili suzbijanje moguih oblika diskrimina-cije. Odatle je nadlenim dravnim organima preputeno to da ovu materiju dodatno razrade i konkretizuju u svojim podzakonskim aktima, te da u skladu sa tim razrade postupke i kriterijume za zapoljavanje i kretanje u slubi, koji e podstai dostizanje rodne ravnopravnosti i srazmerne zastupljenosti nacional-nih manjina.

Nisu, meutim, svi dravni organi koji pripadaju sektoru bezbednosti u svojim aktima podjednako razradili primenu naela reprezentativnosti. Odatle, meu njima postoje razlike u primeni ovog naela. Istraivaki nalazi pokazu-ju da je u proteklom periodu Ministarstvo unutranjih poslova (MUP) postiglo najvei napredak u poboljanju reprezentativnosti. To, pre svega, vai za pri-menu naela rodne ravnopravnosti. Tako je broj ena u operativnom sastavu u meuvremenu narastao na blizu tri hiljade, to ini 32,6% od ukupnog broja danas zaposlenih ena u MUP. Vidljiv je, takoe, napredak u rodnoj zastuplje-nosti u Narodnoj skuptini, te u sadanjem skuptinskom sazivu ima 23% ena. Meutim, svega jedna ena (5,8%) lan je skuptinskog Odbora za odbranu i bezbednost. Zadovoljavajua rodna ravnopravnost postignuta je u pravosud-nom sistemu, kao i u Upravi za izvrenje zavodskih sankcija. Pored toga, Vojska Srbije je izjednaavanjem uslova za prijem u profesionalnu vojnu slubu, kao

7 Glavne nalaze je na osnovu izvetaja lanova Istraivakog tima saeo i izradio Predrag Petrovi, koordinator za istraivanja u CCVO.

29

GLA

VN

I NA

LAZI

ISTR

A!I

VA

NJA

i prijemom ena na kolovanje u Vojnoj akademiji uinila vaan iskorak u tom pravcu.

Nacionalne manjine nisu, meutim, u dovoljno meri zastupljene u dravnim organima koji su nadleni za bezbednost, ali su zato srazmerno zastupljene u Narodnoj skuptini. Isti nivo zastupljenosti ne postoji, meutim, prilikom izbora poslanika u Odbor za odbranu i bezbednost, u kome se nalaze samo predstav-nici bonjake manjine. Treba dodati i to da je izvestan napredak u ovome posti-gao MUP, koji je u policijskim stanicama u tri optine na jugu Srbije zaposlio vei broj pripadnika albanske nacionalne manjine. U ostalim dravnim institucijama u meuvremenu nije poboljana zastupljenost nacionalnih manjina. tavie, u njima jo uvek nije formulisana ni politika kojom bi se podstakla njihova bolja zastupljenost. Izuzetak donekle ini BIA, koja je u svom oglasu za prijem na po-sao, istina samo jednom reenicom, pozvala i podstakla pripadnike nacionalnih manjina da konkuriu za rad u ovoj instituciji.

2. Transparentnost

a. Op%ta transparentnost

U posmatranom periodu u Srbiji su stvorene poetne normativne pretpo-stavke i uslovi za podizanje javne vidljivosti rada dravnih aktera u sektoru bez-bednosti. Najpre zato to je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog znaaja zagarantovano novim Ustavom Srbije. Ostvarivanje ovog prava potom je detaljnije razraeno u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od jav-nog znaaja. Tom je prilikom uveden i institut Poverenika za informacije od jav-nog znaaja. Isto tako, svi dravni organi obavezani su na to da javno objave i da graanima uine dostupnim informator o svom radu.

Nesporna je injenica da je u meuvremenu poveana transparentnost rada Narodne skuptine. Pre svega zbog toga to javni servis (RTS) direktno prenosi skuptinske sednice. Isto tako, najvei broj sednica njenog Odbora za odbranu i bezbednost bio je javan. Njihov tok je sniman, a rasprave su stenogra)sane, te je njihov saetak javnosti dostupan na redovno auriranoj skuptinskoj internet prezentaciji.

Vidljivo je i to da je poboljana i komunikacija izmeu udruenja graana, te akademskih institucija i dravnih aktera u sektoru bezbednosti. O tome, pored ostalog, svedoi i njihovo zajedniko uestvovanje na veem broju konferenci-ja i okruglih stolova. Posebno treba istai injenicu da veina nadlenih mini-starstava sve ee organizuje javne rasprave o nacrtima zakona, kao i nacrtima strategija iz svog delokruga.

Dostupni podaci, meutim, upozoravaju na to da i dalje postoje znatni pro-blemi u praktinoj primeni prava na slobodan pristup informacijama od javnog

30

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

znaaja. Kljuni razlog proistie iz injenice da jo ne postoji zakon o klasi)kaciji podataka. Zahvaljujui tome, na primer, slube bezbednosti esto poslanicima, novinarima i javnosti uskrauju pruanje traene informacije uz obrazloenje da one predstavljaju dravnu tajnu.

b. Finansijska transparentnost

Dobijeni nalazi pokazuju da je )nansijska transparentost u sektoru bezbed-nosti, a posebno kod dravnih aktera, jo uvek nezadovoljavajua. Situacija je takva uprkos injenici da su stvorene poetne, normativne i institucionalne, pretpostavke za njeno poveanje. Izvestan napredak ostvaren je od 2006. go-dine uvoenjem prakse da se podaci o optim izdacima slubi bezbednosti na-vode u Zakonom o budetu. Na malu javnu vidljivost )nansijskog poslovanja u ovom sektoru znatno utie to to se Zakon o dravnoj revizorskoj instituci-ji praktino jo uvek ne primenjuje. Isto tako, skuptinski Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za )nansije nisu javnost Srbije do sada nikad obavestile o tome da li dravni potroai, kao to su vojska, policija i slube bezbednosti, sredstva iz budeta koriste na zakonit i svrsishodan nain. Na nedovoljnu )nan-sijsku transparentnost utie i injenica da su Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutranjih poslova, kao i slube bezbednosti izuzeti iz zakonskih procedura za javne nabavke.

Zanimljivo je primetiti i to da nezadovoljavajuu )nansijsku transparentnost imaju i organizacije civilnog drutva. Naime, rezultati istraivanja pokazuju da veina ovih organizacija ne dostavlja javnosti na uvid svoje godinje budete. Jedan od razloga za to proistie iz injenice da njihov status jo uvek nije ureen posebnim zakonom.

3. Participacija gra#ana i njihovih udru!enja

Tokom istraivanja zabeleen je porast uestvovanja graana i njihovih udrue-nja u kreiranju, sprovoenju i evaluaciji bezbednosne politike Srbije. Napredak je posebno primetan ako se uporedi sa stanjem koje je postojalo tokom vladavine autoritarnog reima. U prilog tome ilo je stvaranje normativnih pretpostavki za uestvovanje graana i njihovih udruenja u kreiranju i sprovoenju bezbedno-sne politike. Naime, Ustav iz 2006. godine jemi graanima pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima. Potom je Zakon o dravnoj upravi (2005) oba-vezao organe dravne uprave da sprovode javnu raspravu tokom pripremanja zakona kojim se bitno menja pravni reim u jednoj oblasti ili kojim se ureuju pitanja posebno zanimljiva javnosti. O postignutom napretku svedoi, izmeu ostalog, i podatak da su dravni akteri prestali da organizacije civilnog drutva,

31

GLA

VN

I NA

LAZI

ISTR

A!I

VA

NJA

barem javno, tretiraju kao dravne neprijatelje i strane plaenike. Isto tako, zabeleen je porast strune i akademske saradnje dravnih aktera sa domaim univerzitetima i fakultetima, kao i sa organizacijama civilnog drutva.

Postalo je uobiajeno i to da dravni organi javnosti na uvid stavljaju pojedi-ne nacrte zakona i strategija iz sfere bezbednosti. Neki od njih su, kao na primer Ministarstvo odbrane, tom prilikom esto odreivali kratke vremenske rokove za javnu raspravu, to je spreavalo voenje kvalitetne debate o ponuenim re-enjima. Pored toga, veina dravnih organa ne preduzima nita da podstakne graane i javnost da uestvuju u javnim raspravama o bezbednosnim temama. Usled toga su pojedini akteri iz sektora bezbednosti, a naroito slube bezbed-nosti, i dalje predmet misti)kacija, te su u iroj javnosti jo uvek prisutni stavovi o tome da bavljenje ovom temom moe biti opasno.

Deo razloga zbog kojih graani i javnost nedovoljno uestvuju u raspravama o bezbednosnim temama proistie iz slabosti postojeih organizacija civilnog drutva. Naime, u Srbiji postoji veliki broj OCD koje se bave nekim od bezbed-nosnih tema, ali uglavnom po ad hoc principu. Uz to, veina njih nema strateki plan razvoja i projekciju trokova za narednih pet godina, a ni sigurne izvore )nansiranja, pa je i izbor tema kojima se bave uglavnom situaciono uslovljen.

4. Odgovornost demokratska civilna kontrola i javni nadzor

Usvajanjem Ustava 2006. godine, kao i seta sistemskih zakona iz oblasti odbra-ne i bezbednosti u decembru 2007. godine stvoren je poetni normativni okvir za sprovoenje demokratske civilne kontrole i nadzora veine aktera u sekto-ru bezbednosti. Iako taj okvir jo uvek nije dovren, on je znatno unapreen u odnosu na onaj koji je postojao u periodu pre 2000. godine. Treba, meutim, naglasiti da se pod ovim nadzorom jo uvek ne nalaze dravni organi koji imaju odreena policijska ovlaenja (carina, poreska policija, Uprava za spreavanje pranja novca), kao i privatni sektor bezbednosti.

a. Izvr%na vlast

Preciznije ureenje civilnog lanca komandovanja i upravljanja, kao i uspo-stavljanje mehanizama za kontrolu izvrne vlasti nad dravnim aparatima sile predstavljaju neke od najznaajnijih dometa dosadanje reforme sektora bez-bednosti. Institucije izvrne vlast predsednik Republike, Vlada, ministarstva i Savet za nacionalnu bezbednost sada imaju ira funkcionalna, organizaciona i personalna ovlaenja, koja im omoguavaju ne samo da delatno upravljaju dravnim akterima u sektoru bezbednosti, ve i da kontroliu njihov rad. Isto

32

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

tako, prepotinjavanje vojnih slubi bezbednosti ministru odbrane predstavlja veoma vaan reformski iskorak. Ujedno, u veini bezbednosnih institucija dra-ve formirani su organi unutranje kontrole.

Pokazalo se, meutim, da Zakonom uspostavljeni i u praksi primenjeni me-hanizmi za sprovoenje efektivne kontrole izvrne vlasti nad dravnim delom sektora bezbednosti imaju niz nedostataka. Zbog neprecizne regulative po-stoji previe prostora za meanje izvrne vlasti u operativne i strune poslove potinjenih joj organizacija. Ovo je posebno izraeno u MUP, u kojem ministar ima velika diskreciona ovlaenja. Zbog svega toga u javnosti postoji utisak da bezbednosne institucije drave i dalje deluju u interesu vlade i politiara. Tako je u jednom istraivanju javnog mnjenja utvreno da 74% graana smatra da policija ne predstavlja servis graana, te da vlada i politiari imaju veliki uticaj na njen operativni rad. Ovo tim vie, to je u Srbiji i dalje na snazi nepisano pravilo po kome pojedini resori bezbednosti esto, na osnovu koalicionih sporazuma, postaju partijski zabrani pod kontrolom svojih vrhovnika ili namesnika. To pak dovodi u pitanje sposobnost, ali i spremnost Vlade i njenih ministara da kreiraju i primenjuju zajedniku bezbednosnu politiku, odnosno da osiguraju delatnu saradnju izmeu dravnih posednika sile.

Aktuelna vlast je ovaj nedostatak pokuala da nadomesti naknadnim uspo-stavljanjem Saveta za nacionalnu bezbednost, koji bi, pored ostalog, trebalo da omogui i bolju koordinaciju rada nadlenih dravnih organa. Zakonodavci su, meutim, i ovom prilikom propustili da propiu nadlenosti i postupke za vr-enje parlamentarnog i javnog nadzora rada Saveta. Slian je propust, naime, uinjen i prilikom izrade Ustava, kojim nisu predviene nikakve procedure za utvrivanje i politiko sankcionisanje odgovornosti predsednika Republike za eventualne propuste u svom komandovanju Vojskom Srbije. Odatle su zakono-pisci svojim propustima uinili moguim to da predsednik Republike, koji pred-sedava Savetom, nasuprot Ustavu stekne znatnu formalnu, ali i neformalnu mo nad vojskom, policijom i slubama bezbednosti.

Primetno je, takoe, da se celokupan privatni sektor bezbednosti nalazi izvan bilo kakve kontrole i nadzora. Zakon koji bi regulisao privatni sektor bez-bednosti nije usvojen, a postojei mehanizmi kontrole, koji postoje u zakonima i koji vae za ovaj sektor, u praksi se ne primenjuju. Tako se, na primer, dogaa da MUP, iako prema Zakonu o oruju i municiji ima pravo da vri inspekciju privatnih bezbednosnih kompanija, do sada nije koristio to svoje pravo. Ako pak jeste, nema podataka o tome da je o svojim nalazima izvestio Narodnu skuptinu ili javnost.

b. Parlamentarna kontrola i nadzor

Prema postojeim zakonskim reenjima Narodna skuptina i Odbor za od-branu i bezbednost imaju znatna ovlaenja u nadzoru i kontroli dravnog dela

33

GLA

VN

I NA

LAZI

ISTR

A!I

VA

NJA

sektora bezbednosti. To posebno vai za pravo da nadziru rad slubi bezbed-nosti. Valja, meutim, zabeleiti i to da su trenutno u opticaju tri zakona o ovim slubama, to poslanicima znatno oteava posao.

Mada postoje dovoljne pravne osnove za parlamentarnu kontrolu i nadzor, pokazalo se da su oni u proteklom periodu bili najmanje delotvorni. Ovo se, pre svega, moe objasniti injenicom da je glavnina vlasti i politike moi u rukama izvrne vlasti, odnosno partija koje je ine. Time je ozbiljno narueno naelo po-dele vlasti, te Narodna skuptina esto slui za legalizovanje odluka koje su pret-hodno donete u vrhovima koalicionih partija, odnosno u telima izvrne vlasti.

U sluaju Srbije se, naalost, pokazalo i to da postavljanje predstavnika opo-zicionih partija na elo kljunih parlamentarnih odbora ne mora nuno, ili ak uopte, dovesti do bolje kontrole i nadzora nad vladom i dravnim aparatima sile. To, dakako, ne demantuje demokratsku valjanost ovog principa, ve govori o tome da najjae opozicione partije, iz samo njima znanih razloga, proputaju da posredstvom Odbora za odbranu i bezbednost sistematski kontroliu i nad-ziru rad nadlenih ministarstva i njima potinjenih dravnih aparata sile. Ovome pogoduje i injenica da je vaeim Poslovnikom uloga Odbora svedena samo na razmatranje, odnosno na usvajanje zakonodavnih predloga iz oblasti bez-bednosti. tavie, ovakve predloge Odbor esto usvaja po hitnom postupku, to ga liava prilike dao ovim predlozima, na primer, prethodno pribavi miljenje nezavisnih institucija i strunjaka. Odbor se, takoe, o izvetajima koje mu pod-nose nadleni ministri ili direktor BIA uglavnom promptno izjanjava, te nema dokaza da ih je prethodno dublje analizirao. Isto tako, Skuptina i njen Odbor za odbranu i bezbednost jo uvek nisu iskoristili mogunost, koju im nudi Poslov-nik NS RS, da se pozabave nadzorom troenja budetskih sredstava ili tokovima nabavke oruja i opreme.

Povrh svega, podaci pokazuju da parlamentarne partije i njihovi poslanici ne pokazuju previe interesovanja za sprovoenje kontrole i nadzora nad sek-torom bezbednosti i nad njegovim dravnim akterima. One, odatle, i ne koriste sve mogunosti koje im trenutno stoje na raspolaganju. Dodatnu tekou pred-stavlja i to to reeni Odbor pokriva celokupni sektor bezbednosti. To od njego-vih lanova pak zahteva da poseduju dovoljno znanja o slubama bezbednosti, vojsci, policiji i privatnom sektoru bezbednosti. Situaciju dodatno oteava i isto-vremena angaovanost poslanika u vie razliitih skuptinskih odbora. Pored toga, Odbor ima malobrojnu strunu slubu. Konano, usled nedostatka zakona o klasi)kaciji podataka, lanovi Odbora esto ne znaju koje informacije imaju pravo da trae i/ili dobiju i od koga.

Dodajmo prethodnom i to da su zatvori i privatni sektor bezbednosti pot-puno van parlamentarne kontrole i nadzora. Tako, na primer, Narodna skuptina jo uvek nije obrazovala posebnu komisiju, ije je postojanje predvieno zako-nom, za spoljnu a nezavisnu kontrolu zatvorskog sistema.

Isto tako, izvan parlamentarnog nadzora ostali su i dravni organi koji pose-duju odreena policijska ovlaenja. Odatle sledi da niko ne nadzire to kako i u

34

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

koje svrhe carina, poreska policija i Uprava za spreavanje pranja novca koriste policijska ovlaenja, te da li tom prilikom ugroavaju prava graana zagaran-tovana Ustavom.

c. Sudska kontrola

Ustavom i Zakonom predvieni su i ureeni osnovni mehanizmi za vrenje sudske kontrole dravnih aktera u sektoru bezbednosti. To se, pre svega, odnosi na kontrolu zakonitosti primene mera tajnog prikupljanja podataka. Zakonom su, naime, slube bezbednosti i policija obavezane da trae pismenu sudsku sa-glasnost za primenu ovih mera, te ih mogu primenjivati tek nakon dobijanja sudskog odobrenja. Sudovi su, isto tako, nadleni da odluuju o zakonitosti ko-nanih upravnih akata u upravnom sporu o krivinoj odgovornosti pripadnika slubi, kao i o naknadi tete koju one eventualno nanesu graanima. Takve nad-lenosti imaju okruni sudovi i Vrhovni sud Srbije. Sudska kontrola zatvorskog sistema sastoji se u tome da Vrhovni sud Srbije odluuje o albama osuenika i o njihovom uslovnom otpustu.

Meutim, u praktikovanju sudske kontrole jo uvek postoji niz problema. Tako predstavnici suda istiu da se u Srbiji ee nego u drugim zemljama izdaju odobrenja za upotrebu posebnih dokaznih radnji. Uz to, sudovi esto nemaju tehnike mogunosti da )ziki uvaju i/ili unitavaju podatke prikupljene po-sebnim merama, te neki od ovih podataka esto neovlaeno stiu u javnost. Svemu ovome treba dodati i to da su sudovi prenatrpani predmetima, te da voenje postupaka pred njima traje veoma dugo.

d. Javni nadzor

Ovaj vid nadzora je u posmatranom periodu donekle unapreen delova-njem organizacija civilnog drutva, akademskih institucija, te osnivanjem insti-tucija Poverenika za informacije od javnog znaaja, Zatitnika graana i Dravne revizorske institucije. No, injenica je da su ove institucije tek nedavno poele da rade, te da jo uvek nisu savladale niz prepreka koje ih spreavaju da valjano obavljaju svoj posao.

35

GLA

VN

I NA

LAZI

ISTR

A!I

VA

NJA

5. Vladavina prava

a. Pravna dr!ava

U razmatranom period postignut je znaajan napredak u ostvarivanju prin-cipa vladavine prava u sektoru bezbednosti Srbije, delom i zbog toga to vla-davina prava kao naelo zauzima istaknuto mesto u Ustavu i u domaem zako-nodavstvu. O napretku svedoi i podatak da su usvojeni gotovo svi sistemski zakoni za ureenje sektora bezbednosti. Tako je u prethodnom periodu, prvi put nakon Drugog svetskog rata, zakonom ureen status i delokrug vojnih slu-bi bezbednosti. U sklopu toga ureeni su i postupci za primenu posebnih mera, odnosno za tajno prikupljanje podataka.

Prilikom pravnog ureenja ovog sektora nainjen je, meutim, itav niz pro-pusta. Tako, na primer, sistemski zakoni nisu donoeni po unapred utvrenom planu, niti po dinamici i u obimu koji je bio potreban za sprovoenje uspene reforme. Odatle je i pravno ureenje ovog sektora u velikoj meri zavisilo od poli-tikih potreba i volje nadlenih ministarstva i njihovih elnika. Dodatni problem predstavlja to to je jedan broj zakona i stratekih dokumenata usvojen pre nego to je usvojen Ustav. Odatle sledi da sada treba ekati to da budu doneti novi zakoni ili da postojei budu usklaeni sa Ustavom.

Povrh toga, ustavopisci su vrlo turo, odnosno vrlo nepotpuno uredili sektor bezbednosti. Tako, na primer, Ustavom nije predvieno to da Srbija ima Strate-giju nacionalne bezbednosti, te je njeno postojanje, ali ne i postupak stvaranja i usvajanja, ureen Zakonom o osnovama slubi bezbednosti. Dodatnu tekou predstavlja i to to je Srbija iz prethodne Dravne zajednice SCG preuzela neke zakone, od kojih pojedini vae i danas, kao na primer Zakon o slubama bez-bednosti SRJ. Ne udi stoga da su neki zakoni ne samo meusobno neusagla-eni, ve i da su u koliziji sa Ustavom. Istraivaki nalazi, takoe, upozoravaju da pojedine oblasti u sektoru bezbednosti nisu ureene postojeim zakonima na adekvatan nain.

To je posebno uoljivo kod zakonskih reenja kojima se ureuje primena posebnih mera, odnosno izdavanje ovlaenja za tajno prikupljanje podataka. Prvi problem nastaje zbog toga to je primena mera tajnog prikupljanja podata-ka regulisana u vie zakona. To ne samo da umanjuje pravnu sigurnost graana, ve i oteava parlamentarni nadzor nad primenom tih mera. Dodatni problem nastao je zbog poveavanja broja dravnih organa, koji sada mogu primenjivati neku od posebnih mera. Postoje, dabome, valjani bezbednosni razlozi zbog ko-jih su ova prava data carini, poreskoj policiji ili Upravi za spreavanje pranja nov-ca. Nema, meutim, opravdanja za to to oni za primenu tih mera, za razliku od slubi bezbednosti i policije, ne moraju prethodno da pribave odobrenje suda. Isto tako, Zakonom nije odreeno ni to ko je nadlean da kontrolie i nadzire na-in na koji ovi dravni organi primenjuju reene mere, te po kojim uzusima vode evidencije, odnosno kako arhiviraju i unitavaju prikupljene podatke.

36

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

Veoma krupan nedostatak u postizanju vladavine prava predstavlja to to status privatnog sektora bezbednosti nije ureen posebnim zakonom. Isto tako, do danas jo nije usvojen Zakon o tajnosti podataka. Prethodnom dodajmo i to da je zakon koji regulie oblast organizovanja civilnog drutva zastareo.

b. Za%tita ljudskih prava

Srbija je u meuvremenu uinila znaajan napredak u zatiti ljudskih prava graana i zaposlenih u dravnom delu sektora bezbednosti. To je posebno vid-ljivo onda kada se raspoloivi podaci uporede sa podacima iz perioda pre 2000. godine kada su ljudska prava bila sistematski krena. U tom je pogledu veliki napredak ostvarilo MUP, jer je pravna regulativa koja se odnosi na ovu oblast u velikoj meri usklaena sa meunarodnim standardima zatite ljudskih prava. Uz to, sadraji o zatiti ljudskih prava i nedeskriminativnom postupanju policije uvedeni su u osnovnu policijsku obuku i program redovnog godinjeg usavr-avanja zaposlenih u MUP, a formiran je i Sektor unutranje kontrole. Meutim, pored ovog napretka izvetaji meunarodnih organizacija, kao i domaih or-ganizacija civilnog drutva ukazuju na postojanje sluajeva u kojim je iskazana policijska brutalnost, te na postojanje neadekvatnih uslova tokom zadravanja u pritvoru.

Ostale institucije ostvarile su neto skromnije rezultate u stvaranju uslova za bolju zatitu ljudskih prava. Tako, na primer, slube bezbednosti jo uvek nisu formirale sektor unutranje kontrole. Takoe, nakon usvajanja Zakona o osno-vama ureenja slubi bezbednosti zaposleni u vojnim slubama bezbednosti izgubili su pravo da sluaj u kome su im prava u slubi povreena prijave par-lamentarnom kontrolnom telu. Takoe, prema nalazima Evropskog komiteta za spreavanje torture stanje ljudskih prava zatvorenika u Srbiji nalazi se na osred-njem nivou. Konano, opti nedostatak predstavlja i to to podaci o eventual-nim krenjima ljudskih prava nisu javno dostupni.

37

GLA

VN

I NA

LAZI

ISTR

A!I

VA

NJA

II DIMENZIJA: EFIKASNOST

E)kasnost rada dravnih aktera u sektoru bezbednosti veoma je teko oce-niti iz nekoliko razloga. Prvo, najvei broj podataka na osnovu kojih bi mogla biti formirana ocena nije dostupan javnosti. Jedini izvori podataka predstavlja-ju javni istupi elnih ljudi bezbednosnih institucija, tokom kojih oni uglavnom tvrde da su mnogo uinili u reorganizaciji, obnovi i podmlaivanju kadrova, te u njihovoj obuci, obrazovanju i slino. Dodatni problem ini to to podatke koje navode elnici bezbednosnih institucija nije mogue proveriti iz nezavisnih izvora. Takoe, dravna tela koja su nadlena za kontrolu sektora bezbednosti do sada Narodnu skuptinu nisu obavestila o e)kasnosti vojske, policije ili slubi bezbednosti.

Uprkos tome, na osnovu dostupnih podataka procenjeno je da e)kasnosti institucija koje se bave bezbednosnim poslovima nije na zadovoljavajuem ni-vou. Jedan od razloga ovakve situacije jeste taj to su za borbu protiv savreme-nih izazova, rizika i pretnji neophodna stalna ulaganja u so)sticiranu opremu i obuku kadra, a to dosta kota. U uslovima ekonomske krize, kao i u uslovima sveopte drutvene transformacije tako velika sredstva nije lako obezbediti. Me-utim, razloge za nedovoljnu e)kasnost valja traiti i u osobenostima dravne uprave koja, u odnosu na moderne principe upravljanja ljudskim i materijalnim resursima u javnoj upravi, upravlja na previe centralizovan, politizovan, neeko-nomian i zastareo nain.

III DIMENZIJA: EFEKTIVNOST

Na efektivnost rada aktera sektora bezbednosti znaajno utie nedostatak zaokruenog sistema nacionalne bezbednosti. U prilog tome deluje i injenica da Ustav Srbije, ak ni implicitno, nosioce vlasti ne obavezuje na to da uspostave jedinstven sistem nacionalne bezbednosti. Ovaj problem je delimino nadome-ten osnivanjem Saveta za nacionalnu bezbednost. Meutim, Savet predstavlja hibridno telo, jer su u njemu istovremeno zastupljeni i vrhovni donosioci politi-kih odluka i njima potinjeni struni rukovodioci pojedinih resora. Nejasno je, isto tako, zato ministar spoljnih poslova nije stalni lan Saveta iako je bezbed-nosna politika sastavni i tvorei deo spoljne politike Srbije ili bi bar to trebalo da bude. Povrh svega, Zakonom nije predvien nadzor nad radom Saveta, niti je on obavezan da ikome podnosi izvetaje o svom radu.

Isto tako, vidljivo je da se nadlenosti nekih institucija bezbednosti meu-sobno preklapaju, kao to su, na primer, delovanje u vanrednim situacijama,

38

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

borba protiv terorizma i organizovanog kriminala. Jo jedan od krupnih proble-ma koji postoje u postizanju pune efektivnosti sistema bezbednosti predstavlja i to to je privatni sektor iskljuen iz ovog sistema iako je u poslednjih nekoliko godina veoma narastao i dobio na znaaju. Takoe, vaan nedostatak je i to to Narodna skuptina jo uvek nije usvojila Strategiju nacionalne bezbednosti, te je Srbija tako jedina zemlja u Jugoistonoj Evropi koja nema ovaj dokument. Donoenjem ovog dokumenta, u kome bi trebalo da budu de)nisani bezbed-nosni ciljevi i sredstva, kontrolni i nadzorni organi dobili bi vane parametre za procenu efektivnosti sektora i njegovih aktera.

39

IND

EKSI

REF

ORM

ISA

NO

STI

2006

200

8. G

OD

INE

Indeksi reformisanosti 20062008. godine

Gra'kon 1: Indeks reformisanosti aktera sektora bezbednosti

40

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

Dr!avni akteri koji primenjuju silu

Tabela 1: Indeks napretka reforme dravnih aktera koji primenjuju silu

41

IND

EKSI

REF

ORM

ISA

NO

STI 2

006

2008

. GO

DIN

E

OCENA DEMOKRATSKOG UPRAVLJANJA

Dr!avni akteri koji primenjuju silu

Tabela 2: Ocena demokratskog upravljanja

42

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

Gra'kon 2: Ocene demokratskog upravljanja dravnih aktera koji primenjuju silu

43

IND

EKSI

REF

ORM

ISA

NO

STI 2

006

2008

. GO

DIN

E

EFIKASNOST

Dr!avni akteri koji primenjuju silu

Tabela 3: Ocena e'kasnosti dravnih aktera koji primenjuju silu

EFEKTIVNOST

Dr!avni akteri koji primenjuju silu

Tabela 4: Ocena efektivnosti dravnih aktera koji primenjuju silu

44

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

Dr!avni akteri koji ne koriste silu

Tabela 5: Indeks reformisanosti pravosua i zatvora

45

IND

EKSI

REF

ORM

ISA

NO

STI 2

006

2008

. GO

DIN

E

Tabela 6: Indeks reformisanosti Narodne skuptine Republike Srbije

46

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

Nedr!avni akteri koji koriste silu

Tabela 7: Indeks reformisanosti privatnih bezbednosnih kompanija

47

IND

EKSI

REF

ORM

ISA

NO

STI 2

006

2008

. GO

DIN

E

Nedr!avni akteri koji nemaju pravo da primenjuju silu

Tabela 8: Indeks reformisanosti organizacija civilnog drutva

49

PREP

ORU

KE Z

A D

ALJ

U RE

FORM

U SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I

Preporuke za dalju reformu sektora bezbednosti

Uspostavljanje objedinjenog sistema bezbednosti

Treba izraditi Strategiju nacionalne bezbednosti Republike Srbije na osnovu 1. strategije drutvenog razvoja, spoljnopolitike strategije i drugih komple-mentarnih stratekih dokumenata Republike Srbije i usvojiti je u Narodnoj skuptini. Strategijom nacionalne bezbednosti treba utvrditi jedinstveni sistem bez-2. bednosti Republike Srbije, te odrediti njegovu optu strukturu i nain uprav-ljanja sistemom.Zakonom o Narodnoj Skuptini treba proiriti i precizirati, odnosno uredi-3. ti nadlenosti Narodne Skuptine i njenih tela u kontroli i nadzoru sistema bezbednosti i svih njegovih aktera.Posebnim zakonom treba utvrditi nadlenosti Saveta za nacionalnu bezbed-4. nost Republike Srbije za usmeravanje, koordinaciju i nadzor nad sistemom bezbednosti, kao i odgovornost koju Savet ima prema Narodnoj skuptini. Treba doneti zakon o demokratskoj civilnoj kontroli i javnom nadzoru si-5. stema bezbednosti i svih njihovih aktera, a posebno dravnih i nedravnih aktera koji su ovlaeni da nose oruje i koriste silu.Treba doneti zakon o zatiti tajnosti podataka, postupcima njihove klasi)-6. kacije i deklasi)kacije, kao i o izdavanju serti)kata za pristup klasi)kovanim podacima.Treba doneti zakon o spreavanju diskriminacije i osnovati specijalizovana 7. dravna tela koja bi se bavila nadzorom njegovog sprovoenja i unapree-njem stanja u ovoj oblasti.Treba usvojiti Nacionalnu strategiju za poboljanje poloaja ena i Zakon o 8. ravnopravnosti polova i njima dodatno potvrditi antidiskriminacione i a)r-mativne mere vezane za zapoljavanje i napredovanje ena u slubi.Treba razviti posebne programe za integraciju Roma, kao jedne od najma-9. nje zastupljenih nacionalnih manjina, u dravne institucije koje koriste silu, posebno u policiju.

50

GO

DI!

NJA

K RE

FORM

E SE

KTO

RA B

EZBE

DN

OST

I U S

RBIJ

I

Treba osigurati postojanje transparentne procedure dodele sredstava iz 10. budetske linije 481 namenjene organizacijama civilnog drutva.Posebnim zakonom ili dopunom postojeih dodatno treba razraditi postup-11. ke i mere za zatitu ljudskih prava pripadnika dravnih aparata sile, kao i graana kad se nau u njegovom zahvatu.Dopunom zakona treba obavezati sve inioce sistema bezbednosti da re-12. dovno izvetavaju Narodnu skuptinu i javnost o stanju ljudskih prava i o eventualnim krenjima