1. PITANJE JE POSTAVLJENO

Elija Bejli se uporno borio protiv straha koji je ve dve sedmice, pa i due, rastao u njemu.Rastao je jo od onda kada su ga pozivali u Vaington, gde su mu mirno saoptili da je premeten. Poziv u Vaington bio je sam po sebi dovoljan da ga uznemiri. Bio je bez ikakvih podataka, krt,hladan i sluben. Ali najgore je bilo to to je morao da se poslui transporterima i avionom na pututamo i nazad. Delimino je taj oseaj nastao u njemu zbog toga to je u nalogu pomenut avion; dakle, stvar jehitna, a to uvek izaziva nemir. Delimino je to bilo i zbog same pomisli na letenje; jednostavno, samoto. Ipak, bio je to tek poetak nelagodnosti, te je tada, jo, nije bilo teko suzbiti. Na kraju krajeva, Elija Bejli je pre toga ve etiri puta leteo avionom. Jednom je ak preaokontinent. Dakle, to se tie vazdunog putovanja, ono nije nikada prijatno, ali, u najmanju ruku, ipakne znai potpun korak u nepoznato. Osim toga, putovanje od Njujorka do Vaingtona traje samo jedan sat. Uzletee s njujorke pistebroj dva, koja je kao i svaka slubena pista, bila zatvorena svodom, a ovaj se otvara premanezatienom spoljanjem prostoru tek poto avion postigne punu brzinu. Aterirae na vaingtonskojpisti broj pet, zatienoj na slian nain. Takoe - Bejli je to dobro znao - na avionu nee biti prozora. Osvetljenje e biti dobro, hranapristojna, udobnost predviena. Kada avion jednom uzleti, kretanje jedva da e se i osetiti, jer radio-upravlja osigurava miran let. Sve je on to sebi ve bio objasnio, a i Desi, svojoj eni, koja jo nije doivela vazduno krtenje,te se grozila i same pomisli na sve to. "Nije mi drago to putuje avionom, Lije. To nije prirodno. Zar ne moe poi ekspresnomtrakom?" "To bi oduilo putovanje na deset asova." Bejlijevo duguljasto lice imalo je kiseo izgled."Pripadnik sam gradskih policijskih snaga, pa kao takav moram sluati naloge pretpostavljenih akoelim da zadrim C-6 bonove za snabdevanje." Protiv toga se argumenta zaista nije moglo nita. Bejli je ve sedeo u avionu i nepomino itao traku sa najnovijim vestima koja je glatko, bezzastoja, tekla na ekranu postavljenom u visini oiju. Grad je bio ponosan na ovu slubu: dnevne vesti,reportae, humor, vaspitne poruke, prigodna literatura... Govorilo se da e jednoga dana projekcijuzameniti filmom, tako da e putnik, posmatrajui kroz okular, biti jo potpunije osloboen uticajaokoline. Bejli nije skidao pogled sa tekuih vesti, ne samo iz radoznalosti ve i zato to je tako zahtevalodobro ponaanje. U avionu je bilo jo pet putnika (primetio je to i protiv svoje volje) i svaki od njihimao je puno pravo da bude zabrinut ili prestraen u onoj meri u kojoj su takvi oseaji - po prirodi ilivaspitanju - bili u njemu. Sigurno bi i Bejli negodovao kad bi neko na silu pokuao da bude svedok njegove nelagodnosti.Niko nije smeo da vidi njegove blede zglobove dok je grio prste, ni rumenilo koje e izbiti kadastisak popusti. Teio se: zatvoren sam. Ovaj avion je kao Grad u malom. Ipak, sebe nije mogao prevariti. Levo od njega bio je samo palac debeli elik. Mogao je laktomda ga dodirne. Iza toga samo - velika praznina... Vazduh, pa ta onda? Zaista, nita.

Hiljadu milja u jednom pravcu, hiljadu u drugom, a pravo dole jedna, moda dve milje. Gotovo je poeleo da vidi, da pogledom dodirne vrhove podzemnih Gradova iznad kojih jeprolazio. Njujork, Filadelfija, Baltimor, Vaington... Zamiljao je niske, okrugle grupe kupola, za kojeje znao da su dole, mada ih nikad nije video. Gradovi su se prostirali milju duboko pod kupolama ina desetine milja u svim pravcima. Mislio je na beskrajne hodnike Gradova ispunjene ivotom kao u konici, na stanove, zajednikekuhinje, fabrike i eksprese, na udobnost i toplinu koju im daje prisustvo oveka. On sam bio je izdvojen u hladnom, bezlinom vazduhu, u sitnom metalnom tanetu koje probijaprazninu. Ruke su mu drhtale. Trudio se da bar donekle gleda u traku s vestima. Prikazivala se neka pripovest o istraivanju Galaksije. Bilo je oigledno da je junak bioZemljanin. Bejli u oajanju neto glasno promrmlja, ali odmah naglo zadra dah, oseajui nelagodnost zbogneotesanosti koju je upravo ispoljio. Zaista je u pitanju bila besmislica. Detinjasto je bilo zamiljati da bi se stanovnik Zemlje mogaootisnuti u svemir. Istraivanje Galaksije! Galaksija je bila zatvorena za Zemljane. Jo pre mnogovekova napunili su je Svemirci, potomci nekadanjih Zemljana. Oni Zemljani koji su prvi stigli dodalekih planeta dobro su se snali, a njihovi daleki potomci postavili su potom ogranienja za daljeuseljavanje. Izolovali su Zemlju, a civilizacija Gradova uinila je ostalo. Stanovnici Zemlje ostali suzarobljeni u Gradovima, zadravani nepremostivim strahom od otvorenog prostora. Taj strah stajao jekao reetka izmeu njih i poljoprivrednih gazdinstava koja su vodili roboti; izmeu njih i rudarskihpodruja sopstvene planete. ak i to. Do avola, mislio je Bejli, ako nam se to ne dopada, uradimo najzad neto! Ne gubimo vreme sbajkama za decu! Ali nita se nije moglo uraditi. Znao je on to dobro. Avion se uskoro spustio. Bejli i njegovi saputnici izioe, uopte se ne pogledavi. Bejli pogleda na sat i ustanovi da ima vremena za kratko osveenje pre no to e se popeti naekspresnu traku koja e ga odvesti do Ministarstva pravde. Bio je zadovoljan time. um i bukaivota, golema, zasvoena dvorana vazdunog pristanita, gradski hodnici koji su odatle vodili unebrojene smerove raznih nivoa, kao i sve ostalo to je mogao videti i uti, stvarali su u njemu oseajda je bezbedan i toplo smeten u creva i utrobu grada. Zabrinutost je nestajala i bio mu je jopotreban samo tu da bi se potpuno opustio. Morao je da ima tranzitnu dozvolu da bi koristio jedno od zajednikih kupatila; pokazavi putninalog, iskljuio je svaku nepriliku. Udarili su na nalog samo redovni peat (datum paljivo oznaenda bi se izbegle zloupotrebe) koji mu je omoguio linu upotrebu kabine, a zatim je dobio kratkouputstvo kako da doe do oznaenog mesta. Bejli je bio zahvalan Gradu za oseanje raskoi koje su mu pruili transporteri kojima se kretao kaunutranjosti, do sve brih pokretnih traka, da bi se na kraju prebacio na ekspres i zauzeo sedite kojemu je prema inu i pripadalo. Nije bilo vreme guve. Sedita je bilo dovoljno. Ni u kupatilu nije vladao mete. Kabina koja muje dodeljena bee sasvim pristojna, a ureaj za pranje ispravan. Racionisanu koliinu vode potpuno je iskoristio, a rublje osveio. Sada se oseao spreman da seuhvati ukotac sa ministrom pravde. Ma koliko to apsurdno zvualo, bio je ak srean. Podsekretar Albert Minim bejae mali, nabijen ovek, rumen, prosed, mekih pokreta. Odisao jeistoom i blago mirisao na tonik. Sve je to govorilo o udobnom ivotu sa snabdevanjem bez

ogranienja i privilegijama onih iz viih krugova. U poreenju s njim, Bejli je sebi izgledao mrav i bezbojan. Bio je suvie svestan svojih velikihruku i duboko usaenih oiju. Prava slika alosne kotunjavosti. Minim ree srdano: "Sedite, Bejli. Puite li?" "Samo jednu lulu, gospodine", odgovori Bejli. Jo dok je odgovarao, izvukao je lulu, pa je Minim gurnuo natrag ve napola izvuenu cigaru. Bejli odmah zaali zbog toga. Bolje i cigaru nego nita. Trebalo je da ceni ponudu. ak i sapoveanom koliinom duvana koja mu je sledovala, poto je u najnovije vreme preao sa C5 na C6,nije nikako mogao podmiriti svoje potrebe. "Samo zapalite, molim, ako elite", ree Minim, ekajui oinski strpljivo, dok je Bejli paljivoodmeravao koliinu duvana i pritiskao poklopac na luli. Gledajui u lulu, Bejli zapoe: "Nije mi jo reeno, gospodine, zato sam pozvan u Vaington?" "Znam", ree Minim, smeei se. "Mogu odmah da zadovoljim vau radoznalost. Neko vremebiete na drugoj dunosti." "Izvan Njujorka? Daleko?" "Prilino." Bejli zamiljeno podie obrve. "Koliko dugo, gospodine?" "Ne znam tano." Bejli je bio svestan prednosti i manjkavosti premetaja. Kao prolazno lice, u Gradu u kome neivi, verovatno e imati vei ivotni standard od onog koji mu je do sada pripadao. S druge strane,nema mnogo nade da njegovoj supruzi Desi i sinu Bentliju dopuste da budu s njim. Sigurno je da ese tamo, u Njujorku, brinuti za njih, ali Bejli je bio i suvie navikao na porodicu, pa mu je tekopadala i sama pomisao na odvojenost. Pored toga, nova dunost predstavlja poseban zadatak u poslu, a to je dobro; ali, istovremeno, nijedobro to je i odgovornost vea od one koja se obino oekuje od detektiva. Samo nekoliko mesecipre toga Bejli je preiveo poveanu odgovornost, dok je radio na sluaju nekog Svemirca, ubijenog uneposrednoj blizini Njujorka. Ne, nije se ba preterano radovao to ga eka jo jedan takav ili slianpoduhvat. "Mogu li znati gde treba da idem? Kakve je prirode taj moj novi posao? O emu je re?" upitaBejli. Pokuao je da odmeri podsekretarovu neodreenu izjavu o udaljenosti. Ono njegovo, 'prilino',bilo je podosta naglaeno. Da nije Kalkuta? Ili Sidnej? Tada primeti da je Minim umesto odgovora uzeo cigaru i da je polako pali. Gle, pomisli Bejli, neprijatno mu je da mi kae. Zapravo, kao da ne eli da mi kae. Minim uze cigaru u ruke i progovori, posmatrajui dim: "Ministarstvo pravde alje vas naprivremenu dunost na Solariju." Bejlijeva se misao za trenutak zadra na varljivoj asocijaciji: Solarija, Azija... Solarija,Australija... Tada mu sinu, pa usta i proaputa: "Mislite na jedan od Spoljnjih svetova?" Minim je izbegavao Bejlijev pogled. "Ba tako", odgovori. "Ali to je nemogue! Oni ne bi dopustili da stanovnik Zemlje poseti Spoljnji svet." "Okolnosti menjaju sve, Bejli. Na Solariji je izvreno ubistvo."

Bejli napui usne u neku vrstu misaonog smeka: "To je neto malo izvan nae nadlenosti, zar ne?" "Oni su zatraili pomo." "Od nas? Od Zemlje?" Bejli se rastrzao izmeu zbunjenosti i neverice. Bilo je nezamislivo da eSpoljnji svet pokazati bilo ta osim nehaja prema prezrenoj matinoj planeti, ili, u najboljem sluaju,neto kao dobronamerni pokroviteljski stav. Spoljnji svet da trai pomo? "Od Zemlje?" ponavljao je. "Neobino je", odgovori Minim, "ali je tako. Zahtevaju da se time pozabavi jedan detektiv saZemlje. O tome je odlueno preko diplomatskih kanala na najviem nivou." Bejli ponovo sede. "A zato ba ja? Nisam vie mlad. etrdeset i trea mi je. Imam enu i dete. Ja ne mogu danapustim Zemlju." "Ne zavisi od naeg izbora, gospodine. Traili su ba vas." "Mene?" "Detektiva Eliju Bejlija, C-6, pripadnika njujorkih policijskih snaga. Znaju ta im je potrebno.Sigurno i sami uviate zato." Bejli ree tvrdoglavo: "Ne posedujem dovoljnu spremu." "Oni smatraju da posedujete. Oigledno im je poznato kako ste vodili sluaj ubistva onogSvemirca." "Sigurno je do njih kojeta doprlo. Mora da im je sve zajedno izgledalo bolje nego to je bilo." Minim slegne ramenima: "U svakom sluaju, oni su vas traili, a mi smo pristali da vas poaljemo. Vi ste odreeni na novudunost. Dokumenta su vam pripremljena. Moete odmah krenuti. Tokom vaeg odsustva vaa ena idete bie snabdeveni C7 bonovima, koji e i vama pripadati za vreme privremenog premetaja."Minim znaajno zastade, pa nastavi: "Ukoliko zadovoljite na novoj dunosti, moda e vam i daljeostati poveano snabdevanje." Za Bejlija se sve isuvie brzo odigralo. Nita od toga nije moglo biti stvarno. On nije bio u stanjuda napusti Zemlju. Zar ne uviaju to? Zatim je uo sebe kako pita, glasom koji mu je i samom zvuao neprirodno: "Kakvo ubistvo? Podkojim okolnostima? Zato se i sami ne pozabavite tim sluajem?" Minim je paljivim pokretima prstiju sreivao predmete na pisaem stolu: "Nita ne znam o ubistvu", odgovorio je, odmahujui glavom. "Nisu mi poznate okolnosti." "A kome su onda poznate, gospodine? Ne oekujete valjda da u otii tamo vezanih oiju?"Unutranji glas ga je ponovo s oajanjem upozoravao: 'Ne moe da napusti Zemlju.' "Niko ne zna nita o tome. Niko na Zemlji. Solarijanci nam nisu nita rekli. Ba to e biti vaposao: morate saznati zato je to ubistvo tako vano, da je potreban jedan Zemljanin da ga rei.Tanije reeno, bie to deo vaeg posla." Bejli je bio dovoljno oajan da upita: "ta ako odbijem?" Naravno, znao je odgovor. Znao jetano ta bi deklasifikacija predstavljala za njega i, jo vie, za njegovu porodicu. Minim ne pomenu deklasifikaciju. Rekao je blago: "Ne moete odbiti, detektive. Dunost vam je da obavite odreen posao." "Za Solariju? Do avola sa njima." "Za nas, Bejli, za nas." Minim za trenutak zastade, a onda nastavi: "Poznat vam je poloaj Zemljeu odnosu na stanovnike Spoljnjih svetova. To vam ne moram objanjavati." Bejli je naravno znao, kao i svaki drugi ovek na Zemlji. Pedeset Spoljnjih svetova, sa daleko

malobrojnijim stanovnitvom, posedovalo je vojnu snagu moda sto puta veu od Zemljine. Njihovinedovoljno naseljeni svetovi, koji su poivali na privredi pozitronskih robota, proizvodili su hiljaduputa vie energije po oveku nego Zemlja. Ta koliina energije, koju je mogao proizvesti pojedinac,stvorila je njihovu vojnu snagu, visok ivotni standard, blagostanje i sve ostalo. "Da bi se taj odnos odrao", objanjavao je Minim, "Spoljnji svetovi dre nas u neznanju. Batako, u neznanju! Oni znaju sve o nama. Ko zna koliko je njihovih misija na Zemlji? A mi o njimaznamo samo ono to nam sami kau. Nijedan Zemljanin nije zakoraio u Spoljnji svet, a vi ete touiniti." Bejli zausti: "Ja ne mogu..." Ali Minim ponovi: "Uiniete to. Va e poloaj biti jedinstven. Na Solariju ete doi na njihovpoziv, da obavite zadatak koji e vam oni poveriti. Ali vratiete se s podacima korisnim za Zemlju." Bejli je posmatrao podsekretara umornim oima. "Mislite, moja dunost e biti da pijuniram ukorist Zemlje?" "Nije re o pijuniranju. Ograniite se na zadatke koje vam postave, ali uz put budite paljivi.Gledaete otvorenih oiju. Zapaajte, a na Zemlji e ve biti strunjaka koji e vaa opaanjaanalizirati i protumaiti." "Ako vas dobro razumem, gospodine, negde neto zapinje?" "Zato tako mislite?" "Opasno je slati stanovnika Zemlje na Spoljnje svetove. Svemirci nas mrze. Uz najbolju volju, pai uz uslov da dolazim na njihov poziv, moe se dogoditi da izazovem neki meuplanetni incident.Vlada Zemlje lako bi mogla, ukoliko to eli, nai nain da se izbegne moj put. Dovoljno je reiSvemircima da sam bolestan. Oni se patoloki boje svake bolesti. Ne bi me pustili ni za ivu glavuako bi poverovali da sam bolestan." "Predlaete li da pokuamo taj trik?" upita Minim. "Nema smisla", klonu Bejli. "Mora postojati neki drugi razlog za moj odlazak, inae bi se vlada ibez moje pomoi dosetila toga ili ak i neeg boljeg. Dakle, posredi je pijunaa. U stvari, to jenajbitnije. A kad je ve tako, mora da je posredi krupna stvar, a ne samo 'poi i vidi ta moevideti'." Bejli je napola strepeo od eksplozije negodovanja, a napola ju je i prieljkivao, jer mu je biopotreban nekakav oduak. Umesto toga, Minim se samo hladno smekao. "Izgleda", ree Minim, "dapogaate sutinu stvari. To sam i oekivao od vas." Podsekretar se nae preko stola: "Ovde su nekipodaci o kojima neete ni sa kim razgovarati, pa ni s ostalim slubenicima Ministarstva. Nai susociolozi doli do izvesnih zakljuaka, koji se tiu sadanjih odnosa u svemiru. Pedeset Spoljnjihsvetova, jedva naseljenih, snanih, robotizovanih, zdravog i dugovenog stanovnitva, stoji premaprenaseljenoj, nerazvijenoj Zemlji, nastanjenoj ljudima kratkog veka. Pod njihovom smodominacijom, a takva situacija je krajnje nestabilna." "To je nestabilnost na dui rok." "To je nestabilnost na kratak rok. Imamo najvie sto godina da to reimo. Sadanja situacijapotrajae dok smo mi ivi, ali moramo misliti na decu. Doi e vreme kada emo postati isuvieopasni za Spoljnje svetove, da bi nam dozvolili da preivimo. Osam milijardi stanovnika ima naZemlji, i svi oni mrze Svemirce." "Svemirci su Zemlji zatvorili prostranstva svemira, upravljaju naom trgovinom u svoju korist,daju naloge naoj vladi, s prezirom se ponaaju prema nama. ta oekuju? Zahvalnost?" upita Bejli. "U pravu ste, ali shema je ve poznata: pobuna, pritisak, pobuna, pritisak... i za samo jednostolee Zemlja e, kao naseljena planeta, doslovno biti izbrisana. Tako kau sociolozi."

Bejli se nelagodno mekoljio. Sociolozi i njihovi raunari nisu se dovodili u pitanje. "Ako je sveto tako, ta oekujete od mene da uradim?" "Pribavite nam podatke. Veliki nedostatak sociolokih predvianja ogleda se u tome to nemadovoljno podataka koji se odnose na Svemirce. Prisiljeni smo da zakljuujemo na osnovu susreta smalim brojem Svemiraca s kojima smo ovde dolazili u dodir. Moemo se osloniti samo na ono tosami nau za potrebno da nam povere. Tako je dolo do toga da smo se upoznali samo s njihovomsnagom i niim drugim. Prokletstvo! Imaju svoje robote, njih samih nema mnogo, ali ivotni vek im jedug. Imaju li, meutim, neku slabost? Postoji li neka injenica koja bi mogla, ako bismo je poznavali,izmeniti socioloku neminovnost naeg poraza? Neto to bi usmerilo nau akciju, a Zemlji pruilobolje izglede da preivi?" "Ne bi li bilo bolje da poaljete nekog sociologa, gospodine?" Minim odmahnu glavom: "Da smo mogli da poaljemo koga smo hteli, uinili bismo to pre desetgodina, kada smo doli do tih zakljuaka. Ovo je prvi put da nam se prua prilika, a poto oni traedetektiva, mi pristajemo, jer nam to odgovara. Svaki je detektiv istovremeno sociolog, ovekneposrednog iskustva, sociolog-praktiar. Ako nije takav, onda je lo detektiv, a podaci o vamagovore da ste dobar." "Hvala, gospodine", ree Bejli mehaniki. "A ta ako zapadnem u neprilike?" Minim slee ramenima: "To je rizik policajca." Pokretom ruke prekinuo je dalji razgovor o tome idodao: "U svakom sluaju, vi morate otputovati. Vreme vaeg odlaska je utvreno. Ve vas ekaletelica kojom ete poi." Bejli se ukruti: "eka?... Kad polazim?" "Za dva dana." "Ali pre toga moram u Njujork. Moja ena..." "Mi emo se pobrinuti za nju. Ni ona ne sme biti upuena u prirodu vaeg zadatka. Rei emo jojda ne oekuje vesti od vas." "Ali to je nehumano. Ja je moram videti. Moda je vie nikada neu sresti." "Moda e vam jo nehumanije zvuati ovo: recite mi, da li ste i jednog jedinog dana otili nadunost a da niste pomislili da je moda nikada vie neete videti? Detektive Bejli, svi mi moramovriti svoju dunost." Bejlijeva je lula ve petnaest minuta bila ispuena. On to nije primeivao.

Niko mu nije mogao da kae nita vie. Niko nita nije znao o ubistvu. Jedan po jedan, slubenicisu ga jednostavno pourivali sve do trenutka kad se, jo sumnjiav, najzad naao u podnojunezamislivo visokog meuzvezdanog broda. Bio je nalik na ogromni top uperen ka nebesima i Bejli se grevito tresao na otvorenom, otromvazduhu. No koja se sputala (bio joj je zahvalan), prekrivala je tamnim, crnim zidovima nebeskisvod. Mada je jednom bio u planetarijumu, ipak se iznenadio pogledavi u neku blistavu zvezdu ijisu zraci, otri poput noa, pravili procep meu oblacima. Mala eravica, vrlo, vrlo daleka. Posmatrao je radoznalo, gotovo bez straha. inila se bliska inevana, a ipak su oko nje kruile planete ije je stanovnitvo gospodarilo Galaksijom. I nae Sunce, pomisli on, koje u ovom trenutku osvetljava drugu stranu Zemlje, lii na onueravicu. Raznei ga pomisao na sopstvenu planetu, taj grumen kamena, obavijen tankim slojem vlage igasa, izloen sa svih strana beskraju prostora. Njeni Gradovi, ukopani pod samu koru, nesigurno su sesmestili izmeu vrstog tla i nepostojanog vazduha. Bejli se najei.

Naravno, brod je pripadao Svemircima. Meuplanetni saobraaj bio je u njihovim rukama. Bejlije sada bio sam, izvan granica Grada. Oprali su ga, sastrugali i dezinfikovali sve dok, po njihovimmerilima, nije bilo dovoljno bezbedno ukrcati ga na brod. Povrh svega toga, poslali su mu u susretsamo jednog robota. Bejli je za njihove pojmove bio nosilac stotine vrsta klica, uzronika bolesti, nakoje je on, kao stanovnik prenaseljenog Grada, bio otporan, ali ne i eugeniki zatieni Svemirci kojisu iveli kao u staklenim batama. Tamni trup robota, sa crvenim svetlucavim oima, pojavio se iz mraka. "Detektiv Elija Bejli?" "Tako je", kratko odgovori Bejli, oseajui marce oko vrata. Bio je isuvie Zemljanin da se ne binajeio gledajui robota koji obavlja posao oveka. Postojao je, dodue, robot Denil Olivav, koji jesaraivao s njim u sluaju ubistva Svemirca, ali to nije bilo isto. Denil je bio... "Molim vas, poite za mnom", ree robot i belo svetlo obasja im put do broda. Bejli poe za njim. Popeo se uz stepenite do ulaza, a zatim hodnicima do kabine. "Detektive Bejli", ree robot, "ovo e biti vaa kabina. Od vas se oekuje da ne izlazite odavde zavreme putovanja." Bejli pomisli: Naravno, zapeatite me, osigurajte me, ogradite me. Hodnici kroz koje je proao bili su prazni. Roboti ih verovatno sada dezinfikuju. ak e i ovajrobot, kad ode, proi kroz dezinfekciono pranje. Robot mu ree: "Nai ete izvesnu koliinu vode i odvodnu cev. Hranu ete dobijati ovde.Imaete sredstva za razonodu. Vrata i prozori se otvaraju i zatvaraju pomou ploice. Sada suzatvoreni, ali ako hoete da gledate napolje u svemir..." Bejli ga donekle uzbueno prekide: "U redu, mome, neka prozori budu zatvoreni." Upotrebio je naziv "momak", koji je na Zemlji redovno koristio prilikom obraanja robotima.Robot se nije uvredio. Naravno, on to nije ni bio u stanju. Njegove reakcije ograniavali su zakonirobotike. Robot je samo sagnuo svoje iroko, metalno telo u gest slilan naklonu, a zatim izaao. Bejli je ostao sam u kabini. Mogao je sve da odmeri. Da, u najmanju ruku, bilo je udobnije nego uavionu, koji je mogao da obuhvati pogledom od vrha do repa. Znao je, dakle, koliko je veliki, to nijevailo za meuzvezdani brod, u kome je bilo i hodnika i prostorija i spratova. Bio je to itav Grad umalom. Bejli je gotovo slobodno mogao da die! Tada su se ugasila svetla. Preko telekomunikatora javi se metalni glas robota. Obraao se direktnonjemu. Davao mu je uputstva kako da se ponaa da bi izbegao posledice naglog ubrzanja. Sledio je protivudarac koji su izdrali njegovi sigurnosni pojasevi i cevi gipkog hidraulinogsistema, a onda daleka grmljavina mlaznih aparata, do sumanutosti zagrejanih mikroelijama protona.Zvidanje procepane atmosfere postajalo je sve slabije, da bi se posle jednog sata potpuno izgubilo. Izili su iz Zemljine orbite.

Kao da su mu svi oseaji otupeli. Nita vie nije bilo stvarno. Govorio je sebi kako ga svakisekund udaljuje hiljadu milja od Gradova, od Desi... Ali ni sekunde nisu postojale kao odreenevremenske jedinice. Drugog dana (ili treeg?... nije bilo naina da se vreme odredi, osim pomou smene spavanja ihranjenja) obuzeo ga je neki udesan, trenutan oseaj. Kao da je sav izvrnut spolja. Trajalo je to vrlokratko, a Bejli je znao ta je posredi. Vremenski skok! Neshvatljiv, zapanjujui, gotovo mistian,trenutni prelaz kroz natprostor, kao da se brod i sve u njemu odjednom prenese iz jedne take svemirau drugu, udaljenu svetlosnim godinama. Jo jedan vremenski tok i jo jedan vremenski skok, i

ponovo: jo jedan vremenski tok i jo jedan vremenski skok. Bejli ree sam sebi da se udaljio mnogo svetlosnih godina, za desetine, stotine, za hiljadesvetlosnih godina... Nije znao za koliko godina. Niko na Zemlji nije znao poloaj Solarije. Mogao se kladiti da nikonije znao. Svi odreda su bili neznalice. Osetio se strahovito usamljen.

Kretanje se usporavalo i uskoro ue robot. Njegove bezizraajne crvene oi zabeleile su svakupojedinost na Bejlijevom sigurnosnom ureaju. Spretno je zavrnuo neki zavrtanj, a zatim je, uz put,ispitao delove hidraulinog sistema. Najzad ree: "Pristaemo za tri sata. Molim vas da ostanete u kabini dok ne doe ovek koji e vas izvesti iotpratiti do mesta stanovanja." "ekaj!" ree Bejli napeto. Privezan kaievima, oseao se bespomoan. "U koliko satipristajemo?" Robot spremno odgovori: "Po galaktikom standardnom vremenu bie..." "Lokalno vreme, mome, lokalno vreme, do vraga!" Robot je glatko nastavio: "Dan na Solariji traje dvadeset osam - trideset pet asova. Sat je naSolariji podeljen u deset dekada, a svaka dekada u deset centada. U programu je da sletimo u jednuod vazdunih luka; u tom trenutku bie dvadeseta centada pete dekade." Bejli je mrzeo tog robota. Mrzeo ga je zbog okorelosti u neshvatanju. Mrzeo ga je jer ga jeprimoravao na direktna pitanja, to je moglo da otkrije Bejlijevu slabu taku. Morao je da ga mrzi. "Hoe li biti dan?" grubo ga zapita. Robot kratko odgovori: "Da, gospodine", i ode. Bie dan! Bie prisiljen da po svetlosti dana zakorai na nezatienu povrinu planete. Nije bio sasvim siguran kako e sve to ispasti. Na pojedinim mestima u Gradu mogao je dasagleda delie povrine sopstvene planete. Ponekad bi iziao da ih vidi, ali i tada je bio okruenzidovima, ili su mu bar bili na dohvatu. Uvek mu je zaklon bio pri ruci. A gde sada da potrai zaklon? ak ni varljivih zidova mraka nee biti. I zato to nije hteo da pred Svemircima ispadne slabi (neka je proklet ako bude), ukrutio je telovezano kaievima koji su ga titili prilikom usporavanja, zatvorio oi i uporno stao da suzbija paniku.

2. SUSRET S PRIJATELJEM

Bejli je gubio bitku. Sam razum nije dovoljan. Ponavljao je sebi: Ljudi su u stanju da ive na otvorenom prostoru celog ivota. Svemirci danastako ive. U prolosti su tako iveli nai preci na Zemlji. Nema stvarne opasnosti od toga to nemazidova. Jedino moja ula govore drugaije, a ona se varaju. Ali sve to nije koristilo. Neto je s one strane razuma uporno zahtevalo zidove, neto to nije hteloda ima posla s otvorenim prostorom. to je vreme vie prolazilo, sve je bio uvereniji da e zatajiti. Na kraju e se prikazati kaokukavica, drhtae i bie vredan saaljenja. Solarijanac koji e doi po njega (s filterima unozdrvama, da se ne zarazi klicama, s rukavicama na rukama, da izbegne direktan dodir), nee ga akpoteno ni prezirati. Solarijanac e ga se jednostavno gnuati. Bejli se smrknuto pridravao sedita. Kad se brod zaustavio, Bejli je i dalje sedeo, mada su se ureaji za sigurnost automatskiiskopali, a hidraulini sistem povukao u zidove. Bio je prestraen, ali i odluan da to prikrije. Pogledao je napred, na prvi tihi um vrata kabine. Odmah je ulovio sliku visokog, riokosog likakoji je ulazio. Bio je to Svemirac, jedan od ponosnih potomaka Zemlje koji su se odrekli svojekulturne batine. Svemirac progovori: "Partneru Elija!" Bejli se naglo okrete prema govorniku, a zatim, razrogaenih oiju, gotovo protiv volje ustade. Zurio je u lice pridolice, u njegovu iroku i visoku jagodinu kost, savren mir njegovog lica, usimetrinu skladnost njegovog tela, a iznad svega u tako ravnoduan pogled njegovih - u ljudskomsmislu - neosetljivih plavih oiju. "D... D... Denile!" promuca Bejli. "Milo mi je to me se sea, Elija", odvrati Svemirac. "Tebe da se ne seam!" Bejli oseti kako ga preplavljuje olakanje. Ovo stvorenje bilo je deliZemlje, prijatelj, uteha, spasitelj. Imao je neodoljivu elju da se zaleti prema njemu, da ga zagrli, dase divlje privije uz njega, smeje se i tape ga po leima, jednostavno, da radi sve one ludorije kojeizvode prijatelji kad se posle mnogo vremena ponovo sretnu. Ali to ipak nije uradio. Nita nije ni mogao uraditi, osim da mu prie, isprui ruku i kae: "Kako bih mogao da te zaboravim?" "Milo mi je", ree Denil klimnuvi lako glavom. "Kao to ti je dobro poznato, ni ja tebe ne moguda zaboravim sve dok delujem po datim nalozima. Dobro je da smo zajedno." Denil prihvati Bejlijevu ruku vrstim, hladnim stiskom. Prsti su mu se sklopili u prikladan,bezbolan zahvat, a zatim se razdvojili. Bejli se arko nadao da ovo stvorenje neprobojnih oiju nee prodreti do njegovog srca da biotkrio onaj ludi trenutak, tek proao, ali ne i sasvim savladan, kad se itavo njegovo bieusredsredilo na duboko prijateljstvo, gotovo ljubav. Na kraju krajeva, kako da voli Denila Olivava, koji u stvari i nije bio ljudsko bie, ve samorobot. Robot, koji je toliko bio slian oveku, ree: "Traio sam da se terensko vozilo, kojim e upravljati robot, spoji pneumatskom cevi s ovimbrodom..." Bejli se namrti: "Pneumatskom cevi?"

"Da. To je uobiajen postupak kojim se esto koristimo van orbite da bi se osoblje i materijalpreneli s jednog broda na drugi, a da se pritom izbegne posebna oprema neophodna u bezvazdunomprostoru. Izgleda da nisi upoznat s tom tehnikom?" "Nisam", priznade Bejli, "ali postupak mi je jasan." "Naravno, pomalo je komplikovano spojiti pomou pneumatske cevi meuzvezdani brod iterensko vozilo, ali ja sam to ipak zahtevao. Sreom, zadatak koji je tebi i meni poveren ima prednostnajvieg ranga, pa se neprilike brzo izglauju." "Zar si i ti odreen za sluaj ovog ubistva?" "Nisu te o tome obavestili? ao mi je to ti nisam odmah rekao." Naravno, nije bilo ni tragaaljenja na robotovom savrenom licu: "Prvi koji te je predloio kao pogodnog islednika u ovomsluaju bio je doktor Han Fastolf. S njim si se upoznao na Zemlji prilikom nae prve saradnje.Nadam se da ga nisi zaboravio. Predloio te je uz uslov da ja ponovo saraujem s tobom." Bejliju nestade smeka. Doktor Fastolf je bio s Aurore, najmonijeg od Spoljnjih svetova. Sigurnoje uslov koji postavlja Svemirac s Aurore mnogo znaio. "Nije pametno menjati tim koji dobija?" upita Bejli. Prva oduevljenost zbog Denilove pojavepoe lagano da bledi i Bejli ponovo oseti muninu. "Ne bih mogao da kaem da mu je ba to bilo na umu, partneru Elija. Prema prirodi naloga koji mije dao, izgleda da je hteo da ti dodeli nekoga ko ima iskustva sa Zemljom, dakle, nekoga ko moe dapredvidi posledice neobinog ponaanja Zemljanina." "Neobinog ponaanja?" Bejli je negodovao. Bio je uvreen. Nije trpeo da se taj pojam dovodi uvezu s njim. "Zato sam, na primer, i traio pneumatinu cev. Svestan sam da, poto si odrastao u GradovimaZemlje, ne podnosi otvoren prostor." Moda ga je upravo izraz "neobino ponaanje" naveo da zada protivudarac ako ne eli da gapobedi maina ili da brzo promeni predmet razgovora. A moda ga je samo duga veba spreavala dabez prigovora prihvati suprotno stanovite. Bejli naglo zapita: "Neki robot je imao zadatak da se brine o meni na brodu. Robot (ovde se netozlobe potkralo u naglasku) koji lii na robota. Poznaje li ga?" "Govorio sam s njim pre no to sam uao." "Kakva mu je oznaka? Kako mogu da ga pozovem?" "On je RX-2475. Na Solariji je obiaj da se kao oznake za robote upotrebljavaju serijskibrojevi." Denilove mirne oi pronaoe kontrolnu tablu kraj vrata. "Ovo dugme e ga dozvati." Bejli je pratio njegov pogled. Poto je dugme koje je Denil pokazivao bilo obeleeno sa RX,istovetnost je bila van svake sumnje. Bejli pritisnu dugme. Ne proe ni minut, a pojavi se robot koji je izgledao kao robot. Bejli ga upita: "Ti si RX-2475?" "Tako je, gospodine." "Rekao si mi da e neko doi da me izvede iz broda. Da li si na njega mislio?" Bejli pokae naDenila. Oi dvaju robota se sretoe. RX-2475 ree: "Njegove isprave ukazuju da je on taj koji treba da se sretne s vama." "Da li ti je, sem onog to stoji u ispravi, ranije bilo jo neto reeno u vezi s njim? Da li ti je bioopisan?" "Nije, gospodine, ali mi je ipak reeno njegov ime."

"Ko ti ga je saoptio?" "Komandant broda, gospodine." "Je li komandant Solarijanac?" "Jeste, gospodine." Bejli ovlai usne. Sledee pitanje bilo je odluujue. "Koje ti je ime saopteno?" "Denil Olivav, gospodine." "Dobro, mome, moe da ide." Robot RX-2475 se nakloni i izie. Bejli se okrenu prema svom saradniku i zamiljeno ree: "Denile, nisi mi rekao celu istinu." "U kom smislu, partneru Elija?" upita Denil. "Dok sam ranije s tobom razgovarao, prisetio sam se jedne udne pojedinosti. RX-2475 mi jerekao da u imati pratnju, pomenuo je da e neki ovek doi po mene. Vrlo dobro se seam." Denil je utke sluao. Bejli nastavi: "Pomislio sam da je robot moda nainio greku. Pomislio sam, takoe, da je nekiovek bio odreen da me prati, a da je kasnije zamenjen tobom, o emu RX-2475 nije bio obaveten.Dati su mu podaci iz tvoje isprave, kao i tvoje ime, zar ne, Denile?" "Zaista, nije mu dato moje potpuno ime", sloio se Denil. "Tvoje ime nije Denil Olivav, ve R. Denil Olivav, zar ne? Ili, neskraeno: Robot Denil Olivav." "Tano, partneru Elija." "Iz svega toga proizlazi da RX-2475 nije nikad bio obaveten da si ti robot. Dopustili su da tesmatra ovekom. S tvojom ovekolikom spoljanou ta je varka bila mogua." "Nemam nita protiv tvog naina zakljuivanja." "Onda, nastavimo." Bejli je osetio klicu neke vrste divljeg veselja. Nalazio se na tragu neega. Nije to bilo bogznata, ali je u pitanju bio nain traganja koji mu je dobro polazio za rukom. U tom smislu njegovasposobnost bila je tolika da se isplatilo pozvati ga preko pola svemira. Nastavio je: "Zanimalo bi mezato bi neko hteo da prevari jednog bednog robota? Bio ti robot ili ovek, za njega se nita ne menja.U oba sluaja mora da slua naloge. Iz toga se, meutim, moe zakljuiti da ni komandant broda kojije obavestio robota, kao ni inovnik Solarije koji je obavestio komandanta, nisu znali da ti nisiovek. Kao to sam rekao, to je mogue zakljuiti, ali moda to nije jedini zakljuak, zar ne?" "Mislim da jeste." "U redu. Dobro sam pogodio. ta ide dalje: doktor Han Fastolf, predlaui tebe za mog saradnika,doputa da te Solarijanci smatraju ovekom. Nije li to opasno? Solarijanci e pobesneti ako doznaju.Zato je to uinjeno?" ovekoliki robot odgovori: "Meni je objanjeno, partneru Elija, da e tvoj poloaj u oimaSolarijanaca biti vii ako sarauje sa Svemircem, a nii ako sarauje sa robotom. Budui da sampoznavao tvoje navike, zbog ega su me i poslali tebi, dralo se pametnim da me Solarijanci smatrajuljudskim biem. Nije bilo potrebno dovoditi ih u zabludu s podacima o meni kao oveku." Bejli nije u to verovao. inilo mu se da je taj nain pronicljivog zakljuivanja svojstven samoZemljanima, a ne i Svemircima, pa makar bili obrazovani kao doktor Fastolf. Razmatrajui jednu drugu mogunost, Bejli zapita: "Da li se Solarija posebno istie proizvodnjomrobota?" "Drago mi je", odgovori Denil, "to si upoznat s problemima unutranje ekonomije Solarije."

"Ne znam nita o tome", ree Bejli. "U stanju sam da pravilno izgovorim re 'Solarija' i time semoje znanje potpuno iscrpljuje." "Onda zaista ne znam, partneru Elija, ta te je navelo na to veoma umesno pitanje. Pogodio si srstvari. Prema podacima koji su smeteni u meni, od svih pedeset Spoljnjih svetova Solarija je dalekonajpoznatija po raznovrsnosti i savrenosti robotskih modela koje proizvodi. Specijalizovani modeliizvoze se odavde u sve Spoljnje svetove." Bejli klimnu u zluradom zadovoljstvu. Naravno Denil nije shvatio intuitivni mentalni skok koji sekoristi ljudskom slabou kao polaznom takom, a Bejlija nita nije primoravalo da objanjava svojazakljuivanja. Ako je specijalnost Solarije u proizvodnji robota svemirskih razmera, onda su dr HanFastolf i njegovi drugovi imali sasvim line i sasvim ljudske razloge da se istaknu sopstvenimidealnim robotom. Dakle, nisu bili posredi sigurnost i oseanja Zemljana, kao to ga je Deniluveravao. Time to su uspeli da dovedu u zabludu strunjake za robotiku sa Solarije, proturivi im robotasopstvene proizvodnje kao ivo ljudsko bie, itelji Aurore dokazivali su svoju nadmo. Bejli se sada mnogo bolje oseao. udnovato je da su sve njegove misli i intelektualne snage kojeje mogao sabrati zatajile dok je pokuavao da se oslobodi panike, a da je u tome odjednom uspelasamo jedna pohvala njegovoj tatini. Tome je pripomoglo i saznanje da su i Svemirci tati. Mislio je: Gle, svi imamo ljudske slabosti, ak i stanovnici svemira. Glasno, i gotovo drsko, on upita: "Koliko emo jo ekati terensko vozilo? Ja sam spreman!"

Kako se moglo primetiti, pneumatska cev nije bila najpogodnija za sadanju upotrebu. ovek iovekoliki robot izili su iz broda uspravni i kretali se kroz gipku mreu koja se ugibala i savijalapod njihovom teinom. U vakuumu, zamiljao je Bejli nejasno, ovek koji se bez teine premeta izbroda u brod moe sasvim jednostavno preleteti kroz ovu cev, pod uslovom da dobije poetnu brzinu. Prema drugom kraju cev se prilino suavala. Tu se mreasto tkivo cevi nabiralo kao da ga jestiskala neka velika ruka. Nosei elektrinu runu svetiljku, Denil se spustio na ruke i kolena, a touini i Bejli. Poslednjih desetak metara prevalili su etvoronoke, stupivi najzad u neto to jeoigledno bilo terensko vozilo. Denil zatvori vrata kroz koja su uli, a zatim paljivo spusti kapke. Sledio je teak, kripav zvuk,koji je verovatno proizvelo odmicanje pneumatske cevi. Bejli se radoznalo osvrnu. Nieg neobinog u vezi s vozilom. Bila su dva sedita, jedno zadrugim, a na svakom je moglo da sedi po troje. Na krajevima oba sedita nalazila su se vrata.Svetlucave povrine, inae prozori, bile su tamne i neprozirne, oigledno posledica prilagoenogsmera svetlosnih zraka. Bejliju to nije bilo novo. Unutranjost vozila bila je osvetljena s krova pomou dva okrugla, uta izvora svetlosti. Kratkoreeno, jedino to je Bejli smatrao neobinim bila je injenica da se slualica nalazila u pregradiispred eonog sedita i, naravno, to kontrolna tabla nije bila vidljiva. "Pretpostavljam da je voza s druge strane pregrade", ree upitno Bejli. Denil odgovori: "Ba tako, partneru Ejlija. Naloge moemo davati na ovaj nain..." On se laganonae napred, lupnu u klip prikljuka i crvena lampica zasvetluca. Tada e polako: "Moete dakrenete, spremni smo." Zau se nejasan fijuk koji ubrzo nestade. Sledio je vrlo lak, sasvimkratkotrajan pritisak na naslon sedita, a zatim se sve smiri. Bejli upita zauen: "Da li se kreemo?" Denil odgovori: "Da. Vozilo nema tokove, ve klizi u dinamomagnetnom polju sila. Izuzev pri

ubrzanju i usporavanju, nita nee osetiti." "A pri skretanju?" "Vozilo se automatski naginje i tako ispravlja poloaj na okuci. Osovina vozila ostaje u istomsmeru, bilo da se sputamo ili uspinjemo." "Verovatno je kontaktna tabla veoma komplikovana?" "Vonja je potuno automatizovana. Voza je robot." Bejli odahnu. Sada je znao gotovo sve to se odnosilo na terensko vozilo. "Koliko e trajativonja?" upita. "Otprilike jedan sat. Vazdunim putem bilo bi bre, ali ja pazim da ostane u zatvorenom prostoru.Modeli aviona koji se upotrebljavaju na Solariji ne mogu se tako potpuno zatvoriti kao vozilo u komesmo sada." Bejliju je smetala "panja" njegovog saradnika. Oseao se kao malo dete o kome dadilja vodibrigu. Gotovo isto toliko smetale su mu i Denilove misli. udno! Do krajnosti formalan sastavDenilovih reenica vrlo lako je otkrivao robotsku prirodu tog bia. Neko vreme radoznalo je zurio u R. Denila Olivava. Robot je gledao pravo ispred sebe. Bio jenepokretan i nesvestan Bejlijevog pomnog pogleda. Denilov epiderm bee savren. Svaka njegova vlas, svaka dlaica na telu bili su ljupko i prirodnoizvedeni i nameteni. Pokret miia pod koom bio je do najveeg mogueg stepena stvaran. Pa ipak,Bejli je iz linog iskustva znao da se njegove noge i grudni ko otvaraju du nevidljivih avova, takoda se mogu vriti popravke. Znao je da se ispod prave koe nalazi silikon i metal. Znao je da je podlobanjom pozitronski mozak, izvanredno sposoban za primanje i davanje podataka, ali ipak samopozitronski. Znao je da su Denilove "misli" samo kratki pozitronski impulsi koji teku du strogoodreenih i unapred predvienih puteva, onako kako ih je nainio proizvoa. Ali gde su znaci koji e sutinu Denilovog bia otkriti oku strunjaka koji nema neko predznanje.Moda beznaajna neprirodnost Denilovog naina govora? Moda hladnoa i neuzbudljivost, takovidljivi na njemu? Moda nepogreivost njegove ljudskosti? Samo je gubio vreme razmiljajui o tome. "Nastavimo, Denile. Pretpostavljam da si biosnabdeven podacima o Solariji pre no to si poslat ovamo." "Jesam, partneru Elija." "Dobro. To je vie nego to je za mene samog uinjeno. Kolika je Solarija?" "Njen prenik iznosi devet i po hiljada milja. Zauzima spoljnji poloaj u grupi od tri planete ijedina je naseljena. Klima i atmosfera na njoj priblino odgovaraju uslovima na Zemlji. Procenatplodne zemlje je vei, a koliina korisnih minerala manja, ali, naravno, s njima se tedljivije postupa.Planeta se sama izdrava. Izvoz robota omoguava Solariji visok ivotni standard." "Kakva je naseljenost?" upita Bejli. "Dvadeset hiljada stanovnika, partneru Elija." Bejli to prihvati za trenutak, a onda e blago: "Misli dvadeset miliona, zar ne?" Njegovo mravo poznavanje Spoljnjih svetova govorilo mu je da se naseljenost vasionskih telarauna u milionima, mada je znao da su ti svetovi, po zemaljskim merilima, slabo naseljeni. "Dvadeset hiljada stanovnika, partneru Bejli", ponovi robot. "Hoe da kae da je planeta tek nedavno naseljena?" "Nikako. Ve je dva veka nezavisna, a naseljena je vek ili neto vie od toga. Broj stanovnika jeunapred proraunat. Dvadeset hiljada sami Solarijanci smatraju najpogodnijim brojem." "Koji deo planete su naselili?"

"Sve plodnije delove." "Koliko je to u kvadratnim miljama?" "Trideset miliona kvadratnih milja, ukljuujui i okolna podruja." "Za dvadeset hiljada stanovnika?" "Tu je i dvadeset miliona radnih pozitronskih robota, partneru Elija." "Neverovatno! Pa to je... to je... deset hiljada robota na svakog oveka." "U Spoljnjim svetovima to predstavlja daleko najpovoljniji odnos, partneru Elija. Na sledeoj poredu planeti, na Aurori, odnos je pedeset prema jedan." "emu im slue ti roboti? ta e im sva hrana koju roboti mogu proizvesti?" "Hrana je manja stavka u odnosu na drugo. Rudnici su znaajniji, a energetika jo vanija." Pri pomisli na sve te robote Bejli oseti slabu vrtoglavicu. Dvadeset miliona robota? Tako mnogoza tako malo ljudi. Mora da polja vrve od robota. Radoznalac koji dolazi spolja mogao bi Solarijusmatrati svetom robota. Meu njima ne bi ni primetio postojanje oveka. Odjednom je poeleo da vidi. Setio se razgovora s Minimom o predvianjima sociologa vezanimza opasnosti koje prete Zemlji. inilo se to veoma daleko, gotovo nestvarno, ali se ipak seao.Opasnosti u kojima je i sam bio, kao i neprilike koje je doiveo otkako je napustio Zemlju potamnelesu, ali nisu sasvim izbrisale uspomenu na Minimov glas koji je hladno i potanko najavljivao strahote. Bejli je suvie dugo vrio svoju dunost da bi dopustio da bilo ta osujeti njegovu ulogu, pa ak inesavladivost otvorenog prostora. Podaci prikupljeni iz izjava Svemiraca, kao i podaci odsvemirskih robota datih u tom smislu, bili su ve dostupni sociolozima na Zemlji. Ono to jenedostajalo bila su neposredna opaanja, a njegov je posao bio da ih prikuplja, ma koliko neugodnoto bilo. Bejli stade da prouava krov vozila. "Da li su sva kola oklopna, Denile?" "Oprosti, partneru Elija, ne razumem pitanje?" "Da li krov moe da se pomeri? Da li mogu da se otvore prema... nebu?" "Mogu." "Onda, daj nalog, Denile. Hteo bih da malo razgledam okolinu." "ao mi je, ali to ne mogu dopustiti", ozbiljno odgovori robot. Bejli se iznenadi: "Pazi, R. Denile (naglasio je "R"), ponoviu drugaije. Nareujem ti da spustikrov." U pitanju je bio robot, svejedno da li ovekoliki ili ne. Robot mora da slua nareenja. Ali Denil se nije micao. Umesto toga, on ree: "Moram te podsetiti da je moja prva briga da nedopustim da bude povreen. Jasno mi je, prema podacima koje sam primio, kao i iz linog iskustva,da bi teko podneo otvoreni, prazan prostor. Prema tome, ne mogu dopustiti da se izloi opasnosti." Bejli je mogao osetiti kako tamni od navale krvi, ali je istovremeno bio svestan potpunenekorisnosti svoje ljutnje. Denil je samo robot, a Bejli je dobro znao prvi zakon robotike. Glasio je: Robot ne sme povrediti ljudsko bie, niti, uzdravanjem od delanja, dopustiti daljudsko bie bude povreeno. Sve ostalo u robotovom pozitronskom mozgu - bilo kog robota, sa bilo kog sveta Galaksije - morase pokoriti tom prvom naelu. Naravno, robot mora sluati naloge, ali uz prethodno ispunjavanjejedne vee, sveobuhvatne odrebe. Izvravati nareenje je drugi zakon robotike: Robot moraispunjavati sve naloge ljudskog bia, osim ako su u suprotnosti s prvim zakonom robotike. Bejli prisili sebe da govori tiho i razumno. "Mislim, Denile, da mogu izdrati krae vreme." "Ja ne mislim tako, partneru Elija."

"Dopusti da ja sam prosudim o tome, Denile." "Ako je to nalog, partneru Elija, ja ga ne razumem." Bejli se zavali u meko postavljeno sedite. Naravno, robot je izvan domaaja svake prinude.Denilova snaga, potpuno iskoriena, sto puta je jaa od snage mesa i krvi. On je u stanju da potpunoonemogui Bejlija, a da ga pritom ne povredi. Bejli je bio naoruan. Mogao je u Denila upraviti revolver, ali to bi mu moda samo na trenutakpruilo oseaj moi, a zatim bi se sve zajedno zavrilo punim razoarenjem. Pretnja razaranjem bilaje nekorisna u odnosu na robota. Samozatita je bila tek trei zakon. Glasio je: Robot mora preduzeti sve da zatiti samog sebe, osim ako to nije u suprotnosti sa prvimili drugim zakonom. Denilu ne bi smetalo da bude uniten ukoliko bi time spreio da prvi zakon bude prekrten, a Bejlinije hteo da uniti Denila. To ni u kom sluaju nije hteo. Ali elja da vidi prostor izvan vozila ostala je i dalje. Ta ga je elja potpuno obuzela. Nije mu sesvialo da i dalje trpi odnos dadilja-dete. Za trenutak je pomislio da uperi revolver u sopstvenu slepoonicu: otvori kola ili u se ubiti. Tobi znailo suprotstaviti primeni prvog zakona veu i neposredniju opasnost. Meutim, znao je da to ne moe uraditi. Isuvie je nedostojno. Nije voleo sliku koju mu je misaodoarala. Progovorio je umorno: "Da li bi hteo da pita vozaa koliko nam jo, u miljama, preostaje docilja?" "Naravno, partneru Elija." Denil se nae i pritisnu klipni prikljuak, ali dok je jo bio u pokretu, Bejli se takoe nae ipovie: "Vozau, spusti krov vozila!" Ruka oveka brzo se pokrenula i zatvorila prikljuak, a zatim je ta ista ruka uvala osvojenpoloaj. Blago drhtei, Bejli je netremice gledao u Denila. Za trenutak, Denil ostade nepomian, kao da je njegov pozitronski mozak izgubio ravnoteu, unastojanju da se prilagodi novonastaloj situaciji. Ali to brzo prestade i robotova ruka se pomeri. Bejli je to predvideo. Denil e odmaknuti ruku oveka sa prikljuka (neno, da je ne povredi),uspostavie ponovo vezu sa vozaem, a zatim ponititi nalog. "Nee uspeti da odmakne moju ruku, a da me ne povredi. Upozoravam te. Verovatno e bitiprisiljen da mi slomi prst." Nije bilo ba tako. Bejli je to znao. Pa ipak se Denilov pokret zaustavi. Jedna povreda naspramdruge. Pozitronski mozak morao je da odmeri sve mogunosti i uporedi ih sa moguim ishodima. Toje znailo neto malo vie oklevanja. "Prekasno", ree Bejli. Dobio je trku. Krov je ve klizio unazad i sklapao se. Tvrdo, belo, svetlo sunce Solarije prodiraloje nesmetano. Trenutni nastup uasa primora ga da zatvori oi, ali on se savlada. Posmatrao je ogromnu poplavuplavetnila i zelenila. Na licu je oseao nesputano strujanje vazduha, ali nita nije mogao razaznati.Neto pokretno prostruja pored vozila. Mogao je to biti robot, ili neka ivotinja, ili moda nekaneiva stvar zahvaena naletom vazduha. Ne, nije znao ta je to bilo. Vozilo se isuvie brzo kretalo. Plavo, zeleno, um, vazduh, kretanje i, iznad svega, bela svetlost iz lopte na nebu udarala je doleestoko, nezaustavljivo, pretei... Samo je na jedan brz, ukraden trenutak, podigao glavu i pogledao pravo u sunce Solarije. Ugledao

ga je nezatien mutnim staklom sunanih vrata najvieg sprata Grada. Bilo je to golo sunce. U istom trenutku osetio je da ga Denilova ruka dri za rame i pritiska nadole. Bio je to tvrdoglav,nestvaran trenutak, u kome su mu misli vrvele glavom. On mora videti sve to se da videti, a Denil jetu da ga u tome sprei. Istina, robot ne sme primeniti silu protiv oveka. To je iznad svega i pre svega. Denil ga ne smespreiti silom, ali je ipak oseao da ga robotova ruka povlai nadole. Bejli podie ruku da bi se oslobodio robota i tada izgubi svest.

3. IME RTVE

Bejli je ponovo bio zatien od spoljnje svetlosti. Pred njim se micalo Denilovo lice i titraletamne mrlje koje su, kad bi zatreptao, postale crvene. "ta se dogodilo?" zapita Bejli. "ao mi je", ree Denil, "to si i pored mog prisustva pretrpeo bol. Direktni sunevi zraci oteujuljudsko oko, a ja verujem da oteenje nee dugo trajati, jer si samo kratko bio izloen. Kad sipogledao gore, bio sam primoran da te povuem, pa si izgubio svest." Bejli se namrti. Tako je ostalo otvoreno pitanje da li se onesvestio od uzbuenja (ili straha?), ilije pao od udarca. Opipao je vilicu i lobanju i ustanovio da je sve u redu. Uzdrao se od direktnogpitanja, kao da je vie voleo da ne sazna istinu. "Nije bilo tako loe", ree. "Po tome kako je delovalo na tebe, partneru Elija, moram zakljuiti da ti je bilo neprijatno." "Ni najmanje", ospori Bejli vrsto. Tamne mrlje pred njegovim oima ve su bledele i smirivalese. "ao mi je samo to sam tako malo video. Suvie brzo smo vozili. Nismo li proli pored nekogrobota?" "Mimoili smo ih vie. Sada prolazimo kroz Kimbaldovo gazdinstvo, koje je zasaeno vokama." "Moram jo jednom pokuati", ree Bejli. "U mom prisustvu nee", ree Denil. "U meuvremenu, uinio sam onako kako si hteo." "ta to?" "Sea se, partneru Elija, da si naknadno dao nalog vozau da spusti krov i da si pre toga zahtevaood mene da pitam vozaa koliko smo milja, otprilike, udaljeni od cilja. Dakle, daleko smo jo okodeset milja, a biemo tamo za nekih est minuta." Bejli je poeleo da upita Denila da li je ljut zbog toga to ga je nadmudrio. Hteo je, ako ni zbogega drugog, onda zato da vidi nemir na njegovom savreno mirnom licu. Ali savladao se. Naravno,Denil e jednostavno porei, bez gneva i bez nelagodnosti. On e, kao i uvek, nastaviti da mirno isveano sedi, potpuno neosetljiv. Bejli polako ree: "Svejedno, Denile, ti zna da se moram priviknuti." Robot je posmatrao svog saradnika-oveka. "O emu govori?" upita ga. "O... o... o otvorenom prostoru, zaboga! Nije li prostor sastavni deo ove planete?" "Nee biti potrebno da izlazi", odgovori Denil, a onda, kao da je predmet razgovora iscrpljen,pree na drugo: "Usporavamo, partneru Elija. Mislim da smo stigli. Sada e biti potrebno daprieka dok se ne spoji druga pneumatska cev koja e voditi do zgrade u kojoj e biti nae sedite." "Pneumatska cev je suvina, Denile. Ako sam prisiljen da radim napolju, nema razloga daodlaem privikavanje." "Nee biti potrebno da radi napolju, partneru Elija." Robot je hteo jo neto da kae, ali ga Bejli uutka pokretom koji ne trpi prigovor. Nije vie biovoljan da podnosi Denilove utene rei pune panje, a takoe ni njegova umirivanja i uveravanja dae sve biti dobro i da e se o njemu voditi potpuna briga. Ono to je stvarno eleo bilo je da stekneuverenje da e moi da brine sam o sebi, jer je jedino tako mogao izvriti zadatak. Teko je moglo dase gleda i izdri na otvorenom. Moglo se dogoditi da mu u presudnom trenutku ponestane snagapotrebna za savlaivanje otvorenog prostora. Cena koju bi u tom sluaju morao da plati bila jesamopotovanje i, verovatno, bezbednost Zemlje. Koliko je toga zavisilo od tako beznaajne stvari? Smrknu se i na samu pomisao. Da, mora se poto-poto suprotstaviti vazduhu, suncu i prostoru.

Elija Bejli se oseao kao stanovnik nekog Gradia, na primer Helsinkija, koji je doao u posetuNjujorku i pun straha prebrojava njegove spratove. Pojam "zgrada" shvatao je kao stambenu jedinicu,ali ovo nije bilo ni nalik na to. Prolazio je bez prestanka kroz sobe du kojih su tekli panoramskiprizori, tako temeljno zasenjeni da se ni traak nemirnog dana nije mogao prikrasti. Kad god bi uli uneku sobu, neujno bi se palilo svetlo u skrivenim izvorima, a isto bi tako neujno iezlo kad biizali. "Previe soba!" udio se Bejli. "Previe! To je itav Gradi." "Izgleda da je tako", saglasi se Denil. Zemljaninu je sve to izgledalo krajnje neobino. Zato je bilo potrebno da se toliko Solarijanacasmesti tako blizu jedni drugima? "Koliko e ih stanovati sa mnom?" upita. Denil odgovori: "Ja, i, naravno, odreen broj robota." Bejli pomisli: trebalo je da kae: "Izvestan broj drugih robota." Jo jednom je uoio kako Denil namerava da u potpunosti igra ulogu oveka, pa ak i onda kadanema nikog osim Bejlija koji je tano znao pravu istinu. Ali ta misao se odjednom izgubi, a druga, jaa, zauze njeno mesto. Povikao je: "Robota! A koliko ljudi?" "Nijedan, partneru Elija." Upravo su uli u sobu koja je od poda do tavanice bila ispunjena mikroknjigama. Tri privrenaokulara, sa dvadeset etiri palca irokim projekcionim ploama, nalazili su se u pojedinim uglovima;u etvrtom uglu stajalo je platno za prikazivanje filmskih projekcija. Bejli je sve to posmatrao s izrazom negodovanja. "Da li su ostale izbacili odavde samo zato da bih mogao sam da lutam po ovom mauzoleju?" upitaon. "Ovo je predvieno samo za tebe. Na Solariji je uobiajeno da svaka osoba poseduje ovakvuzgradu." "Svi ive u ovakvim stambenim uslovima?" "Svi." "emu im slue sve ove sobe?" "Uobiajeno je da se za svaku delatnost odredi posebna prostorija. Ovo je biblioteka. Postoji idvorana za muziku, gimnastika dvorana, obedovaonica, kuhinja, mehanika radionica, razne sobe zapopravku i ispitivanje robota, trpezarija, dve spavae sobe..." "Stani! Otkud ti to sve zna?" "To je deo obavetajnih uzoraka koji su mi predati pre nego to sam poao s Aurore", odgovoriDenil glatko. "Ali ko se brine za sve ovo?" Bejli opisa rukom irok krug. "Postoji vie kunih robota. Oni su ti dodeljeni da se staraju o svemu to ti bude potrebno." "Ali meni sve to nije potrebno", ree Bejli. Neto ga je teralo da sedne i da se vie ne pokrene.Izgubio je elju da dalje obilazi sobe. "Ako tako eli, partneru Elija, ne moramo se micati iz ove sobe. I o tome se unapred vodilorauna. Meutim, ipak je odlueno da se podigne ova zgrada, jer je takav obiaj na Solariji..." "Podigne?!" prekide ga Bejli iznenadno. "Kae da je ova zgrada podignuta samo za mene?itava? Samo za mene?" "Potpuno robotizovana ekonomija...", zapoe Denil.

Bejli ga ponovo prekide: "Da, znam ta e mi rei! A ta e posle biti sa njom?" "Mislim da e je razoriti." Bejli stisnu usne. Naravno! Razoriti! Sagraditi ogromno zdanje samo za upotrebu Zemljanina, azatim razoriti sve to je dotakao. Dezinfikovati teren na kome je zdanje sagraeno. Spaliti vazduh kojije udisao. Mogu Svemirci biti jaki, ali i oni pate od glupih strahovanja. Izgledalo je da Denil ita njegove misli, ili da bar tumai izraze njegovog lica. "Partneru Elija", ree on, "moda ti misli da e unititi kuu da izbegnu zarazu. Ako zaista takomisli, savetujem ti da se zbog toga ne uznemirava. Strah od zaraze nije kod Svemiraca ni izdalekatako veliki. Posredi je samo to to je za njih jednostavno da sagrade kuu, a i razoriti je mogu uzveoma mali napor. Osim toga, partneru Elija, sam zakon brani da ova kua ostane. Ona je sagraenana gazdinstvu Hanisa Gruera, a na po jednom gazdinstvu moe da bude samo jedna zgrada, ona kojaslui vlasniku. Ova je sagraena s posebnom dozvolom i za posebnu svrhu. Predvieno je da u njojstanujemo dok na zadatak ne bude zavren." "Ko je Hanis Gruer?" upita Bejli. "ef solarijanske Uprave bezbednosti. Predvieno je da razgovaramo s njim." "Zaista? Kada u ve jednom poeti da neto saznajem, Denile? Ovde sam kao riba na suvom, a tomi se ne svia. Mogao bih se mirne savesti odmah vratiti na Zemlju. Mogao bih..." Uvideo je da zapada u samosaaljenje, pa uuta. "ao mi je to se uznemirava", ree Denil, koji ga nikad nije prekidao, ve bi samo ekao prilikuda se izjasni. "Izgleda da je moje znanje o Solariji potpunije od tvoga, ali moje znanje o samomubistvu ogranieno je kao i tvoje. Gruer e nam rei ono to je potrebno da znamo. Tako je odredilavlada Solarije." "Dobro, dakle, idemo do Gruera. Koliko nam treba do njega?" Bejli se tre pri pomisli naponovno kretanje. Opet je osetio uobiajeni pritisak na grudni ko. "Nije potrebno da idemo do njega, partneru Elija. Gruer e nas ekati u sobi za razgovore." "Zar i takva soba postoji?" promrmlja Bejli suvo, a zatim proisti glas: "ekae nas? Sada?" "Verujem." "Onda, hajdemo k njemu, Denile!"

Hanis Gruer bio je elav, u pravom smislu rei. Na njegovoj glavi nije bilo ni jednog jedinoguperka kose. Bila je potpuno gola. Bejli proguta pljuvaku i, iz iste pristojnosti, pokua da ne gleda u njegovu elu, ali mu to nijeuspevalo. Na Zemlji se smatralo da su Svemirci onakvi kakvim su se sami prikazivali. Oni su biligospodari Galaksije: visoki, bronzane puti i kose, snani, hladni, lepi, plemeniti. Ukratko, bili sutakvi kakav je bio R. Denil Olivav, ali s dodatkom ljudskog u sebi. Takvi su esto bili oni stanovnicisvemira koje su slali na Zemlju. Moda su takvi bili naroito birani. Ali ovde se nalazio Svemirac koji je po svojoj spoljanosti mogao biti i Zemljanin. elavac. Injegov je nos bio takoe bezoblian. Ne naroito, u svakom sluaju, ali za stanovnike svemiraznaajna je i najmanja neskladnost. Bejli ree: "Dobar dan, gospodine. ao mi je to ste morali da nas ekate." Uljudnosti nikad nije suvie. S tim e ljudima morati da radi. Neto ga je teralo da pree preko sobe (ba smeno velike) i prui ruku u znak dobrodolice, alitaj nagon nije bilo teko savladati. Solarijancu ne bi takva dobrodolica prijala. Ruka prekrivenaklicama sa Zemlje! Daleko od Bejlija, koliko god je mogao, sedeo je Gruer - ozbiljno, s rukama koje su poivale u

dugakim rukavima i verovatno s filtrima u nozdrvama, mada Bejli nije mogao da ih vidi. Njemu se ak inilo da je Gruer s negodovanjem pogledao Denila, kao da je hteo da kae: udansi mi ti (Svemirac) kad si tako blizu oveka sa Zemlje. To je jednostavno znailo da Gruer ne zna istinu. Bejli odjednom opazi da se Denil ve odmakaood njega i postavio dalje nego obino. Naravno, bio je preblizu, tako blizu da je Gruer mogao da posumnja. Denil je preduzimao sve(mogue) da ga smatraju ovekom. "Nisam vas dugo ekao", odgovori Gruer. "Dobro doli, gospodo, na Solariju. Da li ste se dobrosmestili?" Gruerov glas je bio prijatan i prisan, ali njegove su se oi kradimice zadravale na Denilu.Odlutale bi na trenutak, a zatim bi se ponovo uperile u njega. "Da gospodine, dobro smo se smestili", odgovori Bejli. Pitao se, ne zahteva li to dobro ponaanjeda Denil, kao "Svemirac", govori u ime obojice, ali tu misao odbaci s negodovanjem. Do avola,njemu samom je poverena istraga, a Denil mu je tek naknadno pridodat. Uz takve uslove, Bejli nijesmatrao potrebnim da svira drugu violinu u odnosu na stanovnika svemira. Takvo se pitanje uopte nepostavlja kad je re o robotu, pa makar to bio i robot kao to je Denil. Ali niti je Denil pokuao da prednjai, niti je Gruer bio zbog toga iznenaen ili ogoren. tavie,on je Denila iskljuio i panju usredsredio na Bejlija. "Detektive Bejli", ree Gruer, "znam da vam dosad nisu nita rekli o zloinu zbog koga smozatraili vae usluge. Pretpostavljam da vas prilino zanima sve to je u vezi s tim." Gruer streserukave, prekrsti ruke i spusti u krilo. "Ne biste li seli, gospodo?" Uinie tako, a Bejli ree: "Zaista smo radoznali." Primetio je da Gruerove ruke nisu zatienerukavicama. Gruer nastavi: "Uinili smo to namerno, detektive Bejli. Nismo hteli da se unapred zamarate i dasa predubeenjima priete problemu. Vi ete u najskorije vreme imati potpun izvetaj o svimokolnostima pod kojima je zloin poinjen. Imaete i rezultate istrage koju smo sami sproveli. Bojimse, detektive Bejli, da e vam se taj izvetaj, sa stanovita vaeg iskustva, initi smeno nezrelim. NaSolariji nema policije." "Uopte nema?" upita Bejli. Gruer se nasmei i slegne ramenima: "Vidite, nema zloina. Nae je stanovnitvo malobrojno iratrkano. Za zloin se ne ukazuje prilika, i zbog toga nema potrebe za policijom." "Shvatam, ali uprkos tome dolo je do zloina." "Istina, ali to je prvo nasilje u dva veka nae istorije." "Zaista, nesrea. Jo gore je to to je posredi ovek iji gubitak jedva moemo sebi dopustiti. Tanam je rtva najmanje odgovarala. Ubistvo je izvreno pod naroito brutalnim okolnostima." "Pretpostavljam da je ubica potpuno nepoznat?" upita Bejli. (Zato bi, inae, taj zloin zasluio dase poziva detektiv ak sa Zemlje?) Gruer je izgledao veoma neraspoloen. Pogledavao je iskosa Denila, koji je nepokretno sedeo.Beumni mehanizam koji prima utiske! Bejli je znao da je Denil sposoban da, u bilo koje buduevreme, ponovi razgovor koji je uo, nezavisno od njegovog trajanja. On je bio maina-podsetnik kojase kretala i govorila kao ovek. Da li je to Gruer znao? Izvesno je bilo da je Denila posmatrao pomalo podozrivo. "Ne, ne bih mogao da kaem da je ubica sasvim nepoznat", odgovori Gruer. "U stvari, postojisamo jedna osoba koja je to mogla da uini." "Jeste li sigurni da pri tom ne mislite kako je samo jedna osoba imala razloga da to uini?" upita

Bejli, vrlo oprezan kada su bili u pitanju konani zakljuci. Nije bio sklon misliocima iz fotelje, kojiloginim tokom otkrivaju izvesnost onde gde je umesna samo verovatnost. Ali Gruer odmahnu elavom glavom. "Nije tako. Samo je jedna osoba praktino mogla to da uini.Svakom drugom bi to bilo nemogue. Sasvim nemogue." "Sasvim?" "Uveravam vas." "U tom sluaju, nema problema." "Naprotiv. Problem postoji. Jedina osoba koja dolazi u obzir nije poinila taj zloin." "Znai da ga niko nije poinio", izgovori Bejli mirno. "Pa, ipak je poinjen. Rikejn Delmar je mrtav." I to je neto, pomisli Bejli. Neto sam ipak saznao. Sad znam ime rtve. Izvukao je belenicu i sveano upisao podatak. Delimino je to uinio zbog nastrane elje dapokae kako je ipak neto zapisao, pa makar to bila sitnica, a delimino zato da ne bi bilo suvieoigledno kako sedi do maine podsetnika kojoj beleke nisu potrebne. Tada zapita: "Kako se pie ime rtve?" Gruer mu objasni. "ta je bio po zanimanju?" "Fetolog." Bejli zapisa kao to je izgovoreno i promeni temu razgovora: "A sada, zanimalo bi me ko je ustanju da mi iz neposrednog iskustva ispria sve to je u vezi sa ubistvom. Iz prve ruke ili najblietome, ako je mogue." Gruerov smeak bio je teak. Njegove su oi ponovo dotakle Denila, a zatim odlutale dalje. "Njegova ena", odgovori. "Njegova ena?" "Da, zove se Gladija", Gruer je izgovorio svaki slog zasebno, a drugi je naglasio. "Imaju li dece?" Bejli je zurio u belenicu. Poto odgovor nije dolazio, on podie pogled: "Imajuli dece?" ponovi. Gruerova usta se nabrae kao da je okusio neto kiselo. Izgledao je bolestan. Najzad odgovori:"Ne bih znao da vam kaem." "Kako?" zaudi de Bejli. Gruer urno dodade: "U svakom sluaju, mislim da je bolje da poetak rada odloite do sutra.Znam, gospodine Bejli, da vam je putovanje bilo naporno, da ste umorni, a verovatno i gladni." Bejli je upravo bio spreman da odgovori odreno, ali u tom trenutku pomisao na jelo bila mu jeizvanredno privlana. "Da li biste hteli da jedete sa nama?" upita, i ne pomiljajui da bi Gruer, kao Svemirac, mogao nato pristati (mada je ovaj ve poeo da ga oslovljava sa "gospodine Bejli", umesto sa "detektiveBejli", to je ipak neto znailo). Kao to je i oekivao, Gruer je odbio: "Posao mi ne doputa da prihvatim. Moram da idem. aomi je." Bejli ustade. Pristojnost je zahtevala da otprati Gruera do izlaza. Ali u prvom redu, nije hteo daotvori vrata i izlae se nezatienom prostoru, a, pored toga, nije uopte bio siguran gde se vratanalaze. Stajao je u neizvesnosti. Gruer se nasmei i nakloni. On ree: "Videemo se ponovo. Ukoliko biste hteli da razgovarate samnom, vai roboti znaju ifru." I nestade ga. Bejli glasno uzviknu.

Jednostavno, ni Gruera, ni stolice na kojoj je sedeo nije vie bilo. Zid koji se nalazio iza Gruera,kao i pod po kome je gazio, iezli su u tren oka. Denil polako objasni: "Nijednog trenutka on nije bio ovde lino. To je bila trodimenziona slika.Mislio sam da zna o tome. Takve ureaje imate i vi na Zemlji." "Ne ba takve", promrmlja Bejli. Trodimenziona, prenesena slika na Zemlji ugraena je u kockastom polju sile i svetluca napozadini. Sama slika donekle treperi. Niko je na Zemlji ne bi mogao zameniti za stvarnost. Ovde... Nikakvo udo to Gruer nije nosio rukavice. Iz istog razloga nije bio potreban ni filter unozdrvama. "Da li bi sada hteo da jede, partneru Elija?" upita Denil.

Ruak je predstavljao neoekivano teko iskuenje. Pojavili su se roboti. Jedan je postavio sto,drugi je doneo jelo. "Koliko ih ima u zgradi, Denile?" upita Bejli. "Oko pedeset, partneru Elija." "Hoe li ovi stajati ovde dok jedemo?" (Jedan od robota stajao je u uglu. Njegove sjajne, svetlucave oi behu usmerene prema Bejliju.) "Tako je uobiajeno", odgovori Denil. "Uvek jedan mora biti prisutan, u sluaju nude. Ako ti tone odgovara, dovoljno je da mu naredi da ode." Bejli ree, slegnuvi ramenima: "Neka ostane." U obinim uslovima Bejli bi hranu ocenio kao izvanredno ukusnu, ali ovde je mehaniki gutao,hladno i uvebano kao Denil, to je uz put primetio. Razlika je bila samo u tome to e drugi kasnijeiz fluorokarbonske kesice isprazniti sve to je u nju smestio "jedui" da bi u svemu predstavljaooveka. "Da li je napolju no?" upita Bejli. "Da", odgovori Denil. Bejli je smrknuto posmatrao svoj krevet. Bio je prevelik. I spavaonica je bila suvie prostrana.Nije bilo pokrivaa pod kojim bi se ukopao. Sami aravi nisu bili dovoljni da se ovek ogradi odokoline. Sve je bilo nepodnoljivo! Ve je savladao tuiranje u kabini do spavaonice. Ureaj u kupatilu bioje u izvesnom smislu vrhunski raskoan, ali mu je ipak iao na ivce jer je, na neki nain, delovaonezdravo. "Kako se gasi svetlo?" upita naglo. Uzglavlje kreveta obasjavalo je blago osvetljenje, moda zatoda neposredno pre sna olaka projektovanje knjiga, ali Bejliju nije bilo stalo do toga. "Ako se odmah odlui da spava, ugasie se im legne." "Na to paze roboti, zar ne?" "To je njihov posao." "ta li sve Solarijanci nisu za sebe izmislili!" promrmlja Bejli. "udim se sada to mi neko odrobota nije prao lea dok sam se kupao." Denil primeti, bez imalo ale: "Da si traio, jedan od njih bi to uradio. to se tie Solarijanaca,oni su izmislili sve to im treba. Roboti ne vre svoju dunost ako im se ne naredi, izuzev ako je tonuno za dobrobit oveka." "Dobro, Denile, laku no!" "Biu u susednoj sobi, partneru Elija. Ako ti nou, u bilo koje vreme, neto zatreba..." "Znam, znam. Roboti su tu."

"Na nonom ormariu nalazi se dugme. Dovoljno je da takne. I ja u odmah doi." San je izneverio Bejlija. I dalje ga je progonila slika zgrade u kojoj se nalazio. Opasno je lebdeopo spoljnjoj ivici sveta, a odmah s druge strane pretila mu je jeza praznine. Na Zemlji se njegov stan - zatien, udoban, topao i naseljen stan - ugnezdio meu mnogimdrugim. Mnotvo spratova i hiljade ljudi izmeu njega i ivice Zemlje. ak je i na Zemlji bilo ljudi u najviim slojevima, teio se Bejli. Istina, stanovali su sasvim blizusamog spoljnjeg prostora, ali su zbog toga plaali vrlo malu stanarinu. Zatim je mislio na Desi koja se nalazila hiljade svetlosnih godina daleko. Nepodnoljivo je eznuo da istog asa ustane, obue se i poe k njoj. Misli su mu bile svenejasnije. Kad bi se bar naao nekakav rov, zgodan, siguran rov koji probija put kroz sigurni, tvrdikamen i metal, sa Solarije sve do Zemlje, tada bi hodao, hodao i hodao... Iao bi prema Zemlji, prema Desi, prema udobnosti, prema bezbednosti. Bezbednosti. Bejli otvori oi. Ruke su mu bile ukoene. Podie se na laktove, jedva svestan da to radi. Bezbednost! Onaj Hans Gruer je ef Uprave bezbednosti na Solariji. ta e ovde "bezbednost"?Ako to znai ono isto to i na Zemlji, a drugaije ne moe biti, tada je Gruer odgovoran za zatituSolarije od napada spolja i pobune iznutra. Zato se on nije zainteresovao za sluaj ubistva? Da li zbog toga to na Solariji nije bilo policije,pa je Uprava bezbednosti bila najblia po nadlenosti? Izgledalo je da Gruer nema neprilika s Bejlijem, ali ta su znaili oni esti pogledi kriom upueniprema Denilu? Da moda Gruel ne sumnja u Denilove namere? Sam Bejli je dobio nalog da dobro otvori oi, alako je mogue da je i Denil primio slinu pouku. Prirodno je da Gruer sumnja u mogunost pijunae. Nuno je u njegovom poslu da sumnja kadgod je u pitanju takva verovatnost. U tom sluaju ne mora se mnogo bojati Bejlija, Zemljanina,predstavnika najbeznaajnijeg sveta Galaksije. Ali Denil je poticao s Aurore, najstarije, najvee inajmonije planete Spoljnjih svetova. Gruer, seao se Bejli, nije se obratio Denilu ni jednomjedinom reju. Posmatrano s tog gledita, postavlja se pitanje zato Denil tako uporno izigrava oveka?Dotadanje tumaenje, koje je Bejli izgradio za sebe, to jest da je u pitanju samoljublje Denilovihtvoraca s Aurore, izgledalo je sada otrcano. Denilova gluma je imala mnogo ozbiljniji povod. Kao ljudsko bie, Denil moe oekivati da uiva diplomatsku nepovredivost, kao i izvesno pravona uglaenost i ljubazno ophoenje, to kao robot ne bi imao. Ali zato Aurora nije poslala oveka?Zato je trebalo da tom varkom sve stavljaju na kocku? Odgovor se Bejliju odmah nametnuo sam posebi. oveku s Aurore, pravom Svemircu, bilo bi odvratno blisko druenje sa Zemljaninom, odnosno,on ne bi dugo izdrao u njegovom drutvu. Ali ako je tako, zato je Solarija jedno obino ubistvo smatrala tako vanim da dopusti pristup nasvoju planetu jednom Zemljaninu i jednom stanovniku Aurore? Bejli se naao u orsokaku. Bio je vezan za Solariju nunou svog zadatka i opasnou koja je pretila Zemlji. Bio jeprikljeten okolnostima koje je jedva podnosio. Pritiskala ga je odgovornost koju nije smeo daizneveri i svemirski sukob iju prirodu nije mogao da shvati.

4. SUSRET SA ENOM

Najzad je ipak zaspao. Nije se seao trenutka kada je preao u san. Neko vreme njegove misli bilesu jo hirovitije, a tada je krilo kreveta zasijalo i tavanica se prelila hladnim odsjajem dana.Pogledao je na sat. Proteklo je vie asova. Roboti-domaice odluili su da treba da ustane i ve sudelovali u tom smislu. Pitao se da li se Denil probudio, ali odmah uvide besmislenost takvog pitanja. Denil nije uoptemogao da spava. U pitanju je bilo samo to da li je odglumio spavanje kao deo svoje uloge. Da li sebio svukao i obukao nonu koulju? Kao po narudbini, pojavi se Denil. "Dobro jutro, partneru Elija", ree on. Robot je bio potpuno obuen, savreno odmornog izgleda. On upita: "Da li si dobro spavao?" "Jesam", odgovori Bejli suvo, "a ti?" Ustao je iz kreveta i oteturao se u kupatilo da se obrije i obavi sve ostalo to spada u jutarnjiobred. On doviknu Denilu: "Ako bi neki robot hteo da me obrije, oteraj ga! Idu mi na ivce. I ondakad ih ne vidim, idu mi na ivce." Dok se brijao zurio je u svoje lice i udio se to lii na sliku u ogledalu koju je poznavao saZemlje. Kad bi bar umesto ove svetlosne varke, koja ga oponaa, postojao neki drugi Zemljanin skojim bi mogao da razgovara! Kad bi bar mogao da svari ijenice koje je do sada progutao, neznatneinjenice... "Isuvie su beznaajne... Prikupi ih jo!" mrmljao je u ogledalo. Iao je trljajui lice pekirom, a potom navue pantalone na isto rublje. (Za sve su se brinuliroboti, prokleti bili.) Zatim upita Denila: "Da li bi mi odgovorio na nekoliko pitanja?" "Kao to ti je poznato, partneru Elija, odgovaram na sva pitanja kako najbolje umem." Ili prema onome to ti je utisnuto u pamenje, pomisli Bejli, a glasno upita: "Zato na Solariji ivismo dvadeset hiljada ljudi?" "Puka injenica", odgovori Denil. "Podatak, broj kao ishod raunice." "Da, da, ali ti izbegava odgovor. Na planeti mogu da ive milioni. Zato, onda, samo dvadesethiljada? Kae da taj broj Solarijanci smatraju najpogodnijim. Zato?" "To je u skladu s njihovim nainom ivota." "Uveli su kontrolu raanja?" "Da." "I ostavili planetu praznu?" Bejli nije bio sasvim siguran zato se zakaio za ovo, ali stanovnitvoplanete bee jedna od retkih injenica koje je znao. Jedva da je ita drugo mogao da pita. "Planeta nije prazna", odgovori Denil. "Podeljena je na gazdinstva, od kojih svako nadzire pojedan Solarijanac." "Dakle, svako ivi na svom gazdinstvu. Dvadeset hiljada gazdinstava, a na svakom po jedanSolarijanac." "Nema toliko gazdinstava, partneru Elija. ene dele gazdinstvo s mukim stanovnitvom." "Ima li Gradova?" Bejli oseti marce. "Nema im ni traga, partneru Elija. Solarijanci ive odvojeno, viaju se samo u krajnje izuzetnimokolnostima." "Pustinjaci?" "Kako se uzme."

"ta time hoe da kae?" "Jue te je ef Gruer posetio u svojoj trodimenzionoj slici. Solarijanci se, po elji, koristestereovizorom za meusobne posete. Drugi oblici ne dolaze u obzir." Bejli je zurio u Denila. "Da li se to odnosi i na nas? Oekuje li se i od nas da tako saobraamo?" "To je stil ove planete." "Ne shvatam kako u onda voditi istragu? Ako s nekim elim da govorim..." "Iz ove zgrade, partneru Elija, moe putem trodimenzione slike uspostaviti kontakt s bilo kojimovekom ove planete. U tom smislu nema tekoa. U stvari, to e te osloboditi neugodnosti danapusti zatvoren prostor. Zato sam ti i rekao prilikom dolaska da nee biti potrebe da se privikavana nezatien prostor. Dobro je tako. Svaki drugi nain bio bi nepodnoljiv za tebe." "Prosuivau sam ta mogu a ta ne mogu da podnesem", ree Bejli. "Prva e mi stvar biti danas,Denile, da stupim u kontakt s Gladijom, suprugom ubijenog oveka. Ako me ova trodimenzionazavrzlama ne zadovolji, otii u lino do nje. Tako sam odluio." "Jo emo videti ta je najbolje i ta je najizvodljivije, partneru Elija", primeti Denil uzdrljivo."A sada u se pobrinuti za doruak", dodade on i okrete se da poe. Bejli je posmatrao iroka lea robota i bio je gotovo veseo. Denil Olivav izigravao je efa. Ako mu je zadatak bio da sprei Bejlija da ne dozna nita vie odonoga to je bilo nuno za istragu, tada Bejli jo ima u rukama prilino jak adut. Najzad, re je bila oDenilu Olivavu, robotu. Bilo je dovoljno rei Grueru, ili ma kojem Solarijancu, da je Denil robot ane ljudsko bie. Pa ipak, s druge strane, Denilova ovekolikost moe biti od velike koristi! Adut netreba izigrati. Ponekad je bolje uvati ga za pravi trenutak. Treba ekati i videti, pomisli i poe za Denilom u sobu za doruak. "ta treba uraditi da bi se uspostavio trodimenzioni kontakt?" poe Bejli. "Sve je ve ureeno, partneru Elija", odgovori Denil i njegov prst potrai dugme za poziv robota. Robot odmah ue. Odakle samo stiu, pitao se Bejli. Dok sam besciljno lutao po nenastanjenom lavirintu ovogzdanja, nijednog robota nisam sreo. Da li se povlae s puta kad naie ovek? Da li su obavetavalijedan drugog da se maknu? Ali bio je dovoljan pritisak na dugme i smesta su se pojavljivali. Bejli paljivo osmotri pridolog robota. Bio je gladak ali ne i svetlucav. Njegova povrina bila jeprigueno sivo uglaana, a jedini traak boje odavala je arena ploica na desnom ramenu. Beli i utikvadrati ploice (u stvari, metalni blesak srebra i zlata) nisu, ini se, imali neku posebnu svrhu. "Odvedi nas u sobu za razgovore", naredi mu Denil. Robot se utke nakloni i okrenu. "ekaj, mome, kako se zove?" zaustavi ga Bejli. Robot usmeri pogled prema Bejliju. Izgovarao je jasno, bez oklevanja: "Nemam imena,gospodaru. Moj serijski broj je - metalni prst se podie ka ploici - ACX-2745." Denil i Bejli su ga pratili do ovee prostorije, koju Bejli prepoznade kao sobu u kojoj je danranije bila slika Gruera i njegove stolice. Neki drugi robot ekao je na njih s nepokolebljivom strpljivou maine koja ne moe da osetidosadu. Prvi se nakloni i izie. Dok je izlazio, Bejli je uporeivao njihove ploice na ramenima. Uzorak srebra i zlata bio im jedrugaiji. Na ploici je bilo est puta po est kvadratia. Broj moguih kombinacija bio je dakle 236,odnosno sedamdeset milijardi. ak i vie od toga! Bejli primeti: "Oigledno, za svaku dunost postoji po jedan robot. Prvi nas je doveo ovamo,

drugi e upravljati susretom." "Na Solariji se daleko dospelo u specijalizaciji robota, partneru Elija." "Jasno mi je zbog ega kad ih ima toliko", ree Bejli i pogleda u drugog robota. S izuzetkomploice na ramenu i, verovatno, nevidljivog pozitronskog uzorka unutar njegovog sunerastog mozgaod platine i iridijuma, taj je sasvim liio na prvog. "Koji je tvoj serijski broj?" upita ga. "ACC-1 129, gospodaru." "Ja u te zvati samo 'mome'. A sada bih hteo da razgovaram s gospoom Gladijom Delmar,enom pokojnog Rikejna Delmara... Denile, da li postoji negde njena adresa ili neki drugi nain daodredimo njeno boravite?" "Ne mislim da nam je potreban bilo koji drugi podatak. Ako dopusti, ja u pitati robota...",objanjavao je uljudno Denil. "To u ja sam uraditi", prekide ga Bejli. "U redu, mome, kako bismo doli u vezu s potovanomgospoom?" "Znam kako, gospodaru. Poznajem ifre veza svih gospodara", odgovori robot bez ikakvogponosa. Bila je to samo injenica, kao da kae: Ja sam, gospodaru, od metala. Denil se umea: "To nije nikakvo udo, partneru Elija. Nema ni deset hiljada veza koje trebauvrstiti u njegov krug pamenja. To nije veliki broj." Bejli se sloi s tim i ree: "Da sluajno nema vie od jedne Gladije Delmar? Ukoliko ima, moglobi doi do zabune." "Gospodaru?" upitao robot, nastavivi da mirno eka. "Mislim da robot nije shvatio tvoje pitanje", ree Denil. "Na Solariji nema ponovljenih imena.Imena se registruju pri roenju. Nijedno ime ne moe biti upotrebljeno ako u to vreme nije slobodno." "U redu", ree Bejli, "svakog minuta nauim po neto. Pazi sada, mome, reci mi ta moram daradim, pa ma ta bilo. Daj mi ifru ili kako god se to zvalo, a tada odstupi." Prolo je prilino vremena dok je robot odgovorio: "elite li, gospodaru, da sami uspostavitevezu?" "Tako je." Denil lagano dodirnu Bejlijev rukav: "Samo trenutak, partneru Elija", ree on. "ta je sad?" "Mislim da robot moe uspostaviti traenu vezu mnogo lake od tebe. To je njegova specijalnost." Bejli smrknuto izgovori: "Siguran sam da moe bolje od mene. Ako to uradim sam, moe sedogoditi da kojeta pobrkam." Ravnoduno je gledao u neosetljivog Denila. "Uprkos svemu tome,volim da to sam uradim. Dajem li ja naloge ili ne dajem?" Denil nije odustajao: "Ti daje naloge, partneru Elija, i ako su saglasni sa prvim zakonom robotikebie izvreni. Pa ipak, s tvojim doputenjem, hteo bih da ti dam nune podatke koje posedujem, aodnose se na solarijske robote. Roboti Solarije su specijalizovani vie nego na ma kom drugomsvetu. Iako su sposobni da fiziki obave mnoge stvari, ipak su posebno snabdeveni pozitronskimintelektom za odreenu vrstu posla. Da bi mogli da obavljaju poslove van svoje specijalnosti, morajupostojati okolnosti krajnje nude koje e ih direktno prisiliti da primene jedan od tri zakona robotike.S druge strane, da ne bi obavili posao za koji su namenjeni, potrebna je takoe primena ova trizakona." "U redu, ali moj direktni nalog uvodi u igru drugi zakon, zar ne?" "Tano, ali delovanje po dunosti prisile nije robotima 'prijatno'. Sve to, pod uobiajenimokolnostima, ne dovodi do zbrke, ali Solarijanci se skoro nikada ne meaju u svakodnevne poslove

robota. Ili ne mare da vre poslove robota, ili im to nije potrebno." "Hoe da kae, Denile, da bi robot bio uvreen kad bih ja obavljao njegov posao?" "Kao to ti je poznato, partneru Elija, uvreda u ljudskom smislu nije sastavni deo robotovihreakcija." Bejli slee ramenima: "Dakle?" "Pored toga", nastavi Denil, "stanje u kome se tada nae robot za njega je isto toliko neprijatnokao i bol za oveka, bar koliko ja mogu da prosudim." "A ipak", ree Bejli, "ja nisam Solarijanac, ve Zemljanin, i ne volim da roboti obavljaju ono toja sam elim da uradim." "Postoji jo neto", nastavi Denil. "Ono to predstavlja neugodnost za robota nai bi domainimogli smatrati neuljudnou, jer u drutvu kao to je ovo postoji izvestan broj vie ili manje vrstihuverenja o tome kako treba, odnosno kako ne treba da se postupa sa robotima. Uvreda koju nanesemodomainima ne bi nam koristila u naem zadatku." "U redu", popusti Bejli, "neka robot potrai vezu." Bejli se povue. Sukob nije bio nekoristan. Bio je to pouan primer za to do koje take moe dadospe robotizovano drutvo. Kad se roboti jednom uvedu, nije ih vie lako ukloniti. ovek koji bisamo povremeno hteo da od njih odahne, ustanovljava da to ne moe. Poluzatvorenih oiju sledio je pogledom robota koji se pribliavao zidu. Neka sociolozi na Zemljiocene ono to se sada dogodilo i neka izvuku zakljuke iz toga. Bejli je dolazio do nekih saznanja zasopstveni raun.

Pola zida je kliznulo u stranu, a kontrolna tabla, koja se pojavila, mogla je da slui na astelektrinoj centrali grada. Bejli je udio za svojom lulom. Obavestili su ga da bi puenje na Solariji, planeti nepuaa,delovalo kao gruba psovka u pristojnom drutvu. Zbog toga mu nije bilo doputeno da ponese priborza puenje. Uzdahnuo je. Bilo je trenutaka kad je jedino mogla da ga utei lula meu zubima i njenatopla glava u rukama. Robot je brzo radio. Tu i tamo podeavao je hitrim prstima razliite otpornike i pojaavao poljesile prema odreenim uzorcima. Denil protumai: "Potrebno je da najpre obavesti osobu s kojom eli da uspostavi vezu.Obavetenje e, naravno, primiti robot. Ako je obaveteno lice tamo gde se trai i ako eli da primivezu, tek tada se veza smatra moguom." "emu slue svi ti prikljuci?" upita Bejli. "Robot veinu gotovo da nije ni dotakao." "Moja obavetenja o tome nisu potpuna, partneru Elija, ali potrebno je od sluaja do sluajauspostaviti viestruku vezu, kao i vezu u pokretu. Ovo poslednje, naroito, zahteva sloeno ineprekidno ispravljanje slike." Robot ree: "Gospodaru, veza je uspostavljena i odobrena. Kad budete spremni, imaete vezu." "Spreman sam", zarea Bejli. Kao da je ba ta re bila znak, pola sobe oive u svetlu.

Denil najednom ree: "Zaboravio sam da naglasim robotu da moraju biti zamraeni svi otvori sone strane. ao mi je, to moramo da uredimo..." "Nije vano", prekide ga Bejli trgnuvi se. "To je moja stvar. Ne meaj se!" Prostor u koji je zurio bee kupatilo, ili je Bejli tako sudio po nametaju. U jednom uglu, kako muse inilo, stajala je neka vrsta stola za ulepavanje, pa je u mati zamiljao robota (ili robote) kako snepogreivom brzinom ureuju frizuru ili doteruju spoljanji lik ene s kojom e se ona pojaviti pred

svetom. Preko nekih aparata i elektrinih ureaja jednostavno je preao, jer bez neposrednog iskustva nijemogao ustanoviti njihovu namenu. U zidove su bili umetnuti zamreni uzorci koji su moglipredstavljati bilo ta, ali ovek je ostajao u uverenju da su to apstrakcije na prirodne teme. Ishod jebio smirujue, gotovo hipnotiko vezivanje panje. Ono to je mogla biti kabina za tuiranje, prilino velika uostalom, nije bilo odvojeno od ostalogprostora niim, osim lukavo udeenim svetlom koje je stvaralo treperav, neproziran zid. Ljudskogbia nije bilo na vidiku. Bejlijev pogled pade na pod. Gde se taj prostor zavrava a gde poinje drugi? To nije bilo lakoustanoviti. Postojala je linija gde se vrsta svetlosti menjala. Mora da je to bilo tamo. Priao je toj liniji i, nakon trenutka oklevanja, preao rukom na onu stranu. Nita nije osetio, nita vie nego kad bi ispruio ruku u prostor sirove trodimenzione slike naZemlji. Pa ipak, tamo je svoju ruku mogao da vidi, slabo moda, i prekrivenu slikom, ali ona bi bilatu, mirna i prisutna. Ovde se ona potpuno gubila. to se njega tie, zavravala je u zglobu. ta ako sad pree liniju? Verovatno e zatajiti njegovo vidno polje. Nai e se u svetu potpunogmraka. Pomisao na tako delotvoran zaklon bila mu je gotovo prijatna. U istraivanju ga prekide neiji glas. Podie pogled i gotovo nespretnom uurbanou zakorainazad. Gornjeg dela svetla koje je zaklanjalo tu sada je nestalo a na tom mestu pojavilo se neije lice. Bila je to Gladija Delmar, ili je bar Bejli smatrao da je to ona. Lice se smeilo na Bejlija: "Ve sam vas pozdravila. ao mi je to ste me ekali. Biu uskorosuva." Njeno je lice bilo trouglasto i neto preiroko u visini jagodinih kostiju (koje su se naroitoisticale dok se smeila), ue prema punim usnama, a zavravalo se sitnom bradom. Prema visini nakojoj se lice nalazilo, Bejli je prosudio da je Gladija jedva neto via od metar i po. To nije bilotipino, bar ne prema onom to je Bejli znao. Smatralo se da su Svemirke snane i sklone krupnomstasu. Ni kosa joj nije bronzane boje, kao kod veine Svemiraca. Njene prilino dugake vlasi bile susvetlosmee i prelazile su u uto. U ovom su se trenutku mekano epurile, kao to je Bejli zamiljao,u struji toplog vazduha, pa je itava slika delovala vrlo prijatno. Bejli promuca: "Ako elite, prekinuemo vezu i ekati dok budete gotovi..." "Oh, ne. Odmah u biti gotova. Za to vreme moemo da razgovaramo. Hanis Gruer mi je rekao daete traiti vezu sa mnom. Znam, vi ste sa Zemlje." Njene su oi poivale na njemu. Izgledalo je da gaupijaju. Bejli se nakloni i sede: "Moj drug je s Aurore", ree. Ona se smeila i zadravala pogled na Bejliju kao da je on taj koji, uprkos primedbi, i daljeprivlai njenu panju. Tako i jeste, pomisli Bejli. Podigla je ruke nad glavu i prstima raeljala kosu da bi ubrzala suenje. Ruke su joj bile vitke inene. Vrlo privlane, ustanovi Bejli. Tad pomisli s nelagodnou: Desi se to ne bi dopalo. Denilov glas narui tiinu: "Da li bi bilo mogue, gospoo Delmar, da se zamrai ili polarizujeprozor iza vas? Moj partner ne podnosi dnevno svetlo. Na Zemlji, kao to ste uli..." Mlada ena - Bejli je smatrao da joj je dvadeset pet, ali se uz staru nelagodnost priseti da sugodine Svemiraca vrlo varljive - zaigra prstima po licu i uskliknu: "Naravno. Znam sve o tome.Sasvim sam luda. Oprostite mi, molim vas, urediu to odmah. Pozvau robota..." Izala je iz prostora za suenje s rukom ispruenom prema dugmetu za poziv, ne prestajui da

pria: "Uvek sam govorila da u ovoj prostoriji treba vie pozivnih dugmadi. Kua naprosto nijeudobna ako nemate dugmad na svim mestima na kojima se moete nai... recimo... ne dalje od metarili dva. Ja, upravo... ta, ta se dogodilo?..." Gledala je preneraeno u Bejlija, koji je skoio sa stolice, prevrnuo je i okrenuo se pocrvenevido korena svake vlasi. Denil polako ree: "Bie bolje, gospoo Delmar, da se posle uspostavljanja veze s robotomvratite u kabinu ili da produite dalje i neto obuete." Gladija pogleda svoje nago telo i ree iznenaena: "Hou naravno!"

5. RAZGOVOR O ZLOINU

"Znate, u pitanju je bila samo stereovizija", ree Gladija pokajniki. Sada je bila oskudno ogrnutaneim, tako da su joj i ruke i ramena bili slobodni. ak joj je jedna noga bila naga do pola bedara. Umeuremenu, Bejli se snaao. Svestan da je malopre ispao budala, ovog puta se uporno trudio danita ne primeuje. "Bilo je to iznenadno, gospoo Delamar", izvinjavao se. "Oh, molim vas, zovite me Gladija, ukoliko... ukoliko... to nije u suprotnosti sa vaim obiajima." "Dakle, Gladija. U redu. Hteo sam da vam kaem da u vaem ponaanju nije bilo niegnepristojnog. Bio sam naprosto iznenaen!" Bilo je loe to se poneo budalasto, ali bilo bi jo gorekad bi sirotica mislila da mu je prizor bio neugodan. Zapravo, bio mu je... bio mu je... Eto, nijemogao da nae izraz, ali je bio sasvim siguran da nikad nee biti sposoban da o tome razgovara saDesi. "Znam da sam vas uvredila", ree Gladija, "ali ja to nisam htela. Jednostavno, nisam na to mislila.Naravno, priznajem, treba biti paljiv kad su posredi obiaji drugih planeta, ali ti su obiaji katkadatako 'nastrani'..." Odjednom, pouri da se ispravi. "Ne, nisam mislila doslovce 'nastrani'. Mislila samudni, znate, pa se lako zaborave kao to sam zaboravila i da zamraim prozore." "Sve je u redu", promrmlja Bejli. Gladija je sada bila u drugoj prostoriji, u kojoj su prozori bili prekriveni, a svetlo (takoevetako, ali drugaijeg sastava) ugodnije. "Ali to se tie onog sluaja od maloas", nastavi ona uporno, "re je bila o stereoviziji, vidite.Uostalom, vi niste ni eleli da razgovarate sa mnom dok sam se suila, a ja ni tada nisam imala nitana sebi." "Tja", procedi Bejli, elei da prestane, bar to se tie tog predmeta, "razgovarati je jedno, avideti neto sasvim drugo." "Ali upravo je o tome re. Mi se nismo direktno sastali. Ona lako pocrvene i obori pogled."Nadam se da niste pomislili da sam u stanju da poinim neto tako, mislim, da jednostavno iziem izkabine za suenje dok je neko u mojoj blizini. Posredi je bio samo stereovizor." "Nije li to isto?" upita Bejli. "Nikako! Mi smo upravo sada u vezi. Vi me ne moete dodirnuti, zar ne? Ne moete me nipomirisati, ili slino. U ovom sam trenutku od vas udaljena dve stotine milja, najmanje. Kako, onda,moe biti isto?" Bejlija je sve to poelo da zanima: "Ali ja vas vidim svojim oi