Godisnji Izvestaj 2012

Raporti Vjetor2009

B A N K A Q E N D R O R E E R E P U B L I K Ë S S Ë K O S O V Ë S

C E N T R A L N A B A N K A R E P U B L I K E K O S O VA

C E N T R A L B A N K O F T H E R E P U B L I C O F K O S O V O

P R I Š T I N A , J U N 2 0 1 3

Godišnji Izveštaj 2012

2 |

Efficiency of Banks in South-East Europe: With Special Reference to Kosovo CBK Working Paper no. 4

Godišnji izveštaj 2012 CBK

| 1

BANKA QENDRORE E REPUBLIKËS SË KOSOVËS

CENTRALNA BANKA REPUBLIKE KOSOVA

CENTRAL BANK OF THE REPUBLIC OF KOSOVO

Godišnji izveštaj 2012

CBK Godišnji izveštaj 2012

2 |


| 3

SADRŽAJ

Uvodna reč Predsednika Odbora Centralne Banke ...................................................... 17

Uvodna reč Guvernera .................................................................................................. 19

Odbor Centralne Banke, Izvršni Odbor i Revizioni Komitet ........................................... 21

Organizaciona struktura CBK-a: 31. decembar 2012.godine ........................................ 25

1. Izvršni pregled ........................................................................................................... 27

2. Spoljna ekonomska okolina ....................................................................................... 29

2.1 Jugoistočna Evropa ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 31

3. Ekonomija Kosova ..................................................................................................... 33

3.1. Realni Sektor ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 34

3.1.1. Drustveni bruto proizvod ........................................................................................................... 34

3.1.2. Cene .......................................................................................................................................... 35

3.1.3 Tržište rada ................................................................................................................................ 36

3.2. Fiskalni sektor ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 37

3.2.1 Budžetski prihodi ........................................................................................................................ 38

3.2.2 Budžetski troškovi ....................................................................................................................... 39

3.3. Finansijski sektor ------------------------------------------------------------------------------------------------------- 40

3.3.1 Opšte karakteristike ................................................................................................................... 40

3.3.2. Bankarski sistem ....................................................................................................................... 42

3.3.3. Penzioni fondovi ........................................................................................................................ 66

3.3.4 Osiguravajuće kompanije ........................................................................................................... 67

3.3.5. Mikrofinansijske institucije i finansijski pomagači ..................................................................... 70

3.4. Vanjski sektor ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 76

3.4.1 Tekući račun ............................................................................................................................... 76

3.4.2 Kapitalni i finansijski račun ......................................................................................................... 79

3.4.3 Pozicija medjunarodnih investicija i spoljni dug ......................................................................... 83

4. Supervizija Finansijskih institucija ............................................................................. 88

4.1. Licenciranje i regulativa ----------------------------------------------------------------------------------------------- 88

4.1.1. Licenciranje ............................................................................................................................... 88

4.1.2 Rregulativa ................................................................................................................................. 90

4.2. Bankarska supervizija ------------------------------------------------------------------------------------------------- 95

4.3. Supervizija osiguranja ----------------------------------------------------------------------------------------------- 109

4.4. Supervizija penzija --------------------------------------------------------------------------------------------------- 121

5. Usluge obezbedjene autoritetima, finansijskom društvu i javnostii .......................... 123

5.1. Operacije i upravljanje govotim novcem ------------------------------------------------------------------------ 123

5.2. Održavanje i transakcije računa ---------------------------------------------------------------------------------- 126


4 |

5.3.1 Operacije sistema medjubankarskog kliringa .......................................................................... 130

5.3.2 Opšti dogadjaji, analiza i supervizija sistema plaćanja ............................................................ 132

5.4. Menadzment sredstava --------------------------------------------------------------------------------------------- 135

5.4.1 Menadzment sredstava i investiciona politika CBK-a .............................................................. 135

5.4.2 Menadzemnt investicija za 2012.godinu .................................................................................. 135

5.4.3 Hartije od vrednosti .................................................................................................................. 139

5.5. Kreditni Registar Kosova ------------------------------------------------------------------------------------------- 141

5.6. Aktiviteti o oblasti ekonomskih analiza i finansijske stabilnosti -------------------------------------------- 144

5.7. Aktivnosti u oblasti statistika --------------------------------------------------------------------------------------- 145

6. Unutrašnji dogadjaji ................................................................................................. 147

6.1. Unutrašnja kontrola -------------------------------------------------------------------------------------------------- 147

6.2. Kadrovska služba ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 149

6.3. Pravnie aktivnosti Centralne Banke Republike Kosova tokom 2012.godine --------------------------- 150

6.4. Informativna tehnologija -------------------------------------------------------------------------------------------- 151

7. Regionalna i medjunarodna saradnja ...................................................................... 151

7.1. Sporazumi, promocija i medjunarodno predstavljanje ------------------------------------------------------- 151

7.2 Tehnička asistencija -------------------------------------------------------------------------------------------------- 152

8. Finansijski izveštaji CBK ......................................................................................... 154

9. Statistički dodatak ................................................................................................... 195

10. Reference .............................................................................................................. 207


| 5

LISTA AKRONIMA

AJN Neto vanjskih sredstava

AKP Kosovska Agencija za Privatizaciju

ASK Agencija za statistiku Kosova

ATK Poreska administracija Kosova

ATM Bankomat (eng. Automated Teller Machine)

ATP Agencije za transfer novca

BB Svetska banka

BE Evropska Unija

BEC Glavne Ekonomske kategorije (eng. Broad Economic Categories)

BEEP Projekat o poboljšanju poslovnog ambijenta (eng. Business Environment Enhancement Project)

BERZH Evropska banka za razvoj i izgradnju

BIC Poslovni identifikacioni kod

BIS Banka za medjunarodna poravnanja (eng. Bank for International Settlements)

BKS Osiguravajući biro Kosova

BKT Banka Kombëtare Tregtare

BPB Banka za Biznis

BQK Centralna Banka Republike Kosova

CAR Pokazatelji dovoljnosti kapitala (eng. Capital Adequacy Ratio)

CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja Centralne Evrope (eng. Central European Free Trade Agreement)

CPI Indeks cena potrošnje (eng. Consumer Price Index)

DJI Dow Jones Industrial Average

DPP Departament Rada i zaposlenja

DSFAE Departament za finansijsku stabilnost i ekonomske analize

DST Posebna prava tiraža

ECB Evropska Centralna Banka (eng. European Central Bank)

EFSE Evopski fond za jugoistočnu Evropu (eng. Euroepan Fund for Southeastern Europe)

EJL Jugoistočna evropa

EULEX Misija Evropske Unije za vladavinu Zakona

EUROSTAT General Directorate of European Statistics

FMN Medjunarodni monetarni fond

FSKP Slovenačko-Kosovski Penzioni fond

GBR Great Britain Pound

HHI Herfindahl-Hirschman Indeks (eng. Herfindahl-Hirschman Index)

IAIS Medjunarodno udruženje supervizora osiguranja (eng. International Association for Insurance Supervisors)


6 |

IHD Direktne strane investicije

IMF Mikrofinansisjke institucije

IPI Indeks cena uvoza (eng. Imports Price Index)

KEK Elektroenergetska korporacija Kosova

KKP Nacionalni savez plaćanja

KMB Komercijalna Banka

KTD Druge depozitne kompanije

MF Ministarstvo ekonomije i finansija

MPMS Ministarstvo rada i društvene samozaštite

MTPL Osiguranje autoodgovornosti

NLB Nova Ljubljanska Banka

NPL Loši krediti (eng. Non Performing Loans)

OJSHEF Neprofitna organizacija u službi porodičnih ekonomija

PBB Bruto Drustveni Proizvod

PCB Procredit Bank

PIN Pozicija medjubankarskih investicija

POS Tačke prodaje (eng. Point of Sale)

pp Procenat

PPI Indeks cena proizvodnje (eng. Producer Price Index)

PPP Paritet kupovne moći (eng. Purchasing Power Parity)

PTK Pošta i telekomunikacije Kosova

RBK Raiffeisen Bank of Kosovo

REER Realna efektivna stopa razmene (eng. Real Effective Exchange Rate)

RKK Registar Kredita Kosova

ROAA Prosečni povraćaj u sredstvima (eng. Return on Average Assets)

ROAE Prosečni povraćaj u kapitalu (eng. Return on Average Equity)

RTGS Poravnanje plaćanja u realnom vremenu (eng. Real Time Gross Settlement)

RWA Rizična Sredstva (eng. Risk Weighted Assets)

SEKN Elektronski sistem medjubankarskog kliringa

SEPA Zona koja koristi evro kao jedinu valutu plaćanja (eng. Single Euro Payment Area)

SFR Swiss Franc

SRK Sistem regjistra računovodstva

SWIFT Society for Worldwide International Financial Telecommuniacation

TEB Türk Ekonomi Bankasi

TKPK Kosovski trust penzione štednje

TPL Odgovornost nad trećom stranom (eng. Third Party Liability)

TVSH Porez na dodatu vrednost PDV

UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (eng. United Nations Mission in Kosovo)


| 7

USAID Agencija Sjedinjenih Država za medjunarodni razvoj (eng. United States Agency for International Development)

USD United States Dollar

VPN Tehnologgija enkripcije i virtuelnih veza


8 |

LISTA GRAFIKONA

1. Inflacija u evrozoni i u nekim zemljama evrozone --------------------------------------------------------------- 29

2. Nezaposlenost u u evrozoni i u nekim zemljama evrozone --------------------------------------------------- 30

3. Stopa loših kredita u u evrozoni i u nekim odabranim zemljama evrozone ------------------------------- 30

4. Pokazatelj dovoljnosti kapitala u evrozoni ------------------------------------------------------------------------- 31

5. Stopa porasta realnog BDP u JIE ------------------------------------------------------------------------------------ 31

6. Deficit tekućeg računa u JIE, kao procenat BP-a ----------------------------------------------------------------- 32

7. Prosečna godišnja stopa inflacije u JIE ----------------------------------------------------------------------------- 32

8. Makroekonomska karta ------------------------------------------------------------------------------------------------- 33

9. Realni porast BDP -------------------------------------------------------------------------------------------------------- 34

10. Doprinos glavnih komponenti BDP-a -------------------------------------------------------------------------------- 35

11. BDP po ekonomskoj aktivnosti ---------------------------------------------------------------------------------------- 35

12. Indeks cena potrošnje, uvoza i proizvodnje ------------------------------------------------------------------------ 36

13. Težina komponenata u potrošačkoj korpi -------------------------------------------------------------------------- 36

14. Formalno zaposlenje i porast zapošljavanja ----------------------------------------------------------------------- 36

15. Posredovanje u zaposlenju od MRDZ ------------------------------------------------------------------------------- 37

16. Glavni izvori graničnih prihoda ---------------------------------------------------------------------------------------- 37

17. Glavni izvori prihoda od domaćih poreza --------------------------------------------------------------------------- 38

18. Struktura glavnih kategorija budzetskih troškova ----------------------------------------------------------------- 39

19. Struktura sredstava finansijskog sistema po sektorima --------------------------------------------------------- 40

20. Neto vanjskih sredstava po institucijama --------------------------------------------------------------------------- 40

21. Struktura zahteva ka vanjskom sektoru ----------------------------------------------------------------------------- 41

22. Struktura obaveza ka vanjskom sektoru ---------------------------------------------------------------------------- 41

23. HHI za sredstva, kredite i depozite ----------------------------------------------------------------------------------- 42

24. Doprinos u porastu sredstava bankarskog sistema po kategorijama ---------------------------------------- 43

25. Stopa porasta kredita po sektorima ---------------------------------------------------------------------------------- 44

26. Struktura kredita----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 44

27. Struktura kredita po ekonomskoj kategoriji ------------------------------------------------------------------------- 45

28. Trend porasta kredita po ekonomskim sektorima ---------------------------------------------------------------- 45

29. Struktura kredita po roku prispeća ----------------------------------------------------------------------------------- 46

30. Stopa porasta kredita po roku prispeća ----------------------------------------------------------------------------- 46

31. Stopa porasta depozita -------------------------------------------------------------------------------------------------- 47

32. Struktura depozita po sektorima -------------------------------------------------------------------------------------- 48

33. Struktura depozita po roku prispeca --------------------------------------------------------------------------------- 48

34. Prosečna godisnja kamatna stopa ----------------------------------------------------------------------------------- 49

35. Bilans prihoda i rashoda ------------------------------------------------------------------------------------------------ 49

36. Godišnja stopa porasta prihoda i rashoda -------------------------------------------------------------------------- 50

37. Struktura prihoda --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 50


| 9

38. Struktura prihoda po kategorijama ----------------------------------------------------------------------------------- 50

39. Godišnja stopa porasta prihoda po kategorijama ----------------------------------------------------------------- 51

40. Struktura troškova -------------------------------------------------------------------------------------------------------- 51

41. Godišnja stopa porasta rashoda po kategorijama ---------------------------------------------------------------- 52

42. Pokazatelji profitabilnosti ----------------------------------------------------------------------------------------------- 52

43. Odnos prihodi / rashodi ------------------------------------------------------------------------------------------------- 53

44. Pokazatelji efikasnosti --------------------------------------------------------------------------------------------------- 53

45. Neto kamatna granica --------------------------------------------------------------------------------------------------- 53

46. Krediti i depoziti bankarskog sistema -------------------------------------------------------------------------------- 54

47. Odnos likvidnih sredstava “broad”/kratkoročne obaveze ------------------------------------------------------- 54

48. Struktura hartija od vrednosti ------------------------------------------------------------------------------------------ 54

49. Rezerve bankarskog sistema ------------------------------------------------------------------------------------------ 55

50. Gap likvidnosti ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 56

51. Struktura kredita po klasifikaciji --------------------------------------------------------------------------------------- 57

52. Odnos LK/ukupno krediti ------------------------------------------------------------------------------------------------ 57

53. Godišnja norma porasta ukupnih kredita i LK --------------------------------------------------------------------- 58

54. Struktura LK --------------------------------------------------------------------------------------------------------------- -58

55. LK po sektorima ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 58

56. LK i provizije---------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 59

57. Kapitalnost bankarskog sistema -------------------------------------------------------------------------------------- 60

58. Ukupno kapitala i regulativnog kapitala ----------------------------------------------------------------------------- 60

59. Ukupno kapitala i godišnja stopa porasta -------------------------------------------------------------------------- 60

60. Struktura kapitala bankarskog sistema ------------------------------------------------------------------------------ 60

61. Struktura kapitala prve klase ------------------------------------------------------------------------------------------- 61

62. Struktura RWA po težini rizika ----------------------------------------------------------------------------------------- 61

63. Struktura investicija Trusta --------------------------------------------------------------------------------------------- 66

64. Sredstva osiguravajućih kompanija ---------------------------------------------------------------------------------- 67

65. Struktura sredstava osiguravajućih kompanija -------------------------------------------------------------------- 68

66. Struktura obaveza osiguravajućih kompanija ---------------------------------------------------------------------- 68

67. Primljene premijei i isplaćene štete ---------------------------------------------------------------------------------- 69

68. Sredstva MFI-a ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 69

69. Struktura primljenih premija od osiguravajućih kompanija ----------------------------------------------------- 70

70. Sredstva MFI-a i godišnji porast -------------------------------------------------------------------------------------- 70

71. Struktura sredstava MFI-a ---------------------------------------------------------------------------------------------- 71

72. Struktura kredita MFI-a -------------------------------------------------------------------------------------------------- 71

73. Trend porasta kredita MFI-a ------------------------------------------------------------------------------------------- 71

74. Struktura kredita MFI-a po sektorima -------------------------------------------------------------------------------- 72

75. Struktura kredita MFI-a po roku prispeća --------------------------------------------------------------------------- 72

76. Kamatne stope na kredita MFI-a -------------------------------------------------------------------------------------- 73


10 |

77. Odnos troškova i prihoda ----------------------------------------------------------------------------------------------- 74

78. Struktura troškova po kategorijama ---------------------------------------------------------------------------------- 75

79. Bilans tekućeg računa --------------------------------------------------------------------------------------------------- 76

80. Uvozi, izvozi i tržišni bilans --------------------------------------------------------------------------------------------- 76

81. Izvozi i medjunarodne cene metala, bez sezonske skladnosti ------------------------------------------------ 77

82. Uvozi i medjunarodne cene nafte i hrane, bez sezonske skladnosti ---------------------------------------- 77

83. Struktura neto izvoza usluga ------------------------------------------------------------------------------------------- 78

84. Račun prihoda ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 78

85. Tekući transferi ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 79

86. Doznake emigranata primljene na Kosovu ------------------------------------------------------------------------- 79

87. Direktne strane investicije kao procenat UBP-a i deficita tekućeg računa --------------------------------- 80

88. Direktne strane investicije po komponentama --------------------------------------------------------------------- 80

89. Struktura DSI-a po glavnim državama ------------------------------------------------------------------------------ 81

90. DSI po glavnim ekonomskim sektorima ----------------------------------------------------------------------------- 82

91. Pozicija medjunarodnih investicija ------------------------------------------------------------------------------------ 83

92. Pozicija medjunarodnih investicija neto po institucionalnim sektorima -------------------------------------- 83

93. Sredstva po obliku investicija ------------------------------------------------------------------------------------------ 83

94. Akcije portfolio i derektnih investicija po državama -------------------------------------------------------------- 84

95. Akcije sredstava akcionaarskog kapitala i dužniočkih instrumenata ----------------------------------------- 84

96. Obaveze nad vanjskim sektorom po instrumentima ------------------------------------------------------------- 85

97. DSI po akcionarskom kapitalu i pozajmicama --------------------------------------------------------------------- 85

98. Bruto vanjski dug --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 86

99. Bruto vanjski dug po sektorima --------------------------------------------------------------------------------------- 86

100. Neto spoljni dug po sektorima ----------------------------------------------------------------------------------------- 87

101. Stopa mesečnog porasta(smanjenja) kredita tokom 2012.godine ----------------------------------------- 101

102. Zabeležene premijei i isplaćene štete ----------------------------------------------------------------------------- 110

103. Ne-životnie zabeleženi premije -------------------------------------------------------------------------------------- 111

104. Portfolio ne-životnog osiguranja ------------------------------------------------------------------------------------ 111

105. Premije od unutrašnjih MTPL-a ------------------------------------------------------------------------------------- 112

106. Dobrovoljni proizvodi --------------------------------------------------------------------------------------------------- 113

107. Zabeležene premijei životnog osiguranja ------------------------------------------------------------------------- 114

108. Bruto isplaćene štete--------------------------------------------------------------------------------------------------- 114

109. Cena jedinice-januar decembar 2012 ----------------------------------------------------------------------------- 121

110. Cena jedinice od 2002-2012 ----------------------------------------------------------------------------------------- 121

111. Vrednost jedinice Slovenačko kosovskog Fonda Penzija 2007-2012 ------------------------------------- 122

112. Nabavka gotovog novca ---------------------------------------------------------------------------------------------- 123

113. Prijem gotovog novca -------------------------------------------------------------------------------------------------- 123

114. Nabavka evro novčanica po apoenima --------------------------------------------------------------------------- 124

115. Nabavka evro kovanica po apoenima ----------------------------------------------------------------------------- 124


| 11

116. Primljene evro novčanice po apoenima --------------------------------------------------------------------------- 124

117. Primljene evro kovanice po apoenima ---------------------------------------------------------------------------- 124

118. Izvoz gotovog novca --------------------------------------------------------------------------------------------------- 125

119. Uvoz gotovog novca --------------------------------------------------------------------------------------------------- 125

120. Broj zastarelih novčanica povučenih iz opticaja ---------------------------------------------------------------- 126

121. Proporcija novčanica povučenih iz opticaja sa ukupno primljenim ----------------------------------------- 126

122. Nabavka novih novčanica -------------------------------------------------------------------------------------------- 126

123. Proporcija novih novčanica puštenih u opticaj sa ukupno nabavljenim ----------------------------------- 126

124. Falsifikovani evro novac koji jeoduzet na nivou Kosova ------------------------------------------------------ 126

125. Kapacitet domaćih dolazećih transakcija ------------------------------------------------------------------------- 128

126. Vrednost domaćih dolazećih transakcija -------------------------------------------------------------------------- 128

127. Kapacitet domaćih odlazećih transakcija ------------------------------------------------------------------------- 128

128. Vrednost domaćih odlazećih transakcija -------------------------------------------------------------------------- 128

129. Kapacitet medjunarodnih dolazećih transakcija ----------------------------------------------------------------- 129

130. Vrednost medjunarodnih dolazećih transakcija ----------------------------------------------------------------- 129

131. Kapacitet medjunarodnih odlazećih transakcija ----------------------------------------------------------------- 129

132. Vrednost medjunarodnih odlazećih transakcija ----------------------------------------------------------------- 129

133. Evolucija depozita glavnih klijenata CBK-a ---------------------------------------------------------------------- 129

134. Broj transakcija SEKN-a ---------------------------------------------------------------------------------------------- 130

135. Vrednost transaksija SEKN-a ---------------------------------------------------------------------------------------- 130

136. Dnevni prosek broja tranakcija SEKN-a -------------------------------------------------------------------------- 130

137. Dnevni prosek vrednosti transakcija SEKN-a ------------------------------------------------------------------- 130

138. Godišnji kapacitet transakcija SEKN-a po njihovoj vrsti ------------------------------------------------------ 131

139. Godišnja vrednoste transakcija SEKN-a po njihovoj vrsti --------------------------------------------------- 131

140. Broj debitnih kartica po njihovoj vrsti ------------------------------------------------------------------------------- 133

141. Broj kreditnih kartica po njihovoj vrsti ------------------------------------------------------------------------------ 133

142. Broj terminala ATM ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 134

143. Broj terminala POS ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 134

144. Izveštaj rasopdele investicija portfolia CBK-a ------------------------------------------------------------------- 135

145a. Sveukupna suma portfolio sredstava investicija ---------------------------------------------------------------- 136

145b. Raspodela investicionog portfolia na kraju godine ------------------------------------------------------------- 136

146a. Kretanje normi na medjubankarskom tržištu evrozone i kretanje normi depozita investiranih od

strane CBK-a------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 136

146b. Stopa povraćaja investicija u portfolio i rizik tokom 2012.godine -------------------------------------------- 137

146c. Mesečni Vremenski horizont investicija finiansijskih sredstava ---------------------------------------------- 137

146d. Performansa portfolio investicija nasuprot monetarnim pokazateljima ------------------------------------ 137

147. Raspodela portfolia po kratkoročnom kreditnog rangiranju ----------------------------------------------------- 138

148. Struktura hartija od vrednosti Vlade po roku prispeća ---------------------------------------------------------- 139

149. Aukcije hartija od vrednosti Vlade sa rokom prispećaod 182 dana ----------------------------------------- 139


12 |

150. Struktura učesnika po alociranim sumama ------------------------------------------------------------------------ 140

151. Kretanje godisnje stope povracaja za hartije od vrednosti Vlade ------------------------------------------- 140

152. Aukcije hartija od vrednosti vlade sa rokom prispeća od 91 dana ----------------------------------------- 141

153. Broj certifikata------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 141

154. Broj istraživanja --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 141

155. Broj novih kredita ------------------------------------------------------------------------------------------------------- 142

156. Broj kredita sa standardnom klasifikacijom----------------------------------------------------------------------- 142

157. Broj kredita sa klasifikacijom pod nadzorom --------------------------------------------------------------------- 142

158. Broj aktivnih kredita i klasifikacije ----------------------------------------------------------------------------------- 143

159. Kreditni proizvodi-------------------------------------------------------------------------------------------------------- 143

160. Odredjivanje oblasti revizije na osnovu rizika ------------------------------------------------------------------- 147

161. Kvalifikaciona struktura zaposlenih CBK-a ----------------------------------------------------------------------- 149

162. Organizatori obuka i broj učesika ----------------------------------------------------------------------------------- 149


| 13

LISTA TABELA

1. Glavni makroekonosmki indikatori ------------------------------------------------------------------------------------ 29

2. Godišnji porast kredita i depozita ------------------------------------------------------------------------------------- 33

3. Elektronska plaćanja ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 43

4. Struktura obaveza bankarskog sistema ----------------------------------------------------------------------------- 45

5. Struktura obaveza bankarskog sistema ----------------------------------------------------------------------------- 47

6. Pregled rezultata analize stres-testa: Rizik likvidnosti ----------------------------------------------------------- 66

7. Raspodela kredita MFI-a po intervalima, po vrednosti i broju ------------------------------------------------- 73

8. Pokazatelji profitabilnosti i efikasnosti MFI-a ---------------------------------------------------------------------- 75

9. Kapitalni i finansijski račun --------------------------------------------------------------------------------------------- 80

10. Broj banaka, osiguravajućih kompanija i penzionih fondova -------------------------------------------------- 89

11. Broj mikrofinansijskih institucija,nebakarskih finansijskih, kancelarija za prenos novca, i menjačnica

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 90

12. Broj posrednika osiguranja --------------------------------------------------------------------------------------------- 90

13. Komercijalne banke ------------------------------------------------------------------------------------------------------ 92

14. Osiguravajuće kompanije ----------------------------------------------------------------------------------------------- 93

15. Mikrofinansijske institucije ---------------------------------------------------------------------------------------------- 93

16. Nebankarske finansijske institucije ----------------------------------------------------------------------------------- 94

17. Kancelarije za prenos novca ------------------------------------------------------------------------------------------- 94

18. Posrednici osiguranja ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 94

19. Kancelarije za razmenu valuta ---------------------------------------------------------------------------------------- 95

20. Krediti po ekonomskim granama ------------------------------------------------------------------------------------- 98

21. Struktura regulatornog kapitala u sektoru i tok njegovih komponenti ---------------------------------------- 99

22. Pokazatelji kapitalizacije ---------------------------------------------------------------------------------------------- 100

23. Pokazatelji kvaliteta kredita ------------------------------------------------------------------------------------------ 101

24. Loši krediti po ekonomskim granama ------------------------------------------------------------------------------ 102

25. Pokazatelji profitabilnosti --------------------------------------------------------------------------------------------- 102

26. Pokazatelji likvidnosti -------------------------------------------------------------------------------------------------- 103

27. Tok pokazatelja kvaliteta kredita ------------------------------------------------------------------------------------ 105

28. Tok pokazatelja profitabilnosti --------------------------------------------------------------------------------------- 105

29. Krediti – trend prikupljanja -------------------------------------------------------------------------------------------- 108

30. Depoziti – trend refundiranja ----------------------------------------------------------------------------------------- 108

31. Broj napisanih polisa --------------------------------------------------------------------------------------------------- 110

32. Bruto napisanih primova, ne-životno osiguranje ---------------------------------------------------------------- 111

33. Obavezno osiguranje -------------------------------------------------------------------------------------------------- 112

34. Dobrovoljno osiguranje ------------------------------------------------------------------------------------------------ 113

35. Životno osiguranje ------------------------------------------------------------------------------------------------------ 114

36. Isplaćene štete ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 115


14 |

37. Izračunavanje minimalne granice solventnosti ------------------------------------------------------------------ 117

38. Pokazatelji likvidnosti -------------------------------------------------------------------------------------------------- 118

39. Struktura investicija penzionih sredstava ------------------------------------------------------------------------- 122

40. Struktura investicija penzionih sredstava SKPF-a -------------------------------------------------------------- 123

41. Iznos transakcija po glavnim vrstama plaćanja ----------------------------------------------------------------- 127

42. Pokazatelj koncentracije za transakcije inicirane/poslate u SEKN ----------------------------------------- 132

43. Pokazatelj koncentracije za transakcije primljene/ulazne u SEKN ----------------------------------------- 132

44. Broj računa --------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 134

45. Uporedna tabela instrumenata I terminal plaćanja ------------------------------------------------------------- 135

46. Odredjivanje oblasti revizija na osnovu rizika ------------------------------------------------------------------- 148


| 15


16 |


| 17

Uvodna reč Predsednika Odbora Centralne Banke

Poštovani čitaoci,

Godina koju smo ostavili iza nas je imala karakter stabilnog sveukupnog kretanja. Drustveni bruto proizvod iako je imao jedan blagi porast, ipak se okarakterisao pozitivnim porastom od 3.2%. Dobra pozitivna kretanja su se primetila posebno u ekonomiji SAD-a koja je u 2012.godini zabeležila jedan porast od 2.2% u poredjenju sa 1.8% koliko je bilo u 2011.godini. Evrozona je zabeležila jedan negativan porast od 0.6%, dok sa svim tim manjim godišnjim porastom, zemlje u razvoju su u 2012.godini zabeležile značajan porast od 4.7%. Centralna i Istočna Evropa su imale jedan usporeniji porast iako je isti bio pozitivan od 1.6% u 2012.godini, on je bio značajno manji od predhodne godine kada je bio 5.2%. Inflacija je tokom 2012.godine uopšteno imala jednu tendenciju opadanja i na svetskom nivou je bila 5.5% od 6.4% u 2011.godini. Skoro u svim glavnim ekonomijama je bio jedan blagi pad u poredjenju sa predhodnom godinom. Stabilna kretanja inflacije su se primetila i u Evrozoni kao i u većem delu zemalja Evropske Unije. Negativna kretanja su se uglavnom zabeležila u vezi sa zapošljavanjem, kao jednim od glavnih makroekonomskih parametara. Nezaposlenost je tokom 2012.godine zabeležilo porast na svetskom nivou i u zemljama Evrope posebno, uz izuzeće Nemačke koja je imala blagi pad u poredjenju sa predhodnom godinom.

U Jugoistočnoj Evropi, kao rezultat sveukupnih ekonomskih kretanja na svetu u proteklim godinama zabeležen je jedan značajan pad Drustvenog Bruto Proizvoda u poredjenju sa predhodnom godinom od 5.3% na 1.8%. Sve zemlje su zabeležile pozitivan porast uz izuzeće Srbije i Hrvatske koje su imale negativan porast Drustvenog Bruto Prozivoda 0.2%. Sveukupno kretanje cena je imalo tendenciju opadanja, uz izuzeće Srbije, Crne gore i Hrvatske. Norma inflacije je u ovim zemljama imala uglavnom tendenciju opadanja iako je ostala na istom nivou od predhodne godine. Nezaposlenost u svim ovim zemljama ostaje jedan veoma veliki problem.

U 2012.godini, sveukupna ekonomska kretanja na Kosovu su imala pozitivnu tendenciju. Iako je Drusveno Bruto Proizvod imao mali pad u poredjenju sa predhodnom godinom on je ostao na najvišem nivou u Jugoistočnoj Evropi. Sveukupna kretanja cena su bila stabilna, gde je inflacija zabeležila pad u poredjenju sa predhodnom godinom i bila je samo 2.3% u poredjenju sa predhodnom godinom kada je bila 3.5%. Pokazatelj za broj nezaposlenih na Kosovu pokazuje jedan pad broja onih koji čekaju posao.

Finansijski sistem na Kosovu je bio stabilan, gde su banke uopšteno nastavile da posluju na pozitivan način, kao i da povećavaju broj proizvoda i usluga koje pružaju. Iako su na relativan način krediti i depoziti zabeležili pad, oni su nastavili da budu viši nego u predhodnoj godini. Takodje je i kvalitet kredita imao stabilno kretanje. Osiguravajuće kompanije su nastavile da povećavaju vrstu proizvoda kao i kvalitet pruženih usluga. Uloga Centralne Banke u vodjenju finansijskog sistema na Kosovu je tokom predhodne godine bila neosporiva, pogotovo u ulozi regulatora i nadzornika. Radi regulisanja boljeg funkcionisanja finansijskog sistema, tokom protekle godine Odbor Centralne Banke je usvojio veliki broj novih pravilnika ili je izmenio već postojeće. Tako je, Centralna Banka preko sektora supervizije izvršavala svoju funkciju da bi osigurala jedan stabilan, efikasan i postojan sistem. Na konstantan način su se pratila kretanja na finansijskim tržištima i u skladu sa tim donete su odluke u vezi sa politikama investicija sredstava, koje, na nesreću, kao rezultat sveukupnih kretanja nisu bile povoljne, ali su balansirale menadžment interesa i rizika. Centralna Banka je nastavila sa različitim oblicima profesionalnog unapredjenja osoblja kao i sa dopunom sa novim osobljem. Takodje se povećao i stepen unutrašnje supervizije poslova i unutrašnjih funkcija


18 |

banke, kao i supervizija preko funkcija unutrašnje revizije kao i rada Komiteta revizije. Takodje su na konstantan način objavljivani pregledi i statistički izveštaji koji su od važnosti za praćenje sveukupnih ekonomskih kretanja kako u zemlji tako i u svetu. Jedan od njih je i ovaj godišnji izveštaj za 2012.godinu koji predstavlja jedan pregled ne samo posla Centralne banke Republike Kosova, već i ekonomskih i finansijskih kretanja na Kosovu a i šire.

Predsednik Odbora Banke

Prof. Dr. Sejdi Rexhepi


| 19

Uvodna reč Guvernera

Domaća ekonomija je nastavila sa pozitivnom stopom porasta, porast kojeg je podržavala finansijska i fiskalna stabilnost kao i poboljšanja u trgovinskoj poziciji roba i usluga, pogotovu u poslednjem kvartalu 2012.godine. Realni porast domaće ekonomije za 2012.godinu se ocenjuje na 2.9 procenata, porast koji je dobijen uglavnom od javnih investicija, privatne i javne potrošnje.

Finansijsku stabilnost je okarakterisala zavidnim nivoom i proširenje aktivnosti finansijskog sektora. Nasuprot izazovima koje region ima ispred sebe uspeli smo da budemo jedina zemlja u regionu koja je tokom 2012.godine licencirala novu banku i to sa stranim kapitalom. Banke, kao najznačajniji deo finansijskog sistema su nastavile da šire kreditne aktivnosti starajući se pritom, da se održi adekvatni kvalitet kreditnog portfolia, dok su loši krediti tokom 2012.godine pokazali skroman rast. Depoziti i kreditiranje su nastavili sa rastom, dok je kapitalizacija bankarskog sistema nastavila da bude visoka nasuprot ovim pravilnicima koji su povećali zahteve za adekvatnost kapitala. Nastavljeno je i sa porastom u drugim delovima finansijskog sektora. Industrija osiguranja je zabeležila porast sveukupnih sredstava i porast isplaćenih šteta. Takodje, penzioni fond je zabeležio porast sredstava i bolji povraćaj od njihovih investicija, dok su mikrofinansisjke institucije zabeležile pad aktivnosti.

2012.godina se okarakterisala značajnim aktivnostima za finansijsku stabilnost i odgovornosti CBK-a. Zajedno sa MMF-om i Svetskom Bankom, realizovan je Program ocene finansijskog sektora. Preporuke ovog programa su uključene u strateškom planu CBK-a 2013 – 2015, koji je pregledan i odobren krajem prošle godine. Uz usvajanje Zakona o bankama, mikrofinansijske institucije i nebankarske finansijske institucije usvojen je jedan broj pravilnika koji dalje unapredjuju oprezno ponašanje finansijskih institucija. U ovom kontekstu, CBK je preuzela jedan niz administrativnih mera opreza prema finansijskim institucijama uključujući i one o istraživanju i zabrani nelicenciranih finansijskih aktivnosti.

CBK je nastavila sa unapredjenjem saradnje sa domaćim i medjunarodnim institucijama. Potpisani su sporazumi o razumevanju sa Carinom Kosova i sa Kosovskom Policijom, nakon toga sa Udruženjem za superviziju kapitalnog finansiranja penzionog osiguranja Republike Makedonijie, Agencija supervizije osiguranja Slovenije i sa Bankom Albanije. Istovremeno, CBK je unapredila svoje prisustvo u domaćoj i stranoj javnosti aktivno učestvujući u važnim dogadjajima medjunarodnih finansijskih institucija kao i organizujući dogadjaje medjunarodnog karaktera na Kosovu. Posebno treba napomenuti preduzete inicijative u saradnji sa medjunarodnim partnerima u vezi sa uključenjem u SWIFT mrežu, organizacija medjunarodne konferencije o konkurentnosti i bankarskog rizika, po prvi put je objavljena statistika o poziciji medjunarodnih investicija kao i o spoljnom dugu Republike Kosova, početak tržišta vladinih hartija od vrednosti, ispunjavanje svih obaveza iz MMF programa, realizacija programa u dijagnostičkoj oceni zaštite potrošača kao i finansijskog obrazovanja i operacionalizacije nove verzije Registra kredita koji je podržan od strane USAID-a.


20 |

Imajući u obzir trenutne ekonomske tokove u regionu i šire, CBK ostaje fokusirana na preduzimanje potrebnih radnji radi osiguranja finansijske stabilnosti na Kosovu.

Guverner

Bedri Hamza


| 21

Odbor Centralne Banke, Izvršni Odbor i Revizioni Komitet

Aktivnosti Odbora Centralne Banke

Aktivnosti Odbora Centralne Banke su bile orijentisane na uspešno ispunjavanje dužnosti i odgovornosti koje su odredjene Zakonom o Centralnoj Banci Republike Kosova. Za ovu svrhu, Odbor je održavao kontinuinalne sastanke na kojima je obaveštavan i gde je razmatrano sve u vezi sa sveukupnim tokovima finansijskog sistema na Kosovu a i šire, gde je održano 14 formalnih sastanaka na kojima su donešene odluke.

Odbor je blagovremeno odobrio godišnji budžet Centralne Banke kao što je i vršio kontinuinalnu supervizju njegovog izvršenja. Razmotrio je i usvojio preglede i periodične i krajnje finansijske izveštaje CBK-a.

Odbor je pregledao i usvojio godišnji plan Unutrašnje revizije kao što je i razmotrio i usvojio periodične i krajnje izveštaje Revizionig Komiteta.

Odbor je razmotrio i usvojio dopunu pravilnika iz oblasti finansijskog sistema na osnovu zahteva i predloga koji su predloženi od strane izvršnog Odbora. Takodje, kao rezultat usvajanja Zakona za Banke i Mikrofinansijske finansijske institucije, i sveukupnih ekonomskih i finansijskih tokova, Odbor je usvojio jedan veliki broj pravilnika koji su predstavljeni u nastavku.

‐ Pravilnik o adekvatnosti kapitala

‐ Pravilnik o izloženosti kreditnom riziku

‐ Pravilnik o minimalnim rezervama banke

‐ Pravilnik o Registru kredita

‐ Pravilnik o Registru vlasnika bankarskih računa

‐ Pravilnik o Standardima izveštavanj i supervizije kosovskog biroa osiguranja

‐ Pravilnik o medjunarodnim plaćanjima

‐ Pravilnik o načinu održavanja, finansiranja i korišćenja fonda kompenzacije

‐ Pravilnik o opštim uslovima polise osiguranja od autoodgovornosti

‐ Pravilnik o implementaciji sistema bonus-malus

‐ Pravilnik o Licenciranju banaka i stranih filijala;

‐ Pravilnik o otvaranju predstavničkih kancelarija unutar i van Republike Kosova;

‐ Pravilnik o otvaranju i zatvaranju unitari van Kosova filijala i posredničkih subjekata banaka;

‐ Pravilnik o spajanju i akviziciji banaka;

‐ Pravilnik o objavljivanju informacija o bankama;

‐ Pravilnik o spoljnoj reviziji banaka;

‐ Pravilnik o izveštavanju banaka u CBK;

‐ Pravilnik o menadžmentu kreditnog rizika;

‐ Pravilnik o konsolidovanoj superviziji bankarskih grupa;

‐ Pravilnik o unutrašnjoj kontroli i unutrašnjoj reviziji;


22 |

‐ Pravilnik o ograničenju održavanja nepokretne i pokretne imovine;

‐ Pravilnik o riziku od aktivnosti sa stranim valutama;

‐ Pravilnik o Depozitu ekvivalentnom sa kapitalom za filijale stranih banaka;

‐ Pravilnik o Direktorima i visokim zvaničnicima banaka; i

‐ Pravilnik o visokoj izloženosti.

‐ Dopuna pravilnika o visokim izloženostima;

‐ Pravilnik o Menadžmentu rizika likvidnosti;

‐ Pravilnik o Menadžmentu operativnog rizika;

‐ Pravilnik o Adekvatnosti kapitala banaka;

‐ Pravilnik o promeni u kapitalnim računima banaka;

‐ Pravilnik o Kreditima povezanih osoba;

‐ Pravilnik o efektivnoj kamatnoj stopi i zahtevi o obelodanjenju

‐ Pravilnik o Procedurama tretiranja zahteva za kompenzaciju šteta koje potiču od obaveznog osiguranja od autoodgovornosti.

Odbor Centralne Banke je takodje usvojio:

‐ Godišnji plan unutrašnje revizije za 2012.godinu

‐ Godišnji izveštaj Komitetai Šefa Unutrašnje Revizije CBK-a za 2011.godinu

‐ Godišnji finansijski izveštaj CBK-a za 2011.godinu;

‐ Budžet CBK-a za 2013.godinu;

‐ Izveštaje i periodične izveštaje finansijskog stanja CBK-a;

Radi uspešnog ispunjavanja odgovornosti koje su odredjene zakonom, Odbor je blagovremeno izvršio sve obaveze u vezi sa:

‐ Izvršenjem procesa nominacija i imenovanja u okviru odgovornosti koje su odredjene Zakonom CBK-a;

‐ Razmatranjem svih izveštaja i preporuka Izvršnog Odbora i Guvernera, radi ispunjavanja finansijske stabilnosti; i

‐ Druge stvari koje spadaju pod odgovornost Odbora Centralne Banke.

Odbor je obavljao i druge poslove koji su bili u skladu sa Zakonom o Centralnoj Banci Republike Kosova i drugim zakonskim propisima na snazi.

Dana 31. decembra 2012.godine Odbor Centralne Banke Republike Kosova su činili sledeći članovi:

Sejdi Rexhepi, Predsednik Odbora Centralne Banke(neizvršni član);

Gani Gërguri, Guverner i član Odbora Centralne Banke(izvršni član);

Mejdi Bektashi, član Odbora Centralne Banke;


| 23

Fatmir Plakiqi, član Odbora Centralne Banke (Direktor Trezora u MF);

Slobodna pozicija neizvršnog člana Odbora Centralne Banke od 20.novembra 2012.godine.

U skladu sa zakonom br. 03/L-209 za Centralnu Banku Republike Kosova,

Odnosno član 34 tačka 3 izvršni Odbor čine Guverner (predsedavajući Izvršnog Odbora) I vice- guverneri.

Dužnosti o odgovornosti Izvršnog odbora su odredjeni članom 36 Zakona br. 03/L-209 za Centralnu Banku Republike Kosova.

Tokom 2012.godine, Izvršni Odbor Centralne Banke Republike Kosova je održao 31 sastanak.

31. decembra 2012.godine Izvršni Odbor su činili Gani Gërguri (Guverner/Predsedavajući Izvršnog Odbora), Nexhat Kryeziu ( vice-guverner za Superviziju finansijskih institucija) i Lulzim Ismajli ( vice-guverner za bankarske operacije).

Sekretar izvršnog Odbora tokom 2012.godine je bio Flamur Mrasori (šef Kabineta Guvernera).

Komitet Revizije

U okviru transparentne uprave u organizacionoj strukturi CBK-a, u skladu sa članom 62 Zakona Br. 03/L-209 o Centralnoj banci Kosova i statuta Komiteta revizije, radi i Komitet revizije. Objektivi komiteta revizije su da asistira Upravnom Odboru CBK-a u vezi sa ispunjavanjem odgovornosti u relaciji sa radnjama unutrašnje revizije, unutrašnjih kontrola, tržišnoj etici kao i transparentnom upravljanju kao i za finansijsko izveštavanje CBK-a.

Komitet revizije se imenuje od Odbora Centralne Banke i sastoji se od tri člana (dva neizvršna člana koji su odabrani iz redova Odbora Centralne Banke i jedan član-vanjski ekspert iz oblasti računovodstva i revizije).

31. decembra 2012.godine, Komitet revizije su činili sledeći članovi:

Sejdi Rexhepi, Predsedavajući Odbora Centralne Banke (Gazmend Luboteni do 20. novembra 2012.godine)

Mejdi Bektashi, clan Odbora Centralne Banke;

Arben Dermaku, vanjski član


24 |


| 25

Organizaciona struktura CBK-a: 31. decembar 2012.godine

Komi

tet re

vizije

Depa

rtman

Depa

rtman

De

partm

an

Depa

rtman

De

partm

anDe

partm

anPr

avni

Depa

rtman

Depa

rtman

Depa

rtman

De

partm

anDe

partm

anDe

partm

anDe

partm

an za

nad

zor

za

za lic

encir

anje

za

Fin.

stabil

nosti

Stati

stike

depa

rtman

planir

anja

upra

vljan

jago

tovine

Siste

ma

opšte

za

upr

avlja

nje

unutr

ašnje

bana

kana

dzor

sp

oljne

odn

ose

i eko

noms

kihi lj

udsk

i res

ursi

i fina

nsijs

kog

sred

stava

i ban

kars

ki pla

ćanja

admi

nistra

cije

infor

macij

ama

reviz

ijeos

igura

njai r

eguli

sanje

anali

zaizv

eštav

anja

odno

sa

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

za n

adzo

r za

nad

zor

za lic

encir

anje

za n

adzo

rmo

netar

ne

za p

ravn

eraču

novo

dstva

Inve

sticij

ago

tovog

op

erati

vnog

os

igura

nja i

za te

hnolo

giju

na m

esto

na m

esto

Penz

ijai fi

nans

ijske

uslug

ei p

odrš

keno

vca

sistem

atra

nspo

rtai in

forma

cione

i tr

žišta

statis

tike

sistem

e

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

zaOd

eljen

jeOd

eljen

jeOd

eljen

jeOd

eljen

jeOd

eljen

jeOd

eljen

jeizv

eštav

anja

iizv

eštav

anja

ire

gulat

ivesta

tistik

alju

dske

bu

dzeta

i ha

rtija

bank

arsk

ihna

dzor

a i

za n

abav

ke

za n

epre

kidno

st an

aliza

anali

zai

i bila

nsa

resu

rse

kontr

oleod

vre

dnos

tiod

nosa

anali

zera

da i

uskla

djeno

stipla

ćanja

i bez

bedn

ost In

f .

Odelj

enje

Odelj

enje

Odelj

enje

za

Odelj

enje

nadz

ora

za ža

lbead

minis

trativ

ne

za kr

editn

iM

MF

ii k

orisn

ikeus

luge

regis

tarIF

JBfin

.uslu

ga

Odelj

enje

zasp

reča

vanje

pran

ja no

vca

(Mejd

i Bek

tash

i)

Guve

rner

Izvrš

ni od

bor

(Gan

i Gër

guri)

(Sejd

i Rex

hepi)

Mejd

i Bek

tash

i(A

rben

Der

mak

u)

Odbo

r Cen

tralne

Ban

ke

Šef u

nutra

šnje

reviz

ije

(Agr

on D

ida)

(Fat

mir

Plak

iqi ,

ex o

fficio)

(Gan

i Gër

guri)

(Lulz

im Is

majl

i)(G

ani G

ërgu

ri)(N

exha

t Kry

eziu)

Z. G

uver

nera

(Nex

hat K

ryez

iu)

(Sejd

i Rex

hepi)

Z.gu

vern

era

(Lulz

im Is

majl

i)


26 |


| 27

1. Izvršni pregled

Ekonomska aktivnost je na globalnom nivou tokom 2012.godine imala pozitivni tok, ali on je bio ograničen kao rezultat sporih dogodjaja u evrozoni. Tokom 2012.godine, ekonoomija SAD se okarakterisala pozitivnom performansom i većim porastom nego u 2011.godini. s druge strane, ekonomija evrozone se tokom ovog perioda suočavala sa recesijom od 0.6 procenata kao posledica smanjenja unutrašnje potrošnje i investicija, rigoroznijih fiskalnih politika i nezaposlenosti u porastu. Samim tim, ekonomski rast je na globalnom nivou tokom 2012.godine bila 3.2 procenata, porast na kojeg su najviše uticale zemlje u razvoju i SAD. Ovi dogadjaji su imali uticaja i na zemlje regiona JIE na smanjenje unutrašnje potražnje i pad izovoza. Izuzev njih, region se tokom 2012.godine suočio i sa substancijalnim padom Direktnih stranih investicija (DSI), kao i sa pogoršanjem pozicije doznaka emigranata. Kao rezultat ovih dogadja ali i dodatne pažnje banaka prilikom kreditiranja unutar ekonomija JIE uticalo je da porast na regionalnom nivou bude manji, dok su se neke zemlje suočile i recesijom.

Nasuprot nepovoljnim kretanjima u regionu a i šire, ekonomija Kosova je i tokom 2012.godine uspela da postigne pozitivnu stopu rasta. Realni porast DBP-a se ocenjuje da je dostigao na 2.9 procenata tokom 2012.godine, što ujedno predstavlja i najveći porast u reginu. Glavni izvor ekonomskog porasta u zemlji se smatra da je bio porast potrošnje, kako privatne tako i javne. S druge strane, komponenta investicija se suočila sa drugačijim kretanjem u poredjenju sa predhodnim godinama, posto su DSI imali negativan trend. Bilo kako bilo, ova kretanja u okviru DSI su bila neutralizovana porastom javnih investicija. Što se tiče vanjske pozicije Kosova, kontinuinalno tržišni deficit u robama i uslugama konstantno utiče negativno na ekonomski porast, ali su poboljšanja tokom 2012.godine u okviru negativnog tržišnog bilansa uticala da efekat bude niži nego predhodnih godina. Ova kretanja tokom 2012.godine su bila praćena i umerenom stopom inflacije koja je dostigla 2.5 procenata u poredjenju sa 7.3 procenata koliko je bila u 2011.godini.

Finansijski sektor na Kosovu se okarakterisao sa poboljšanjem trenda porasta u 2012.godini. Vrednost ukupnih sredstava finansijskog sektora u zemlji je dostigla na 3.8 milijardi evra u 2012.godini, što predstavlja godišnji porast od 9.7 procenata (9.2 procenata u 2011.godini). stabilniji porast finansijskog sektora u 2012.godini je bio posledica uzlaznog trenda oporavka u gotovo svim sektorima koji ga čine, uz izuzeće sredstava bankarskog sistema koja su nastavila sa usporenim trendom porasta. Najbrži porast u 2012.godini su zabeležila sredstva penzionih fondova, povećavajući tako njihov udeo u ukupnom porastu sredstava finansijskog sektora na 4.4pp. dok je struktura bankarskog sistema u kontekstu vlasništva ostala nepromenjena od predhodne godine. U 2012.godini bankarskom tržištu na Kosovu se pridružila još jedna nova banka povećavajući tako ukupan broj komercijalnih banaka na devet (9). Krediti bankarskog sistema su dostigli vrednost od 1.76 milijarde evra, godišnji porast od 3.8 procenata (16.4 procenata u 2011.godini). usporavanja ritma porasta kreditiranja tokom 2012.godine je bila posledica smanjenja zahteva za kreditima, ali i rigoroznijih kriterijuma i standarda koji su se koristili u procesu kreditiranja od strane banaka u zemlji kako za preduzeća tako i za porodične ekonomije. Takodje, u 2012.godini ukupna vrednost depozita u bankarskom sistemu je dostigla na 2.2 milijarde evra, što pokazuje jedan godišnji porast od 8.3 procenata (8.6 procenata u 2011.godini). usporavanja porasta depozita je uglavnom bilo posledica smanjenja depozita nefinansijskih javnih korporacija u ovom periodu. Bankarski sistem na Kosovu je i dalje dobro kapitalizovan i nasuprot blagom opadanju Pokazatelja dovoljnosti kapitala. U 2012.godini, ovaj pokazatelj se smanjio na 17.9 procenata, od 18.8 procenata koliko je bio u 2011.godini. Takodje, tokom 2012.godine odnos izmedju loših kredita i ukupnih kredita je zabeležio porast, dostižući tako na 7.5 procenata (5.8 procenata u 2011.godini). Stepen likvidnosti u bankarskom sistemu je i dalje zadovoljavajući. Odnos izmedju kredita i depozita u 2012.godini je dostigao na 77.4


28 |

procenata, dok su rezerve banke nastavile da prelaze minimalan nivo koji je zatražen od Centralne Banke.

Što se tiče tržišta osiguranja, u 2012.godini broj i struktura osiguravajućiih kompanija je ostao nepromenjen u poredjenju sa predhodnom godinom. Broj osiguravajućih kompanija je i dalje trinaest (13), gde deset (10) od njih nastavljaju da pružaju proizvode ne-životnog osiguranja, dok tri (3) druge pružaju proizvode osiguranja života. U 2012.godini, bruto vrednost zabeleženih vrednosti se okarakterisala porastom od 3.3 procenata, gde najveće učešće zabeleženih premija i dalje imaju proizvode ne-životnog osiguranja. U martu 2012.godine, usvojen je zakon o superviziji Penzionih fondova, zakon koji je stupio na snagu 30. Marta 2012.godine. Zakon o Superviziji Penzionih fondova odredjuje i reguliše osnovne penzije, penzije individualne štednje kao i suplementarne individualne dobrovoljne penzije. Kosovski trust penzione štednje se okarakterisao pozitivnom performansom u 2012.godini. od sredstava koja su uložena u spoljna tržišta, penzioni fond je realizovao pozitivan povraćaj od 7.2 procenata ili 53.7 miliona evra.

Kao i u predhodnoj godini, i u 2012.godini CBK je na uspešan način realizovala nabavku novčanica i kovanica radi osiguranja izvršenja transakcija sa gotovim novcem u ekonomiji. Medjubankarski sistem plaćanja je zabeležio porast u 2012.godini, kako u kapacitetu tako i u vrednosti isplata, odražavajući tako na smanjenje plaćanja u gotovom novcu kao i u povećanju verovanja u bankarski sistem. U 2012.godni, preko SEKN je realizovano oko 4.3 miliona transakcija, sa ukupnom vrednošću od oko 5.7 milijarde evra. U okviru sistema plaćanja, vredi da se napomene automatizacija interfejsa SEKN-a sa Centralnim sistemom Hartija od vrednosti (DEPO/x) kao i implementacija i funkcionalizacija Registra vlasnika bankarskih računa po prvi put na Kosovu. Takodje, neki od planiranih razvojnih projekata u okviru Strategije za razvoj Nacionalnog sistema plaćanja su počeli da se izvršavaju. CBK realizuje investicije sredstava u skladu sa zakonom o CBK-u i politikom investicija CBK-a. U 2012.godini, CBK je realizovala pozivitan povraćaj od investicija. Dok se prva polovina godine okarakterisala sa višim povraćajima od investicija, mere preduzete od Centralne Evropske Banke (CEB) su uticale da realizovani povraćaji od investicija na tržištu novca Evra tokom druge polovine godine budu manji. Početkom 2012.godine, održana je prva licitacija za emitovanje hartija od vrednosti, licitacija koja je zabeležila i početak funkcionisanja primarnog tržišta za emitovanje Hartija od vrednosti Vlade Republike Kosova.


| 29

2. Spoljna ekonomska okolina

Ekonmski godišnji porast na globalnom nivou se ocenjuje da je dostigao stopu od 3.2 procenata dok je u 2011.godini zabeležio godišnji porast od 4.0 procenata (Tabela 1). Ovo usporavanje je bilo naglašenije u evropskim zemljama, gde je pad unutrašnje potražnje kao i nesigurnost prouzrokovana od kretanja u fiskalnom sektoru tokom 2012.godine uticala na pad potrošnje i investicija. I zemlje u razvoju su se suočile sa smanjenjem ekonomskog porasta, zato što je porast unutrašnjih zahteva usporen od rigoroznijih monetarnih politika.

Po ocenama MMF-a, tkom 2012.godine, SAD su proširile ekonomsku aktivnost sa realnim porastom BDP-a od 2.2 procenata u poredjenju sa porastom od 1.8 procenata koji je zabeležen u 2011.godini. Glavni doprinos u porastu BDP-a u SAD su imale investicije koje su zabeležile porast od 6.2 procenata. S druge strane, ekonomija evrozone je, u 2012.godini, zabeležila pad od 0.6 procenata u poredjenju sa porastom od 1.4 procenata u 2011.godini. Medjutim, nasuprot SAD-u, u evrozoni glavni uzročnik recesije je bio pad privatne potrošnje i investicija, koji su zabeležili godišnji pad od 1.1% odnosno 3.1 procenata. Skoro su sve zemlje evrozone zabeležile pad i smanjenu stopu ekonomskog porasta u poredjenju sa 2011.godinom. Očekuje se da ekonomska kontrakcija u evrozoni prenese posledice na fiskalni i finansijski sektor u peridima koji dolaze, što će otežati prevazilaženje krize javnih dugova, koja se ogleda u padu nivoa poverenja u tržišta i koja je uticala na povećanje troškova finansiranja i povećanja loših kredita u finansijskim institucijama.

Izvor: MMF (2013)

Poslednja finansijska globalna kriza je uticala na konstantno povećanje javnog duga u razvijenim zemljama. U ovom kontekstu, lošiji učinak realnog sektora je uticao na dalje povećanje nesigurnosti učesnika na tržištu u vezi sa održivošću fiskalnih politika i javnih dugova. Samim tim, na kraju 2012.godine, stepen javnog duga u evrozoni je dostigao 93.6 procenata DBP-a (u 2011.godini je bio 88.0 procenata DBP-a). Možemo reći da su skoro sve zemlje evrozone produbile nivo javnog duga tokom 2012.godine, pogovoto zemlje koje se smatraju da imaju visok nivo javnog duga. Štaviše, javni dug u evrozoni se produbio i imao je budzetski deficit, zabeležio pad na 3.3 procenata DBP-a (u 2011.godini je bio 4.1 procenat DBP-a). Nasuprot padu budzetskog deficita, nedostatak ekonomskog porasta čini veoma izazovnim održivost dugova u evrozoni.

Tabela 1. Glavni makroekonomski indikatori

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

Italij

a

Por

tug

al

Aus

trija

Evr

ozo

na

Spa

nija

Fra

ncu

ska

nem

ack

a

Grc

ka

2009 2010 2011 2012

izvor: Eurostat (2013)

Grafikon 1. Inflacioni u evrozoni i nekim odabranim zemljama evrozone

2011 2012 2011 2012 2011 2012

Svetska ekonomija 4.0 3.2 6.4 5.5 0.6 0.5

SAD 1.8 2.2 3.1 2.1 -3.1 -3.0

Evrozona 1.4 -0.6 2.7 2.5 0.6 1.8

Zemlje u razvoju 4.1 4.7 7.5 6.4 1.9 1.4

Centralna I Istocna Evropa 5.2 1.6 5.3 5.8 -6.3 -4.3

UBP InflacijaOpis

Tekuci racun (% UBP-a)


30 |

Svetska ekonomija se okarakterisala i padom stepena inflacije tokom 2012.godine. MMF je procenio prosečan stepen inflacije na globalnom nivou od 5.5 procenata (6.4 procenata u 2011.godini). pad cena nafte i kao posledica i pada cena prehrane i energije su bili glavni uzorčnici za opadanje inflacionih pritisaka kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju. Inflacija u razvijenim zemljama tokom 2012.godine je bila 2.3 procenata (2.9 procenata u 2011.godini), dok je u zemljama u razvoju inflacija bila 6.4 procenata (7.5 procenata u 2011.godini). po aktuelnim podacima, prosečna inflacija u SAD je tokom 2012.godine opala na 2.1 procenata (3.1 procenata u 2011.godini), dok je u evrozoni pala na 2.5 procenata (2.7 procenata u 2011.godini). Zbog krize dugova koja je prouzrokovala pad sveukupne potražnje, primećuje se jedan značajniji pad stepena inflacije u Grčkoj, Španiji i Portugalu (Grafikon 1).

Što se tiče nezaposlenosti, trenutni podaci govore o smanjenju stepena nezaposlenosti u većini snažnih svetskih ekonomija. U SAD stepen nezaposlenosti se umanjio na 8.1 procenat u 2012.godini (8.9 procenata u 2011.godini), 4.3 procenata u Japanu (4.6 procenata u 2011.godini), 4.1 procenata u Kini (4.1 procenat u 2011.godini) i 6.0 procenata u Rusiji (6.5 procenata u 2011.godini). Sa druge strane, stepen nezaposlenosti u evrozoni je nastavio sa rastom kao rezultat usporavanja ekonomske aktivnosti u 2012.godini beležeći porast od 10.5 procenata u 2011.godini na 11.6 procenata u 2012.godini. Grčka, Španija i Portugal, izuzev što su na čelu liste o stepenu nezaposlenosti, takodje predstavljaju zemlje u kojima je nezposlenost najviše porasla tokom 2012.godine u poredjenu s 2011.godinom (Grafikon 2). S druge strane, Nemačka i Austrija ne samo da imaju najmanju stopu nezaposlenosti, već su i uspele da dalje smanje nezaposlenost tokom 2012.godine.

Smanjenje porasta izvoza na globalnom nivou tokom 2012.godine je uticao na pogoršanje tekućeg računa. Kapacitet izvoza robe i usluga za razvijene zemlje i zemlje u razvoju je zabeležio porast od samo 2.1 odnosno 3.6 procenata u poredjenju sa porastom od 5.6 odnosno 6.6 procenata zabeleženog u 2011.godini. Porast izvoza roba beleži veće smanjenje u zemljama evrozone (od 6.1 procenata koliki je bio porast u 2011.godini na 1.4 procenata u 2012.godini) i SAD (od 7.4 procenata u 2011.godini na 4.2 procenata u 2012.godini), dok je prosečno porast izvoza u svim ostalim zemljama sveta zabeležio blagi pad (od 8.0 procenata u 2011.godini na 7.8 procenata u 2012.godini). Nasuprot ovome, evrozona je povećala stepen suficita tekućeg računa sa 0.6 procenata u 2011.godini na 1.8 procenata DBP-a u 2012.godini, SAD su zabeležile isti stepen deficita tekućeg računa kao i u predhodnoj godini od 3.1 procenata

0

5

10

15

20

25

30

Grc

ka

Spa

nija

Por

tug

al

Italij

a

Evr

ozo

na

Irsk

a

Fra

ncu

ska

Nem

ack

a

Aus

trija

2009 2010 2011 2012

Burimi: Eurostat (2013)

Grafikon 2. Nezaposlenost u evrozoni i u nekim odabranim zemljama evrozone

0 5 10 15 20

Evrozona

Holandija

Austrija

Nemacka

Grcka

Irska

Portugalia

Sllovenia

2011 2012

Izvor: MMF (2013)

Grafikon 3. Norma losih kredita u evrozoni i nekim odabranim zemljama evrozone


| 31

DBP-a, dok se suficit tekućih računa smanjio u zemljama u razvoju sa 1.9 procenata u 2011.godini na 1.4 procenata DBP-a u 2012.godini.

Krediranje je u većini razvijenih zemalja nastavilo sa niskim nivoima, pogotovu u zemljama koje se suočavaju sa dužničkom krizom. Ovo je, zato što je dužnička kriza povećala nesigurnost banaka za odobravanjem kredite. Banke su u većini zemalja Evrope zabeležile pogoršanje kvaliteta kreditnog portfolia (Grafikon 3). Sa druge strane, u većini zemalja evrozone, banke su izvestile poboljšanje pokazatelja dovoljnosti kapitala (Grafikon 4). Medjutim, u zemljama u kojima je dužnička kriza naglašenija, iako je zabeleženo poboljšanje u nivou kapitalnosti, i dalje se suočavaju sa poteškoćama imajući u obzir da su uložili mnogo sredstava u vladine obveznice kao i kreditima za kuće.

Bazna kamatna stopa se menjala nekoliko puta tokom 2011.godine, dok se u 2012.godini ona promenila samo jednom. Jula 2012.godine, Centralna Evropska Banka (CEB) je odlučila da smanji baznu kamatnu stopu za 0.25pp na 0.75 përqind.

Što se tiče kursa razmene, evro je pao u odnosu na većinu glavnih valuta tokom 2012.godine. najznačajniji pad na kraju 2012.godinie je zabeležen prema britanskoj funti 3.75 procenata, onda prema švajcarskom franku za 1.50 procenata, kao i pema američkom dolaru za 0.45 procenata. Pad evra je bio uglavnom posledica nesigurnosti zbog povećanja rizika od fikslanih poteškoća sa kojima su se suočile neke zemlje evrozone.

2.1 Jugoistočna Evropa

Tokom 2012.godine zemlje jugoistočne evrope (JIE) su se okarakterisale usporavanjem ekonomske ativnosti, uglavnom zbog pada sveukupnoe potražnje. Po ocenama MMF-a, realni DBP u zemljama JIE se okarakterizovao sa porastom od samo 0.2 procenata u poredjenju sa porastom od 2.3 procenata koji je zabeležen u 2011.godini. Hrvatska je zabeležila najveći stepen ekonomskog pada u poredjenju sa drugim zemljama (2.0 procenata), nju sledi Srbija (1.8 procenata), dok se za druge zemlje ocenjuje da su imale pozitivan rast iako na značajnije nižim nivoima nego u 2011.godini (Grafikon 5). Ovo smanjenje ekonomske aktivnosti se pripisuje činjenici da na zemlje u regionu i dalje veoma utiču kretanja u evrozoni u aspektu tržišta, direktnih stranih investicija (DSI-a), veliko učešće stranih banaka i doznake emigranata.

Pad ekonomske aktivnosti u zemljama regiona je uticao i na pogoršanje stanja na tržištu rada. Poslednje procene evropske komisije govore o jednom prosečnom stepenu nezaposlenosti u JIE od

0 5 10 15 20

Evrozona

Holandija

Austrija

Nemacka

Grcka

Irska

Portugalia

Sllovenia

2011 2012

Izvor: MMF (2013)

Grafikon 4. Pokazatelj dovoljnosti kapital u evrozoni i nekim odabranim zemljama evrozone

-7

-5

-3

-1

1

3

5

Kos

ovo

Mak

edon

ija

Alb

anija

Crn

a G

ora

Bos

na i

H.

Srb

ija

Hrv

atsk

a

2009 2010 2011 2012

Izvor: MMF (2013)

Grafikon 5. Norma porasta realnog UBP-a u JIE


32 |

26.7 procenata (0.7pp vise nego u 2011.godini). Bilo kako bilo, sa najvećim stepenom nezaposlenosti i dalje prednjače Bosna i Hercegovina i Kosovo.

Prosečna norma deficita tekućeg računa za zemlje JIE je u 2012.godini bila 10.4 procenata DBP-a (0.9pp vise nego u 2011.godini). Sve zemlje JIE su se okarakterisale sa produbljenjem deficita tekućeg računa, uz izuzeće Albanije koja je smanjila deficit tekućeg računa i Kosova koje je imalo skoro isti nivo kao i u 2011.godini (Grafikon 6). Crna Gora, Kosovo i Srbija su izvestile o višim normama deficita tekućeg računa, dok su Hrvatska i Makedonija i dalje zemlje sa najmanjom normom deficita tekućeg računa. Po procenama MMF-a za 2012.godinu, gotovo su u svim zemljama JIE, izvozi zabeležili jedan osetni manji porast u poredjenju sa 2011.godinom, dok se za uvoz procenjuje da su zabeležili pad. Porast izvoza roba i usluga je bio 0.2 procenata u poredjenju sa porastom od 9.5 procenata zabeleženim u 2011.godini, dok je pad uvoza bio 1.7 procenata gde je u 2011.godini bilo porasta uvoza od 5.9 procenata. Deficit tekućeg računa u zemljama regiona se pogoršao i kao posledica smanjenja tekućih transfera u većini zemalja regiona. S druge strane, pogoršao se bilans DSI-a, koji predstavlja jednu veoma važnu komponentu za finansiranje deficita tekućeg računa. Prosečna norma neto DSI-a u odnosu na DBP je bila 5.4 procenata, u poredjenju sa 6.1 procenata koliko je bilo u 2011.godini. Što se tiče individualnih država, Serbija, Makedonija, Kosovo, i Crna Gora su zabeležile pad odnosa izmedju DSI-a i DBP-a (2.4, 2.1, 1.8, odnosno 0.9pp), dok su Albanija, Bosna i Hercegovina, i Hrvatska zabeležile porast (prosečno 0.7pp).

Opadajuća ekonomska aktivnost je naterala neke vlade zemalja u regionu da povećaju vladine troškove da bi stimulisali sveukupnu potražnju u njihovim ekonomijama, što je uticalo na pogoršanje njihovog budzetskog bilansa. U poredjenju sa 2011.godinom, Srbija, Makedonija i Kosovo su se okarakterisale sa bržim povećanjem troškova u poredjenju sa budzetskim prihodima, .to je uticalo na proširenje njihovog budzetskog deficita. Najveći stepen budzetskog deficita je zabeležila Srbija (6.7 procenata DBP-a), sledi Hrvatska (4.4 procenata DBP-a), Crnagora (4.0 procenata DBP-a) i Makedonija (3.5 procenata DBP-a), dok su Kosovo, Albanija i Bosna i Hercegovina zabeležile budzetski deficit na nižim nivoima u poredjenju sa drugim zemljama (prosečno 1.9 procenata DBP-a). Kao posledica toga, tokom 2012.godine produbio se i prosečni stepen javnog duga u JIE, koji je dostigao na 45.1 procenata DBP-a u poredjenju sa normom od 39.4 procenata DBP-a registrovanog u 2011.godini. Albanija i Srbija su zabeležile najveći stepen javnog duga od 63.8 odnosno 63.1 procenata DBP-a, dok Kosovo i dalje ima najmanji stepen javnog duga u regionu sa samo 6.0 procenata DBP-a u 2012.godini.

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

Crn

a G

ora

Bo

sna

i H

.

Ko

sovo

Alb

an

ija

Srb

ija

Mak

ed

on

ija

Hrv

atsk

a

2009 2010 2011 2012

Izvor: Evropska komisija (2013)

Grafikon 6. Deficit tekuceg racuna u JIE kao procenat UBP-a

-3

-1

1

3

5

7

9

11

Srb

ija

Crn

a G

ora

Hrv

atsk

a

Mak

edon

ija

Bos

na I

H.

Kos

ovo

Alb

anija

2009 2010 2011 2012

izvor: Evropska komisija (2013)

Grafikon 7. Prosecna godisnja norma inflacije u JIE


| 33

Tokom 2012.godine većina zemalja JIE se suočila sa smanjenjem inflacionih kretanja što se uglavnom ogledalo u pada potražnje kao i u padu cene nafte i prehrane na globalnom nivou. Prosečna inflacija je za 2012.godinu bila 3.5 procenata u poredjenju sa prosečnom inflacijom od 4.4 procenata koja je zabeležena u 2011.godini. Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Makedonija su izvestile visoke norme inflacije, dok su Kosovo, Albanija i Bosna i Hercegovina, izvestile umanjene nivoe inflacije (Grafikon 7).

Što se tiče kursa razmene izmedju evra i drugih valuta JIE, u decembru 2012.godine u pooredjenju sa decembrom 2011.godine, evro je najveći porast zabeležio prema srpskom dinaru 8.5 procenata (113.5 RSD/EUR), nakon toga prema albanskom leku sa 1.1 procenata (139.7 ALL/EUR), makednoskom denaru sa 1.0 procenata (61.5 MKD/EUR), kao i prema hrvatskoj kuni od 0.3 procenata (7.5 HRK/EUR).

Kao i krediti i depoziti su se okarakterisali sa umanjenim porastom u poredjenju sa 2011.godiniom. Podaci za 2012.godinu govore da, uz izuzeće Crne Gore i Hrvatske, gde je kreditiranje zabeležilo pad, sve zemlje JIE su zabeležile porast kreditiranja, ali je kod većine njih norma porasta bila manja nego što je bila u 2011.godini. Po podacima Evropske komisije, najveći porast norme kreditiranja je registrovan u Srbiji (16.0 procenata), dok je Crna Gora izvestila najveći pad kreditnog aktiviteta (4.3 procenata). Tabela 2. Godišnji porast kredita i depozita

napomena: za 2012.godinu nedostaje mesec decembar zato je predstavljen prosek ostalih meseci.

Izvor: Evropska komisija, izveštaj četvrtog kvartala 2012; za Kosovo podaci CBK-a.

Što se tiče depozita, sve zemlje JIE su zabeležile pozitivnu normu porasta. Albanija i Crna Gora su izvestile značajnije usporavanje porasta u poredjenju sa 2011.godinom, dok su Srbija i Crna gora izvestile ubrzanje porasta (Tabela 2). Bankarski sistemi JIE su se okarakterisali pogoršanjem kvaliteta kreditnog portfolia tokom ovog perioda. U 2012.godini, Albanija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina su izvestile najviše stepene loših kredita u regionu, sa 21.2, 13.2, 12.6 procenata, dok je najnižo stepen loših kredita i dalje imalo Kosovo, sa samo 7.5 procenata.

3. Ekonomija Kosova

Ekonomija Kosova je tokom 2012.godine zabeležila pozitivnu normu porasta. Bilo kako bilo, sveukupna ekonomska aktivnost u zemlji je izazvana kretanjima na regionalnim i evropskim tržištima. Tokom 2012.godine bilo je značajnih oscilacija u nekim od važnih izvora finansiranja u zemlji, pogotovu u direktnim stranim investicijama. Negativnim kretanjima su se okaraktersali i izvoz roba, ali, porast izvoza usluga je neutralizovao efekat u sveukupnim izvozima. Izuzev kanala vanjskog sektora

2011 2012 2011 2012 2011 2012 2011 2012 2011 2012 2011 2012 2011 2012

Krediti 11.7 7.0 5.6 4.9 6.5 -0.3 8.1 7.0 -11.1 -4.3 7.4 16.0 16.4 3.8

Depoziti 14.5 9.1 2.6 2.5 7.3 7.1 10.9 6.8 1.5 4.2 9.2 13.0 8.6 8.3

Srbija KosovoOpis

Albanija BIH Hrvatska Makedonija Crna Gora

Grafikon 8. Makroekonomska karta

0

5

10

15

20

Porast UBP-a(promena %)

Deficit tekucegracuna/UBP

Izvoz roba/UBP

Izvoz usluga/UBP

DSI/UBP

Krediti (promena %)

Doznakeemigranata./UBP

Inflacija (promenai %)

2011 2012

Izvor: CBK (2013)


34 |

ekonomije na koje utiču kretanja u globalnoj ekonomiji, ekonomija zemlje je nastavila da pokazuje solidnu performansu imajući u obzir da je finansijski sistem zemlje nastavio finansijsko posredovanje sa pozitivnom normom porasta kako u okviru kredita tako i u okviru depozita. Nasuprot pogoršanjima u nekim sektorima ekonomije, finansijski sektor a pogotovo bankarsi sistem je imao pozitivni učinak i ocenjuje se da podržava sveukupnu ekonomsku aktivnost. S druge strane, doznake emigranata, kao jedna od najvažnijih komponenata finansiranja potrošnje u zemlji, su nastavile sa pozitivnim trendom porasta, čak su bile naglašenije nego u predhodne četiri godine. Javni sektor i dalje nastavlja sa pozitivnom ulogom u stabilnosti ekonomije zemlje kako u okviru prihoda tako i u okviru budzetskih troškova. Izuzev kapitalnih investicija, javni sektor je tokom 2012.godine putem subvencija pomogao da se ubrza ritam razvoja u sektoru poljoprivrede, zato što je zabeležen porast broja novih preduzeća u ovom sektoru.

Cene na Kosovu su se tokom ove godine okarakterisale stabilnošću beležeći prosečnu normu inflacije od 2.5 procenata. Kretanja u okviru sastava potrošačke korpe tokom ove godine se smatraju da su bila pozitivna zato što je učešće prehrambenih proizvoda zabeležilo pad, što pokazuje na poboljšanje sveukupnog standarda u zemlji.

Bilo kako bilo, kontinuinalni izazov na Kosovu je i dalje visoka stopa nezaposlenosti, dok trenutna norma ekonomskog porasta nije dovoljna da se ublaži konstantan porast radne snage u zemlji. Medjutim, relativno visok nivo doznaka emigranata doprinosi u ublažavanju ovog tereta za ekonomiju zemlje.

3.1. Realni Sektor

3.1.1. Unutrašnji bruto proizvod1

Za Drustveni bruto proizvod (DBP) tokom 2012.godine se ocenjuje da je zabeležio realni porast od 2.9 procenata. Porast tokom 2012.godine je usporen kao rezultat kretanja u evrozoni i regionu. Glavni nosioci ekonomskog porasta tokom 2012.godine se smatraju da su bili privatna i javna potrošnja, dok je uticaj investicija bio ograničeniji kao rezultat opadanja direktnih stranih investicija (DSI). Ovo opadanje DSI se neutralizovalo od porasta javnih investicija, dok je negativan uticaj trgovine roba i usluga na realni ekonomski porast ublažen zbog poboljšanja ove komponente u poredjenju sa predhodnom godinom.

Potrošnju u ekonomiji Kosova, izuzev kredita bankarskog sistema su podržale i doznake emigranata koje su dostigle na 605.6 miliona evra što predstvalja porast od 3.6 procenata. Pristalica potrošnje je bio i porast vladinih troškova na ime plata i naknada od preko 5 procenata. Izuzev plata, i potrošnja roba i usluga vlade je pozitivno doprinela sveukupnoj potrošnji zato što se povećala za preko 6 procenata.

1

Izvor podataka za UBPP je Agencija za statistiku Kosova I Medjunarodni monetarni fond, World Economic Outlook, oktobar 2012.

3.5%3.2%

4.5%

2.9%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

2009 2010 2011 2012*

Izvor: *ASK (2012) i ocena CBK-a

Grafikon 9. Realni porast UBP-a


| 35

Što se tiče investicija, njihovo kretanje tokom 2012.godine je bilo drugačije od predhodnih godina zato što su pad DSI-a i pad novih kredita za investicije neutralizovale efekat porasta javnih investicija. Nosilac u okviru investicija je bio javni sektor, čije su investicje tokom 2012.godine bile preko 550 miliona evra, što u poredjenju sa predhodnom godinom čini porast od preko 4 procenata. Negativan uticaj na DBP i dalje ima tržišni bilans kao rezultat konstantnog deficita u okviru trgovine roba. Bilo kako bilo, tokom 2012.godine tržišni bilans robai usluga iako je bio negativan, imao je manji nivo u poredjenju sa predhodnom godinom za 66.7 miliona evra odnosno smanjenje deficita za 3.7 procenata. Doprinos na smanjenje tržišnog deficita, izuzev pada uvoza za 1 procenat, imalo je i povećanje izvoza usluga za 3.7 procenata.

Što se tiče DBP-a po ekonomkoj aktivnosti, dostupni su samo podaci za period 2006-2011. Medjutim, imajući u obzir ekonomsku strukturu na Kosovu, ne očekuje se da ima nekih substancijalnih promena u sktrukturi, uz izuzeće poljoprivrede za koju se očekuje da ima poboljšanje. Struktura DBP-a tokom perioda 2006-2011 je predstavljena na grafikonu 11.

DBP po glavi stanovnika na Kosovu je tokom 2012.godine dostigao nivo od preko 2,750 evra u poredjenju sa 2,650 evra u 2011.godini. Porast DBP-a po glavi stanovnika u nominalnim pojmovima je bio niži u poredjenju sa predhodnim godinama, ali je porast DBP-a ocenjen u Paritetu kupovne moći (eng. Purchasing Power Parity: PPP) bio veći posto je dostigao na preko 7400 evra. Samim tim, u kontekstu kupovne moći, DBP po glavi stanovnika je bio na sličnom nivou sa Bosnom i Hercegovinom i Albanijom dok je i dalje niži u poredjenju sa Makedonijom, Crnom Gorom i Srbijom.2

3.1.2. Cene

Na osnovu indeksa cena potrošnje (engl. Consumer Price Index: CPI), inflacija na Kosovu je zabeležila prosečnu normu od 2.5 procenata u 2012.godini. Inflacioni pritisci su tokom 2012.godine bili niži u poredjenju sa predhodnom godinom, dok se druga polovina godine okarakterisala naglašenijim pritiscima. Konstanto su proizvodi koji se uvoze oni koji utiču na nivo cena na Kosovu, uključujući tu i cenu proizvodnje. Prehrambeni proizvodi na Ksoovu se smatraju glavnim faktorom za nivo inflacije. Ovo je zbog velike težine ove kategorije u potrošačkoj korpi. Medjutim, sveukupni trend u okviru ove kategorije je pozitivan na nivou 2 Izvor podataka je MMF, uz dodatnu kalkulaciju CBK-a

-3000

-2000

-1000

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Neto izvozi Investicije Potrosnja UBP

Izvor: ASK (2013)

Grafikon 10. Doprinos glavnih komponenti UBP-a

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Agrokultura Preradjivacka industrija Energija, voda, gasIzgradnja Transport Finansijsko posredovanjeNekretnina Javna administracija Porezi na proizvodeDrugo

Izvor: ASK (2013)

Grafikon 11. UBP po ekonomskoj aktivnosti


36 |

zemlje zato što ova kategorija postepeno smanjuje svoje učešće u potrošačkoj korpi. Tokom 2012.godine kvantitet prehrambene kategorije je zabeležio pad od 37.8 procenata u poredjenju sa 42.7 procenata koliko je bilo u predhodnoj godini. Takodje, ova kategorija proizvoda se tokom 2012.godino okarakterisala stabilnošću zato što su se cene prehrambenih proizvoda povecale za samo 0.7 procenata. Značajniji porast cena tokom 2012.godine su zabeležile kategorije kao što su alkoholni proizvodi i duvan kao i usluge stanovanja, električne energjie, vode, gasa itd. Medjutim, obe ove kategorije su imale ograničen uticaj na godišnji prosek inflacije u zemlji imajući u obzir da je težina ovih kategorija u ukupnoj potrošačkoj korpi zabeležila pad od 8% odnosno 10.4 procenata na 5.1% odnosno 7.1 procenata. Druge kategorije koje su imale uticaja na porast cena su transport sa 3.7 procenata porasta cena kao i porast težine u potrošačkoj korpi od 8.1% na 13.3 procenata, rekreacija i kultura sa 4.6 procenata povećanja cena kao i povećanje učešća i korpi sa 1.7 na 4.4 procenata i pokućstvo koje je sa 4.6 procenata korpe u 2011.godini poraslo na 10.0 procenata dok je povećanje ovih cena bilo 2.4 procenata.

Kao što je i predstavljeno na grafikonu 12, cene na Kosovu imaju slične karakteristike sa cenama uvoza. To je zato što je najveći uticaj na domaće cene dolazi upravo od uvezene robe kao rezultat visoke zavisnosti ekonomije zemlje na uvoz roba. U 2012.godini, prosečna godišnja norma porasta Indeksa cena uvoza (eng. Imports Price Index: IPI) je bila preko 5 procenata ali je uticaj ove godine bio malo ograničeniji u CPI zbog pada težine prehrambenih proizvoda. Uticaj cena proizvodnje (eng. Producer Price Index: PPI) na cene potrošnje je i dalje nizak u poredjenju sa cenama uvoza. Porast cena proizvodnje tokom ovog perioda je bio 1.7 procenata što predstavlja jedan relativno sličan nivo sa nivoom inflacije u zemlji.

3.1.3 Tržište rada

Jedan od najvažnijih i kontinuinalnih izazova na Kosovu ostaje visoka stopa nezaposlenosti koja se smatra glavnim teretom domaće ekonomije. Faktor koji utiče na ublažavanje negativnih

80859095

100105110115120125130

Jan

Feb

Mar

Ap

rM

ajJu

nJu

lA

vgS

ep

Okt

No

vD

ec

Jan

Feb

Mar

Ap

rM

ajJu

nJu

lA

vgS

ep

Okt

No

vD

ec

Jan

Feb

Mar

Ap

rM

ajJu

nJu

lA

vgS

ep

Okt

No

vD

ec

Jan

Feb

Mar

Ap

rM

ajJu

nJu

lA

vgS

ep

Okt

No

vD

ec

Jan

Feb

Mar

Ap

rM

ajJu

nJu

lA

vgS

ep

Okt

No

vD

ec

2008 2009 2010 2011 2012

IPI PPI CPI

Izvor: ASK (2013)

Grafikon 12. Indeks cena potrosnje, uvoza i proizvodnje

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Tezina 2011 Tezina 2012

Ostalo Alkohol I duvanOdeca Stanovanje I usluge energije, vode itd.namestaj ZdravstvoTransport TelekomunikacijaRekreacija I kultura ObrazovanjeResporani I hoteli Hrana

Izvor: ASK (2013)

Figura 13. doprinos CPI komponenata u godisnjoj inflaciji

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

6.0

7.0

8.0

210

220

230

240

250

260

270

2009 2010 2011 2012

Formalno zaposlenje Porast formalnog zaposlenja

Izvor: ASK (2013)

Grafikon 14. Formalno zaposlenje i porast zaposljavanja


| 37

efekata od visoke stope nezaposlenosti u zemlji se smatra da je relativno visoki nivo doznaka emigranata. Imajući u obzir konstantan porast radne snage u zemlji koji rezultira od mlade strukture stanovništva, aktuelna stopa ekonomskog porasta se smatra da ima niske kapacitete da apsorbuje radnu snagu.

Na osnovu rezultata Ankete radne snage koji je objavljen od strane ASK-a, stopa nezaposlenosti na Kosovu, u prvoj polovini 2012.godine je bila 35.1 procenata. Na osnovu rezultata ove ankete, stopa nezaposlenosti je bila naglašenija u ruralnim zonamae (40.1 procenata) u poredjenju sa urbanism zonama (28.5 procenata), nakon toga, nezaposlenost je bila viša kod zenskog pola (44.4 procenata) u poredjenu sa nuškim polom (32.0 procenata). Zabrinjavajuća karakteristika je bila visoka stopa nezaposlenih kod mladih ljudi starosti od 15-24 godina (60.2 procenata). Podaci o registrovanim nezaposlenim osobama tokom 2012.godine pokazuju da je tokom 2012.godine bilo oko 260 hiljada registrovanih nezaposlenih osoba. Bilo kako bilo, tokom 2012.godine, broj mladih nezaposlenih osoba koji su se registrovali u MRDZ je bio 24,879. Od toga, MRDZ je posredovalo da se 7,692 zaposli, što je bio veći broj od onoga iz predhodne godine. Kao .sto je predstavljeno na grafikonu 15, broj slobodnih mesta predstavljenih od MRDZ tokom 2012.godine je bio 9,434. Odnos izmedju predstavljenih mesta i zaposlenja od MRDZ tokom ove godine je bio 81.5 procenata (76.5 u predhodnoj godini).

3.2. Fiskalni sektor3

Budzet Kosova se u 2012.godini zaključio sa suficitom od 71.49 miliona evra, u poredjenju sa deficitom iz predhodne godine od 84.48 miliona evra. Dok su sve zemlje regiona zaključile period izveštavanja sa budzetnim deficitom (prosečno 3.4 procenata UBP-a), Kosovo je bilo jedina zemlja u region sa pozitivnim budzetnim bilansom, od 1.5 procenata UBP-a. Porast budzetnog bilansa u 2012.godini je uglavnom bio rezultat porasta prihoda od pozajmica. Što se tiče napretka prihoda I rashoda po planu, budzetski prihodi su se realizovali u meri 99.6 procenata planiranog budzeta dok su budzetski rashodi realizovali u meri 94.7 procenata od planiranog.

3

Podaci predstavljeni za fiskalni sektor su nerevidirani, onako kako su predstvljeni na službenoj stranici Ministarstva Finansija u junu 2013.

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Broj zaposlenih Slobodna mesta registrovana u DPP

Nove registracije

Izvor: MRDZ (2013)

Grafikon 15. Posrednik zaposlenja iz MRDZ

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

PDV na granici Akciza granicna taksa

2011 2012

Grafikon 16. Glavni izvori granicnih prihoda, u milionima evra

izvor: Ministarstvo Finansija (2013)


38 |

3.2.1 Budzetski prihodi

Budzetski prihodi, ne uključujući odredjene donacije donatora i fondove poverenja su u 2012.godini dostigli vrednost od 1,537.95 miliona evra i zabeležili su godišnji porast od 18 procenata. Kao posledica porasta UBP-a, odnos budzetskiih prihoda prema UBP-u seumanjio na 30.6 procenata, u poredjenju sa odnosom od 37 procenata iz predhodne godine.

Prihodi prikupljeni na granici predstavljaju kategoriju sa najvećim učešćem u okviru svih budzetskih prihoda (57.6 procenata). Medjutim, učešće prihoda od graničnih poreza se smanjilo za 8.5pp, kao posledica porsta drugih kategorija ili kreiranja novih kategorija u okviru budzetskih prihoda. Vrednost graničnih prihoda je u 2012.godini dostigla na 844.86 miliona evra, i zabeležila je pgodišnji porast od 2.1 procenata (18.1 procenat porasta u 2011.godini). Usporavanje norme porasta graničnih prihoda u 2012.godini je došlo uglavnom kao posledica pada uvoza (nominalno za 1.0 procenata), kao i pada cena nekih važnijih kategorija, kao što su bazni metali i mineralni proizvodi. Glavna kategorija u okviru graničnih prihoda je PDV na granici, sa učešćem od 49.6 procenata (Grafikon 16). Prihodi od PDV-a na granici su se u 2012.godini umanjili za 0.1 procenat i dostigli su vrednost od 418.93 miliona evra, smanjenje koje se može opet pripisati padu uvoza. Druga najveća kategorija graničnih prihoda su i dalje prihodi prikupljeni od akcize, koji zauzimaju 34.5 procenata ukupnih graničnih prihoda. Ovo učešće je u skladu sa učešćem iz predhodne godine. Medjutim, vrednost prihoda od akciza je zabeležila značajan porast od 45.6 procenata, dostižući vrednost od 291.3 miliona evra. Sa druge strane, prihodi od graničnih taksi su zabeležili značajan pad od 42.8 procenata i dostigli su vrednost od 117.72 miliona evra. Ostali deo prihoda od graničnih taksi čine kategorije kao .to su prihodi od banderola, unutrašnja akciza, prihodi od kazni, itd., koji su ukupno dostigli vrednost od 16.9 miliona evra i imali su učešće od 2 procenata u ukupnim budzetskim prihodima.

Prihodi od domaćih poreza su se povećali sa 261.13 miliona evra u 2011.godini na 283.91 miliona evra do kraja 2012.godine. iz razloga sto su glavne kategorije prihoda od domaćih poreza imale porast. Slično kao I sa PDV-om na granici, prikupljeni PDV unutar zemlje predstavlja glavnu kategoriju u okviru domaćih poreza, sa učešćem od 45.6 procenata. Prihodi od PDV-a su dostigli vrednost od 129.58 miliona evra, beležeći tako porast od 6.7 procenata (Grafikon 17). Prihodi od poreza u korporacijama predstavljaju drugu najveću kategoriju u okviru domaćih poreza (22.1 procenata), od kojih je generisano 62.68 miliona evra (godišnji porast od 14.9 procenata). Istovremeno, prihodi od poreza korporacija su najviše doprineli u ukupnom porastu prihoda od domaćih poreza, sa 14.9pp. Druga kategorija sa sličnim učešćem su bili prihodi od poreza na prihode, od kojih je prikupljeno 60.1 miliona evra. Prihodi od ove kategorije su zabeležili normu godišnjeg porasta od 8 procenata.

Durga kategorija u porastu u okviru domaćih poreza su i prihodi od individualnih poslova koji su se povećali za 9.1 procenata, dostižući vrednost od 25.93 miliona evra. Drugi deo prihoda od domaćih poreza, koji uglavnom dolaze kao posledica prikupljanja prihoda od kazni PAK-a, poreza na kamte, dividende i izdavanja licence za igre na sreću itd., predstavljaju jedan relativno mali deo, koji ne premašuje 2 procenata, ili 6 miliona evra od ukupnog prihoda od domaćih poreza.

0

20

40

60

80

100

120

140

PDV Porez na licne prihode Porez na korporacije Porez na individualneposlove

2011 2012

Grafikon 17. Glavniizvori prihoda od domacih poreza, u milionim evra

Izvor: Ministarstvo finansija (2013)


| 39

Vredi da se napomene da, nakon usvajanja zakona o javnom dugu na kraju 2009.godine i kasnije osnivanja infrastrukture od strane CBK-a, u januaru 2011.godine, po prvi put na Kosovu počela je emisija hartija od vrednosti od strane Vlade Kosova. Samim tim, od ukupno sedam licitacija hartija od vrednosti koje su realizovane tokom 2012.godine, unutrašnji dug Vlade je dostigao na 73.3 miliona evra. Sa druge strane, od javnog vanjskog duga, kojeg uglavno čine primanja od Svetske Banke i Medjunarodnog monetarnog fonda, prikupljeno je 93.68 miliona evra prihoda. Samim tim, ukupan odnos javnog duga (unutrašnji i vanjski dug) i DBP-a u 2012.godini je dostigao na 9.5 procenata, što predstavlja uporedivo manji odnos od prosečnog u regionu (oko 40 procenata DBP-a).

Deo budzetskih prihoda koji se ne oporezuju su i posebni prihodi, koji se prikupljaju na centralnom i komunalnom nivou. U 2012.godini, od centralnog nivoa je prikupljeno 44.83 miliona neoporezovanih prihoda ili 25.2 procenata manje nego u 2011.godini. Prihodi od centralnog nivoa se uglavnom prikupljaju od kategorija kao što su prihodi od licenca, od učešća ministarstava i drugih institucija, inspekcija itd. Sa druge strane, posebni ptihodi na komunalnom nivou su se povećali za 6.9 procenata u poredjenju sa 2011.godinom, i dostigli su vrednost od 59.44 miliona evra. Ovi prihodi se dobijaju od komunalnih aktivnosti, i to uglavnom od kazni.

Što se tiče jednokratnih prihoda, odnosno transfera dividende PTK-a, u 2012.godini transferovano je 45 miliona evra u budzet Kosova, u poredjenju sa 60 miliona evra godinu dana ranije. U 2012.godini, takodje je realizovano i 28.93 miliona evra prihoda od momentalnog finasniranja APK-a. Takodje, po prvi put u budzet Kosova je realizovano i 4 miliona evra od povraćaja pozajmica od javnih preduzeća.

3.2.2 Budzetski troškovi

Budzetski troškovi, ne uključujući odredjene poklone donatora kao I fondove od poverenja, su u 2012.godini dostigli vrednost od 1.46 miliarde evra, ili 22.2 procenata DBP-a (29.5 procenata DBP-a u 2011.godini). Vladini troškovi su u 2012. godini zabeležili godišnji porast od 5.7 procenata, norma koja je bila manja u poredjenju sa porastom od 9.1 procenata u 2011.godini. Smanjenje porasta ukupnih budzetskih troškova je došlo uglavnom kao rezultat smanjenja porasta plata i naknada tokom ovog perioda. Vladini troškovi odredjeni za potrošnju su bili 11.5 procenata DBP-a, dok su vladini troškovi odredjeni za kapitalne investicije bili 11 procenata DBP-a.4

Slično kao i u predhodnim godinama, kapitalni troškovi su nastavili da apsorbuju najveći deo budzetski troškova, sa učešćem od 37.8 procenata (38.3 procenata u 2011.godini). kapitalni troškovi su u 2012.godini dostigli vrednost od 550.24 miliona evra što predstavlja jedan godišnji porast od 4.2 procenata (Grafikon 18). Istovremeno, kapitalni troškovi predstavljaju jednu od kategorija sa najvećim doprinosom u ukupnom porastu budzetskih troškova, sa 1.6pp. glavni deo kapitalnih troškova (61 procenata), je imao svoju destinaciju u investicije u infrastrukturi, koje se uglavnom orijentišu na investicije u auto-put Morina-Merdare, koji je počeo da se radi u aprilu

4 U troškove za potrošnju spadaju plate I nakande I robe I usluge, dok su investicije u kapitalnim troškovima.

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

2011 2012

Plate I naknade Robe I usluge Kapitalni troskovi Subvencije I transferi

Izvor: Ministarstvo finansija (2013)

Grafikon 18. Struktura glavnih kategorija budzetskih troskova, u milionima evra

40

God

|

2010.goprocenaod 409.2evra daprocenanastavlj2012.gosa najveglavni djavna pr11 procprocena

Jedna okategori2012.goprocenaza nabavladinogod 21.4komunai kredit

3.3. Fina

3.3.1 Op

Tokom na KospoboljšaporedjenPostojan2012.goizuzeće koja strendomsredstavje dost2012.gogodišnji2011.goprocenaglavna sektoru godišnjeprocenagodišnji2011.gomikrofinevra ko 5 Plate I nakn

dišnji izveštaj 20

dine. Sledećata u ukupni24 miliona e

ato od odgovata, u poredjaju da predini, podeljećom normodeo subvencreduzeća i isenata. Bazn

ata, dok su s

od kategorijaija troškovadini zabelež

ata. Na poveavke i ugovog duga (glav42 milionaalne usluge o dat KEK-u

ansijski sek

pšte karakte

2012.godinsovu se okanjem trenju sa prniji porast fidini je bio p sredstava su nastavim porasta. va finansijstigla na 3dini, što i porast oddini ovaj

ata). Bankkomponen

Kosova, izem porastuata u 2012.goim porastomdini, uglavnansijskih iliko je bila

nadesu u 2011.godin

CBK 012

ća druga kaim budzetskevra, gde su varajućih podjenju sa poedstavljaju eno je ukup

om godišnjegcija i transfsplate za invne penzije ie subvencije

a sa jednim ra za robe žile vrednosećanje ove korni troškovvnica, kamata evra, trood 21.56 mil od 15 milion

ktor

eristike

e, finansijskarakterisaoenda poredhodnom

finansijskog posledica opo

bankarskogila sa us

Vrednost kog sektora.8 miliardi

predstavljd 9.7 procporast je

karski sistnta u finazvestio je

u sredstavaodini, u pore

m od 7.9 pronom kao rnstitucija seu 2011.godi

i zabeležile najznača

ategorija po kim troškovi 407.71 mili

oklona donatorastom od treću po veno 280.12 m

g porasta, odfera (39.9 prvalide rata i isplate za

e za javna pr

relativno niži usluge, sst od 169.36

kategorije buvi. Preostali te i tarife) oškovi za liona evra na evra.

ki sektor o jednim rasta u

godinom. sektora u oravka treng sistema sporenijim

ukupnih a u zemlji i evra u a jedan

cenata (u bio 9.2

em, kao ansijskom o jednom a od 6.8 edjenju sa ocenata u rezultat uspe umanjila nini, uglavno

ajniji porast, kao posl

veličini, suma. Plate i

iona evra datora. Plate 26.6 proceneličini kate

miliona evra d 9.3 procenrocenata), dimali relativ invalide rareduzeća um

žim učešćema učešćem 6 miliona eudzetskih tr deo budzet

da porasta u

poravanja pna 115.8 miom kao posle

edica odluke za pove

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

Mar Jun

200

AJN CB

AJN dru

Izvor: CBK (2

Grafikon 2instituciam

u bile plate naknade su

ati iz sveukui naknade s

nata u 2011egoriju sa u transfera i nata. Kao i odok su kategvno niže učeata su se pomanjile za 13

m u ukupnimod 11.8 pr

evra i zabeloškova uglaskih troškov

u, takoreći,

porasta kreliona evra uedica uspora

ećanje plata u javnom

Sep Dec Mar Jun

09 20

BK-a

ugih finansijskih insti

2013)

0. Neto vanjma, u milionim

i naknade, u 2012.godi

upnog fonda,su u 2012.go.godini.5 Su

učešćem od subvencija iobično, bazngorije kao šešće, od 18.6ovećale za 13.7 procenat

m budzetskimrocenata. Režile su god

avnom je utiva čine ove

svim sektor

editiranja. Vu 2012.godinavanja aktiv

m sektoru.

Sep Dec Mar Jun

10 20

A

tucija

skih sredstavma evro

sa učešćemini dostigle v, dok je 1.54

godini poraslubvencije I t 19.1 procei to je bila kane penzije apšto su subve6 procenata, 19.7 procenata.

m troškovimRobe i usludišnji porasicao porast kategorije:

rima koji ga

Vrednost srni, od 127.1viteta zajmo

Sep Dec Mar Jun

11 20

AJN komercijalnih ba

va po

m od 27.9 vrednost

4 miliona le za 5.9 transferi

enata. U ategorija psorbuju encije za odnosno ata i 5.5

ma je bila ge su u

st od 8.2 troškova plaćanje

a čine, uz

redstava 1 miliona odavanja

Sep Dec

012

anaka


| 41

ovih institucija zbog otežavanja uslova finansiranja od vanjskih tržišta. Sa druge strane, bili su sektori osiguravajućih kompanija i penzionih fondova ti koji su oporavili ritam njihovog porasta u 2012.godini u poredjenju sa predhodnom godinom, povećavajući tako svoj doprinos u ukupnom porastu sredstava finansijskog sektora. Vrednost sredstava osiguravajućih kompanija je dostigla na 130.8 miliona evra u 2012.godini, jedan godišnji porast od 16.3 procenata (15.6 procenata u 2011.godini). takodje, sredstva penzionih fondova su dostigla vrednost od 745.0 miliona evra u 2012.godini, jedan godišnji porast od 25.6 procenata (20.2 procenata u 2011.godini).

Fiansisjki sektor u zemlji pruža uglavnom tradicionalne finansijske usluge. Komercijalne banke i dalje imaju glavnu aktivnost izraženu u kreditiranju domaće ekonomije koja je finansirana uglavnom od depozita prikupljenih unutar zemlje, industrija osiguranja prikuplja primljene primove uglavnom preko radnje osiguranja od odgovornoti nad trećom stranom (eng. Third Party Liability: TPL) i mikrofinansijske institucije sa zajmodavanjem kao glavnim aktivitetom koji je finansiran iz pozajmljenih fondova od finansijskih institucija koje rade van Kosova.

Što se tiče strukture sredstava finansisjkog sektora na Kosovu, komercijalne banke i dalje nastavljaju da budu glavni učesnici, upravljajući sa 74.0 procenata ukupnih sredstava sektora. Tokom ovog perioda, primećeno je jedno povećanje učešća penzionih fondova i osiguravajućih kompanija na 19.5 procenata odnosno 3.4 procenata (17.0 procenata odnosno 3.2 procenata u 2011.godini). kao i u predhodnoj godini, mikrofinansijske institucije i finansijski pomagači su se okarakterizovali sa smanjenjem učešća (Grafikon 19).

U 2012.godini, broj komercijalnih banaka koje operiraju na Kosovu se povećao na devet (9), doksu se industriji osiguranja pridružile još 2 nove kompanije, što je povećalo ukupan broj osiguravajućihi kompanija na. Uključujući i 18 mikrofinansijskih institucija, 38 finansijskih pomagača i 2 penziona fonda, finansijski sektor u zemlji je ukupno brojao 80 finansijskih institucija.

Jedan značajan deo sredstava finansijskog sektora Kosova se i dalje ulaže u vanjska tržišta. Vrednost neta vanjskih sredstava (NVS)6 je u 2012.godini dostigla na 2.34 miliarde evra, što predstavlja godišnji porast od 13.0 procenata (5.6 procenata u 2011.godini). U 2012. Godini, NVS kod CBK, koje imaju učešće od 53 procenata ukupnih NVS-a, su dostigla vrednost od 1.2 miliarde evra. S druge strane, NVS komercijalnih banaka i drugih finansisjkih institucija, koje imaju učešće od 21 odnosno 26.0 procenata ukupnih NVS-a, su dostigla vrednost od 490.8 odnosno 607.6 miliona evra (Grafikon 20). 6U ovom kontekstu, finansijski sector uključuje Centralne Banku Republike Kosova I sve finansijske institucije koje operiraju na Kosovu.

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

40148 40513 40878 41244

Monetarno zlato I DST Hartije od vrednosti izuzev akcijaAkcije I drugi ekvitet Gotov novacMMF Kvota DepozitiKrediti Ostalo

Grafikon 21. Struktura potraznje pram vanjskom sektoru, u procentima

Izvori: CBK (2013)

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

Decembar 2009 Decembar 2010 Decembar 2011 Decembar 2012

Depoziti Alokacija DST-a Krediti Racun MMF-a Ostalo

Grafikon 22. Struktura obaveza prema vanjskom sektoru u procentima

Izvor: CBK (2013)


42 |

Ubrzavanje ritma porasta NVS-a je uglavnom bilo rezultat vise norme porasta zazhteva koje imaju finansijske institucije koje operiraju na Kosovu prema vanjskom sektoru. Dostižući na 2.77 miliarde evra u 2012.godini, zahtevi prema vanjskom sektoru su zabeležili godišnji porast od 13.4 procenata, u poredjenju sa porastom od samo 2.4 procenata u 2011.godini. Najveći deo zahteva prema vanjskom sektoru su ostali i dalje uloženi u depozite (45.5 procenata), akcije i drugi ekvitet (24.0 procenata) i hartije od vrednosti (17.5 procenata). Tokom 2012.godine, primećen je jedan porast učešća investicija u hartijama od vrednosti kao i porast investicija u akcijama i drugom ekvitetu, nasuprot investicijama u depozitima koji su umanjili svoje učešće (Grafikon 21). U 2012.godini, zahtevi finansijskog sektora prema vanjskom sektoru su se promenili iz onvesticija u depozite (45.5 procenata u 2012.godini i 5.6 procenata u 2011.godini) u investicije u hartijama od vrednosti (17.5 procenata u 2012.godini i 9.4 procenata u 2011.godini). Takodje, i komercijalne banke su izmestile jedan mali deo sredstava iz investicija u depozite u investicije u hartijama od vrednosti. Investicije u hartijama od vrednosti čine 20.8 procenata ukupno investiranih sredstava van zemlje od komercijalnih banaka koje operiraju na Kosovu (11.1 procenata u 2011.godini), dok su investicije u depozite nastavile da predstavljaju najveći deo sa učešćem od 53.9 procenata (65.7 procenata u 2011.godini).

U 2012.godini, obaveze finansijskog sektora nad vanjskim sektorom su dostigle vrednost od 436.3 miliona evra, jedan godišnji porast od 15.4 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Depoziti nerezidenata u bankama koje operiraju na Kosovu su zabeležili godišnji porast od 34.1 procenata u 2012.godini, doprinoseći tako u ukupnom porastu obaveza finansijskog sektora nad vanjskim sektorom od 5.9pp. Bilo kako bilo, krediti koje su finansijske institucije koje operiraju na Kosovu primile od finansijskih institucija koje operiraju van zemlje su zabeležili godišnji pad od 34.1 procenata i negativno su doprineli na sveukupne obaveze prema vanjskom sektoru od 15pp. U 2012.godini, MMF kvota je dostigla na 165.3 miliona evra (73.7 miliona evra u 2011.godini), doprinoseći pozitivno na povećanje obaveza finansijskog sektora prema vanjskom sektoru za 24.2pp i povećanjem učešća u ukupnim obavezama za 37.9 procenata (19.5 procenata u 2011.godine) (Grafikon 22).

U 2012.godini, neto zahtevi prema unutrašnjem sektoru su dostigli vrednost od 1.1 miliarde evra, što predstavlja jedan porast od 9.6 procenata u poredjenju sa istim periodom od prošle godine (28.8 proenata u 2011.godini). Blaži porast neto zahteva prema unutrašnjem sektoru je uglavnom rezultirao od porasta vladinih depozita od 5.0 procenata u ovom periodu, kao i od usporavanja porasta zahteva prema privatnom sektoru za oko 3.4 procenata (12.2 procenata u 2011.godini).

3.3.2. Bankarski sistem

U 2012.godini, bankarskom tržištu na Kosovu se pridružila još jedna nova banka, povećavajući tako broj komercijalnih banaka na devet (9). Struktura banaka po vlasništvu je ostala ista: 7 banaka sa stranim vlasništvom i 2 banke u domaćem vlasništvu. Strane banke imaju učešće od 89.5 procenata u ukupnim sredstvima bankarskog sistema u zemlji.

Bankarsko tržište se i dalje karakterise sa relativno visokim stepenom koncentrisanosti, iako je ovaj stepen pokazao tendenciju opadanja tokom predhodne godine. Konstantan porast aktivnosti manjih banaka učesnica na bankarskom

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

Dec 2009 Dec 2010 Dec 2011 Dec 2012

Sredstva Krediti Depoziti

Grafikon 23. HHI za sredstva, kredite i depozite

Izvor: CBK (2013)


| 43

tržištu u zemlji je uticao da učešće sredstava tri najveće banke bude 69.3 procenata u 2012.godini, što predstavlja jedan pad u poredjenju sa predhodnom godinom kada su ove tri banke upravljale sa 73.3 procenata ukupnih sredstava. Ovaj pad koncentrisanosti na bankarskom tržištu se primećuje i preko Herfindahl-Hirschman Indeksa (HHI), pokazatelj koji predstavlja stepen koncentrisanosti tržišta. U poslednje četiri godine, HHI za bankarsko tržište u zemlji pokazuje pad koncentrisanosti banaka za sva sredstva, kredite i depozite (Grafikon 23). Na osnovu HHI za sredstva, bankarsko tržište se okarakterisalo sa jednim stepenom koncentrisanosti od 1,939 poena u 2012.godini, jedan pad stepena koncentrisanosti za 150 poena HHI u poredjenju sa 2011.godinom.

Bankarska infrastruktura je ostala nepromenjena iz predhodne godine što se tiče proširenja. Broj filijala i kancelarija komercijalnih banaka u zemlji je dostigao brojo 310 u 2012.godini, što predstavlja isti nivo kao i predhodne godine. Takodje, u 2012.godini komercijalne banke su imale ukupno 3,727 zaposlenih, u poredjenju sa predhodnom godinom kada je bankarski sistem zapošljavao 3,728 radnika.

Sa druge strane, nastavljen je trend širenja mreže tačaka prodaje (eng. Point of Sales: POS), terminala, bankomata (eng. Automated Teller Machine: ATM) i broj korisnika računa e-banking (Tabela 1). Korišćenje POS terminala je bilo vise tokom 2012.godine, dostižući na 177.5 miliona evra u poredjenju sa svega 142.4 evra u predhodnoj godini. Porastom su se okarakterisala i povlačenja klijenata banaka preko ATM-a, koja su u 2012.godini dostigla sumu od 873.1 miliona evra (790 miliona evra u 2011.godini). takodje, i vrednost elektronskih plaćanja e-banking je zabeležila sumu od 1.5 miliardi evra, jedan porast u poredjenju sa predhodnom godinom kada su ova plaćanja imala vrednost od 1.2 miliarde evra. Porast elektronskih plaćanja svedoči o konstantnom smanjenju plaćanja gotovim novcem.

Izvor: CBK (2013)

3.3.2.1 Bilans stanja bankarskog sistema

i. Sredstva

Sredstva banakrskog sistema su se okarakterisala sa usporenim ritmom porasta u decembru 2012.godine. Ukupna sredstva komercijalnih banaka su dostigla vrednost od 2.83 miliarde evra u 2012.godini, što predstavlja godišnji porast od 6.8 procenata (7.9 procenata u 2011.godini). Kao učešće u

Tabela 3. Elektronska plaćanja, u milionima evra

0%

5%

10%

15%

20%

25%

-10%

0%

10%

20%

30%


Druga sredstva Fiksna sredstva

Krediti I lizing Hartije od vrednosti

Bilans sa komercijalnim bankama Gotov novac I bilans sa CBK

Godisnji porast sredstava (desni stub)

Grafikon 24. Doprinos u porastu sredstava bankarskog sistema po kategorijama, u procentima

Izvor: CBK (2013)

Opis 2009 2010 2011 2012

Broj f ilijala I kancelarija 295 311 310 310

Broj zaposlenih 3,459 3610 3728 3727

Povlacenja klijenata banke preko ATM-a 582 640 790 873

Placanja klijenata banke preko POS-a 68 94 142 178

Placanja preko e-banking 607.3 782.4 1,191.8 1,499.1


44 |

DBP-u, sredstva bankarskog sistema u zemlji su imala jedno učešće od 56.3 procenata DBP-a u 2012.godini.

Porast sredstava u ovom periodu se realizovao uglavnom preko davanja kredita i investicija u hartijama od vrednosti, nasuprot tome što je doprinos koji su dali krediti bio značajno niži u poredjenju sa predhodnom godinom. U 2012.godini, porast kredita i investicija u hartijama od vrednosti su doprineli sa 2.5 odnosno 2.1pp u sveukupnom porastu sredstava bankarskog sistema (9.8 odnosno 1.2pp u 2011.godini). Porast sredstava u ovom periodu je bio zakočen od bilansa sa drugim bankama, doprinoseći tako negativno sa oko 1.6pp u 2012.godini. Bilans sa komercijalnim bankama je negativno doprineo u porastu ukupnih sredstava bankarskog sistema u ovom periodu uglavnom zbog orijentacije banaka koje operiraju u zemlji prema investicijama u hartije od vrednosti i zajmodavanju, nasuprot plasmanima u bankama van Kosova (Grafikon 24). Glavni bankarski aktivitet se i dalje sastoji u kreditiranju ekonomije, bez obzira na to što je ritam porasta kredita tokom 2012.godine zabeležio usporavanje. Strukturom sredstava bankarskog sistema u 2012.godini su i dalje dominirali krediti, koji su predstavljali 62.3 procenata ukupnih sredstava komercijalnih banaka (Tabela 4). U 2012.godini, krediti su dostigli vrednost od 1.76 milijarde evra (1.69 milijardi evra u 2011.godini). Dok se u 2011.godini kreditiranje ekonomije okarakterisalo sa ubrzanjem trenda porasta u poredjenju sa 2010.godinom, podaci za 2012.godinu pokazuju značajno usporavanje porasta. Godišnja norma porasta kredita u bankarskom sistemu u 2012.godini je bila 3.8 procenata, u poredjenju sa porastom od 13.2 odnosno 16.4 procenata u 2010. i 2011.godini (Grafikon 25).

Opadanje ritma porasta kreditiranja tokom 2012.godine je bila posledica smanjenja zahteva za kreditima, ali i rigoroznijih kriterijuma i standarda koji su se koristili u procesu kreditiranja od strane banaka u zemlji kako za preduzeća tako i za porodične ekonomije. Dok je smanjenje zahteva za kreditima bilo prisutno uglavnom kod preduzeća, rigorozniji standardi i kriterijumi od strane banaka za izdavanje kredita se koristilo kako za preduzeća tako i za porodične ekonomije. Opadanje zahteva za kredite za preduzeća se ocenjuje da je posledica rigoroznijih standarda i kriterijuma od strane banaka. Na osnovu rezultata ankete koja je uradjena od strane CBK-a sa bankama koje operiraju u zemlji, banke su izjavile da izuzev specifičnih problema koje imaju sektori u kojima preduzeća posluju i uticaja ovih specifičnosti na učinak isplate kredita, glavni faktor koji je uticao na pooštravanje kriterijuma i standarda za kreditiraje je bila negativna percepcija za sveukupni ambijent ekonomije u zemlji.

0

5

10

15

20

25

30


Norma porasta ukupnih kreditaNorma porasta kredita za preduzecaNorma porasta kredita za porodicne ekonomije

Grafikon 25. Norma porasta kreditama po sektorima, u procentima

Izvor: CBK (2013)

73.3 69.9 67.5 67.5

26.7 29.8 30.1 30.8

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Jan-09 Jan-10 Jan-11 Jan-12

Preduzeca Porodicne ekonomije Drugo

Grafikon 26. Struktura kredita u procentima

Izvor: CBK (2013)


| 45

Tabela 4. Struktura sredstava banakrskog sistema

Izvor: CBK (2013)

Kao i u predhodnoj godini, sporiji ritam investicija komercijalnih banaka na tržišta van zemlje se evidentirao i tokom 2012.godine. Bilans komercijalnih banaka na Kosovu sa bankama van zemlje se smanjio za 12.7 procenata u 2012.godini, dostižući vrednost od 287.7 miliona evra. Sa druge strane, komercijalne banke su povećale investicije u hartije od vrednosti na vanjskim tržištima tokom 2012.godine. Dostižući vrednost od 256.6 miliona evra, investicije u hartijama od vrednosti su zabeležile godišnji porast od 27.1 procenata u 2012.godini (16.4 procenata u 2011.godini). Komercijalne banke u zemlji su orijentisale veliki deo svojih sredstava prema investicijama u hartije od vrednosti tokom 2012.godine (9.1 procenata sredstava u 2012.godini u poredjenju sa 7.6 procenata sredstava u 2011.godini), uglavnom zbog usporavanja kreditiranja ekonomije u istom periodu.

ii. Struktura kredita

Usporavanje kreditiranja ekonomije od komercijalnih banaka tokom 2012.godine se ogledalo kako na kredite za porodične ekonomije tako i na kreditë za preduzeća. Krediti za porodične ekonomije su zabeležili jedan godišnji porast od 6.2 procenata u 2012.godini, u poredjenju sa godišnjim porastom od 17.7 procenata u predhodnoj godini. Slično, krediti za preduzeća su se okarakterisala sa smanjenjem porasta od 12.3 procenata u 2011.godini na 3.9 procenata u 2012.godini. Usporavanje kreditiranja od bankarskog sistema je imalo veći uticaj na nefinansijska preduzeća, koja su pokazala jedno smanjenje njihovog doprinosa u porastu ukupnih kredita na 2.0pp u 2012.godini od 8.8pp koliko su doprineli u predhodnoj godini. I doprinos kredita za porodične ekonomije u ukupnom porastu

Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%)

Gotov novac I bilans sa CBK322.2 14.6 307.5 12.5 331.5 12.5 425.7 15.0

Bilans sa komercijalnim banakma

405.6 18.4 439.0 17.9 329.5 12.4 287.9 10.2

Hartije od vrednosti97.0 4.4 173.4 7.1 202.0 7.6 256.6 9.1

Krediti I lizing1289.0 58.5 1458.7 59.4 1698.1 64.1 1,763.4 62.3

Fiksna sredstva43.1 2.0 44.0 1.8 47.4 1.8 57.7 2.1

Druga sredstva47.7 2.1 32.3 1.3 41.3 1.6 38.1 1.4

Ukupno2,204.6 100.0 2,455.0 100.0 2,649.7 100.0 2,829.3 100.0

OpisDecembar 2012Decembar 2009 Decembar 2010 Decembar 2011

0%

20%

40%

60%

80%

100%


Druge usluge Trgovina Izgradnja Proizvodnja Rudarstvo Poljoprivreda

Grafikon 27. Struktura kredita po ekonomskim radnjama, u procentima

Izvor: CBK (2013)

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%


Poljoprivreda Industrija, energija, izgradnja

Trgovina Druge usluge

Grafikon 28. Trendi porasta kredita po ekonomskim sektorima, u procentima

Izvor: CBK (2013)


46 |

kredita bankarskog sistema se umanjio na 1.9pp u istom periodu, u poredjenju sa doprinosom od 5.3pp u 2011.godini. Ova kretanja nisu uticala i na strukturu ukupnih kredita, gde se primećuje jedan blagi porast kredita za porodične ekonomije, dok je učešće kredita za preduzeća ostalo na sličnom nivou kao i u predhodnoj godini (Grafikon 26). Učešće kredita za porodične ekonoimje u ukupno izdatim kreditima od komercijalnih banaka u zemlji je dostiglo na 30.8 procenata u 2012.godini, u poredjenju sa učešćem od 30.1 procenata u predhodnoj godini.

Što se tiče kredita bankarskog sistema za preduzeća, struktura po njihovoj ekonomskoj aktivnosti je ostala nepromenjena u odnosu na predhodne godine. Sektor usluga i dalje dominira strukturom kredita za preduzeća sa 72.0 procenata u 2012.godini (71.7 procenata u 2011.godini). U sektoru usluga, krediti za trgovinska preduzeća i dalje imaju najveće učešće u ukupnim kreditima bankarskog sistema. U 2012.godini, krediti za trgovinu su predstavljali 53.2 procenata ukupnih kredita bankarskog sistema (52.7 procenata u 2011.godini). Krediti za rudnike, proizvodnju i izgradnju, koji se kategorsu kao krediti za sektor industrije, su predstavljali 24.3 procenata ukupnih kredita u 2012.godini (Grafikon 27). Krediti za poljoprivredu i dalje imaju najmanje učešće od 3.7 procenata u 2012.godini (3.5 procenata u 2011.godini). Ocenjujući ga kao sektor sa velikom nesigurnošću, izmedju ostalog, banke nude visoke kamatne stope za poljoprivredne kredite obezhrabrujući tako i zahteve zajmoprimaoca, posto ovo još više povećava troškove njihovog finansiranja od strane banaka.

Trend porasta kredita po ekonomskim sektorima ogleda se usporavanjem kreditiranja za sve sektore, uz izuzeće kredita za poljoprivredu koji su se okarakteris sa ubrzanjem ritma porasta. U 2012.godini, krediti za sektor poljoprivrede su zabeležili godišnji porast od 7.7 procenata, u poredjenju sa godišnjim padom od 6.1 procenata u predhodnoj godini (Grafikon 28). Suprotno tome, krediti koji su pripadali sektoru industrije, energetike i izgradnje su doživeli usporavanje porasta od 2.0 procenata u 2012.godini, u poredjenju sa godišnjim porastom od 5.7 procenata u predhodnoj godini. Takodje, krediti za sektor trgovine su zabeležili porast od 4.8 procenata u 2012.godini, jedno usporavanje u poredjenju sa godišnjim porastom od 16.3 procenata u predhodnoj godini. I krediti klasifikovani za druge usluge su pokazali usporavanje porasta u periodu za koji izveštavamo sa 3.1 procenata (12.4 procenata u 2011.godini).

Strukturom kredita po roku prispeća i dalje dominiraju krediti sa dužim rokom prispeća (preko dve godine), koji su u 2012.godini činili 71.4 procenata ukupnih kredita. I krediti sa rokom prispeća do jedne godine su imali jedno značajno učešće od 21.1 procenata u 2012.godini. Medjutim, što se tiče učešća svih kredita u bankarskom sistemu, ove dve kategorije kredita su

18.8% 20.2% 21.2% 21.1%

11.3% 6.5% 7.2% 7.4%

69.9% 73.2% 71.6% 71.4%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Preko 2 godine Preko 1 godine do 2 godine Do 1 godine

Grafikon 29. Struktura kredita po roku prispeca, u procentima

Izvor: CBK (2013)

-40%

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%


Do 1 godine Preko 1 godine do 2 godine

Preko 2 godine

Grafikon 30. Trend porasta kredita po roku prispeca, u procentima

Izvor: CBK (2013)


| 47

zabeležile usporavanje porasta u 2012.godini u poredjenju sa predhodnom godinom, kada su krediti sa rokom prispeća od preko dve godine i krediti sa rokom prispeća od jedne godine imali učešće od 71.6 odnosno 21.2 procenata. Suprotno tome, krediti sa rokom prispeća od preko jedne godine a do dve godine su povećali svoje učešće u ukupnim kreditima na 7.4 procenata u 2012.godini, od 7.2 procenata u 2011.godini (Grafikon 29).

Što se tiče godišnjeg porasta kredita po roku prispeća, nespremnost banaka za proširivanje kreditiranja tokom 2012.godine se odr nzilo na celu strukturu podele kredita po roku prispeća. U poredjenju sa predhodnom godinom, u 2012.godini evidentirano je jedno usporavanje porasta kredita sa rokom prispeća do jedne godine sa 3.7 procenata (21.5 procenata u 2011.godini) i kredita sa rokom prispeća preko jedne godine do dve godine na 6.9 procenata (28.4 procenata u 2011.godini). sa druge strane, krediti klasifikovani kao krediti sa dužim rokom prispeća su se okarakterisali sa usporavanjem porasta još od 2010.godine. U 2012.godini, krediti sa rokom prispeća od preko dve godine su usporili svoj godišnji porast na 3.6 procenata (13.6 procenata u 2011.godini) (Grafikon 30).

iii. Obaveze

Strukturom obaveza u bankarskom sistemu u zemlji su i dalje dominirali depoziti, koji ujedno predstavljaju i glavni izvor finansiranja za komercijalne banke na Kosovu. U 2012.godini, depoziti bankarskog sistema su imali učešće od 80.6 procenata, jedan porast u poredjenju sa učešćem od 79.4 procenata u 2011.godini (Tabela 5). Tabela 5. Struktura obaveza bankarskog sistema

Izvor: CBK (2013)

Vrednost ukupnih depozita u bankarskom sistemu u zemlji je u 2012.godini dostigla na 2.3 miliarde evra, Što pokazuje jedan godišnji porast od 8.3 procenata u poredjenju sa godišnjim porastom od 8.6 procenata u predhodnoj godini (Grafikon 31). Smanjenje porasta depozita je došlo uglavnom kao posledica smanjenja depozita nefinansijskih javnih korporacija u ovom periodu. Takodje, značajno učešće u strukturi obaveza komercijalnih banaka u zemlji i dalje imaju i posebna sredstva, koja su u 2012.godini ostala nepromenjena od predhodne godine na 9.6 procenata ukupnih obaveza. Posebna sredstva su dostigla vrednost od 270.7 miliona evra u 2012.godini, i zabeležila su porast

20.8

11.0

8.6 8.3

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

0

500

1000

1500

2000

2500


U m

ilio

nim

a ev

ra

Depoziti Godisnji porast (desni stub)

Grafikon 31. Trend porasta depozita, u procentima

Izvor: CBK (2013)

Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%)

Bilans iz drugih banaka 58.5 2.7 94.0 3.8 40.0 1.5 6.0 0.2

Depoziti 1,744.8 79.2 1,936.9 78.9 2,104.0 79.4 2,279.1 80.6

Druge pozajmice 0.0 0.0 0.1 0.0 30.4 1.1 18.9 0.7

Druge obaveze 171.3 7.8 160.0 6.5 190.1 7.2 223.6 7.8

Subordinarni dug 24.4 1.1 33.5 1.4 31.0 1.2 31.0 1.1

Posebna sredstva 205.6 9.3 230.5 9.4 254.3 9.6 270.7 9.6

Ukupno obaveza 2,204.6 100.0 2,455.0 100.0 2,649.7 100.0 2,829.3 100.0

OpisDecembar 2011Decembar 2010Decembar 2009 Decembar 2012


48 |

od 6.5 procenata. Kao vanjski izvor finansiranja za komercijalne banke na Kosovu, bilans iz drugih banaka pokazuje pad u 2012.godini. Bilansi iz drugih banaka van zemlje su zabeležili vrednost od 6.1 miliona evra, jedan značajan pad ove stavke u poredjenju sa vrednošću od 40 miliona evra u 2011.godini. S druge strane, subordinarni dug (eng. subordinated debt) je zabeležio vrednost od 31 miliona evra, jedna vrednost koja je slična onoj iz predhodne godine. U poredjenju sa predhodnom godinom, komercijalne banke u zemlji su umanjile korišćenje drugih pozajmica, što su uglavnom kreditne linije iz medjunarodnih institucija. Ove pozajmice od banaka su imale vrednost od 18.9 miliona evra za 2012.godinu, jedno smanjenje u poredjenju sa vrednosšću od 30.4 miliona u 2011.godini. Kao što se vidi, komercijalne banke u zemlji su se u 2012.godini suočile sa opadanjem, odnosno usporavanjem svih tradicionalnih izvora finansiranja, što je uticalo na usporavanje porasta svihi obaveza bankarskog sistema na 6.8 procenata (7.9 procenata u 2011.godini).

iv. Struktura depozita

Kao i u predhodnim godinama, struktura depozita u bankarskom sistemu se i dalje generiše uglavnom iz porodičnih ekonomija, depoziti koji čine72 procenata ukupnih depozita u 2012.godini. U poredjenju sa 2011.godinom, depoziti porodičnih ekonomija su povećali učešće u ukupnim depozitima za 1.1pp, nasuprot umanjenoj normi koju su imali u 2012.godini. Depoziti porodičnih ekonomija su dostigli vrednost od 1.6 miliarde evra i zabeležili su godišnju normu porasta od 10 procenata za 2012.godinu, u poredjenju sa porastom od 14.7 procenata u 2011.godini. Što se tiče podele po sektorima, depoziti preduzeća su dostigli vrednost od 528 miliona evra, jedan godišnji porast od 0.8 procenata. U 2012.godini strukturom depozita preduzeća su i dalje dominirali depoziti privatnih preduzeća sa 85.7 procenata ukupnih depozita preduzeća. U poredjenju sa predhodnom godinom kada su depoziti privatnih preduzeća zabeležili godišnji porast od 1.1 procenata, u 2012.godini ovi depoziti su zabeležili godišnji porast od 14.4 procenata. Depoziti javnih preduzeća su dostigli vrednost od 75.6 miliona evra, jedno smanjenje od 41.2 procenata u poredjenju sa 2011.godinom. Kao i učešće, depoziti javnih preduzeća su se umanjili u poredjenju sa predhodnom godinom sa 24.5 procenata ukupnih depozita za preduzeća u 2011.godini na 14.3 procenata u 2012.godini (Grafikon 32). Depoziti vlade su se još vise umanjili u 2012.godini na 0.7 miliona, od 2.7 miliona u 2011.godini umanjujući tako i učešće u svim depozitima za 0.1pp tokom ovog perioda. Nasuprto tome, depoziti nerezidenata su povećali svoje učešće u ukupnim depozitita bankarskog sistema na 3.8 procenata u 2012.godini, od 3.1

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Drugo Vlada Privatna preduzeca Javna preduzeca Porodicne ekonomije

Grafikon 32. Struktura depozita po sektorima, u procentima

Izvor: CBK (2013)

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Preko 2 godine Preko 1 do 2 godine Do 1 godine

Grafikon 33. Struktura depozita po roku prispeca, u procentima

Izvor: CBK (2013)


| 49

procenata u 2011.godini. U 2012.godini, ukupna vrednost depozita nerezidenata je dostigla na 86.9 miliona evra u poredjenju sa 64.2 miliona evra u 2011.godini.

Što se tiče roka prispeća, depoziti bankarskog sistema Kosova su u 2012.godini imali sličnu strukturu sa predhodnim godinama. Sa učešćem od 51.4 procenata u ukupnim depozitima bankarskog sistema, oročeni depoziti nastavljaju da dominiraju strukturom depozita. Preostali deo depozita čine transferni depoziti i depoziti štednje, koji su na kraju 2011.godine imali učešće od 33.0 procenata, odnosno 15.6 procenata ukupnih depozita.

Po roku prispeća, strukturom oročenih depozita i dalje dominiraju depoziti sa kraćim rokom prispeća. Učešćem od 56.5 procenata u svim depozitima bankarskog sistema u 2012.godini, depoziti sa rokom prispreća do jedne godine su povećali svoje učešće za 2.1pp (Grafikon 33). Depoziti sa rokom prispeća preko jedne a do dve godine su predstavljali 25.1 procenata ukupnih depozita, jedno smanjenje njihovog učešća u poredjenju sa predhodnom godinom kada su ovi depoziti predstavljali 28.5 procenata. Smanjenje učešća depozita sa rokom prispeća od preko jedne a do dve godine je bilo uglavnom posledica ponovnog oročenja jednog dela depozita porodičnih ekonomija sa ovim rokom prispeća u depozite sa rokom prispeća preko šest meseci a do jedne godine. Preostali deo depozita bankarskog sistema kojeg su činili depoziti sa rokom prispeća od preko dve godine, koji su u 2012.godini imali učešće od 18.3 procenata (17.1 procenata u 2011.godini). u 2012.godini, depoziti sa rokom prispeća do jedne godine su se okarakterisali sa godišnjim porastom od 14.5 procenata, dok su depoziti sa rokom prispeća od preko dve godine bili okarakterisani godišnjim porastom od 18 procenata. Izuzeće čine depoziti sa rokom prispeća od preko jedne a do dve godine, koji su se okaraktersanii godišnjim padom od 2.7 procenata u 2012.godini. Sveukupno, primećuje se porast depozita sa dužim rokom prispeća koje, izmedju ostalog, utiče i na konstantan porast verovanja javnosti u bankarski sistem Kosova . U nekoj mëri je ovome moglo i doprineti i usvajanje zakona i funkcionalizacija šeme za osiguranje depozita.

3.3.2.2 Kamatne stope

U 2012.godini kamtne stope za kredita su se okarakterisale padom, dok su kamatne stope za depozite bile u porastu. Prosečna kamatne stopa za kredite se u 2012.godini umanjila na 13.4 procenata, u poredjenju sa 14.1 procenata koliko je bilo u 2011.godini. S druge strane, u istom periodu, prosečna kamatna stopa na depozite se povećala na 3.6 procenata u poredjenju sa 3.5 procenata koliko je bilo u 2011.godini. Samim tim, razlika izmedju kamatnih stopai na kredite i depozite se umanjila na 9.8pp u 2012.godini od 10.6pp u 2011.godini (Grafikon 34).

27.4

32.8

36.0

18.5

0

5

10

15

20

25

30

35

40

0

50

100

150

200

250

300


Prihodi rashodi Neto profit (desni stub)

Grafikon 35. Bilans prihoda i troskova, u milionima evra

Izvor: CBK (2013)

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%


Norme interesa kredita Norme interesa depozita

Razlika krediti-depoziti

Grafikon 34. Godisnji prosek normi interesa, u procentima

Izvor: CBK (2013)


50 |

Što se tiče depozita, prosečna kamatna stopa za depozite porodičnih ekonomija je bila veća u poredjenju sa prosečnom kamatnoom stopom za preduzeća u 2012.godini. Najveća prosečna stopa na depozite porodičnih ekonomija je u 2012.godini bila 5.23 procenata za depozite sa rokom prispeća od preko dve godine. Sa druge strane, najveća prosečna stopa za depozite preduzeća u 2012.godini je bila 5.09 procenata za depozite u vrednosti ispod 250 hiljada evra i sa rokom prispeća preko dve godine.

Prosečne kamatne stope za kredite za preduzeća su pokazale jedan pad u 2012.godini u poredjenju sa 2011.godinom za sve sektore. Investicioni krediti su imali jednu prosečnu normu interesa od 12.9 procenata u 2012.godini, u poredjenju sa prosekom od 14.2 procenata u 2011.godini. I drugi poslovni krediti su zabeležili opadanje prosečne kamatne stope na 14.6 procenata u 2012.godini, u poredjenju sa prosečnom kamatnom stopom od 15.6 procenata u 2011.godini. Takodje, i prosečne kamatne stope na prekopovlačenja i kreditne linije su se okarakterizovale sa blagim padom na 11.0 odnosno 12.1 procenata u 2012.godini, u poredjenju sa 12.1, odnosno 13.2 procenata u predhodnoj godini. Što se tiče prosečnih kamatnih stopa za kredite porodičnih ekonomija, u 2012.godini primećeno je jedno blago opadanje za 0.2 procenata kako kod potrošačkih kredita tako i kod hipotekarnih kredita.

3.3.2.3 Performansa bankarskog sistema

Dobitak bankarskog sistema na Kosovu je u 2012.godini opao na 18.57 miliona evra, beležeći tako godišnji pad od 48.7 procenata (Grafikon 35). Tri od ukupno osam banki i bankarskih filijala, koje su operirale na Kosovu tokom 2012.godine, su zabeležile negativan učinak. Pad dobitka bankarskog sistema je došao kao posledica usporavanja godišnjeg porasta sveukupnih prihoda, koji su se povećali za samo 2.9 procenata (10.5 procenata u 2011.godini). Sa druge strane, troškovi su zabeležili značajniji porast od 13.0

7 Uključuju i učinak filijala turske banke Ish Bankasi, koja je po[ela sa radom u decembru 2012.godine povećavajući na devet broj banaka i filijala koje operiraju na Kosovu

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

Mar

Jun

Se

p

De

c

Mar

Jun

Se

p

De

c

Mar

Jun

Se

p

De

c

Mar

Jun

Se

p

De

c

2009 2010 2011 2012

Prihodi Rashodi

Grafikon 36. Godisnje norme porasta prihoda i rashoda

Izvor: CBK (2013)

81.0% 80.9% 81.3% 81.2%

19.0% 19.1% 18.7% 18.8%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


prihodi od interesa Prihodi od neinteresa

Grafikon 37. Struktura prihoda, u procentimae

Izvor: CBK (2013)

78.5% 78.1% 77.6% 78.9%

16.1% 17.3% 17.4% 17.9%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


krediti Plasmani banaka Hartije od vrednosti Tarife I komisije Drugi operativni prihodi

Grafikon 38. Struktura prihoda po kategorijama, u procentima

Izvor: CBK (2013)


| 51

procenata (10.9 procenata u 2011.godini), doprinoseći tako na skoro prepolovljavanju neto profita (Grafikon 36).

Glavni faktori koji su uticali na smanjenje stepena porasta prihoda su niža stopa porasta kreditne aktivnosti kao i blagi pad kamatne stope na kredite. Ovo je zbog činjenice da su prihodi od kamata (tačnije prihodi od interesa na kredite ), dominirali strukturom prihoda bankarskog sistema (Grafikon 37). Na kraju 2012.godine, vrednost prihoda od kamata je dostigla sumu od 200.5 miliona evra, beležeći godišnji porast od samo 2.7 procenata (11% u 2011.godini).Sa druge strane,nekamatni prihodi , koji su dostigli vrednost od 46.6 miliona evra, pokazuju manju nestabilnost. Godišnji porast ovih prihoda je bio 3.5 procenata (8.6% u 2011.godini), utičući da njihovo učešće u ukupnoj strukturi prihoda zabeleži blagi porast do nivoa od 18.8 procenata (Grafikon 37). Medjutim, prihodi od interesa su ti koji i dalje značajno dominiraju strukturom prihoda bankarskog sistema na Ksovou, što ujedno i čini prihode sistema da budu veoma izloženi eventualnim promenama u volumenu, strukturi i kvalitetu sredstava koja generišu interes, kao i prema promenama norme interesa.

Prihodi od plasmana banaka koje operiraju na Kosovu u bankama koje su van zemlje, kao i prihodi od investicija u hartijama od vrednosti su zabeležili negativan porast u poredjenju sa 2011.godinom, umanjujući tako svojoe učešće u strukturi prihoda (Grafikon 38), i samim tim doprinoseći u usporavanju porasta sveukupnih prihoda (Grafikon 39). Prihodi od kamata u plasmanima van zemlje su se prepolovili kao posledica smanjenja volumena plasmana sa bankama van zemlje (pad za 13% u poredjenju sa predhodnom godinom), i kao posledica pada kamatnih stopa u ovim plasmanima, što odgovara smanjenjem bazne kamatne stope od Centralne Evropske Banke u decembru 2011.godine i julu 2012.godine. prihodi od hartija od vrednosti su se smanjili za 29 procenata nasuprot porastu od 27 procenata volumenta investicija u ovoj kategoriji. Ova performansa koja je pogoršana od investicija u hartijama od vrednosti je uglavnom uticala na smanjenje premijuma na svropskim finansijskim tržištima tokom druge polovine 2012.godine, kao i mogućnosti jedne konzervativnije investicione politike od strane banaka. Prihodi od kamata su uglavnom uključivali prihode od tarifa i komisija, koji su u 2012.godini zabeležili porast od 5.9 procenata (11.1% u 2011.godini).

Prihodi od hartija od vrednosti su seumanjili za 29 procenata nasuprot porastu od 27 procenata volumena investicija u ovoj kategoriji. Ova lošija performansa od investicija u hartijama od vrednosti je uglavnom imala uticaja od smanjenja premijuma na evropskim finansijskim tržištima tokom drug polovine 2012.godine, kao i mogućnosti jedne konzervativnije investicione

-100%

-50%

0%

50%

100%

150%

200%

250%

Mar

Jun

Se

p

De

c

Mar

Jun

Se

p

De

c

Mar

Jun

Se

p

De

c

Mar

Jun

Se

p

De

c

2009 2010 2011 2012

Krediti Plasmani Hartije od vrednosti Tarife I komisije

Grafikon 39. Godisnje norme porasta prihoda po kategorijama

Izvor: CBK (2013)

30.3% 30.8% 29.4% 28.1%

19.4% 20.1% 21.7% 26.3%

50.3% 49.1% 48.9% 45.6%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


troskovi interesa Troskovi neinteresa ukupni iadministrativni troskovi

Grafikon 40. Struktura troskova, u procentima

Izvor: CBK (2013)


52 |

politike od strane banaka. Prihodi od neinteresa su uglavnom uključivali prihode od tarifa i komisija, koji su u 2012.godini zabeležili porast od 5.9 procenata (11.1% u 2011.godini).

Uz svo smanjenje porasta, prihodi od tarifa i komisija su nastavili sa trendom veoma blagog porasta njihovog učešća u ukupnoj strukturi prihoda, a ovo predlaže nastavak ekpanzija niza usluga koje se pru]aju od banaka i porast stpena korišćenja ovih usluga.

troškovi bankarskog sistema su tokom 2012.godine dostigli vrednost od 224.6 miliona evra u poredjenju sa 198.8 miliona evra u 2011.godini. Strukturom troškova i dalje dominiraju sveukupni i administrativni troškovi, koje slede troškovi kamata i nekamatni troškovi (Grafikon 40). Dominantna kategorija troškova, sveukupni iadministratvni troškovi, su zabeležili pad porasta od 10.3 procenata u 2011.godini na 5.4 procenata u 2012.godini. Na usporavanje porasta troškova ove kategorije je značajno uticao i smanjenje porasta troškova, koji dominiraju strukturom ovih troškova, i koji su se povećaki za 3.9 procenata u poredjenju sa 7.7 procenata u 2011.godini. Medjutim, druge dve kategorije troškova, troškovi interesa i troškovi neinteresa, su zabeležili ubrzanje porasta utičući tako na blago ubrzanje ukupnih troškova u poredjenju sa 2011.godinom (Grafikon 41). Najznačajniji porast su doživeli troškovi provizija, koji čine dominantni deonekamatnih troškova.

Na kraju 2012.godine njihova vrednost je dostigla na 50.3 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 44.8 procenata (22.9% u 2011.godini). Ove troškove uglavnom čine provizije odredjene za pokrivanje mogućih gubitaka od kredita, koje su bile odredjene kao rezultat pogoršanja kreditnog portfolia i porasta loših kredita u bankarskom sektoru. Troškovi interesa su takodje ubrzali svoj rast na 8 procenata od 5.9 procenata u predhodnoj godini. Troškovi interesa na depozite, kao glavna komponenta troškova u ovoj kategoriji sa učešćem od oko 91 procenata su zabeležili porast od 12.3 procenata za razliku od 3.9 procenata u 2011.godini. Ovaj porast se uglavnom pripisuje porastu kamatnih stopa na depozite,iako je stopa porasta volumena depozita ostala slična kao i predhodne godine.

3.3.2.3.1 Profitabilnost i efikasnost bankarskog sistema

Glavni pokazatelji profitabilnosti su zabeležili pad kao posledicu pada profita. Povraćaj u prosečnom kapitalu (eng. Return on Average Equity) je pao na 7.1 procenata u poredjenju sa 14.9 procenata u 2011.godini (Grafikon 42). Povraćaj u prosečnim sredstvima tokom 2012.godine (eng. Return on Average Assets) je takodje zabeležio pad na 0.7 procenata od 1.4 procenata u predhodnoj godini. Pad ovih pokazatelja

-50%

0%

50%

100%

150%

200%

250%

Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec

2009 2010 2011 2011

Interes na depozite Tarife I komisije

Provizije Ukupni I admin. Troskovi

Grafikon 41. Godisnje norme porasta troskova po kategorijama, u procentima

Izvor: CBK (2013)

1.4% 1.5% 1.4% 0.7%

13.8%14.8% 14.9%

7.1%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

14.0%

16.0%

0

5

10

15

20

25

30

35

40


U m

ilio

nim

a e

vra

Profit ROAA (desni stub) ROAE (desni stub)

Grafikon 42. Pokazatelji profitabilnosti

Izvor: CBK (2013)


| 53

profitabilnosti, medjutim, ne predstavlja neki rizik za kapitalizaciju bankarskog sistema koji ostaje na zadovoljavajućem nivou.

Pokazatelji efikasnosti su takodje zabeležili pad. Opšti pokazatelji efikasnosti, koji pokazuju sposobnost sistema da pokrije sveukupne troškove tokom jednog perioda sa ukupnim prihodima koji su generisani u tom istom periodu, se pogoršao. Brži porast troškova u poredjenju sa prihodima je uticao da odnos troškova prema prihodima bude povećan na 90.9 procenata u 2012.godini, porast od oko 8.1pp u poredjenju sa predhodnom godinom (Grafikon 43). Jedan drugi pokazatelj efikasnoti, operativni troškovi prema totalnim prihodima, je takodje zabeležio pogoršavanje, ali u manjem stepenu od 1.0pp (Grafikon 44). Ovo govori da pogoršanje sveukupnog pokazatelja efikasnosti nije posledica pada efikasnosti u upravljanju operativnim troškovima, već je imalo uticaja uglavnom od pogoršanja efikasnosti u upravljanju aktivnosti koje su povezane sa drugim troškovima, kao što je upravljanje kreditnim rizikom koji je zabeležio porast troškova za provizije.

Margina neto kamata, što je jedan od veoma važnih indikatora performanse i efikasnosti investicija banke, je zabeležila pad (Grafikon 45). Neto prihodi od kamata su zabeležili blagi porast, ali je volumen prosečnih sredstava koje generišu kamate zabeležio značajniji porast, utičući tako na smanjenje margine neto kamata, ili povraćaja od investicija u ovim sredstvima, za 0.25pp.

3.3.2.4 Rizici bankarskog sistema

i. Rizik likvidnosti

Svi indikatori o likvidnosti sistema su se održavali na zadovoljavajućem nivou i u skladu sa preporukama CBK-a. Zadovoljavajuće stanje likvidnosti se potvrdjuje i preko analize stres-testa, čiji rezultati govore da i u najoštrijim scenarijima kretanja depozita, mogući problemi likvidnosti bi bili premostivi od strane bankarskog sistema, i izolovani na individualnim bankama.

112.5120.6

136.7 136.77.0%

6.3% 6.3%

6.0%

5.4%

5.6%

5.8%

6.0%

6.2%

6.4%

6.6%

6.8%

7.0%

7.2%

0

20

40

60

80

100

120

140

160


Neto prihodi od interesa Neto margina interesa

Grafikon 45. Neto margina interesa

Izvor: CBK (2013)

4.4% 3.9% 3.8% 3.8%

42.5% 40.5% 40.5% 41.5%

76.8%73.0% 71.1%

74.5%

18.3% 17.4% 17.0% 17.1%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

Jan-09 Jan-10 Jan-11 Jan-12Operacionalni troskovi / prosecno sredstavaOperacionalni troskovi / ukupni prihodiOperacionalni troskovi / neto prihodi od interesatroskovi osoblja / ukupni prihodi

Grafikon 44. Pokazatelj efikasnosti

Izvor: CBK (2013)

84.6%82.5%

82.8%

90.9%

78%

80%

82%

84%

86%

88%

90%

92%


Grafikon 43. Odnos troskovi/prihodi, u procentima

Izvor: CBK (2013)


54 |

Imajući u obzir pokazatelje likvidnosti kao i nastavak porasta održivosti depozita u bankarskom sistemu, što govori u održivom verovanju gradjana u ovaj sistem, rizik likvidnosti u bankarskom sistemu Kosova se i dalje smatra niskim.

Visok nivo likvidnih sredstava kao i niska izloženost prema riziku likvidnosti se direktno vezuje sa strukturom aktiviteta bankarskog sistema Kosova za koji se smatra da je jedan sistemu baziran na aktivnostima tradicionalnog bankarstva, sa kreditima i depozitima kao glavnim činiocima bilansa stanja sistema. Visoka oslonjenost na depozite kao izvor finansiranja je učinila da banke imaju jedan stabilniji nivo finansiranja i da se ne oslanjaju na kratkoročne fondove, čije je ponuda labilnija i imaju veću cenu finansiranja, pogotovo u vremenima ekonomskih i finansijskih poteškoća kao što su ova kroz koje prolaze ekonomije u razvijenim zemljama.

Činjenica da depoziti banaka čine 80.6 procenata ukupnih obaveza takodje pokazuje visoku oslonjenost banaka na domaće fondove (79.4 procenata u 2011.godini). Prednosti oslonjenosti na depozite stoje u činjenici da ovi fondovi predstavljaju stabilna izvor i da su zabeležili pozitivan porast u proteklih nekoliko godina uzastopno, kao i to što imaju relativno manju cenu, u poredjenju sa drugim fondovima, kao što to može biti finansiranje iz vana.

Jedan od važnih pokazatelja likvidnosti u bankarskom sistemu je i odnos krediti/depoziti, koji govori o kapacitetu banaka da pokriju kredite depozitima. Ovaj odnos se u 2012.godini smanjio na 77.4 procenata, u poredjenju sa 80.7 u predhodnoj godini (Grafikon 46). Smanjenje ovog pokazatelja pokazuje sporiji porast kredita tokom 2012.godine, u poredjenju sa porastom depozita, koji se nisu mnogo promenili u poredjenju sa predhodnom godinom. Kao što se može primetiti na grafikonu 46, na odnos krediti/depoziti uglavnom utiču sezonski faktori. Primera radi, u prvim tromesečjima, ovaj odnos pokazuje blagi porast i dostiže najveću tačku uglavnom u drugom tromesečju. Treće tromesečje se uglavnom karakterizuje sa padom odnosa krediti/depoziti. Samim tim, i na smanjenje odnosa krediti/depoziti delimično utiče i sezonski efekat u ovom periodu.

60%

65%

70%

75%

80%

85%

90%

0

500

1000

1500

2000

2500

Mart Jun Sep Dec Mart Jun Sep Dec Mart Jun Sep Dec Mart Jun Sep Dec

2009 2010 2011 2012

Krediti Depoziti Odnos krediti/depoziti (desni stub)

Grafikon 46. Krediti i depoziti bankarskog sistema, u milionima evra

izvor: CBK (2013)

39.6%

40.8%

46.2%

39%

40%

41%

42%

43%

44%

45%

46%

47%

0

500

1000

1500

2000

2500

Decembar 2010 Decembar 201 Decembar 2012

likvidna sredstva 'Broad'kratkorocne obaveze

Grafikon 47. Odnos likvidnih sredstava 'broad'/kratkorocne obaveze

Izvor: CBK (2013)

0

50

100

150

200

250

300

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

Mar Jun Sep Dec Mart Jun Sep Dec Mart Jun Sep Dec Mart Jun Sep Dec

2009 2010 2011 2012

Letrat me vlerë (boshti i djathtë) Qeveritë e huaja

Korporatat tjera finanicare Korporatat tjera jo-finanicare

Grafikon 48. Struktura hartija od vrednosti, u procentima

Izvor: CBK (2013)


| 55

Jedan drugi važan pokazatelj za stepen likvidnosti u bankarskom sistemu je odnos izmedju likvidnih sredstava i ukuipnih sredstava. Na osnovu definicija koje se koriste od Medjunarodnog monetarnog fonda, likvidna sredstva se dele na “osnovna” likvidna sredstva i “sveukupna” likvidna sredstva (engl. core liquid assets dhe broad liquid assets).8 U decembru 2012.godine, učešće likvidnih sredstava ‘core’ je bilo 25.3 procenata, u poredjenju sa 26.6 procenata u decembru 2011.godine. Pad likvidnih sredstava ‘core’ tokom ovog perioda je došao kao posledica prepolovljevanja investicija banaka u plasmanima sa drugim bankama van zemlje. U medjuvremenu, tokom 2012.godine, banke na Kosovu su orjentisale oko 5 miliona evra investicija u trgovinska sredstva i povećale su se oko 72 miliona evra (60 procenata više) investicije u hartijama od vrednosti, investicije koje se karakterišu jednim višim rizikom, ali istovremeno i sa vecim povraćajem. Samim tim, učešće likvidnih sredstava ‘broad’ u ukupnim sredstvima bankarskog sistema se povećalo na 32.6 procenata, u poredjenju sa 31.3 procenata u decembru 2011.godine. naravno, stepen likvidnosti kao sredstava ‘core’ tako i sredstava ‘broad’ govori da je nivo likvidnosti u bankarskom sistemu Kosova na zadovoljavajućoj poziciji, iako se banke moraju pokazati pažljivijima prilikom diversifikacije portfolia investicija, pogotovo onih sa visokim rizikom.

Drugi važan pokazatelj za stepen likvidnosti je i odnos izmedju kratkoročnih sredstava i obaveza, koji procenjuje sposobnost banaka prilikom ispunjavanja obaveza sa kratkim rokom prispeća, kao što mogu biti zahtevi za povlačenje depozita ili plaćanja kratkoročnog duga. U decembru 2012.godine, odnos izmedju likvidnih sredstava ‘core’ i kratkoročnih obaveza je bio na 31.7 procenata, što predstavlja pad od 2pp. Takodje, drugi deo 2012.godine se okarakterizovao porastom trenda ovog odnosa. U istom periodu izveštavanja, odnos izmedju likvidnih sredstava ‘broad’ i kratkoročnih obaveza se povećao na 40.8 procenata, u poredjenju sa 39.6 procenata u decembru 2011.godine, što predstavlja viši odnos nego što je to odnos odredjen za banke, a koji treba biti 25 procenata kratkoročnih obaveza (Grafikon 47).9 Likvidna sredstva ‘core’ prema kratkoročnim obavezama, u prvojo polovini 2012.godine, su zabeležila opadajući trend od 29.4 procenata u martu, na 28.3 u junu 2012.godine, dok se drugi deo godine okarakterizovao sa porastom ovog pokazatelja na 30.3 u septembru i 31.7 procenata u decembru 2012.godine. Samim tim, odnos u prvom delu godine je uticao i na smanjenje učešća likvidnih sredstava ‘core’ u kratkoročne obaveze, u poredjenju sa učešćem iz predhodne godine. Nasuprot opadanju likvidnih sredstava ‘core’ prema kratkoročnim obavezama, ovaj odnos, zajedno sa stepenom sredstava ‘broad’ se smatra da stoje na zadovoljavajućem nivou, govoreći da bake na Kosovu imaju sposobnost da se suoče sa eventualnim rizikom likvidnosti.

Visoka koncentrisanost depoztia takodje služi kao pokazatelj rizika likvidnosti, pogotovu u kategoriji depozita koji se mogu povući u bilo kom vremenu (transferni depoziti). Glavni deo depozita je i dalje koncentrisan na velike banke, ali je svakako, učešće transfernih depozita u

8 Likvidna sredstva ‘core’ uključuju gotov novac I stanje (bilans) banaka u CBK, kao I tekuće račune u drugim bankama I plasmane u drugim banakam sa rokom prispeća

od 90 sana. 9 Po novom pravilniku za upravljanjem likvidnosti, koji je stupio na snagu 3. Decembra 2012.godine, banke trebaju održavati u bilo koje vreme likvidna sredstva prema

kratkoročnim obavezama: a) u evro valuti I drugim valutama na nivou od 20 procenata, b) ukupno valuta na minimalnom nivou od 25 procenat.

0

50

100

150

200

250

300

350

400

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Obavezne rezerve Bilans sa CBK-om

Gotov novac Ukupno rezervi

Izvor: CBK (2013)

Grafikon 49. Rezerve bankarskog sistema, u milionima evra


56 |

ukupnim depozitima je zabeležilo trend opdanja tokom poslednjih godina što govori o poboljšanju upravljanja likvidnosti od strane banaka (33 procenata u 2012.godini, 33.2 procenata u 2011.godini, 34.6 procenata u 2010.godini). U okviru transfernih depozita, banke su izvestile za jedan porast koncentrisanosti u transfernim depozitima porodičnih ekonomija kao i nefinansijskih korporacija za 12.8 procenata, odnosno 23.8 procenata. Vredi da se napomene da je učešće 20 najvećih depozitora u bankarskom sistemu bilo prosečno 16.2 procenata ukupnih depozita, štoi pokazuje o jednoj smanjenoj koncentrisanosti depozita gradjana Kosova, u poredjenju sa nekim od zemalja u regionu (npr. Makedonija)

Struktura investicija banaka van zemlje se uglavnom koncentriše na proizvode koji se karakterišu sa relativno niskim stepenom nepovraćaja, kao što su investicije u obveznice vlade, finansijske korporacije i nefinansijske korporacije. Istovremeno, diversifikacija portfolia investicija po odabrnim zemljama kao što su Francuska, Nemačka, Sjedinjenje Države, Holandija, itd., govori o orijentisanju investicija banaka u tržišta koja imaju visi stepen sigurnosti.

Sredstva investirana u vanjska tržišta su tokom 2012.godine održale strukturu predhodne tri godine (sa početkom na kraju 2009.godine), gde je najveći deo istih investiran u obveznice vlada i malo manje njih u finansijske korporacije (Grafikon 48). U decembru 2012.godine, najveći deo od 61.3 procenata obveznica je investiran u obveznice koje su emitovane od stranih vlada. Investicije u obveznice finansijskih korporacija su uglavnom imala jedan relativno mali procenat ukupnih investicija u hartijama od vrednosti (prosečno 0.5 procenata), medjutim, tokom 2012.godine banke su nerado investirale u ove hartije od vrednosti, zbog toga je i njihovo učešće u ukupnom portfoliu investicija u hartijama od vrednosti van zemlje, bila, može se reći, gotovo nula.

Još od početka 2012.godine, po prvi put je počelo emitovanje hartija od vrednosti Vlade republike Kosova, a samim tim se kreirala mogućnost iskorišćavanja suvišne likvidnosti za investicije u jedan novi proizvod, odnosno u obveznice Trezora.10 U decembru 2012.godine, investicije u hartijama od vrednosti Vlade republike Kosova su registrovale 23.3 procenata ukupnih hartija od vrednosti, što pokazuje jedno relativno veliko interesovanje za investicije u obvenzice trezora unutar zemlje, tokom jednog relativno kratkog vremenskog perioda (Grafikon 49).

Dosadašnja struktura investicija u hartije od vrednosti pokazuje jedan konzervativniji i pažljiviji pristup od strane komercijalnih banaka u zemlji. Svakako, investicije sa malim rizikom ili, može se i reći, bez rizika, kao što su hartije od vrednosti vlada, porazumevaju i niži povraćaj u investicijama, što karakteriše momentalan bankarski sistem na Kosovu..

Činjenica da bankarski sistem na Kosovu ima nisku izloženost prema riziku likvidnosti je potvrdjena i preko stepena obaveznih rezervi, koje banke na Kosovu konstantno održavaju na višem nivou od minimalnog nivoa koji je zatražen od strane regulatora (Grafikon 50). U decembru 2012.godine, totalna vrednost rezervi likvidnosti banakrskog sistema u CBK-u je bila 360.3 miliona evra, ili za 48 procenata vise nego što je zatražena rezerva (obavezna rezerva za

10

Za više, videti Kutia 1, mesečni statistički bilten br. 127, http://www.bqk-kos.org/repository/docs/2012/BMS%20nr%20127%20shqip.pdf

-600

-400

-200

0

200

400

600

1-7 dana 8 - 30 dana 31 - 90 dana 91 - 180 dana 181 - 365 danavise od 1 godine

Dec-11 Dec-12

Grafikon 50. Gap likvidnosti, u milionima evra

izvor: CBK (2013)


| 57

bankarski sistem je u decembru 2012.godine bila 187.1 miliona evra). Održavanje dodatnih rezervi pomaže u smanjenju rizika likvidnosti bankarskog sistema, ali takodje podrazumeva i obavezni trošak reiskorišćavanja ovih sredstava u investicije, imajući u obzir da izuzev obaveznih rezervi, drugi deo se ne kompenzuje povraćajem od interesa.

Analiza nedostataka likvidnosti (eng. liquiduty gap), predstavlja jedan drugi način ocenjivanja rizika likvidnosti, koji ocenjuje dovoljnost sredstava sa odredjenim rokom prispeća za ispunjavanje obaveza po tom istom roku prispeća. Razlika vrednosti sredstava sa odredjenim rokom i vrednosti obaveza sa tim istom rokom, daje nedostatak ili nesaglasnost roka prispeća. Rezultat sa pozitivnog vrednošću na grafikonu 50, pokazuje da je nedostatak likvidnosti pozitivan, gde je, vrednost sredstava sa jednim odredjenim rokom prispeća viša od obaveza sa tim istim rokom, što govori da se te obaveze mogu poravnati na vreme. U suprotnom slučaju, negativan nedostatak pokazuje da je vrednost sredstava sa odredjenim rokom prispeća manja od obaveza za taj isti rok priseća.11 Imajući u obzir da navjeći deo sredstava banakrskog sistema čine krediti, a obaveze dolaze iz depozita, onda i nedostatak likvidnosti uglavnom pokazuje razlike u roku prispeća kredita i depozita. Kao što se može videti u na grafikonu 50, periodi sa kraćim rokom prispeća uglavnom se karakterizuju negativnim nedostatkom likvidnosti, zato što obaveze prevazilaze sredstva i izlazi novca u bankama su veći (uglavnom neoročeni depoziti). Uz porast roka prispeća, i nesaglasnost likvidnosti prelazi u pozitivan nedostatak, zato što vdernost sredstava sa dužim rokom prispeća prelazi iznad izdatih kredita (npr. Sa rokom prispeća od preko 1 godine.)

ii. Kreditni rizik

Tokom 2012.godine, lošiji učinak ekonomije uopšteno, i bankarskog sistema posebno, je uticao na smanjenje kvaliteta kreditnog portfolia. Imajući u obzir poteškoće sa kojima su se suočavale zemlje evrozone, kao i pogoršanje kreditnog portfolia u većini zemalja regiona, treba da se napomene da je kreditni portfolio bankarskog sistema Kosova uopšteno nastavio da ima dobar kvalitet što se tiče klasifikacije kredita. Ali, vredi da se navede da je tokom 2012.godine zabeležen jedan pad kvaliteta kreditnog portfolia.

11

Rok prispeća sredstava I obaveza se delo na ove periode: 1 do 7 dana, 8 do 30 dana, 31 do 90 dana, 91 doi 180, 181 do 365 dana I preko jedne godine.

89.6% 89.7% 90.0%87.1%

3.7%1.8% 1.7%

2.9%

2.4%2.6% 2.6%

2.5%

1.2%2.4% 2.0%

2.5%

3.1% 3.5% 3.7% 5.0%

80%

82%

84%

86%

88%

90%

92%

94%

96%

98%

100%


Standardni Pod nadzorom Ispodstand. Sumnjivi izgubljeni

Grafikon 51. Struktura kredita po klasifikaciji

izvor: CBK (2013)

3.9%4.2% 4.4% 4.6% 4.5% 4.6%

5.9%6.2%

5.9% 6.0%5.7%

6.0%6.5%

7.0%7.5%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

3.9% 4.2% 4.4% 4.6% 4.5% 4.6% 5.9% 6.2% 5.9% 6.0% 5.7% 6.0% 6.5% 7.0% 7.5%

Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec

Grafikon 52. Odnos NPL/ukupno kredita, u procentima

Izvor: CBK (2013)


58 |

Što se tiče strukture kredita po klasifikaciji na osnovu kvaliteta, primećuje se jedna migracija kredita iz standardne kategorije (što predstavlja kreditë koji nemaju problema u vraćanju) prema kategoriji koja se karakteriše slabijim kvalitetom.12 Na grafikonu 51 se može primetiti da je učešće kredita koji spadaju u standardnu kategoriju zabeležilo pad za 2.9pp u poredjenju sa predhodnom godinom i stajali su na 87.1 procenata ukupnih lredita bankarskog sistema. Tokom 2012.godine, učešće klasifikovanih kredita u ukupnim kreditima je zabeležilo porast stajući na 12.9 procenata (10.0 procenata u 2011.godini). Takodje, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je u decembru 2012.godine bilo 10.0 procenata (8.3 procenata u decembru 2011.godine).

Najzapaženiji porast su zabeležili krediti klasifikovani u kategoriju kao ‘izgubljeni’ i ‘sumnjivi’, ove dve kategorije zajedno čine portfolio Nekvalitetnih kredita (engl. Non-Performing Loans: NPL). Istovremeno, ovo je najvažnija kategorija što se tiče opisa klaviteta kreditnog portfolia. U decembru 2012.godine, učešće NPL u ukupnom kreditnom portfoliu bankarskog sistema je dostiglo na 7.5 procenata od 5.7 procenata koliko je bilo u decembru 2012.godine. Na grafikonu 52 može se videti da je tokom 2012.godine stepen NPL-a zabeležio postepeni porast. Trenutni nivo NPL-a predstavlja najviši nivo NPL-a od početka funkcionisanja bankarskog sistema na Kosovu.

Godišnji porast ukupnih kredita je bio 3.8 procenata, u poredjenju sa 16.4% procenata koliko je bio u decembru 2011.godine (Grafikon 53), dok je godišnji porast NPL-a dostigao na 35.8 procenata od 13.6 procenata koliko je bio na kraju 2011.godine. Opadanje porasta kredita je uticalo na indirektan način i na porast nominalnog nivoa NPL-a. 12

Na osnovu pravilnika CBK, krediti u bankarskom sektoru Kosova se klasifikuju na pet kategorija: standardni, pod nadzorom, ispod standarda, sumnjivi i izgubljeni. Klasifikovani krediti su kategorije: pod nadzorom, ispod standarda, sumnjivi i izgubljeni. Problematični krediti su kategorije: ispod standarda, sumnjivi i izgubljeni . Nekvalitetni krediti su kategorije: sumnjivi i izgubljeni.

8.9%13.2%

16.4%

3.8%

42.3%

53.7%

13.6%

35.8%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%


Norma porasta ukupnih kredita

Norma porasta NPL-a

Grafikon 53. Godisnja norma porasta ukupnih kredita i NPL

izvor: CBK (2013)

28.0%40.5% 35.5% 33.8%

72.0%59.5% 64.5% 66.2%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Sumnjivi Izgubljeni

Grafikon 54. Struktura losih kredita, u procentima

Izvor: CBK (2013)

3%

2%

10%

2%

5.9%7%

3%3% 4%3%

2%

11% 11%10.5% 10%

0%

12%

4%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

14.0%

Decembar 2011 Decembar 2012

Grafikon 55. NPL po sektorima sektorëve

izvor: CBK (2013)


| 59

Što se tiče strukture NPL-a, na kraju 2012.godine krediti oklasifikovani kao ‘izgubljeni’ su predstavljali 66.2 procenat ukupnoh NPL-a, dok su krediti oklasifikovani kao ‘sumnjivi’ stajali na 33.8 procenata (Grafikon 54). Tokom navedenog perioda ‘sumnjivi’ krediti su dostigli na 44.2 miliona evra beležeći porast od 29.3 procenata, dok su se ‘izgubljeni’ krediti povećali za 39.4 procenata dostižući na 86.5 miliona evra u poredjenju sa predhodnom godinom. uz sav porast odnosa NPL-a, bankarski sistem Kosova je nastavio da ima visok stepen postojanosti, oslanjajući se na visok nivo kapitalnosti koji poseduje. Medjutim, dalje pogoršanje kvaliteta kreditnog potrfolia, treba da utiče na porast kapaciteta za upravljanjem kreditnog rizika od strane komercijalnih banaka na način na koji neće uticati performansa bankarskog sistema. Takodje, komercijalne banke trebaju da nastave sa daljim širenjem kreditiranja na način da koji se neće uticati na sveukupni učinak ekonomskog sistema.

Porast NPL-a je bio prisutan u skoro svim sektorima ekonomije. Bilo kako bilo, pogoršanje kvaliteta je bilo naglašenije kod kredita iz sektora kao što su npr. trgovina, izgradnja, proizvodnja, energjia i hotelskih ussluga (Grafikon 55). Imajući u obzir visoku izloženost prema sektoru trgovine, naglašeno pogoršanje u kvalitetu kreditnog portfolia koji su odredjeni za trgovinu, je uticalo u velikoj mëri i na sveukupnu performansu bankarskog sistema. Tokom 2012.godine, učešće NPL-a u ukupno izdatim kreditima za sektor trgovine se povećalo od 7 procenata koliko je bilo u decembru 2011.godine na 10 procenata u decembru 2012.godne. Pogoršanje kvaliteta kredita tokom ovog perioda je registrovano i kod kredita koji su izdati za sektor hotelskih usluga, gde su se NPL skoro udvostručili povećavajući učešće na 10.5 procenata ukupnih kredita koji su odredjeni za ovaj sektor, u poredjenju sa 5.9 procenata u decembru 2012.godine . Isto tako je bilo i u sektoru prizvodnje i izgradnje, sektori koji su najvažniji za postojani ekonomski razvoj, gde je kvalitet kreditnog portfolia je zabeležio pad. U ovom kontekstu, porast NPL-a kod kredita ektora proizvodnje se može do jedne mere pripisati i padu potražnje za domaće proizvode, kao i smanjenju potražnje za kosovske eksporte. Takodje, porast NPL-a za sektor izgradnje je rezultirao jednim padom potražnje za kupovinu stanova. Sa druge strane, tokom 2012.godine kvalitet kreditnog portfolia za sektorë kao što je poljoprivredna, rudarstvo i druge kreditë je ostao nepromenjen u poredjenju sa istim periodom predhodne godine. Medjutim, banke su se konstantno pokazivale pažljivijima u kreditiranju ovih sektora održavajući kreditnu ozloženost na niskom nivou za ove sektorë. Bankarski sistem Kosova se kontinuinelno pokazivao dosta konzervativnim što se tiče pokrivanja NPL-a sa provizijama za gubitke od kredita. Medjutim, tokom 2012.godine visi porast učešća NPL-a u ukupnom kreditnom portfoliu je uticao na smanjenje pokrivenosti kredita provizijama. Takodje se treba napomenuti da je vrednost sredstava koja su odvojena za provizije uvek prevazilazila ukupnu vrednost NPL-a. U decembru 2012.godine, stepen pokrivenosti NPL-a sa provizijama zaq gubitke od kredita je bio 112 procenata, dok je prosek za poslednje četiri godine bio 123 procenata (Grafikon 56). Visok stepen pokrivenosti NPL-a sa provizijama čini da trenutni nivo NPL-a ne predstavlja nikakvu opasnost za stabilnost bankarskog sistema.

143%

115%121%

112%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

140%

160%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%


NPL / TL (procenat) Provizije/NPL (desni stub)

Grafikon 56. LK i provizije

Izvor: CBK (2013)


60 |

ii. Rizik solventnosti

Pokazatelj dovoljnosti kapitala

Bankarski sistem Kosova se karakteriše sa jednim visokim stepenom kapitalizacije koji je konstantno premašivao zatraženi regulatorni minimum. Stepen kapitalizacije predstavlja jedan važan pokazatelj postojanosti bankarskog sistema, imajući u obzir činjenicu da se kapital smatra glavni stub za pokrivanje potencijalnih gubitaka u slučaju nekih potresa u bankarskom sistemu.

Pokazatelj dovoljnosti kapitala (engl. Capital Adequacy Ratio: CAR) 13 u bankarskom sistemu Kosova u decembru 2012.godine je stajao na 14.2 procenata, u poredjenju sa 17.5 procenata koliko je bio u istom periodu u predhodnoj godini (Grafikon 57). Medjutim, tokom navedenog perioda, odnos izmedju Kapitala prve klase i rizičnih sredstava (eng. Risk Weighted Assets: RWA) je stajao na 11.6 procenata u poredjenju sa 14.7 procenata u decembru 2011.godine14. Najniži nivo ova dva pokazatelja se objašnja va činjenicom da je kapital zabeležio negativnu godišnju normu porasta od 7.6 procenata, dok su RWA zabeležila jednu godišnju normu porasta od 14.0 procenata. Promene u nivou kapitala kao i RWA se u jednoj meri povezuju i sa promenama u pravilniku od adekvatnosti kapitala banaka koji je počeo da se koristi u decembru 2012.godine15. Na osnovu ovog pravilnika promenio se način izračunavanja kapitala kao i RWA. U slučaju kapitala izračunavanju kapitala prve vrste su se dodale još dve pozicije koje se umanjuju od sveukupne sume kapitala prve klase. Prva pozicija koja

13

Na osnovu odgovarajućeg pravilnika CBK-a, banke su obavezne da održavaju odnos izmedju kapitala i rizičnih sredstava na nivou od najmanje 12%. 14

Na osnovu pravilnika za adekvatnost kapitaka CBK-a, banke su oabvezne da održavaju odnos izmedju kapitala prve klase i rizičnih sredstava na nivou od najmanje

8%. 15

Odbor centralne Banke Kosova je na sastanku održanom 29. novembra 2012.godine, usvojio novi pravilnik za adekvatnost kapitala Banaka,koji je stupio na snagu 3.

decembra 2012. http://www.bqk-kos.org/repository/docs/2012/Rregullore%20per%20Adekuatshmerine%20e%20Kapitalit%20te%20Bankave.pdf

17.9%18.7%

17.5%

14.2%

0%

5%

10%

15%

20%

40148.00 40513.00 40878.00 41244.00

CARKapital prve klase/ Sredstva podredjena rizikuOdnos Kapital/sredstva

Grafikon 57. Kapitalizacija bankarskog sistema

izvor: CBK (2013)

160.8 174.6205.2 234.7

79.496.8

94.7 42.4

0

50

100

150

200

250

300

350

40148.00 40513.00 40878.00 Dec-12

regulativni kapital Kapital

Grafikon 58. Ukupno kapitala i regulativnikapital, u milionima evra

izvor: CBK (2013)

15.9% 13.0%10.5%

-7.6%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

0

50

100

150

200

250

300

350

40148.00 40513.00 40878.00 Dec-12

Kapital godisnja norma porasta kapitala (desni stub)

Grafikon 59. Ukupno kapital i godisnja norma porasta, u milionima u milionima evro

Izvor: CBK (2013)


| 61

se dodala je povezana sa ‘Investicije u ekvitet drugih banaka ili kreditne institucije’ dok se druga pozicija povezuje sa ‘Pozajmice osoba koje su povezane sa bankom’ . Ove dve pozicije su zajedno uticale na smanjenje nivoa kapitala prve klase za oko 31.9 miliona evra. Takodje je promenjena i metodologija u izračunavanju RWA, gde se treba navesti dodavanje pozicije ‘Operativni rizik’ što je uticalo na povećanje ukupne sume RWA.

Nasuprot smanjenju kapitala i porastu RWA, treba da se napomene da je trenutni nivo kapitalizacije (pokrivenosti kapitalom) bankarskog sistema na Kosovu, izraženo preko ovih pokazatelja, veoma zadovoljavajuća imajući u obzir da značajno premašuje minimalne normu od 12 procenata koja je odredjena od CBK-a.

Na osnovu pravilnika CBK-a16, u decembru 2012.godine, banke su bile obavezne da odrzavaju stepen kapitala na nivou od 234.7 miliona evra. Medjutim, konstantno su banke održavale viši nivo regulativnog kapitala nego što je to zatraženo. U decembru 2012.godine ukupno regulativnog kapitala je bilo 277.1 miliona, što predstavlja višak regulativnog kapitala od 42.4 miliona evra (Grafikon 58). Na način na koji će se čuvati stabilnost i finansijska postojanost CBK-a je preko novog pravilnika za kapital počela da primenjuje nove mere opreza koje su povezane sa stepenom zaduženosti17. Na osnovu novog pravilnika komercijalne banke su obavezne da odrzavaju odnos minimalne zaduženosti od sedam procenata (7%). U decembru 2012.godine, odnos zaduženosti za čitav bankarski sistem je stajao na 9.8 procenata, što je jedan veoma zadovoljavajući nivo u poredjenju sa minimumom zatražene regulative.

Kapital

U decembru 2012.godine, kapital bankarskog sistema je dostigao na 277.1 miliona evra, belezeći tako godišnji pad od 7.6 procenata (300.0 miliona evra u decembru 2011.godine). Kao što se može videti na grafikonu 59, isključujući 2012.godinu kada su se usvojili novi pravilnici za izračunavanje kapitala, bankarski kapital je pratio jedan trend porasta, ali je norma porasta beležila konstantno usporavanje. Tokom 2012.godine, pad nivoa ukupnog kapitala je uglavnom bio rezultat pada dobitka za aktuelnu godinu, kaoi smanjenja portfolia pozajmica osoba koje su povezane sa bankom od ukupnog kapitala.

16

Na osnovu pravilnika za adekvatnost kapitala CBK-a, banke su obavezne da održavaju odnos izmedju kapitala i rizičnih sredstava na nivou od najmanje 12%. 17

Na osnovu pravilnika za adekvatnost kapitala CBK -së , odnos poluge je jednak sa totalom ekviteta / total sredstava

84.1% 83.8% 84.0% 81.9%

15.9% 16.2% 16.0% 18.1%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Kapital prve klase Kapital druge klase

Grafikon 60. Struktura kapitala bankarskog sistema

Izvor: CBK (2013)

70.1% 88.1%

14.6%8.2%

16.6%

19.5%

13.9%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Jan-11 Jan-12

Akcionarski kapital Dobitak ( gubitak ) za aktuelnu godinu

nerasporedjena dobit iz predhodnih godina Pozajmice osoba povezanih sa bankom

Grafikon 61. Struktura kapitala prve klase

Izvor: CBK (2013)


62 |

Nasuprot smanjenju ukupnog kapitala, može se reći da je kapital bankarskog sistema na Kosovu konstantno bio okarakterizovan dobrim kvalitetom. Jedan pokazatelj kvaliteta i održivosti kapitala jedne banke je i učešće akcionarskog kapitala u ukupnom kapitalu iovo učešće je u slučaju bankarskog sistema na Kosovu bilo 72.2 procenata.

Strukturom kapitala bankarskog sistema na Kosovu je i dalje dominirao kapital prve klase koji je dostigao vrednost od 227.0 miliona evra (u decembru 2011.godine je bio 252.0 miliona evra). Sa druge gtrane, kapital druge klase je zabeležio vrednost od 50.1 miliona evra (48.0 miliona evra u decembru 2011.godine). U decembru 2012.godinie, učešće kapitala prve klase u ukupnom kapitalu je zabeležilo pad od 2.1 pp i bilo je na 81.9 procenata u poredjenju sa istim periodom predhodne godine (Gafikon 60). Sa druge strane, kapital druge klase je povećao učešće sa 16.0 procenata koliko je bio u 2011.godini, na 18.1 procenata u 2012.godini.

Kapital prve klase Na kraju 2012.godine, ukupna suma kapitala prve klase u bankarskom sistemu je bio 227.0 miliona evra u poredjenju sa 252.0 miliona evra u istom periodu predhodne godine, što predstavlja jedan godišnji pad od 9.9 procenata. Tokom navedenog perioda, akcionarski kapital, kao glavna kategorija kapitala prve klase je zabeležio godišnji porast od 13.3 procenat, dostižući vrednost od 200.0 miliona evra. Takodje, nerasporedjena dobit iz predhodnih godina je zabeležila jedan godišnji pad od 5.8 procenata, dostižući na 44.3 miliona evra. Sa druge strane, vrednost dobitka u aktuelnoj godini je dostigla na 18.7 miliona evra, beležeći tako godišnji pad od 49.1 procenata. Kategorije kao što su nematerijalna sredstva i vrednost dobrog imena, pozajmice osoba koje su povezane sa bankom kao i investicije u ekvitete drugih banaka ili kreditne institucije su kategorije koje se umanjuju od ukupne vrednosti kapitala prve klase. Nematerijalna sredstva i dobro ime čine oko 5 miliona evra ukupnog kapitala pve klase, što je više u poredjenju sa predhodnom godinom (3.82 miliona evra u decembru 2011.godine). Kategorije koje su dodate u izračunavanju kapitala, pozajmice osoba koje su povezane sa bankom kao i investicije u ekvitete drugih banaka ili kreditne institucije su stajale na 31.5 miliona evra, odnosno 333 hiljade evra.

Struktura kapitala prve klase se promenila u poredjenju sa predhodnim godinama. Medjutim, treba se naglasiti da promena nije došla kao posledica promene u upravljanju kapitalom od strane banaka, već je došla kao posledica promene pravilnika za izračunavanje kapitala. Na grafikonu 61, može se videti da je akcionarski kapital i dalje nastavio da dominira sveukupnom strukturom kapitala prve klase. U decembru 2012.godine, ova kategorija je predstavljala 88.1 procenata ukupnog kapitala prve klase. Sa druge strane, drugu po veličini kategoriju čini nerasporedjeni dobitak koji je u ovom periodu predstavljao 19.5 procenata ukupnog kapitala prve kalse. Medjutim, učešće aktuelne dobiti je bilo samo 8.2 procenata. Nematerijalna sredstva (eng. intangible assets) kao i vrednost dobrog imena (eng. goodwill) su učestvovale sa 2.2 procenata u ukupnom kapitalu prve klase (1.5 procenata u decembru 2012.godine). Sa druge strane, pozajmice osoba koje su povezane sa bankom kao i investicije u ekvitet drugih banaka ili kreditne

5.8% 2.2%

16.1% 14.0%

76.9%70.4%

9.2%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Jan-10 Jan-11

Tezina 0 % Tezina 20% Tezina 50 % Tezina 75%

Tezina 100 % Tezina 150 % operativnirizik

Grafikon 62. Struktura RWA po tezini rizika

izvor: CBK (2013)


| 63

institucije su predstavljali oko 13.9 procenata, odnosno 0.1 procenata ukupnog kapitala prve klase.

Rizična sredstva

Ukupna vrednost RWA bankarskog sektora na Kosovu, u decembru 2012.godine je dostigla vrednost od 1.95 miliarde evra registrujući jednu normu godišnjeg porasta od 14.0 procenata. Porast RWA se u velikoj meri pripisuje promeni u Pravilniku za adekvatnost kapitala. Postoje dve pozicije koje su uticale na promenu strukture RWA. Pre svega, dodata je kategorija sredstava sa rizikom od 150 procenata, što je uticalo na porast RWA za oko 31.7 miliona evra (čije je učešće dostiglo na 1.6 procenata grafikon 62). Drugo, dodata je kategorija rizičnih sredstava za operativni rizik18, utičući na porast sredstava za oko 180 miliona evra (učešće operativnog rizika je dostiglo na 9.2 procenata). Ostali deo strukture RWA nije doživeo neku značajniju promenu, gde vredi da se napomene da sredstva sa rizikom od 100 procenata nastavljaju da imaju najveće učešće od 70.4 procenata ukupno. Ovu kategoriju čine krediti19 kao i vanbilansne stavke koji su zajedno zabeležili godišnji porast od 4.3 procenata dostižući na 1.37 miliarde evra. Učešće srdstava sa rizikom od 75 procenata u ukupnim RWA se smanjilo na 14.0 procenata od 16.1 procenata koliko je bilo na kraju 2011.godine. Ovu kategoriju čine krediti koji su zagarantovani prvom hipotekom na nepokretnu imovinu i koji imaju kašnjenje u vraćanju od manje od 30 dana kao i krediti za izgradnju da bi se finansirala izgradnja nepokretne imovine, kada je finansirano vlasništvo bilo prodato ili izdato pod zakup, koji su zajedno dostigli na 273.3 miliona evra (godišnji pad od 1 procenta).

3.3.2.4.1 Analiza stres-test

Nasuprot analizama aktuelnog stanja ozloženosti bankarskog sistema prema kreditnom riziku, riziku likvidnosti i riziku solventnosti, stres-test analiza predstavlja jedan dodatni alat preko kojeg je ocenjena postojanost sektora prema mogućim potresima, kako u kreditnom portfoliu tako i u likvidnim sredstvima. Dole navedeni rezultati imaju za osnov podatke iz bankarskog sektora za mesec decembar 2012.godine. tokom ove analize testirana je postojanost bankarskog sistema Kosova prema kreditnom riziku, kombinovanom sa rizikom od kamatne stope i rizikom od stope razmene, i takodje je testirana sposobnost bankarskog sistema da očuva stanje likvidnosti pod hipotetičkim predpostavkama za prekopovlačenje depozita.

Kreditni rizik

Metodologija

Analiza se oslanja na hipoteticki scenario da će ekonomska kriza u zemljama Evropske unije nastaviti da utiča na ekonomiju Kosova preko smanjenja doznaka emigranata i izvoza, obezhrabrujući tako sveukupnu potražnju u zemlji. Kao rezultat toga, predpostavlja se da će to negativno uticati na ekonomski porast, šireći tako negativnost proizvodnje i negativno utičući na kvalitet kreditnog portfolia. U ovom scenariju uzeta je u obzir prosečna stopa ekonomskog porasta na Kosovu od oko 4 procenata u protekle pet godine i predspostavljen je jedan značajniji ekonomski pad od 2.0 procenata za 2012.godinu, što bi trebalo da poveća negativnost proizvodnje za 6.0 procenata. Da bi ocenili uticaj negativnosti proizvodnje na kvalitet kreditnog portfolia, odnosno na nekvalitetne kreditë (eng. Non-Performing Loans: NPL), korišćeni su koeficijenti elastičnosti iz jedne analize koja je objavljena od strane MMF-a za neke zemlje centralne i

18

Način izračunavanja operativnog rizika je predstavljen u pravilniku o adekvatnosti kapitala banaka http://www.bqk-

kos.org/repository/docs/2012/Rregullore%20per%20Adekuatshmerine%20e%20Kapitalit%20te%20Bankave.pdf 19

Za detaljnu klasifikaciju RWA molimo proverite pravilnik o adekvatnosti kapitala banaka.


64 |

jugoisotočne Evrope.20 Samim tim, imajući u obzir jedan koeficijent elastičnosti NPL-a prema negativnosti prozivodnje od 0.8, učešće NPL-a u svim kreditima banakarskog sektora bi se povećalo za 4.8pp. Kreditni rizik je kombinovan sa rizikom od normi interesa i rizikom od normi razmene, gde je predpostavljen pad normi interesa i opadanje vrednosti valute evra prema ostalim valutama kao rezultat dogadjaja u nekim zemljama iz evrozone kao što su Grčka, Španija i Kipar. Samim tim, izuzev povećanja učešća NPL-a u svim kreditima, u ovom scenariju je takodje razmatrano i smanjenje vrednosti evra prema američkom dolazru za 20 procenata21 kao i smanjenje kamatne stope za 2.0 pp. Porast učešća NPL-a u ukupnim kreditima utiče na prast provizija, smanjenje vrednosti evra utiče na ponovno ocenjivanje gubitka/dobitka iz neto otvorenih pozicija, i smanjenje kamatne stope utiče na gubitke/dobitke od neto prihoda od kamata imajući u obzir negativnosti rokova prispeća kredita i depozita.

Nasuprot predpostavkama o gore navedenim potresima , takodje je uzet u obzir i očekivani profit kao jedan amortizer gubitaka od ovih potresa. U ovom kontekstu, predpostavljeno je da je neto profit nakon poreza u 2013.godini ekvivalentan sa neto profitom u 2012.godini (ovo zbog toga što se predpostavilo da neçe biti porasta kredita – ostaće na istom nivou), takodje se treba napomenuti da za banke koje su registrovale negativan neto profit nakonporeza za 2012.godini, predpostavljeno je da će tokom 2013.godine neto profit nakon poreza biti nula.

Predpostavljeni porast NPL-a je izražen preko migracije kredita od dobrih kredita (standardni, pod nadzorom, ispod standarda) prema nekvalitetnim kreditima (sumnjivi i izgubljeni). Porast NPL-a je proporcionalno distrbuiran u okviru kategorija sumnjivih kredita i izgubljenih kredita, uzimajući za osnov početno učešće ovih kategorija u ukupnim NPL. Porast NPL-a je uticao na nivo provizija na osnovu pravilnika CBK za provizije kredita po klasifikaciji. Predpostavka za porast NPL-a će se koristiti i kod nebilansnih stavki koje uključuju neiskorišćene preuzete obaveze, garancije, kreditna pisma na raspolaganju o komercijalna kreditna pisma.

Imajući u obzir činjenicu da se u analiziranom scenariju predpostavilo i smanjenje vrednosti evra prema američkom dolazru da bi se ocenio rizik norme razmene valuta, veoma je važno da se potencira da je uticaj ovog rizika na bilans stanja bankarskog sistema i dalje veoma mali. Najveći deo potrfolia kredita je u evrima, kreditiranje u stranoj valuti skoro da i ne postoji, čineći da rizik od razmene valuta ostane veoma mali.

Scenario u vezi sa rizikom od kamatne stope podrazumeva smanjenje kamatne stope za 2pp (kao za sredstva tako i za obaveze u bilansu stanja). Smanjenje kamatne stope može uticati na neto marginu interesa (eng. Net Interest Margin: NIM), imajući u obzir rok prispeća kredita i depozita. Bankarski sistem Kosova ima malu izloženost ka ovom riziku, zato što najveći deo kredita i depozita u bankarskom sistemu Kosova ima fiksnu kamatnu stopu. Stoga, na bankarski sistem veoma slabo utiču ova kretanja kamatne stope u kratkoročnom periodu.

Postojanost bankarskog sektora u ovoj analizi je procenjena u smislu uticaja porasta NPL-a, smanjenja vrednosti valure evro kao i pada kamatne stope na nivou regulativnogkapitala bankarskog sektora, rizičnih sredstava i, samim tim i pokazateljom dovoljnosti kapitala (eng. Capital Adequacy Ratio: CAR).

Rezultati

Od podatak sa kojima raspolaže CBK može se oceniti da je postojeće stanje bankarskog sistema na Ksovu što se tiče kapitalizacije banaka povoljno, sa pokazateljom dovoljnosti kapitala na 14.2

20

IMF unpublished note “CESE Bank Loss Projection and Stress Testing Exercise”, July 2009. 21 Predpostavka osnovana na istorijske podatke o ljuljanju kursa valutne razmene euro/američki dolar.


| 65

procenata22. Takodje, bankarski sistem i dalje stoji relativno dobro u vezi sa nivoom nekvalitetnih kredita u odnosu sa ukupnim kreditima (7.5 procenaya) i pokvrivenosti eventualnih gubitaka od ovih kredita putem provizija, koje pokrivaju NPL-e sa 112 procenata. Kao posledica, može se reći da bankarski sistem pokazuje zadovoljavajući nivo postojanosti prema kreditnom riziku i pod uslovima pojavljivanja hipotetičkog scenarija koji je opisan u gornjem delu.

Pod predpostavkom da će se učešće NPL-a u portfoliu kredita sektora povećati za 4.8pp23, evro će izgubiti na vrednosti prema američkom dolazru za 20 procenata, i kamatne stope će se umanjii za 2.0pp kao i predpostavci u vezi sa profitom, na nivou sveukupnog bankarskog CAR će ostati na 13.3 procenata, što znači preko 12 procenata zatra]enog od Centralne Banke.

Medjutim, iako će nivo CAR za celi bankarski sistem biti iznad 12 procenata, za četiri od banke koje operiraju na Kosovu bila bi potrebna jedna inekcija kapitala od 30.8 miliona evra (ekvivalent sa samo 0.61 procenata DBP-a). U ovim okolnostima, novi nivo učestvovanja NPL-a u ukupnim kreditima bankarskog sistema bi dostigao na 12.3 procenata, dok na nivou individualnih banaka, najniži nivo NPL-a bi bio 4.8 procenata a najviši nivo bi bio 15.9 procenata. Imajući za osnov gore navedene predpostavke o potresima, porast učešća NPL-a, smanjenje vrednosti evra prema američkom dolazru, smanjenje kamatne stope kao i predpostavka o neto profitu bi učinili da ukupno gubitak bankarskog sistema dostigne vrednost od 54.5 miliona evra (1.1 procenat UBP-a). Medjutim, nemože se cela ova vrednost smatrati kao eventualni gubital zato što se mora uzeti u obzir činjenica da bi jedan veliki deo gubitka bio apsorbovan od očekivanog profita za navedeni period.

Rizik likvidnosti.

Metodologija

Analiza rizika likvidnosti se oslanja na scenario povlačenja u značajnijoj vrednosti depozita iz bankarskog sistema i ocenjuje spremnost sistema da prevazidje jedan takav potres. U ovoj analizi razmotreno je povlačenje depozita tokom jednog petodnevnog perida, ne uzimajući u obzir mogućnost pristupa banaka finansiranju izvana. Scenario o riziku lividnosti se oslanja na jednoj veoma konzervativnoj predpostavci: povlačenje depozita u jednoj normi od 10 procenata svih depozita po dnevnim osnovama tokom jednog perioda od pet dana. Scenario je takodje izgradjen na predpostavci da će tokom ovog perioda mogućnost konverzije likvidnihi sredstava u gotov novac biti 80 procenata likvidnih sredstava, dok će mogućnost konverzije nelikvidnih sredstava u gotov novac biti samo jedan procenat ovih sredstava tokom dana. Takodje je predpostavljeno da banke imaju puni pristup svojim rezervama, dok nije uzeta u obzir mogućnost finansiranja banaka preko vanjskih izvora finansiranja.

Postojanost bankarskog sistema u ovoj analizi je testirano na osnovu ocenjivanja dovoljnosti likvidnih sredstava banaka da bi prevazišle jedno takvo povlačenje depozita.

Rezultati Postojeće stanje bankarskog sistema što se tiče nivoa likvidnosti se smatra da je veoma zadovoljavajuće. Na kraju 2012.godine, osnovna likvidna sredstva (core) kao i ona sveukupna (broad) su činila 25.3 procenata, odnosno 32.5 procenata svih sredstava u bankarskom sistemu.

22

Smanjeje CAR se uglavnom povezuje sa promenom Pravilnika o adekvatnosti kapitala za banke 23

Predpostavljena stopa porasta NPL-a je oredjena uzimajući za osnov prosečnu stopu ekonomskog porasta na Kosovu u poslednjim godinama, predpostavci o

ekonomskom padu I koeficijent elastičnosti NPL-a prema negativnosti proizvodnje, koji ima za osnov jednu analizu objavljenu od MMF-a “CESE Bank Loss Projection and Stress Testing Exercise”, Juli 2010.

66

God

|

Tabela 6

napomena

Izvor: CBK

Pod prebankarskad bi povlačenstopom,banci. Ndatoj basredstavstrane, bi nasta

Nakon čdodatnipetodneostao naprocenakrediti/dkonstatopokazao

3.3.3. Pe

U okvirsistemapenzionsredstvavrednosporast ou 2011sistem Ksistem učešćemprocenasredstavKosovsk(KTPŠ),ukupnih

Tokom pozitivašto je vr

Nakon prvo

nakon drug

Nakon trece

Nakon cetv

Nakon peto


6. Pregled r

a:1/ broj banaka

K (2013)

edpostavkomski sistem nse predstav

nja depozita prvi proble

Nivo povlačeanci. Kao .tva za pogodjodnos kredi

avio sa rasto

četvrtog danm sredstvi

evnog ciklusa četiri, dok ata DBP-a). depoziti bi dovati da čako jednu veom

enzioni fond

ru finansijska sa značajninih fondovaa su u st od 745 mod 15.9 proc.godini). IKosova pred

u finansm od 19.ata UBP-ava penzionki Trust , dok deoh sredstava

2012.godinean godišnji prednost cene

Opis

og dana

og dana

eg dana

rtog dana

g dana

CBK 012

ezutata stre

a koje bi imale p

m petodnevna Kosovu prvile i visoka na konstaemi likvidnoenja depozitato je predstajenju bankuiti/depoziti bom tokom ov

na, samo dvma u vreda povlačenja bi vrednostU ovoj fazi, dostigao na k i u slučajuma visoku po

dovi

kog sektoraim porastoma na Kos2012.godiniiliona i regienata (19.5 stovremenodstavlja drusijskom sek5 procena

a). Glavnimog sistema

Penzione o od 0.7 penzionog s

e, učinak Kpovraćaj od ie akcije u de

Broj b

ess-testa: Ri

potrebu za doda

og konstantredstavljen se norme pontan način sti banaka ba od svake bavljeno u tau bi bila sambi dostigli nvog perioda).

ve od osam bdnosti od 2a depozita, b dodatnih lik pod predpo 130.3 pro

u da se deseostojanost pr

a jedan od m je sistem sovu, čija dostigla istrovao je procenata , penzioni

ugi najveći ktoru sa

ata (15.3 m delom a upravlja

Štednje procenata istema pripa

KTPŠ-a se sinvesticija uecembru 201

banaka 1/

0

0

1

2

4

izik likvidno

atnim likvidnim s

tnog povlačesa zadovoljaovlačenja deza pet uzasbi se javili s

banke se smabeli 1, nakmo 161 hiljada 85.5 proce.

banaka koje21.6 milionbroj banaka kvidnih sred

ostavkom dacenata na n

e gore navedrema riziku

ada Slovena

smatra poziu vrednosti o12.godine do

potrebna dodatn

osti

sredstvima.

enja depozitavajućim nivepozita. Podstopnih danasamo nakon atra da je 10kon trećeg dda evra (0.0enata (predp

e operiraju nna evra (0. kod kojih bdstava dosti

a se vrednosnivou bankadeni scenarij likvidnosti.

ačko-Kosovsk

ivitnim imaod 54 milionostigla na 1.

na likvidna sredstvaevra)

0

0

161

21,690

73,574

a, rezultat soom postojad hipotetička sa predpo trećeg dana0 procenata dana, suma

003 procenatpostavljajući

na Kosovu, 43 procenai se javio pr

igao na 73.5t kredita ne

arskog sisteji u praksi,

kom Penzion

ajući u obzirna evra. Ovo117 evra i z

a (hiljada Odno

stres-testa ganosti čak i ukom predpoostavljenom a, i to u sam

a ukupnih dea dodatnih lta UBP-a). Si da nivo kr

bi imale poata DBP-a).roblem likvid5 miliona eveće promeniema. Stoga, bankarski s

nom Fondu

r da se reao se desilo zzabeležila je

os krediti/depoziti (

85.5

95.0

105.5

117.2

130.3

govori da u slučaju stavkom visokom

mo jednoj epozita u likvidnih Sa druge redtia ne

trebu za . Nakon dnosti bi vra (1.47 ti, odnos može se

sistem bi

(SKPF).

azlizovao zbog toga godišnji

(procenat)


| 67

porast od 8 procenata (1.0347 evra u decembru 2011.godine). Svakako, pozivitan povraćaj investicija KTPŠ-a se vise ogleda u pozitivnim kretanjima tokom druge polovine 2012.godine

Pozitivni povraćaj u sredstvima investiranim od strane KTPŠ-a tokom 2012.godine govori o poboljšanju performanse medjunarodnih tržišta akcija, gde je investirano najveći deo sredstava KTPŠ-a. Na porast verovanja u globalna finansijska tržišta, i samim tim i na njihovu performansu, izmedju ostalog, posebno je uticala i posvećenost zemalja EU-a i medjunarodnih finansijskih institucija prilikom spasavanja zemalja sa problemima javnog duga. Bilo kako bilo, nasuprot porastu cene akcije, vrednost cene alcije KTPŠ-a se i dalje nije vratila na nivoe koje je imala pre globalne finansijske krize. S druge strane, vrednost sredstava pod upravom KTPŠ-a, u 2012.godini je porasla za 152 miliona evra više, što predstavlja najveći porast još od utemeljenja KTPŠ-a. Porast sredstava pod upravom KTPŠ-a je došlo kao rezultat porasta plaćenih doprinosa tokom ove godine.

Sa druge strane, kretanja u SKPF-u su u 2012.godini bila konzistentna sa kretanjima iz predhodne godine, zato što su sredstva pod upravom ostala na istom nivou od 4.9 miliona evra.

Što se tiče strukture investicija KTPš-a, 42 procenata ukupnih sredstava su bila koncentrisana na tržište akcija, koja su se okarakterizovala kao investicije sa relativno visokim rizikom ali i sa većimpovraćajem (Grafikon 63). Preostali deo sredstava KTPŠ-a je uglavnom bio plasiran u investicije sa sigurnim povraćajima . Primera radi, 25.7 procenata investicija KTPŠ-a tokom 2012.godine je bilo investirano u obveznice stranih vlada, i obveznice koje su povezane sa inflacijom, oko 2.9 procenata na tržištu kredita, dok su investicije u lokalne banke na Kosovu imale učešće od 4.3 procenata. Vredi da se napomene da je u 2012.godini, KTPŠ po prvi put investirao 14 miliona evra (0.2 procenata ukupno investiranih sredstava) u hartije od vrednosti Vlade Kosova.

Sa druge strane, strukturom sredstava SKPF-a tokom 2012 su dominirale investicije u obveznice a manje investicije u depozite, akcije i gotov novac.

3.3.4 Osiguravajuće kompanije

Industrija osiguranja predstavlja jedan od sistema finansijskog sektora koji se tokom 2012.godini okarakterizovao sa proširenjem. Medjutim, učešće ovog sistema u ukupnim sredstvima sektora je relativno niska i pokrova samo 3.4 procenata. Od ukupno 13 osiguravajućih kompanija koje su operirale na Kosovu tokom 2012.godine, 10 je pružalo ne-životno osiguranje dok su 3 druge pružale i životno osiguranja. Struktura vlasništva osiguravajućih kompanija je bila slična kao i predhodne godine, gde je 10 kompanija bilo u stranom vlasništvu i 3 druge subile u domaćem vlasništvu. Slična relacija karakteriše i strukturu sredstava po vlaništvu gde se oko 77 procenata sredstava upravlja od strane stranih kompanija, dok preostalim deo upravljaju domaće kompanije.

Tržište osiguravajućih kompanija se konstantno karakterisalo sa jednim visokim stepenom koncentrisanosti na tržištu, u poredjenju sa bankama ili mikrofinansijskim institucijama. Medjutim, tokom 2012.godine, koncentrisanost sredstava tri najveće kompanije osiguranja je

32.3% 34.3%

37.7%65.7%

0

20

40

60

80

100

120

140

160

2011 2012

Tri najveca MFI ostali MFI

Izvor: CBK (2013)

Grafikon 64. Srdstva osiguravajuih kopanija, u milionima evra

68

God

|

povećanSlično kpokazuj882.3 Ppovećale

UkupnakompanvrednoszabeležiStruktukompanučešće sredstav(Grafiko

Na stratehničkekategoriodnosnosredstavosiguravučešće pozajml

Odnos iizražavaosiguravse umporedjenbio u odnosa posebnopovećan2012.goizmedjurezervi, osiguraveventua66.1 protehnički

Nasuprozatvorilje utical(eng. ReEquity: procentisa 2.2 p

24

Tehničke re


no na 34.3 pkretanje na te da se step

Poena u 201e vrednost s

a sredstvnija su u 2st od 130ila su poras

urom sredsnija domin

od 58.6 va (56.1 procon 65).

ani obavezae rezerve pije, uz učešo 34.4 va (Grafikovajućihi komod 5.5 pro

ljeni iz doma

zmedju kapa nivovajućih kom

manjio na nju sa 41.2

2011.godinje došlo kao

og kapitala znja vredndini. Sa d

u posebnog što povajućih komalnim gubicocenata, u poih rezervi (2

ot proširenjua period sa nlo i na pogoeturn on Av ROAE). Indima u 2011.rocenata iz p

eserve su potrebne r

CBK 012

procenata utržištu osigupen koncent1.godini. Ov

sredstava tok

va osigu2012.godini 0.8 milionast od 16.3 pstava osiguniraju dep

procenata cenata u 20

a, poseban predstavljajće od 35.4 pprocenata n 66). Jedn

mpanija, kojocenata. Kraćih banaka

iptala i sredo kap

mpanija, u 235.4 proc

2 procenata ni. Smanjeo posledica za 0.4 procenosti sreddruge strankapitala i

okazuje smpanija da secima, se uoredjenju sa

28 procenata

u sredstavaneto gubitko

oršanje dva verage Assetdikator ROAgodini, dok predhodne g

radi osiguranja trajno

ukupnih sreuranja se navtrisanosti u vo je zbog tkom 2012.go

uravajućih zabeležila

a evra i procenata. uravajućih oziti, uz

ukupnih 11.godini),

kapital i u najveće procenata,

ukupnih na manja ki su u 2012

rediti osigu.

dstava, što pitalizacije 012.godini

cenata, u koliko je

enje ovog smanjenja nata, kao i stava u ne, odnos

tehničkih sposobnost e izbore sa

umanji na a 85 procenaa godišnjeg p

osiguravajuom od 2.3 mpokazatelja ts: ROAA) i AA je u 201 je indikatorgodine.

og ispunjavanja obav

edstava (32.vodi i preko2012.godine

toga što su odine.

kategorija, a2.godini udvouravajućih k

ata u 2011.goporasta).

ućih kompanmiliona evra.

performans Prosečni po2.godina sta

r ROAE u 20

veza osiguranja prem

3 procenata Herfiendahe povećao natri najveće

ali u porastostručili vrekompanija

odini.24 Ovaj

nija, u 2012 Zatvaranje si, odnosno ovraćaj u kaajao na -1.9012.godini b

ma osiguranicima do d

a u 2011.godhl-Hirschmana 937.7 poekompanije o

tu, su kreednost na 7.su uglavno

j odnos se u

2.godini indu godine sa nProsečni pov

apitalu (eng. procenata,

bio -4.7 proce

dana isteka sporazum

dini) (Grafian indeka (Hena, u poredosiguranja z

editi pozajm2 miliona i om krediti

umanjio zbog

ustrija osigunegativnim dvraćaj u sre. Return on u poredjenjenata , u po

ma o osiguranjy.

ikon 64). HHI), koji djenju sa značajno

mljeni od imali su koji su

g porasta

uranja je dobitkom edstvima Average ju sa 0.9 oredjenju


| 69

Do kraja 2012.godine, broj prodatih polisa od osiguravajućih kompanija koje operiraju na Kosovu je dostigao na 757.2 hiljada polisa, što predstavlja jedan godišnji porast od 25.1 procenata, u poredjenju sa brojem prodatihi polisa u predhodnoj godini. Sa druge strane, vrednost primljenih primova od prodatih polisa je u 2012.godini dostigao na 81.5 miliona evra, beležeći tako godišnji porast od 4.4 procenata (Grafikon 67). Na porast primljenih primova su uglavnom uticala granična osiguranja.

Sa druge strane, vrednost isplaćenih šteta od strane osiguravajućih kompanija se okarakterizovala sa ubrzanim godišnjim porastom od 14.1 procenata (1.1 procenata u 2011.godini). Samim tim, i odnos izmedju isplaćenih šteta i primljenih primova je u 2012.godini porastao na 38 procenata, u poredjenju sa 34 procenata koliko je bio u 2011.godini.

Aktivitet osiguravajućih kompanija na Kosovu se bazira na jednom relativno prostom modelu, koji se koncentriše na pružanje nedobrovoljnih polisa osiguranja. Najveći deo nedobrovoljnih polisa čine polise osiguranja treće strane (eng. Third Party Liability: TPL), sa učešćem od 54.2 procenata u ukupno primljenim primovima (Grafikon 69). Vrdnost primljenih primova od TPL-a je u 2012.godini dostigla na 44.1 miliona i umanjila se za 3.4 procenata. Važan deo polisa obaveznog osiguranja su i granične polise, koje predstavljaju 18.1 procenata ukupno primljenih primova. Primljeni primovi od graničnog osiguranja su zabeležili značajan porast od 52.6 procenata, dostižući vrednost od 14.7 miliona evra.25

Jedan važan deo primljenih primova čine i dobrovoljne polise, čija je vrednost tokom poslednjih godina stajal na istom nivou, odoko 20 miliona evra. U dobrovoljne polise spadaju zdravstveno osiguranje, kasko osiguranje, osiguravanje bogatstva, itd.

U okviru plaćenih šteta, isplate za TPL takodje imaju dominantan deo, sa učešćem od 61.9 procenata (Grafikon 68). U 2012.godini se primećuje poboljšanje u isplati polisa TPL, imajući u obzir godišnji porast od 5.2 procenata, kao i činjenicu da su se isplate za ove polise u prošloj godini umanjile za 6.2 procenata. Štete isplaćene za granične polise su dostigle vrednost od 1.1 miliona evra, što i predstavlja nivo koji je sličan sa predhodnim godinama. Takodje, isplate za ove polise imaju jedno relativno malo učešće u ukupno isplaćenim štetama od 3.7 procenata. U 2012.godini, sa porastom od 33.8 procenata su se okarakterisale i štete ispalćene za dobrovoljne polise, dostižući vrednost od 10.5 miliona evra.

25

Porast primeljnih premija kao I isplaćenih šteta za granično osiguranje tokom 2012.godine je došlo kao posledica sporazuma o integrisanom graničnom upravljanju

izmedju Kosova I Srbije (engl. Integrated Border Management: IBM).

67.8 71.2 78.1 81.5

18.8

26.5 26.830.6

28%

37%34% 38%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

2009 2010 2011 2012

Primljeni primovi Isplacene stete Stete/Primovi (desni stub)

Grafikon 67. Primljeni primovi i isplacene stete, u milionima evra

Izvor: CBK (2013)

69% 59%49% 45%

31% 41%51%

55%

0

20

40

60

80

100

120

140

160

2009 2010 2011 2012

Tri najveca MFI-a Drugi MFI

Izvor: CBK (2013)

Grafikon 68. Sredstva MFI-a, u milionima evra euro

70

God

|

3.3.5. M

U 2011.pomagaMortgagvlasništutemeljejedna MstranimMFI-a s

Nasuprtmikrofinkaraktekoncenttrand ku viškoncento poboindustrivećina msredstavkoncentpreostalHirschmkoncent

InfrastrBroj fili2012.gogde je u2012.go

3.3.5.1.

Zajednomikrofinsredstavzabeleži4.6 prostrane, 2012.go2.4 proc121.9 m

Na smnajviše

U okvipredstavučešćemposlednjpad i ovlizingom


ikrofinansij

.godini na Kača. Tokom ges’, dok ntva, dve Mene sa d

MFI je utemm kapitalom,strane instit

to činjenansijska inerizovala satrisanosti, oncentrisan

še navrattrisanosti u oljšanju koiji, u prvommanjih MFIva tri najvetrisanosti trli deo od 45

man Indekstrisanosti na

ruktura mikijala MFI-a dine. Broj z

u januaru 20dine broj ra

Bilans stanj

o sa smanjennansijskoj iva u dve ila pad od 5cenata (gravrednost srdini bila 11cenata UBP

miliona evra u

manjenje sruticali izdat

iru sresdtavljaju najva

m od 66.9 pje četiri godvo je zbog tom se poveća

CBK 012

ske instituc

Kosovu je rad2012.godine

nove MFI nMFI instit

domaćim kmeljena sa d, dok su preucije.

enici dndustrija koa viokim

poslednjih nosti na tržišta. Pad ovoj indust

onkurencije m redu zaI-a konstaneće MFI. Kri najveća M5 procenata, kao jedan

a 1,138 poen

krofinansijsk je počeo saaposlenih u 012.godine odnika sman

ja mikrofina

njem broja uindustriji, i poslednje g

5 procenataafikon 70). redstava M5.8 miliona

P-a), u poreu 2011.godin

redstava Mti krediti sa

ava MFI-aažniju kateprocenata (7dine primećuoga što su Malo za 3.6pp

cije i finansij

dilo ukupno e povučena nisu ušle ntucije su kapitalom, domaćim i eostali deo

da se onstantno stepenom godina štu je pao

stepena riji govori u ovoj to što je

ntno povećavKao što se MFI-a je paoa je pripao sn poazatelj na u predjenj

ke industrijea 119 filijal MFI-u toko

ova industrijjio na 904.

ansijskih ins

učesnika u vrednost godine je

a, odnosno Sa druge

MFI-a je u evra (oko edjenju sa na.

MFI-a su 7.7 pp.

a, krediti egoriju sa 71.3 procenuje se da je uMFI razvile p u 2012.go

jski pomaga

18 mikrofin je licenca na mikrofin

valo učešće može videto na 45 prosvim drugimkoncentrisa

ju sa 1,293 p

e se okaraktla u januarom 2012.godja imala reg

stitucija

nata u 2011učešće kredii druge prodini, ili 18

108

110

112

114

116

118

120

122

124

126

128

130

2009

Sre

Grafikon 7

Izvor: CBK (

ači

nansijskih inza dva MFI

nansijskom

na tržištu,ti na grafikocenata (49 m MFI-ma anosti na tpoena u pred

terisala sa ju i umanji

dine se okaragistrovana 9

1.godini), (Gita u ukupniizvode, kao procenata

2010

edstva OFI-a

70. Sredstva

(2013)

nstitucija (MI-a: ‘Agro Intržištu. Što

ali i kao pkonu 69, u procenata zajedno. Taržištu, govodhodnoj god

jednim uspose na 111

akterizovao 934 radnika,

Grafikon 71)im sredstvim što je lizingu ukupnim

2011

Norma pora

MFI-a i godi

MFI) i 38 finnvest’ i ‘Fu

o se tiče s

posledica sm2012.godinu 2011.godi

akodje, Herori o padu

dini.

oravajućim tfilijala u d

sličnim kre, dok se u d

). Medjutimma MFI-a zag. Učešće kr sredstvima

2012

asta sredstava (Desn

snji porast

nansijska und Way trukture

manjenja i stepen ini), dok rfindahl-stepena

tempom. decembru etanjima, ecembru

m, tokom abeležila redita sa a MFI-a.

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

ni stub)

Nasuprolizingomtržištu, prvi funkcionkonstanVrednos2012.goevra i procena2011.go

Gotov predstavu okviručešće procenaove kate9.4 mil2012.gomanjim druga sprocenaokviru shartijamjedan vemikrofin

3.3.5.2. instituc

Kao što73, vredMFI-a jposlednjMFI-a jmiliona procena2011.goaktivnihumanjiokredita 52,885 k

Jedan zajmodasame čikredita ove instimaju zzakonsk

ot činjenicim pružaju o počev od 20put poče

nalizacijom,ntno beležst kredita dini dostig

zabeležila ata (62 prdini).

novac i vljaju treću ru MFI-a,

na 8.1 ata u 2011egorije se taliona evra dini). Dve d učešćem susredstva, sa

ata, odnosnosredstava M

ma od vredneoma neraznansijskoj in

Krediti ija

o se može prdnost izdatije zabeležiljim godinimje u 2012.go evra i u

ata (18 pdini). istoh kredita too za 8.1 pro u 2011.godkredita u 20

od razavanja od stinjenice zatv od MFI-a totitucije od stza glavni izvkih propisa

i da se kod samo dve009.godine kelo sa krediti na

žili trend na lizin

gla na 20.8 je porast rocenata p

bilans sa najvažniju ka koja je procenata

1.godini). Vakodje uman (14.5 mildruge kategu i fiksna srea učešćem o 2.5 procenMFI-a, invesnosti i daljezvijen instrundustriji.

mikrofinan

rimetiti na ih kredita la trend opma. Vrednosodini dostiglumanjila seprocenata ovremeno, okom 2012.ocenata, ili dini, umanj

012.godini.

zloga zaotrane MFI-avaranja dvaokom 2012.gtrane vanjskvor finansirkoji su na

krediti sa e MFI na ada je i po njihovom

lizing su porasta.

ng je u 8 miliona od 19.1

porasta u

CBK-om kategoriju

umanjila (11.9

Vrednost njila na liona u gorije sa edstva i od 4.4

nata. U sticije u e ostaju ument u

nsijskih

grafikonu od strane

padanja u st kredita la na 77.5 za 10.8 pada u i broj

.godine se od 57,536 jilo se na

oštravanja a dolazi od a MFI-a tokgodine je delkih tržišta.

ranja kreditn snazi MFI

kom 2012.golimično i poOvo je zbogne linije iz I nemaju pr

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

20

Gotov novac I b

Grafikon 7

Izvor: CBK (

11.4%

0

20

40

60

80

100

120

20

Grafikon 7procentim

Izvor: CBK

CB

odine. Sa drsledica poošg razloga štovanjskih tr

ravo da pri

009 201

bilans u CBK Kred

71. Struktura

2013)

%

1.3%

09 2010

Krediti MFI-a

73. Trendi poma

(2013)

GodišK

ruge straneštravanja uso MFI koji pržišta, zbog maju depoz

10 201

diti Lizing Fiks

sredstava M

%

-18%

0 2011

Godi

orasta kredita

šnji izveštaj 2012

e, smanjenjeslova finanispoeriraju na toga što nazite, izuzev

1 2012

na sredstva Drug

MFI-a

-10.8%

2012

isnji porast (desni stu

a MFI-a, u

2

| 71

e izdatih sranja za a Kosova a osnovu u formi

2

a sredstva

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

ub)


72 |

garancija za uzete kredite. Takodje, imajući u obzir i usporavanje ekonomskog porasta u zemlji, i zahtev za kredite MFI-a može da ima pad.

Aktivnost MFI-a na Kosovu se uglavnom koncentriše na finansiranje porodičnih ekonomija i malih biznisa. Drugačije nego kod komercijalnih banaka, gde krediti izgradnje dominiraju strukturom kredita, u slučaju MFI-a krediti izdati za porodične ekonomije zauzimaju glavni deo kredita MFI-a sa učešćem od 64 procenata (Grafikon 72). Jedan od razloga ove strukture stoji i u činjenici da mikrofinansijske institucije uglavnom pružaju manje kredite po kapacitetu, što ih orijentiše za potrošačke potrebe unutar porodičnih ekonomija. Takodje, kapacitet malih kredita ne ispunjavanj finansijske potrebe preduzeća.

Vrednost kredita odredjenih za preduzeća u 2012.godini je dostigla na 27.9 miliona evra. Najveći deo ovih kredita je u 2012.godini izdat za sektor usluga (44.7 procenata), i 17.2 procenata za sektor trgovine. Sektor poljoprivrede se podržava od strane MFI-a veiše nego od banaka, uzimajući u obzir da je 28.8 procenata ovih kredita za preduzeća bilo orijentisano za ovaj sektor. Jedan značajni deo kredita za preduzeća takodje zauzimaju i krediti za izgradnju (19 procenata) i oni za industriju (7.5 procenata), (Grafikon 74). I okviru kredita za preduzeća, maksimalna vrednost jednog novog kredita koji je izdat tokom 2012.godine je bila 1.2 miliona evra, dok jemaksimalna vrednost jednog kredita izdatog za porodične ekonomije bila 1.7 miliona evra.

Što se tiče raspodele broja ukupnih kredita koji su izdati od strane MFI-a, minimalna vrednost jednog kredita koji je izdat tokom 2012.godine je bila 100 evra, dok je maksimalna vrednost jednog kredita koji je izdat od strane MFI-a bila 358,267 evra. Prosečna vrednost jednog izdatog kredita tokom 2012.godine je bila 1,869.6 evra, u poredjenju sa 1,829.1 evra u 2011.godini.

Na tabeli 7, krediti izdati od MFi-a u 2012.godini su podeljeni u četiri intervala: krediti sa vrednošću od 0 – 5,000 evra, 5,001 – 10,000, 10,001 – 25,000 evra i krediti sa vrednošću od preko 25,001 evra. Kao što se može videti u tabeli 1, krediti sa malim vrednostima koji se raspodeljuju u intervalu od 0 do5,000 evra, su krediti koji se češće izdaju od strane MFI-a. Krediti izdati do vrednosti od 5,000 evra imaju učešće od 67.1 procenata od ukupne sume kredita koji su izdati tokom 2012.godine. Takodje, broj izdatih kredita za ovaj interval dominira brojem ukupnih kredita koji su izdati od MFI-a, što potvrdjuje i prirodu posredovanja ove industrije. U intervalu kredita od 5,001 do 10,000 evra izdato je ukupno kredita u vrednosti od 7.1 miliona evra, dok je broj kredita u ovom intervalu bio 290 kredita. Najmanji deo kredita koji su izdati od strane MFI-

28.8%

7.5%

19%

44.7%

0

2

4

6

8

10

12

14

Poljoprivreda Industrija Izgradnja Usluge

Në

mil

ion

ë e

uro

Poljoprivreda Industrija Izgradnja Usluge

Grafikon 74. Struktura kredita MFI-a po sektorima

Burimi: BQK (2013)

21.6%

77.8%

0.6%0

1

1

2

2

3

3

4

4

5

5

Do 1 godine 1 - 5 godina Preko 5 godina

Në

mil

ion

ë e

uro

Grafikon 75. Struktura kredita MFI-a po roku prispeca

Izvor: CBK (2013)


| 73

a su bili krediti u visokim vrednostima, odnosno krediti iznad 25,000 evra, od kojij je u 2012.godini izdato 194 kredita. Tabela 7. Raspodela kredita MFI-a u intervalima, po vrednosti i broju

Izvor: CBK (2013)

Strukturom kredita MFI-a po roku prispeća uglavnom dominiraju krediti sa kratkim i srednjim rokom prispeća. Srednjeročni krediti, koji dospevaju u periodu od 1 do 5 godina, dominiraju strukturom kredita po roku prispeća sa učešćem od oko 77.8 procenata (Grafikon 75). Kratkoročni krediti, do 1 godine takodje čine jedan značajni deo kredita sa učešćem od 21.6 procenata. Sa druge strane, krediti sa rokom prispeća od preko 5 godina su redji u slučaju MFI-a, a koji su u 2012.godini činili samo 0.6 procenata ukupnih kredita.

3.3.5.3. Obaveze mikrofinansijskih institucija

Glavni deo obaveza mikrofinansijskih institucija čine obaveze kao što su obaveze prema ulagačima. Obaveze prema ulagačima su u 2012.godini registrovale vrednost od 84.6 miliona evra, sa jednim učešćem od 54.6 procenata ukupnih obaveza. U okviru ove kategorije su uglavnom depoziti finansijskog sektora, preduzeća, klijenata, itd., koji imaju garantnu prirodu i zajedno sa prispećem kredita se vraćaju klijentima, zato što po zakonu o MFI-u, ove institucije nemaju pravo da održavaju depozite klijenata.26 Značajan deo obaveza mikrofinansijskih institucija je i poseban kapital. Tokom predhodne tri godine, poseban kapital MFI-a je uglavnom stajao na zadovoljavajućem nivou. Medjutim, u 2012.godini vrednost posebnog kapitala je dostigao na 31.2 miliona evra i registrovao je pad od 20.2 procenata. Na smanjenje posebnog kapitala je uglavnom uticao negativan profit u 2012.godini koji je dostigao na 4.5 miliona evra. Glavni deo posebnog kapitala čini akcionarski kapital (57.4 procenata).

3.3.5.4. Norme interesa mikrofinansisjkih institucija

Prosečne kamatne stope na kredite koji su izdati od finansijskih institucija, uglavnom se karakterišu sa jednim relativno visokim nivoom, u poredjenju sa prosečnim normama kredita koji su izdati od banaka. Jedan od faktora koji utiču na vece kamatne stope na kredite MFI-a stoji u činjenici da MFI nemaju prava da primaju depozite od gradjana, i samim tim MFI-i se okreću ka traženju drugih fondova finansiranja, ako što su medjunarodne finansijske institucije, tržišta kapitala ili i lokalne banke, koje imaju visoke stope

26

Na osnovu zakon za MFI Br. 04/L-093, član 91.6, mikrofinansijske institucije se nemogu angažovati u prikupjanju depozita koji prelaze sumu od 50 procenata suficita

njihovog kapitala ili maksimalne sume od 125,000 evra

19%

20%

21%

22%

23%

24%

25%

26%

Jan Feb Mart Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

2012

Mesecne norme interesa na kredit

Izvor: CBK (2013)

Grafikon 76. Norme interesa na kredite MFI-a

0 ≤ 5,000 5001 ≤ 10,000 10,001 ≤ 25,000 > 25,000

Vrednost (u milionima evra)

48.8 7.1 4.8 12.1

Broj kredita 31,879 905 290 194

Krediti MFI-a2012


74 |

za pozajmice. Takodje, jedan značajni deo kredita MFI-a se orijentišu za ekonomske sektore koji se smatraju da imaju visok rizik, kao što je sektor poljoprivrede. Takodje, zahtevi o kolateralu, garancije itd., kao i uopšteno lakše procedure za uzimanje kredita mogu obrazložiti više norme interesa na kredite, kao pokrivenosti za rizik ne vraćanja kredita.

Prosečna kamatna stopa na kredite MFI-a je u 2012.godini bila 23.47 procenata. Medjutim, ukoliko se prati trend mesečnih normi interesa, primećuje se da su norme interesa pretrpele promenu tokom 2012.godine. Primera radi, u periodu januar-mart, kamatne stope na kreditie su stajale na nivou koji se nije mnogo menjao. Medjutim, od meseca maja do meseca jula kada je i zabeležena najniža kamatna stopa od 21.73 procenata, primećuje se konstantan pad kamata (Grafikon 76). Jedan od razloga pada kamatnih stopa u ovom periodu su bili i sezonski faktori, kao što je povećanje doznaka emigranata ili porast prihoda porodičnihekonomija iz drugih izvora izuzev kredita, što je moglo uticati i na smanjenje potražnje za kreditima MFI-a. Pad potražnje za kredite MFI-a u ovom periodu se može potvrditi i od broja novih kredita, koji su se od meseca juna do meseca jula umanjili za 14.5 procenata (2.6 procenata u mesecu junu u poredjenju sa mesecom majom). Od avgusta pa nadalje, kamatne stope su se ponovo vratile na predhodnim nivoima.

Po roku prispeća, najviše kamatne stope su se registrovale kod kredita sa rokom prispeća do 1 godine, sa jednim prosekom od 24.78 procenata za 2012.godinu. Najviša kamatna stopa kredita u okviru kredita sa kraćim rokom prispeća je bila 29.34 procenata, dok je najniža kamatna stopa na ovim kreditima bila 25.88 procenata. Prosečna kamatna stopa na kredite sa rokom prispeća od 1 godine pa do 5 godina je bila 23.49 procenata, gde je najviša zabeležena norma bila 28.57 procenata, dok jenajniža bila 24.53 procenata.

Po svrhi korišćenja, kamatne stope na kredite porodičnih ekonomija tokom 2012.godine su bile relativno više od kamatnih stopa na kredite preduzeća. U okviru kredita za porodične ekonomije, najviše kamatne stope su se zabeležile za kredite za potrošačke svrhe, i nakon toga za kredite sa ne-ulagačkom svrhom. Najviša kamatna stopa na potrošačke kredite koja se registrovala tokom 2012.godine je bila 29.34 procenata, dok je najniža stopa bila 21.66 procenata. Prosečna kamatna stopa na ne-ulagačke kredite je bila 25.13 procenata. Tokom 2012.godine, kamatna stopa na investicione kredite porodičnih ekonomija su se okarakterizovale sa manjim stopama, u proseku od 24.84 procenata. Što se tiče kredita za preduzeća, krediti za ne-ulagačku svrhu su se okarakterizovali sa relativno visokim stopama, čiji je prosek tokom 2012.godine bio 21.96 procenata. Prosečna kamatna stopa na kredite za investicione svrhe se okarakterizovala sa prosečnim kamatnim stopama od 20.8 procenata tokom 2012.godine.

3.3.5.5. Performansa mikrofinansijskih institucija

Mikrofinansijska industrija je u 2012.godinu završila period izveštavanja sa gubitkom. Jedan od razloga negativne performanse je bio i povećanje nekamatnih troškova kao i nedostatak efikasnosti u upravljanju troškovima osoblja.

118%

119%

120%

121%

122%

123%

124%

125%

126%

127%

128%

129%

0

1

1

2

2

3

3

4

4

5

5

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

Prihodi Rashodi Odnos prihoda/rashoda (desni stub)

U m

ilion

ima

evra

2012

Grafikon 77. Odnos rashoda/prihoda, nekumulativni podaci

Izvor: CBK (2013)


| 75

U 2012.godini, mikrofinansijske institucije su zabeležile gubitak od 4.5 miliona evra. Prihodi MFI-a su u 2012.godini zabeležili vrednost od 20.8 miliona evra, dok su troškovi bili na vrednosti od 25.3 miliona evra. Kao što se može primetiti na grafikonu 77, troškovi MFI-a su tokom 2012.godine su konstantno stajali na višim nivoima od prihoda MFI-a. Samim tim, i odnos izmedju troškova i prihoda MFI- je na kraju 2012.godine stajao na 121.6 procenata.

Što se tiče strukture prihoda MFI-a, u 2012.godini ovim prihodima su dominirali prihodi od kamata, odnosno, prihodi od kamata na kreditima, koji predstavljaju i glavni izvor prihoda za MFI-e (Grafikon 77). Prihodi od kamata na kreditima u 2012.godini su imali jedno učešće od 82.8 procenata. Preostali deo prihoda koji se generišu od strane MFI-a čine prihodiod neinteresa, gde glavni deo čine drugi poerativni prihodi (12.4 procenata ukupnih prihoda MFI-a). Druge dve kategorije sa manjim učešćem u prihodima KFI-a su bili prihodi od administracije (4 procenata) i prihodi od usluga (0.9 procenata).

Suprotno od strukture prihoda u bankama, strukturom troškova MFI-a dominiraju troškovi od kamata, odnosno administratvni troškovi, koji imaju učešće od 49.3 procenata u ukupnim troškovima (Grafikon 78). Realtivno visoko učešće administrativnih troškova može da bude posledica nedostatka efikasnosti MFI-a u poredjenju sa komercijalnim bankama, uglavnom zbog prirode mikrofinansijskih institucija koje operiraju kao nevladine organizacije. U okviru troškova od nekamata i troškovi za provizije su takodje imali jedno veoma značano učešće od 20.1 procenata. Imajući u obzir da mikrofinansijske institucije podefiniciji ne predstavljaju depozitne institucije, troškovi kamata čine jedan mali deo ukupnih troškova, od 18.6 procenata. U troškove interesa MFI-a uglavnom spadaju plaćanje kamata na pozajmljene fondove od strane medjunarodnih finansijskih institucija ili tržišta kapitala kao što su EFSE, BERZH, Blueorchard, Credit Swiss, itd.

Tabela 8. Indikatori profitabilnosti i efikasnosti MFI-a

Izvor: CBK (2013)

Smanjenje neto prifita u 2012.godini, zajedno sa smanjenjem aktive i posebnih predstava (posebnog kapitala) je uticalo i na pogoršanje pokazatelja profitabilnosti MFI-a, kao što je prosečan povraćaj u sredstvima (eng. Return on Average Assets: ROAA) i Prosečni povraćaj u kapitalu (eng. Return on Average Equity: ROAE). U 2012.godini, indikator ROAA je zabeležio pad na -3.7 procenata, u poredjenju sa 0.9 procenata koliko je bio u 2011.godini (Tabela 2). Slično sa ROAA, i povraćaj u kapitalu (ROAE) je bio negativan u 2012.godini, od -14 procenata u poredjenju sa 2.5 procenata u 2011.godini. Neto margina kamata (eng. Net Interest Margin:

Pokazatelji ROAA ROAESredstva/br.

RadnikaProfit/br. Radnika

Broj kredita/br. Radnika

NIM

Rezultati u 2012.godni -3.7% -14% 128,097.3 4,977.9 euro 44.5 14.5%

18.6% 20.1%

49.3%

12%

0

2

4

6

8

10

12

Krediti Provizije Administracija Personalni I admin.Troskovi

U m

ilio

nim

a e

vra

2012

Grafikon 78. Struktura troskova po kategorijama, u procentima

Izvori: CBK (2013)


76 |

NIM), koja izražava odnos izmedju neto prihoda od kamata i sredstava koje nose kamate, je u 2012.godini bio 14.5 procenata.27

Smanjenje sredstava na jednoj strani, ali i smanjenje broja radnika i mikrofinansijskim institucijama su uticali na opadanje efikasnosti u upravljanju sredstvima od strane radnika.. Prosečna vrednost sredstava kojima je upravljao jedan radnik je u 2012.godini bila 128.1 hiljada, dok je godinu dana ranije jedan radnik prosečno upravljao sa oko 129.6 hiljada evra sredstava. U 2012.godini, prosečan broj kredita izdatih od strane jednog radnika je bio 44.5, dok je generisani profit za 2012.godinu bio 4.9 hiljada evra po jednom radniku.

3.4. Spoljnii sektor

Bilans plaćanja na Kosovu se i dalje karakteriše sa deficitom na tekućem računu kao i sa pozitivnom pozicijom na kapitalnom i finansijskom računu. Deficit tekućeg računa (uglavnom na čelu sa deficitom tržišnog bilansa) nasuprot poboljšanjima tokom 2012.godine je ostao na relativno visokom nivou. Sa druge strane, finansiranje ovog deficit od kapitalnog I finansijskog računa , nasuprot konstantnoj postojanosti se tokom2012.godine suočio sa izazovima kao rezultat pada DSI-a i tržišnih kredita.

3.4.1 Tekući račun

Deficit tekućeg računa na Kosovu je tokom 2012.godine zabeležio značajan pad dostižući nivo od 379.4 miliona evra, nivo koji u poredjenju sa 2011.godinom predstavlja pad od 42.4 procenata. Kao procenat DBP-a, deficit tekućeg računa tokom 2012.godine je imao niži nivo u poredjenju sa predhodnim godinama dostižući na 7.7 procenata DBP-a.

Na substancijalni pad deficita tekućeg računa su uglavnom uticali uvozi koji su tokom 2012.godine bili manji za 1.0 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Takodje, i porast izvoza usluga tokom 2012.godine je uticao na smanjenje deficita tekućeg računa. Nakon toga, uticaj na smanjenje deficita tekuceg računa imala je i kategorija prihoda kao i kategorija tekućih transfera. Kao .s je to i predstavljeno na grafikonu 80, tržišni deficit je glavni doprinosilac na deficit tekućeg računa, dok su durge kategorije ako trgovina uslugama, račun prihoda kao i tekući transferi glavni faktori koji utiču na smanjenje deficita tekućeg računa .

27

Indikator NIM se razlikuje od indikatora kojimeru razliku izmedju interesa na kreditima I na depozitima (eng. Interest rate spread), pošto NIM takodje uzima u obzir I

kapacitet sredstava koja donoseinteres ako I kapacitet pozajmljenih fondova.

-2500

-2000

-1500

-1000

-500

0

500

1000

1500

Tekuci racun Robe Usluge Prihodi Tekucitransferi

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Grafikon 79. Bilans tekuceg racuna, umilionima evra

Izvori: CBK (2013)

-800

-700

-600

-500

-400

-300

-200

-100

0

100

200

T1T2T3T4T1T2T3T4T1T2T3T4T1T2T3T4T1T2T3T4T1T2T3T4T1T2T3T4

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012Izvozi Uvozi Trzisni bilans

Grafikon 80. uvozi, izvozi i trzisni bilans, ne kumulativno

izvor: CBK(2013)


| 77

3.4.1.1 Robe i usluge

Trgovinska aktivnost tokom 2012.godine je zabeležila značajno usporavanje kao na strani izvoza tako i na strani uvoza. Odnos tržišne aktivnosti prema DBP-u tokom 2012.godine je bio 53.9 procenata u poredjenju sa 57.1 procenata u 2011.godini. Ocenjuje se da domaća ekonomija ima veliki nedostatak konkurenstnosti prilikom trgovine sa robama kada se uzme u obzir i visok nivo tržišnog deficita (Grafikon 80). Relativno nizak nivo proizvodnje u ekonomiji Kosova čini da oslonjenost na uvoze bude relativno veoma visoka i, istovremeno, refleksija od promena glavnih proizvoda koji se uvoze je izraženija u okviru domaćih cena.

Izvozi Kosova su tokom 2012.godine dostigli sumu od 286.9 miliona evra, što predstavlja jedan pad od 11.7 procenata u nominalnim pojmovima. U realnom pojmu, pad izovoza je bio visi dostižući na oko 13 procenata, Pad izvoza iz Kosova izuzev što je prouzrokovan od sveukupnog pada potražnje u regionu i zemljama EU-a, na njega je imao uticaj i pad cena glavnih komponenti koji Kosovo izvozi. Preko 60 procenata roba koje su izvezene sa Kosova činili su proizvodi baznih metala i promene u cenama metala su imale uticaja na nominalnu vrednost izvoza. Cene baznih metala su tokom 2012.godine zabeležile približan pad kao što je bio pad domaćih izvpza. Primera radi, olovo, aluminijum, cink i bakar su se okarakterizovali sa padom sena od imedju 7-9 procenata, dok je nikl zabeležio najveći pad od oko 20 procenata. Ovaj odnos se primećuje i na grafikonu 81 gde je opšti trend izvoza sličan sa cenama baznih metala na medjunarodnom tržištu. Izuzev kretanja u okviru cena, opšta predvidjanja ekonomskog aktiviteta na globalnom nivou su za jednu malu dozu bolja nego u 2012.godini, od čeka se očekuje da ima pozitivan efekat na izvoze Kosova. Kao rezultat, očekuje se oporavak izvoza tokom 2013.godine, sa jednom normom porasta od oko 8 do 10 procenata. Stabilizacija cena glavnih proizvoda koje Kosovo izvozi (kao što su primera radi bazni metali) se očekuje da bude glavni faktor koji će poboljšati porast izvoza tokom 2013.godine.

Sa druge strane, vrednost uvoza tokom 2012.godine je dostigao na 2.36 miliarde evra što predstavlja pad od 1.0 procenata. Pad uvoza tokom ovog perioda može da dodje kao rezultat stabilizacije i pada cena glavnih proizvoda koje Kosovo uvozi kao što su prehrambeni proizvodi i mineralni produkti, koje uglavnom čine derivati nafte (Grafikon 82).

Trgovina uslugama se tokom 2012.godine okarakterizovala sa pozivitnoim bilansom od 346.2 miliona evra u poredjenju sa predhodnom godinom (265 miliona evra) što predstavlja jedan godišnji porast od 30.3 procenata.

0102030405060708090100

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

Mar Ju

nS

epD

ecM

ar Jun

Sep

Dec

Mar Ju

nS

epD

ecM

ar Jun

Sep

Dec

Mar Ju

nS

epD

ecM

ar Jun

Sep

Dec

Mar Ju

nS

epD

ec

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Olovo (EUR) Aluminijum (EUR)

Cink (EUR) Izvozi (mln EUR, desni stub)

Grafikon 81. Izvozi i medjunarodne cene metala, bez sezonske skladnosti

izvor: CBK (2013) i Bloomberg,

0

50

100

150

200

250

0

100

200

300

400

500

600

700

800

Mar Sep Mar Sep Mar Sep Mar Sep Mar Sep Mar Sep Mar Sep

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Uvozi (mln EUR)

Crude Oil (EUR/fuqi, boshti i djathtë)

Indeksi hrane (desni stub)

Grafikon 82. Uvozi i medjunarodne cene nafte i hrane, bez sezonske skladnosti

Izvor: CBK (2013) i IFS i FAOUN


78 |

Glavna komponenta u okviru trgovina uslugama je i dalje kategorija putovanja koju čine prodavanja usluga za ne-rezidente. U poredjenju sa predhodnom godinom, tokom 2012.godine bilans računa usluga putovanja je dostigao na 309.3 miliona evra što predstavlja jedan godišnji porast od 31.3 procenata. Porast bilansa ovog računa je bio rezultat pada uvoza usluga putovanja za 28.1 procenata i povećanja izvoza ovih usluga za 13.4 procenata.

Veoma vačna kategorija unutar usluga je bila trgovinska aktivnost u uslugama komunikacije. Pozicija u okviru usluga komunikacija je tokom 2012.godine dostigla na 70.3 miliona evra izvoza i 22.0 miliona evra uvoza rezultirajući pozitivnim bilansom od 48.3 miliona evra. Bilo kako bilo, u poredjenju sa predhodnom godinom ova kategorija je zabeležila pad od 37.3 procenata. Druga važna lategorija u okviru usluga je bio i izvoz usluga za vladu i tiče se svih pruženih usluga za medjunarodno prisustvo na Kosovu kao što su diplomatske misije i prisustvo drugih medjunarodnih institucija (Eulex i KFOR). Bilans ove kategorije je bio 30.9 miliona evra. Sa negativnim bilansom u okviru trgovine uslugama nastavlja i dalje transport sa 50.9 miliona evra i usluge osiguranja sa 4.0 miliona evra (Grafikon 83).

3.4.1.2 Prihodi i tekući transferi

Račun prihoda je tokom 2012.godine imao pozitivan bilans od 154.1 miliona evra u poredjenju sa 113.8 miliona evra u 2011.godini. porast pozitivnog bilansa u okviru ove kategorije je bio rezultat pada pla’anja u okviru investicija. Sa druge strane,kategorija primanja u okviru kompenzacija poslodavaca se okarakterizovala stabilnošću.

Najveća kategorija u okviru računa prihoda je i dlaje kompenzacija radnika koja je tokom 2012.godine imala bilans od 219.9 miliona evra (221.2 miliona evra tokom 2011.godine).Ovu kategoriju uglavnom čine prihodi zaposlenih van zemlje kao što su sezonski radnici kao i zaposleni u Afganistanu i Iraku. Sa druge strane, kategorija sa konstantno negativnim bilansom je kategorija prihoda od investicija. Ova investicija predstavlja rasporedjivanje dividende od strane stranih kompanija koje su investirale na Kosovu. Tokom 2012.godine ova kategorija je imala negativan bilans od 60.1 miliona evra koja je u poredjenju sa istim periodom u predhodnoj godini zabeležila pad od 36.2 procenata (94.3 miliona evra tokom 2011.godine). Račun prihoda se tokom ovog perioda okarakterizovao sa porastom bilansa od 35.4 procenata (Grafikon 84).

Kategorija sa najvećim doprinosom u smanjenju deficita tekućeg računa je račun tekućih transfera. Ovu kategoriju čine transferi za vladu kao i privatni transferi kojima dominiraju doznake emigranata. Račun tekućih transfera tokom 2012.godine je zabeležio porast u poredjenju

Grafikon 83. Struktura neto eksporta usluga, u milionima evra

Izvor: CBK (2013)

-200.0

-100.0

0.0

100.0

200.0

300.0

400.0

500.0

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Transport Putovanja Komunikacije

Izgradnja Osiguranj Finansije

Drugo Vlada Bilans

0

50

100

150

200

250

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Bilans prihoda Ulaz: kompenzacije zaposlenihUlaz: Prihodi od investicija

Grafikon 84. racun prihoda, u milionima evra

izvor: CBK (2013)


| 79

sa drugim računima. Godišnji porast tekućiih transfera je dostigao na 16.8 procenata rezultirajući sa bilansom od 1.2 miliarde evra. Primanja u okviru transfera prema centralnoj vladi su imala najveću normu godišnjeg porasta od oko 24.6 procenata dostižući na nivou od 401.6 miliona evra. U okviru tekućih transfera vlade, uglavnom spadaju transferi donatora, EULEX-a i UNMIK-a. Druga kategorija sa velikim uticajem je kategorija iz drugih sektora koja u sebi najviše sadrži doznake emigranata. Plaćanja iz ekonomije Kosova u okviru privatnih transfera su zabeležila pad od 7.4 procenata doprinoseći tako u sveukupnom porastu (grafikon 85). Doznake emigranata su i dalje glavna komponenta u okviru transfera privatnog sektora (67.7 procenata ukupnih priatnih transfera). Prihodi od doznaka emigranata su u 2012.godini dostigli na 605.6 miliona evra što u poredjenju sa 2011.godinom predstavlja porast od 3.6 procenata. Kao procenat DBP-a, doznake emigranata su u 2012.godini imale isti nivo kao i u predhodnoj godini inajući jedno učešće od 12.5 procenata.

Doznake emigranata i dalje imaju svojoe glavne izvore u nemačkoj i Švajcarskoj sa 34 odnosno 23 procenata ukupnih doznaka koje su primljene na Kosovu, dok su druge zemlje predstavljene sa manjim procentom. Italija i Austrija čine 7 odnosno 6 procenata ukupnih doznaka, njih prati Belgija sa 3 procenata , SAD sa 4 procenata i Švedska sa 3 procenata. Oko 20% doznaka emigranata se prenosi preko bankarskog sistema, dok se 36 procenata prenosi preko agencija za transfer novca. Preostali deo doznaka se prenosi preko drugih kanala koji uključuju i neformalne kanale.

3.4.2 Kapitalni i finansijski račun

Kapitalni i finansijski račun se i dalje karakterizuje pozitivnim bilanosm, ali značajno nižim u poredjenju sa predhodnim godinama (Tabela 1). U 2012.godini,bilans ovog računa je dostigao vrednost od 140.1 miliona evra .to predstavlja jedan pad od 66.6 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Zbog opadanja granta za kapitalne investicije, bilans kapitalnog računa se umanjio na 13.0 miliona evra, u poredjenju sa 42.0 miliona evra u 2011.godini

-200

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Centralna Vlada (prijemi) Drugi sektori (prijemi)

Tekuci transferi (neto) Drugi sektori (isplata)

Grafikon 85. Tekuci transferi, u milionim evra

Izvor: CBK (2013)

0

100

200

300

400

500

600

700

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Grafikon 86. Prijem doznaka emigranata, u milionima evra

izvor: CBK (2013)


80 |

Tabela 9. Kapitalni i finansijski račun, u milionima evra

Izvor: CBK (2013)

U okviru bilansa od 127.1 miliona evra finansijskog računa, registrovan je porast sredstava za 322.3 miliona evra kao i porast obaveza za 449.4 miliona evra. Glavni doprinosilac u okviru pozitivnog bilansa finansijskog računa je i dalje kategorija Direktnih stranih investicija (DSI), koju prate druge investicije, dok je negativan uticaj na bilans finiansijskog računa i dalje imao konstantan porast portfolio investicija i rezervna sredstva van ekonomije Kosova.

3.4.2.1 Direktne strane investicije

DSI na Ksovou su bile 232.0 miliona evra ili 41.2 procenata manja u poredjenu sa poredhodnom 2011.godinom, dok su investicije rezidenata sa Kosova u druge zemlje zabeležile blagi porast od 0.8 procenata i dostigle su vrednost od 15.8 miliona evra. Direktne investicije stanovnika Kosova van ekonomije Kosova su uglavnom bile kapitalne investicije, koje su u većini slučajeva bile kupovina nepokretne imovine.

Kao .to je i predstavljeno na grafikonu 88, DSI na Kosovu su tokom perioda 2008 – 2011 održavale jedan sličan nivo od prosečno 8.3 procenata UBP-a. Kao rezultat globalne finansijske krize, tokom 2009.godine DSI su zabeležile značajniji pad, dok je u godinama 2010-2011 vrednost ovih investicija počela ponovno da raste ali u usporenom ritmu. U medjuvremenu, trend se značajno pogoršao u 2012.godini dostižući na oko

Opis 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

KAPITALNI I FINANSIJSKI RACUN -14.9 10.7 298.9 213.3 297.2 419.6 140.1

Kapitalni racun 20.8 16.5 10.5 100.3 21.3 42.0 13.0

Finansijski racun -35.7 -5.8 288.5 113.1 275.9 377.5 127.1

Sredstva 367.5 508.5 227.8 230.6 402.9 93.9 322.3

Direktne investicije 5.6 9.7 25.0 10.5 34.7 15.7 15.8

Portfolio invsticije 65.4 34.5 109.9 124.8 48.6 57.8 185.7

Druge investicije 218.7 170.0 74.7 190.1 266.2 81.7 -146.4

Rezervna sredstva 77.9 294.3 18.2 -94.8 53.4 -61.2 267.2

Obaveze 331.8 502.7 516.3 343.7 678.7 471.4 449.4

Direktne strane investicije 294.8 440.7 366.5 291.4 365.8 394.6 232.0

Portfolio invsticije 0.0 0.0 0.0 0.5 -0.7 0.8 0.7

Druge investicije 37.0 61.9 149.8 51.8 313.6 76.0 216.6

130.4

205.9

79.5 77.9 70.959.9 61.0

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0

12.0

14.0

16.0

18.0

20.0

0.0

50.0

100.0

150.0

200.0

250.0

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

IHD/Deficit tekuceg racuna IHD/PBB - desni stub

Izvor: CBK (2013)

Grafikon 87. Diretken strane investicje kao procenat UBP-a i deficit tekuceg racuna

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Druge investicije Reinvestirana dobit

Akcionarski kapital Neto DSI

Grafikon 88. Struktura direktnih stranih investicija po komponentama, u milionima evra

Izvor: CBK (2013)


| 81

5 procenata UBP-a. Ovo pogoršanje trenda potvrdjuje osetljivost koje DSI imaju prema kretanjima u ekonomijama zemalja evrozone, koje istovremeno predstavljaju glavni izvor DSI-a na Kosovu.

Osetljivost DSI-a prema kretanjima u evrozoni se ilustruje i činjenicom da su druge investicije (krediti izmedju preduzeća) zabeležili značajan pad (46.6 procenata) u poredjenju sa akcionarskim kapitalom (45.3 procenata pada) ili reinvestiranom dobitku (16.1 procenata pada).

DSI na Kosovu su se uglavnom koncentrisali na sektorë ekonomije kao što su nekretnine sa 31.7 procenata ukupnih DSI, izgradnja sa 20.8 procenata, proizvodnja sa 12.1 procenata, finansijski sektor sa 10.4 procenata, kojeg prati sektor transporta i telekomunikacije sa jednim učešćem od 7.9 procenata ukupnih DSI. Kao što je predstavljeno na grafikonu 89, 2012.godina se okarakterizovala promenama i što se tiče strukture DSI-a po sektorima. Vrednost investicija u nekretnine je, može se reći, slična sa predhodnom godinom, ali zbog pada investicija u sektoru izgradnje i proizvodnje primećuje se jedno veće učešće ovog sektora u ukupnim DSI. Finansijski sektor koji je u dve predhodne godine, primećuje se, zabeležio značajniji pad u ukupnim DSI, je u 2012.godini zabeležio blagi porast i očekuje se da bude porast i u 2013.godini pošto je jedna banka počela sa operacijama u bankarskom sistemu Kosova.

Zemlje EU-a nastavljaju da predstavljaju glavni izvor DSI-a na Kosovu. Za razliku od predhodne godine, kada je najveći deo DSI-a došao iz Velike Britanije (20.3 procenata ukupnih DSI-a), u 2012.godini Turska predstavlja mesto iz kojeg je došlo najviše DSI- na Kosovu (28.3 procenata ukupnih DSI-a). Investicije iz ove zemlje su u 2012.godini bile orijentisane uglavnom na sektor transporta i telekomunikacija (53.8 procenata), finansijske usluge (19.6 procenata), proizvodnju (14.2 procenata), itd. Značajan porast DSI-aje imala i Švajcarska, koja je tokom ovog perioda predstavljala treću zemlju što se tiče sume DSI-a na Kosovu (18.9 procenata). Za razliku od Turske, DSI iz Švajcarske su tokom 2012.godine bile uglavnom koncentrisane na nekretnine (66.1 procenata) i na izgradnju (18.5 procenata). Od većine zemalja EU-a, uključujući i Nemačku, bilo je opadanja DSI-a, ali iako je pad DSI-a iz Velike Britanije bio veoma veliki, kod nekih zemalja se primećuje porast učešća u strukturu DSI-a (Grafikon 89).

3.4.2.2 Portfolio investicija, druge investicije i rezervna sredstva

Bilans portfolio investicija je u 2012.godini bio -184.9 miliona evra (-57.0 miliona evra u 2011.godini). Portfolio investicije van zemlje su u 2012.godini zabeležile značajniji porast u poredjenju sa predhodnom godinom. Ovaj porast je zabeležen zbog investicija depoztia van zemlje u hartijama od vrednosti. Vrednost portfolio investicija van zemlje je dostigla na 185.7 miliona evra (57.8 miliona evra u 2011.godini). od ove sume, 61.9 procenata je investirano u hartijama od vrednosti kapitala dok je preostali deo od 38.1 procenata investiran u hartije od vrednosti duga. Ova proporcija portfolio investicija reflektuje percepciju domaćih finansijksih institucija o poboljšanju sveukupnog ambijenta na globalnim finansijskim tržištima zato što se za investicije u hartijama od vrednosti smatra da imaju visoki rizik i samim tim je mogućnost dobitka veća

0 5 10 15 20 25 30

Albanija

bugarska

Slovenija

SAD

Velika…

Svajcarska

Nemacka

Turska

2011 2012

Grafikon 89. Struktura DSI po glavnim zemljama, u procentima

Izvor: CBK (2013)


82 |

nego kod investicija u hartijama od vrednosti duga. Što se tiče institucija, najveći deo portfolio investicija pripada Centralnoj Banci i komercijalnim bankama, dok preostali deo čine investicije penzionih fondova u različite finansijske instrumente van zemlje. Obaveze u obliku portfolio investicija, koje uglavnom čini reinvestirana dobit akcionara komercijalnih banaka koji poseduju manje od 10% akcija je u 2012.godini bila samo 0.7 miliona evra. Ovaj nizak nivo obaveza u obliku portfolio investicija je zbog toga što se razvoj tržišta kapitala i dalje nalazi u početnoj fazi.

Kategorija drugih investicija, kao jedna od važnijih kategorija u okviru finansijskog računa je imala bilans od 363.0 miliona evra (-5.7 miliona evra u 2011.godini). Pozitivan bilans ove kategorije je zabeležio porast zbog smanjenja sredstava za 146.4 miliona evra i povećanja obaveza za 216.6 miliona evra. Porast obaveza rezidenata prema nerezidentima predstavlja ulazak kapitala u zemlji kao što smanjenje sredstava rezultira ulaskom kapitala u zemlji. U okviru sredstava, kategorija depozita se umanjila za 179.8 miliona evra (povlačenje depozita koji su plasirani van ekonomije Kosova tokom pedhodnih godina i njihova investicija u hartijama od vrednosti). Najveći deo ove sume pripada Centralnoj banci dok preostali deo pripada komercijalnim banakama i drugim sektorima. Krediti prema nerezidentima su zabeležili porast od 27.1 procenata ili 31.3 miliona evra. Porast kredita je uglavnom bio rezultat davanja kredita nerezidentima od strane komercijalnih banaka, dok je učešće drugih sektora28 u okviru kredita bilo veoma malo (samo 6.8 procenata).

Što se tiče obaveza, glavna komponenta je i dalje kategorija tržišnih kredita29 koji su tokom 2012.godine dostigli vrednost od 100.3 miliona evra (godišnji porast od 7.7 procenata). Porast tržišnih kredita može biti indikator nedostataka platežnih sposobnosti domaćih kompanija, ali takodje može posluži i kao merilac verovanja medjunarodnih kompanija prema ovim domaćim. Kategorija depozita, što su uglavnom depoziti nerezidenata u domaćim bankama, je dostigla na 97.0 miliona evra (-1.3 miliona evra u 2011.godini). Sa druge strane, obaveze u obliku kredita su zabeležile porast za 19.4 miliona evra (15.8 miliona evra je bila vrednost otpisanih kredita u 2011.godini).

Rezervna sredstva su sredstva van odredjene ekonomije koja su spremna za korišćenje i koje kontrolišu monetarni autoriteti za direktno finansiranje potreba bilansa plaćanja preko intervencija na tržištima razmene valuta da bi uticali na normu valutne razmene, kao i za druge svrhe (čuvanje poverenja u valutu i ekonomiju, kao i korišćenje istog radi uzimanja kredita van zemlje). Imajući u obzir ovu definiciju, može se smatrati da rezervna sredstva na Kosovu nemaju veliku važnost u poredjenju sa većinom drugih zemalja, zato što se na Kosovu koristi Evro kao službena valuta, a koja je prihvatljiva u svakoj evropskoj transakciji. Bilo kako bilo, rezervna sredstva su se u 2012.godini povećala za 267.2 miliona evra. Ovaj porast rezervnih sredstava je bio oko 56.7 procenata u instrumentu trzista novca i ostatkudepozita.

28

U okvir drugih sektora spadaju: penzioni fondpvi, finansijski pomagači, kompanije osiguranja, nevladine organizacije, privatne kompanije, i individue. 29

Tržišni krediti I predujmi se povezuju u momentu kada se plaćanja za robe ili usluge ne izvrše u istom vremenu sa promenom vlaništva te robe ili usluge. Ukoliko se plaćanje izvrši nakon promene vlasništva registruje se kao tržišni kredit, dok ukoliko se plaćanje izvrši pre promene vlasništva onda se to registruje kao predujam.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

Nek

retn

ine

Izgr

adnj

a

Pro

izvo

dnja

Fin

ansi

jske

Tra

nsp

. i te

lek.

Rud

ars

tvo

Trg

ovin

a

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Grafikon 90. Diretkne strane investicije po glavnim ekonomskim sektorima, u procenitma

Izvor: CBK (2013)


| 83

3.4.3 Pozicija medjunarodnih investicija i spoljni dug

Pozicija neto medjunarodnih investicija (PMI)30 je na kraju 2011.godine bila pozitivna (330.5 miliona evra). Pozitivni bilans PMI je pratio opadajući trend sve do 2011.godine, kada je kao procenat DBP-a dostigao na 2.2 procenata, dok je opet počeo sa rastom u 2012.godini dostižući na 6.7 procenata DBP-a. Ovo poboljšanje bilansa je bilo zbog većeg porasta sredstava Kosova van zemlje nasuprot obavezama koje Kosovo ima prema drugim zemljama (11.3 odnosno 4.7 procenata) (Grafikon 91). U ovom kontekstu, rezervna sredstva i neto portfolio investicija su zabeležila glavni doprinos u poboljšanju bilansa PMI-a beležeći porast od 46.2 odnosno od 33.0 procenata na kraju 2012.godine, u poredjenjusa krajem 2011.godine. Sa druge strane, druge neto investicije su zabeležile pad od 20.5 procenata, dok je bilans direktnih investicija nastavio da bude negativan i zabeležio je jedan porast od 3.1 procenata u 2012.godini.

Što se tiče institucionalnih sektora, Centralna Banka i komercijalne banke su konstantno imale kreditni bilans (1.3 miliarde odnosno 457.5 miliona evra na kraju 2012.godine), dok su drugi sektori i debit bilans vlade (1.1 miliarde evra odnosno 336.5 miliona evra). Pozitivan bilans Centralne banke i komercijalnih banaka je zabeležio porast od 21.3 odnosno 84.5 procenata, dok su drugi sektori i vlada produbili negativan bilans sa oko 13.7 odnosno 32.7 procenata (Grafikon 92).

3.4.3.1 Sredstva i obaveze u poziciji medjunarodnih investicija

Vrednost akcija sredstava je na kraju 2012.godine dostigla vrednost od 3.7 miliarde evra (godišnji porast od 11.3 procenata). Porastu sredstava su najviše doprineli rezervna sredstva koja su zabeležila porast od 46.2 procenata kao i portfolio investicija koji je zabeležio porast od 32.7 procenata (Grafikon 93).

30

Pozicija Neto investicija predstavlja stanje na kraju jednog odredjenog perioda sredstava i vanjskih finansijskih obaveza. Stanje na kraju perioda je bilo rezultat svih

transakcija koje potiču iz prošlosti, uključujući i ispravke kao posledicu kretanja u kursu razmene da bi izračunali vrednost finansijskih sredstava/obaveza na dan izveštavanja ili promene u ceni tržišta.

-4,000

-3,000

-2,000

-1,000

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno obaveza Ukupno sredstava PNI neto

Grafikon 91. Medjunarodna pozicija investicija, u milionima evra

izvor: CBK (2013)

-2,000

-1,500

-1,000

-500

0

500

1,000

1,500

2,000

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Vlada Drugi sektori Banke Monetarni autoritet

Grafikon 92. Medjunarodna pozicija neto investicija po institucionalnim sektorima, u milionima evra

izvori: CBK (2013)

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

4,000

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Direktne strane investicije Rezervna sredstvaPortfolio investicije Druge investicijeUkupno sredsdtava

Grafikon 93. Sredstva po obliku investicija, u milionima evra

Izvor: CBK (2013)


84 |

Portfolio investicije, koje imaju jedno značajno učešće na lageru sredstava van zemlje (26.6 procenata), su uglavnom investirana u hartije od vrednosti duga (64.1 procenata), dok je drugi deo (35.9 procenata) u hartijama od vrednosti kapitala. Preko 90 procenata investicija je koncentrisano na zemlje evrozone, uglavnom u Irskoj (31.1 procenata), Luksemburg (23.5 procenata), Belgija (22.2 procenata), itd. (Grafikon 94). Rezervna sredstva imaju jedno učešće od 22.7 procenata u ukupnim sredstvima i uglavnom se održavaju u obliku depozita van zemlje (71.1 procenata) kao i u instrumente tr]išta novca (19.4 procenata), dok se drugi deo održava u obliku Posebnih prava tiraža (7.5 procenata) i rezerve Kosova u MMF-u (2.0 procenata).

Direktne investicije kosovskih rezidenata van zemlje su zabeležile porast za 15.5 procenata, ali doprinos u porastu akcija sredstava je još uvek mali zato što samo 3.2 procenata svih sredstava pripadaju ovoj kategoriji. Što se tiče direktnih investicija, ove su sve o obliku akcionarskog kapitala i orijentisane su uglavnom na kupovinu nekretnina u zemljama regiona. Albanija predstavlja mesto gde je investiran najveći deo direktnih investicija od kosovskih investitora (26.3 procenata ukupnih direktnih investicija kosovskih rezidenata van zemlje), a nakon nje je Nemačka (10.9 procenata), Makedonija (7.5 procenata), itd. (Grafikon 94).

Kategorija drugih investicija, koja predstavlja glavnu kategoriju u okviru sredstava Kosova van zemlje (47.5 procenata svih sredstva), je bila jedina kategorija koja je zabeležila pad i to od 7.7 procenata u poredjenju sa krajem 2011.godine. Preko 95 procenata sredstava ove kategorije su u obliku depozita, od kojih su preko 50 procenata depoziti drugih sektora dok je preostali deo depoziti Centralne Banke (27.1 procenata) i komercijalnih banaka (21.0 procenata). Krediti čine 4.6 procenata drugih investicija i u celosti pripadaju kreditima komercijalnih banaka. U okviru drugih investicija spadaju i tržišni krediti i sruga sredstva koji imaju jedno veoma malo učešće (0.1 procenata svako).

Iz onoga što je gore navedeno vidi se da su odredjene komponente imale učešća sa vise od jednom stavkom (primera radi, depozite čine delovi rezervnih sredstava ali i druge investicije). Stoga, veoma je važno da se napomenu i sredstva po dvema glavnim grupama, akcionarski kapital i dužnički instrumenti. Sredstva Kosova su investirana uglavnom u dužničke instrumente (87.3 procenaata) i akcionarski kapital (12.7 procenata). Kao što se vidi i iz grafikona 95, akcionarski kapital je, iako na niskom nivou, konstantno povećavao učešće u okviru ukupnih sredstava. U okviru akcionarskog kapitala najveći deo čine investicije u hartijama od vrednosti kapitala (75.0 procenata) dok jepreostali deo (25.0 procenata) u direktenim investicijama kosovskih rezidenata van zemlje. Skoro ista struktura je bila i na kraju 2011.godine. Sredstva investirana u obliku

0 5 10 15 20 25 30

AlbanijaDruge

NemackaMakedoniaSvajcarska

SADSlovenija

SrbijaHrvatska

TurskaItalija

BelgijaFrancuska

IrskaLuksemb…

Direktne investicije Portfolio investicje

Grafikon 94. Akcije portfolio i derektnih investicija po zemljama, u procentima

Izvor: CBK (2013)

174.2 152.9 191.7 280.6 398.1 471.9

2223.4 2383.22620.4

2968.82930.3

3233.2

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

4,000

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Akcionarski kapital Duznicki instrumenti

Grafikon 95. Akcije sredstava u akcionarskom kapitalu i duznickim instrumentima, u milionima evra

Izvor: CBK (2013)


| 85

dužničkih instrumenata su koncentrisana u kategoriji drugih investicija (54.5 procenata), nakon toga u rezervna sredstva (26.0 procenata) i dužničkim hartijama od vrednosti (19.6 procenata). Ova koncentrisanost investicija u kategoriji drugih investicija je bila i najizvraženija na kraju 2011.godine (65.1 procenata). Drugim rečima, u poredjenju 2012.godine sa 2011.godinom primećuje se jedno premeštanje investicija iz kategorije drugih investicija prema rezervnim sredstvima i hartijama od vrednosti.

Po institucionalnim sektorima, glavni vlasnici sredstava Kosova van zemlje su drugi sektori sa 45 procenata, Centralna banka sa 38 procenata i komercijalne banle sa 17 procenata.

Vrednost akcije obaveza je na kraju 2012.godine dostigla na 3.4 miliarde evra (4.7 procenata vise nego u 2011.godini). Dok je većina sredstava Kosova investirana u dužničke instrumente, obavezama ekonomije Kosova dominiraju DSI (72.5 procenata), što predstavlja jednu povoljnu strukturalnu karakteristiku obaveza (Grafikon 96). Obaveze u obliku drugih investicija imaju jedno učešće od 27.5 procenata, dok su obaveze u obliku portfolio investicija učestvovale sa samo 0.02 procenata.

Obaveze se mogu grupisati u njihove dve glavne vrste: obaveze u dužničkom obliku (druge investicije, portfolio investicije kao i DSI u obliku medjukompanijskih pozajmica), koje će se razmotriti u okviru spoljnog duga kao i u okviru drugih ne-dužničkih obaveza (DSI u obliku akcionarskog kapitala i portfolio investicije u obliku hartija od vrednosti kapitala).

Akcije DSI kao jedne od najvažnijih komponenti obaveza su dostigle vrednost od 2.4 miliarde evra. Od ove sume, 75.9 procenata je u obliku akcionarskog kapitala dok preostali deo (24.1 procenata) pripada DSI-ima u obliku pozajmica koje su uzela investiciona preduzeća direktno na Kosovu direktno od investitora. Gotovo ista struktura je bila i u predhodnim godinama (Grafikon 97). Od 1.9 miliarde evra koliko je DSI-a u obliku akcionarskog kapitala, Nemačka je na čelu sa 10.1 procenata, a nakon nje su Slovenija i Austrija sa po 5.7 procenata, Švajcarska, Turska i Ujedninjeno Kraljevtsvo imaju jedno učešće od oko 4 procenata svak, dok Albanija ima učešće od 2.2 procenata, a nakon njih su druge zemlje sa manjim učešćem.

Obaveze u okviru portfolio investicija u obliku hartija od vrednosti kapitala, koje uglavnom pripadaju domaćim bankama, ostaju na niskom nivou (0.5 miliona evra) zbog toga što je razvoj tržišta kapitala još uvek u početnim fazama.

-4,000

-3,500

-3,000

-2,500

-2,000

-1,500

-1,000

-500

0

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Druge investicije

Portfolio investicije

Grafikon 96. Obaveze prema vanjskom sektoru po instrumentima, u milionima evra

izvor: CBK (2013)

-3,000

-2,500

-2,000

-1,500

-1,000

-500

0

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Akcionarski kapital Medjukompanijske pozajmice

Grafikon 97. DSI po akcionarskom kapitalui pozajmicama, u milionima evra

Izvor: CBK (2013)


86 |

3.4.3.2 Spoljni dug

Spoljni dug Kosova, kojeg čine privatni dug i javni dug31, je na kraju 2012.godine dostigao na 1.5 miliarde evra štoje za 6.4 procenata vise nego u 2011.godini. Ekonomija Kosova ima najniži nivo u regionu što se tiče dužničkog opterećenja. Kao procenat DBP-a, spoljni bruto dug je na kraju 2012.godine dostigao na 31.2 procenata od 29.9 procenata koliko je bio na kraju 2011.godine (Grafikon 98). Kosovo sotji dobro u poredjenju sa drugim zemljama regiona i zbog činjenice da javni dug ima jedno nisko učešće u ukupnom bruto spoljnom dugu (401.4 miliona evra ili 26.4 procenata bruto vanjskog duga). Kao procenat DBP-a, javni dug je na kraju 2012.godine bio samo 8.3 procenata. Sa druge strane, privatni dug koji je dostigao na 1.1 miliarde evra čini 73.6 procenata bruto spoljnog duga.

Najveći deo spoljnog duga pripada obliku pozajmica izmedju kompanija u okviru DSI-a (Grafikon99). Samim tim, strane kompanije koje operiraju na Kosovu imaju obaveze prema spoljnom sektoru od 589.7 miliona evra ili 38.9 procenata ukupnog spoljnog duga. Direktni investitori iz Slovenije i Turske su dali najviše kredita svojim preduzećima koja upražnjavaju poslovanja na Kosovu, sa 25.6 odnosno 13.2 procenata ukupnih kredita izmedju kompanija, a nakon njih je Švajcarska i Albanija sa 3.0 odnosno 2.6 procenata, itd.

Sa značajnim učešćem u ukupnom spoljnom dugu Kosova su i drugi sektori’32 (350.9 miliona evra ili 23.1 procenata spoljnog duga). Dužničkim akcijama drugih sektora dominiraju tržišni krediti (56.9 procenata), dok su preostali deo drugi krediti (43.1 procenat). Najglavniji deo dugova drugih sektora je kratkoročni dug (90.5 procenata), dok je drugi deo dugoročni dug (9.5 procenata).

Spoljni dug vlade u vrednosti od 336.5 miliona evra je uglavnom bio nasledjeni dug što podrazumeva da je to dugoročni dug i čini 22.2 procenata bruto spoljnog duga. Dug vlade pripada uglavnom Svetskoj banci (66.4 procenata), dok je preostali deo za MMF (33.6 procenata). Porast duga vlade od 32.7 procenata u 2012.godini u poredjenju sa 2011.godinom, se uglavnom pripisuje kreditu iz MMF-a u okviru programa Stand-by-Aranžmana.

31 У оквиру јавног дуга укључује владе и централне банке, док приватни дуг обухвата кредите између компанија из IHDI, банкарство, као и других сектора. 32

U ovkiru drugih sektora spadaju: penzioni fondovi, finansijski pomagači, osiguravajuće kompanije, nevladnie organizacije, privatne kompanije i

indivudualci.

14.3 17.9

28.6

31.4 29.9 31.2

14.0

19.0

24.0

29.0

34.0

39.0

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Privatno Javno

Ukupno Ukupno (% UBP-a, d. stub)

Grafikon 98. Bruto spoljni dug, u milionima evra

izvor: CBK (2013)

0

500

1,000

1,500

2,000

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Monetarni autoritetBankarski sistemVladaDrugi sektori

Grafikon 99. Spoljni bruto dug po sektorima, u milionima evra

Izvor: CBK (2013)


| 87

Akcije bruto vasnjskog duga bankarskog sistema su na kraju 2012.godine bile 175.6 miliona evra ili 11.6 procenata ukupnog spoljnog duga. Ovaj dug je kratkoročan i najveći deo njega čine depoziti nerezidenata sa 68.6 procenata, a njih slede krediti sa 28.6 procenata i druge obaveze sa 2.8 procenata. Sa najmanjim učešćem u ukupnom spoljnom dugu je Centralna Banka (65.0 miliona evra ili 4.3 procenata ukupnog spoljnog duga). Obaveze Centralne Bake su uglavnom prema akcijama raspodeljenja Posebnih prava povlačenja (engleski: SDR) od MMF-a.

Ekonomija Kosova sa svojim fondovima koji su investirani van zemlje (sredstva privatizacije, sredstva KTPŠ-a), je veoma aktivna na medjunarodnim finansijskim tržištima, stoga, izuzev bruto spoljnog duga, za ocenjivanje postojanosti spoljne pozicije veoma je važno da se analizira i neto spoljni dug. Kosovo je na kraju 2012.godine imalo jednu kreditnu poziciju od 875.5 miliona evra što znači da je dug spoljnjog sektora prema ekonomiji Kosova (2.4 miliarde evra) veći od duga ekonomije Kosova prema vanjskom sektoru (1.5 miliarde evra).

Svi sektori imaju kreditnu poziciju prema spoljnom sektoru izuzev vlade i medjukompanijskih pozajmica (Grafikon 100). ‘Drugi sektori’ imaju najveću kreditnu poziciju od 831.9 miliona evra a njih prati Centralna Banka sa 511.8 miliona evra i komercijalne bake sa 458.0 miliona evra. Sa druge strane, dugovna pozicija vlade i medjukompanijske pozajmic od 336.5 odnosno 589.7 miliona evra je ista sa njihovim bruto dugovanjima zato što ova dva sektora nemaju investirana sredstva vani.

-800

-400

0

400

800

1,200

1,600

Vanjska sredstva u duznickim instrumentima Bruto spoljni dug Neto spoljni dug

Grafikon 100. Neto spoljni dug po sektorima, u milionima evra

izvor: CBK (2013)


88 |

4. Supervizija Finansijskih institucija

4.1. Licenciranje i regulativa

4.1.1. Licenciranje

Kriterijumi i uslovi da bi se dobila licenca za izvršavanje bankarskih i finansijskih radnji od strane banaka i drugih finansijskih institucija u Republici Kosovo su odredjeni u Zakonu Centralne Banke Republike Kosova Br. 03/ L-209 i drugim podzakonskim aktima usvojenim od strane CBK-a.

Kriterijumi licenciranja odredjeni ovim zakonskim propisima, imaju za cilj osiguranje jednog pravilnog i regulisanog finansijskog tržišta uz pomoć procesa uradjenog na bazi principa pravde, pravičnosti i jednakosti. Uslovi i kriterijumi licenciranja imaju supervizioni karakter i nemaju za cilj postavljanje barijera prema investitorima, bilo da su oni unutrašnji ili vanjski.

Strategija CBK-a u oblasti licenciranja finansijskih institucija se fokusira na privlačenje investitora koji imaju dobro finansijsko stanje, koji ispunjavaju potrebne etičke i profesionalne kriterijume i koji su pogodni za akcionare i menadžment i sposobni su da upravljaju promišljeno tokom pristupa razvoja biznisa da bi odbranili interese klijenata, doprinoseći na ovaj način jačanju finansijskog sistema i povećanju verovanja u sistem.

Departamn licenciranja i regulisanja, ima za cilj kompletiranje pravnog okvira finansijske supervizije u skladu sa direktivama Evropske Unije i najboljim medjunarodnim praksama kao što su predstavljene u “Osnovnim principima efektivne bankarske supervizije” objavljeni od strane Banke za medjunarodno poravnanje (engleski: Bank for International Settlements- BIS), kao i po Osnovnim principima efektivne supervizije osiguranja koji su objavljeni od Medjunarodnog udruženja za supervizore osiguranja (engleski: International Association of Insurance Supervisors- IAIS). U izvršavanju ove misije direkcija za licenciranje je odgovorna za prijem, pregled i preporuke za prijave institucija koje traže licenciranje odnosno registraciju da bi radili na Kosovu, kao što su komercijalne banke, osiguravajuće kompanije i preduzetnici osigurnja, penzioni fondovi kao i sve druge nebankarske institucije. Aktivnost licenciranja finansijske supervizije tokom 2012.godine uglavnom uključuje:

- Odobravanje licenciranja za jednu filijalu strane banke;

- Odobravanje dva (2) zahteva banaka za promene u osnivačkim aktima i statutu;

- Odobravanje dva (2) zahteva za raspodelu dividende;

- Odobravanje jednog zahteva osiguravajuće kompanije za prenos iz filijale u nezavisno udruženje;

- Odobravanje trideset sedam (37) zahteva za imenovaje administratora, visokog menadžmenta i unutrašnjih revizora banaka i mikrofinansijskih institucija kao i osiguravajućih kompanija;

- Odobravanje osamdesetpet (85) zahteva za otvaranje novih filijala i promenu mesta filijala banaka, osiguravajućih kompanija i drugih finansijskihi institucija na Kosovu;

- Odobravanje četiri(4) zahteva za dodavanje radnji i proizvoda osiguranja;

- Odobravanje šezdesetosam (68) zahteva za agente osiguravajućih kompanija;

- Odobravanje registracije jedne menjačnice;


| 89

- Povlačenje registracije za dve (2) mikrofinansijske institucije;

- Odbijanje dva (2) zahteva za članove upravnog odbora kompanija i posrednika osiguranja;

- Odbijanje devet (9) zahteva agenata osiguravajućih kompanija.

- Suspenzija licence jednom procenjivaču šteta.

U slučajevima odobravanja administratora banaka, dvadesetjedan (21) od njih je za članove upravnih odbora banke, jedan (1) slučaj je za članove revizionog komiteta, i osam (8) slučaja za direktore i zamenike generalnih direktora banaka i mikrofinansijskih institucija, kao i sedam (7) za visoki menadžment banaka, dok je, kod osiguranja, osam (8) od njih za članove upravnih odbora osiguravajućih komanija i posrednika osiguranja, pet (5) slučaja su za direktore i zamenike generalnih direktora kompanija i posrednika osiguranja, četiri (4) slučaja za unutrašnje revizore, šesnaest (16) slučaja za srednji menadžment kompanija i posrednika osiguranja.

Banke i osiguravajuće kompanije su konstantno radile na proširenju njihovih aktivnosti u pravcu diversifikacije bankarskih i osiguravajućih proizvoda pružajući veći broj mogućnosti investicija i više izbora za svoje klijente. Tokom 2012.godine je primljena samo jedna prijava za osnivanje banke, ali je bilo interesovanja od spoljnih investitora radi prijave za banku ili filijalu banke.

Na bankarskom tržištu je tokom 2011.godine bilo devet (9) banaka sa 310 filijala i ekspozitura, dok je na osiguravajućem tržištu bilo trinaest (13) osiguravajućih kompanija - deset (10) neživotnih osiguravajućih kompanija i tri (3) kompanije za osiguranje života. Tokom 2012.godine je primljena jedna aplikacija za osnivanje posrednika osiguranja.

Izvršni Odvor CBK-a je tokom 2012.godine odobrio konačnu licencu filijali strane banke, Turkiye Is Bankasi, nga Turqia .

U oblasti penzija su nastavili da rade dva penziona fonda: obavezni penzioni fond – Trust penzione štednje Kosova (“Trust”) i fond individualnih penzija - Slovenačko- Kosovski fond. Tabela 10. Broj banaka, osiguravajućih kompanija i penzionih fondova 2010-2012

izvor: CBK (2013)

Mikrofinansijske institucije i nebankarske finansijske institucije. Na kraju 2012.godine na Kosovu je radilo petnaest (15) mikrofinansijkih institucija i pet (5) nebankarskih finansijskih institucija sa aktivnostima davanja kredita. U skladu sa zahtevima pravnog okvira iz razloga ne početka sa radom finansijske institucije, Izvršni Odbor je povukao registraciju dve (2) mikrofinansijske institucije: “Agro Invest” (Mala Kruša, Prizren) i “Fundway Mortgage” (Prisština).

Posrednici osiguranja. Na kraju 2012.godine su radila 3 posrednika osiguranja.

Kancelarije za razmenu valuta i kancelarije za transfer novca. Tokom 2012.godine Izvršni Odbor CBK-a je odobrio dodatne aktivnosti transfera novca za nebankarsku fiinansijsku instituciju “DMTH sh.p.k” , kao i registrovanje nebankarske finansijske institucije “ Capital”

Opis 2010 2011 2012

Banka 8 8 9

Kompanije osiguranja 12 13 13

Obavezni I individualni penzioni fondovi 2 2 2


90 |

(Priština) za izvršavanje aktivnosti transfera i usluga plaćanja; kao i registraciju menjačnice: “Te Bernardi” ( Klina). Na kraju 2012.godine na Kosovu je radilo tridesetjedna (31) kancelarija za razmenu valuta i pet (5) kancelarija za transfer novca. Tabela 11. Broj mikrofinansijskih institucija, nebankarskih finansijskih institucija, kancelarije za transfer novca i kancelarije za razmenu valuta 2010-2012

izvor: CBK (2013)

Tabela 12. Broj posrednika osiguranja 2010-2012

Izvor: CBK (2013)

4.1.2 Regulativa

a) Pravni okvir

Pravni okvir u oblasti regulisanja finansijske supervizije je pregledan i osvežen tokom 2012.godine, radi osiguravanja jedne efektivne finansijske supervizije u punoj skladnosti sa najboljim medjunarodnim praksama, standardima i odredbama EU-e. U svetlu značajnih dešavanja koja su okaraktersala 2012.godinu vredi da se napomene i usvajanje Zakona br.04 /L-093 za banke, mikrofinansijske institucije i nebankarske finansijske institucije.

Takodje, u bliskoj saradnji i uz tehničku asistenciju od strane Departmana trezora Amerike, nastavljen je process pregledavanja i dopune nacrta sveukupnog zakona o osiguranju. Ovaj nacrt zakona uključuje i jedno visoko unapredjenje pravnog okvira za regulisanje i superviziju sektora osiguranja na Kosovu..

Kao rezultat stupanja na snagu Zakona br. 04/L-018 o “obaveznom osiguranju od autoodgovornosti”, u 2011.godini, CBK je zajedno sa industrijom osiguranja i drugim relevantnim akterima osnovala Kosovski Biro Osiguranja (KBO) i predala je aplikaciju za učlanjenje Kosova u Medjunarodnom sistemu zelenog kartona. Tokom 2012.godine nastavili su se pokušaji industrije osiguranja na Kosovu da se nadje jedan model predstavljanja u Medjunarodnom sistemu zelenog kartona.

Opis 2010 2011 2012

Mikro f inansijske institucije 13 15 14

Nebankarske f inansijske institucije -davanje kredita 4 5 4

Kancelarije za transfer novca 2 4 5

Menjacnice 26 30 31

Opis 2010 2011 2012

Agenti/operatori 679 744 631

Brokeri osiguranja 3 2 2

Podesavaci steta 1 1 1


| 91

Pravilnici bankarske supervizije

Svrha ispunjavanja relevantnih propisa za finansijsku superviziju je osiguranje i kreiranje jedne dobro regulisane okoline, bez postavljanja nepotrebnih opterećenja za korisnike finansijskih usluga.

U skladu sa novim zakonom za banke, mikrofinansijske institucije i nebankarske finansisjke institucije, tokom 2012.godinem, nastavljen je rad za ispunjavanje i finalizaciju pravilnika bankarske supervizije u skladu sa standardima Komiteta Bazela i direktiva EU-a:

2012.godina se okarakterisala finalizacijom dvadesetjednog (21) novog pravilnika banaka koja su odobrena od izvršnog odbora i Odbora CBK-a, kao što sledi:

Pravilnik za Licenciranje banaka i filijale stranih banaka,

Pravilnik za direktore i viši menadžment Banaka,

Pravilnik za otvaranje predstavničkih kancelarija unutar i van Republike Kosova ,

Pravilnik za otvaranje i zatvaranje unutar i van Kosova, filijala i podredjenih subjekata banaka ,

Pravilnik o adekvatnosti kapitala banaka,

Pravilnik o depozitu ekvivalentan kapitalu za filijale stranih banaka

Pravilnik o promenama na računu kapitala ,

Pravilnik o visokoj izloženosti ,

Pravilnik o transakcijama za povezane osobe i izloženosti prema radnicima ,

Pravilnik o ogranicenju holdinga pokretne i nepokretne imovine ,

Pravilnik o ogranicenju rizika aktivnosti u stranoj valuti ,

Pravilnik o upravljanju kreditnim rizikom ,

Pravilnik o upravljanju rizikom likvidnosti,

Pravilnik o upravljanju operativnim rizikom ,

Pravilnik o konsolidovanoj superviziji grupe banaka,

Pravilnik o spajanjima i akviziciji banaka,

Pravilnik o izveštavanju banaka kod CBK,

Pravilnik o objavljivanju informacija od strane banaka ,

Pravilnik o vanjskoj reviziji banaka,

Pravilnik o unutrašnjoj kontrolli i unutrašnjoj reviziji, kao i

Pravilnik o efektivnoj kamatnoj stopi zahtevima o obelodanjenju.

Odgovarajuće komisije koje su osnovane za pregled pravnog okvira i pripremu novih pravilnika supervizije, rade i na nacrtu pravilnika za mikrofinansijske institucije i nebankarske finansijske institucije kao i na su-finalizaciji nacrta novog zakona za opšte osiguranje i odgovarajućih pravilnika za osiguranje


92 |

2013.godina će biti godina nastavka konsolidacije pravnog okvira za superviziju banaka MFI-a, NBFI-a i kompanija osiguranja i penzionih fondova u skladu sa novim zakonomima o bankama i istovremeno kreriranju novog pravnog okvira koji odražava potrebe i zahteve identifikovane tokom jednog trinaestogodišnjeg perioda postojanja bankarske supervizije na Kosovu.

Pravilnici supervizije osiguranja

Tokom 2012.godine, nastavljen je posao na pripremi drugih podzakonskih akata koji su predvidjeni Zakonom Br. 04/L-018 o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti. Izvršni odbor kao i kasnije Odbor CBK-a su usvojili sledeće pravinike;

Pravilnik o implementaciji sistema Bonus Malus,

Pravilnik o opštim uslovima polise osiguranja od autoodgovornosti,

Pravilnik o procedurama tretiranja zahteva o kompenzaciji štete,

Pravilnik o načinu održavanja i korišćenja aktive fonda kompenzacije Kosovskog Biroa Osiguranja,

Pravilnik o odredjivanju standarda izveštavanja i supervizije Kosovskog Biroa Osiguranja, kao i

Pravilnik o odredjivanju standarda i oblika izveštavanja Kosovskog Biroa Osiguranja i Kompanija Osiguranja.

c) Lista finansijskih institucija i broj njihovih filijala/predstavništava, na kraju 2012.godine

Tabela 13. Komercijalne Banke

izvor: CBK (2013)

Br. Ime Filijale/postojeca predstavnistva

1 ProCredit Bank 68

2 Raiffeisen Bank Kosovo J.S.C. 50

3 NLB Prishtina sh.a 51

4 Banka për Biznes 41

5 Banka Ekonomike 44

6 TEB sh.a 23

7 Banka Kombetare Tregtare – Dega Kosovë 24

8 Komercijalna Banka – Dega Mitrovicë 8

9 Turkiye Is bankasi - Dega Prishtinë 1

Ukupno 310

Komercijalne Banke


| 93

Tabela 14. Osiguravajuće kompaije

Izvor: CBK (2013)

Tabela 15. Mikrofinansisjke institucije

Izvor: CBK (2013)


1 Dardania 31

2 Illyria 48

3 Kosova e Re 34

4 Siguria 37

5 Insig 32

6 Sigma 39

7 Sigal 44

8 Croatia Sigurimi 23

9 Sigkos 25

10 Graw e Elsig 38

11 Illyria Life 1

12 Graw e Kosova 1

13 Sigal Life Uniqa Group Austria 1

Ukupno 354

Kompanije osiguranja


1 Finca 21

2 KEP 34

3 KGMAMF-Grameen 4

4 AFK 12

5 Besëlidhja 11

6 KRK 15

7 Mështekna 1

8 Qelim Kosovë 1

9 KosInvest 6

10 Start 2

11 Perspektiva 4 1

12 KAD 1

13 ACP 1

14 Timi Invest 1

15 Ukupno 111

Mikrofinansijske institucije


94 |

Tabela 16. Nebankarske finansisjke institucije

Izvor: CBK (2013)

Tabela 17. Kancelarije za transfer novca

Izvor: CBK (2013)

Tabela 18. Posrednici osiguranja

Izvor: CBK (2013)


1 Crimson Finance Fund 1

2 Lesna 9

3 Raiffeisen Leasing 1

4 Factor Leasing 1

5 Ukupno 12

Nebankarske finansijske institucije

1 UFP (pod-agent) 175

2 DMTH (pod-agent) 113

3 Vllesa Co 23

4 KLM Enterprise 1

5 Capital 1

Ukupno 313

Kancelarije za transfer novca



1 WVP Sh.p.k 1

2 Risk Sh.p.k 1

3 Ansiia Sh.p.k 1

Ukupno 3

Posrednici osiguranja


| 95

Tabela 19. Kancelarije za razmenu valuta

Izvor: CBK (2013)

4.2. Bankarska supervizija

4.2.1. Bankarski sektor – opšte karakteristike

Tokom 2012.godine bankarski sistem Kosova je nastavio sa rastom kao i sa čuvanjem postojanosti komponenata koje čine likvidnost, profitabilnost i kapital. Ukupna vrednost sredstava bankarskog sistema je dostigla 2.641 milijarde evra, beležeći godišnji porast od oko 138.6 miliona evra ili 5.5 procenata za razliku od nivoa porasta iz predhodne godine od 176.0 miliona evra ili 7.6 procenata. Istovremeno, kreditni portfolio je pokazao jedan značajno slabiji porast u poredjenju sa predhodnom godinom, odnosno sa 66.1 miliona evra ili za 3.9 procenata u

Br. Ime

1 Euro Cufa

2 NBS 1

3 Monedha 1

4 Euro 1

5 Euro Këmbimi 1

6 Euro Eki 1

7 Gipa 1

8 Xeni 1

9 Agimi 1

10 Indriti 1

11 Agoni 1

12 Ximi 1

13 Beni 1

14 Prizreni 1

15 Valuta 1

16 Edona 1

17 Ebani 1

18 Te Gazi 1

19 Hamza 1

20 Veli 1

21 Mena 1

22 Sara 1

23 Kujtimi 1

24 Adis 1

25 Aral 1

26 Ismeti 1

27 Kemi 1

28 Safeti 1

29 Yllka 1

30 Mani 1

31 Bernardi 1

Ukupno 31

Menjacnice

Filijale/postojeca predstavnistva


96 |

poredjenju sa porastom od 240.2 miliona evra ili 16.7 procenata, zabeleženog tokom 2011.godine. Struktura sredstava se i dalje uglavnom finansira od depozita i dalje je koncentrisana na aktivnosti davanja kredita.

Dinamika porasta se okarakterisala konstantnom konsolidacijom sistema, odnosno porastom veličine manjih banaka i filijala stranih banaka, kao i blagom padu veličina velikih banaka, iako nije bilo promena u ukupnom broju banaka. U 2012.godini Turkiye Is Bank je licencirana od strane CBK-a da radi kao strana filijala Turkiye Is Bankasi iz Turske, koja je počela sa bankarskim operacijama i aktivnostima na kraju decembra 2012.godine.

Grupa malih banaka (G2)33 je dala glavni doprinos u porastu ukupnih sredstava sektora sa oko 91.5 miliona evra ili 3.7 procenata, a nju prati grupa filijala stranih banaka (G3)34 sa oko 51.9 miliona evra ili 2.0 procenata, dok je grupa velikih banaka (G1)35 zabeležila pad ukupnih sredstava sa oko 4.8 miliona evra ili 0.2 procenata. Nakon ovih promena, učešće malih banaka (G2) u okviru bankarskog sektora se povećalo na 22.0 procenata u 2012.godiniod 19.5 procenata koliko je bilo u 2011.godini. Slično, učešće filijala stranih banaka (G3) se povećalo na 8.7 procenata od 7.2 procenata. Nasuprot tome, učešće velikih banaka je palo na 69.3 procenata od 73.3 procenata.

Gore navedene promene u okviru bankarskog sektora povećavaju medjubankarsku konkurenciju, dodajući težinu malih banaka i filijala stranih banaka koje rade na Kosovu. Konstantan porast aktivnosti malih banaka i filijala stranih banaka je imao uticaja na opadajući trend stepena koncentrisanosti koji se ocenjuje da je relativno visok. Tri najveće banke u bankarskom sektoru Kosova upravljaju sa oko 69.3 procenata ukupnih sredstava bankarskog sektora, a koje su tokom predhodne godinie upravljale sa oko 73.3 procenata. Ovim promenama se tokom godine prilagodila i aktivnost supervizije, dodavajući fokus monitoringa finansijskom učinku i češćim ispitivanjima u grupama-banaka sa bržim ritmom porasta i sveukupnim profilisanjem velikih banaka uzimajući za osnov i analizu konsolidovane finansijske postojanosti grupe kojima pripadaju.

Sredstva i depoziti – trendovi i tokovi

U toku 2012 bankarski sistem je okarakterisan niskom stopom ukupnog povećanja sredstava sa 5.5% u odnosu na povećanje 7.6% u toku 2011. god.

Struktura sredstava bankarskog sistema je na istom nivou kao i u predhodnom periodu predhodne godine i predstavlja glavni razvoj kao sto je:

„Gotovina i stanje CBK-e“ zabeležila rast od 87.2 miliona evra ili 26.3% odnosno gotovina se povećala za 13.1 miliona evra ili 11.7% , stanje sa CBK-om za 74.1 miliona evra ili 33.7%. istovremeno pozicija „gotovina i stanje CBK-e“ karakteriše se povećanjem u odnosu na ostale položaje u sklopu ukupnih sredstava bankarskog sektora, povećanjem njegovog učešća u svim sredstvima sa 15.8% od 13.2% koliko je to iznosilo u prošloj godini. To, kao rezultat praćenja pažljivije politike od strane banaka i akordiranjem novih kredita na taj način da su ojačali položaj likvidnosti.

“Zahtevi prema bankama / plasmani“ zabeležili su pad sa oko 41.6 miliona evra ili 12.6% u odnosu na prethodnu godinu koja je reflektovala padom njihovog značaja u sklopu ukupnih sredstava od 13.2% na 10.9% u 2012. god. smanjivanje plasmana je uglavnom upućeno u

33

Banke sa učešćem na tržištu od <10% ukupnih sredstava. 34

Uključuje filijale stranih banaka koje rade na Kosovu. 35

Banke sa učešćem na tržištu od >10% ukupnih sredstava.


| 97

povećanju pozicije likvidnosti banaka „Gotovina i stanje CBK-om“. CBK je i u ovoj godini imao umeren pristup u odnosu na postojeće limite ekspozitura banaka u stranim financijskim institucijama. Sa ovog aspekta, zadržan je regulatorni nivo ekspozije sa kreditnim rizikom u odnosu na prvoklasni kapital. Ovaj pristup je u velikoj meri diktiran nestabilnošću globalnog i regionalnog financijskog tržišta.

„Investicije u hartijama od vrednosti“ su povećane za 55.9 miliona evra, ili 27.7%, koji se karakterišu najvećom stopom povećanja u odnosu na prethodnu godinu kada su te investicije rasle za oko 28.5 miliona evra ili 16.4%. trend bržeg povećanja hartija od vrednosti je uticao za strategijom banaka za povećanje investicija u sredstvima koje stvaraju veću stopu povratka u odnosu na plasmane u ostalim bankama. Moramo istići činjenicu da oko 60 miliona evra u komercijalnim bankama investirani su u bonovima trezora Vlade Kosova koji nosi nula rizik. Ta nova mogućnost investicij, za banke je omogućeno, s obzirom da u 2012. godini na Kosovo je počelo da funkcioniše po prvi puta tržište sa bonovima trezora. Učešće hartija od vrednosti u sklopu ukupnih sredstava je povećano sa 9.8% od 8.1% dok kvalitet je bolji sobzirom da su uglavnom vredonosni papiri centralnih vlada sa povoljnom klasifikacijom, odnosno sa visokim platežnim sposobnostima.

„Bruto krediti i lizing“ povećani su za 66.1 miliona evra ili 3.9% u toku 2012. god. u odnosu na povećanje od 240.2 miliona evra ili 16.7%. U toku 2011. god. bankarski sektor nastavlja da kreditira privredu zemlje sa povećanjem portfolija kredita vidljivo nižeg u odnosu na prethodnu godinu koja se reflektovala i opadanjem kredita u ukupnom iznosu sredstava za 62.4 na 60.4%. To je posledica pažljivog ponašanja banaka sa odobravanjem kredita, uslovljenom od opštih ekonomskih uslova u zemlji ali i od povećanje neizvršenih kredita, što je uticalo da se banke okrenu kvalitativnom kreditiranju a ne samo povećanju obima. Financijsko posredništvo u bankarskom sektoru posebno kreditne aktivnosti, su značajna komponenta za podržavanje ekonomske aktivnosti. Isto tako nedovoljna likvidnost i bolje finansijsko stanje banaka, su omogućili njihovu sposobnost za povećanje nivoa izdavanja kredita.

U analizi ukupnih kredita prema privrednim sektorima primećujemo da kreditna aktivnost nastavlja da bude orijentisana prema trgovini koja ima i najveću težinu u ukupnim kreditima i zauzima oko 35.7% na kraju 2012. god. od 36.2% u 2011 god. što se tiče kreditiranja pojedinaca (pojedinačni potrošački krediti) u decembru 2012 iznose 29.1% ili 0.2 posto u odnosu na iznos koji je uporedjen u 2011. god. isto tako povećanje učešća u ukupnim kreditima u bankarskim sistemima su zabeležili krediti za rudnike 0.9% od 1.0%, za tu proizvodnju 7.0% od 7.1%, krediti za usluge, turizam i hotelijerstvo na 7.4 od 7.5%, krediti za poljoprivredu, u poređenju sa prethodnom godinom lagano su povećali učešće za 0.1 % njihovog učešća koja nastavlja da bude veoma mala u ukupnim kreditima u odnosu na privredu zemlje sa 2.5%.

Iako je evidentno opadanje kvaliteta kredita u toku 2012. god. neizvrseni krediti nastavljaju da budu kontrolisani i pokriveni na zadovoljavajućem nivou sa provizijama za gubitake od kredita. U nastavku su opisane razlike u kategorijama kvalitete kreditnog portfolija.

Krediti sa zakašnjenjima 36 od sveukupnih kredita“ povećani su sa 10.3 iz prošle na 13.0% u aktuelnoj godini.

„Krediti sa problemima 37 u odnosu na sve kredite“ sa 8.5% na 10.0%, i „Loši krediti 38 u odnosu na sve kredite“ zabeležen je rast sa 5.9 na 7.5%. ovi tokovi u

kvalitetu kredita su uticali povećanjem rezerve za gubitke kod kredita u odnosu na prethodnu godinu za 32.4 miliona evra ili 28.3%

36

Krediti sa zakašnjenjima obuhvataju klasifikovane kredite: sa primedbama, podstandardna, sumnjive i gubitci. 37

Krediti sa problemima obuhvataju: podstandardne, sumnjive i gubitke 38

U odnosu na sve kredite obuhvataju sumnjive kredite i kredita sa gubitcima.


98 |

Tabela 20. Krediti po sektorima ekonomije

Izvor: CBK (2013)

Struktura izvora finansiranja bankarskog sektora u odnosu na isti period prethodne godine predstavlja ove glavne razvoje:

„Ukupni depoziti“ zabeležili su godišnji rast sa oko 170.1 miliona evra, ili 8.1%. Depoziti bez kamata su povećani za 49.2 miliona evra ili 9.6% dok depoziti sa kamatom su povećani za 120.8 miliona evra ili 7.6% u odnosu na prethodnu godinu.

U okviru strukture depozita bez kamata zabeležene su sledeće promene: depoziti iz banaka su se povećali za 432.0 hiljade evra ili 29.1 procenata, od individualnog sektora za 30.0 miliona evra ili 9.2 procenata kao i depoziti od preduzeća koji su zabeležili porast od oko 18.8 miliona evra ili 10.1 procenat.

Dok u sklopu strukture depozita sa kamatom zabeležene su ove izmene: depoziti od banaka su smanjeni za oko 6 miliona evra ili 71.9%, depoziti od individualnih lica su povećana za 130.9 miliona evra ili 10% dok depoziti preduzeća su smanjeni za 4.1 miliona evra ili 1.1%. najznačajniji i najizdržljiviji izvori finansiranja bankarskog sistema Kosova nastavljaju biti depoziti klijenata. Na kraju 2012. god. depoziti klijenata u sektorima postižu nivo od 2.269 milijarde evra. U toku ove godine ovi depoziti su povećani i ako se primećuje lagano opadanje ritma njihovog rasta – konkretno 8.1% u odnosu na 8.7% u prethodnoj godini. Depoziti klijenata nastavljaju da održavaju svoj značaj kojeg ima njihova pozicija u sklopu svih obaveza i ekviteta akcionara. U aktuelnoj godini ovo učešće zabeležilo je oko 85.9%. Depoziti lica nastavljaju da čine glavni deo depozita klijenata bankarskog sistema sa oko 74.6% činivši isto tako glavni deo ukupnog povećanja depozita. Što se tiče koncentracije u sektorima, oko 67.7% depozita klijenata je koncentrisano u 3 najveće banke sektora, cifra za 5.3 tačke postotka niža u odnosu na prethodnu godinu, što dokazuje o poboljšanju odnosa koncentrisanja u tri najveće banke.

Ekvitet akcionara“ beleži godišnji rast sa 11.0 miliona evra ili 4.3%, stopa povećanja je spora u odnosu na godinu dana ranije gde je zabeležen godišnji rast od 22.4 miliona evra ili 9.7%. Spori rast ovog je uslovljen uglavnom od raspodele dividende od 2 sektorske banke u toku 2012. kao i u nižoj stopi povecanja dobiti u toku 2012. u odnosu na 2011. god. Raspodeljeni iznos dividende u bankarskom sistemu u 2012. god. iznosi 32 miliona evra, od kojih 15 miliona su rekapitalizovani. Shodno tome, učešće „ekviteta akcionara“ u ukupnim sredstvima bankarskog sistema na kraju

Hiljada evra Ucesce (%) Hiljada evra Ucesce (%)

Krediti za poljoprivredu 40,489.3 2.4% 43,508.7 2.5%

Rudarstvo 17,227.1 1.0% 16,004.6 0.9%

Proizvodnja 119,594.9 7.1% 122,020.5 7.0%

Energija 23,675.3 1.4% 24,712.0 1.4%

Usluge, turizam, hotelijerstvo, restorani 125,239.4 7.5% 128,301.3 7.4%

Komunikacija 2,467.8 0.1% 3,725.4 0.2%

Trgovina 606,972.1 36.2% 622,510.1 35.7%

Finansijske usluge (razlicite od zahteva ka bankama) 5,065.9 0.3% 17,907.4 1.0%

Nekretnine.-izgradnja nekretnina 135,649.5 8.1% 153,278.4 8.8%

Individualni krediti za domacinstvo, porodicu & drugi personalni troskovi (potrosacki krediti)

484,929.9 28.9% 507,583.6 29.1%

Drugi krediti 114,269.9 6.8% 102,083.1 5.9%

Lizing 0.0 0.0% 0.0 0.0%

Ukupno kredita I lizing 1,675,581 100% 1,741,635 100%

2011 2012Opis


| 99

2012. god. je opao na 10.0% sa 10.1% koliko je iznosilo u decembru 2011. god. Ipak ovaj pokazatelj nastavlja da evidentira osetljivu veću stopu u odnosu na regulativni zahtev CBK-a koja zahteva da banke održavaju minimalni nivo od 7.0% 39.

Regulativni kapital – povoljnost i trend

Ukupni regulativni kapital 40 u bankarskom sistemu u 2012 god. u odnosu na 2011 god. je okarakterisan trendom opadanja. Ukupna vrednost regulativnog kapitala izveštava se sa 277. 1 miliona evra, što predstavlja godišnje opadanje u iznosu od 20.8 miliona evra ili 7% u ovoj izmeni regulativnog kapitala, poseban uticaj je bio od sprovođenja Zakona o bankama, mikro-financijskih i financijskih ne bankarskih institucijama. U nastavku Zakon o bankama. Kao i izmena bankarske regulative. Isto tako u 2012 .god. dve banke su raspodelile dividendu od svojih profita zadržanih u iznosu od 32. miliona evra, od kojih je 15 miliona evra rekapitalizacija. Ipak u bankarskom sektoru evidentno je bilo i povećanje svezeg kapitala od akcionara banaka sa oko 8.5 miliona evra u toku 2012. god. značaj ovog razvoja, je pokazatelj spremnosti akcionara za podršku bankarske aktivnosti. Kao što je predstavljeno u donjoj tabeli, akcionarski kapital (uplaćen) nastavlja da bude značajni elemenat ekviteta akcionara, koji je u 2012. god. beležio rast od 23.5 miliona evra ili 13.3%. Neto profit sektora zabeležio je nivo od 18.6 miliona evra koji izgleda da je niži od prošlogodišnjeg za 15.9 miliona evra ili 46.0%.

Tabela 21. Struktura regulativnog kapitala i tok njegovih komponenti

izvor: CBK (2013)

Prvorazredni kapital bankarskog sistema čini glavnu komponentu regulativnog kapitala težine od 81.9%, što pokazuje regulativni kapital dobre kvalitete i održivost. Ipak u odnosu na isti period prethodne godine na kraju 2012. god. bilo je laganog opadanja za 2.0 %. Drugorazredni kapital koji je sastavljen od opštih provizija za kredite i zavisne dugove, računa se u iznosu od

39

Izveštaj leveridža je jednak sa ukupnim ekvitetom u odnosu na sva sredstva. 40

Regulativni kapital = kapital prve klase + kapital 2 klase.

Hiljada evra Ucesce (%) Hiljada evra Ucesce (%)

Kapitali (Akcionarski kapital, visak, pref.akc) 176,574 59.3% 200,074 72.2%

Rezervni fondovi 606 0.2% 853 0.3%

Dobitak (gubitak) za aktuelnu godinu 34,555 11.6% 18,649 6.7%

Nerasporedjena dobit iz predhodnih godina 41,933 14.1% 44,366 16.0%

Nematerijalna sredstva I vrednost dobre namere 3,821 1.3% 5,059 1.8%

Investicije u ekvitet drugih banaka ili kreditnih institucija

0 0.0% 333 0.1%

Pozajmice osobama koje su povezane sa bankom 0 0.0% 31,584 11.4%

Ukupno kapitala I klase 249,848 83.9% 226,967 81.9%

Opsta provizija za kredite * 16,520 5.5% 19,063 6.9%

Pref. uobicajene akcije 0 0.0% 0 0.0%

Pref. akcije sa rokom 0 0.0% 0 0.0%

Subordinarni dug 31,045 10.4% 31,045 11.2%

Drugi instrumenti 442 0.1% 0 0.0%

Ukupno kapitala II klase 48,007 16.1% 50,109 18.1%

Ukupno kapitala (I+II) 297,855 100.0% 277,076 100.0%

Opis2011 2012


100 |

50.1 miliona evra u odnosu na 48.0 miliona evra na kraju 2011. god. predstavljajući oko 18.1% regulativnog kapitala. Broj banaka sa zavisnim dugovima ostaje 2, kao i na kraju 2011 god.

Tabela 22. Pokazatelji kapitalizacije (u %)

Ivor: CBK (2013)

Pokazatelj kapitala baziran na riziku ,ukupni kapital u odnosu na sva ukupna rizicna sredstva“ kao bitan pokazatelj nadzora za 2012. god. beleži vidno opadanje u odnosu na 2011. god. odnosno sa 17.5% na 14.2%. Opadanje ovog pokazatelja uglavnom je uticano od opadanja ukupnog kapitala sa oko 208 miliona evra ili 7.0% kao i od povećanja ukupnih rizikovanih sredstava sa oko 243. 9 miliona evra ili 14.3%. U sprovođenju zakona o bankama, regulativni kapital je smanjen za iznos kredita izdat licima povezanih sa bankama i ostalih zahteva u vezi merenja rizicnih sredstava u operacionalnom riziku. Iznos ličnih kredita koji su povezani sa bankom na kraju 2012. god. evidentira nivo od 31.6 miliona evra, dok pretpostavljen iznos sredstava o operacionalnom riziku je oko 179.5 miliona evra. Ipak izvestaj kapitala baziran na riziku vidno prelazi minimalni nivo regulatora od 12%. Kredit neto sa problemima kapitali prve klase računa se 19.8% od 17.7% koliko je iznosio na kraju prethodne godine. Rast ovog pokazatelja je sled opadanja prvoklasnog kapitala sa jedne i povećanje problematičnih neto kredita sa druge strane. Kao što je potencirano, opadanje prvo razrednog kapitala je rezultat sprovođenja Zakona o bankama i izmene bankarskih regulativa.

Izveštaj ekviteta akcionara u odnosu na ukupna sredstva, kao i indikator nivoa podrške sredstava iz ekviteta akcionara ima lagani trend opadanja. To opadanje od 10.1% na 10.0% znači da sektor finansiranja sredstava i u ovoj godini nastavlja da se više bazira na dugove. Bankarski sektor je karakterizovan i ukupnim povećanjem obaveza ubrzanim tempom, odnosno za 127.7 miliona evra ili 5.7% u odnosu na povećanje ekviteta akcionara sa 11.5 miliona ili 4.5% u odnosu na prošlu godinu. Ipak, ovaj pokazatelj nastavlja da vidno bude iznad stope regulative koja se zahteva da bude od 7,0%.

Kvalitet kredita

U 2012 god. ukupni krediti bankarskog sistema su zabeležili povećanje za 66.1 milion evra ili 3.9% koje karakteriše niža stopa povećanja u odnosu na 2011 god. u toku koje ukupno evidentirani krediti su zabeležili rast od 240.2 miliona evra ili 16.7% veći rast kredita koji se zabeležio u drugom tromesečju 2012 god. sa 59.5 miliona evra dok niži rast rezultira u prvom tromesečju 2012. sa opadanjem od 21.7 miliona evra.Na povećanje nivoa kredita su uticale u glavnom grupe malih banaka (G2) slede velike banke G1 odnosno sa 58.4 miliona evra (3.5%) i 8.6 miliona evra ili 0.5%, dok grupa ogranaka stranih banaka je evidentiralo lagan pad sa 923.000 € ili 0.1%.

Opis Decembar 2011 Mart 2012 Juni 2012 Septembar 2012 Decembar 2012

Ukupno kapitala/ ukupno sredstva pod rizikom 17.5 18.0 17.2 17.7 14.2

Ekvitet akcionara / ukupno sredstva 10.1 10.6 10.3 10.1 10.0

Problematicni krediti(neto) / Kapitali I klase 17.7 17.3 20.5 18.9 19.8


| 101

Mesečno povećanje ukupnih kredita karakteriše se nestabilnim tokom od meseca do meseca u toku 2012. god. prosečno mesečno povećanje kredita u toku 2012.god. je u iznosu od 0.3%.

Najveće mesečno povećanje se evidentira u martu 2012. od 1.5% pa april i juni sa 1.4% i 1.2%, dok je maj imao najveće opadanje kredita i rezultira je jednak sa januarom sa opadanjem od 0,9%.

Tokovi pokazuju povećanje ekspozicije bankarskog sektora u odnosu na kreditni rizik. „krediti sa problemima od ukupnih kredita“ i krediti sa neizvršenjima u ukupnom iznosu kredita“ evidentirali su povećanje od 8.5% i 5.9% u odnosu na 2011. god. na 10.0% i 7.5% u 2012. god. Opadanje kvaliteta kredita je rezultat povećanja sumnjivih kredita i kreditima sa gubicima za 8.1 milion evra ili 22.2% kao i 23.6% ili 37.9% sa jedne strane, a sa druge strane i povećanja ukupnih kredita sa nižim trendom povećanja u toku 2012. god. Ipak rezerve za gubitke od kredita pokrivaju zadovoljavajuci nivo neizvršenih kredita u iznosu od 112.4%. To podrazumeva da bankarski sektor nastavlja da potrebnom pažnjom tretira tu vrstu kredita putem adekvatnog odvajanja rezervi za gubitke od kredita. Tabela 23. Pokazatelji kvaliteta kredita (u procentima)

Izvor: CBK (2013)

U analizi kvalitete kredita po sektorima privrede nije zabeležena neka velika razlika na kraju 2012 god. upoređenjem sa krajem 2011. god. najviši nivo neizvršenih kredita nastavlja da bude kod kredita za trgovinu, čije učešće u ukupnim kreditima bankarskog sektora je povećano na 3,7% sa 3.1% koliko je iznosio u prethodnoj godini. Slično sa neizvršenim kreditima – potrošačkim kreditima je evidentirano povećanje od 0.7% na kraju 2012. god. sa 0.4 % na kraju 2011. god.

Pokazatelji Decembar 2011 Mart 2012 Juni 2012 Septembar 2012 Decembar 2012

Zakasneli krediti/ ukupno krediti 10.3 10.8 11.5 12.1 13.0

Problematicni krediti/ Ukupno krediti 8.5 8.8 9.5 9.8 10.0

Losi krediti / Ukupno krediti 5.9 5.9 6.5 7.0 7.5

Rezerve za gubitke od kredita / nekvalitetni krediti

115.6 119.6 117.3 115.0 112.4

-1.5%

-1.0%

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

Rritja (zvogëlimi) mujore e kredive

Grafikon 101. Norma mesecnog porasta (smanjenja) kredita tokom 2012.godin

Izvor: CBK (2013)


102 |

Tabela 24. Loši krediti po sektorima ekonomije

Izvor:C BK (2013)

Profitabilnost bankarskog sektora

Performanca bankarskog sektora u 2012.god. sa ugla viđenja neto dobiti prezentira se sa nižim ritmovima povećanja u odnosu na prethodnu godinu. Neto realizovani profit u toku 2012.god. je iznosio 18.6 miliona evra, bio je oko 15.9 milion evra ili 46.0% niži gde je pokazatelj za ovaj rezultat bio osetljivost povećanje provizija i gubici od kredita kao i rezultat oslabljenja kvalitete kredita. Na kraju 2012 provizije za gubitke kredita beleže nivo od 49.2 miliona evra, koji su viši u odnosu na 2011. god. za 14.1 milion evra ili 40.1%. Glavni pokazatelji profitabilnosti odnosno vraćanje prosečnih sredstava – ROAA i povratak srednjeg ekviteta ROAE-a zabeležili su pad za 1.4% i 14.3% koliko su bili u prošloj godini na 0.7% i 7.2% u aktuelnoj godini.

Tabela 25. Pokazatelji profitabilnosti (godišnji), u procentima

Izvor: CBK (2013)

Analiza pokazatelja ROAA po grupi banaka, pokazuje vidno veću rentabilnost grupe velikih banaka (G1) u odnosu na dve druge grupe (G2-G3). Pokazatelj ROAA za G1 računa se 1.4% beleživši vidno opadanje u odnosu na prethodni period od 1.8%. Banke G2 i G3. ROAA prezentiraju negativni nivo odnosno minus 0.1% (od 0.6%) i minus 2.5% od (0.2%). Marža od neto kamata (MNI )41 evidentira lagan pad od 0.3%, uz registrovanje norme od 6.1%. visok nivo pokazatelja efikasnosti 42 od 134.2% pokazuje visoku efikasnost u pokrivanju opštih troškova od neto prihoda od kamata. Profitabilnost banaka nastavlja da obezbedi glavnu i održivu podršku kapitalu.

41

MNI = neto prihodi od ikamata / prosečna profitabilna sredstva 42

Pokazatelj efikasnosti su prihodi od neto kamata/opšti troškovi

2011 2012

Ucesce (%) Ucesce (%)

Krediti za poljoprivredu 0.06 0.09

Rudarstvo 0.02 0.02

Proizvodnja 0.94 0.78

Energija 0.03 0.16

Usluge, turizam, hotelijerstvo, restorani 0.74 0.77

Komunikacija 0.00 0.01

Trgovina 3.15 3.75

Finansijske usluge (razlicite od zahteva ka bankama) 0.01 0.00

Nekretnine.-izgradnja nekretnina 0.29 1.03

Individualni krediti za domacinstvo, porodicu & drugi personalni troskovi (potrosacki krediti)

0.43 0.66

Drugi krediti 0.24 0.23

Lizing 0.00 0.00

Ukupno kredita I lizing 5.91 7.50

Opis


Povracaj u prosecnim sredstvima (ROAA) 1.4 1.4 0.9 0.9 0.7

Povracaj u prosecnom kapitalu (ROAE) 14.3 13.2 9.0 8.9 7.2

Neto margina interesa (MNI) 6.4 6.3 6.4 6.2 6.1

Neto prihodi od interesa / Ukupni troskovi 140.7 141.0 142.1 138.2 134.2


| 103

Likvidnost bankarskog sektora

Bankarski sektor u toku 2012. je okarakterisan sa zadovoljavajućom likvidnošću iako su glavni pokazatelji likvidnosti reflektovani opadajućom tendencijom u odnosu na 2011. god. „Likvidna sredstva u odnosu na ukupna sredstva“ i „likvidna sredstva u odnosu na sve depozite“ računaju se za 30.5% i 35.5% od nivoa 32.3% i 38.5% od prethodne godine. Na tendenciju opadanja ovih pokazatelja su uglavnom uticale regulativne izmene koje su stupile na snagu u decembru 2012. god. Glavni izvor finansiranja sredstava – depoziti su nastavili trend povećanja uz godišnji rast sa oko 170.1 miliona evra ili 8.1%. u finansiranju bankarske aktivnosti (u obavezama bilansa stanja), primećuje se doprinos u generisanju fondova koji je došao uglavnom od aktivnosti depozita.

Tabela 26. Pokazatelji likvidnosti (u procentima)

Izvor: CBK (2013)

Povećanje depozita u toku 2012 god. je propraćeno osetljivim niskim rastom ukupnih kredita. To rezultira kao opadanje pokazatelja kredita prema depozitu, koji je imao održiv trend u toku 2012 god. beleživši normu od 76.7% do 79.8% koliko je bilo u prethodnoj godini. Po grupama banaka ima povećanje depozita u tri grupe, odnosno sa oko 92.3 miliona evra u G2, 74.2 miliona evra u G3 i 3.6 miliona evra u G1. U toku 2012 god. sve su banke bile u potpunom skladu sa pravilnikom CBK-a kojim se definiše zahtev za minimalne rezerve banke.

Ispitivanja na licu mesta

U cilju ispunjavanja definisanih ciljeva zakona, u toku ekzaminacije banaka fokus je uglavnom bio u proceni bankarskih opasnosti sa kojima su se banke suočile a posebno kreditni rizik.

I nasuprot angažovanju osoblja iz Departmana nadzora banaka, u sklopu radne grupe za izradu bankarski pravilnika kao drugorazrednog zakonodavstva proizašlih iz Zakona o bankama, MFI-a i NBFI-a u 2012.godini, nastavljeno je sa implementacijom godišnjeg plana ispitivanja banaka koji je usvojen.

U toku 2012 god. realizovano je sveukupno 6 egzaminacija banaka od kojih dve potpuno i 4 fokusirane.

Potpune egzaminacije su imale za cilj procenu opšteg stanja banke uključujući unutrašnju kontrolu, usklađenost sa pravilima i pravilnicima CBK-a, bankarskim praksama, procenu kapitala, kvalitet sredstava, procenu politika i procedura, menadžment, dobit, likvidnost i osetljivost prema rizika tržišta. Isto tako, potpuna egzaminacija je uključila i procenu prilagođenosti funkcije sprečavanja pranja novca kao i procenu informativne tehnologije. U određenim slučajevima kada od rezultata egzaminacije je ocenjeno da se banci izdaje memorandum o razumevanju od CBK-a u toku egzaminacije je praćeno i sprovođenje memoranduma o razumevanju od banaka prema definisanim vremenskim rokovima.


Krediti / Depoziti 79.8 81.3 83.3 78.7 76.7

Likvidna sredstva / Ukupna sredstva 32.3 31.2 29.4 33.7 30.5

Likvidna sredstva / Ukupno depozita 38.5 37.1 34.7 39.6 35.5

Likvidna sredstva / |Ukupno obaveza 36.2 34.9 32.8 37.5 33.9


104 |

Dok, fokusirane egzaminacije su imale za cilj praćenje realizacije preporuka sa prethodne egzaminacije od strane CBK-a i u određenim slučajevima i praćenje sprovođenja Odluke CBK-a kao rezultat prethodne egzaminacije. Ocenjen je i proces odobravanja i administracije kredita, trend i kvalitet kredita, adekvatnost provizija o gubicima od kredita, van bilansni glasovi, krediti unutrašnjim licima. Isto tako je egzaminiran i izvor porekla deponiranih fondova klijenata u banci.

Mikro-financijski i ne bankarski sektor 43

Mikro-financijske i nebankarske kreditne institucijei u toku 2012. god. imali su ritam opadanja ukupnih sredstava. Iznos ukupnih sredstava ovog sektora je bio 108.9 miliona evra, zabeleživši godišnji pad od 13.1 milion evra ili 10.8% za razliku od nivoa godišnjeg opadanja od 2.1% u 2011. god. opadanje sredstava referiše se uglavnom smanjenjem sredstava u 2 najveće mikro-financijske institucije a to se desilo od smanjivanja pozajmica od njih u odnosu na dotične kreditore.

Ovaj sektor se karakteriše visokim stepenom koncentracije gde oko 55.2% sredstava se upravlja od četiri institucija. Ipak u 2012. god. ima opadanje stepena koncentracije u odnosu na prethodne godine u iznosu od 57.7% u 2011. i 67.4% u 2010. god.

Sredstva u ovom sektoru se uglavnom finansiraju od pozajmica koje iznose oko 65.7% i ekvitet od 34.3% ukupnih sredstava. Upoređenjem sa 2012. god. obaveze u odnosu na ukupna sredstva su opale za 1.9% odnosno u istom procentu je povećano učešće ekviteta. Obaveze u toku 2012 su imale godišnji pad od 11.0 miliona evra ili 13.3%, dok ekvitet i ukupa rast u odnosu sa ukupnim sredstvima iz prethodne godine ima godišnji pad od 2.1% odnosno 2.1 miliona evra, smanjenje reflektovano od gubitaka u 2012. god.

Aktivnosti ovih institucija nastavljaju da budu koncentrisane na kreditovnaju malih biznisa i porodičnih gazdinstava. Portfolijo ovih kredita na kraju 2012. godine je u iznosu 98.2 miliona evra i predstavlja godišnji pad od 6.4 miliona evra ili 6.3%, ali ipak u prethodnoj godini je bilo godišnje opadanje od 12,4 miliona evra ili 10.6%. isto tako od 2011 god. na 2012. god. bruto krediti su povećani u svom iznosu u sklopu ukupnih sredstva za 4,4%. U strukturi ukupnih sredstava neto krediti učestvuju sa iznosom od 91.6 miliona evra ili 84,1 procenat.

Kvalitet kredita

Pokazatelji kvalitete kredita imali su tok laganog pogoršanja u odnosu na prethodnu godinu. Odnos kredita sa problemima prema svim kreditima i odnos neizvršenih kredita u odnosu na sve kredite predstavlja se na nivou od 7.3% i 5.3%. dok na kraju 2011 god. je bilo 4.8% odnosno 3.8%. Rezerve gubitaka od kredita u odnosu na ukupne kredite kreću se na nivou od 6.8% što predstavlja rast od 1.4% u odnosu na 2011. god. U decembru 2012 god. stepen pokrivenosti ne izvršenih kredita sa rezervama gubitaka je na nivou 128.8% od 139.3% koliko je to iznosilo u prošloj godini. Takav nivo ipak predstavlja zadovoljavajući odnos pokrivenosti i podrazumeva da ovaj sektor nastavlja da pažljivo tretira tu vrstu kredita putem adekvatnih odvajanja rezervi za moguće gubitke od kredita.

43 Uključuju :

Nebankarske instituije čija je aktivnost kreditiranje – uključujući I finansisjki lizing, Agencije za transfer novca, Menjačnice


| 105

Tabela 27. Tok pokazatelja kvaliteta kredita za period 2011 – 2012

Izvor: CBK (2013)

Profitabilnost mikro - financijskog sistema

Mikro-financijski i ne bankarski sektor kreditovanja u toku 2012. je generisao neto gubitke u iznosu od 4.454 hiljada evra dok na kraju 2011 izvršenje ovog sektora je prezentovalo skromnu dobit od 704 hiljada evra.

Opšti troškovi u 2012 god. su imali sličan nivo sa 2011 god što znači da profitabilnost sektora odnosi se uglavnom na smanjivanje neto prihoda od kamata kao i povećanja provizija za gubitke od kredita, kao rezultat oslabljenja kvalitete kredita.

Glavni pokazatelji profitabilnosti evidentiraju pogoršanje u odnosu na 2011. god. povratak od prosečnih sredstava (ROAA) i od prosečnog ekviteta (ROAE) imaju negativni nivo od -0.4% i -11.8% od 0.6% odnosno 1.8% koliko je bilo u 2011. god. marža od neto kamate 44 istorijski je bila veoma visoka u ovom sektoru, ali u toku 2012. ima prosek od 12.9% za razliku od 2011. god. sa 14.5%. Nizak nivo pokazatelja efikasnosti 45 od 133.8% što pokazuje ne efikasnost u pokrivanju opštih troškova od neto prihoda od kamata.

Tabela 28. Tok pokazatelja profitabilnosti kredita za period decembar 2011 – decembar 2012

Izvor: CBK (2013)

Ispitivanja na mestu

Tokom 2012. godine izvršena su tri puna ispitivanja u mikro-finansijskim institucijama i ispitivanje fokusirano na jednu finansijsku ne-bankarsku kreditnu instituciju, kao i nastavljeno je sa praćenjem ispunjavanja nadzornih preporuka za odgovarajuće mikro-finansijske i ne-bankarske institucije. CBK u slučajevima ne transparentnosti ili ne sprovođenja odgovarajućih zahteva, preduzela je korektivne mere u odnosu na navedene institucije.

44

MNI su prihodi od neto kamata /prosečna profitabilna sredstva. 45

Pokazatelji efikasnosti su prihodi od neto kamata opšti troškovi

Pokazatelji Decembar 2011 Mart 2011 41061 Septembar 2012 Decembar 2012

Problematični krediti / Ukupno krediti 4.8 6.1 7.6 8.5 7.3

Nekvalitetni krediti / Ukupno krediti 3.8 4.8 6.4 7.0 5.3

Rezerve za gubitke od kredita /Nekvalitetni krediti

139.3 135.1 119.2 113.7 128.8

Pokazatelji Decembar 2011 Mart 2011 Jun Septembar 2012 Decembar 2012

Povraćaj od prosečnih sredstava (ROAA) 0.6 -4.4 -4.6 -4.5 -4.0

Povraćaj od prosečnog ekviteta (ROAE) 1.8 -13.8 -13.9 -13.5 -11.8

Neto margina interesa / (MNI) 15.5 12.3 12.9 12.9 13.6

Neto prihodi od interesa / Ukupni troškovi 107.3 88.7 88.3 85.5 86.8


106 |

Sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma

Shodno ciljevima tokom 2012. godine bankarsko nadgledanje je fokusirano na podizanje svesti u odnosu na privatni i javni sektor o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma SPN/SFT, poboljšanje pravne infrastrukture i strukture izveštavanja u PPP/PFT.

CBK je tokom 2012. godine nastavila da pruža doprinos za podizanje svesti privatnog i javnog sektora o SPN/SFT putem raznih prezentacija od strane stručnog osoblja Departman za bankarsko nadgledanje na okruglim stolovima, diskusijama i drugim organizovanjem u saradnji sa policijom Republike Kosova, udruženjem banaka, departmanom američkog trezora, organizacijom za sigurnost i evropsku saradnju, kao i drugim zainteresovanim stranama.

U odnosu na zakonsku infrastrukturu CBK u saradnji sa ministarstvom za finansije, jedinicom za finansijsku inteligenciju Republike Kosova, EULEX-om i uz tehničku pomoć Departmana američkog trezora, imala je ključnu ulogu u identifikaciji praznina i grešaka u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma, dekretiranog 2008. godine. Kao rezultat, zakon je, sa predloženim izmenama, usvojen u Skupštini početkom 2011. godine. Shodno ovih izmena i dopuna CBK, takođe se nalazi u procesu ponovne izrade sekundarnog zakonodavstva u oblasti SPN/SFT. Takođe, tokom godine, CBK je imala značajnu ulogu u suzbijanju pranja novca i finansiranja terorizma na Kosovu, pružajući doprinos za implementaciju Projekta protiv privrednog kriminala na Kosovu, iniciran od Evropske zajednice i Saveta Evrope. Ovaj projekat je težio jačanju institucionalnih kapaciteta u saradnji sa Savetom Evrope u oblasti SPN/SFT.

Bankarsko nadgledanje tokom 2012. godine je izvršilo opšta periodična ispitivanja u bankama, mikro-finansijskim institucijama i ne bankarskim finansijskim institucijama, sa fokusom na usaglašenost sa zakonodavstvom SPN/SFT. Tokom ovih ispitivanja evidentirano je da su gore navedene institucije avansirale neophodnu infrastrukturu u funkciji SPN/SFT; kao politike, procedure i sistem identifikacije, prepoznavanje i izveštavanje o sumnjivim transakcijama i u celini adresiranje ove osetljive oblasti, kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou.

Ipak, kao rezultat poslednjih izmena zakonskog okvira, sve institucije koje ostaju subjekt stalnog nadgledanja od CBK u redovnom kursu nadgledanja i kontrole izvan su u procesu usaglašavanja sa novim zakonskim okvirom.

Skladnost sa pravno-regulatornim okvirom-obavezne radnje

Bankarski sistem u celini je postupao u skladu sa zahtevima zakonskog i regulativnog kadra nadgledanja. Ipak, tokom ispitivanja banaka evidentirani su nedostaci u pravcu prakse upravljanja, administriranje rizika kredita, prekoračenje ograničenja kreditnog izlaganja, potpunost kapitala meren sa rizikom, kao i tačnost izveštavanja.

Tokom ispitivanja banaka, evidentirana je nesaglasnost sa regulativnim i zakonskim okvirom CBK kao: - Odbor direktora nije dovoljno nadgledao sprovođenje sledećih politika:

o Politiku menadžiranja kreditnog rizika

o Politiku operacionalnog rizika i

o Politiku menadžiranja rizika za kamatnu stopu

- Komitet za menadžiranje kreditnog rizika nije nadgledao dovoljno:


| 107

o Sprovođenje politika i procedura za davanje kredita

o Administriranje kredita, kao i nadgledanje saglasnosti sa Uredbom 1999/21 i Pravilom IX CBK

o Iznos zamene kredita, odnosno garancije za učešće na tenderu za određeni iznos meren je sa faktorima rizika od 0%, dok prema Pravilu CBK o potpunosti kapitala traži se da se direktne zamene kredita mere sa 20%.

o Prekoračenje limita, izlaganja korisnika kredita o utvrđenim limitima prema uredbi o velikim izlaganjima.

o Ne klasifikacija kredita u saglasnosti sa Pravilom IX CBK.

o Potcenjivanje provizija za gubitke od kredita, prema zahtevu Pravila IX CBK

Kao rezultat evidentiranja nesaglasnosti pojedinih banaka sa regulativnim i zakonskim okvirom, CBK je odredila prinudne mere u odnosu na pojedine banke i odredila listing oblasti koje zahtevaju pažnju odbora direktora i to:

- mere poboljšanja u formi „odluka“

- izricanje novčanih kazni ,

- pismena opomena zbog neodgovornog obavljanja dotičnih funkcija, odgovornih lica,

- zahtev za ponovnu publikaciju financijskih pregleda, na osnovu ispravka finansijskih pozicija kao rezultat ispitivanja CBK,

- Zamena aktuelnih članova odbora direktora sa novim članovima profesionalcima i u saglasnosti sa zahtevima zakona o bankama, MFI i NBFI.

- Povećanje akcionarskog kapitala, kako bi se ispunio kapital baziran na riziku na predviđenom nivou sa uredbom CBK o potpunosti kapitala,

- Ispitivanje blokiranih depozita za kredite koji kasne sa plaćanjem, kako se specifikuje sa politikama banke,

- Ponašanja svih kreditnih izlaganja, zajmoprimaoca, utvrđenim prema zakonskim i regulativnim granicama CBK,

- Ponašanje na regulativnom nivou kredita lica sklopljenim sa bankom na granici od 100% kapitala i klase utvrđene sa pravilom XX CBK,

- Ponašanje odnosa između ekviteta i ukupnih sredstava na nivou od minimuma 10% ,

- Poboljšanje sistema informisanja menadžiranja i prakse menadžiranja kreditnog rizika,

- Izrada plana za poboljšanje dobiti, analizirajući racionalizaciju rashoda drugog reda, koji zadužuju finansijsku poziciju,

- Izrada plana za smanjenje orijentisanja kreditne mogućnosti za velika izlaganja

- Osiguranje adekvatnosti kapitala, nakon ispravki izlaganja u odnosu na lica koja su povezana sa bankom,


108 |

- Osiguranje adekvatnosti kapitala, usmerenje gubitaka od operacionalnog rizika,

- Obezbeđuje saglasnost sa regulativnim kadrom na snazi, eliminišući sva evidentirana kršenja,

- Usvajanje od odbora direktora sve politike banke, kao jedini organ za izradu politike banke,

- Obezbeđivanje zdravstvenog sistema unutrašnje kontrole,

- Izrada politika operacionalnog rizika, usaglašavajući se sa specifikacijom domaćeg tržišta,

- Usvajanje kreditne strategije i obezbeđivanje plana za poboljšanje kvaliteta sredstava,

- Obezbeđivanje reprogramiranih kredita da se uradi u saglasnosti sa pravilnikom o menadžiranju kreditnog rizika.

Tok procesa likvidacije Kreditne banke u Prištini

Proces likvidacije kreditne banke je nastavljen i tokom 2012.godine i do kraja ove godine izvršena je nadoknada svega 54.10% iznosa depozita, odnosno 99.82% od broja računa depozita. Proces likvidacije je omogućen od naplate kredita. Tokom 2012.godine od kredita je fakturisano oko 501.856 evra.

Perspektiva procesa likvidacije je tesno povezana sa efikasnošću naplate kredita, sekundarne naplate od zaloga, kao i potencijalnih kupaca preostalog kreditnog portofolia.

Tabela 29. Krediti – trend prikupljanja

Izvor: CBK (2013)

Tabela 30. Depoziti – trend povraćaja

Izvor: CBK (2013)

Br. Procenat Br. Procenat

Depoziti na 13.03.2006 35,529 33,454,222

Depoziti 01.01.2012 76 15,649,497 35,453 99.79 17,804,725 53.22

Depoziti 31.12.2012 65 15,355,734 35,464 99.82 18,098,488 54.1

Opis Br.računa SumaPromena na računu Promena u sumi

Br. Procenat Br. Procenat

Krediti na 13.03.2006 28,438,587

Krediti 01.01.2012 22,497,072 5,941,515 20.89

Krediti 31.12.2012 21,789,058 6,649,529 23.38

Prikupljanje tokom 2012 501,856 501,856 1.76

Opis Br.računa SumaPromena na računu Promena u sumi


| 109

Tokom 2012. godine proces likvidacije je bio pod uticajem aktuelne situacije kvaliteta kredita, plaćanja i izvršnih procedura koje su veoma spore u sudovima. Kancelarija likvidatora je stalno bila u funkciji preduzimanja svih mera mogućih postupaka, sa ciljem da se tokom procesa likvidnosti uzme u obzir glavno načelo da proces likvidacije u svim svojim fazama bude uz maksimizaciju likvidnih sredstava na raspolaganju, u cilju maksimizacije naknade depozita i svih drugih kreditora.

Budući izazovi u procesu likvidacije, u cilju stvaranja likvidnih sredstava, putem prodaje zaloga, nakon okončanja izvršnih sudskih procedura i putem restrukturisanja kredita (na osnovu činjenice da ne postoji drugi izlaz, budući da ne postoji ni jedna potencijalna zainteresovana strana za kupovinu aktive banke), kao i u cilju naknade depozitora banke, ocenjuje se za neophodno preduzimanje sledećih mera:

- Restrukturisanje kredita ,

- Okončanje izvršnih procedura,

- Okončanje sudskog procesa u odnosu na bivše rukovodioce banke i povezane grupe,

- Objekt kapitala: uzimanje na raspolaganje objekta (naknada na ime kirije, koju aktuelno koriste domaće institucije) i prodaja ovog objekta, za koji je izvršio procenu međunarodni ekspert od 2 miliona evra,

- Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) okončanje spora sa OEBS-om pri Okružnom sudu u Prištini u vezi pretenzija KBP za naknadu u iznosu od 800.000 evra za korišćenje objekta OEBS-a.

4.3. Supervizija osiguranja

Kompanije osiguranja, struktura vlasništva

Tržište osiguranja je tokom 2012.godine nastavilo sa porastom, iako je taj porast bio u manjem ritmu nego predhodne godine. Broj i struktura kompanija osiguranja koje su vršile aktivnosti na Kosovu je ostao nepromenjen. Tokom ove godine (2012), broj osiguravajućih kompanija je bio (13), gde su deset (10) od njih nastavile da pružaju proizvode ne-životnog osiguranja, dok su tri (3) druge pružale proizvode životnog osiguranja.

Ukoliko uzmemo u obzir strukturu osiguravajućih kompanija na osnovu vlasništva tokom 2012.godine nije bilo značajnijih promena u poredjenju sa predhodnom godinom, što govori da je broj osiguravajućih komanija kao i njihova struktura vlaništva ostala ista kao i u predhodnoj godini (2011). Od ukupnog broja kompanija koje su radile na tržištu osiguranja sedam (7) kompanija je bilo u stranom vlasništvu, dve (2) kompanije sa mesovitim vlasništvom, tri (3) od njih su kompanije u kompletnom domaćem vlasništvu i jedna (1) kompanija je podredjena.

Struktura portofolia premija, broj i vrednost

Tokom 2012.godine, broj napisanih ugovora na tržištu osiguranja se povećao za 20,2% u poredjenju sa predhodnom godinom (2011). Od ukupnog broja napisanih ugovora koliko ih je bilo u 2012.godini, blizu 99,8% od njih su činili proizvodi ne-životnog osiguranja i samo 0,2% je činilo životno osiguranje.


110 |

Tabela 31. Vrednost Premije Osiguranja 2010-2012

Izvor: CBK (2013)

Vrednost zabeleženih bruto premija je okarakterizovan sa jednim porastom od oko 3,8% u poredjenju sa predhodnom godinom (videti Tabelu 1). Bruto zabeležene premije za 2012.godinu su dostigle odnos oko 71,2 mln. evra. Od ukupnog broja zabeleženih premija, blizu 97,9% premija je činilo ne-životno osiguranje, dok su samo 2,1% premija bile životno osiguranje.

Na porast tržišta osiguranja tokom 2012.godine je uglavnom uticala dinamika porasta ne-životnog osiguranja. Tržište ne-životnog osiguranja je tokom 2012.godine dostiglo sumu od oko 69,8 mln. evra ili 3,2 % više nego u poredjenju sa predhodnom godinom (2011). Osetniji porast u okviru ne-životnog osiguranja su zabeležila granična osiguranja sa dve susedne države (Srbija i Crna Gora), i po prvi put tokom 2012.godine dostiglo se da sva vozila koja su prošla u pravcu graničnih tačaka na Kosovu su platili tarifu za granično osiguranje.

Bruto zabeležene premije životnog osiguranja tokom 2012.godine su zabeležile sumu od oko 1,5 mln. evra, beležeći jedan porast od oko 0,5 mln. evra u poredjenju sa predhodnom godinom (2011). Porast životnog osiguranja tokom 2012.godine je bio direktno povezan sa ulaskom dve nove kompanije tokom kraja predhodne godine i samim tim došlo je do porasta portfolia proizvoda pruženih od ovih kompanija.

Gustina osiguranja 46

2012.godina se okarakterisala sa jednim blagim porastom na tržištu osiguranja na Kosovu. Premija po glavi stanovnika je prosečno bila 39,24 evra u poredjenju sa 37,79 evra koliko je bila u 2011.godini. Od ove sume, 38,42 evra je potrošeno za ne-životno osiguranje dok je samo 0,82 evra potrošeno za životno osiguranje.

Tokom ove godine, učešće bruto zabeleženih premija u odnosu na DBP je ostalo i dalje nisko kao rezultat usporenog porasta zableženih premija u odnosu na predhodnu godinu kao i u odnosu na normu porasta DBP-a.

Premija ne-životnog osiguranja

Bruto zabeležena premija od ne-životnog osiguranja je nastavila sa trendom porasta i tokom 2012.godine ali sa usporenim ritmom. Broj ugovora ne-životnog osiguranja je dostigao cifru od

46

Stanovništvo, Decembar 2011 www.esk.rks-gov.net

2010 2011 2012 2011/2010 2012/2011

Bruto zabelezeni primovi (ne-zivotno) 61,8 67,6 69,8 9,3% 3,2%

Bruto zabelezeni primovi (zivotno) 0,7 1,0 1,5 47,6% 42,5%

Ukupno 62,5 68,6 71,2 9,7% 3,8%

AktivitetGodina (milionima) Promena %

9.5

11.1

14.5

16.3

23.3

22.8

25.9

41.7

43.3

47.9

58.0

62.5

68.6

71.2

0 20 40 60 80

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Zabelezeni primovi Isplacene stete

Grafikon 102. Zabelezeni primovi i isplacene stete

Izvori: CBK (2013)


| 111

oko 0,7 mln. ili 20,1% više nego u predhodnoj 2011.godini. od ukupnog broja napisanih ugovora oko 84,4% su činili obavezna osiguranja dok su samo 15,6% činili dobrovoljna osiguranja.

Bruto zabeležene premije od ne-životnog osiguranja su dostige cerfu od oko 69,8 mln. evra ili 3.2% više nego u predhodnoj 2011.godini (videti. Graf. 2). Od ukupne vrednosti zabeleženih premija ne-životnog osiguranja, oko 72,7% je činilo obavezno osiguranje, dok je samo 27,3% činilo dobrovoljno osiguranje (2011: 70,1% sa 29,9%). Porast učešća obaveznog osiguranja nasuprot dobrovoljnim osiguranjima dolazi kao rezultat porasta prihoda od graničnih osiguranja na jednoj strani i pada potražnje za dobrovoljnim proizvodima sa druge strane (vidi Tabelu 2).

Vredi da se napomene da u okviru obaveznih osiguranja, u 2012.godini, primećuje se jedan blagi pad osiguranja od unutrašnje autoodgovornosti47 kao rezultat neobnavljanja ugovora od strane nosioca polisa u poredjenju sa predhodnom godinom. Ovaj nivo opadanja premija od unutrašnje autoodgovornosti i dobrovoljnih proizvoda je uticalo na osetan način na pad zabeleženih premija u poredjenju sa predhodnim godinama (vidi Graf. 4).

Tabela 32. Bruto premije ne-zivotnog osiguranja

Izvor: CBK (2013)

Obavezno osiguranje

Tokom 2012.godine, obavezno osiguranje je nastavilo sa svojom dominacijm nasuprot dobrovoljnom osiguranju, donoseći oko 73,3% prihoda od bruto zabeleženih premija na osiguravajućim tržištima (videti Graf. 3). Na ovaj porast učešća obaveznog osiguranja je uticala i dinamika porasta graničnog osiguranja koje je tokom 2012.godine zabeležilo najveći porast (videti Tabelu 33).

47

MTPL (angl: Motor Third Party Liability)

41.7 43.3

47.9

57.861.8

67.6 69.8

0.0%3.7%

10.6%

20.8%

6.9%9.3%

3.2%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

25.0%

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Grafikon 103. Zabelezeni ne-zivotni primovi

Izvor: BQK (2013)

71.0% 70.1% 72.7%

29.0% 29.9% 27.3%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012

Obavezno osiguranje Dobrovoljno osiguranje

Grafikon 104. Portofolio ne-zivotnog osiguranja

Izvor: CBK (2013)

Aktivitet 2011 (mln) 2012 (mln) Promena u % Ucesce 2011 Ucesce 2012

Obavezno osiguranje 47,4 50,7 7.1% 70,1% 72,7%

Sigurime Vullnetare 20,2 19,0 -5.7% 29,9% 27,3%

Gjithsej sigurime jo jetë 67,6 69,8 3,2% 100% 100%


112 |

Bruto zabeležene premije od osiguranja od unutrašnje autoodgovornosti su tokom 2012.godine zabeležili pad dostižući na 37,0 mln. Evra ili oko 3,1% manje nego u predhodnoj 2011.godini (videti Graf. 4). Može se reći da je ovo bila prva godina u kojoj su osiguranja od autoodgovornosti zabeležila pad.

U 2012.godini, bruto zabeležene premije od TPL+48 osiguranja su bili oko 1,2 mln. evra ili oko 1,1% više nego u predhodnoj godini (videti Tabelu 3).

Bruto zabeležene premije od graničnog osiguranja koja su podeljena u kompaniji su dostigli vrednost od oko 12,6 mln. evra ili oko 56,4% više u poredjenju sa predhodnom godinom.

Tabela 33. Obavezno osiguranje

Izvor: CBK (2013)

Dobrovoljno osiguranje

Tokom 2012.godine, dobrovoljno osiguranje je dostiglo cifru od oko 19,0 mln. evra ili 5,7% manje u poredjenju sa predhodnom 2011.godinom (videti Tabelu 4). Pad dobrovoljnim osiguranjem u poredjenju sa predhodnom godinom istovremeno govori i o padu učešća ovih proizvoda u ukupnom portfoliu zabeleženih premija tokom 2012.godine.

Na pad premija od doborvoljnog osiguranja su uglavnom uticale klase osiguranja “Opšte osiguranje” gde je u poredjenju sa predhodnom godinom zabeležen pad za 44,2%, nakon toga klasa osiguranja “Finansijski gubitak” beležeći pad za 43,4% kao i klasa osiguranja “Nesreća i zdravlje” sa padom od blizu 7,4%.

Mogu se oceniti kao dobri pokazatelji porasta premija od klase osiguranja “Požar i druge štete na vlasništvu” koje su u poredjenju sa predhodnom godinom zabeležile porast od 24,6%, klasa osiguranja “Motoristika” se povećala za 4,8% uglavnom zbog porasta osiguranja “Kasko”, dok je klasa osiguranja “Krediti i Garancije” ostala ista.

48

TPL+, Iz sporazuma o razumevanju sa Makedonijom.

12,1%

29.4 30.6 34.3

38.2 37.0

0%

4.1%

11.8%11.5%

-3.1%

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

2008 2009 2010 2011 2012

Grafikon 105. Zabelezeni primovi od Motornog TPL

Izvor: CBK (2013)

Opis 2011 (mln) 2012 (mln) Promena u % Ucesce 2011 Ucesce 2012

5. TPL 38,2 37,0 3,1% 80,6% 72,9%

6. TPL + 1,1 1,2 1,3% 2,4% 2,3%

Granicno osiguranje 8,0 12,6 56,4% 17,0% 24,8%

Ukupno 47,4 50,7 7,1% 100,0% 100,0%

Tabela 3

Izvor: CBK

Od ukuosiguranvlasništ“Motornsa 8,1%“FinansGraf. 10

Premije

Bruto zživota upredhodporast vrednos6). Poranapisanpremijapovećav

Na ovaj2012.gopremijapovezan(videti T

OsiguraOvo tržinjihovo 2012.go

Nesreće i z

Torna osigu

Požar i štet

Opšta odgo

Krediti i gar

Finansijski

Ukupno

34. Dobrovo

K (2013)

pno zabeležnja “Nesrećtvu” sa no” sa 15,6%

%, “Opšta odsijski gubit06).

e životnog os

zabeležene pu 2012.godidnom godin

od 42,5%st od 1,5 mlast je takodjnih ugovora a u sektoru žvajući tako p

j način, najvdine dostigl

a života. Nakn sa nivoom Tabelu 34).

anja života sište, iako je učešće se smdini (2011:

Opis

zdravlje

uranja

te na vlasništvu

ovornost

rancije

gubitak

oljno osigur

ženih premijća i zdravlj

19,3%, o%, “Krediti i dgovornost” ci” sa 2,8

siguranja

premije u oini, u pore

nom su im%, dostižuln. evra (vije zabeleženza 81% u pživota je ug

portfolio pon

veći porast lo cifru od kon toga do zajmodavan

su i dalje ve zabeležilo jmatra kao m 1,5%).

ranje

a dobrovoljnje” sa 48,1osiguranje garancije” sa 5,9% i % (videti

osiguranju edjenju sa

mali jedan ći jednu deti Graf.

n i u broju poredjenju saglavnom uticudjenih proi

je zabeležen1,1 mln. evolazi proizvonja, uz jedno

eoma niska edan osetnij

malo učešće i

2011

9,9

2,8

3,0

2,0

1,5

1,0

20,2

nog osiguran%, nakon t

a predhodnocalo ulazak izvoda na tr

n kod proizvvra, sa jedniod “osigurano učešće od 7

nasuprot driji porast u vi u ukupnoj

2012

9,2

3,0

3,7

1,1

1,5

0,5

19.0

CB

nja, najveći toga osigur

om godinomdve nove ko

ržištu osigur

voda osigurim učešćem nje kredita 7,1% u bruto

rugim proizvrednosti br bruto zabele

Promena u

-7,1%

4,8%

24,6%

44.2%

0,9%

43.4%

-5.7%

GodišK

specifičan danje “Požar

m. Na porasompanije naranja života.

anje Miks-ž od 76,4% uza pozajmico zabeleženi

vodima ne-žruto zabeležeeženoj prem

u % Ucesce

% 49,0

14,

% 14,6

% 10,0

7,6

% 4,7

% 100,


deo čini grur i druge š

st zabeležena kraju 2011.

života koje ju bruto zabce” koji je bim premijam

životnog osienih premij

miji čine sam

e 2011 Uces

0% 4

1% 1

6% 1

0%

6%

7%

,0% 1

2

| 113

upa klase štete na

nih bruto 1.godine,

je tokom beleženih io blisko

ma života

iguranja. a života,

mo 2,1% u

sce 2012

48,1%

15,6%

19,3%

5,9%

8,1%

2,8%

00,0%


114 |

Tabela 35. Životno osiguranje (hiljade)

* Endowment, ugovor o osiguranju života koja isplaćuje osiguranu sumu u slučaju smrti osigurane osobe i u slučaju prispeća ugovora.

izvor: CBK (2013)

Štete

Tokom 2012.godine, od osiguravajućih kompanija na Kosovu isplaćeno je oko 25,9 mln. Evra šteta bruto 49 ili 13,7% više u poredjenju sa predhodnom godinom 2011 (videti Graf. 107 i 108). Vredi da se napomene da u okviru isplaćenih šteta nisu uključene štete isplaćene od BKS50 koje su u 2012.godini dostigle vrednost od oko 4,8 mln. evra ili 13,2% više nego u predhodnoj 2011. godini.

Broj isplaćenih šteta tokom 2012.godine je bio oko 78,3 hiljada ili 6,4% više nego u poredjenju sa predhodnom godinom. Od ovog broja isplaćenih šteta, oko 75,3 hiljada šteta je plaćeno od osiguravajućih kompanija i 3,0 hiljade su plaćene od BKS.

Na porast nivoa isplaćenih šteta tokom 2012.godine najviše je uticalo plaćanje šteta na ime dibriviljnih proizvoda koji su dostigli cifru od oko 10,5 mln. evra ili 32,6% više u poredjenju sa predhodnom godinom. Glavni faktori koji su uticali na porast nivoa isplaćenih šteta kod dobrovoljnih proizvoda su bile uglavnom štete niskih frekvencija i visoke oštrine, koje su u 2012.godini u većini slučajeva pokrivene od reosiguravajuće kompanije.

49

U bruto štete nije uključen deo reosiguranja. 50

BKS – Kosovski biro osiguranja.

Opis 2011 2012 Promena u % Ucesce 2011 Ucesce 2012

Osiguranje zivota miks 921.6 1,133.2 23.0% 88.6% 76.4%

Grupno osiguranje zivota 38.2 16.7 -56.2% 3.7% 1.1%

Licne nesrece 75.7 86.6 14.4% 7.3% 5.8%

*Endow ment 5.0 40.8 716.8% 0.5% 2.8%

Term Life - 41.8 0.0% 2.8%

Osiguranje kreditora za pozajmice - 105.4 0.0% 7.1%

Drugo 0.2 58.4 30778.4% 0.0% 3.9%

Ukupno 1,040.7 1,483.0 42.5% 100.0% 100.0%

0.1

0.7

1.0

1.5

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

1.2

1.4

1.6

2009 2010 2011 2012

Grafikon 107. Zabelezeni primovi od zivotnog osiguranja 2009-2012

Izvor: CBK (2013)

14.5 16.3

23.322.8

25.9

0

5

10

15

20

25

30

2008 2009 2010 2011 2012

Grafikon 108. Bruto isplacene stete 2008-2012

Izvor: CBK (2013)


| 115

Vredi da se napomene da u okviru ovih dobrovoljnih proizvoda tokom 2012.godine, oko 51,6% isplaćenih šteta je činilo osiguranje “Nesreća i zdravlje”, 21,5% je činilo osiguranje Kasko u okviru osiguranja “Motorika”, 23,3% od osiguranja “Požar i druge štete nad imovinom” i 3,6% druga dobrovoljna osiguranja.

Nasuprot isplaćenih šteta kod dobrovoljnog osiguranja, tokom 2012.godine porast je zabeležen i kod isplaćenih šteta za obavezno osiguranje dostižući cifru od oko 15,3 mln. evra ili 3,4% više nego u predhodnoj godini. U okviru obaveznog osiguranja najveće učešće kod isplaćenih šteta je činilo osiguranje unutrašnje autoodgovornosti sa 99,4% dok je TPL+ imao samo 0,6%.

Tokom 2012.godine, vrednost isplaćenih šteta od životnog osiguranja je dostigla vrednost od 63,683 evra, dok je ova vrednost u 2011.godini bila 30,666 evra, beležeći jedno značajno povećanje.

Kosovski biro osiguranja

Kosovski biro osiguranja je utemeljen dana 07.09.2011.godine od 10 licenciranih osiguravajućih kompanija koje operiraju u Repiblici Kosovo, na osnovu zakon Br.04/L-018 o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti.

Kosovski biro osiguranja je profesionalna organizacija u ulozi pravne osobe koja je osnovana u neprofitne svrhe. Vlada Republike Kosova prepoznaje status Nacionalnog Biroa osiguranja sa neograničenim pravima, u ulozi platnog biroa i biroa tretiranja, što garantuje ispunjavanje svih obaveza iz sistema medjunarodnog kartona osiguranja.

Biro se finansira od strane njegovih članova i njegov rad se nadzire od strane Centralne Banke Kosova. U okviru Kosovskog biroa osiguranja rade Fond Kompenzacije, Granično osiguranje, Informativni centar osiguranja i zelenog kartona. Tabela 36. Isplaćene Štete

* Podaci za 2012.godinu pripadaju Kosovskom birou osiguranja (BKS), dok podaci iz dve predhosne godine, 2011 i 2010 i pripadaju ODK (Osiguravajuće druŠtvo Kosova)

Izvor: CBK (2013)

Reosiguranja

Na osnovu pravnih zahteva CBK-a prema idustriji osiguranja, od osiguravajućih kompanija se traži da tokom svojih radnji transferuju rizike preko reosiguravajućih ugovora.

Tokom 2012.godine, osiguravajuće kompanije su preuzele neke rizike koji su se ticali različitih klasi poslova počev od osiguranja nesreća i zdravlja, motornog osiguranja, osiguranje od požara i šteta nad imovinom, osiguranje roba prilikom transporta, osiguranje garancija, osiguranje od javne odgovornosti kao i prema trećim stranama od autoodgovornosti.

Tokom 2012.godine, osiguravajuće kompanije na Kosovu su ustupile premije kod reosiguranika za oko 5,9 mln. evra odnosno oko 8,5% bruto zabeleženih premija.

Više od 78,0% reosiguravajućih ugovora osiguravajućih kompanija imaju klasifikaciju od A+ do AA- ocenjeno od Standard & Poor’s, i samo 22,0% imaju klasifikaciju BBB-. Od glavnih učesika u

Aktiviteti 2010 2011 2012*

KBO 4,451,711 4,269,282 4,834,795

Fond kompenzacije 3,342,806 3,294,997 3,450,594

Granično osiguranje 1,108,905 974,285 1,384,201

% Porasta/smanjenja 0% -4% 13%


116 |

ovim programima reosiguranja možemo da napomenemo Munich Re, Hannover Re, Swiss Re itd. Reosiguravajući ugovor ispunjava pravne zahteve CBK-a

CBK je izvršavala konstantnu superviziju nadzirajući način upravljanja rizicima od strane osiguravajućih kompanija kao i poštovanje limita rizičnosti po zakonima i pravilnicima CBK-a.

Finansijska pozicija osiguravajućih kompanija

Sredstva industrije osiguranja

U 2012.godini sredstva tržita osiguranja su dostigla vrednost od 122,1 mln. evra ili 8,2% više nego u predhodnoj godini (videti Tabelu 6). Tekuća sredstva su nastavila svoju dominaciju u poredjenju sa ostalim sredstvima u okviru ukupnih sredstava sa 66,4% dok su fiksna sredstva činila 16,4% ukupnih sredstava. Zahtevi i potraživanja su zabeležili blagi porast u poredjenju sa predhodnom godinom, takodje su porast zabeležila i tehnička sredstva koje čine neisplaćeni odloženi troškovi i sredstva reosiguranja. Ukoliko izvršimo uporedjivanje sa predhodnom 2011.godinom kada su tekuća sredstva činila 65,8% a fiksna sredstva 15,3% onda vidimo da nema nekakvog naglašenija razlika u strukturi sredstava na tržištu osiguranja. Porast novca kao sredstvo na jednoj strani je rezultat dodavanja novca radi pokrivanja likvidnosti i deficita, dok je porast fiksnih sredstava na jednoj strani rezultat ponovnog ocenjivanja investicionog vlasništva koje je uradjeno tokom ove godine od strane osiguravajućih kompanija.

Obaveze i ekvitet

U 2012.godini obaveze na tržištu osiguranja su dostigle na 76,7 mln. evra ili 14,8% više nego u predhodnoj godini. Tehničke rezerver su činile 50,1% ukupnih obaveza, druge obaveze su činile 12,8 % dok su kapital i druge rezerve bile 37,2%. Tokom 2012.godine, vidi se jedan kontinuinalni rast alokacije fondova u tehničke rezerve. Kao rezultat toga, tehničke rezerve su zabeležile porast za 12,3% dok je kapital zabeležio pad od 1,4%. U okviru tehničkih rezervi, najveći porast su zabeležile rezerve za prepoznate ali neregulisane štete kao i štete koje su se desile ali se nisu prijavile (engkleski: IBNR – Incurred But Not Reported) u meri od 32,0%, Rezerve za štete koje su poznate ali nisu regulisane u meri od 20,0% kao i druge rezerve za štete u meri od 47,0% ali koje se u monetarnoj vrednosti predstavljaju kao manje.

Porast tehničkih rezervi tokom 2012.godine u direktnom odnosu sa porastom preuzetih rizika od strane kompanija je rezultat kontinuinalnog nadzora o alokaciji rezervi od strane CBK-a. Ovaj konstantni monitoring je uradjen na osnovu zakona i pravilnika na snazi u vezi sa izračunavanjem tehničkih provizija, gde su preduzete potrebne mere. Vredi da se napomene da se tokom ove godine zatražilo od vanjskog revizora jedno ocenjivanje u vezi sa adekvatnošću tehničkih provizija.

Pokazatelji finansijske performanse

U 2012.godini, industrija osiguranja na Kosovu je zabeležila pad u pokazateljima finansisjke performanse u poredjenju sa predhodnom 2011.godinom. Neto finansijski rezultat tržišta osiguranja je za 2012.godinu zabeležio gubitak u vrednosti od 3,0 mln. evra, u poredjenju sa 0,5 mln. evra neto prihoda u predhodnoj 2011.godini. Tržište životnog osiguranja i dalje ima pozitivni finansijski rezultat u vrednosti od 0,3 mln. evra, dok je tržište ne-životnog osiguranja zabeležilo gubitak u vrednosti od 3,4 mln. evra.


| 117

Na ovaj negativan rezultat za 2012.godinu je uticao u velikoj meri kombinovani odnos koji je za ovu godinu dostigao stopu od oko 115,0%. Od ovog pokazatelja vidimo da je industrija osiguranja za ovu godinu, za svaki dobijeni 1 evro potrošila 1.15 evra.

Profitabilnost tržišta osiguranja

Ukoliko imamo za osnov dva pokazatelja profitabilnosti, prosečni povraćaj u sredstvima (eng: ROAA) i prosečni porvaćaj u kapitalu (eng: ROAE), vidi se da je industrija osiguranja na Kosovu tokom 2012.godine zabeležila značajan pad u ovim pokazateljima u poredjenju sa predhodnom godinom. Prosečni povraćaj u sredstvima (ROAA) na tržištu osiguranja je zabeležio jedan trend opadanja od 0,5% koliko je bilo u 2011.godini na -2.6% u 2012.godini. takodje je jedan pad imao i odnos prosečnog povraćaja u kapitalu (ROAE) od 1,1% koliko je bilo u 2011.godini na -6,7% u 2012.godini. Ovi izveštaji su zabeležili pad kao rezultat finansijskog gubitka tokom 2012.godine.

Nivo solventnosti u industriji osiguranja

Sposobnost plaćanja (engleski: Solvency) je sposobnost jedne kompanije da pokriva svoje dugoročne obaveze. Sposobnost plaćanja se razlikuje u poredjenju sa likvidnošću koja sama govori o sposobnosti organizacije da pokrije kratkoročne obaveze. Sposobnost plaćanja (Solventnost) za osiguravajuću industriju Kosova je regulisana Pravilnikom o “Depozitu sredstava kao garanciju, dovoljnost kapitala, finansisjkog izveštavanja, menadžmenta rizika, investicija i likvidnosti “ CBK-a, koji prilikom izračunavanja solventnosti ne poznaje kao sredstva: i) 100% dugovanja premija preko 90 dana, ii) 100% pretplata i drugih nematerijalnih sredstava kao i iii) 25% odloženih neisplaćenih troškova. Kao posledica ovoga, kada od neto sredstava oduzmemo obaveze i ekvitet akcionara onda dobijemo rezultat solventnosti koji treba da bude iznad vrednosti od 600,000 evra za svaku kompaniju kao što je to odredjeno u gore navedenom pravilniku CBK-a.

Na osnovu finansijskih izveštaja iz 2012.godine, ukupna solventnost koja je izračunata za industriju osiguranja je bila 13,7 mln. evra beležeći jedan pad od 25 % u poredjenju sa predhodnom 2011.godinom.

Tabela 37. Izračunavanje minimalne margine Solventnosti (ne-životne kompanije)

izvor: CBK (2013)

Pad nivoa solventnosti u poredjenju sa predhodnom godinom je došao kao rezultat porasta neprihvatljivih sredstava na osnovu pravilnika na snazi sa jedne strane i porasta obaveza sa druge strane.

Aktivitet 2012 2012

Ukupno sredstava 102.1 110.4

Minus:neprihvatljiva sredstva -12.5 -15.5

=Neto Sredstva 89.6 94.9

Minus:Obaveze izizev neto bogatstva -65.2 -75.2

Nivo minimalne margine solventnosti 6.0 6.0

Nivo solventnosti 18.4 13.7

Pozicija solventnosti Solvent Solvent


118 |

Pokazatelji likvidnosti

Tokom 2012.godine industrija osiguranja je uopšteno pokazala postojane pokazatelja likvidnosti ali sa jednim blagim padom u poredjenju sa predhodnom godinom. Gotov novac i njegov ekvivalent u odnosu na tehničke rezerve je bio 132,6% (2011: 136,4%), dok je odnos sa ukupnim obavezama bio 105,7% (2011: 111,1%) (videti Tabelu 7). Smanjenje likvidnosti za 2012.godinu je bio rezultat trenda bržeg porasta ukupnih tehničkih rezervi u poredjenju sa predhodnom 2011.godinom.

Tabela 38. Pokazatelj likvidnosti

Izvor: CBK (2013)

Uloga DSO

Glavni cilj CBK-a je čuvanje nosioca polisa radeći uvek za izvršavanje Zakona i pravilnika CBK-a, unutar kojih industrija osiguranja izvršava svoje osiguravajuće aktivnosti redovno kompenzirajući štete za svoje klijente.

CBK preko Departmana za Superviziju osiguranja igra jednu važnu ulogu u izgradnji jednog stabilnog i efikasnog tržišta, da bi izgradili jednu adekvatnu okolinu za akcionare, potencijalne investitore i za razvijanje jedne slobodne i ispravne konkurencije.

U saglasnosti sa ovim, preduzete su potrebne mere za izvršavanje kontinuinalne supervizije osiguranja i kreiranje uslova za dalji razvoj industrije osiguranja.

Shodno tome, CBK je i tokom 2012.godine bila angažovana u adaptaciji najboljih praksi na osnovu principa Medjunarodnog udruženja supervizije osiguranja (International Association of Insurance Supervisors – IAIS) kao i supervizije na osnovu rizika, doprinoseći tako na povećanje transparentnosti operacija prema industriji osiguranja i istovremeno porast transparentnosti kompanija osiguranja prema javnosti.

Takodje, tokom 2012.godine, CBK je nastavila posao na implementaciji preporuka navedenih u izveštaju Svetske banke u vezi sa korišćenjem Osnovnih principa Osiguranja, gde je tokom 2011.godine uradjeno ocenjivanje korišćenja osnovnih principa osiguranja (ICP) od strane vanjskih eksperata Svetske Banke.

Razvoj pravnog okvira

Za kreiranje jednog postojanog i konkurentnog tržišta bez sumnje je pravni okvir esencijalan. Nemože se zamisliti jedna efikasna supervizija osiguranja bez jednog postojanog pravnog pravilnika koji je esencijalan za stabilnost industrije osiguranja i njenu konkurentnost u regionu.

U ovoj oblasti CBK je u bliskoj saradnji sa tehničkom asistencijom koja je pružena od strane Svetske Banke, USAID, MMF-a i tehnička asistencija od Departmana trezora SAD-a itd.,

Aktivitet 2011 2012

Likvidna sredstva Kes/Tehnicke provizije 136.4% 134.9%

Likvidna sredstva Kes/Ukupno obaveza 111.1% 111.2%

Potrazivanja/ Ukupno sredstava 6.8% 6.0%

NZP/Ekviteti 1.30 1.36

Ekviteti/Obaveze 68.8% 59.1%


| 119

zabeležila veoma važan napredak u razvoju pravnog okvira, odnosno u zameni pravilnika UNMIK-a sa zakonima Republike Kosova.

Tokom 2012.godine nastavljeni su zajednički poduhvati i drugi akteri u zemlji i van zemlje kao i sa industrijom osiguranja Kosova u pronalaženju jednog modaliteta predstavljanja u Medjunarodnom sistemu zelenog kartona.

Neprestano je tokom 2013.godine DSO nastavio posao sa nacrtom drugih podzakonskih akata koji su predvidjeni u Zakonu o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti koji su kasnije procesuirani Izvršnom Odboru i Odboru CBK na usvajanje. Samim tim, usvojeni su sledeći pravilnici (i) implementacija sistema Bonus Malus, (ii) opšti uslovi Polise osiguranja od autoodgovornosti, (iii) procedure tretiranja zahteva o kompenzaciji šteta, (iv) način održavanja i korišćenja aktive fonda kompenzacije KBO-a, (v) odredjivanje standarda izveštavanja i supervizije Kosovskog Biroa Osiguranja i (vi) odredjivanje standarda i oblika izveštavanja Kosovskog Biroa Osiguranja i Osiguravajućih kompanija.

Procesi u razvoju

CBK u saradnji sa industrijom osiguranja radi na izradi Opšteg zakona Osiguranja, zakon koji je u procesu pregledavanja odnosno njegove finalizacije, a koji je još jedan korak napred ka unapredjenju u pravcu Evropskih direktiva.

Organizaciona struktura Departmana supervizije osiguranja (DSO)

Departman supervizije osiguranja čine dva odeljenja; a) Odeljenje za izveštavanje i analize i b) Odeljenje za posredno ispitivanje (DPI).

Divizija za izveštavanje i analize (DIA)

Monitoring osiguravajućih kompanija se vrši preko “Odeljenja za izveštavanje i analize” (DIA) koje na sistematski način i po standardizovanoj formi izvršava regularne mesečne, tromesečne i godišnje analize, na osnovu unutrašnjih pravilnika CBK-a, a u skladu sa principima IFRS-a i praksi IAIS-a. DIA na mesečnim, tromesečnim i godišnjim osnovama, nadzire finansijsku performansu industrije osiguranja i priprema redovne izveštaje za upravljačke organe CBK-a.

U okviru finansijske performanse uključeni su sledeći pokazatelji:

Izračunavanje minimalne margine solventnosti,

Izračunavanje Kapitala i ekviteta

Izračunavanje dovoiljnosti varijabilnog kapitala

Izračunavanje odnosa plaćenih šteta, šteta koje su se dogodile, izveštaj troškova i kombinovani izveštaj itd.

Tokom 2102. DIA je nastavila da sprovodi sistem ranog upozoravanja (Early Warning Test). Tako, u analizi finansisjskog stanja industrije osiguranja kao i u individualnom ocenjivanju osiguravajućih kompanija, koristi pokazatelje sistema IRIS (Informativni regulatorni sistem osiguranja) koji su prilagodjeni za osiguravajuće ne-životne kompanije na Kosovu. Ovi finansijski pokazatelji služe za evidentiranje u pogodnom vremenu problema koji mogu dovesti do pogoršanja jednog ili nekoliko parametara osiguranja u industriji.

Takodje se u okviru finansijske performanse (IRIS) uključuju još 20 parametra – drugih pokazatelja rizika i finansijske performanse industrije.


120 |

Kao rezultat konstantnog monitoringa, DIA je izdala tri naloga za nedostatak varijabilnog kapitala (osiguravajući rizik) kao i jedan nalog za nedostatak kapitala - ekviteta. Radi održavanja ekviteta, DIA je preporučila osiguravajućim kompanijama da podignu nivo likvidnih sredstava u odnosu na ostala sredstva. Takodje, nakon preporuke DIA, CBK je preduzela druge potrebne radnje prema osiguravajućim kompanijama za različite prekršaje koje su oni uradili protiv pravilnika i drugih zakona CBK-a koji su na snazi.

Na osnovu pokazatelja finansijske performanse, DIA je preporučila radnje protiv osiguravajućih kompanija sa posebnim naglaskom na one kompanije koje su izložene prema visokom riziku ili u pravcu odbrane interesa potrošača.

Odeljenje za diretkna ispitivanja

Odeljenje za direktno ispitivanje je jedan veoma važan proces supervizije preko kojega se osiguravaju informacije u izvršavanju osiguravajućih aktivnosti i obelodanjuju se informacije o politikama i procedurama kao i informacijama za njihovu aplikaciju od strane odgovarajućeg nosioca. Direktno ispitivanje se vrši po jednom planu ispitivanja koji je predhodno odobren od Menadžmenta za puna i fokusirana ispitivanja u osiguravajućim kompanijama i posrednicima osiguranja.

Supervizija na mestu se realizuje preko direktne verifikacije aktiviteta osiguravaoca kao i drugih entiteta koji se bave aktivnostima osiguranja. To je jedan veoma važan proces zato što osigurava izvorne informacije o izvršavanju aktivnosti i obelodanjuje informacije o politikama i procedurama kao i informacije o njihovom korišćenju od strane odgovarajućeg nosioca.

Ispitivanja koja su izvršena tokom 2012.godine su uglavnom bila orijentisana na osnovu procene o riziku kod ispitanih entiteta, ali i sa prioritetima u kompanijama – entitetetima osiguranja u odnosu sa vremenskim ciklusom iz predhodnog ispitivanja.

Izvršeno je sedam punih ispitivanja - (za sveukupnu aktivnost) u šest osiguravajućih kompanija, od kojih su tri bile osiguravajuće kompanije ne-životnog osiguranja i tri osiguravajuće kompanije životnog odiguranja kao i jedno puno ispitivanje u KBO-u, koji je uključio i aktivnosti Udruženja osiguranja Kosova (UOK)/jedinica obaveznog osiguranja (JOO) do osnivanja Kosovskog Biroa Osiguranja (KBO). Puna ispitivanja su izvršena i u drugim entitetima kao što su profesionalisti osiguranja. Izvršeno je ukupno četiri ispitivanja, od njih jedan posrednik osiguranja, jedan broker i dva za tretiranje šteta.

Uradjeno je tridesetidva fokusirana ispitivanja (za jednu odredjenu oblast aktivnosti), koja su se izvršila kao rezultat kretanja u industriji osiguranja, na osnovu supervizije i konstantnog monitoringa. Takva ispitivanja su uradjena da bi se pratilo ispunjavanje preporuka i mera koje su izrečene, ispitivanje u oblasti procesuiranja i plaćanja šteta itd.

U okviru direktne supervizije održani su sastanci, pripremljeni su izveštaji o ispitivanjima, pregledani su i analizirani primljeni komentari od kompanija-posrednika i drugih entiteta i preporučene su mere u skladu sa regulativom .

Tokom uradjenih ispitivanja konstantnovani su nalazi: nedostatak jasnih politika i procedura, nedostatak unutrašnjih kontrola, ne ispunjavanje odgovornosti od strane Odbora, neregularnosti prilikom tretiranja i regulisanja šteta, neizvršavanje razumnih zahteva nosioca polisa, kašnjenje u regulisanju i plaćanju šteta, neispunjavanje regulativnih zahteva - (prekršaj regulativa), ne povinovanje zahtevima supervizionog autoriteta od strane službenika kompanije, davanje nagrada, bonusa, ne ispunjavanje preporuka.

U odnosu na konstantovano stanje, CBK je preduzela mere u skladu sa regulativom.


| 121

Preporuke za ispunjavanje konstatovanih stvari, izricanje pismenih opomena Odboru, menadžmentu i unutrašnjem revizoru, novčane kazne kompanijama, osobama, udaljavanje iz menadžmenta kompanije, oduzimanje licence itd.

4.4. Supervizija penzija

Penzioni sistem Kosova tokom 2012.godine nije imao neku značajniju promenu iako je kretanje finansijskih tržišta uticalo direktno na sredstva penzionih fondova koja su investirana van Kosova. Svrha supervizije odeljenja penzija, ostaje supervizija i regulisanje penzionih fondova, osiguravatelja penzija, menadžmenta sredstava, investicija i čuvanje sredstava od doprinosa.

U martu 2012.godine je usvojen zakon o superviziji Penzionih fondova, tako da penzioni sistem na Kosovu funkcioniše na osnovu zakona 04/L-101 koji je stupio na snagu dana 30. Marta 2012.godine. Navedeni zakon pruža trostepenu strukturu osiguranja penzija:

- Bazne starosne penzije za sve kosovare iznad 65 godina starosti, koji se finansiran od prihoda Konsolidovanog Kosovskog Budzeta (poznate kao I. stub);

- Penzije individualnih štednji koje osigurava fond penzione štednje na Kosovu (FPŠK) – koje su finansira i od doprinosa poslodavaca i zaposlenih za zaposlene (II. stub ) i;

- Dobrovoljna penziona šema, finansirana od dobrovoljnih doprinosa individualaca i poslodavaca (poznata kao III.stub).

Na osnovu zakona 04/L-101 za penzije na Kosovu, drugi stub se finansira od obaveznih mesečnih doprinosa koji su odredjeni zakonom gde zaposleni doprinose sa 5 procenata njihove plate i poslodavci doprinose sa drugih 5 procenata. Isplate se transferišu na individualne račune učesnika u Fond Penzione Štednje Kosova (Trust).

Tokom 2012.godine izvršena su kompletna ispitivanja i fokusirana ispitivanja u Fondu penzione štednje Kosova kao i puno ispitivanje Slovenačko-kosovskog penzionog fonda.

Tokom 2012.godine odeljenje supervizije Penzionih fondova je počelo sa pregledavanjem i adaptacijom sekundarniih zakonskih propisa Penzija, radi harmonizacije sa zakonom i regulativama Evropske Unije. Takodje se priprema priručnik za superviziju baziran na riziku – Off-site i potrebnim regulativama.

Fond penzione štednje Kosova (FPŠK)

FPŠK je osnovan da bi se administrirao i upravljao drugim stubom penzija i dok se ne liberalizuje tržište penzija FPŠK je

0.98

1

1.02

1.04

1.06

1.08

1.1

1.12

1.14

Izvor: TPSK (2013)

Grafikon 109. Cena jedinice januar-decembar 2012

0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Izvor: TPSK (2013)

Grafikom 110. Cena jedinice od godina 2002-2012


122 |

jedina institucija koja se bavi menadžmentom i administracijom drugog stuba kao što je i odredjeno Zakonom o penzijama 04/L-101.

Fond penzione štednje Kosova (dalje u tekstu "FPŠK" ili "Fond") je utemeljen na osnovu UNMIK Uredbe br. 2001/35 (decembar 2001), a kasnije je izmenjen i dopunjen Uredbom 2005/20, i kasnije izmenje i dopunjen Zakonom br. 04/L-101 Republike Kosova, kao neprofitabilni pravni entitet sa jedinom i ekskluzivnom svrhom da administrira i upravlja individualnim računima penzione štednje, osiguravajući pažljivu investiciju i čuvanje penzionih sredstava i isplaćujući tokove sa individualnih računa radi kupovine anuiteta za penzionu štednju i kao poverenik za upravljanje koji radi uvek u korist svojih učesnika i korisnika.

Broj doprinosioca do 31.decembra 2012.godine je bio 418,064 dok je u 2011.godini bio 384,574 Tokom 2012.godine iznos sredstava pod upravom FPŠK-a je porsla za 151,721,906.50€, gde su 113,038,605.25€ bili doprinosi primljeni tokom 2012.godine. Ukupna vrednost sredstava pod upravom Fonda penzione Štednje Kosova je 31.decembra bila 740,125,122.47 evra, dok je u 2011.godini bila 588,403,215.97evra.

Tokom 2012.godine FPŠK je investirao 145,000,000.00€, gde je to imalo pozitivan povraćaj. Fond penzione Štednje na osnovu zakona Br. 04/L-101 je investirao u hartijama od vrednosti vlade Kosova u sumi od 13,752,252.00€. Fond penzione štednje tokom 2012.godine je imao jedan pozitivan povraćaj gde je bruto povraćaj bio u vrednosti od 53,654,123.00€ ili 7.18% dok je u 2011.godini on bio u vrednosti od 3,314,530.00€ ili 0.56%. Na kraju 2012.godine vrednost jedinice Fonda Penzione Štednje Kosova je bila 1.117€ dok je u 2011.godini bila 1.0346€, jedan porast jedinice za 7.34%.

U dole navedenoj tabeli vidi se učešće kategorija investicija penzionih sredstava tokom 2012.godine u ukupnim sredstvima FPŠK. Tabela 39. Struktura investicija penzionih sredstava do 31. decembra 2012

Izvor: CBK (2013)

Institucije gde su investirana penziona sredstva

Klasa Sredstva Sredstva Ucesce u procentima

Vanguard Ekviteti 272,937,642 36.88

Schroders Bono 64,758,425 8.75

European Credit Managment Trziste kredita 22,086,565 2.98

Aquila Diversif ied 73,938,085 9.99

AXA GILB Bono povezani sa inflacijom 115,609,533 15.62

BNY Mellon razlicita 83,960,682 11.34

State Street Akcije 33,028,458 4.46

Harije od vrednosti Vlade Kosova 13,928,911 1.88

Raiffeisen Bank Certif ikati o bankarskim depozitima 16,120,085 2.18

NLB Prishtina Certif ikati o bankarskim depozitima 16,428,599 2.22

CBK Neinvestirana 27,328,138 3.69

Ukupno 740,125,122 100

100

105

110

115

120

125

130

135

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Izvor: Slovenacko Kosovski Penzioni Fond (2013)

Grafikon 111. Vrednost jedinice Slovenacko-Kosovskog Penzionog Fonda 2007-2012

SlovenaLjubljan101. SK

31. dece4,467,724,079,67bila u vr

Broj dopSlično ssu se po

Tabela 4

Izvor: SKP

5. Uslu

CBK osusluge ktransakregistra

5.1. Ope

Funkcijkovanic

Akcije

Obveznice

Depoziti

Kes

Druga sred

Ukupno sre

ačko-Kosovskne i KorporaKPF je licenc

embra 201222.66€ € do74.97€. Vredrednosti od

prinosioca jsa drugim fiovinovali isp

40. Struktur

PF (2013)

uge obezbe

sigurava kakoje pružaju

kcija računaacije kredita

eracije i upr

a i stratešama za izvr

Opis

I druge fiksne vre

dstva

edstava fonda

ki Penzioni acije “Dukagciran kao Su

.godine sredok je ova vrdnost jedinic125.6594€.

e za 2012.gnansijskim

pitivanjima “

ra investicija

edjene aut

ako vladinimu centralne

a, upravljan i statistika

ravljanje gov

ški cilj CBKršavanje tra

ednosti

Fond SKPFgjini” iz Pećuplementarn

dstva Slovenrednost na ce je 31. De

godinu dostiinstitucijam

“on-site” i “o

a penzionih

oritetima, f

m tako i fin banke. Ov

nja finansijs i ekonomski

votim novce

K-a je obezansakcija sa

F je osnovanći, 4. septemni Penzioni F

načko-Kosovdan 31. d

ecembra 201

igao na 3,59ma i operator

ff-site”.

fondova od

finansijsko

nansijskim ve usluge seskim sredstvih analiza.

em

zbedjivanje a gotovim n

Sredstva u Evro

176,283

3,143,127

962,600

101,059

84,654

4,467,723

CB

n kao akcionmbra 2006.gFond.

vskog penziodecembar 2012 bila 129.

90 članova dri sistema p

d SKPF do 3

om društvu

institucijame uglavnom vima, medju

adekvatnognovcem u ek

o

GodišK

narsko društodine, na o

onog fonda s011.godine b9732€ dok j

dok je u 20penzija kako

31.decembra

i javnostii

ma i širokojtiču cirkula

ubankarskih

g snabdevakonomiji, to


tvo “Prva Gosnovu zako

su dostigla vbila u vredje 31.12.201

011.godini bio Fond tako

a 2012

j javnosti nacije gotovoh sistema p

anja novčanokom 2011.g

Procenat

3.95

70.35

21.55

2.26

1.89

100

2

| 123

Group” iz na 04/L-

vrednost dnosti od 11.godine

io 3,515. o i SKPF

normalne g novca, plaćanja,

nicama i godine je

12

God

4 |

uradjenCBK-a u

U 2012.procena

se u pr2011.goevra, do2012.goporedjen

Kao štobankam293.4 mmiliona

Isto kaomalom vvrednosgodinom

U 2012blagi pamiliona miliona gotovom


na na uspešau vezi sa ope

.godini, ukuata u poredje

rvom redu dine u 2012ok je kapadine kapacitnju sa predh

o je navedenma i drugim miliona evra evra).

o i tokom 2vrednošću o

sti od 2 eurm gde je kap

.godini, svead od 0.33 komada no komada ko

m novcu od k

CBK 012

an način. Poeracijama i m

upna vrednoenju sa 2011

odredjuje o2.godinu. Nacitet apoentet niskih ap

hodnom godi

no u donjim institucijam

a) i preko 1.

2011.godine od 1 eurocenrocenta i 1 acitet apoen

ukupna vreprocenata uovčanica evrovanica evrokomercijalni

što je evro vmenadžmen

st gotovog o1.godinom. S

d zahteva Novčanicamana od 100, poena u vreinom.

figurama, ma blizu 11..52 miliona

nabavkom nta do 5 eureurocent su

na od 5 euroc

ednost gotovu poredjenjura (prosečnoo (prosečno h banaka i d

valuta koja sntom gotovog

obezbedjenogStruktura na

bankarskoga evra i dalj200 i 500

ednosti od 2

tokom 20125 miliona k komada ko

evro kovanrocenti. Toku imali značcenti zabele

vog novca pu sa predhoo oko 64,00oko 14,000 drugih insti

se zvanično g novca se ug

g novca je zabavljenog g

g sektora, jee dominirajevra i dalj

0 i 10 evra j

2.godine, CBkomada novčovanica evra

nica, su uglkom 2012.gočajan porasžio pad.

primljenog kodnom godin00 komada n komada koitucija. Izraž

koristi na Kglavnom tiču

zabeležila jedgotovog novc

e imala znau mali apoeje ostao veje imao jeda

BK je obezbečanica evro a (u ukupno

avnom domdine kapacit u poredje

kao depozit, nom. CBK jnovčanica novanica dnevženo u vredn

Kosovu, odgou nabavke e

dan porast ca po apoeni

ačajnu promeni od 5, 10eoma nizakan značajan

edila komer(u ukupnoj

oj sumi od

minirale kovitet niskih aenju sa pred

je zabeležije primila o

na dan) i blvno) kao denostima, ovi

ovornosti evra.

od 30.65 ma, što

menu od , 20 i 50 . Tokom porast u

rcijalnim sumi od oko 0.42

anice sa apoena u dhodnom

ila jedan oko 15.9 lizu 3.67 epozite u depoziti

su dostinovčani

Slično kimao viševra, ovbila okonovčani

Pošto Cse vraćainvesticmiliona izvoza i smanjenCBK-a nIsto kaoopreme primljenevro nov

Tokom deponovposlate izbačene

51

Depoziti m

igli približnuica i kovanic

kao i u predšu vrednost

vakava promo 535.5 milica u apoenim

CBK održavaaju u sredstcije. Neto do evra i sami uvoza gotovnje neto doznna počpotražo i predhodza procesui

n od komercvčanica i 3.6

2012.godinvanih novčasu u centrae is opticaja

inus povlačenja

u sumu od 7ca se ne razli

dhodnim godt od gotovogmena u vredliona evra. ma od 10 i 2

a samo minitva koja donoznake van im tim bile mvog novca tonaka je došlžnje za gotovnih godina, iranje i u skcijalnih ban67 miliona k

ne, oko 6.9 anica) su sealnu banku ea je doprineo

759.7 milionaikuje mnogo

dinama, u 2 novca koji nostima je bOvo smanje

20 evra.

imalan potrenose kamatuzemlje gotovmanje nego pokom proteklo kao posledvim novcem operacije skladu sa staaka i drugihomada evro

miliona ke oklasifikovevrozone. Ovo na vidljiv

a evra, odnoo od predhod

2012.godini, je nabavljen

bila značajnenje je bilo

eban nivo gou i koriste svog novca spredhodne g

klih godina jedica početno

m od komercijsa gotovim nandardnim h institucija kovanica) i

komada novvale kao vevako veliki knačin na po

CB

osno 2.8 milidne godine.

neto gotovon. Uistinu,

no manja nego uglavnom

otovog novce za izvršavu u 2012.gogodine kadae predstavljeog slabijeg stjalnih banaknovcem su pravilima Ca se procesu bile su klas

včanica evreoma zastarkapacitet evoboljšanju k

GodišK

iona evra. S

og novca 51 k dostižući ngo u predhokao rezulta

a, šaljući višvanje medjuodini dostigl su bile 581en u dva sletanja gotovoka sa druge se izvršaval

CBK-a. Savuirao (oko 15ifikovane po

o (43.4 prorele i izbačevro zastarelivaliteta got


Struktura pr

koji je deponna oko 469.2odnoj godiniat porasta

šak u evrozunarodnih plle vrednost .9 miliona e

edeća grafikoog novca u tr strane. le preko sa

v gotov nova5.9 miliona o stepenu st

ocenata broene su iz oih novčanicatovog novca

2

| 125

rimljenih

novan je 2 miliona i kada je nabavke

onu, gde laćanja i od 465.5

evra. Tok ona. Ovo rezorima

vremene ac koji je komada arosti.

oja evro pticaja i a koje su koji je u

12

God

6 |

opticajusu se izbopticajuKvalitetnovčanisistemunabavlje

Većina nsu bile n10 i 5 edobile unjihovihkorišćennabavljekvalitetbankom

Što se CBK jefalsifiko2012.gosaradjujfalsifikoosoblje redovnoCBK je stranici

svrhu in

5.2. Odr

CBK prinstituckao što finansijzakona

52

Komitet je 53

http://www


u u Republicbacile iz opt

u u našoj ekot gotovog nica, koje suu preko 4 enih evro no

novih nabavnovčanice u evra), koje su velikoj merh bankomatane evro ene su bta (adekv

mate).

tiče mera e nastavilaovanog ndine. Pored je sa autorit

ovan i orgafinansijskih

o održavanjezajedno sa

53 statistike nformisanje

ržavanje i tr

ruža bankarije Vlade Re su, banke ske institucbr. 03/L-209

sastavljen od tri viso

.bqk-kos.org/?cid=1,

CBK 012

ci Kosovo. Nticaja su bileonomiji. novca u optu donete iz

miliona koovčanica).

vljenih evro sitnim apoe

su komercijri radi obezba. Nakon tnovčanice

bile veomavatni kva

protiv falsia da prati novca i svega, nasttetima radi u

anizacijom th institucijae Centralnog

Policijom K o falsifikovšire javnost

ansakcije ra

rske uslugeepublike Kos i druge finije (MMF, S

9 CBK-a.

oka zvaničnika PK-a I

141

ovčanice koje one u apoe

ticaju se poevrozone. T

omada novi

novčanica enima (20, lne banke bedjivanja toga i sve

koje su a visokog alitet za

ifikovanja, slučajeve

tokom avila je da unapredjenjreninga o f

a koje pružag komiteta zKosova i Laanom novcuti o falsifikov

ačuna

za Departsova, Kosovsnansijske inSB) i za med

I tri visoka zvaničnika

je su se najvenima od 20

oboljšao i pTokom 201ih evro nov

ja izveštavanfalsifikovanoa uslugu saza analizu f

aboratorijomu na nivou Rvanim novča

man Trezorsku Agenciju

nstitucije, jadjunarodne o

a CBK-a

više klasifik0, 10 i 5 evra

preko obezb2.godine, Cvčanica (34

nja o gotovoom novcu k

a gotovim nfalsifikovano

m Forenzike Republike Koanicama i ko

ra Ministaru za Privati

avni subjektorganizacije

kovale kao va, koje su i o

bedjivanja pBK je obez

4.85 procena

m novcu za koji je dizaj

novcem. Vreog novca52. Dobjavila na

osovo. Takviovanicama.

stva finansizaciju (KAP

ti, strane ba, kao što je

veoma ostareonako najvi

potpuno novzbedila bankata ukupno

koji se sumajniran za oedi da se naDalje, u 201

a svojoj eleki materijali i

ija (Trezor) P), i druge inanke medju odredjeno u

ele i koje iše bile u

vih evro karskom og broja

nja da je odabrano apomene 12.godini ktronskoj imaju za

i druge nstitucije unarodne u članu 9


| 127

U 2012.godini, kao i u predhodnim godinama, ove usluge su uglavnom bile održavanje računa i izvršavanje isplata, isključujući bilo kakav oblik kreditiranja.

Tokom 2012.godine, CBK je nastavila da podržava unapredjenje procesa izvršavanja transakcija i izveštavanja kako Trezora tako i KAP-a. Oblici plaćanja i način objavljivanja su se prilagodili njihovim zahtevima i vredi da se napomene i potpuna eketronizacija naloga medjunarodnih plaćanja trezora. Tabela 41. Iznos transakcija po glavnim vrstama plaćanja(u hiljadama evra)

Izvori: CBK (2013)

U prvom delu 2012.godine izvršeno je zatvaranje svih planiranih faza projekta za potpunu elektronizaciju medjunarodnih naloga Trezora. CBK je tokom cele 2012.godine procesirao na elektronski način medjunarodne naloge Trezora i većina ovih naloga je uradjena na dan važenja i u istom dana bez obzira na period, plus dva dana koliko je to bilo ranije. Radi unapredjenja validacije medjunarodnih naloga i uz nedostatak SWIFT – BIC koda CBK je tokom 2012.godine nastavio da koristi licencu BIC-SWIFT kodova koju je dobio od kompanije SWIFT a koji se koristio od modula medjunarodnih plaćanja za validnost BIC kodova medjunarodnih naloga klijenata CBK-a i posebno Trezora.

Iako se najveći deo operacija sa gotovim novcem CBK-a tokom 2012.godine izvršio u ime i za račun komercijalnih banaka, najveći deo domaćih plaćanja CBK-a je uradjen u ime i za račun Trezora54.

Kao direktni učesnik u Elektronskom sistemu medjubankarskog kliringa (ESMK) CBK je poslala i primila domaće naloge u ime i za račune svojih nosioca računa. Tokom 2012.godine, preko ESMK-a CBK je poslala na ime svojih klijenata oko 287 hiljada odlazećih naloga (porast od 15.1 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom), i primila je za njihove račune oko 96.6 hiljada dolazećih računa (porast od 3 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom).

54

Trezor – Ministarstvo Ekonomije I finansija

2008 2009 2010 2011 2012

Transakcije gotovim novcem 385113 411055 423658 535190 468755

Depoziti u gotovom novcu 524346 601207 648911 760082 762596

Povlacenje gotovog novca 139233 190152 225253 224892 293841

Domaci transferi 78078 41169 392587 462867 335267

Domaci dolazeci transferi 1076145 1225527 1568021 1615232 1568574

Domaci odlazeci transfer 998067 1184358 1175434 1152365 1233308

Medjunarodni transferi -364795 -463816 -408689 -558778 -366873

Medjunarodni dolazeci transfer 203113 202755 326319 266706 372967

Medjunarodni odlazeci transfer 567908 666571 735008 825483 739840

Vrste transakcija

12

God

8 |

Izraženood 7 propreko 1godinom

Kada sesame gepreko kpruženekomerci

Što se tpo nalogtransakpodaci zgrafikon


o u vrednostocenata u p1.57 miliardm). CBK je o

e govori o doenerišu, isto omercijalnih

e od straneijalnim bank

tiče medjungu Trezora.

kcija uradjenza pet protekna.

CBK 012

tima, odlazeporedjenju sde evra (jedstala, što se

omaćim plaćakao učesnic

h banaka. Ue CBK-a nkama.

narodnih pla S druge strnih od stranklih godina o

eći nalozi su a predhodndno smanje tiče vredno

anjima, trebci u ESMK, Uistinu, svi

na ograničen

aćanja, u 20rane, imajuće CBK-a se o medjunaro

u 2012.godinom godinomenje od 2.9 sti i kapacit

ba se naglasdok institucdrugi nosio

n način, za

12.godni, naći u obzir njitiču transfe

odnim trans

ini dostigli pm) i dolazeći procenata teta transak

iti da se kodcije osiguranoci računa uato što svi

ajveći broj nihovu vrednera fondova sakcijama su

preko 1.23 mi nalozi su d

u poredjenkcija, najveći

d svih komernja veliki bro

CBK-u korii oni imaju

njih je uradjenost, najveći

komercijalnu predstavlje

miliarde evradostigli vrednju sa predi učesnik ES

rcijalnih banoj svojih isplriste usluge u svoje rač

en od strandeo medjun

nih banaka. eni na slede

a (porast dnost od dhodnom SMK-a.

naka one lata vrše plaćanja čune u

e CBK-a narodnih Godišnji

eća četiri

Što se tAgencijekraju 2Republi

od 549.4 U okvkomerciinstitucdepozitaCBK-a. osiguravodržavanjihovihčinili 2koje su2012.godepozitiosuguraod 307.1

Nivo detokom 2tokom 2

tiče sume de za Privati2012.godine ike Kosova s

4 miliona ev

viru drugiijalne banije su najvaa koji se od Depoziti kvajućih in

aju u CBK-h regulatorn2.8 procena

u se održavdine. 31. di komerciavajućih inst13 miliona e

epozita Trus2012.godine.2012.godine

epozita, Inszaciju, čine (61.07 prosu dostigli s

vra.

ih nosiocake i osig

ažnije što se državaju na omercijalnihnstitucija -u, se uglavnih obavezaata ukupnihvale u CBKecembra 20ijalnih batitucija su b

evra.

ta Penzione. Oni su čii na kraju g

stitucije vlad najveći deo ocenata). 31sumu od 271

računa, guravajuće

tiče nivoa računima

h banaka i koji se

vnom tiču a. Oni su h obaveza

K-u tokom 012.godine, anaka i bili u sumi

e Štednje Konili oko 2 podine su im

de Republik sveukupnih1. decembra1.7 miliona

osova (TPŠKprocenata ukali vrednost

CB

ke Kosova zah depozita ka 2012.godi evra, dok s

K) koji su sekupnih depot od 27.3 mil

GodišK

ajedno sa dkoji su se odine, depozitu depoziti K

e održavali uozita koji suliona evra.


depozitima Kdržavali u Cti institucijKAP-a dostig

u CBK-u je u se držali u

2

| 129

Kosovske BK-u na a Vlade gli sumu

porastao u CBK-u

13

God

0 |

5.3. Plat

5.3.1 Op

Razvoj jfinansijsistemoRepublikanalisa

Tokom 2je dalje

Od važmedjubatakodje Kosovu,Strategi

Konstanrelativnpredhod

55

Osiguranje

objava studija


tni sistem

peracije sist

jednog efikaske infrastrm medjubanici Kosova. Eanje serije in

2012.godineunapredjenj

nih dogadjaankarskog k implementa, kao i počije za razvoj

ntan porast ni porast pladnim godina

e usluga web elektro

a za “doznake izvana

CBK 012

tema medju

asnog i sigurukture je nkarskog klESMK funkcnstrumenata

e zabeležen jje sistema..

aja vredi dkliringa (ESacija i funkčetak imple nacionalno

u kapacitetuaćanja bez gama, u 201

onskih plaćanja za ko

a” fokusirane iz ugla o

bankarskog

urnog i postjedna od o

liringa (ESMcioniše kao ja plaćanja.

je porast u k

da se napomSMK) sa ce

kcionalizacijaementacije ng sistema pl

u i u vrednogotovog novc12.godini, go

ompanije I vladine ins

olakšanja cirkulacije

g kliringa

tojanog sistesnovnih fun

MK), koji je jedan hibrid

kapacitetu i

mene automentralnim sa Registra nnekih od plaćanja.

ostima medjca i povećanodišnji pora

stitucije I javnost (stu

novca.

ema za domnkcija CBKjedini sistem

dni sistem k

i vrednosti t

matizacija inistemom hanosioca ban

planiranih r

ubankarskihnje verovanjast kako u

b IV); Projekat plata

maće isplate K-a. CBK op

m medjubankoji omoguća

transakcija E

nterfejsa elartija od vrkarskih rač

razvojnih pr

h transakcijja u bankarkapacitetu

a I penzija (stub IV); D

kao ključnoperira elektnkarskog plava medjuba

ESMK-na i

lektronskog rednosti (DEčuna po prvrojekata 55u

ja ESMK-a prski sistem. tako i u v

Doznake izvana(stub

og stuba tronskim aćanja u

ankarsko

izvršeno

sistema EPO/x) i

vi put na u okviru

pokazuje Kao i u

vrednosti

b VIII), nacrt I


| 131

transakcija ESMK-a je bio osetan. Oko 4.3 miliona transakcija sa jednom ukupnom vrednošću od 5.7 miliarde evra je kanalizovano preko ESMK tokom 2012.godine.

U poredjenju sa transakcijama ESMK-a u predhodnoj godini, kapacitet transakcija se povećao za 3.34 procenata i vrednost transakcija se povećala za 11.69 procenata. Porast transakcija ESMK-a se može videti i iz prosečnih dnevnih podataka. Dnevna vrednost transakcija ESMK-a u 2012.godini je bila 22.9 miliona evra, u poredjenju sa oko 20.5 miliona evra u 2011.godini. Nakon toga, dnevni kapacitet transakcija ESMK-a je u 2012.godini bio oko 17.5 hiljada, u poredjenju sa oko 16.9 hiljada u 2011.godini. Jedan od faktora koji su uticali na povećanje vrednosti transakcija ESMK-a su bile fiskalne transakcije iz Pošte i Telekomunikacija Kosova. S druge strane, porast u broju medjubankarskih plaćanja tokom ove godine nije bio tako osetan u poredjenju sa predhodnim godinama.

Postoje neke posebne vrste transakcija ESMK-a: regularne (individualne i masivne), prioritetne (individualne i masivne), Kos-Giro i direktan dug. Nivo kapaciteta i njihova vrednost za 2011. i 2012.godinu je navedena na sledećim grafikonima.

Regularna plaćanja (individualna i masivna) čine oko 86.6 procenata kapaciteta i oko 63.9 procenata vrednosti transakcija ESMK-a. Ona se kanalizuju preko ESMK-a ili kao individualne transakcije (jedan do jednog) ili kao masivne transakcijie (jedan do puno ili puno do jednog). One se procesuiraju preko 4 regularnih sesija kliringa i poravnjavaju se po neto osnovama.

Transakcije Kos-Giro predstavljaju jednu posebnu vrstu regularnih transakcija koje se takodje procesuiraju preko sesija kliringa i koje se poravnjavaju na neto osnovama. One se procesuiraju preko ESMK-a kao masivne tranakcije (više-do jedne). Dok su regularne individuane transakcije odredjene za uopštena plaćanja i regularna masivna plaćanja su odredjena za plaćanja i kasiranje preduzeća i različitih institucija, transakcije Kos-giro su odredjene za standardizovana i automatizovana kasiranja velikih računskih entiteta. Tokom 2012.godine, zabeležen je porast kako u kapacitetu tako i u njihovoj vrednosti.

Prioritetne (hitne) transakcije se procesuiraju i poravnjavaju istovremeno tokom radnog vremena po bruto osnovama. Slično kao i regularne transakcije, prioritarne transakcije se mogu procesuirati preko ESMK-a ili kao individualne transakcije ili kao masivne transakcije. One i dalje predstavljaju jedan mali deo sveukupnih transakcija ESMK-a. U 2012.godini, što se tiče kapaciteta, one su predstavljale manje od 1 procenat transakcija, dok, što se tiče vrednosti, one su dostigle da predstavljaju preko 15.7 procenata transakcija. Ova vrsta transakcija se i dalje koristi uglavnom samo za izvršavanje hitnih plaćanja i plaćanja u velikim vrednostima.

727668

18657

2937845

2091

496197

7321

0

833409

22300

2916145

3873

543338

10304

309

Tërregullta

Prioritare

Tërregullt…

Prioritare-masive

Pagesatxhiro

DebitimiDirekt

Letra meVlerë

2012 2011

Grafikon 138. Godisnji kapacitet transakcija ESMK po njihovim vrstama

Izvor: CBK (2013)

3089861523

652651299.2

465187793.5

1434815.34

871170119.2

6252067.54

0

3161880010

893490615

470361458

2397909

892130913

8043429

252653198

Tërregu…

Prioritare

Tërregu…

Prioritare-…

Pagesat xhiro

Debitimi Direkt

Letrame…

2012 2011

Grafikon 139. Godisnja vrednost transakcija ESMK po njihovim vrstama

Izvor: CBK (2013)


132 |

Direktan debit kao instrument i kao nova šema plaćanja na Kosovu je lansirana u novembru 2009.godine. Pomoću šeme Dierktnog duga pruža se jedna unapredjena mogućnost automatskog izvršenja periodičnih plaćanja (bez gotovog novca) sa bankarskog računa koji se tiču, u prvom redu, mesečnih troškova za električnu energiju, nabavku vode, telefonija, grejanje, održavanje itd. Kao nova vrsta transakcija ESMK-a i dalje se ne koristi u onolikoj meri kao i druge vrste, tako da su tokom 2012.godine predstavljali samo 1 procenat kako kapaciteta tako i vrednosti transakcija. Tokom 2012.godine, dve nove kompanije su se pridružile šemi Direktnog dugovanja.

Jedan detaljni pregled pokazatelja koncentracije učešća najaktivnijih institucija u ESMK-u tokom 2012.godine, nasuprot ukupnoj aktivnosti u ovo sistemu, je predstavljen u nastavku.

Tabela 42. Odnos koncentracije za transakcije je inicirao/poslao ESMK

Izvor: CBK (2013)

Pozivajući se na ukupnu vrednost poravnjanih transakcija u ESMK-u, tokom 2011.godine ukupna vrednost je bila 5,680,957,532 € , gde su tri prve institucije sa najvećom vrednošću iniciranih transfera učestvovale sa 67.26 procenata ukupne vrednosti dok su sve druge institucije učestvovale sa 32.74 procenata. Što se tiče broja iniciranih transfera, njihov ukupan broj je bio 4,329,678, prve tri institucije sa najvećim brojem iniciranih transfera učestvuju sa 51.15 procenata ukupnog broja, dok sve druge institucije učestvuju sa 48.85 procenata.

Tabela 43. Pokazatelji koncentrisanosti primljenih/ulaznih transkacija u ESMK

izvor: CBK (2013)

Što se tiče primljenih transfera, tri institucije sa najvećim vrednostima transfera zauzimaju 69.97 procenata ukupne sume, dok sve ostale institucije zauzimaju 30.03 procenata.

Dok, od ukupnog broja primljenih transfera , tri prve institucije zauzimaju 75.71 procenata ukupnog broja, dok sve druge institucije 24.29 procenata.

5.3.2 Opšti dogadjaji, analiza i supervizija sistema plaćanja

U okviru implementacije Strategije za razvoj nacionalnog sistema plaćanja, tokom 2012.godine bilo je kretanja u skoro svim njenim odgovarajućim stubovima kao što su: i) pravni okvir, ii) plaćanja sa velikim vrednostima i hitna plaćanja, iii) plaćanja sa malim vrednostima, iv) vladine transakcije, v) hartije od vrednosti, vi) monetarno tržište, VII) doznake izvana, VIII) supervizija sistema plaćanja, i IX) saradnja i koordinacija izmedju aktera plaćanja.

U kontekstu inicijativa za implementaciju strategije, utemeljene su radne grupe za sve u strategiji predvidjene delove i preduzet je niz odgovarajućih aktivnosti. Konkretno, pripremljeni su projektni zadaci za nove sisteme plaćanja (stub ii, iv i vi) i finaliziran je nacrt zakona za platni sistem, prošao je po prvi put procedure u Skupštini Kosova , razmotren je od strane komisije za budzet i finansije i u procesu je konačnog usvajanja. Takodje, u okviru prvog stuba (pravni osnov sistema plaćanja), popunjeni su, izmenjeni i usvojeni sledeći pravilnici: a) Pravilnik

Sistem ESMK Kapacitet Vrednost

Tri banke 51.15% 67.26%

Pet drugih banaka 48.85% 32.74%

Total (apsolutna vrednost) 4,329,681 5,680,977,737

Sistem ESMK Kapacitet Vrednost

Tri banke 75.71% 69.97%

Pet drugih banaka 24.29% 30.03%

Total (apsolutna vrednost) 4,329,681 5,680,977,737

o minimPravilni

U okvirporast pKosovu.projektoposebnezemljamistraživakontaktsa prom

U okvirfunkcijuanalitičk

Takodjeinstrum

- Prikkori

- Monkojeuslu

Poboljšaizveštajodgovar

- AnaJugo

- Od spekse in

56

Izvor: http://57

Izvor: http://

malnim rezeik i uputi za

ru zadnjeg spostojanih i . Tokom ovom za smane analize u ma u regionanje za kliejti sa predsta

movisanjem e

ru oblasti suu u linijamakih pokazat

e, tokom 2mentima plać

kupljanje i išćenju instr

nitoring dogeg oni imajuuga plaćanja

anje kvaliteima iz Cent

rajućim obja

aliziranje dooistočne i ce

prikupljenihktar u vezi snfrastruktur

/www.bqk-kos.org/?c

/www.bqk-kos.org/?c

ervama bana medjunaro

stuba (IX), N efikasnih sve godine, pnjenje plaća vezi sa ko

nu i šire kaojnta i trgovc

avnicima komelektronskih

upervizije pla sa pravilimtelja za instr

2012.godine ćanja, imaju

obradu perirumenata pl

gadjaja u oblu i da se osia.

eta izveštajtralne Bank

avama u blis

ogadjaja u entralne Evr

h podataka sa nivoom rra i instrum

cid=1,59,54

cid=1,59,55

nke, b) Pravdna plaćanj

Nacionalni Ssistema za kpod okriljem

anja u gotovorišćenjem o i analize ca, itd. Istovmpanija “Mah oblika plać

latnog sistemma i mejdurumente plać

pregledanaući za svrhu:

iodičnih podlaćanja na K

lasti sistemigura transp

ja analiza ke Evrope, imkoj budućno

oblasti instrope.57

koji su anrazvoja nacio

menti plaćanj

vilnik o regia.

Savet za Plaćkliring i porm NSP-a jevom novcu nelektronskihpovezane savremeno u oasterCard” ićanja, itd.

ma (stub viunarodnim sćanja na Ko

a je i dop

dataka i efiKosovu.

ma plaćanja nparentnost u

i objava majući za ciosti56.

trumenata

nalizirani toonalnog sistja razvijaju

CB

istru nosioc

ćanje (NSP)ravnanje plae uspešno na Kosovu. h instrumea plaćanjemokviru aktivi “Visa”, za

ii), CBK je ustandardimaosovu.

punjena Me

fikasno održ

na način nau sporazumi

o instrumeilj tako obja

plaćanja na

okom 2011.gtema plaćanubrzanim ri

GodišK

ca bankarsk

, je utemeljeaćanja i hartradila i gru U ovoj oblanata u zem

m koje nisu viteta ove ekrazmenu ide

utemeljio i ra, izvršene s

etodologija

žavanje jedn

a koji bi se oima koji se

entima plaćvljivanje po

a Kosovu u

godine izradnja. U princiitmom.


kih računa,

en da podržirtija od vredupa za uprasti, realizo

mlji i poredu gotovom

kipe, počeli eja i saradn

razvio odgovsu i redovn

za izvešta

ne baze pod

ocenio stepetiču instrum

ćanja u skodataka za K

u odnosu na

djen je jedaipu, primeću

2

| 133

kao i c)

i razvoj i dnosti na ravljanje ovane su djenje sa

novcu – su i prvi

nju u vezi

varajuću ne objave

avanje o

dataka o

en rizika menata i

kladu sa Kosovo u

a zemlje

an široki uje se da

13

God

4 |

KonstanKosovu funkcijose moglsu posta

U poredtermina

Od izveklijenatOko 98.

Tabela 4

Izvor: CBK

Od ukuputem iprocena2012.gonivou.

U poredda uradzemaljainfrastrkarticam

Racuni kl

1-racun r

a-indivi

b-komp

2-racun n

c-indivi

d-komp


ntno se broj je takodje uom, 95,942 ke koristiti navljeni širom

djenju sa preala za 14.04

eštaja iz banta bio oko 14% je račun

44. Broj rač

K, Izvestaji iz ba

pnog broja rinterneta da

at u poredjedine, nivo k

djenju sa drudi. Što se tiča u regionuukture u oma. Broj kar

lijenata (1+2)

rezidenata (a+

idualni (%)

panija (%)

nerezidenata (

idualni (%)

panija (%)

Opis racuna

CBK 012

kartica za u porastu. Ukartica sa krna 483 termim Kosova.

edhodnom gprocenata.

naka, rezult.8 miliona,

na rezidenata

una

anaka po “Metod

računa na ka bi izvršili enju sa 201korišćenja b

ugim državače broja te

u. Medjutimdnosu na prtica sa plate

1

+b)(%)

(c+d)

a

platežnom f decembru 2reditnom funinala ATM (

odinom, bro

tira da je nsa jednim pa, dok je oko

dologiji za izves

kraju 2012.g plaćanja il1.godinom. ankarskih r

ama u Centrerminala za m, pozitivniprosek u zemežnom funkc

2010

1,857,608 2

98.40%

94.30%

5.70%

1.60%

96.10%

3.90%

Total r

funkcijom p2012.godine,nkcijom i 13(bankomati)

oj ATM term

na kraju 20padom od 11o 1.6% nerez

stavane o platez

godine, oko li da bi provBez obzira

računa pute

ralnoj i Jugo 1 milion sti pomak u mljama regcijom je u st

2011

2,059,878 1

98.34%

94.36%

5.63%

1.66%

96.60%

3.40%

racuna klijenata

povećavao. M, objavljeno 3,081 kartic i 8,592 term

minala je por

12.godine u1,4 % u porzidenata.

znim instrument

97 hiljada rverili stanjena osetni

em “e-bankin

oistočnoj Evrtanovnika, K ovom pravgiona. Sličnatalnom pora

2012

1,824,266

98.40%

93.20%

6.80%

1.60%

96.50%

3.50%

a

Mreža bankaje 599,651 ka sa pretplaminala POS

rastao za 5 p

kupan broj edjenju sa k

ima”

računa je ime računa, beporast ovogng” je i dalj

ropi, KosovoKosovo je i vcu je ubrza situacija jstu.

2010

50,274 6

94.20% 9

83.60% 8

16.40% 2

5.80% 5

94.30% 9

5.70% 9

dostupn

arskih termkartica sa duatom. Ove ka (tačka prod

procenata i b

bankarskihkrajem 2011

malo pristupeležeći porag pokazateljje na veoma

o ima još dosdalje ispod zani ritam je i sa ban

2011

68,990 9

94.80% 9

80.00% 7

20.00% 2

5.20% 3

90.80% 9

9.20% 5

na sa interneta

minala na ugovnom artice su daje) koji

broj POS

h računa 1.godine.

“online” st od 41 a tokom

a niskom

sta posla proseka razvoja

nkarskim

2012

97,089

97.00%

78.70%

21.30%

3.00%

94.90%

5.10%

a


| 135

Tabela 45. Uporedna tabela instrumenata i terminala plaćanja 58

Izvor: CBK (2013) i centralne banke ili supervizioni autoriteti odgovarajucih drzava

5.4. Menadžment sredstava

5.4.1 Menadžment sredstava i investiciona politika CBK-a

Na osnovu Zakona za Centralnu Banku (CBK) br.03/L-209 (član 1 paragraf 1.6), CBK je autorizovana da radi kao fiskalni agent Vlade. Ovaj oblik finansijskih investicija omogućava povraćaj u investicijama finasijskih sredstava koja se kasnije deponuju u Budžet Republike Kosova.

Deponovani fondovi u CBK pripadaju uglavnom Vladinim institucijama; Ministarstvu ekonomija i finansija, Kosovskoj Agenciji za Privatizaciju (KAP)-u kao i finansijskim institucijama (obavezne rezerve za likvidnost).

Politika Investicija koja je odobrena od Izvršnog Odbora CBK-a se implementuje od strane Direkcije za menadzment sredstava, i od odeljenja za investicije. Zbog toga što su jedan veliki deo sredstava kojima se upravlja, sredstva javnih institucija, koja se u skladu sa investicionom politikom mogu vratit u kratkom vremenskom periodu, zato što su glavni ciljevi odredjeni ovom politikom sigurnost, likvidnost i povraćaj u investicijama.

5.4.2 Menadžemnt investicija za 2012.godinu

U skladu sa politikom investicija CBK-a

58

Podaci u tabeli su iz 2011.godine pošto većina zemalja regiona još uvek nije objavila podatke za 2012.godinu

OpisStanovni

kaPovrsina (km^2)

Gustina (po

km^2)ATM

na 1 milion

stanovnika

po 100 km^2

POSza 1

milion stanovnika

po 100 km^2

Kredit Karticet

za 1 milion stanovnika

Debit Kartice

za 1 milion

stanovnika

E-Banking

Kosov 2.1 10,887 193 460 219 4 7,534 3,588 69 74,873 35,654 548,253 261,073 68,990

Albanija 3.19 28,748 111 805 252 3 5,126 1,607 18 37,893 11,879 693,958 217,542 37,138

Republika Ceska 10.54 78,865 134 4,082 387 5 77,651 7,367 98 2,858,390 271,194 7,455,017 707,307 -

Turska 73.73 783,562 94 32,462 440 4 1,976,843 26,812 252 51,360,809 696,607 81,879,926 1,110,537 -

Slovenija 2.05 20,273 101 1,845 900 9 34,167 16,667 169 1,544,161 753,249 2,502,526 1,220,744 701,311

Bugarska 7.54 110,879 68 5,792 768 5 64,425 8,544 58 978,546 129,781 7,007,157 929,331 -

Madjarska 9.74 93,028 105 4,907 504 5 84,678 8,694 91 1,230,544 126,339 7,680,693 788,572 -

Bosna 3.77 51,197 74 1,202 319 2 18,589 4,931 36 180,453 47,866 1,480,855 392,800 94,339

Crna Gora 0.62 13,812 45 311 502 2 10,131 16,340 73 50,897 82,092 303,630 489,726 27,230

Hrvatska 4.42 56,594 78 3,975 899 7 100,012 22,627 177 1,983,188 448,685 7,062,580 1,597,869 1,253,171

Makedonija 2.06 25,713 80 876 425 3 33,435 16,231 130 290,638 141,086 1,098,800 533,398 306,981

1,0521,032

1,064

1,207

900

950

1000

1050

1100

1150

1200

1250

2009 2010 2011 2012

u m

ilio

nim

a e

vra

Grafikon 145a. Sveukupna suma sredstava u protfoliu investicija izrazena u milionima evra na kraju svake godine

Izvor: CBK(2013)

0

10

20

30

40

50

60

70

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

Hartije od vrednosti Depoziti sa komercijalnim bankama Depoziti sa centralnim bankama

Depozita me banka komerciale

Depozita me banka qendrore

Grafikon 144. Odnos rasprostranjenosti investicijaportfolia CBK-a

Izvor: CBK (2013)

Um

iloni

ma

evra


136 |

tokom 2012.godiine sva sredstva su investirana u finansijske instrumente koji ulaze u kategoriju najsigurnijih i najlikvidnijih finansijskih instrumenata.

Samim tim, kategorije finansijskih instrumenata u kojima su se investirala sredstva pod upravljanjem portfolia CBK-a su:

- oročeni bankarski depoziti sa rokom prispeća koji je odredjen u skladu sa politikom investicija CBK u finansijske institucije sa superiornim rangom/ocenom, odnosno evro-depoziti oročeni sa komercijalnim i državnim bankama najkredibilnijih država EU-a i evrozone, i

- obveznice trezora zemalja sa najunapredjenijim ekonomijama u evrozoni sa maksimalnim prispećem do jedne godine i koje su emitovane u evrima.

Grafikon br.145b koji predstavlja odnos rasprostranjenosti potrfolia CBK-a u hartijama od vrednosti i depozitima sa centralnim i komercijalnim bankama pokazuje da je kriva hartija od vrednosti zabeležila porast procenta investicija u ovoj kategoriji investicija sredstava pogotovo nakon meseca juna kada su investicije u bankarske depozite malo pogoršale zbog stanja tržišta Evrozone59. Izuzev meseca januara 2012.godine, tokom ostalog dela ove godine, izloženost oročenih depozita u komercijalnim bankama je zabeležila porast u odnosu na obveznice trezora najrazvijenijih zemalja Evrozone.

2012.godina se okaraterizovala kao godina porasta sveukupnih sredstava u portfoliu investicija CBK-a. Grafikoni br. 146a i br.146b, pokazuju porast sredstava koja su investirana od strane CBK-a na osnovu njihovog stanja od 31.decembra 2009, 2010, 2011 i 2012.godine 5.4.2.1 Učinak portfolia za 2012.godinu 146a.Uticaj od dužničke krize u Evrozoni kojoj su se pridružile i mere Centralne Evropske Banke (CEB) su se jasno osetile tokom godine u realizovanim povraćajima za portfolio CBK-a. Posebno nakon smanjenja glavnih kamatnih stopa od strane CEB dana 11. jula 2012.godine, stope na medjubankarskom tržištu su se umanjile kao posledica smanjenja stope depozita na nivo 0%. Grafikon br. 146 predstavlja kretanje povraćaja od investicija u portfolio CBK-a u odnosu sa medjubankarskim tržištem Evra, odnosno EURIBOR-om 1-mesečno (Prosena stopa medjubankarskog zajma za evro valutu). 59

Najviša tačka učeŠća je dostignuta u novembru.

34.86 25.06 31.5399.55

487.42

806.72

1,007.32

821.50

530

200

25

286

0

200

400

600

800

1,000

1,200

2009 2010 2011 2012Tekuci racun Oroceni depoziti Hartije od vrednostiDepozitat e afatizuara

Grafikon 145b. Rasprostranjenost investicionog portfolia na kraju svake godine

Izvor: CBK(2012)

0.000

0.200

0.400

0.600

0.800

1.000

1.200

01/12 02/12 03/12 04/12 05/12 06/12 07/12 08/12 09/12 10/12 11/12 12/12

Euribor 1-Mujor Kthimi në depozita të BQK-së

Mere Centralne Evropske Banke

Grafikon146a. Kretanje normi na medjubankarskom trzistu Evrozone i kretanje normi na depozite investirane od CBK-a

Izvor: CBK (2013)


| 137

146b. Da bi se jasno odrazio uticaj stanja Evrozone u povraćajima od investicija sredstava, na grafikonu br. 146b su predstavljene dve kategorije u dva perioda: povraćaji od investicija u odnosu sa rizikom promene stope povraćaja izraženim kao varijacija stopoe dobrovoljne kamate.

Vremenski horizont investicija: investicije u hartijama od vrednosti odnosno obveznicama trezora, tokom 2012.godine su se realizovale u dužim vremenskim periodima u poredjenju sa prosečnim vremenskim horizontom depozita, izuzev u septembru i decembru. Investije u dužim vremenskim periodima u obveznicama su uradjene zbog sigurnosti i porasta likvidnosti finansijskih sredstava zato što se ovi instrumenti mogu trgovati.

Kao rezultat toga, stope povraćaja od hartija od vrednosti su bile više od kamatnih stopa iz oročenih depozita. Prosečni ukupni vremenski horizont je bio 23,16 dana.

Grafikon br. 146d predstavlja performansu portfolia CBK-a tokom dva šestomesečna perioda 2012.godine izražen u procentu stope povraćaja od investicija i uporedivost ovih stopai nasuprot performansi glavnih monetarnih pokazatelja. Svaki pokazatelj je zabeležio drastičan pad performanse izmedju dva šestomesečna perioda, kao posledica odluke CEB-a da umanji kamatnu stopu na bankarske depozite. Takodje, primećuje se da je samo pokazatelj stope povraćaja od investicija u hartijama od vrednosti pokazao da stabilno stoji u drugom šestomesečju, i ovo je bilo posledica kupovine obveznica na duže vremenske periode kao i povećanja izloženosti portfolia investicija u ove vrste finansijskih instrumenata.

5.4.2 Menadžment rizika investicija

CBK investira u fondove finansijskih institucija u državama sa visokom kreditnom klasifikacijom na osnovu kreditnog ocenjivanja od strane velikih agencija koje su svetski poznate kao što su: Standard & Poor’s i Moody’s kao i drugi indikatori finansijskog tržišta. Trenutni rizici su finansijski rizici kao što su: kreditni rizik, kamatni rizik, rizik likvidnosti kao i operativni rizik.

0.019 0.016

0.163

0.087

0.000

0.050

0.100

0.150

0.200

Prvo polugodiste Drugo polugodiste

Rreziku i shprehur si variancë (%) Kthimi në portfolio (%)

Grafikon 146b. Norma povracaja investicija u portfolioi rizik za dva sestomesecna perioda 2012.godine

Izvor: CBK(2013)

0 20 40 60 80 100 120

JanFebMarAprMajJunJul

AvgSepOktNovDec

prosecni vremenski horizont u hartijama od vrednostiprosecni vremenski horizont u centralnim bankamaprosecni vremenski horizont sa komercijalnim bankama

Grafikon 146c. Prosecni vremenski horizont investicija finansijskih sredstava

Izvor: CBK (2013)

0.150.05

0.35

0.10

0.52

0.13

0.59

0.23

0.00

0.10

0.20

0.30

0.40

0.50

0.60

0.70

Gjashtëmujori I Gjashtëmujori II

Prosek u depozitima 1 Eonia Euribor 1 mesec Prosek u hartijama od vrednosti

Grafikon 146d. Performansa portfolia investicija nasuprot monetarnim pokazateljima izrazeno u procentima

Izvor: CBK ( 2013)

13

God

8 |

5.4.2.1 K

Sve invograniče

CBK updržave iinvesticsigurnos

5.4.2.2 R

Relativnrealizovuporedje(Prosečn(prosečnstandar2012.go0.139%.Prosečninvesticje bila manjim referent2012.goreferentmesečnipredstav18 osnopredstavkratkoro

5.4.2.3 R

Investicskladu sportfolio

Rizik likfondova

5.4.2.4 O

Ovaj rizili tehnnijednog


Kreditni rizik

vesticije su enim na naj

pravlja kredi finansijskecija kao i o zst u investir

Rizik kamatn

no procenjivvanu kamatenja. Referena jednodnena stopa merdnom devidinu je bila

na realizovancija sredstav

0.144% š povraćajetnih poena dinu bila tnu tačku ui koji je vlja jedan uovnih poenavlja aloočnih kredit

Rizik likvidn

cije su se ugsa Politikomo investicija

kvidnosti jea za realizaci

Operativni r

zik postoji unološkog sisg slučaja pre

CBK 012

k

uradjene umanji nivo

ditnim rizikoe institucije. zabrani inverana sredstv

ne stope

vanje rizikatnu stopu uentne tačke sevna stopa edjubankarsijacijom ka

a 0.139%, što

na stopa povva u portfolšto rezultirem za 5 EONIA ko

0.20% a uzmemo EU

bio 0.326umanjeni poa. Grafikonokaciju tnih rejtinga

nosti

glavnom izvm investicija.

e konstantnoiju potreba p

rizik

u svim aktivnstema tokomedstavljanja

u skladu saP-2/A-2 (Mo

om preko di Zbog dužničesticija u bava.

a kamatne u portfoliu sa kojima se medjubankkih pozajmi

amatne stopo podrazum

vraćaja od lio CBK-a ra jednim

osnovnih oja je za

ako za URIBOR 1 6% što ovraćaj za n br. 147

portfolia a (S&P).

vršavale u oa CBK-a, što

o nadgledanplaćanja za d

nostima i mm procesa a ovog rizika

a odredjenimoody’s/S&P)

iversifikacijčke krize u eankama koj

stope možesa kamatn

e uporedjujukarskih pozica za evro pe. Standaeva da pros

obveznicamao podrazume

n i tokom 2depozitore C

može rezultirrealizacija

a tokom inve

m kriterijum za kratkoro

e investicijaevrozoni su e nisu ocenj

emo da uraom stopom

u povraćaji uzajmica za valutu) i sa

ardna devijsečna kamat

a i kratkoročeva da je ba

012.godine CBK-a.

rati gubitkominvesticija.

esticija finan

mima u počne investic

a koja je odrdonete i odlujene sa pote

adimo tako u jednoj ru portfoliu in

evro) i EUa statističkimjacija od ktna stopa m

čnim bankaanka održala

nije bilo slu

m kao posled Tokom 20

nsijskih sred

olitikama incije.

redjena limuke o ogranencijalom ko

što ćemo ureferentnoj nvesticija suURIBOR 1 m pokazatelkamatne s

može da vari

arskim depoa nivo likvid

učajeva ned

dica grešaka012.godine ndstava.

nvesticija

itima za ničavanju oji pruža

uporediti ili tački

u EONIA mesečni

ljom kao tope za ra za +/-

zitima u dnosti za

ostataka

a osoblja nije bilo

5.4.3 Ha

U skladbr. 03/Li praviltržište husvojen CentrlaCBK rfinansijaDana 17prva avrednosobveznicmeseca Ova afinkciontokom 2Vlade elektronhartijampravilnitržište hparagrarealizovkoje ope

Izuzev tržištu Republinebankakoje su preko pvrednosučesniciponudilikonkure

U sklahartija Kosova,ukupno

Na dvanHartije od 91 dkoaj je edve druod vreddana u 2012.go

artije od vre

du sa ZakonoL-175, (član 2lnika za Prhartija od v od Ministane Banke radi kao a za emisiju7. januara 2aukcija za sti Vlade ca trezora s u ime Vlaaukcija je nisanja prim2012. godine

Republikenske platforma od vredikom za prihartija od vraf 1.26 i članvale preko keriraju kao p

primarnih hartija o

ike Kosovaarske instit predale svo

primarnih aksti Vlade, poi su ponudili samo sumentnih ponu

adu sa kalod vredno

u 2012 četrnaest a

naest od tih od vrednosana i sumomemitovana n

uge aukcije dnosti sa rok

sumi od 20dine i 24

dnosti

om o javnim2, paragrafi

rimarno i sevrednosti vlaarstva finans Republike

agent Miu hartija od 2012.godine

emisiju hRepublike

a rokom priade republik obeležila

marnog tržište održala sve Kosovarme za trgdnosti. U simarno i serednosti Vlan 7, sve aukkomercijalniprimarni akt

aktera, učod vrednosa su bile tucije i fizičoje ponude nktera. U skl

onude učesnili sumu i gomu i prihvauda.

endarom zasti Vlade R.godini je ukcija.

aukcija emisti sa rokomm od 10 milna svakoj auemitovane skom prispeć0 miliona ev4. miliona

m dugovima 1.1. i 1.2.) ekundarno ade koji je sija (MF) i e Kosova, inistarstva vrednosti. održana je

hartija od Kosova, ispeća od 3 ke Kosova. početak ta za emisijue aukcije u

a preko govinu sa skladu sa ekundarno ade, član 1 kcije su se ih banaka teri.

esnici na sti Vlade

i druge čke osobe, na aukciji ladu sa praika su bile kdišnju stopu

atili su godi

a emisiju Republike

održano

itovane su m prispeća liona evra ukciji i na su hartije ća od 182 vra u julu

evra u

u Hartija od skladu sa k

avilnikom zakonkurentneu povraćaja,išnju stopu

0

10000000

20000000

30000000

40000000

50000000

60000000

pON

Grafikon 14prispeca 18

Izvor: CBK (2

0

10000000

20000000

30000000

40000000

50000000

60000000

pON

Grafikon 14prispeca 18

Izvor: CBK (2

CB

d vrednosti Vkalendarom

a primarno e i nekonkur dok su za n povraćaja

25 Korrik

predate ponude primOfertat e PranuaraNorma e kthimit % (b

49. Aukcije har82 dana

2013)

25 Korrik

predate ponude primOfertat e PranuaraNorma e kthimit % (b

49. Aukcije har82 dana

2013)

GodišK

Vlade Repub za emisiju h

i sekundarnrentne. Za knekonkurenkoja je odre

Data e emetimitmljene ponude Norma

boshti i djathtë)

rtija od vredno

Data e emetimitmljene ponude Norma

boshti i djathtë)

rtija od vredno


blike Kosovahartija od v

no tržište hakonkurentnentne ponude edjena od u

18 Shtator

a povracaja % (desni

osti Vlade sa r

18 Shtator

a povracaja % (desni

osti Vlade sa r

2

| 139

a. CBK je vrednosti

artija od e ponude učesnici uspešnih

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

stub)

rokom

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

stub)

rokom

14

God

0 |

septembVlade po

Sve aukučestvovprevazil407.8 m(TrezoraNajveća2012.goevra. NoktobruučesnikgrafikonstrukturVlade sa

Potražnvrednos182 danjulu 201od 20 mseptemb

Na grastrukturVlade sUčesnicPenzionTrust Pseptembodržala ove dv8.57% uspešni

Na grastruktursumamahartija prispećasu zabegodišnjeu januadostignurezultatKosova.

Prosečn91 dannajviša godišnja


bru 2012.goo roku prisp

kcije hartija vali svi prilazila sumu

miliona evraa) Republikea potražnja dine gde je z

Najniža ponuu 2012.godina bila 14.6nu br.150ra aukcija a rokom pris

nja na austi Vlade sana je bila 512.godine za

miliona evra ibu 2012.godi

afikonu br.1ra aukcija

sa rokom prci na aukcijine štednje KoPenzione štedbru 2012.god u maju 201

ve nebankanominalne h učesnika t

afikonu br.ra učesnia. Godišnj

od vrednoa od 91 daneležile trende stope povraru 2012.goduto u decemt porasta p

na godišnja sna je bila 2. stopa povraa stopa povr

CBK 012

odine, na grpeća.

od vrednostmarni akte emitovanu

a što je bilo e Kosova za na aukciji hza emitovan

uda na aukcne kada je 65 miliona predstavhartija od

speća od 91

ukcijama ha rokom pr55.35 miliona emitovanui 39.35 milioine.

151 predstahartija od

rispeća od i preko primosova i Slovdnje Kosovadine dok je 12.godine. Sarske instit

alocirane tokom 2012.

152 predstika po je stope

osti Vlade na tokom 2d opadanja,aćaja od 3.5

dine do 1.08mbru 2012.gotražnje za

stopa povrać.52 procenataćaja je bilaraćaja bila n

rafikonu br

ti Vlade Repri i ponudjeod MF. Kao za 2.49 pu aukcije harhartija od vrnu vrednost ciji hartija oza emitovanevra. Na

vljena je vrednosti

dana.

artija od rispeća od na evra u u vrednost ona evra u

avljena je vrednosti

182 dana. marnih aktevenačko-Kosa je učestvov Slovenačko

Samim tim, ucije čine

vrednosti .godine.

avljena je alociranim povraćaja

sa rokom 012.godine , počev od

5 procenata procenata

godine, kao učestvovan

ćaja na svimta. Za emisia na aukcijia aukciji u d

.149 predst

publike Kosena suma z rezultat ovo

uta više od srtija od vredrednosti sa od 10 milionod vrednostnu vrednost

era su bile sovski Penzivao na aukco-Kosovski p

nje na tržiš

m aukcijamaije hartija oi u martu 2decembru 20

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

4.5%

5.0%

Jan F

Izvor: CBK

Grafikonza hartije

tavljena je

sova su bile za kupovinuoga, ponudjesume zatraž

dnosti sa rok rokom prisna evra ponuti sa rokom t od 10 mil

i nebankarsioni fond. cijama koje spenzioni fond

štu hartija

za hartije od vrednosti

2012.godine 012.godine (

Feb Mar Apr M

Bono Tr

Bono Tr

(2013)

n 151. Kretane od vrednos

struktura h

uspešne pošu hartija odena suma zažene od Min

kom prispećapeća od 91 uda učesnik prispeća odliona evra p

ske instituci

su održane ud učestvova

od vrednos

od vrednosti sa rokom p(4.0 procen1.08 procena

Maj Jun Jul A

rezora sa rokom pris

rezora sa rokom pris

nje godisnje nsti Vlade

hartija od v

što su na aud vrednosti a 2012.godinnistarstva Fa od 91 do 1dana je bila

ka bila 35.75d 91 dana jponudjena v

cije kao što

u julu 2012ao na aukciji

sti Vlade R

i sa roko priprispeća od 9nata), dok jeata). Na gra

Avg Sep Okt N

peca 91 dan

peca 182 dana

norme povra

vrednosti

ukcijama je uvek nu je bila Finansija 82 dana. a u junu 5 miliona je bila u vrednost

je Trust

.godine i i koja se

epublike

ispeća od 91 dana,

e najniža afikonu

Nov Dec

acaja


| 141

br.5 predstavljeno je kretanje godišnje stope povraćaja za hartije od vrednosti Vlade. S druge strane, za emisije hartija od vrednosti Vlade sa rokom prispeća od 182 dana, godišnja stopa povraćaja je bila 3.05 procenata na aukciji u julu 2012.godine i 2.36 procenata na aukciji u septembru 2012.godine. Prosečna godišnja stopa povraćaja na svim aukcijama za hartije od vrednosti sa rokom prispeća od 182 dana je bila 2.71 procenata.

Početak emisije hartija od vrednosti Vlade preko aukcija je pokazalo jedno dodatno interesovanje od strane primarnih aktera za njihovu kupovinu, gde su na svim aukcijama koje su se održale u 2012.godini predate ponude za kupovinu hartija od vrednosti Vlade bile veće od emitovane sume. Na grafikonu broj 152 predstavljene su sve aukcije koje su se održale u 2012.godini.

Tokom 2012.godine, CBK je takodje uradila sve potrebne pripreme za održavanje sekundarnog tržišta hartija od vrednosti Vlade Republike Kosova. Trgovina hartijama od vrednosti se smatra jednim važnim faktorom za finansisjki i fiskalni sektor na Kosovu. Ovo tržište promoviše porast efikasnosti u procesu finansijskog posredovanja i smatra se važnom osnovom za razvijanje tržišta kapitala u zemlji.

5.5. Kreditni Registar Kosova

Obezbedjivanje potrebnih kreditnih individualnih informacija za institucije zajmodavce i zajmoprimaoce preko sistema Kreditnog regjistra Kosova (KRK) je jedna važna usluga Centralne Banke Republike Kosova(CBK)..

KRK je dizajnirana kao jedna aplikacija na bazi interneta i može joj se pristupiti direktno u realnom vremenu od strane finansijskih institucija članica sistema KRK-a.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2009 2010 2011 2012

Grafikon 153. Broj sertifikata

Izvor: CBK (2013)

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

2009 2010 2011 2012

Grafikon 154. Broj istrazivanja

Izvor: CBK (2013)

0.00%

0.50%

1.00%

1.50%

2.00%

2.50%

3.00%

3.50%

4.00%

4.50%

0

5000000

10000000

15000000

20000000

25000000

30000000

35000000

40000000

18 Jan 15 Fe 14 Mar 18 Apr 16 Maj 13 Jun 18 Jul 15 Avg12 Sep 17 Okt 14 Nov11 Dec

Predate ponude Primljene ponude Norma povracaja % (desni stub)

Grafikon 152. Aukcije hartija od vrednosti Vlade sa rokom prispeca 91 dan

Izvor: CBK (2013)


142 |

Na osnovu pravilnika registra kredita, članovi su sve finansijske institucije koje su odredjene od

Centralne Banke da budu zajmodavci, uključujući sve banke i licencirane mikrofinansijske institucije kao i nebankarske finansisjke institucije i osiguravajuće kompanije licencirane da se bave odredjenim kreditnim aktivnostima. Institucije članice ovlašćuju svoje službenike da budu korisnici sistema KRK-a. Trenutno ima preko 1300 aktivnih korisnika u sistemu registra kredita koji poseduju uverenja o ovlašćenjima iz kreditnog registra. Tokom 2012.godine registar kredita je generisao novih 427 uverenja kao posledica predstavljenih zahteva od institucija članica. Broj sertifikata, za godine 2009, 2010, 2011 i 2012 je kao na grafikonu 155.

Korisnici sistema registra kredita koji su ovlašćeni od institucija zajmodavaoca , pristupaju sistemu radi istraživanja o obavezama i kreditnoj istoriji aplikanata za kredit. Na osnovu statistika koje proizilaze iz sistema registra kredita, broj istraživanja tokom 2012.godine je premašio cifru od 700,000 istraživanja.

Jedan pregled ovih aktivnosti, po godišnjim osnovama, za godine 2009, 2010, 2011 i 2012 je predstavljen u nastavku na grafikonu 157.

Krediti izvešteni od strane institucija članica sistema KRK-a se klasifikuju na osnovu Pravilnika za Menadžment kreditnog rizika koji se izveštavaju po mesečnim osnovama u sistemu KRK-a. U sistemu registra kredita izveštavaju se svi kreditni proizvodi koji se odobre i disrtubuiraju od institucija zajmodavaoca za kreditne aplikante.

Subjekti podataka Kreditnog registra Kosova su fizičke i pravne osobe,koje su se prijavile kao zajmoprimaoci. Registracija svih podataka koji se tiču kredita zajmoprimaoca je veoma važna zato što to utiče na donošenje pravilnih odluka od zajmodavaoca.

Na osnovu Pravilnika Registra kredita kao i na osnovu Zakona o čuvanju ličnih podataka, radi kontrole posebnih informacija, svaki zajmoprimalac može da dobije njegov/njen kreditni izveštaj. Ovo se omogućuje od svake banke ili i direktno od Centralne Banke Kosova. Grafikon u nastavku predstavlja izveštaje dobijene od zajmoprimaoca za godine 2009; 2010; 2011 i 2012.

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

2009 2010 2011 2012

Pod nadzorom Ispod standarda

Izgubljeni Sumnjivi

Grafikon 157. Broj kredita sa klasifikacijom pod nadzorom

Izvor: CBK (2013)

0

50000

100000

150000

200000

250000

2009 2010 2011 2012

Grafikon 155. Broj novih kredita

Izvor: CBK (2013)

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

350000

400000

2009 2010 2011 2012

Grafikon 156. Broj kredita sa klasifikacijom standardni

Burimi: BQK (2013)

Uz pomambijeninformaunapred

Ovako implemeizveštajizveštaj

Sa aspeOdeljenjsertifikoOdeljenjorganizoregistro

Radi obinformainternetpodela jmikrofin

Da bi kampan

Iz oblasKosovu,devet inuzeto jeod 1000

Rezultazajmoda

I u 201Banke(Stokom čbeležećiBussine

moć USAID fnta na Kosovacija, konkredjenje, radje

je usvojen entirano teh.org koji ome.

ekta podržanja registra ovala je skor

nje registraovanom od

om za gradja

aveštavanjaativne brošuta. Ove broje izvršena nnansijskih in

promovisalinja na TV-u,

sti studija, v, koja je ininstitucija zaje u obzir 2201 Eur do 25

ati studija suavaoca kao i

12.godini reSB) radi izvčetiri godinei pokazatelj es 2013” za R

finansiranogvu, jedna koetno u regi

eno je na una

Pravilnik hničko podiz

mogućuje svi

vanja kadrokredita(DR

ro 500 korisn kredita KDruštva ban

ane i poslove

a šire javnosre: o Registr

ošure su prina celom Konstitucija i o

i važnost k u novinama

vredi da se icirana i reajmodavaoca00 slučaja (s000 Eur i kr

u potvrdili i u odbrani z

egistar kredveštaja 2013 konstantno “getting crRepubliku K

g preko trogomponenta jistru kreditapredjenju p

za Registazanje sistemm fizičkim i

ovske službeRK) u saradnika sistemaKosova se naka gde su

e koji učestvu

sti o Registrru kredita, ipremljene nosovu, kod konih nebank

kredita, uz a i portalima

napomene dalizovana od (pet banakaslučaj-klijenrediti u vred

još jednom zajmoprimal

dita je direk3. Na osnovuo pokazuje predit” pozitivKosovo.

godišnjeg pre posebno u

ta. Na osnopravilnika za

ar kredita. ma KRK-a i r

i pravnim o

e preko obudnji sa proja KRK-a .

predstavilou podeljene uju.

ru kredita i Opis kreditnna albanskoklijenata fin

karskih.

podršku Ua koja je dos

druga studijd EFSE u a i četiri mi

nt) za dva nidnosti od 250

važnost i ulaca od finan

ktno doprinu objavljeno

poboljšanje, zvnijim od sv

CB

rojekta BEEuradjena i u ovu identifika registar kr

Uputi za razvijen je isobama da p

uka, za instjektom BEE

o na Fina informativn

kreditnom nog izveštajom, srpskomnansisjkih in

USAID|BEEstigla publik

ja o prekoopsaradnji sa krofinansijsvoa visina k001 Eur do 5

uticaj sistemnsijske preop

neo u podacog izveštajazauzimajućivih drugih

GodišK

P-a, radi po oblasti izvekacije potreredita kao i

registar k implementipreko intern

titucije članEP-USAID

ansijskom sne brošure u

izveštaju, Ka i o kreditnm i englesknstitucija pr

P pripremljku od oko 38

pterećenosti Kreditnim ske institucijkredita i to:50000 Eur.

ma KRK-a upterećenosti

cima prikup ,od SB, obli poziciju bropokazatelja


oboljšanja peštavanja i kebnih segme sistema KR

kredita, usptiran portal neta dobiju

nice sistemaje održala

sajmu 2012u vezi sa Kr

KRK je priprnom izvešta

kom jeziku. reko filijala

ljena je i m80.000 osoba

zajmoprim registrom Kije). Prilikom: krediti u v

u odbrani ini.

pljenim od last “gettinoj 23 u 2012

a u izveštaju

2

| 143

oslovnog kreditnih enata za

RK-a.

pešno je Kreditni kreditne

a KRK-a, obuke i

2.godine, reditnim

remio tri aju preko Njihova banaka,

medijska .

alaca na Kosova i

m studija vrednosti

nstitucija

Svetske g credit”

2.godini i u “Doing


144 |

Praćenje razvojnih trendova(globalnih i regionalnih) u oblasti kreditnog izveštavanja je neodvojivi deo poslova i aktivnosti koje se dešavaju u Odeljenju kreditnog registra. Kao punopravan član Evropskog Udruženja o kreditnom izveštavanju - ACCIS , profesionalno obrazovanje i praćenje dogadjaja u segmentu izveštavanja i informisanja o kreditima je bilo efikasnije, konkretnije i u korak sa kretanjima uradjenim po najboljim praktikama u ovoj oblasti.

5.6. Aktivnosti o oblasti ekonomskih analiza i finansijske stabilnosti

Departman finansijske stabilnosti i ekonomskih analiza je i tokom 2012.godine nastavio sa veoma važnom ulogom u ocenjivanju ekonomskih kretanja u zemlji, sa posebnim naglaskom na finansijski sektor, omogućujući tako identifikaciju mogućih nesuglasica i preporučujući preventivne mere radi osiguranja finansisjke stabilnosti u zemlji.

Tokom ove godine, DFSEA je nastavio da unapredjuje kvalitet svojih periodičnih objava, omogućujući tako jedno jasnije predstavljanje kretanja ekonomije u zemlji. U ovom periodu je objavljen i treći broj Izveštaja o finansijskoj stabilnosti, koji je predstavio ne samo jednu podrobnu analizu stanja ovog sektora, već je predstavio I dva materijala istraživačkog karaktera “Relacija izmedju Konkurencije bankarskog sistema i Provizija iz gubitka kredita” i “Identifikacija Banaka od sistemske važnosti na Kosovu”. Napredak je zabeležen i u nacrtu Izveštaja bilansa plaćanja, koji predstvlja jednu podrobnu analizu kretanja u bilansu plaćanja Kosova i, štaviše, sadrži i analize istraživačkog karaktera koje se tiču različitih aspekata kretanja u domaćoj ekonomiji. Poslednji broj ovog izveštaja predstavio je istraživački članak na temu “Korišćenje proizvodnih kapaciteta u zemljama zapadnog balkana: Analize na osnovu BEEPS 2009”. U okviru drugih objava, DFSEA je nastavio da objavljuje tromesečno ocenjivanje ekonomije što je i sastavni deo Mesečnog statističkog biltena i izvršene su pripreme da se ove analize objavljuju kao poseban materijal na kvartalnim osnovama počev od 2013.godine.

U okviru drugih aktivnosti, zabeležen je napredak u pripremi ‘stres-testa’ za bankarski sistem u skladu sa preporukama iz zajedničke misije Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske Banke za Program ocenjivanja finansijske stabilnosti (eng. Financial Stability Assessment Program: FSAP). DFSEA je nastavio sa sastavljanjem ranih pokazatelja upozorenja po mesečnim osnovama, napredujući prema blagovremenoj identifikaciji mogućih skokova u domaćoj ekonomiji, a pogotovu u bankarskom sistemu. Takodje, priprema po redovnim osnovama indikatora finansijske stabilnosti je pružila jedan dobar alat za ocenjivanje održivosti bankarskog sistema. Tokom 2012.godine DFSEA je nastavila sa realizacijom tromesečne ankete u bankama koje operiraju na Kosovu, koja ima za cilj pružanje jednog jasnijeg pregleda u vezi sa kretanjima oko aktivnosti zajmodavanja u zemlji, uključujući i kretanja povezana sa standardima banaka za odobravanje zahteva za kreditima, promenu pravilnika i kreditnih uslova, percepcija banaka u vezi rizika, spremnost banaka da prošire kreditiranje kao i percepcija banaka u vezi sa promenom faktora koji utiču na zahteve za kredite. Rezultati iz ove ankete su poslužili kao važni inputi u sastavljanju analiza u vezi kretanja u bankarskom sistemu, uključujući i Izveštaj o finansijskoj stabilnosti.

Jedan poseban doprinos DFSEA je bila i organizacja prve medjunarodne konferencije CBK-a istraživačkog karaktera sa temom “Konkurencija nasuprot primanja rizika u bankarskim sektorima zemalja Centralne i Istočne Evrope”, gde su se, izuzev učestvovanja jednog broja Guvernera iz Centralnih Banaka regiona i šire, predstavili sa istraživačkim materijalima i ekonomisti iz centralnih banaka Kosova, Austrije, Turske, Bugarske, Poljske, Hrvatske, Albanije i Makedonije. Štavise, u ulozi lidera u jednoj od istraživačkih sesija učestvovao je i zamenik Predsedavajućeg odeljenja za finansijsko ocenjivanje u Centralnoj Evropskoj Banci. Tokom 2012.godine, osoblje DFSEA se predstavilo u prezentacijama istraživačkih materijala i u drugim


| 145

medjunarodnim konferencijama, uključujući i konferncije organizovane od Banke Albanije i Nacionalne Banke Austrije.

Jedna druga veoma intenzivna oblast aktivnosti DFSEA je bilo angažovanje u vezi procesa evropske integracije Kosova, gde su pokrivene uglavnom stvari koje su povezane sa kretanjima u bankarskom sistemu. Takodje, osoblje DFSEA je bilo kontinuinalno angažovano i u oblasti komunikacije sa javnošću, doprinoseći tako jačanju transparentnosti oko kretanja u finansijskom sektoru i u domaćoj ekonomiji uopšte.

5.7. Aktivnosti u oblasti statistika

Statistička funkcija CBK-a tokom 2012.godine se okarakterisala proširenjem dometa objavljenih statistika kao i daljim unapredjenjem u kontekstu kvaliteta i metodika statistika finansijskog i vanjskog sektora. Od najvažnijih dostignuća mogu se napomenuti: objavljivanje statistika o pozicijama medjunarodnih investicija, vanjskog duga, kao i objavljivanje statistika nebankarskih institucija. Tokom protekle godine uradjen je i razvoj (tehničko unapredjenje) softvera i za statistike vanjskog sektora. Medjunarodno, osoblje Departmana statistike CBK-a je nastavilo sa pružanjem profesionalnih ekspertiza u drugim zemljama, u okviru Medjunarodnog monetarnog fonda.

Početak objavljivanja statistika pozicija medjunarodnih investicija (PMI), vanjskog duga (VD), usaglašenog izveštaja o vanjskim investicijama (CDIS) i usaglašenog izveštaja o portfolio investicijama (CPIS) se smatraju glavna statistička dostignuća u oblasti statistika vanjskog sektora tokom 2012.godine. Počev od meseca marta 2012.godine počelo se sa objavljivanjem statistika PMI i u medjunarodnom monetarnom fondu (MMF).60 Od juna 2012.godine, Kosovo je deo statističkog projekta MMF-a koji se zove CDIS i CPIS a koji se tiče objavljivanja podataka za direktne strane investicije i investicije u hartijama od vrednosti.61

2012.godina predstavlja period slanja (eksperimentalnog) statistika bilansa plaćanja (BP), usluga i direktnih stranih investicija u Eurostat. Ovo je uradjeno u okviru projekta IPA, gde je glavni cilj da Kosovo i druge zemlje balkana harmonizuju statističku metodiku u skladu sa zahtevima Eurostata (u skladu sa metodikom koju koriste zemlje Evropske Unije). CBK je blizu ispunjavanja ovih zahteva i ubrzo se očekuje početak redovnog izveštavanja i u Eurostat.

Objavljivanje statistika vanjskog sektora se vrši u skladu sa medjunarodnim statističkim standardima, uglavnom onima iz Medjunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Eurostata i drugih relevantnih institucija. Počev od 2012.godine preduzeti su koraci potrebni da bi se počelo sa implementacijom novih standarda za sastavljanje statistika vanjskog sektora na osnovu novog uputsva MMF-a (engleski: Balance of Payments and International Investment Position Manual, 6th Edition - BPM6). Izvršene su pripreme da se puna implementacija ovog standarda dogodi tokom 2013.godine, iako će zemlje Evropske unije početi sa implementacijom u 2014.godini.

Tekstu povećanja pokrivenosti, samim tim i kvaliteta statistika proizvedenih od CBK-a, CBK je sklopila sporazum o saradnji sa različitim institucijama gde vredi da se posebno napomenu sporazumi sa Carinom Kosova i Kosovskom policijom.

Počev od januara 2012.godine, CBK je proširila domet proizvedenih statistika u vezi sa finansijskim institucijama. Preko statističkiih projekata koji su se već sada promenili u statističke standarda CBK-a, uključene su mikrofinansijske institucije, institucije koje se bave lizingom i agencije za transfer novca. Ovde se govori o Statističkom izveštaju za mikrofinasijske institucije, izveštaj o kamatnim stopama mikrofinansijskih institucija kao i izveštaj o agencijama

60

Broj država koje izveštavaju o podacima za PIN je 133 (oktobar 2012). 61

Za vise informacija pogledajte na -FMN-e na CDIS, CPIS I hartija od vrednosti:http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2012/pr12219.htm; http://elibrary-

data.imf.org/NewsItem.aspx?id=111; http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2012/pr12438.htm


146 |

za transfer novca. Proizvodnja ovih statistika podrazumeva njihovo sastavljanje i objavljivanje u skladnosti sa medjunarodnim statističkim standardima Medjunarodnog monetarnog fonda, Centralne Evropske banke, Eurostata, itd.

Statistike o mikrofinansijskim institucijama i institucijama koje se bave lizingom uključuju: bilans stanja, krediti po institucionalnim sektorima, krediti po ekonomskim sektorima, lizing, novi izdati krediti, efektivne norme interesa na kredite kao i bilans uspeha. S druge strane, statistike o agencijama za transfer novca uključuju: bilans stanja, medjunarodni standardi po državama, bilans uspeha. Izuzev kretanja u nebankarskoj industriji, godina 2012. se okarakterizovala i daljim i kontinuinelnim unapredjenjm kvaliteta statistika bankarske industrije.

Radi daljeg unapredjenja u kontekstu sastavljanja i tehničke validacije statistika, tokom 2012.godine počelo je tehničko unapredjenje postojećeg statističkog softvera. Ovde je reč o softveru koji se koristi za statistike finansijskog sektora počev od 2004.godine a koji sada uključuje i unošenje podataka, sastavljanje, tehničku validaciju i dobijanje izveštaja statistika za vanjski sektor. Ovo će poslužiti kao značajna podrška i poveća’e sigurnt posla sa brojevima imajući u obzir volumen koji je uvek u porastu proizvednih statistika nasuprot ograničenih resursima i rokovima objavljivanja.

Redovno, periodično i blagovremeno objavljivanje statistika predstavlja jedan poseban atribut Departmanta statistika CBK-a. Nasuprot povećanju dometa proizvedenih statistika na jednoj strani i istog broja izvora na drugoj, uspelo se u tome da objavljivanje statistika bude uradjeno u skladu sa rokovima navedenim na elektronskoj stranici CBK-a. Vremenske serije i mesečni statistički bilten (izdanje decembra 2012.godine predstvlja izdanje broj 136) predstavljaju glavne statističke objave CBK-a. Izuzev njih, statistike uradjene od departamenta statistike CBK-a služe kao ključne informacije za druge objave CBK-a kao što su: Godišnji izveštaj, Izveštaj o finansijskoj stabilnost i Bilten bilansa plaćanja.

Počev od marta 2012.godine, CBK je počela sa objavljivanjem statistika vanjskog duga u Svetskoj Banci i Medjunarodnom monetarnom fondu (engleski: Quarterly External Debt Database - QEDS)62 otvarajući Kosovu jednu novu stranicu u Svetskoj Banci. CBK je koordinator na nivou zemlje za Sistem raspodele sveukupnih podataka u MMF-u (engleski: GDDS). Samim tim, Stranica pregleda nacionalnih podataka (engleski: National Summary Data Page) je objavljena na elektronskoj stranici MMF-a koja predstavlja odredjene informacije o Kosovu. Izuzev onih koje su gore navedene, nastavljeno je sa diseminacijom po redovnim osnovama u Medjunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj Banci, Eurostatu, i drugim institucijama koje su od važnosti za postojeće periodične statistike o finansijskom i vanjskom sektoru.63

Počev od meseca maja 2012.godine, CBK upravlja Savetom statistika Republike Kosova. Štaviše, Direktor departamenta statistike CBK-a je imenovan za Predsednika Saveta Statistika koji radi na osnovu Zakona o Službenim statistikama Republike Kosova. Posebno dostignuće u ovom pravcu je usvajanje od strane Skupštine Kosova Programa za službene statistike 2013 – 2017 što predstavlja jednu od glavnih odgovornosti Saveta Statistika.

I tokom 2012.godine, osoblje CBK je nastavilo sa pružanjem profesionalne ekspertize u centralnim bankama drugih zemalja u svetu. Direkotor departamenta statistike i Šef divizije statistika bilansa plaćanja su izvršili na uspešan način trimedjunarodne misije i to u: Centralnoj

62

QEDS – je baza podataka za zemlje članice SDDS i GDDS u vezi sa statistikama vanjskog duga. Trenutno 118 država iz celog sveta šalju podatke o vanjskom dugu u

bazi podataka QEDS. 63

Govori se o objavama: medjunarodne finansijske statistike (eng: International Financial Statistics), statistički godišnjak bilansa plaćanja MMf-a (eng Balance of

Payments Statistical Yearbook), Anketa o finasisjkom pristupu (eng: Financial Access Survey), i izveštaj o globalnoj finansijskoj stabilnosti (eng: Global Financial Stability Report).

Banci T2012.go

6. Unut

6.1. Unu

Šef unu

DužnostZakonom

Uloga i

Departauniverzuosnov mkod kojiprincipaCentral

Osnov zInstitutrevizije koje će ssa stan(engleskkomitettoga ova

Plan radpotpuno(engleski izvršrevizija

Izuzev Departaizvršio zahtgev

Za prabankamunutraš2012.goizveštajperiod J

Na osnorazumevprocedu

Trinidada i Tdine).

trašnji dog

utrašnja kon

utrašnje revi

ti i odgovornm CBK-a br

ciljevi unutr

ament unutr

uma revizijemetodologiju ih je tokom pa: čuvanje ne Banke R

za pripremuta unutrašnj prilikom krse raditi u s

ndardom IIAki:Audit chata revizije. Kaj plan je us

da unutrašnosti ispuni i ki: “Safeguaršena je p (sveukupna

planiament unui sedam re

v višeg mena

aćenje portma korespšnja revidine priprea po nedeJanuar-dece

ovu tehničkvanju izmed

ura “nezavis

Tobaga (mar

gadjaji

ntrola

izije

nosti kao i o. 03/L-209 (č

rašnje reviz

rašnje revizij

e izdvojen je baziranu napripreme msredstava epublike Ko

u Godišbhegje revizije IIreiranja planskladu sa obA 2020 (komarter) je pr

Komitet revivojen i od st

nje revizije z preporuke krds Assesme

planirana a).

iranih utrašnje reevizija “Ad adzmenta CB

tfolia inveondentima izija je emila 52 ljnim osnov

embar 2012.

kog memoradju 2012-13sna revizija

rt i juni 2012

vlašćenja Šečlanovi 60 i

ije

je CBK-a je

e i pripremlja riziku, gdeatrice rizikaCentralne

osova.

g plana radIA 2010 (plana rada zas

bjektivama imunikacija redstavio plizije je usvojtrane Odbor

za 2012.godikoje su date ents”) Medjusistemska

revizija, evizije je Hock” na

BK-a.

sticija u CBK-a, tokom

specijalna vama, za godine.

anduma o 3 SBA Aran rekonsilac

2.godine) od

efa unutrašn61).

e pripremio U

ljen Godišnjie je najveći a ocenjen naBanke Rep

da departamaniranje), kosnovanog nai svrhom insi odobrenjelan rada ujio je odobri

ra CBK-a .

inu je realiz u izveštaju unarodnog m

nžman sa Mcije računa

CB

nosno u Cen

nje revizije (

Univerzum R

i plan reviziprioritet dat

ajveći rizik. Tpublike Kos

menta unutroji je upravla riziku i odstitucije. Šefe) i Statusaunutrašnje ro plan rada

zovan kao št o ocenjivan

monetarnog

MMF-om tačVlade” i p

GodišK

ntralnoj Ban

(ŠUR) su de

Revizije za t

ije za 2012.gt oblastima Takodje su u

sova kao i

rašnje revizljao departa

dredjivanju pf unutrašnjea unutrašnjerevizije za DUR-a za 2

to je i planirnju procesa i fonda gde s

čka 5 paragripremljena


nci Botsvane

efinisana i od

trogodišnji p

godinu uzim univerzumauzeta za osnčuvanje re

zije je bio samentom unprioriteta ake revizije je ueg revizora 2012.godinu

2012.godinu

rano, i uspeo procedura u

su revizovan

grafa I ažura je verzija

2

| 147

e (avgust

dredjena

period. Iz majući za a revizije nov i dva eputacije

standard nutrašnje ktivnosti u skladu u CBK u ispred

u i nakon

o je da u u CBK-u

ni procesi

rirana je 2.0 ove


148 |

procedure. Do sada je ukupno uradjeno deset (10) nezavisnih revizija poravnanja računa Vlade: po kvartalnim osnovama za 2010.godinu uradjeno su dve (2) nezavisne revizije , za 2011.godinu su uradjene četiri (4) nezavisne revizije i četiri (4) nezavisne revizije za 2012.godinu.

U skladu sa zakonom br.03/l-209 za Centralnu Banku Republike Kosova, član 61 “dužnosti Šefa unutrašnje revizije”. Šef unutrašnje revizije je izveštavao komitetu revizije na kvartalnim osnovama. U ovim je izveštajima predstavljen posao unutrašnjih revizora koji su pružili svoja nezavisna i objektivna mišljenja u vezi sa menadžmentom rizika, upravljanjem i efektivnim ocenjivanjem prilikom dostizanja objektiva institucije na osnovu standarda IIA 1100(nezavisnost i objektivnost).

Na osnovu standarda IIA 2500 (monitoring progresa) praćenje implementacije preporuka tokom 2012.godine je radjeno po kvartalnim osnovama gde je za svaki kvartal pripremljen poseban izveštaj u vezi sa statusom preporuka. Ovi kvartalni izveštaji su zabeleženi u Godišnjem sveukupnom izveštaju za period januar-decembar 2012 gde su navedeni svi nalazi, preporuke, komenti menadzmenta i status preporuke. Ove godine je uradjena detaljnija kategorizacija statusa preporuka gde su identifikovane pet kategorije i ovo je doprinelo da se lakše i tačnije izveštava tokom praćenja implementacije (follow up) preporuka u pratećim izveštajima.

Nasuprot unapredjenjima uradjenim u departamentu unutrašnje revizije, departament unutrašnje revizije je tokom 2012.godine pregledao i Uputstvo unutrašnje revizije verzija 1.2. Uputstvo unutrašnje revizije je jedan veoma važan dokument koji daje upute radnjama unutrašnje revizije.

Tabela 148. Odredjivanje oblasti revizije na osnovu rizika za period 2009-2012

Izvor: CBK (2013)

I tokom 2012.godine je nastavljena saradnja izmedju departmana unutrašnje revizije CBK-a i Departmana kontrole banke Albanije gde je uradjena i jedna poseta DUK CBK-a u Tirani i jedna poseta Departmentu Kontrole BA u Prištini. Izuzev poseta, tokom 2012.godine unutrašnji revizori su imali mogućnost da pohadjaju obuke da bi proširili još više svoja saznanja u vezi sa unutrašnjom revizijom.

Tokom 2012.godine uradjene su i pripreme za implementaciju softvera za potrebe departmana unutrašnje revizije koji će pomoći u povećanju kvaliteta rada unutrašnjih revizora tokom prikupljanja i analize podataka.

Glavni ciljevi unutrašnjih revizora CBK-a su bili fokusirani na reviziju poštovanja zakona i važećih regulativa (objektiv legitimnosti), na reviziju predstavljanja punih finansijskih i menadzerskih informacija (objektiv informisanja) i na reviziju efikasnosti i efektivnosti korišćenja sredstava i drugih izvora Centralne Banke Republike Kosova (objektiv poslovanja).

Tokom 2012.godine pripremljen je i godišnji plan rada unutrašnjeg revizora za 2013.godinu koji je koncentrisan na unapredjenje kvaliteta izveštaja nasuprot kvantitetu, zato što se ove godine smanjio broj izveštaja u poredjenju sa predhodnom godinom . Bilo kako bilo, biće uključen ceo

2009 2010 2011 2012

Informativna tehnologija 4.20% 10.00% 10.30% 21.80%

Menadzment sredstava 16.90% 11.00% 16.00% 14.80%

Opsta administracija 18.70% 18.30% 22.20% 12.60%

Racunovodstvo 15.60% 9.90% 11.20% 9.60%

Kadrovska sluzba 9.40% 8.80% 6.10% 7.30%

Finansijska supervizija 6.40% 5.00% 7.30%

Kasa I trezor 16.50% 17.80% 7.30% 6.50%

DepartamentGodina


| 149

Univerzum revizije ali smo za neke departamente planirali da revizija bude sistematski sveukupna.

Identifikovane oblasti revizije na osnovu stepena rizika za period 2008-2012 su predstavljene u tabelarnom i grafičkom obliku dole:

6.2. Kadrovska služba

U decembru 2012.godine broj zaposlenih u Centralnoj Banci Republike Kosova je bio ukupno 180 osoba, što je za 2.2% više nego u poredjenju sa predhodnom godinom. CBK je poslodavac sa jednakim mogućnostima i korektnim tretmanom , nepristrasan, jednak i nediskriminirajući tokom zaposlenja. Na osnovu odabira iz vanjskih konkursa ( 15 konkursa) CBK je popunio 11 (jedanaest ) pozicija. S druge strane bilo je 11 unutrašnjih konkursa od kojih je 10 pozicija popunjeno.

Od ukupnog broja zaposlenih(180) , 88 je žena i 92 muškaraca.

U sveukupnoj strukturi kvalifikovanosti zaposlenih u CBK-u , 50% njih imaju univerzitetsku spremu , 26% post-diplomsku, 21% srednju , 1% visoku i 2% sa osnovnim obrazovanjem.

U strukturi menadžerskih pozicija 55% su muškarci dok je 45% žena.

Prosečna starost zaposlenih je na kraju decembra 2012.godine bila otprilike 40 godina. Centralna Banka Republike Kosova konstantno podržava obrazovanje svojih zaposlenih putem kurseva, radionica, važnih konferencija kao i akademskih programa koji su relevantni za CBK radi ispunjavanja njihovih poslovnih zahteva sa visokim standardima i radi ispunjavanja objektiva CBK-a.

Tokom 2012.godine, 72 radnika CBK-a je učestvovalo na profesionalnim obukama koje su podržane od sledećih institucija:

Najveći deo obuka tokom 2012.godine, odnosno 91% su pohadjali zaposleni u dole navedenim departamentima:

Radi ispunjavanja objektiva CBK-a i permanentnog razvoja odeljenje kadrovske službe na kraju 2012.godine je održano profesionalnom tehničkom asistencijom, finansiranom od strane Svetske Banke.

CBK konstantno podržava studente prilikom izvršavanja praksi koje im omogućavaju vezu izmedju teorijskih saznanja dobijenih tokom studija i praktičnog rada u javnim nezavisnim institucijama,

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Kabinet Guvernera Finansijskasupervizija

Centralne OperacijeBanke

DepartamentUnutrasnje revizije

Master Fakultet Visoka skola Srednja skola Osnovna skola

Grafikon 161. Kvalifikaciona struktura zaposlenih CBK-a

Izvor: CBK (2013)

0

2

4

6

8

10

12

Broj ucesnika

Grafikon 162.Organizatori obuka i broj ucesnika

Izvor: CBK (2013)


150 |

2012.godine, 20 studenata sa univerziteta/koledža iz zemlje i van nje, su završili studentsku praksu u CBK-u.

6.3. Pravne aktivnosti Centralne Banke Republike Kosova tokom 2012.godine

U funkciji ispunjavanja ciljeva i svojih obaveza, tokom 2012.godine pravne aktivnosti Centralne Banke Republike Kosova se usredsredio na razvoj i unapredjenje i implementaciju pravnog okvira za finansisjki sektor preko usvajanja novih zakona kao i usvajanja sekundarmih zakonskih propisa. Značajan napredak je postignut u pravcu finalizacije i stavljanja na snagu pravne i regulativne osnove za superviziju i regulisanje banaka, mikrofinansijskih institucija i nebankarskih finansijskih institucija, za sistem plaćanja, penzione fondove, osiguranje depozita, ispunjujući u ovom pravcu pravni i regulativni kadar radi harmonizacije sa postojećim i novim zakonskim propisima.

Štaviše, tokom 2012.godine, pravi okvir CBK-a je dopunjen stupanjem na snagu zakona koji pokrivaju različite finansijske sektore. Tako je, tokom ove godine, Skupština Kosova radi daljeg regulisanja finasijskog sektora usvojila sledeće zakone: Zakon za penzione fondove Kosova, Zakon o bankama, mikrofinasijskim institucijama i nebankarskim finasijskim institucijama, kao i zakon o izmenama i dopunama zakona o osnivanju sistema za osiguranje depozita za finansijske institucije na Kosovu.

U nastavku dopune pravnog okvira, u saradnji sa tehničkom asistencijom eksperata iz Svetske Banke, tokom ove godine je uradjen i nacrt zakona za “Sistem plaćanja” i ovaj nacrt zakona je predat na procesuiranje usvajanja kod kompetentnih organa. Nacrt zakona ima za cilj da odredi jedan pravni kadar koji je potreban za sigurno i pravilno funkcionisanje nacionalnog sistema plaćanja, ulogu i dužnosti Centralne Banke Republike Kosova u vezi sa licenciranjem, regulisanjem i supervizijom sistema plaćanja i poravnanja u Republici Kosova.

Radi unapredjenja i kompletiranja infrastrukture osiguranja na Kosovu, uradjen je nacrtzakona za “sveukupno osiguranje” koji se nalazi u procesu konačnog pregleda u Centralnoj banci. Ovaj nacrt zakona ima za cilj da unapredi pravni okvir za superviziju, regulisanje i licenciranje osiguranika, reosiguranika, posrednika osiguranja kao i drugih subjekata predvidjenih ovim zakonom, na način na koji će industrija osiguranja na Kosovu raditi na siguran način, postojan i transparentan prilikom odbrane prava i interesa nosioca polisa. Ovaj nacrtzakona je uradjen u slkadu sa baznim medjunarodnim standardima i principima supervizije osiguranja.

Takodje, tokom 2012.godine pravni aktivitet je rezultirao i amandmanima regulative za hartije od vrednosti odnosno Pravilnika za primarno i sekundarno tržište za hartije od vrednosti Vlade, kao i pregledavanjem postojećeg pravnog okvira u vezi sa odbranom potrošača u saradnji sa ekspertima iz Svetske banke, radi unapredjenja pravnog i regulativnog okvira, finansijskog obrazovanja i svesnosti potrošača, osnaživanja mehanizma tretiranja žalbi i jasnih pravila finansijskih institucija, kao i osnaživanja uloge i mandata Centralne Banke u okviru zakona i odgovarajućih odredbik za zastitu potrošača.

U nastavku pravne aktivnosti, i tokom ove godine nije nedostajalo saradnje i tehničke asistencije pružene od Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Uopšteno, pravni i regulativni okvir Centralne Banke Republike Kosova predstavlja jednu savršenu bazu za osiguranje finansijske stabilnosti i razvoj jednog zdravog sistema u pravcu implementacije najboljih medjunarodnih standarda i praktika u oblasti finansija.

Dakle, u funkciji ispunjavanja svojih objektiva i dužnosti, pravni aktivitet Centralne Banke je kontinuinalno orijentisan na sprovodjenju zakona i podzakonskih akata, garantujući jedan pravilan i moderan pravni okvir koji se kontinuinalno pregledava i ažurira u skladu sa


| 151

zatraženim standardima i kriterijumima, radi unapredjenja i stabilnosti u oblasti regulisanja, supervizije i razvoja finansijskog sistema na Kosovu.

6.4. Informativna tehnologija

Tokom 2012.godine u departmanu za menadzment informacija došlo je do promene organizacione šeme koja je reorganizovana radi bolje podele odgovornosti, dakle formirane su dve jedinice, jedinica informativne tehnologije i jedinica za kontinuitet rada i sigurnosti informacija.

Jedan veoma važan projekat je i unapredjenje elektronske pošte u jedan napredniji sistem, koji je sigurniji i fleksibilniji što podrazumeva i fleksibilitet i bolju kolaboraciju izmedju zaposlenih u CBK-u.

Takodje je važno da se napomene i funkcionalizacija sistema hartija od vrednosti za kontinuitet posla a koji je postavljen na jedno drugo mesto koje je van objekta CBK-a.

U nastavku unapredjenja sistema uradjena je reorganizacija i osnovnog sistema informacija u jedan sigurniji i snažniji sistem.

Jedna veoma važan projekat je i kompletno redizajniranje registra kredita počev od hardvera, softvera kao i načina komunikacije izmedju učesnika i sistema koji generiše podatke a koji se nalazi u CBK-u.

U oblasti sigurnosti informacija, DMI je tokom 2012.godine pregledala Pravilnik o sigurnosti informacija, usvajajući tako i Upute o sigurnosti informacija. Na ovaj način, postavljana je jedna baza za dalji razvoj održavanja sigurnosti informacija na potrebnom nivou. Takodje, u oblasti Nastavljanja Posla, DMI je tokom 2012.godine pregledao Pravilnik o Nastavku posla kao I Plan nastavka posla. Takodje, počelo je sprovodjenje projekta za funkcionalizaciju Centra za Nastavak Posla CBK-a. Tokom 2012.godine, izuzev osiguranja fondova, uradjen je i oglas interesa za konsultanta koji bi trebao pripremiti arhitektonski plan zgrade koji će služiti kao centar nastavka posla CBK-a.

7. Regionalna i medjunarodna saradnja

7.1. Sporazumi, promocija i medjunarodno predstavljanje

CBK je nastavila sa bliskom saradnjom sa važnim medjunarodnim institucijama uključujući i Medjunarodni monetarni fond i Svetsku banku u okviru svestranog jačanja supervizionih kapaciteta da bi fleksibilno odgovorili na efekte koji proizilaze iz dogadjaja iz predhodnih godina na globalnim finansijskim tržištima.

Tako da, jedan od najvažnijih medjunarodnih dogadjaja tokom 2012.godine koji treba napomenuti je poseta ocenjivačke misije finansijskom sistemu koja se zove “ The Financial Sector Assessment Program (FSAP)”. FSAP je kao zajednička odgovornost Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke je imala za cilj ocenjivanje dve glavne komponente : finansijsku stabilnost ( postojanost i sigurnost finansijskog sektora), kao i finansijski razvoj ( kvalitet pravnog okvira) . ovaj program je predstavio jednu duboku i sveobuhvatnu analizu finansijskog sektora. Nasuprot ispitivanju stabilnosti finansisjkog sektora, ovo ocenjivanje se fokusiralo i na razvojne aspekte ovog sektora uzimajući u obzir individualne specifičnosti naše zemlje. Tokom ovog ocenjivanja, fokus je , izmedju ostalog, dat oblasti stres testa i makroprudencijalnom okviru za bankarski sistem, sprečavanju finansijske nestabilnosti, osiguranju depozita, pristupu finansiranju i


152 |

tehničkoj proceni o sistemu osiguranja u zemlji. Rezultati ove procene će značajno doprineti u procesu daljeg unapredjenja finansijskog sektora naše zemlje.

Ocene, predlozi kao i preporuke misije su bile od velike važnosti i dobrodošle za CBK, tako da su iste uključene u okviru strateškog plana CBK-a 2013 – 2015, i posle operacionalizacijom ovih radnji kroz konkretan plan rada radi usvajanja i osnaženja pravnog okvira po zatraženim medjunarodnim standardima i u skladu sa ambijentom zemlje.

Jedna veoma uspešna saradnja je realizovana u oblasti razmene supervizionih informacija sa institucijama sa kojima CBK ima sporazum o saradnji. Jedna takva saradnja od veoma velike važnosti tokom 2012.godine je realizovana izmedju CBK-a i Autoriteta finansijske supervizije (FMA) u Austriji i to po kvartalnim osnovama, izmedju CBK-a i Banke Slovenije, CBK-a i Regulativnog i Autoriteta supervizije Turske (BRSA).

7.2 Tehnička asistencija

CBK je nastavila da ima koristi od tehničke asistencije pružene od strane medjunarodnih finansijskih institucija i različitih donatora kako sa postojećim projektima, tako i sa novim inicijativama. Tokom 2012.godine nastavilo se sa implementacijom projekta Tehnička asistencija za finasijski sektor koji je finansiran od Svetske Banke (Medjunarodna agencija za razvoj-IDA). Ovaj projekat je pomogao na nivou unapredjenja pravnog okvira kao i njegovog približavanja sa evropskim odredbama i medjunarodnim standardima kao i povećanja unutrašnjih kapaciteta za efikasniju superviziju finansijskog sektora na Kosovu. Takodje se i projekat Jačanje finansijskog sektora i infrastrukture tržišta koji je finansiran od kredita dobijenog od Vlade Republike Kosova i Medjunarodne agencije za razvoj (IDA) nastavlja sa implementacijom po planiranoj dinamici. Ovaj projekat ima poseban fokus na: (i) finansiranje troškova koji se povezuju sa implemntacijom strategije CBK-a za Razvijanje nacionalnog sistema plaćanja kao i na kreiranje sistema za Poravnanje plaćanja u realnom vremenu na osnovu Strategije nacionalnog sistema plaćanja, (ii) Izgradnja centra za kontinuitet posla za CBK radi osiguravanja kontinuinelnosti rada kada se dese slučajevi katastrofa (od faktora koji se nemogu kontrolisati) radi povraćanja operacija informativne tehnologije koja osigurava ažurirane podatke iz svih kritičnih sistema CBK-a, kao i (iii) osiguranje finansiranja početnog kapitala za Fond za osiguranje depozita Kosova (DIFK) radi prikupljanja rezervi u obliku početnog kapitala.

CBK smatra zaštitu potrošača kao osnovni elemenat za izgradnju i čuvanje jednog efikasnog, konkurentog i pravilnog finansijskog sektora, dakle radi unapredjenja ove funkcije u novembru 2012.godine povinovala se Dijagnostičkoj oceni zaštite potrošača i finansijskog obrazovanja. Ocenjivanje se fokusiralo na bankarski sistem, industriju osiguranja i mikrofinasijske institucije. Ovo ocejivanje je uključilo sledeće oblasti: 1) zakone, pravilnike i prakse, 2) transparentnost i obelodanjenje informacija, 3) prakse poslovanja finansijskih institucija 3) mehanizmi žalbi i rešavanja sporova, 4) svesnost i edukacija potrošača. Implementacija plana rada koja rezultira od ovog ocenjivanja će pomoći ka još većem unapredjenju prava potrošača finansijskog sektora da bi imali jasnu, punu, tačnu i sveukupnu informaciju u svim svojim ulogama kao korisnici finansijskih usluga, uključujući ovde i proširenje finansijske edukacije u saradnji sa odgovarajućim domaćim i medjunarodnim institucijama. Gore navedeni projekti će doprineti daljem produbljenju efektivne i efikasne medjuinstitucionalne saradnje.


| 153


154 |


| 155

8. Finansijski Izvestaji

-


156 |

Centralna Banka Republike Kosova

Izveštaj nezavisnog revizora i finansijski izveštaji

Za godinu koja se završila 31. decembra 2012.godine

Centralna Banka Republike Kosova

Sadržaj Strana

Izveštaj nezavisnog revizora 1

Izveštaj o finansijskom stanju 3

Izveštaj o sveobuhvatnom dobitku 4

Izveštaj o promenama na kapitalu 5

Izveštaj o tokovima gotovine 6

Napomene uz finansijske izveštaje 7 - 40

Grant Thornton LLC

Rr. Rexhep Mala 18

10 000 Pristina

Kosovo

T +381 38 247 771

+381 38 247 801

F +381 38 247 802

www.grant - throtnon.com.mk

Izveštaj nezavisnog revizora

Upravnom Odboru Centralne Banke Republike Kosova. Mi smo izvrsili reviziju priložene finansijske izjave Centralne Banke Republike Kosova (“Banka”), koja obuhvata Izjavu finansijske pozicije od 31. decembra 2012.godine, Izjavu sveobuhvatnog dobitka, Izjavu o promenama u kapitalu i Izjavu o tokovima gotovine za godinu koja je prošla na taj dan, kao i pregled značajnih rukovodstvenih politika i druga objašnjenja i informacije.

Odgovornost menadzmenta za finansijske izjave Menadzment je odgovoran za pripremu i pravilnu prezentaciju ovih finansijskih izjava u skladu sa Medjunarodnim Standardima Finansijskog izveštavanja i za one unutrašnje kontrole koje menadzment smatra potrebnim radi omogućavanja priprema finansijskih izjava koje su oslobodjene netačnih prikaza, bilo zbog prevare ili greške.

Odgovornost revizora Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje u vezi sa ovim finansijskim izjavama na osnovu naše revizije. Mi smo izvršili našu reviziju u skladu sa Medjunarodnim standardima o revizji. Ti standardi zahtevaju da mi budemo u skladu sa etičkim zahtevima i planom kao i da izvršimo reviziju da bi se u razumnoj meri uverili o tome da li su finansijske izjave oslobodjene netačnih prikaza. Revizija uključuje izvršavanje procedura radi dobijanja revizionih dokaza u vezi sa sumama i obelodanjivanjem datim u finansijskim izjavama. Odabrane procedure su u zavisnosti od procene revizora, uključujući i ocenjivanje rizika netačnih prikaza finansijskih izjava, bilo zbog prevare ili greške. Prilikom izvršavanja tog ocenjivanja rizika, revizor smatra unutrašnju kontrolu relevantnon u vezi sa pripremama entiteta i realne prezentacije finansijskih izjava radi odredjivanja revizionih procedura koje su pogodne u datim uslovima banke, ali ne za svrhu izražavanja mišljenja u vezi sa efikašnošću unutrašnje kontrole banke. Revizija takodje uključuje ocenjivanje pogodnosti računovodstvenih politika koje su se koristile kao i razumnost računovodstvenog predvidjanja uradjenog od menadzmenta, kao i ocenjivanje celokupne prezentacije finansijskih izjava. Mi verujemo da je revizioni dokaz koji smo mi dobili dovoljan i odgovarajući radi obezbedjivanja osnova za naše reviziono mišljenje.

Mišljenje Na osnovu našeg mišljenja, finansijske izjave su pravilno predstavljene, u svim materijalnim aspektima, finansijska pozicija Centralne Banke Republike Kosova na dan 31. decembar 2012.godine, kao i finansijska performansa i njen protok novca za godinu koja se završila u skladu sa Medjunarodim standardima finansijskog izveštavanja.

Centralna Banka Republike Kosova Izveštaj o finansijskom stanju

Na dan 31 decembra

Strana 3 od 40

U hiljadama evra Napome

na 2012 2011

Aktiva

Gotovina 7 16,761 13,456

Tekući računi sa nerezidentnim bankama 8 99,549 31,513 Blagajnički zapisi 9 285,983 24,988 Depoziti sa nerezidentnim bankama 10 821,590 1,009,046

Sredstva u Medjunarodnom monetarnom fondu

Ndërkombëtar

11 245,401 155,687

Dugoročna materijalna sredstva 12 1,450 1,576

Nematerijalna dugoročna sredstva 13 1,425 1,506

Ostala sredstva 14 462 446

Ukupno sredstava 1,472,621 1,238,218

Obaveze

Obaveze prema domaćim bankama 15 302,147 209,700 Obaveze prema MMF računima 16 246,890 156,509

Obaveze prema vladinim institucijama 17 821,509 782,178

Obaveze prema javnim i komercijalnim entitetima 18 49,023 37,059

Ostale domaće obaveze 19 3,289 3,337

Ukupno obaveze 1,422,858 1,188,783

Kapital i rezerve

Kapital 20 30,000 30,000

Ukupno rezervi 21 19,435 17,980

Akumulirana dobit 328 1,455

Ukupno kapital i rezerve 49,763 49,435

Ukupno obaveza, kapitala i rezervi 1,472,621 1,238,218

Napomene 1 do 32 su sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.

Finansijski izveštaji odobreni su od rukovodstva Centralne Banke Kosova dana 23. Aprila

2012.godine i potpisani su u njeno ime od:

Strana 4 od 40

Centralna Banka Republike Kosova Izveštaj o sveobuhvatnom dobitku

Na dan 31 decembar

U hiljadama EUR Napomena 2012 2011

Prihodi od interesa 2,786 10,079

Rashodi od interesa (1,770) (7,585)

Dobitak od interesa, neto 22 1,016 2,494

Prihodi od naknada i provizija 1,914 2,651

Rashodi od naknada i provizija (388) (290)

Dobitak od naknada i provizija, neto 23 1,526 2,361

Prihodi iz subvencija 24 55 44

Drugi operativni prihodi 25 1,729 1,620

Prihodi / (rashodi) od kursnih razlika 28 32 (1,139)

Operativni prihod 4,358 5,380

Troškovi osoblja 26 (2,566) (2,249)

Troškovi amortizacije 12,13 (482) (625)

Ukupni i administrativni troškovi

administrative 27 (982) (1,051)

Operativni rashodi (4,030) (3,925)

Dobitak za godinu 328 1,455

Drugi sveobuhvatni dobitak

Ukupan sveobuhvatni dobitak za godinu 328 1,455

Napomene 1 do 32 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja

Centralna Banka Republike Kosova Izveštaj promena na kapitalu

Na dan 31 decembar

Strana 5 od 40

U hiljadama EUR Zakonski

fond

Rezervni

fond

Nerasporedj

eni dobitak Ukupno

Stanje na dan 1 januara 2012 30,000 17,980 1,455 49,435

Transakcije sa rezervnim fondom - 1,455 (1,455) -

Ukupno zakonski zatraženih transakcija - 1,455 (1,455) -

Godišnji dobitak - - 328 328

Drugi sveobuhvatni dobitak - - - -

Drugi sveobuhvatni dobitak za godinu - - 328 328

Stanje na dan 31. decembar 2012 30,000 19,435 328 49,763

Stanje na dan 1. januara 2011 30,000 14,923 3,057 47,980

Transakcije sa rezervnim fondom - 3,057 (3,057) -

Ukupno zakonski zatraženih transakcija - 3,057 (3,057) -

Godišnji dobitak - - 1,455 1,455

Drugi sveobuhvatni dobitak - - - -

Drugi sveobuhvatni dobitak za godinu - - 1,455 1,455

Stanje na dan 31. decembar 2011 30,000 17,980 1,455 49,435


Centralna Banka Republike Kosova Izveštaj o tokovima gotivine

Za godinu završenu 31. decembra 2012

Strana 6 od 40

U hiljadama EUR Napom

ena 2012 2011

Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti

Dobitak perioda 328 1,455

Korekcije za:

Smanjenje vrednosti 12 300 484

Amortizacija 13 182 141

Prihodi iz subvencija 24 (55) (44)

Prihodi od dugoročnih materijalnih aktivi (13) -

Prihodi od kamate 22 (2,786) (10,079) Rashodi od kamate 22 1,770 7,585

(274) (458) Promene blagajničkih zapisa (221,043) 104,122

Promene depozita u nerezidentnim bankama (508) (40,989)

Promene aktive MMF-a (89,571) (1,112)

Promene ostalih aktiva (17) 30

Promene obaveza prema domaćim bankama 92,447 6,128

Promene obaveza prema računima povezanim sa MMF-om 90,240 2,678

Promene obaveza prema vladinim institucijama 40,683 (17,212)

Promene obaveza prema javnim i komercijalnim entitetima 11,965 (6,170)

Promene ostalih domaćih obaveza (44) 77

(76,122) 47,094

Priliv od kamata 4,319 9,147

Odliv od kamata (2,979) (6,895)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (74,782) 49,346

Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja

Prihodi od dugoročnih materijalnih aktiva 13 -

Kupovina dugoročnih materijalnih aktiva 12 (174) (334)

Kupovina dugoročnih nematerijalnih aktiva 13 (101) (738)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (262) (1,072)

Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja

Prihodi od subvencija 50 634

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 50 634

(Smanjenje)/porast novca i njegovih ekvivalenata (74,994) 48,908

Efekat kursa razmene - -

Novac i njegovi ekvivalenti na dan 1. januara 772,213 723,305

Novac i njegovi ekvivalenti na dan 31. decembra 29 697,219 772,213


Centralna Banka Republike Kosova Napomene uz finansijske izveštaje

(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)

Strana 7 od 40

Page 7 of 38

1. Osnovne informacije

Centralna Banka Republike Kosova (u daljem tekstu "CBK"ili “Banka”), naslednik Centralne

Bankarske Uprave Kosova, je nezavisni pravni entitet sa punim kapacitetom kao pravno lice po

zakonom primenljivim u Republici Kosovo. CBK je posebni pravni entitet sa ovlašćenjem da izdaje

dozvole, da vrši superviziju i da reguliše finansijske institucije u Republici Kosovo. Banka postupa

u skladu sa Zakonom No.03/L-209 “Zakon o Centralnoj banci Republike Kosovo”, u daljem

tekstu (“Zakon za CBK”). Po ovom zakonu, osnovni ciljevi CBK su:

da održava sigurnost, sposobnost plaćanja i efikasno funkcionisanje finansijskog sistema.

da doprinosi postizanju i održanju unutrašnje stabilnosti cena.

da podržava opšte ekonomske politike vlade.

Kako je propisano u Zakonu, CBK treba da deluje u skladu sa principima otvorene tržišne

ekonomije sa slobodnom konkurencijom, favorizujući efikasne alokacije resursa.

CBK deluje iz glavne kancelarije u Prištini. Adresa zvanične kancelarije CBK-a je:

Garibaldi br. 33

Priština, Kosovo.

Upravni odbor Centralne Banke, Izvršni odbor i Guverner

Organi CBK-a koji donese odluke su Odbor Centralne Banke, Izvršni odbor, kao i Guverner. Po članu

79, stav 2 Zakona o CBK-u, Upravni Odbor se sastoji od Guvernera, Generalnog Direktora Blagajne i

tri neizvršna člana, koji su odgovorni za nadzor sprovođenje politike, kao i nadzor nad

administracijom i poslovanje CBK-a.

Dana 31. decembra 2012.godine, Odbor Centralne Banke su činili sledeći članovi:

Sejdi Rexhepi – Predsedavajući odborom

Gani Gerguri – Guverner

Fatmir Plakiqi – Član, Direktor blagajne u ministarstvu finansija

Mejdi Bektashi – Član

Izvršni odbor čine Guverner, koji je ujedno i predsedavajući kao i dva zamenika guvernera i

odgovoran je za implementaciju politika CBK-a kao i za njeno poslovanje.

2. Osnovanost pripreme

a) Izveštaj saglasnosti

Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim Standardima Finansijskog

Izveštavanja (“MSFI”).

b) Osnov odmeravanja

Finansijski izveštaji su pripremljeni na osnovu posebnog ocenjivanja svake vrste aktive, obaveze, prihoda

kao i rashoda u skladu sa MSFI. Osnov odmeravanja je u potpunosti obelodanjen u dole navedenim

računovodstvenim politikama.

Centralna Banka Republike Kosova Napomene uz finansijske izveštaje (u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)

Strana 8 od 40

2. Osnove pripreme (u nastavku)

c) Funkcionalna i izveštajna valuta

Ovi finansijski izveštaji prikazani su u eurima (“EUR”), koja je funkcionalna valuta CBKa. Osim ako

nije navedeno, finansijske informacije prikazane u hiljadama eurima su zaokružene u najbližoj hiljadi.

d) Upotreba procena i rasuđivanja

Sastavljanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke koriščenje rasuđivanja, procene I

pretpostavke koje utiču na primenu politika i prezentirane vrednosti sredstava, obaveza, prihoda I

rashoda. Realno stanje se može razlikovati od ovih procena.

Procena i osnovne pretpostavke se pregledjuju u kontinuitetu. Promene računovodstvenih procena

priznaju se u periodu u kojem je promena izvršena i u idućim periodima na kojima promena utiče. U

osnovu, informacije u vezi sa značajnim oblastima o neizvesnim procenama i kritičnim

rasuđivanjima u primeni računovodstvenih politika koje imaju značajan uticaj na finansijske

izveštaje prikazani su u napomeni 5.

Računovodstvene politike prikazane dole su konzinstentno primenjene u svim periodima koji su

predstavljeni u ovim finansijskim izveštajima.

3. Značajne računovodstvene politike

a) Devizne transakcije

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u fukncionalnoj valutu po srednjem

kursu koji je važio na dan poslovne promene. Monetarna sredstva i obaveze u stranoj valuti na

datum izveštajnog perioda, preračunata su u funkcionalnu valutu po kursu koji je važio na taj

datum. Dobici i gubici na monetarna sredstva i obaveza predstavljaju razlik između

amortizovane vrednosti u funkcionalnoj valuti na početak perioda, korigovanae za efektivnu

kamatu i plaćanja u toku perioda i amortizovanu vrednost u stranoj valuti iskazanoj u

funkcionalnoj valuti po kursu koji je važio na datum izveštajnog perioda. Nemonetarna sredstva i

obaveze u stranoj valuti koja se odmeravaju po fer vrednosti su preračunate u funkcionalnu valutu

po kursu koje je važio na dan na kojem je fer vrednost bila određena. Kursne razlike nastale prilikom

proračuna priznaju se kao dobitak ili gubitak.

b) Kamate

Prihodi i rashodi od kamata se priznaju kao dobitci ili gubitci korišćenjem metoda efektivne kamatne

stope. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno umanjuje buduće gotovinske isplate ili uplate

kroz očekivano trajanje finansijskog instrumenta (ili tamo gde je kraći period), bilansne vrednosti

finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Efektivna kamatna stopa se utvrđuje pri pravnom

priznavanju finansijskog sredstva ili obaveze i ne pregledjuju se posle toga.



Strana 9 od 40

Page 9 of 38

3. Značajne računovodstvene politike (nastavak)

b) Kamate (nastavak)

Obračun efektivne kamatne stope uključuje provizije i naknade isplaćene ili uplaćene transakcione

troškove i popusti ili premije koje su sastavni deo efektivne kamatne stope.

Transakcioni troškovi su inkrementalni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju, emitovanju ili

otuđenju finansiskog sredstva ili finansijske obaveze.

Prihodi i rashodi od kamate prezentirane u dobitke ili gubitke uključuju kamate na finansijska sredstva

i obaveze po amortizovanoj vrednosti na bazi efektivne kamatne stope.

c) Naknade i provizije

Prihodi i rashodi od naknada i provizija koje su integralni deo efektivne kamatne stope finansiskog

sredstva ili obaveze uključeni su u obračunu efektivne kamatne stope.

Ostali prihodi od naknada i provizija, uključujući transakcione naknade za poslovne račune, transfer

sredstava i naknade za licence priznaju se kada je usluga izvršena.

Ostali rashodi naknada i provizija odnose se uglavnom na transakcione i uslužne naknade, koje se

rashoduju kada je usluga primljena.

d) Beneficije zaposlenih

CBK uplaćuje doprinose u obaveznom socijalnom osigranju koji omogućuje penzijske beneficije

zaposlenima po penzionisanju. Ovi doprinosi su svrstani po planu za definisane doprinose na osnovu

Kosovskih zakona. Doprinosi CBK se prepoznaju kao troškovi u izveštaju prihoda kada isti nastanu.

CBK uplacuje doprinose u penzijskom fondu kako je to dozvoljeno od strane zakona Kosova, gde

država pruža penzije za zapolene prilikom njihovog odlaska u penziju. Doprinosi CBK-a za penzione

planove se priznaju kao rashod prihoda ili gubitka kada isti nastanu.

e) Porez i podela profita

CBK je oslobođen poreza na dobitak po Zakonu broj 03/L-209 izdat 22 jula 2010. Vidi

napomena 4 (f) o tome kako CBK rasporđuje svoj profit.


Strana 10 od 40


f) Finasijska sredstva i obaveze

Banka klasifikuje svoje investicije u sledeće kategorije: finansijska sredstva po korektnoj

vrednosti preko dobitka ili gubitka, krediti i potraživanja, finansijska sredstva održana do prispeća

i finansijska sredstva dostupna za prodaju. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su investicije

stečene. Menadzment odredjuje klasifikaciju svojih investicija na početnom prepoznavanju i

ponovo ih procenjuje na svaki dan izveštavanja.

Finansijska sredstva po realnoj vrednosti preko dobitka ili gubitka

Ova kategorija ima dve pod-kategorije: finansisjka sredstva koja se čuvaju za trgovinu i ona koja

su odredjena po korektnoj vrednosti preko dobitka ili gubitka na početku. Finansijsko sredstvo je

klasifikovano u “finansijska sredstva po koretknoj vrednosti preko kategorije dobitka ili gubitka

na početku ukoliko su dobijena na principu za kratkoročnu prodaju, ukoliko ona čine deo portfolia

finansijskih sredstava u kojima postoji dokaz o kratkoročnom dobitku, ili ukoliko je tako odredjeno od

strane menadžmenta.

Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredjenim isplatama koja

nisu kvotirana na nekom drugom aktivnom tržištu od onog na koje banka ima nameru da ih proda

kratkoročno ili koje je odredjeno po koretknoj vrednosti preko dobitka ili gubitka ili dostupno za

prodaju. Krediti i potraživanja su u početku prepoznatljivi po realnoj vrednosti i nakon toga se

odredjuju po amortizovanim troškovima koristeći efikasni metod kamate, manje provizije za

smanjenje vrednosti. Provizija umanjenja vrednosti kredita i potraživanja je utvrdjena kada postoji

objektivni dokaz da banka neće biti u stanju da prikupi sve prispele sume u skladu sa njenim

originalnim vremenskim okvirima.

Finansijska sredstva održana do prispeća

Finansijska sredstva održana do prispeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili

odredjenim isplatama i fiksnim prispećem koje nije isto sa onim koje je u skladu sa definicijom

kredita i potraživanja za koje menadzment banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih održi do

prispeća. Ova sredstva su početno prepoznatljiva po korektnoj vrednosti i nakon toga ocenjena po

amortizovanom trošku koristeći efikasan metod interesa, minus provizija za smanjenje vrednosti.

Provizija umanjenja vrednosti duznickih hartija od vrednosti održanih do prispeća je utvrdjena kada

postoji objektivni dokaz da banka neće biti u stanju da prikupi sve prispele sume u skladu sa njenim

originalnim vremenskim okvirima.

Finansijska sredstva dostupna za prodaju

Finansijska sredstva dostupna za prodaju su nederivatna finansijska srestva koja su odredjena u ovoj

kategoriji ili nisu klasifikovana u bilo kojoj drugoj kategoriji. Banka nema sredstava klasifikovanih u

ovu kategoriju.

i. Priznavanje

CBK u početku priznaje depozite kada oni nastanu. Sva ostala finansijska sredstva i obaveze

pravično se priznaju na dan trgovine kada CBK postane jedna strana u ugovornim odredbama

instrumenata.

Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza se inicijalno priznaju po fer vrednosti plus, za stavku

koja nije po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak, transakcioni troškovi koji se mogu direktno pripisati

njihovom sticanju ili izdavanju.



Strana 11 od 40

Page 11 of 38


f) Finansijska sredstva i obaveze (nastavak)

ii. Prestanak priznavanja

CBK prestaje da priznaje finansisko sredstvo kada ugovorna prava na tokove gotovine od finansijskog

sredstva prestanu da važe, ili prenese ugovorno pravo na primanja tokova gotovine od finansijskog

sredstva u transakciju u kojoj prenosi u značajoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim

sredstvom. Svaki udeo u prenesenim finansijskim sredstvima koja su stvorena ili zadržana od strane

CBKa, priznaje se kao posebno sredstvo ili obaveza. Na prestanak priznavanja finansijskih sredstva,

razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva (ili knjigovodstvenu vrednost dodeljena deo

sredstava u trasakciji), i zbir (i) dobijenih naknada (uključujući i nova dobijena sredstva minus svaka

nova pretpostavljena obaveza) i (ii) bilo koj kumulativni dobitak ili gubitak koji je priznat u drugim

sveobuhvatnim dobicima, prepoznaje se kao dobitak ili gubitak.

CBK prestaje da priznaje finansisku obavezu kada su dogovorne obaveze ispunjene ili ukinute ili kada

prestanu da važe.

iii. Po neto osnovama

Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju na neto osnovi i neto vrednost se prikazuje u izveštaju o

finananiskom stanju onda i samo onda, kada CBK ima zakonito pravo da prebije vrednosti na neto

osnovi i namerava da podmiri na neto osnovi ili da realizuje sredstvo i podmiri obavezu istovremeno.

Prihodi i rashodi prikazuju se na neto osnovi samo kada je dozvoljeno računovodstvenim standardima,

ili za dobitke i gubitke koji proizlaze iz grupa sličnih transakcija.

iv. Procenjivanje amortizovane vrednosti Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze je iznos po kome se finansijsko

sredstvo ili finansijska obaveza odmerava prilikom početnog priznavanja umanjen za isplate glavnica,

uz dodavanje ili oduzimanje kumulirane amortizacije primenom metoda efektivne kamate za sve

razlike između početnog iznosa i iznosa pri dospeću i uz oduzimanje svakog umanjenja po osnovu

umanjenja vrednosti.

v. Procenjivanje fer vrendnosti

Fer vrednost finansijskih instrumenta je iznos za koji sredstvo može biti razmenjeno, ili obaveza

izmirena, između obaveštenih, voljnih strana u okviru transakcije na dan procenjivanja.

Kada je to moguće, CBK određuje fer vrednosti instrumenta primenom dostupnih cena na

aktivnom tržištu za tim instrumentom. Tržište se posmatra kao aktiv, ako su navedene cene lako i

regularno dostupne i predstavljaju tekovne i redovno nastale tržišne transakcije po dobrovoljnom

osnovu izmedju strana.

Ako tržište za finansijski instrument nije aktivno, CBK uspostavlja fer vrednost upotrebom tehnike

procena. Tehnike procena uključuju korišćenje poslednje normalne, komercijalne trasakcije

između obaveštenih, voljnih strana (ako su dostupne), referenca tekuće fer vrednost drugih

instrumenata koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i alternativnih modela za

određivanja cena. Izabrane tehnike procena omogućavaju maksimalno korišćenje tržišnih inputa,

oslanjanje što je manje moguće na procenama specifične CBK, obuhvatju sve faktore koje bi

učesnici na tržištu razmotrali u uspostavljanju cena i koji su u skladu sa prihvaćenom ekonomskom

metodologijom za određivanje cena finansijskih instrumenata. Inpute u tehnike procena

predstavljaju razumno tržišnim očekivanja i merenje faktora rizika-povratka sadržana u finansijski

instrument. CBK vrednuje tehnike procena i testira ih za punovažnost upotrebom cenama od

tržišnih transakcija koje se mogu posmatrati u okviru istog instrumenta ili na osnovu drugih dostupnih

podataka na tržištu koje se mogu posmatrati.


Strana 12 od 40


f) Finansijska sredstva i obaveze (nastavak)

vi. Identifikacija i procenjivanje obezvredjenja (gubitka vrednosti)

Na datum svakog izveštavanja CBK procenjuje dali postoji neki objektivni dokaz da je finansijsko

sredstvo što nije po fer vrednosti kroz dobitke ili gubitke obezvređeno. Finansijska sredstva su

obezvređena kada postoji objektivan dokaz da je događaj nastao posle datuma početog priznavanja

koji ima negativan efekt na iduće tokove gotovina koji se mogu odmeriti pouzdano.

Objektivan dokaz da su finansijska sredstva obezvređena može uključiti neizvršenje gotovinskih

obaveza ili delikventnost zajmoprimca, restruktuiranje plasmana ili avansi CBK po uslovima koje

inače CBK ne bi razmatrala, indikacije da će zajmoprimac ili izdavač bankrotirati, gubitak tržišta

za hartije od vrednosti, ili ostala primetna informacija vezana za grupu sredstava kao što su

negativne promene u statusu plaćanja zajmoprimaoca ili izdavača u CBK, ili ekonomski uslovi koji su

u korelativnom odnosu sa neizvršavanjem gotovinskih obaveza u CBK.

Obezvređenje finansijskih sredstava po amortizovanoj vrednosti odmerava se kao razlika

knjigovodstvene vrednosti finansijskih sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budićih gotovinskih

tokova koji su diskontovani po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog sredstva. Gubitci se

priznaju u dobitak ili gubitak i prikazaju se u račun ispravke vrednosti za kredite i avanse. Kamata

obezvređenog sredstva iskazuje se kroz ispravljanje (izjednačenje) diskonta. Kada događaj posle

izveštajnog datuma uzrokuje smanjenje obezvređivanja, gubitak radi obezvređenja se anulira kroz

dobitak ili gubitak.

g) Novac i gotovinski ekvivalenti

Radi izveštavanja u vezi sa tokovima novca, gotovina i gotovinski ekvivalenti čine: gotovina, sredstva

na računima kod banaka i visoko likvidna finansijska sredstva sa dospećem kraćim od tri meseca, koje

su podložne neznačajnom riziku promene fer vrednosti, i koje CBK koristi pri upravljanjem

kratkoročnim preuzetim obavezama.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti, odmeravaju se po amortizovanoj vrednosti u izveštaju finansiskog

stanja.

h) Ulaganja u hartije od vrednosti

Ulaganja u hartije od vrednosti, koje sadze blagajničke zapise, se početno odmeravaju po fer

vrednosti uz dodavanje inkrementalnih direktnih troškova transakcije i naknadno se odmeravaju

kao investicije koje se drže do dospeća.

Investicije koje se drže do dospeća su nederivatna sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama i

fiksnim dospećem koja CBK ima pozitivnu nameru i mogučnost da drži do dospeća, i koja nisu

određena po fer vrednost kroz dobitke ili gubitke. Investicije koje se drže do dospeća uključuju

blagajničke zapise.

Investicije koje se drže do dospeća odmeravaju se po amortizovanoj vrednosti koristeći metodu

efektivne kamatne stope. Svaka prodaja ili reklasifikacija značajnog iznosa investicije koje se drže

do dospeća koje nisu blizu njihovog dospeća rezultirace u reklasifikaciji svih investicija koje

se drže do dospeća u sredstva raspoloživa za prodaju, i sprečiti CBK klasifikaciju ulaganja u hartije od

vrednosti kao investicije koje se drže do dospeća u tekućoj i sledeće dve finanisjke godine.



Strana 13 od 40

Page 13 of 38


i) Dugoročna materijalna sredstva

i. Priznavanje i procenjivanje

Stavke dugoročnih materijalnih sredstava su iskazane po ceni minus akumulirana amortizacija i

gubici zbog obezvredjivanja.

Nabavna vrednost obuhvata troškove koje se mogu direktno pripisati kupovini sredstva. Nabavna

vrednost sredstava koja su izgrađena u sopstvenoj režiji obuhvata troškove materijala i primanja

zaposlenih, sve ostale troškove koji se mogu direktno pripisati dovođenju sredstva u stanju koje je

neophodno da bi sredstvo moglo funkcionisati, na način na koji to očekuje menadžment, i troškovi

demontaže, uklanjanja sredstva i restauracija područja na kojem je sredstvo locirano.

Kupljeni kompjuterski programi koji su veoma važni za funkcionisanje odgovarajuće opreme se

kapitalizuju kao deo te opreme.

Kada delovi stavke nekretnine i opreme imaju različite korisne vekove trajanja, evidentiraju se kao

zasebne stavke (glavne komponente) dugoročnih materijalnih sredstava.

ii. Naknadni troškovi

Naknadni troškovi zamene dela osnovnih sredstava priznaju se kao knigovodstvena vrednost te

stavke ukoliko je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim delom prilivati u

CBK i nabavna vrednost tog sredstva može se pouzdano odmeriti. Troškovi svakodnevnog održavanja

priznaju se u okviru dobitaka ili gubitaka kada nastanu.

iii. Amortizacija

Amortizacija se priznaje u bilansu uspeha na osnovu pravolinijske amortizacije tokom procenjenog

korisnog veka trajanja svakog dela osnovnih sredstva.

Procena korisnog veka trajanja za tekući i komparativni period je:

2012 2011

Ulaganja u objektima pod zakupom

improvements 20 godina 20 godina

Oprema 5 godina 5 godina

Kompjuteri 3 godine 3 godine

Vozila 5 godina 5 godina

Trajanje druge opreme se ocenjuje pojedinačno. Metodi amortizacije, koristan vek trajanja i

rezidualne vrednosti se preocenjuju na datum izveštavanja.

j) Nematerijalna ulaganja

Softver nabavljen od strane CBK iskazan je po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu

amortizaciju i akumulirane gubitke od smanjenja u vrednosti.

Naknadni troškovi softvera kapitaliziraju se samo ukoliko uvećava buduće ekonomske koristi

ugrađene u određeno sredstvo na koje se odnose. Ostali troškovi priznaju se onda kada nastanu.

Amortizacija se priznaje u dobitcima ili gubitcima na osnovu pravolinijske amortizacije tokom

procenjenog korisnog veka trajanja softvera, počevši od datuma kada je softver raspoloživ za

korišćenje. Ekonomski rok trajanja kompjuterskih programa se bazira na proceni korišćenja tog

softvera bez potreba za nekim poboljšanjem, trenutno je to 3 do 10 godina.


Strana 14 od 40


k) Obezvredjivanje ne-finansijskih sredstava

Knjigovodstvena vrednost ne-finansijskih sredstava u vlasništvu CBK, proveravaju se svakog datuma

izveštavanja, da se utvrdi dali postoje indikacije da ne-finansijsko sredstvo može da bude

obezvređeno. Ukoliko takva indikacija postoji, CBK procenjuje nadoknadu vrednosti sredstva.

Gubitak po osnovu obezvređenja se priznaje kada je knjigovodstvena vrednost sredstva ili jedinice

koja generiše gotovinu veća od nadokvadive vrednosti. Jedinica koja generiše gotovinu je

najmanja prepoznatljiva grupa sredstava koja generiše prilive gotovine koji su u najvećoj meri

nezavisni od ostalih sredstva i grupa. Gubitak po osnovu obezvređenja priznaje se u dobtku ili

gubitku. Gubitak po osnovu obezvređenja u odnosu jedinice koje generišu gotovinu se raspoređuju

da bi umanjile knigovodstvenu vrednost drugih sredstva u jedinici (grupi jedinica) na proporcionalnoj

osnovi.

Nadoknadivi iznos sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu je fer vrednost, umanjena za troškove

prodaje, ili upotrebna vrednost u zavisnosti koja je od ovih vrednosti veća. U ocenjivanju upotrebne

vrednosti, procenjeni budući tokovi gotovine se diskontuju do sadašnje vrednosti koristeći kamatnu

stopu pre oporezivanja koja prikazuje tekuće tržišne procene vremenskih vrednosti gotovine i rizik

specifičan sredstvu.

Prethodno priznat gubitak po osnovu obezređenja se revidira svakog datuma izveštavanja ukoliko

postoje indikacije umanjenja gubitka ili više njegovog nepostajanja. Gubitak po osnovu obezvređenja

se anulira ukoliko postoji promena procena korišćenih za utvrđivanje nadoknadivog iznosa. Gubitak

po osnovu obezvređenja se anulira samo do iznosa do kojeg knigovodstvena vrednost sredstva ne

nadmašuje knjigovodstvenu vrednost koja bi bila određena, neto od amortizacije, kada gubitak po

osnovu obezvređenja sredstva ne bi bio iskazan od pada vrednosti.

l) Finansijske obaveze

CBK izvori finansiranja su iz međunarodnih, državnih, javnih, bankarskih i drugih finansijskih

institucija. Finansijske obaveze se odmeravaju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti koristeći metodu

efektvine kamatne stope.

m) Prihodi iz subvencija

Vladine subvencije se početno priznaju kao odloženi prihod kada postoji razumno uverenje da će

oni biti primljeni i da će CBK biti u skladu sa uslovima subvencije. Subvencije koje kompenziraju

CBK za nastale troškove, priznaju se kao dobitci ili gubitci na sistematskoj osnovi u istim periodima

u kojima su troškovi priznaju. Subvencije koje kompenziraju CBK za nabavnu vredsnosti sredstava

priznaju se kao dobitci ili gubitci na sistamatskoj osnovi tokom korisnog veka trajanja sredstava.

n) Plate finansirane od strane donatora

Određene osobe zaposlene u CBK su međunardoni eksperti postavljeni i kratkoročno finansirani

od strane međunardonih organizacija. Finansijska pomoć ovih organizacija uključuje ali nije

ograničena na plaćanja plate ovih međunardonih eksperta. Kako se ova pomoć plaća sa strane

međunarodnih organizacija direktno naznačenom osoblju, iznos ovih plaćanja nije poznat i nije

uključen u ovim finansijskim izveštajima.

o) Provizije

Provizija će bii priznata, kao rezultat dogadjaja koji su se desili u prošlosti, CBK ima sadašnju

pravnu ili izvedenu obavezu koja može da se pouzdano odmeri i kada je verovatno da će odliv

resursa koji pretstavljaju ekonomski koristi biti zahtevan da se obaveza izmiri. Rezervisanja su

utvrđena diskontiranjem očekivanim idućim tokovima gotovine po kamatnoj stopi pre



Strana 15 od 40

Page 15 of 38

oporezivanja koja reflektuje tekuće tržišne procene vremenske vrednosti gotovine i, gde je

moguće, specifične rizike povezati obavezom.

Provizija za nepovoljne ugovore priznaje se kada očekivane koristi koje proizlaze za CBK iz

ugovora su niže od neizbežnih troškova nastalih ispunjavanjem obaveza sa ugovora. Rezervisanje

se odmerava po sadašnjoj vrednosti nižoj od očekivanih troškova za ukidanje ugovora i očekivanih

neto troškova od produženja ugovora. Pre priznavanje rezervisanja, CBK priznaje gubitak za

umanjenui vrednost sredstava povezana sa ugovorom.


p) Promene u računovodstvenim politikama i obelodanjivanju

(i) Usvajanje Prezantacija stavki drugih sveukupnih prihoda’ (Promene u SNK 1)

Banka je usvojila Prezantaciju stavki durgih sveukupnih prihoda (Promene u SNK 1). Promene u

SNK 1 važe za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2012.godine i traže od subjekta

da okarakteriše stavke predstavljene kod drugih sveukupnih prihoda (DSP) od onih, koje u skladu sa

drugim SNRF-om, neće biti reklasifikovane nakon dobitka ili gubitka i onih koje će se reklasifikovati

nakon dobitka ili gubitka kada se specifični uslovi ispune. Postojeća opcija za predstavljanje stavki

DSP bilo pre poreza ili neto poreza ostaje nepromenjena; ali, ukoliko se stavke prikažu pre poreza,

onda promene u SNK 1 traže da se povežu sa svakom od dve grupe DSP-a i da se posebno prikažu.

(ii) Standardi, interpretacije i izmene postojećih standarda koji nisu na snazi i koji nisu

ranije usvojeni od Banke

Do dana autorizacije ovih finansijskih izjava, odredjeni novi standardi, izmene i interpretacije

postojećih standardi su objavljeni od strane MORS ali još uvek nisu na snazi, i nisu usvojeni od banke

(izuzev gore navedenih promena u SNK 1).

Menadzment predvidja da će se sve relevantne izjave usvojiti u računovodstvenim politikama banke u

prvom period nakon dana stupanja na snagu tih izjava. Informacije o novim standardima, izmenama i

interpretacijama koje se očekuju da budu relevantni sa finansijskim izjavama banke su navedeni dole.

Odredjeni novi standardi i interpretacije su izdati ali se ne očekuje da imaju materijalni uticaj na

finansijske izjave banke.

MSFI 9 Finansijski instrumenti (MSFI 9)

MORS želi da izmeni 39 finansijskih instrumenata MSR-a: Priznavanja i merenja u celosti. MSFI

9 je izdat u fazama. Do danas, poglavlja koja se tiču prepoznavanja, klasifikacije, merenja i prestanka

poznavanja finansijskih sredstava i obaveza su izdata. Ova poglavlja stupaju na snagu za godišnje

periode koji počinju 1. januara 2015.godine. Druga poglavlja koja se tiču sa metodologijom umanjenja

vrednosti i ogradjenim računovodstvom su i daklje u pripremi. Štaviše, u novembru 2011.godine

MORS je odlučila da izvrši ograničenu modifikaciju modela klasifikacije finansijskih aktivnosti MSFI 9 radi adresiranja implementacionih stvari. Menadzment banke još uvek treba da proceni uticaj ovog

novog standarda na finansijske izjave banke. Medjutim, oni ne očekuju da usvoje MSFI 9 sve dok se

sva poglavlja ne objave i onda oni mogu sveobuhvatno oceniti uticaj svih promena.

Standardi konsolidacije

Paket konsolidovaniih standarda je efikisan za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.

januara 2013.godine. Informacije u vezi ovih novih standarda su predstavljene u nastavku.

Menadzment banke treba tek proceniti uticaj ovih novih i revidiranih standarda.

MSFI 10 Konsolidovane finansijske izjave (MSFI 10)

MSFI 10 zamenjuje MSR 27 Konsolidovane i posebne finansijske izjave (MSR 27) i SIC 12

Konsolidacija – entiteti za posebne namene- svrhe entiteta. MSFI 10 razmatra ograničenja kontrolle i

osigurava nove kontinuinelne upute oko njegove aplikacije. Ovi novi zahtevi imaju potencijal da utiču

na to koji od grupnih investitora se smatraju podružnicama i na ovaj način menjaju oblast

konsolidacije.


Strana 16 od 40

Medjutim, zahtevi i mehanizmi konsolidacije i računovodstva za bilo koje ne-kontrolne kamate i

promene u kontroli ostaju isti.


p) promene u politikama računovodstva i obelodanjivanja (nastavak)

(iii) Standardi, interpretacije i izmene postojećih standarda koji nisu na snazi i koji nisu

ranije usvojeni od Banke (nastavak)

MSFI 11 Zajednički aranžmani (MSFI 11)

MSFI 11 zamenjuje MSR 31 Kamate u zajedničkim poduhvatima (MSR 31). On bliže uskladjuje

odgovornost investitora sa njihovim pravima i obavezama koji se tiču zajedničkih poduhvata.

Dodatno, mogućnost MSR 31 za korišćenje proporcionalne konsolidacije za zajedničke

poduhvate je eliminisana. MSFI 11 sada zahteva korišćenje metoda računovodstva kapitala, koji

se trenutno koristi u zajedničkim investicijama.

MSFI 12 Objavljivanje interesa u drugim entitetima (MSFI 12)

MSFI 12 integriše i čini saglasnim zahteve obelodanjivanja za različite vrste investicija,

uključujući nekonsolidovane structure entiteta. On predstavlja nove zahteve o obelodanjivanju u

vezi sa rizicima kojima je neki entitet izložen kroz njegovo učešće u sktrukturalnim entitetima.

Prelazni uputi za MSFI 10, 11, 12

Nakon usvajanja novih standarda, MORS je izvršio neke promene u prelaznim odredbama u MSFI 10,

MSFI 11 i MSFI 12. Ovi uputi potvrdjuju da se ne traži od entiteta da koristi MSFI 10 na

retrospektivan način u odgovarajućim okolnostima i pojašnjava zahteve za predstavljanjem regulisanih

uporednika. Uputi takodje menjaju MSFI 11 i MSFI 12 što osigurava jedno olakšanje od

predstavljanja ili regulisanja uporednih podataka za periode pre predhodnog perioda. Štaviše, on

osigurava jedno dodatno olakšanje skidajući zahtev za predstavljanjem uporednika za obelodanjivanja

koja se tiču entiteta sa nekonsolidovanom strukturom za svaki period pre prvog godišnjeg perioda za

kojeg se koristi MSFI 12. Novi uputi su takodje efektivni za godišnje periode koji počinju na ili nakon

1. januara 2013.godine.

Posledične izmene MSR 27 ‘Posebni finansijski izveštaji’ (MSR 27) i MSR 28 “Investicije u

pridružene entitete i zajedničke poduhvate” (MSR 28). MSR 27 se sada samo bavi posebnim

finansijskim izveštajima. MSR 28 donosi investicije u zajedničkim poduhvatima u svoj opseg.

Medjutim, metodologija računovodstva kapitala MSR 28 ostaje nepromenjena.

MSFI 13 Odredjivanje tačne vrednosti (MSFI13)

MSFI 13 pojašnjava definiciju tačne vrednosti i obezbedjuje povezane upute i poboljšanje

obelodanjivanja u vezi sa merama korektne vrednosti. Ne odredjuje koje će se stavke trebati korektno

proceniti. Važi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara2013.godine. Menadzment

banke je u procesu pregleda ocenjivačkih metodologija radi saglasnosti sa novim zahtevima I treba

oceniti njihov uticaj na finansijske izveštaje banke.



Strana 17 od 40

Page 17 of 38


p) Promene u politikama računovodstva i obelodanjivanja (nastavak)



Izmene MSR 19, “beneficije zaposlenih” (MSR 19 izmene )

Izmene MSR 19 uključuju nekoliko ciljanih poboljšanja kroz Standard. Glavne promene su

povezane sa definisanim planovima benefita. One:

Eliminišu “metode koridora”, zahtevajući od entiteta da prepoznaju sve dobitke i gubitke koji

proizilaze iz perioda izveštavanja,

Menjaju procenu i predstavljanje odredjenih definisanih komponenti za cenu dobitka,

Poboljšavaju uslove obelodanjivanja, uključujući i informacije u vezi sa karakteristikama

definisanih planova benefita kao i rizicima kojima su entiteti izloženi kroz učešće u njima.

Izmenjena verzija MSR 19 važi za finansijske godine koje počinju na dan ili nakon 1. Januara

2013.godine i primenjuju se na retrospektivan način.

Prebijanje po neto osnovama finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (promene u MSR 32)

Promene u MSR 32 daju upute u vezi aplikacija radi adresiranja nesaglasnosti tokom sprovodjenja

kriterijuma MSR 32 za prebijanje po neto osnovi finansijskih sredstava i finansijskih obaveza u

sledeće dve oblasti:

• razumevanje “trenutno ima pravo legalnog izvršenja prebijanja po neto osnovama”,

• da se neki sistemi odabira bruto mogu smatrati kao ekvivalenti odabira neto.

Promene se tiču godišnjih perioda koji počinju na ili nakon 1. januara 2014.godine i traži se da se

izvrše na retrospektivan način. Menadzment ne očekuje nikakav materijalni uticaj na finansijske

izveštaje banke od ovih promena.

Obelodanjenja – Prebijanje po neto osnovama finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

(Promene u MSRI 7)

Kvalitetno i kvantitetno obelodanjenje je dodato MSRI 7 ‘Finansijski instrumenti: Obelodanjenja

(MSRI 7) a koje se tiču bruto i neto suma poznatih finansijskih instrumenata koji su (a) prebijanje po

neto osnovama u pregledu finansijskog stanja i (b) subjekat vodećih dostupnih aranžiranja prebijanja

po neto osnovama i sličnih aranžmana, čak i ukoliko nije bilo prebijanja po neto osnovama u pregledu

finansijskog stanja. Promene se tiču godišnjih perioda koji počinju na ili nakon 1. januara 2014.godine

i zatraženo je da se izvršaavaju na retrospektivan način. Menadžment ne očekuje nikakav materijalni

uticaj na finansijske izveštaje banke od ovih promena.

Godišnja poboljšanja 2009-2011 (Godišnja poboljšanja)

Godišnja poboljšanja 2009-2011 (Godišnja poboljšanja) su uradila neke male promene na jedan broj

MSRI-a. Promene koje su relevantne za banku su navedene u nastavku:

Pojašnjenje zahteva za otvaranje pregleda finansijskog stanja:

• pojašnjava da je pogodan datum za otvaranje pregleda finansijskog stanja početak početka

predhodnog perioda (ne traži se da se u nastavku predstave i povezani zapisi)

• adresira rerlativne zahteve za otvaranje pregleda finansijskog stanja kada jedan entitet

promeni računovodstvene politike ili ponovo kreira preglede ili vrši ponovnu

retrospektivnu klasifikaciju u skladu sa MSR 8.


Strana 18 od 40


p) Promene u politikama računovodstva i obelodanjivanja (nastavak)



Pojašnjavanje zahteva za podacima za uporedjivanje osiguranih iznad minimalnih zahteva:

• pojašnjava dodatne podatke u vezi sa finansijskim pregledom koji se ne trebaju prikazati u

obliku jednog kompletnog prikaza finansijskih pregleda za periode nakon minimalnih

zahteva.

• zahteva da se svaki prikazani dodatni podatak treba prikazati u skladu sa MSFI i entitet

treba da prikaže uporedne podatke u povezanim zapisima za te dodatne podatke.

Poreski efekat rasrostranjenosti instrumenata kapitala kod vlasnika:

• pojašnjava primećenu nesaglasnost izmedju MSR 12 “Porez na prihod”(MSR 12) i MSR

32 “Finansijski instrumenti”. Predstavljanje (MSR 32) u vezi sa prepoznavanjem

posledica poreza na prihod u vezi sa distribucijom jednog instrumenta kapitala kod

vlasnika kao i sa troškovima transakcije jedne transakcije kapitala;

• pojašnjava da je svrha MSR 32 da prati zahteve MSR 12 u izračunavanju poreza na

prihode koji se povezuju sa distribucijom jednog instrumenta kapitala kod vlasnika kao i

sa troškovima transakcije jedne transakcije kapitala.

Segmentirani podaci za ukupna sredstava i obaveze:

• pojašnjava da ukupna sredstava i obaveza u jednom posebnom segmentu izveštavanja je

potrebno izvestiti samo i ukoliko samo: (i) procena svih sredstava ili svih obaveza (ili oba)

konstantno osigurava glavne donosioce odluka u operacijama; (ii) je bilo materijalnih

promena od obelodanjenih procena u zadnjim godišnjim finansijskim pregledima za taj

segment kada se izveštava.

Gore navedene godišnje promene će biti efektivne za godišnji period koji počinje na ili nakon 1.

januara 2013.godine. Menadzment ne očekuje nikakav materijalni uticaj na finansijske izveštaje banke

od ovih promena.



Strana 19 od 40

Page 19 of 38

4. Upravljanje finansijskim rizicima

a) Pregled

Rizici kojima se CBK izlaže u uptrebi finansijskih instrumenata su:

kreditni rizik

operativni rizik

rizik likvidnosti

tržišni rizik

Ova napomena daje informaciju izloženosti CBKa svakom od pomenutih rizika, ciljeve CBKa,

politike i procedure odmeravanja i upravljanje rizicima, i upravljanje kapitalom CBKa. Naknadne

kvantitativne prezentacije su uključene u ovim izveštajima

Struktura i menadžment rizika

Upravni Odbor Centralne Banke ima sveobuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor okvira za

upravljanje rizikom CBKa. Rukovdstvo CBK redovno izveštava preko Izvršnog odbora Upravnom

Odboru o postupcima upravljanja rizikom. Izvršni Komitet i Investicioni Komitet imaju obavezu za

razvijanje i monitoring politike upravljanja rizikom CBK-a. Ove politike su implementirane od

organizacione jedinice.

CBK politike za upravljanjem rizikom su uspostavljene da identifikuju i prepoznaju rizike kojima

se CBK suočava, da uspostavi pogodne granice rizika i kontrole, i da nadgleda rizike i pridrživanje

granica. Politike upravljanja rizikom i sistemi se redovno pregleđuju kako bi reflektirale promene

u tržišnim uslovima, proizvoda i ponuđenih usluga. CBK, kroz standarde i procedure treninga i

upravljanja, cilj je razviti disciplinovanu i konstruktivnu kontrolnu okolinu, u kojoj svi zaposleni

razumu svoje uloge i obaveze.

Revizorski Komitet CBKa je odgovoran za nadgledanje usaglasenosti politika i procedura

upravljanja rizikom uspostavljen od strane CBK, i za proveru adekvatnosti okvira za upravljanje

rizikom u odnosu sa rizicima kojima se suočava CBK. Revizorski Komitet CBK je pomognut u

ovim funkcijama od strane Odelenja za Itnernu Reviziju. Interna revizija preduzima regularne i

ad-hoc preglede kontrola i procedura upravljanjem rizika, rezultati koji se izveštavaju preko Šefa

unutrašnje revizije za Revizioni komitet.

b) Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik koji podrazumeva da će CBK pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti ili

ugovrne strane

neće izvršiti svoje ugovorne obaveze, i proizlazi uglavnom iz investicije u hartijama od vrednsoti i

depozitima (na tržištu novca ili tekućem računu) u drugim bankama od strane CBKa.

Upravljanje kreditnom rizikom

i. Investicije i izloženost ka drugim bankama

CBK ograničava izloženost kreditnom riziku preko investiranja samo u hartijama od vrednosti

emitovane od vlade zemlja članica EU i držanjem depozita u stranim bankama čije kratkoročne

obaveze su rangirane u jednu od dve najviše kategorije od strane međunarodno priznatim

agencijama. Uzimajući u obzir kreditni rejting, rukovodstvo ne očekuje da strane neće

izvršiti svoje obaveze.


Strana 20 od 40

4. Upravljanje kreditnim rizikom (nastavak)

Upravljanje kreditnim rizicima (nastavak)

ii. Izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku 31 decembra 2012 i 31 decembra 2011 godine

predstvalja knjigovodstvena vrednost gotovine, tekući računi u nerezidentim bankama, blagajnički

zapisi i depoziti u nerezidentnim bankama. Za detalje izloženosti vidite Napomene 8, 9 i 10.

Nijedna od izloženosti CBK nije dospela ili obezvređena. Nema promene u politici

upravljanjem kreditnim rizikom od prethodnih godina. CBK ne drži kolateral ili ostalo kreditno

povećanje protiv izloženosti kreditnog rizika.

c) Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da CBK neće biti u mogućnosti da izmiri u datom vremenu svoje dospele

obaveze u vezi sa finansijskim obavezama.

Upravljanje rizikom likvidnosti

Prilaz CBKa u upravljanju likvidnosti je da osigura, koliko je to moguće, da će uvek imati

dovoljno likvidnosti kako bi izvršila svoje obaveze kada dospeju, pod normalnim i stresnim

uslovima, bez nastanka neprihvatljivih gubitaka ili rizikovati reputaciju CBKa.

Politike za nadgledanje i adresiranje rizika likvidnosti su uspostavljanje od strane Upravnog

Odbora. CBK upravlja rizikom likvidnosti, preko investiranja u kratkoročne depozite u

nerezidentim bankama i držeći adekvatnu količinu gotovine u svom trezoru. Politike upravljanja

likvidnsoti su uspostavljene da osiguraju da i pod nepovoljnim uslovima, CBK je u poziciji da

ispuni svoje obaveze.

Dnevna pozicija likvidnosti se nadgleda i redovni stres testovi likvidnosti su sprovedeni u

svetlu različitih okolnosti, pokrivajući normalne i negativne tržišne uslove. Sve likvidne

politike i procedure podležu pregleda i odobravanju rukovodstva CBK. Dnevni izveštaji koji se

odnose na likvidnu poziciju CBK se redovno podnose članovima Investicionog Komiteta od

strane Odeljenja za Upravljanjem Sredstvima.

Izloženost rizika likvidnosti

Preostala ugovorna dospeca za finansijske obaveze, isključujući buduća plaćanja kamate

31 decembra 2012

Napome

ne

Knjigovods

tvena

vrednost

Manje od

1 meseca

1-3

meseca

3 meseca

do 1

godine

1 godina

do 5

godina Nederivativne obaveze

Obaveze prema domaćim bankama 15 302,147 302,147 - - - Obaveze prema povezanim racunima

me FMN 16 246,890 133,832 - - 113,058

Obaveze prema vladinim institucijama 17 821,509 681,502 80,003 60,004 - Obaveze prema javnim i komercijalnim

preduzećima

18 49,023 49,023 - - -

Ostale domaće obaveze 19 2,428 2,428 - - -

1,421,997 1,168,932 80,003 60,004 113,058

31 decembra 2011

Detyrimet jo-derivative Obaveze prema domaćim bankama 15 209,700 209,700 - - -

Obaveze prema povezanim racunima

me FMN

16 156,509 136,045 - - 20,464 Obaveze prema vladinim institucijama 17 782,178 355,365 165,171 261,642 - Obaveze prema javnim i komercijalnim

preduzećima

18 37,059 37,059 - - -

Ostale domaće obaveze 19 2,427 2427 - - -

1,187,873 740,596 165,171 261,642 20,464



Strana 21 od 40

Page 21 of 38

4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

c) Rizik likvidnosti (nastavak)

Tabela prikazuje diskontne tokove gotovine finansiskih obaveza CBKa na osnovu njihovog

ranije mogućeg dogovornog dospeća. Za upravljanje rizikom likvidnosti po osnovu oblika finansijske

obaveze, CBK čuva likvidna sredstava koja obuhvataju gotovinu i gotovinski ekvivalent i

ulaganja u hartije od vrednosti za koje ne postoji aktivno i likvidno tržište.

Nestabilnost na svetskim finansijskim tržištima i Kosovu

Globalna finansiska i ekonomska kriza rezultira, između ostalog, sa niskom stopom kapitalnog

tržišnog finasisranja, niskim nivoima likvidnosti u bankarskom sektoru, centralne banke smanjuje

kamatnu stopu da bi pomogla zajmoprimaoca, injekcije državnog kapitala, visoke međubankarske

stope štednje i nestabilnost berze. Dalji negativni razvoji su rezultat krize koje može dovesti do

negativne implikacije na finansisku i likvidnosnu poziciju CBK.

d) Tržišni rizici

Tržišni rizik je rizik koji promena u tržišnim cenama, kao što su kamatna stopa, cena kapitala, devizni

kursevi i kreditna rasprostranjenost (nerelevantna za promene u dužničko/povereničko

kreditno stanje) uticaće na dobit CBKa ili na vrednost posedovanih finansiskih instrumenata. Cilj

upravljanja tržišnim rizikom je rukovoditi i kontrolirati izloženost na tržišni rizik u prihvatljivim

parametrima, optimizirajući povrat.

Upravljanje tržišnim rizikom

Poslovne aktivnosti CBKa su predmet rizika fluktuacije kamatne stope do nivoa gde sredstva koja

se zarađuju na osnovu kamata i obaveze koje su podložne kamatama dospu ili biti ponovo

vrednovane u različito vreme ili u različitim iznosima. U slučaju sredstava i obaveza sa promenljivim

kamatnim stopama, postoji izloženost na osnovni rizik, koji je razlika "repricing" karakteristika

različitim indikacijama promenljivih kamatnih stopa.

Aktivnosti upravljanja rizicima su usmerene ka optimizaciji prihoda od kamata, s obzirom na

nivoe tržišnih kamatnih stopa koji su konzistentni sa poslovnim strategijama CBKa. Izloženost

CBKa na tržišni rizik je povezan samo za netrgovskim portfelijima.

Izloženost na rizik kamatne stope – ne-tržišni portfolio

Osnovni rizik na koji netrgovski portfolio je izložen je rizik gubitka od fluktuacije u budućim

tokovima gotovine ili fer vrednost finansiskih instrumenata kao rezultat promene u tržišnim

kamatnim stopama. Rizik kamatne stope je upravljen uglavnom preko posmatranja praznine u

kamatnim stopama i imati unapred odobrene limite za "repricing" opseg. Investicioni Komitet je

posmatrajuće telo za pridržavanje tim granicama. Pregled pozicija praznine u kamatnim stopama

CBKa za netrgovskim portfolijom je kao što sledi:


Strana 22 od 40


(d) Tržišni rizici (nastavak)

Izloženost na rizik kamatne stope-ne-tržišni portofolio

31 decembra2012

n

ot

a

Knjig.vredn

ost

Manje od

3 mes.

3-6

mes.

6-12

mes. 1-5 god.

Tekući računi sa nerezidentnim

bankama 8 99,549 99,549 - - -

Blagajnički zapisi 9 285,983 39,994 145,992 99,997 -

Depoziti sa nerezidentnim

bankama 10 821,590 540,922 280,668 - -

Sredstva u MMF 11 193,303 80,245 - - 113,058

Ukupno

1,400,425 760,710 426,660 99,997 113,058

Obaveze prema domaćim bankama 15 (302,147) (302,147) - - -

Obaveze prema MMF računima 16 (194,792) (81,734) - - (113,058)

Obaveze prema vladinim

institucijama 17 (821,509) (761,505) (32,652) (27,352) -

Obaveze prema javnim i

komercijalnim

preduzećima

18 (49,023) (49,023) - - -

Ostale domaće obaveze 19 (2,428) (2,428) - - -

Ukupno

(1,369,899) (1,196,837) (32,652) (27,352) (113,058)

Promena

30,526 (436,127) 394,008 72,645 -

31 decembra2011

n

ot

a

Knjig.vredn

ost

Manje od

3 mes.

3-6

mes.

6-12

mes. 1-5 god.

Tekući računi sa nerezidentnim

bankama 8 31,513 31,513 - - -

Blagajnički zapisi 9 24,988 - 24,988 - -

Depoziti sa nerezidentnim

bankama 10 1,009,046 727,474 177,255 104,317 -

Sredstva u MMF 11 155,687 135,223 - - 20,464

Ukupno

1,221,234 894,210 202,243 104,317 20,464

Obaveze prema domaćim bankama 15 (209,700) (209,700) - - -

Obaveze prema MMF računima 16 (156,509) (136,045) - - (20,464)

Obaveze prema vladinim

institucijama 17 (782,178) (520,536) (221,545) (40,097) -

Obaveze prema javnim i

komercijalnim

preduzećima

18 (37,059) (37,059) - - -

Ostale domaće obaveze 19 (2,427) (2,427) - - -

Ukupno

Promena

(1,187,873) (905,767) (221,545) (40,097) (20,464)

Obaveze prema domaćim bankama

33,361 (11,557) (19,302) 64,220 -



Strana 23 od 40

Page 23 of 38

Sredstva i finansijske obaveze koje ne nose kamatu nisu uključena u gornjoj tabeli.

4. Upravljanje finansijskim rizikom (nastavak)


Globalne pozicije rizika od netrgovske kamatne stope upravljane su od strane Oddeljenja za

Upravljanje Sredstvima, koji koristi ulaganja u vrednosne papire i plasmane u bankama da

upravlja sa globalnom pozicijom koja nastaje iz netrgovskih aktivnosti CBKa.

Upravljanje rizikom kamatne stope nasuprot granici praznine kamatne stope je dopunjeno sa

posmatranjem senzitivnosti Bankarskoj finansiskoj aktivi i pasivi na različite standardne i

nestandardnih scenarija kamatnih stopa. Standardni scenariji koji se koriste redovno uključuje 100

baznih poena (bp) paralelni pad ili uspon u krivama dobiti. Analiza bankarske senzitivnosti na

povećanje ili smanjenje tržišnim kamatnim stopama (pretpostavljeno neasimetričko kretanje u

krivama dobiti i konstantno stanje bilansa stanja) je kao što sledi:

2012

100 pb 100 pb

Povećanje Smanjenje

Procenjeni efekt dobitka (gubitka) 305 (305)

2011

100 pb 100 pb

Rritje Rënie

Procenjeni efekt dobitka (gubitka) 376 (376)

Izloženost na ostale tržišne rizike/valutni rizik – ne-trgovinski portfolio

CBK ima izloženost na SDR u vezi sa svojim MMF sredstvima i obavezama, koje se redovno

posmatraju. Izloženost CBKa na valutni rizik je kao što sledi:

2012

100 pb 100 pb


Procenjeni efekat dobitka (gubitka) 15 (15)

2011

100 pb 100 pb


Procenjeni efekat dobitka (gubitka) 35 (35)


Strana 24 od 40



31. decembra2012 EUR

SDR

(Ekvivalent

EUR)

Ukupno

Aktiva

Gotovina 16,761 - 16,761

Tekući računi sa nerezidentnim bankama 99,549 - 99,549

Blagajnički zapisi 285,983 - 285,983

Depoziti sa nerezidentnim bankama 821,590 - 821,590

Sredtva u MMF 113,058 132,343 245,401

Ostala sredstva 462 - 462

Ukupno 1,337,403 132,343 1,469,746

Pasiva

Obaveze prema domaćim bankama 302,147 - 302,147

Obaveze prema MMF računima 165,334 81,556 246,890

Obaveze prema vladinim institucijama 821,509 - 821,509

Obaveze prema javnim i komercijalnim

preduzećima 49,023 - 49,023

Ostale domaće obaveze 3,289 - 3,289

Ukupno 1,341,302 81,556 1,422,858

Neto devizna pozicija 50,787

31. decembra2011 EUR SDR (Ekvivalent

EUR) Ukupno

Aktiva

Gotovina 13,456 - 13,456

Tekući računi sa nerezidentnim bankama 31,513 - 31,513

Blagajnički zapisi 24,988 - 24,988

Depoziti sa nerezidentnim bankama 1,009,046 - 1,009,046

Sredtva u MMF 20,464 135,223 155,687

Ostala sredstva 446 - 446

Ukupno 1,099,913 135,223 1,235,136

Pasiva

209,700 - 209,700

73,668 82,841 156,509

782,178 - 782,178

37,059 - 37,059

3,337 - 3,337

Ukupno 1,105,942 82,841 1,188,783

Neto devizna pozicija 52,382



Strana 25 od 40

Page 25 of 38


(d) Tržišni rizik (nastavak)

CBK deluje pretežno u EUR, dok strane valute u kojima CBK deluje su pretežno Specijalna prava

vučenja (“SDR”). Kursevi upotrebljeni za preračun 31 decembra 2012.godine i 2011.godine su bili

sledeći:

2012 2011

EUR EUR

1 SDR 1.1658 1.1865

SDR su dodatna devizna rezerva sredstva definisani i održavani sa strane Međunarodni monetarni

fond (MMF). Iako SDR nisu sami po sebi valute, oni predstavljaju potencijalnu tužbu valute

država članica MMF-a za koje mogu biti razmenjeni. SDR su nastale 1969 da se ublaži

nedostatak željenih stranih deviznih rezervi sredstava, odnosno američkog dolara i zlata, vrednost

SDR zasnovan na prosečnoj valuti svih četiri glavnih valuta, evro, dolar, britanska funta, i

japanski jen.

(e) Operativni rizici

Operativni rizik predstavlja rizik od nastanka direktnih ili indirektnih gubitaka prouzrokovanim

nizom faktora koji se mogu odnositi na procese, zaposlene, tehnologiju i infrastrukturu CBKa, kao

i po osnovu spoljnih faktora koji se ne odnose na kreditni, tržišni i rizik likvidnosti kao što su one

koje potiču iz pravnih i regulatornih zahteva i generalno priznati standardi za kororativno

ponašanje. Operativni rizici potiču od svih aktivnosti CBKa i suočeni sa njima su svi organizacioni

delovi.

Cilj CBKa je da upravlja operativnim rizicima tako da se izbalansira sprečavanje finansijskih

gubitaka i šteta u vezi sa reputacijom CBKa sa efektivnošću u smislu troškova.

Primarnu odgovornost za razvoj i implementaciju kontrole operativnog rizika je dodeljena

rukovodećem kadra u okviru svake organizacione jedinica. Ova odgovornost je podržana razvojom

generalnim CBKa standardima za upravljanjem operativnim rizikom u sledećim oblastima:

uspostavljanje odgovarajuće podele posla, uključujući nezavisne autorizacije transkakcija;

zahtevi za ocenjivanje i monitoring transakcija;

usaglašavanje sa relevantnom i drugom pravnom regulativom;

dokumentovanje obavljenih kontrola i procesa;

periodične provere nastale operativnim rizikom i preispitivanje uspostavljenih kontrola sa tim

u vezi;

redovno izveštavanje u vezi sa nastalim operativnim gubitcima sa predlogom za korektivne

radnje;

razvoj planova u slučaju štete;

redovna obuka i profesionalno usavršavanje zaposlenih;

uspostavljanje poslovnih i etičkih standarda;

rizik olakšanja, uključujući osiguravanje gde je efektivno.

Saglasnost sa standardima CBKa je podržano programom za periodične preglede sa strane Interne

Revizije. Rezultati pregleda interne revizije je predmet diskusija rukovodstva organizacione

Jedinice na kome se ovi rezultati odnose, rezime čega se šalje Revizorskom Komitetu i rukovodstvu

CBKa.


Strana 26 od 40


(f) Upravljanje kapitalom

Zakon broj 03/L-209 za Centralnu Banku Republici Kosova, odobren 22 julu 2010 od strane

Skupštine Republike Kosova, postavlja zahteve kapitala CBKa. Po ovom zakonu, odobreni kapital

CBKa iznosi EUR 30 miliona. Kapital se može povećati u iznosima određenim od strane Upravnog

Odbora CBKa i odobreni od strane Vlade. CBK kapital nije predmet zadržavanja

Saglasno Zakona br. 03/L-209, neto dobitak ili neto gubitak CBKa je preračunat u suglasnosti sa

Međunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja (MSFI).

Od neto prihoda nakon skidanja sume nerealizovanih prihoda ponovnog ocenjivanja, dobija se

dostupni prihod koji je spreman za distribuciju (u skladu sa članom 56 gore navedenog zakona).

Neto dobitak za svaku godinu je raspoređen na račun generalne rezerve sve dok kapital i računi

generalne rezerve nisu jednaki na pet procenata (5%) iz CBKa monetarnih obaveza.

50% od neto bilansa ostvarenih prihoda preostalih po ispunjenju 5% navedenih kriterijuma je

potrebno da se prebace na Ministarstvo ekonomije i finansija. Preostalih 50% od ostvarenog

prihoda treba se rasporediti na opšti račun rezervi CBK.

5. Upotreba procena i predpostavki

Rukovodstvo Banke i Upravni Odbor raspravljali su o razvoju, izboru i obelodanjivanju kritične

računodovstvene standarde i procene CBKa i o primeni ovih politika i procena. Procene i

pretpostavke neprekidno se procenjuju i bazirane su na istorijskim iskustvom i ostalim faktorima,

uključujući očekivanja budućih događaja koji će biti razumni u skladu sa ovim uslovima.

Ova obelodanjivanja su osnovni deo upravljanja finansiskom rizikom (vidi napomenu 4).

Ključni izvori nesigurnosti procena

Dozvole za kreditnim gubicima

Sredstva koja se prikazuju po amortizovanoj vrednosti ocenjuju se za oštećenja na osnovu

objašnjenja u napomeni 3(f)(vi). Ove specifične komponente od ukupnih rezervi za obezvređenje

se primenjuju za finasisijska sredstava koja su procenjena pojedinačno za obezvređenje i bazirani su

na osnovu najbolje procene rukovodstva za sadašnju vrednost tokova gotovine koja se očekuje da se

primi. Tokom procene ovih tokova gotovine, rukovodstvo rasuđuje za finansisku situaciju strana i

neto ostvarljiva vrednost bilo kojeg osnovnog kolaterala. Svako obezvređeno sredstvo procenjuje se na

osnovu njegovih zasluga i radne strategije i procene tokova gotovina koja se računaju kao

nadoknadiva, su nezavisno odobreni.

Kritične računovodstvene procene u korišćenju računovodstvenih politika

CBKa

Kritične računovodstvene procene u korišćenju računovodstvenih politika CBKa uključuju:

Klasifikacija finansiskih sredstava i obaveza

Računovodstvena politika CBKa obezbeđuje prostor da se sredstva i obaveza odrede na početku

različite računovodstvene kategorije pod određenim uslovima.

U klasifikaciji finansiskih sredstava i obaveza kao čuvani-do-dospeća, CBK je odredila da ima

pozitivnu nameru i sposobnost da sačuva sredstva do njihovog dospeća kao što je zatraženo u

napomeni 3(h).


(u hiljadama evra, osima ko nije drugačije navedeno)

Strana 27 od 40

6. Finansijska sredstva i obaveze (Računovodstvena vrednost i fer vrednost)

Naredna tabela prikazuje klasifikacija svake klase finansiskih sredstva i obaveza CBKa i njihovu fer vrednost.

Zajmovi i

potraživanja Ostali Ukupna knj.

U hiljadama evra Napomen Čuvani do prispeca Amortizovana vr. vrednost Fer vrednost

31 decembra 2012

Gotovina 7 16,761 - - 16,761 16,761

Tekući računi sa nerezidentnim bankama 8 99,549 - - 99,549 99,549

Blagajnički zapisi 9 - 285,983 - 285,983 285,984

Depoziti sa nerezidentnim bankama 10 821,590 - - 821,590 821,590

Sredstva u MMF 11 245,401 - - 245,401 245,401

1,183,301 285,983 - 1,469,284 1,469,285

Obaveze prema domaćim bankama 15 - - 302,147 302,147 302,147

Obaveze prema MMF računima 16 - - 246,890 246,890 246,890

Obaveze prema vladinim institucijama 17 - - 821,509 821,509 821,509

Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 18 - - 49,023 49,023 49,023

Ostale domaće obaveze 19 - - 2,428 2,428 2,428

- - 1,421,997 1,421,997 1,421,997

U hiljadama evra

31 decembra 2011 7 13,456 - - 13,456 13,456

Gotovina 8 31,513 - - 31,513 31,513

Tekući računi sa nerezidentnim bankama 9 - 24,988 - 24,988 24,990

Blagajnički zapisi 10 1,009,046 - - 1,009,046 1,009,046

Depoziti sa nerezidentnim bankama 11 155,687 - - 155,687 155,687

1,209,702 24,988 - 1,234,690 1,234,692

Obaveze prema domaćim bankama 15 - - 209,700 209,700 209,700

Obaveze prema MMF računima 16 - - 156,509 156,509 156,509

Obaveze prema vladinim institucijama 17 - - 782,178 782,178 782,178

Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 18 - - 37,059 37,059 37,059

Ostale domaće obaveze 19 - - 2,427 2,427 2,427

- - 1,187,873 1,187,873 1,187,873


Strana 28 od 40

7. Gotovina

Sva gotovina je denominirana u EUR..

8. Tekući računi sa nerez. bankama

Ovi računi su sa sledećim bankama::

2012 2011

Deutsche Bundesbank 40,240 30,961

Raiffeisen Zentralbank 650 61

Commerzbank - 481

Banque De France 1,050 -

Deutsche Bank 17,264 10

Banque centrale du Luxembourg 40,345 -

Ukupno 99,549 31,513

Svi tekući računi imaju kreditni rejting od i iznad A-1/P-1, po proceni uradjenoj 2012.godine dana 31.

decembra 2012.godine od strane Standard & Poors/Moody’s.

9. Blagajnički zapisi

Blagajnički zapisi su dužničke hartije od vrednosti emitovane od strane vlade zemalja Evropske

Unije. Sve hartije su sa rokom dospeća do 12 meseci i oni se čuvaju sve do njihovog dospeća. Sve

hartije su denominirane u EUR i imaju efektivne kamatne stope od 0.005% do 2.131% godišnje (2011:

0.35%do 1.20%).

Blagajnički zapisi se emituju od strane vlada zemalja Evropske Unije kao što sledi:

2012 2011

Italija 39,994 -

Belgija 245,989 24,988

Ukupno 285,983 24,988

CBK investira u hartije od vrednosti sa minimalnim kreditnim rejtingom od A-2 i P-2 (Standard

& Poor rejting).


Strana 29 od 40

10. Depoziti sa nerezidentnim bankama

Depoziti sa nerezidentnim bankama sastoje se od:

2012 2011

Oročeni depoziti

Raiffeisen Zentralbank 162,000 129,200

Svenska Handelsbanken 110,004 36,000

ING Bank 85,579 120,664

Deutche Bundesbank 50,000 80,000

KBC - 87,334

Rabobank 161,204 132,555

Danske Bank - 98,534

Banque de France - 165,755

Banque Centrale du Luxembourg 167,711 157,279

Deutsche Bank 85,000 -

821,498 1,007,321

Kamata izračunata na oročene depozite

Raiffeisen Zentralbank 5 434

Svenska Handelsbanken 23 185

ING Bank 33 387

Deutche Bundesbank - 9

KBC - 186

Rabobank - 140

Danske Bank - 1

Banque de France - 354

Banque Centrale du Luxembourg 2 29

Deutsche Bank 29 -

92 1,725

Ukupno

821,590 1,009,046

11. Depoziti u nerezidentnim bankama

Depoziti plasirani u nerezidentnim bankama denominiraju se u EUR i zarađuju kamatu prema

efektivnim kamatnim stopama od 0.005% do 0.85% (2011: 0.05% do 1.68% godišnje) i imaju

originalan rok dospeća od 1 do 367 dana (2011: od 1 do 367 dana). Svi depoziti imaju kreditni rejting

od A-1/P-1, po oceni uradjenoj u decembru 2012.godine od Standard & Poors/Moody’s.

Centralna Banka Republike Kosova Napomene uz finansijske izveštaje (u hiljadam EUR, osim ako nije drugačije navedeno)

Strana 30 od 40

Page 30 of 38

12. Sredstva u MMF

2012 2011

MMF kvota 68,784

70,006

SDR 63,348

65,149

Neprispela kamata 211

68

MMF 132,343

135,223

Vlada

Zahtev vlade Kosova za korišćenje

MMF sredstava (SBA) 113,058

20,464

Ukupno 245,401

155,687

Sredstva navedena u prethodnoj tabeli odnose se na prijem Kosova u MMF-u u junu 2009. U odnosu

na

članstvo Kosova u MMF-u, CBK deluje kao depozitni i fiskalni agent. To je u skladu sa

Zakonom br 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosova i Zakon br.03-L-152 o članstvu

Republike Kosova u Međunarodnom Monetarnom Fondu I Organizacione Grupe Svetske Banke.

Kvota MMF-a predstavlja jednokratnu kvotu za pretplatu određene u vreme prijema Kosova u MMF

i izražava se u SDR-u (gore prikazana u EUR ekvivalentu) i njegov iznos utvrđuje se na osnovu

pravila i propisa MMF-a.

SDR predstavljaju sredstva odobrena od strane Upravnog odbora MMF-a po alokaciji SDRs u MMF

zemalja članica (odluke donete 28. avgusta 2009.godine i 9. septembra 2009.godine). Sredstva SDR

sadrže godišnje kamatne norme u 2012.godini koje variraju od 0.06% do 0.16% godišnje (2011:

0.11% - 1.55% godišnje).

Obaveza prema Vladi za korišćenje sredstava MMF-a, predstavlja iznos obaveza Vlade prema

MMF-u i Stand-by aranžmanu Kosova potpisan u julu 2010 kroz koji je Vlada Kosova dobila od

MMF stand-by aranžman u iznosu od SDR 92,6 miliona (EUR: 107,4 miliona). Kamatna norma ovog

aranžmana je vezana za tržište MMF u vezi kamatne stope, poznata kao osnovna stopa naknade, koja

je sama po sebi povezana sa SPV kamatnom stopom. Kamatna norma za 2012 godinu se kreće

prosečno od 1.06%% do 1.16% godišnje (od avgusta 2011.godine do 31. decembra 2011.godine se

kretala od 1.11% do 1.55%).

Saldo koji je povučen od strane Vlade Kosova na osnovu gore navedenog sporazuma (SBA) sa MMF-

om na dan 31. Decembara 2011.godine i tri druga dela tokom 2012.godine iznosi 97 miliona SPV (113

miliona Evra). CBK-a deluje kao depo institucija za Vladu Kosova. Radi regulisanja stand-by

aranžman sa MMF-om, CBK i Vlada Kosova stupaju u ugovor u julu 2010.godine i aprilu

2012.godine „o postupku zaahteva, prihvatanja, servisa i otkup sredstva iz MMF-a u smislu stand-by

aranžmana”. Na osnovu ovog aranžmana CBK-SPV povlaci od MMF, u ime Vlade i kreditira ih na

račun Vlade.

Centralna Banka Republike Kosova Napomene uz finansijske izveštaje (u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno))

Strana 31 od 40

12. Dugoročna materijalna

sredstva

Dugoročna materijalna sredstva obuhvataju sledeće:

Ulaganja u

objekte pod

zakupom Oprema Kompjuteri Vozila

Sredstva

u pripremi Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje1. januara 2011 1,279 1,566 846 286 9 3,986

Kupovina - 31 119 - 184 334

Otudjenje - (279) (162) - - (441)

Stanje 31. decembra 2011 1,279 1,318 803 286 193 3,879

Stanje 1. januara 2012 1,279 1,318 803 286 193 3,879

Kupovina 106 41 27 - - 174

Stanje 31. decembra 165 - 28 - (193) -

Stanje 31. decembra - - - (44) - (44)

Stanje 31. decembra 2012 1,550 1,359 858 242 - 4,010

Amortizacija

Stanje na dan 1. januara

2011 256 1,220 664 121 - 2,261

Amortizacija 64 233 133 54 - 484

Otudjenje - (279) (163) -

(442)

Stanje 31. decembra 2011 320 1,174 634 175 - 2,303

Stanje na dan 1. januar

2012 320 1,174 634 175 - 2,303

Amortizacija 71 66 117 46 - 300

Otudjenje - - - (44) - (44)

Stanje 31. decembra 2012 391 1,240 751 177 - 2,559

Neotpisana vrednost

Stanje na dan 1. januara

2011 1,023 346 182 165 9 1,725

Stanje 31. decembra 2012 959 144 169 111 193 1,576

Stanje 31. decembra 2012 1,159 119 107 65 - 1,450

Na dan 31 decembra 2012 ne postoje sredstva koja su stavljena kao zalog (31 decembar 2011: ništa).

Centralna Banka Republike Kosova Napomene uz finansijske izveštaje (u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno))

Strana 32 od 40

13. nematerijalna sredstva Nematerijalna sredstva se sastoje od sledećeg::

14. Ostala sredstva

Ostala sredstva obuhvataju:

2012 2011

Preračunati prihodi od nadoknada 390 371

Potraživanja i unapred plaćeni troškovi 72 75

Ukupno 462 446

Preračunati prihodi od nadoknada pretstavljaju procenet nadoknada za obnovu dozvole za četvrti

kvartal od lokalne finansiske institucije..

Softver u razvoju Softver Ukupno

Troškovi

Stanje 1.januara 2011 826 1,194 2,020

Kupovina 620 118 738

Transferi (od)/za (800) 800 -

Otudjenja - (177) (177)

Stanje 31. decembra 2011 646 1,935 2,581

Stanje 1.januara 2012 646 1,935 2,581

Kupovina - 101 101

Transfer kompj. Programa (621) 621 -

Otudjenja - - -

Stanje 31. decembra 2012 25 2,657 2,682

Amortizacija

Stanje 1.januara 2011 - 1,111 1,111

Godišnja amortizacija - 141 141

Otudjenje - (177) (177)

Stanje 31. decembra 2011 - 1,075 1,075

Stanje 1.januara 2012 - 1,075 1,075

Godišnja amortizacija - 182 182

Otudjenje - - -

Stanje 31. decembra 2011 - 1,257 1,257

Knjigovodstvena vrednost

Stanje 1.januara 2011 826 83 909

Stanje 31. decembra 2012 646 860 1,506

Stanje 31. decembra 2012 25 1,400 1,425


Strana33 od 40

15. Obaveze prema domaćim bankama

Prema XVII Bankarskom pravilu za superviziju CBKa, komercijalne banke koje posluju na Kosovu

moraju održavati likvidnu rezervu u iznosu od 10% njihovog depozita kvalifikovanog potrošača.

Najmanje pola ovih rezerva moraju biti čuvani na računima CBKa.

CBK plaća kamatu za bilanse komercijalnih banaka koji su čuvani u CBK do iznosa od minimalne

obavezne rezerve. Ne plaća se kamata od CBK-a za tržište banke za bilanse koji se čuvaju u CBK

iznad zatraženog minimuma kapitala. Godišna kamatna stopa na dan 31 decembra 2012 je bila 0.00%

(31 decembra 2011: 0.10%).

Obaveze prema domaćim bankama

2012 2011

ProCredit Bank Kosovo 29,605 29,255

Raiffeisen Bank Kosovo 25,332 28,314

NLB Prishtina 15,613 12,062

Ekonomska Banka Priština 5,887 5,356

Banka za Biznis 4,188 3,713

Privredna Banka 8,465 4,674

Turska Ekonomska Banka - TEB 12,052 8,553

Komercijalna Banka – Filijala Mitrovica 1,955 1,774

Ukupno zatraženih rezervi 103,097 93,701

Dodatna suma iznad zatražene rezerve

ProCredit Bank Kosovo 65,204 35,547

Raiffeisen Bank Kosovo 11,078 9,775

NLB Priština 35,843 8,105

Ekonomska Banka Priština 18,770 21,220

Banka za Biznis 16,540 25,630

Privredna Banka 28,092 4,900

Turska Ekonomska Banka 14,617 8,992

Komercijalna Banka – Filijala Mitrovica 1,872 1,816

Turkiye is Bankasi a.s. 6,999 -

Kreditna Banka Priština 35 14

Ukupno dodato na tekućim računima 199,050 115,999

Ukupno 302,147

209,700


Strana 34 od 40

16. Obaveze prema MMF računima

2012 2011

MMF Račun br. 1 172 175

MMF Račun br. 2 6 5

FMN račun hartija od vrednosti 165,156 73,488

FMN SDR distribucija 64,550 65,697

Nedospela kamata 211 68

Ukupno obaveza prema MMF-u 230,095 139,433

Obaveze prema vladi

MMF- Deo kvote plaćen od vlade 16,795 17,076

Ukupno obaveza prema vladi 16,795 17,076

ukupno 246,890 156,509

Gore navedeni iznosi se odnose na prijem Kosova u MMF-u junu 2009.

Računi br.1 i br.2 su MMF računi sa CBK-om otvoreni po zahtevu MMF-a a u skladu sa MMF

pravilima i propisima.

Račun hartija od vrednosti MMF-a predstavlja jednu vrstu menice koja treba da se plati od strane

Vlade Kosova na zahtev MMF-a. Ovaj iznos predstavlja obaveze CBK u MMF i u saglasnosti je sa

odgovarajućim zahtevom CBK-a sa Vladom Kosova.

MMF plaćeni deo za Vladine kvote predstavlja iznos plaćen od strane Vlade prema MMF-u u vezi

MMF kvote.

Distribucija SDR-a predstavlja raspodelu SDRs u MMF-u zemljama članicama odobrena od strane

Upravnog Odbora MMF, na dan 28 avgust 2010.godine i 9. septembar 2010.godine.

Distribucija SDR-a i plaćena kvota su interesi koji sadrže godišnju kamatnu normu u proseku od

0.06% - 0.16% za 2012.godinu(2010: 0.11% - 0.55% godišnje).


Strana35 od 40

17. Obaveze prema vladinim institucijama Obaveze prema vladinim

institucijama uključuju sledeće tekuće račune:

2012

2011

Tekući računi

Trezor – Ministarstvo finansija 73,697

89,326

Agencija za privatizaciju Kosova 549,403

265,310

Institucije privremene administracije 407

729

Ukupno tekući računi 623,507

355,365

Oročeni depoziti


105,042

Agencija za privatizaciju Kosova -

321,771

Ukupno oročeni depoziti 152,007

426,813

Hartije od vrednosti


-

Ukupno hartija od vrednosti 45,995

-

ukupno 821,509

782,178

Efektivna kamatna stopa tekućih računa na dan 31 decembra 2012.godine je 0.00% (za godinu koja se

završila 31. decembra 2011.godine: 0.10% gosišnje). Efektivna kamatna stopa orocenih depozita za

godinu 2012 varira od 0.01% - 0.85%(2011: 0.25% - 1.53% godišnje).

18. Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima

2012 2011

Tekući računi

Osiguravajuća društva 4,227 6,938

Druge javne insttiucije 44,725 30,050

Penziski fondovi 68 68

ostali 3 3

49,023 37,059

Efektivna kamatna stopa tekućih računa na dan 31. decembra 2012.godine je 0.00% (31. decembar 2011.godine: 0.10% godišnje). 19. Ostale domaće obaveze

2012 2011

Očuvani sigurni bilans 2,428 2,427

Odloženi prihodi grantova 590 595

Drugi odloženi prihodi 76 62

Razni kreditori 195 242

Ostali razgraničeni prihodi i obaveza - 11

3,289 3,337

Centralna Banka Republike Kosova Napomene uz finansijske račune (u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)

Strana 36 od 40

Page 36 of 38

19. Druge domaće obaveze (nastavak)

Očuvani sigurni bilans čine sledeće vrste računa.

Suma od 1,143 Evra predstavlja prikupljenu sumu od iznajmljivanja od CBK-a do 5 januara 2004, u

ime Vlade Kosova za kancelarije bivše Narodne banke Kosova, koje su bile iznajmljene od različitih

entiteta ili pojedinaca. Ovaj iznos takođe se sasoji od kamate za ove zakupnine do 31 decembra

2012.godine.

Uključeno u očuvane sigurne bilanse su i neke sume novca, u različitim valutama koje je CBK

nasledila od osnivanja, od Narodne Banke Kosova kao i dobijene kamate od njih tokom godina.

Takodje je u sklopu očuvanih sigurnih bilansa uključena i suma od756 hiljada evra, koja se odnosi na

tekuće račune Osiguravajućeg Društva Kosova, koje je likvidirano u aprilu 2010.godine.

Kretanje u odloženi prihod iz subvencija je kao što sledi::

Ministastvo

Finansija

Svetska

Banka ECB Ukupno

Odloženi prihod iz subvencija na dan 1. Januara 2011 5 - - 5

Subvencije dobijene u toku godine 606 11 17 634

Prihodi iz subvencija (16) (11) (17) (44)

Odloženi prihod iz subvencija na dan 31.

decembra 2011

595 - - 595

Odloženi prihod iz subvencija na dan 1. januara 2011 595 - - 595

Subvencije dobijene u toku godine 12 36 2 50

Prihodi iz subvencija (52) (1) (2) (55)

Odloženi prihod iz subvencija na dan 31.

decembra 2011

555 35 - 590

20. Zakonske rezerve

CBK zakonska rezerve na dan 31 decembar 2010.godine je EUR 30,000 hiljada po Zakonu br. 03/L-

209 odobren 22. jula 2010.godine.

CBK izveštava direktno Skupštini Kosova. CBK-kapital nije predmet tereta.

21. Rezervni fond

Nivo rezervnog fonda je regulisan Zakonom broj 03/L-209, o Centralnoj Banci Republike

Kosovo. Neto dobit svake finansijske godine je prenesen kao što je opisano u Napomeni br.4 (f) u

skladu sa ovim zakonom.


Strana37 od 40

22. Prihodi od kamata, neto

Prihode od kamata, neto čine:

2012 2011

Prihodi od kamata

Od depozita 2,398 8,943

Od Blagajničkih zapisa 269 696

Od tekućih računa 119 440

2,786 10,079

Rashodi od kamata

Na tekućim računima nebankarskih entiteta 255 870

Na tekućim računima banaka 73 598

Na fiksno oročenim depozitima 1,442 6,117

1,770 7,585

Prihodi od kamata, neto 1,016 2,494

23. Dobitak po osnovu naknada i provizija

Dobitak po osnovu naknada i provizija obuhvata sledeće::

2012 2011

Prihodi od nadoknada

Od gotovinskih depozita 463 372

Od stranih dolazećih transfera 32 68

Od stranih odlazećih transfera 203 238

Od međubankarskog kliring sistema 321 281

Od kreditnog registra 135 158

Od trezora za upravljanje fondom 721 1,500

Ostala nadoknada 39 34

1,914 2,651

Rashodi od nadoknada

Za transport novca 350 259

Za bankarske transakcije 35 31

Obaveze za kazne 3 -

388 290

Dobitak po osnovu naknada i provizija, neto 1,526 2,361

Prihodi od upravljanja fondovima trezora proizilaze od sluzbe upravljanja sredstava trezora –

Ministarstva finansija . Ove usluge su u skladu sa Zakonom o CBK.


Strana 38 od 40

Page 38 of 38

24. Prihodi iz subvencija

Prihodi iz subvencija obuhvataju sledeće:

2012 2011

Evbropska Centralna Banka (“ECB”) 2 17

Svetska Banka 1 11

Ministarstvo ekonomije i finasija 52 16

Ukupno 55 44

25. Drugi operativni prihodi

Ostali operativni prihodi obuhvataju u glavnoj meri naknade naplaćene od finansijskih institucija u

Kosovu kao deo izdavanja ili obnovi licenci kao i ostale zakonske naknade koje se odnese na njihove

aktivnosti.

Ostali poslovni prihodi obuhvataju sledeće:

2012 2011

Naknade naplaćene od osiguravajućih društva 1,017 938

Naknade naplaćene od komercijalnih banaka 599 611

Naknade naplaćene od nebankarskih institucija 62 67

Nadoknada za obnavljanje penzija 27 -

Ostala nadoknada 24 4

Ukupno 1,729 1,620

26. Troškovi zaposlenih

Troškovi zaposlenih obuhvataju sledeće::

2012 2011

Neto plate 1,927 1,639 Penzijski doprinosi 303 261

Troškovi zdravstvenog osiguranja 97 97

Obuka osoblja 62 85

Troškovi Upravnog Odbora Banke 128 132

Ostalo 49 35

Ukupno 2,566 2,249

Prosečan broj zaposlenih u CBKa u 2012.godini je bio 178 (2011: 167).


Strana39 od 40

27. Generalni i administrativni troškovi

Generalni i administrativni tročkovi obuhvataju sledeće::

2012 2011

Osiguranje 201 223

Porpavke i održavanja 69 53

Održavanje softvera 178 209

Komunikacijski troškovi (telefon, teleks i

internet) 57 79

Komunalije 84 81

Troškovi revizije i konsultacije 14 20

Osiguranje i obezbeđenje 78 79

Putovanja i prevoz 88 95

Poslovni troškovi motornih vozila 25 22

Kancelarijski materijal 26 32

Troškove za hranu i reperzetaciju 72 44

Potrošački artikli, kompjuteri i druga oprema 41 50

Publikacije i literature 34 41

Ostalo 15 23

Ukupno 982 1,051

28. Ostali sveobuhvatni dobitak / (gubitak) od razmene valuta

Neto gubitak od razmene valuta od 32 hiljade Evra za godinu koja se završila 31. decembra 2012

(2010: gubitak od 1,139 ) čine gubitci i nerealizovani prihodi od novčane razmene koji dolaze od

valutnih razlika iz prevodjenja sredstava i obaveza SRT-a naznačenih u knjigama CBK-a

29. Novac i njegovi ekvivalenti

Novac i njegovi ekvivalenti obuhvataju sledeće:

nap. 2012 2011

Gotovina 7 16,761 13,456

Tekući računi u nerezidentnim bankama 8 99,549 31,513

Blagajnički zapisi sa rokom dospeća do 3 meseca 39,994 -

Depozitni računi u nerezidentnim bankama sa

rok dospeća do 3 meseca 540,915 727,244

Ukupno 697,219 772,213

Gotovina i gotovinski ekvivalenti se drže za svrhu ispunjenja kratkoroćnih gotovinskih obaveza, a

ne za investicije ili druge svrhe. Investicije se kvalifikuju kao ekvivalent gotovine kada je kratak

rok dospeća, tri meseca ili manje od dana sticanja.


Strana 40 od 40

Page 40 of 38

30. Preuzete i potencijalne obaveze

Pravne

CBK je uključena u rutinske pravne parnice koje su u sklopu njenog redovnog poslovanja. Mišljenje

rukovodstva je da krajnji ishod ovih sudskih sporova neće materijalno uticati na finansijske

izveštaje CBKa na i za godinu završenu na 31 decembra 2012.godine.

Kreditne obaveze

Dana 31. decembra 2012.godine, CBK je imala za obavezu da postavi depozite u sveukupnoj sumi od

50 miliona Evra (31. decembra 2011, CBK je imala za obavezu da postavi depozite u sveukupnoj sumi

od nula Evra).

Ostale obaveze

Ostale obaveze obuhvataju sledeće:

2012 2011

Ugovori za opremu 50 -

Ugovori za usluge 44 -

Ukupno 94 -

U 2009.godine, Kosovo je postalo član Organizacione Grupe Svetske Banke, Međunarodna banka za

obnovu i razvoj (IBRD), Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA) i Multilateralne agencije za

garantovanje investicija (MIGA). U odnosu na ovo članstvo, CBK deluje kao depozitna. To je u

skladu sa Zakonom br 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosova i Zakon br. 03-L-152 o

članstvu Republike Kosovo u Međunarodni Monetarni Fond i Organizacione Grupe Svetske Banke.

U junu 2010.godine, Vlada Kosova izdala menice za uplate u vezi sa članarinama u gore navedenim

organizacijama, na njihov zahtev i instrukcijama za plaćanje. Ukupno stanje na dan 31 decembra

2010.godine ove menice iznosi EUR 4.007 hiljada.

31. Radnje sa povezanim stranama

Povezane strane obuhvataju glavni menadzment i Odbor Centralne Banke. Njihove kompenzacije su

sledeće:

2012 2011

Kompenzacije za članove Odbora Centralne Banke 120 130

Kompenzacije za Revizioni Komitet 8 2

Kompenzacije za glavni menadzment 139 103

Ukupno 267 235

32. Događaji nakon datuma bilansa stanja

Nakon datuma izveštavanja nije bilo događaja koji bi zahtevali korekciju ili dopunsko obelodanjivanje

u finansijskim izveštajima..


| 195

9. Statistički dodatak


196 |


| 197

1.1. Pregled finansijskih korporacija – neto spoljnih sredstava i unutrasnja potrazivanja (Kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

1.2. Pregled finansijskih korporacija - obaveze (Kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

Depozit i

Druge nef in. Korp.

Por. Ekon.

2005 Decembar 827.3 890.9 __ 422.6 242.4 __ 145.3 63.6 348.9 -225.7 __ 225.7 225.7 574.6 565.6 439.6 126.0

2006 Decembar 1,173.6 1,245.7 __ 660.0 341.3 __ 170.8 72.1 231.7 -475.0 __ 475.0 475.0 706.6 694.3 548.2 146.1

2007 Decembar 1,622.4 1,704.6 __ 955.0 408.9 __ 175.4 82.3 124.5 -853.3 __ 853.3 853.3 977.8 965.9 765.1 200.6

2009 Decembar 1,700.5 2,036.2 60.3 910.1 724.5 64.3 144.3 335.7 571.5 -846.3 __ 846.3 846.3 1,417.8 1,396.1 1,052.3 343.5

2010 Decembar 1,957.5 2,387.7 64.0 1,257.8 525.2 68.5 269.3 430.2 766.8 -824.8 __ 824.8 824.8 1,591.6 1,568.3 1,127.7 434.2

2011 Decembar 2,080.3 2,454.3 65.1 1,369.2 230.0 70.1 533.1 374.0 989.0 -798.4 __ 798.4 798.4 1,787.4 1,761.7 1,244.1 514.6

2012 Decembar 2,337.3 2,773.6 63.3 1,260.7 486.0 68.8 666.5 436.3 1,082.4 -764.8 73.7 838.5 838.5 1,847.2 1,819.4 1,271.3 546.3

Unutrasnja potraznja

od kojih: M inus: obaveze prema nerezident ima

Zahtevi prema centralnoj vladi Zahtevi prema drugim

sektorima

Od kojih:

Kvota u M M F

Sredstva I

drugi ekvitet

M inus: Obaveze prema vladi

Kredit i od kojih:Zahtevi prema

centralnoj vladi

OpisM oneta

rno zlato I DST

Depozit i

Zahtevi prema

nerezident ima

Hart ije od

vrednost i

izuzev akcija

Neto vanjskih sredstava

2005 Decembar 830.6 315.0 67.6 76.8 155.5 515.6 181.3 33.7 298.9 3.0 174.5 152.4 22.1 165.8 2.2

2006 Decembar 886.4 300.5 34.8 96.4 156.2 586.0 193.3 27.6 359.5 3.4 251.4 223.9 27.5 209.3 54.7

2007 Decembar 1,110.9 386.1 49.6 133.5 187.5 724.8 188.4 43.8 489.3 … 316.1 286.2 29.9 273.8 46.0

2008 Decembar 1,351.9 390.9 15.4 176.0 186.2 961.0 250.1 51.4 656.7 … 288.6 256.3 32.3 311.1 61.1

2009 Decembar 1,444.3 483.2 50.1 184.0 237.7 961.0 73.9 82.9 801.9 … 422.3 380.8 41.5 326.1 79.3

2010 Decembar 1,744.2 621.2 83.8 218.6 303.5 1,123.1 42.8 83.4 995.9 … 540.5 493.7 46.8 361.0 78.6

2011 Decembar 1,940.2 665.1 75.5 208.1 360.9 1,275.1 60.8 79.7 1,129.6 … 647.8 593.3 54.5 395.1 86.2

2012 Decembar 2,094.0 717.5 31.2 257.5 407.2 1,376.5 61.8 78.2 1,232.9 … 814.9 745.1 69.8 399.2 111.5

Opis

Depozit i Tehnicka rezerva osiguranja

Javne nefin. Korp.

Druge nef in. Korp.

Por. Ekon.

drugi dep.

Od kojihi:

Neto ek por ek. U

penz. Fond.

Ispalta premija I rezervi

Javne nef in. Korp.

Druge nef in. Korp.

Por. Ekon.

Kredit i Sredstva I drugi

ekvitet

Druge stavke (neto)Transfern

i depozit iod kojih:


198 |

2.1. Pregled depozitnih korporacija – neto vanjskih sredstava i unutrasnja potrazivanja (Kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

Tabela 2.2. Pregled depozitnih korporacija - obaveze

(Kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

Javne f inans. Korp.

Druge nef in. Korp.

Por. Ekon.

2001 Decembar 583.3 604.8 239.2 358.1 7.5 __ 21.5 -44.2 -70.3 __ 70.3 26.1 25.9 … 25.9 __

2002 Decembar 649.5 674.1 53.1 621.0 ,,, __ 24.6 -171.8 -258.6 __ 258.6 86.8 86.5 … 80.8 5.7

2003 Decembar 695.8 727.0 73.2 533.6 119.6 __ 31.2 -112.6 -346.4 __ 346.4 233.8 232.8 … 193.5 39.0

2004 Decembar 648.7 687.9 55.3 384.0 236.7 __ 39.2 156.9 -216.8 __ 216.8 373.8 373.7 … 289.9 83.7

2005 Decembar 695.1 744.5 74.6 422.6 242.4 __ 49.3 289.0 -225.7 __ 225.7 514.6 513.9 … 387.9 126.0

2006 Decembar 975.4 1,035.6 63.4 660.0 303.1 __ 60.2 162.2 -475.0 __ 475.0 637.1 636.6 … 490.5 146.1

2007 Decembar 1,377.5 1,426.1 145.3 955.0 308.2 __ 48.6 39.1 -853.3 __ 853.3 892.4 892.1 0.2 691.3 200.6

2008 Decembar 1,436.1 1,512.0 121.1 794.9 581.8 __ 75.9 311.9 -871.8 __ 871.8 1,183.8 1,183.4 0.1 901.7 281.0

2009 Decembar 1,531.6 1,782.2 111.4 910.0 626.4 64.3 250.6 442.9 -846.3 __ 846.3 1,289.2 1,289.0 0.3 942.9 343.5

2010 Decembar 1,616.2 1,957.1 164.3 1,257.8 372.7 68.5 340.9 632.8 -824.8 __ 824.8 1,457.5 1,457.1 6.3 1,010.8 434.2

2011 Decembar 1,603.8 1,900.3 124.9 1,359.3 227.0 70.1 296.6 867.7 -798.4 __ 798.4 1,666.1 1,665.6 1.5 1,139.6 514.6

20112 Decembar 1,729.6 2,102.6 141.4 1,260.7 482.8 68.8 373.1 962.9 -778.7 59.9 838.5 1,741.6 1,740.9 1.4 1,172.9 546.3

Kvota M M F-a

Zahtevi prema

nerezident ima

od kojih:

M inus: obaveze prema

centralnoj vladi

Kredit iOpis

N et o vanjskih sredst ava U nut rasnja p ot raznja

Gotov novac

Dep. Hart ije od vrednost i

izuzev akcija

od kojih:Zahtevi prema

centralnoj vladi

Zahtevi prema drugim

sektorima

od kojih:M inus: obaveze prema

nerezident ima

Neto zahtevi prema

centralnoj vladi

2001 Decembar 486.8 361.5 . 7.0 135.3 219.2 125.2 . . 31.3 93.9 12.9 25.2 14.3

2002 Decembar 413.6 285.3 . 3.5 160.1 121.7 128.3 . . 23.9 104.4 25.1 43.8 -4.8

2003 Decembar 499.3 278.7 . 5.3 139.0 134.4 220.6 . . 87.1 133.5 29.2 61.1 -6.4

2004 Decembar 719.5 303.5 29.8 34.6 81.3 145.5 416.0 19.1 149.3 24.4 222.5 __ 87.1 -1.0

2005 Decembar 865.4 345.6 30.5 67.6 76.8 155.5 519.9 24.3 181.3 33.1 279.6 19.9 94.4 4.3

2006 Decembar 912.8 336.4 35.9 34.8 96.4 156.2 576.3 30.5 193.3 24.6 322.4 40.6 128.8 55.4

2007 Decembar 1,126.6 413.7 27.7 49.6 133.5 187.5 712.8 40.3 188.4 41.8 439.0 53.7 186.5 49.8

2008 Decembar 1,393.0 454.6 63.7 15.4 176.0 186.2 938.3 47.6 250.1 44.2 593.8 74.9 233.8 46.4

2009 Decembar 1,548.5 621.4 138.2 50.1 184.0 237.7 927.0 60.7 73.9 71.7 718.5 98.1 249.0 79.0

2010 Decembar 1,747.9 674.3 53.1 83.8 218.6 303.5 1,073.6 85.2 30.2 73.5 884.7 138.2 278.5 84.4

2011 Decembar 1,902.2 705.3 37.8 77.2 208.1 360.9 1,196.9 91.0 49.2 71.7 979.9 175.8 304.3 89.2

20112 Decembar 2,036.7 759.4 41.9 31.2 257.5 407.2 1,277.3 100.4 49.8 70.5 1,053.1 206.2 321.7 127.9

Opis

Dep. Ukljuceni u sirok novac

Transf. depozit i

od kojih: Drugi dep.

Nef ina. Javne korp.

Druge f in. Korp.

Por. Ekon.

od kojih:

Por. Ekon.

Druge f inan. Korp.

Druge stavke (neto)

Sredstva I drugi ekvitet

Druge f inan. Korp.

Nef ina. Javne korp.

Druge f in. Korp.

Dep .van sirokog novca


| 199

Tabela 3.1. Pregled CBK-a – neto spoljnih sredstava i unutrasnja potrazivanja


Zahtevi prema nerezident ima od kojih:

2001 Decembar 293.7 296.2 __ 150.8 145.4 __ __ 2.6 __ __ -70.3 0.2 173.9

2002 Decembar 345.4 345.8 __ 17.5 328.3 __ __ 0.4 __ __ -258.6 0.3 46.2

2003 Decembar 454.3 454.6 __ 26.6 427.4 __ __ 0.3 __ __ -346.4 1.0 59.6

2004 Decembar 344.7 349.9 __ 12.1 213.2 124.4 __ 5.2 __ __ -216.8 0.1 72.9

2005 Decembar 394.4 397.5 __ 24.5 213.4 159.5 __ 3.1 __ __ -225.7 0.8 82.5

2006 Decembar 641.1 641.2 __ 11.1 424.9 203.6 __ 0.1 __ __ -472.9 0.5 94.5

2007 Decembar 1,057.6 1,057.6 __ 63.8 759.0 229.3 __ … __ __ -849.4 0.3 113.6

2008 Decembar 1,110.7 1,110.7 __ 39.7 529.0 541.3 __ … … __ -870.5 0.3 137.2

2009 Decembar 1,088.3 1,198.5 60.3 21.8 522.3 529.7 64.3 110.2 60.3 49.1 -681.5 0.2 233.2

2010 Decembar 1,108.0 1,246.9 64.0 60.2 854.4 199.2 68.5 138.9 64.2 73.0 -813.1 0.5 203.6

2011 Decembar 1,098.8 1,234.6 65.1 13.5 1,059.3 25.0 70.1 135.8 65.7 69.4 -797.2 0.5 209.7

20112 Decembar 1,238.8 1,469.1 63.3 16.8 1,034.1 286.0 68.8 230.3 64.6 165.3 -837.9 0.7 302.1

Opis

Neto zahtevi prema centralnoj vladi

Zahtevi nad drugim sektorima

Obaveze prema KTD

Kvota M M F-a

DST

M inus: obaveze prema

nerezident ima

od kojih:

Neto vanjskih sredstava

Racun M M F-a

Gotov novac

Dep. Hart ije od vrednosti

izizev akcija

alokacija DST-a


200 |

Tabela 3.2. Pregled CBK-a - obaveze

( Kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

Tabela 4.1. Pregled DDK-a – neto vanjskih sredstava i unutrasnja potrazivanja


2001 Decembar 8.4 8.4 __ __ 7.0 __ __ 12.9 10.6 2.4 4.7 2.6 1.1 23.6

2002 Decembar 3.9 3.9 __ __ 3.5 __ __ 25.1 24.6 0.5 10.6 2.6 3.6 1.3

2003 Decembar 5.3 5.3 __ __ 5.3 __ __ 27.4 25.7 1.7 16.1 2.6 4.5 0.5

2004 Decembar 37.7 32.6 20.7 1.9 9.9 5.1 5.1 __ __ __ 18.0 10.0 3.0 -0.6

2005 Decembar 66.6 62.5 23.3 1.6 37.6 4.1 4.1 __ __ __ 20.4 10.0 3.0 …

2006 Decembar 49.9 41.9 31.0 0.4 10.5 8.0 8.0 __ __ __ 25.5 10.0 6.4 -1.2

2007 Decembar 57.2 46.7 22.4 3.2 21.1 10.6 10.6 __ __ __ 33.8 20.0 9.2 3.9

2008 Decembar 63.9 56.7 49.9 5.3 1.5 7.2 7.2 __ __ __ 41.4 30.0 7.5 -2.0

2009 Decembar 130.8 130.8 129.7 … 1.1 … … __ __ __ 44.9 30.0 3.7 -2.0

2010 Decembar 45.6 45.6 43.9 … 0.0 … … __ __ __ 47.9 30.0 3.0 -1.8

2011 Decembar 39.5 39.5 28.5 … 9.3 … … __ __ __ 54.3 30.0 5.8 -1.3

20112 Decembar 51.5 51.5 32.4 … 17.4 … … __ __ __ 50.4 30.0 1.8 -2.4

Op is

Depo. Ukljuceni u sirok novac

Druge f in. Korp.

od kojih:Transf. depozit i

Druge stavke (neto)

Kap. I ostalo od kojih:

Druge f inan. Korp.

Lokalna vlada

Druge nefin, korp.

Lokalna vlada

Kapital Godisnji prof it /gu

bitak

Dep. Iskljuceni iz sirokog novca

Drugi depo. Druge f inan. Korp.

Gotov novac

Dep. Hart ije od vrednosti

izuzev akcija

Dep. Kredit i Javne nef in. Korp.

Druge nef in. Korp.

Por. Ekon.

2001 Decembar 289.7 308.6 88.3 212.8 7.5 18.9 13.9 5.0 176.8 __ 25.9 25.9 __ 25.9 __

2002 Decembar 304.1 328.3 35.6 292.7 … 24.2 17.5 6.7 45.7 __ 86.5 86.5 __ 80.8 5.7

2003 Decembar 241.5 272.4 46.6 106.2 119.6 31.0 20.0 10.9 59.6 __ 232.8 232.8 0.2 193.5 39.0

2004 Decembar 304.0 338.0 43.2 170.8 112.3 34.0 12.7 21.3 73.2 __ 373.7 373.7 __ 289.9 83.7

2005 Decembar 300.7 346.9 50.1 209.2 82.9 46.2 18.4 27.9 81.6 __ 513.9 513.9 __ 387.9 126.0

2006 Decembar 334.4 394.5 52.3 235.1 99.4 60.1 21.4 38.7 88.8 (2.1) 636.6 636.6 __ 490.5 146.1

2007 Decembar 319.9 368.5 81.5 196.0 78.9 48.6 17.9 30.7 107.5 (3.9) 892.1 892.1 0.2 691.3 200.6

2008 Decembar 325.4 401.3 81.4 265.9 40.5 75.9 42.0 33.7 136.8 (1.3) 1,183.4 1,183.4 0.1 901.7 281.0

2009 Decembar 443.6 583.9 89.6 387.7 97.0 140.3 65.5 74.5 233.1 (164.9) 1,289.0 1,289.0 0.3 942.9 343.5

2010 Decembar 508.1 710.2 104.1 403.3 173.4 202.1 85.5 116.6 203.4 (11.6) 1,457.1 1,457.1 6.3 1,010.8 434.3

2011 Decembar 509.2 665.7 111.5 300.0 202.0 156.5 64.8 90.5 220.0 (1.2) 1,665.6 1,665.6 1.5 1,139.6 516.1

20112 Decembar 490.8 633.6 124.6 226.6 196.8 142.8 87.7 50.2 301.1 59.2 1,740.9 1,740.9 1.4 1,139.6 546.7

Op is

Neto vanjskih sredstava Zahtevi orema CBK

Neto zahtevi prema

centrlnoj vladi

Zahtevi prema drugim sektorima

Zahtevi prema nerezident ima

od kojih: M inus: Obaveze prema

nerezidentima

Kredit i od kojih:od kojih:


| 201

Tabela 4.2. Pregled DDK-a- obaveze


Tabela 5.1. Pregled DFK-a – neto spoljnih sredstava


od kojih:

2001 Decembar 478.4 353.1 . . 133.9 219.2 125.2 . . 31.3 93.9 . . . 20.4 -6.4

2002 Decembar 409.7 281.4 . . 159.7 121.7 128.3 . . 23.9 104.4 . . . 33.2 -6.6

2003 Decembar 494.0 273.4 . . 139.0 134.4 220.6 . . 87.1 133.5 1.8 1.8 . 45.0 -7.0

2004 Decembar 681.9 270.9 9.0 24.7 81.3 145.5 410.9 14.0 149.3 24.4 222.5 0.0 0.0 0.0 69.1 -0.1

2005 Decembar 798.8 283.0 7.2 30.0 76.8 155.5 515.8 20.2 181.3 33.1 279.6 19.9 0.7 19.3 74.0 3.4

2006 Decembar 862.9 294.5 4.9 24.3 96.4 156.2 568.4 22.5 193.3 24.6 322.4 40.6 3.0 37.1 103.3 50.9

2007 Decembar 1,069.3 367.1 5.3 28.5 133.5 187.5 702.3 29.8 188.4 41.8 439.0 53.7 2.0 50.3 152.7 39.8

2008 Decembar 1,329.0 397.9 13.8 13.8 176.0 186.2 931.1 40.4 250.1 44.2 593.8 74.9 7.3 63.0 192.3 48.1

2009 Decembar 1,417.8 490.6 8.5 48.9 184.0 237.7 927.2 60.8 73.9 71.7 718.5 97.9 11.2 83.5 204.2 81.0

2010 Decembar 1,702.3 628.6 9.2 83.8 218.6 303.5 1,073.6 85.2 30.2 73.5 883.7 138.2 9.9 112.2 230.5 86.1

2011 Decembar 1,862.7 665.9 10.1 67.9 208.1 360.9 1,196.9 91.0 49.2 71.7 979.9 175.8 8.0 149.7 254.3 100.8

20112 Decembar 1,985.3 708.0 9.6 13.8 257.5 407.2 1,277.3 100.4 49.8 70.5 1,053.1 206.2 7.8 179.8 271.4 129.2

Dep. Van sirokog novca

Druge stavke (neto)Transfern

i depozit iod kojih: Drugi

dep.Druge nefin. Korp.

Por. Ekon.

Akcionarski

kapital I ostalo

od kojih:

Druge f inan. Korp.

Nefina. Javne korp.

Druge f in. Korp.

Por. Ekon.

Druge f inan. Korp.

Nefina. Javne korp.

Druge f in. Korp.

Por. Ekon.

Opis

Dep. Ukljuceni u sirok novac

Kredit i

Hart ije od vrednosti

izuzev akcija

Akcionarksi kap. I drugo

Kredit i Transferni depozit i

Drugi dep.

Transferni depozit i

Drugi dep.

2005 Decembar 132.1 146.4 __ 145.3 14.3 14.3 54.8 27.4 23.3 4.1 27.4 7.2 20.2 __ 60.0 51.7

2006 Decembar 198.1 210.0 38.3 170.8 11.9 11.9 66.9 39.0 31.0 8.0 28.0 4.9 23.0 __ 69.5 57.7

2007 Decembar 244.9 278.5 100.7 175.4 33.6 33.6 72.8 32.9 22.4 10.6 39.8 6.2 33.6 __ 85.4 73.8

2008 Decembar 157.0 214.7 79.8 128.2 57.7 57.7 113.0 57.1 49.9 7.2 55.9 7.9 48.0 __ 108.3 94.0

2009 Decembar 168.6 253.8 97.9 144.3 85.1 85.1 200.0 129.7 129.7 … 70.3 7.4 62.9 __ 130.8 109.4

2010 Decembar 341.3 430.5 152.5 269.3 89.2 89.2 142.8 43.9 43.9 … 98.8 8.2 90.6 __ 139.7 116.9

2011 Decembar 462.4 544.1 3.1 533.1 81.7 81.7 137.9 27.7 27.7 … 110.4 7.3 103.1 __ 128.1 102.5

2012 Decembar 607.6 670.8 3.3 666.5 63.2 63.2 147.7 32.4 32.4 … 115.3 9.5 105.8 13.9 122.2 98.3

Zahtevi prema drugim

sektorimaOpis

Neto vanjskih sredstava Zahtevi prema depoz. Korporacijama

Zahtevi prema

nerezident ima

od kojih: M inus: Obaveze prema nerezidentima

CBK Druge depozitne korp.

Neto zahtevi prema

centralnoj vladi


202 |

Tabela 5.2. Pregled DFK-a – obaveze, isključujući spoljni i fiskalni sektor


Tabela 6.1. Depoziti u evru DDK-a – po pocetnom prispeću, glavni sektori


2005 Decembar 3.0 174.5 __ 152.4 22.1 71.4 47.7 12.9 6.7 4.0 -2.1 4.4 6.5 __

2006 Decembar 3.4 251.4 __ 223.9 27.5 80.5 55.2 15.8 7.9 1.6 -0.7 7.4 8.2 __

2007 Decembar … 316.1 __ 286.2 29.9 87.4 62.1 20.1 1.7 3.5 -0.4 9.6 10.0 __

2008 Decembar 1.0 288.6 __ 256.3 32.3 77.4 54.0 12.7 7.4 3.4 11.3 24.2 12.9 __

2009 Decembar 2.9 422.3 … 380.8 41.5 77.0 53.4 19.4 7.2 -3.1 -2.7 13.1 15.8 __

2010 Decembar 2.9 540.5 … 493.7 46.8 82.5 59.7 13.6 7.2 2.0 -2.1 20.9 23.1 __

2011 Decembar 3.3 647.8 … 593.3 54.5 85.4 60.4 13.3 10.8 0.9 -6.3 16.1 22.4 __

2012 Decembar 4.5 806.9 … 745.1 61.8 79.3 60.5 14.6 11.2 -7.0 4.9 28.1 23.2 __

Opis

net . Kap. Por.eko. U rez.

Osi. Ziv

Net. Kap. Por. Eko. U penz. Fond.

ispll. Prem. I

rez. Nas. Kum. Pot.

M inus: druga

sredstva

Kredit i Tehnicke rezerve osiguranja Akcionarski kapital I drugo Druge stavke

Fondovi dat i od vlasnika

Plus: konsolida

cije

Nerasporedjena dobit

Posebne I sveukupne rezerve

Godisnji prof it /gu

bitak

Druge obaveze

nerez.

2001 Decembar 492.3 __ _ _ __ __ __ . __ 165.2 __ 165.2 313.1 313.1 __ 13.9

2002 Decembar 427.2 __ _ _ __ __ __ . __ 183.6 __ 183.6 226.1 226.1 __ 17.5

2003 Decembar 515.8 __ 1.8 1.8 __ __ . __ 226.1 __ 226.1 267.9 267.9 __ 20.0

2004 Decembar 674.9 1.3 25.6 3.7 3.5 15.5 . 2.9 275.3 173.5 101.8 360.3 350.7 9.6 12.3

2005 Decembar 815.3 2.9 35.4 8.1 5.8 18.8 . 2.8 319.0 211.3 107.7 440.7 428.7 12.0 17.3

2006 Decembar 890.4 7.0 28.1 0.1 2.4 24.7 0.4 0.5 337.8 217.4 120.5 499.2 486.1 13.1 18.2

2007 Decembar 1,092.0 4.1 39.1 3.1 5.6 28.3 0.4 1.7 386.2 215.5 170.7 647.0 631.9 15.2 15.6

2008 Decembar 1,366.9 1.4 62.9 5.0 6.5 31.5 19.4 0.4 479.7 263.8 215.9 785.0 774.5 10.5 37.9

2009 Decembar 1,640.1 165.0 78.2 6.1 5.9 43.1 22.6 0.4 371.5 121.6 249.9 962.2 948.8 13.4 63.2

2010 Decembar 1,831.1 11.7 105.0 7.3 7.9 47.6 41.6 0.6 414.9 122.3 292.6 1,220.1 1,206.1 14.0 79.4

2011 Decembar 1,980.7 2.7 117.5 9.9 6.8 57.2 43.1 0.5 406.6 128.5 278.1 1,395.6 1,373.4 22.2 60.0

20112 Decembar 2,162.8 0.7 120.0 3.8 6.2 64.3 45.3 0.4 401.7 75.6 326.1 1,558.6 1,535.4 23.2 81.7

Opis Finans.pomagaci

javne nef in. Korp.

Druge nef in. Korp.

Vlada Finansijske korporacije Nef inansijske korporacije Drugi domaci sektori

Ukupno depozita u evro

Druge depoz.

Korporacije

Drugi f inan.

Posred.

Osigu. Komp.

Penz. Fondovi

Por. Ekon.

OJSHEF


| 203

Tabela 6.2. Depoziti u u ne-evrima DDK-a – po početnom prispeću


Tabela 6.3. Krediti DDK-a – po početnom prispeću


Transf. dep

Depozit i stednje

Drugi dep

2005 Decembar 29.4 … __ … … … 2.8 __ 2.8 26.0 25.7 10.8 __ 14.9 0.3 0.5

2006 Decembar 34.3 … __ … … … 3.7 0.3 3.5 29.8 29.6 12.4 __ 17.2 0.2 0.5

2007 Decembar 53.3 0.5 __ … 0.1 0.4 8.1 1.5 6.6 44.3 44.2 16.2 __ 28.0 0.1 0.4

2008 Decembar 81.9 0.9 __ … … 0.9 11.6 0.1 11.5 68.4 68.2 22.9 __ 45.2 0.3 1.0

2009 Decembar 112.1 2.1 __ 1.2 … 0.9 18.3 1.3 17.0 91.1 90.9 29.7 __ 61.1 0.2 0.7

2010 Decembar 113.8 3.1 __ 2.9 __ __ 13.7 4.3 9.4 93.8 93.3 33.1 25.9 34.3 0.5 3.1

2011 Decembar 131.5 0.3 __ 0.3 __ __ 9.8 0.1 9.7 117.5 117.0 46.5 31.7 38.9 0.4 3.8

2012 Decembar 120.9 1.6 0.0 1.2 0.2 0.0 9.6 0.0 9.6 104.9 104.7 45.7 27.0 32.0 0.2 4.8

Finansijske korp

od kojih: nef inan. Korp. Od

kojihOpis

Depozit iu ne-evru

Drugi domaci sektori Nerez.

Druge dep. Korp.

Drugi f inan.

Posred/

Osig. Komp.

nef in. Javne korp.

Druge nef in. Korp

OJSHEFCBK Por. Ekon. Od kojih:

od kojih: odkojih:

Do 1 godine

Od 1 godine do 2

godine

Preko 2 godine

Do 1 godine

Od 1 godine do 2

godine

Preko 2 godine

2001 Decembar 25.9 __ __ __ 25.9 __ 25.9 24.6 1.3 __ __ __ __ __ __ __

2002 Decembar 86.5 __ __ __ 80.8 __ 80.8 67.3 13.5 __ 5.7 5.7 1.4 4.3 __ __

2003 Decembar 232.8 __ __ __ 193.7 0.2 193.5 124.7 68.7 0.2 39.0 39.0 11.4 16.0 11.6 __

2004 Decembar 373.7 __ __ __ 289.9 … 289.9 111.5 111.3 67.2 83.7 83.7 15.9 15.2 52.6 __

2005 Decembar 513.9 __ __ __ 387.9 … 387.9 117.9 125.2 144.7 126.0 126.0 19.5 21.0 85.4 __

2006 Decembar 636.6 __ __ __ 490.5 … 490.5 128.7 127.7 234.1 146.1 146.1 19.7 24.7 101.7 __

2007 Decembar 892.1 __ __ __ 691.5 0.2 691.3 174.0 122.6 394.6 200.6 200.6 24.0 29.6 147.1 __

2008 Decembar 1,183.4 0.6 __ 0.6 901.8 0.1 901.7 191.0 132.3 578.4 281.0 281.0 20.9 30.9 229.2 __

2009 Decembar 1,289.0 2.3 1.2 1.1 943.2 0.3 942.9 215.7 113.0 614.2 343.5 343.5 27.0 32.1 284.5 __

2010 Decembar 1,458.7 5.7 2.6 3.0 1,014.5 6.3 1,008.3 259.4 64.3 684.5 434.3 434.2 26.5 30.7 377.0 2.5

2011 Decembar 1,698.1 8.3 6.6 1.7 1,137.6 1.5 1,136.1 307.8 83.4 744.8 512.4 510.9 44.0 38.1 428.8 7.3

20112 Decembar 1,763.4 19.8 16.3 3.5 1,171.2 1.4 1,169.8 313.4 91.7 764.8 543.0 542.6 52.2 37.3 453.0 6.9

Opis

Finans. Korp.

Nef inans. Korp

od kojih:

Ukupno kredita

Kredit i u ne-evro valut i

Druge domace

korp.Drugi f inan.

Posred.

Osigu. Komp.

Javne nef in. Korp.

Druge nef inansijske korporacije Por. Ekon.


204 |

Tabela 6.4. Krediti DDK-a, po industrijama


Tabela 6.5. Efektivne kamatne stope DDK-a

(Novi poslovi, uikoliko nije drugacije navedeno)

Poljoprivreda Usluge

Do 1 godine Preko 1 godine Do 1 godine Preko 1 godine Preko 1 godine Preko 1 godine

2001 Decembar 25.9 … … __ 3.8 3.8 … 22.2 22.2 …

2002 Decembar 86.5 1.5 1.5 __ 13.6 13.6 … 71.4 71.4 …

2003 Decembar 232.8 4.7 3.9 0.8 22.2 12.6 9.7 205.8 119.7 86.1

2004 Decembar 289.9 7.9 3.9 4.1 47.8 22.5 25.3 234.2 89.5 144.8

2005 Decembar 387.9 12.5 4.1 8.4 74.2 24.5 49.7 301.1 92.4 208.8

2006 Decembar 490.5 16.4 3.4 13.0 97.7 28.0 69.7 376.4 120.6 255.8

2007 Decembar 691.5 29.0 4.1 24.9 144.5 32.8 111.7 518.0 149.5 368.5

2008 Decembar 902.4 37.4 4.1 33.3 160.2 28.9 131.2 704.8 126.4 578.4

2009 Decembar 945.5 38.2 3.8 34.4 236.7 54.8 181.9 670.5 113.2 557.3

2010 Decembar 1,022.8 38.2 1.7 36.5 269.3 77.1 192.2 715.3 188.5 526.8

2011 Decembar 1,149.5 40.5 0.8 39.7 284.7 82.3 202.4 824.4 220.5 603.8

20112 Decembar 1,194.2 43.6 3.0 40.6 290.4 74.1 216.2 860.2 232.3 627.9

Opis

Ukupno

Industrija, energija I izgradnja

Do 1 meseca

Preko 1 meseca

do 3 meseca

Preko 6 meseci

do 1 godine

Preko 2 godine

Do 1 meseca

Preko 1 meseca

do 3 meseca

Preko 6 meseci

do 1 godine

2005 Decembar 3.12 0.26 2.07 2.37 3.40 * 2.90 * * 1.71 0.04 1.85 2.24 * 3.33 3.87 4.04 1.74

2006 Decembar 3.11 0.39 2.06 2.85 4.32 * 3.11 * * 1.53 0.03 1.93 2.35 * 3.44 4.16 4.51 1.65

2007 Decembar 4.00 0.48 2.68 2.93 4.35 * 4.27 4.15 * 2.45 0.02 2.55 2.75 * 3.60 4.72 5.27 2.25

2008 Decembar 4.42 0.53 3.09 3.97 5.32 * 3.61 4.92 * 2.85 0.11 3.21 4.60 * 4.45 4.99 3.95 2.74

2009 Decembar 3.98 0.72 3.42 3.42 5.03 * 3.88 4.88 * 2.63 0.34 3.09 3.28 * 4.39 5.00 5.50 2.51

2010 Decembar 3.38 0.63 2.44 3.08 4.96 5.14 * 3.74 * 2.07 0.55 2.58 2.63 3.15 4.49 4.77 5.14 2.21

2011 Decembar 3.71 0.86 0.00 2.91 4.90 5.05 * 3.88 5.25 2.20 0.48 2.49 2.47 2.88 4.21 4.56 5.36 2.06

2012 Deeembar 3.74 0.83 * 2.79 * * 2.67 4.02 4.75 2.15 0.54 2.30 2.46 2.84 4.20 4.52 4.76 2.06

Dep. Stednje

M anje od 250.000 evra Jednako ili vise od 250.000 evra

Do 1 meseca

Preko 1 meseca

do 3 meseca

Preko 3 meseca

do 6 meseci

Preko 6 meseci

do 1 godine

Preko 1 godine do 2

godine

Preko 2 godineOpis

Norme interesa na dep.

Nefinansijske korporacije Oprodicne ekonomije

Transferni

depozit i

Drugi depozit i Dep. Stednje

Transferni

depoziti

Drugi depozit i


| 205

Tabela 6.6. Efektivne kamatne stope DDK-a – stope u depozitima

(Novi poslovi, uikoliko nije drugacije navedeno)

2005 Decembar 14.47 17.34 13.29 13.29 15.18 14.38 15.11 11.51 … * * … * 11.51 * * *

2006 Decembar 14.70 * 14.50 14.50 13.60 15.18 15.72 12.36 … * * … * 12.36 * 13.36 *

2007 Decembar 14.06 * 13.76 13.76 * 14.64 15.09 13.72 … * * … * 13.72 12.92 12.36 *

2008 Decembar 13.79 * 13.92 13.92 14.20 13.45 15.03 13.50 … * 19.48 … … 13.50 9.81 10.82 8.13

2009 Decembar 14.09 * 14.34 14.34 * * * … * 17.83 … … 13.31 * 10.67 *

2010 Decembar 14.31 16.13 13.95 * 18.66 14.44 12.65 13.27 7.69 * 22.57 6.55 8.56 14.56 * 11.67 10.26

2011 Decembar 13.69 15.89 13.55 11.68 16.40 13.80 11.78 12.12 6.10 9.88 16.44 6.01 8.58 14.02 14.31 11.99 10.83

2012 Deeembar 12.86 15.37 12.03 10.19 15.29 13.66 10.70 11.90 5.92 * 12.46 6.11 7.97 13.06 * 10.78 9.79

Kredit i sa povoljnim uslvoima

Kredit i sa depozitnom pokriven

Opis

Norme interesa

Nef inan. Korp. (kredit i) Por. Ekon.

investcioni kredit i Drugi poslovni kredit i (Ne-invest.)

Prekopovlacenja

Kreditna linija

Prekopovlacenja

Potrosacki kredit i

Hipotekarni kredit i

Do 1 godine

Drugi kredit i

Preko 1 do 5

godina

Preko 5 god

Do 1 godine

Preko 1 do 5

godina

Preko 10 godina

Do 5 godina

Preko 5 godina do 10

godina

Kredit i sa povoljnim uslvoima

Kredit i sa depozitnom pokriven

Drugi kredit i


206 |


| 207

10. Reference

ASK (2013): Anketa radne snage 2012- Rezultati za prvu polovinu godine, Agencija za statistiku Kosova, Pristina

ASK (2013): Bruto domaci proizvod po ekonomskoj aktivnosti, Agencija za statistiku Kosova, Pristina

ASK (2013): Bruto domaci proizvod po troskovima, Agencija za statistiku Kosova, Pristina

ASK (2013): Indeks cena potrosnje, proizvodnje i uvozat: Agencija za statistiku Kosova, Pristina

ECB (2013): Mesecni bilten, Centralna Evropska Banka, Frankfurt.

Evropska komisija (2012): EU Candidate and Pre-Accession Countries: Economic Quarterly; Evropska komisija, Brisel.

Evropska Komisija (2013): Eurostat Database;

Evropska Komisija(2013): EU Candidate and Pre-Accession Countries: Economic Quarterly; Evropska komisija, Brisel.

MMF (2013): World Economic Outlook Database, April 2013 medjunarodni Monetarni Fond, Vasington.

Ministarstvo finansija (2013): izvestaji i finansijski pregled; Godisnji finansijski izvestaj Republike Kosova za godinu koja se zavrsila 31. decembra 2012- Nerevizovani, Ministarstvo finansija, juni 2013.

MPMPS (2013): izvestaj posla i zaposljavanja, Ministarstvo rada i Drustvene samozastite, Pristina


208 |

Ulica Garibaldi, Br.33, Priština, Republika Kosovo

Tel: +381 38 222 055; Fax: +381 38 243 763

web:www.bqk-kos.org

Documents

Godisnji Izvestaj 2012