Gradjanski ratovi u Rimu

Agrarna kriza

• Sredinom 2.veka p.n.e. Rim je zahvatila ozbiljna agrarna kriza, koja je za posledicu imala slabljenje vojne moći Rima

• Najviše su stradali slobodni seljaci, širom Italije• Dok su oni ratovali, njihova imanja su ostajala

neobradjena; osim toga oni su teško prodavali svoje proizvode, pošto su Rim i Italija bili preplavljeni žitom sa poseda bogatih zemljoposednika i iz provincija

• Pritisnuti porezima, oni su se zaduživali kod bogatih Rimljana, kada nisu mogli da vrate dug morali su da prodaju imanja

• Na taj način su bogati Rimljani stvarali latifundije, velike zemljišne posede, dok su siromašni seljaci odlazili u gradove i postajali proleteri, gradska sirotinja

• Proleteri nisu služili u rimskoj vojsci, jer nisu posedovali imovinu, zbog čega se propadanje seljaka negativno odrazilo na vojnu moć Rima

• Agrarnu krizu je 133.god. p.n.e. pokušao da reši narodni tribun Tiberije Grah

• Narodna skupština je, na njegov predlog, usvojila agrarni zakon po kojem nijedan rimski gradjanin nije mogao da poseduje više od 500 jutara državne zemlje (1 jutro 5754,64 m²), dok je višak trebalo podeliti siromašnim seljacima

• Predlog Tiberija Graha izazvao je veliko nezadovoljstvo senatora, on je prekršio drevni običaj po kojem Senat ima presudnu ulogu u vodjenju državnih finansija

• U uličnim neredima Tiberije Grah i oko 300 njegovih pristalica bili su ubijeni; to je bio prvi put da su se na ulicama Rima sukobili naoružani rimski gradjani i da je ubijen rimski magistrat

• Tiberijevu delatnost obnovio je deset godina kasnije njegov brat Gaj Grah, koji je 123. i 122.god. p.n.e. bio biran za tribuna

• Medjutim, doživeo je istu sudbinu kao i njegov brat, ubijen je 121.god. p.n.e.

• Sukobi oko reformi braće Grah, bili su uvod u gradjanske ratove u Rimu

• Ovi sukobi su do temelja protresli rimsku republiku i na kraju doveli do njene propasti

Prvi gradjanski rat u Rimu

• Prvi gradjanski rat izbio je u prvoj polovini 1.veka p.n.e. izmedju dvojice vojskovodja: Gaja Marija i Kornelija Sule

• Gaj Marije je odbranio Italiju od napada germanskih plemena sa severa: Kimbra i Tevtonaca

• On je sproveo vojnu reformu, kojom je rimska vojska od gradjanske prerasla u profesionalnu, on je počeo da u vojsku angažuje proletere, koji su za služenje vojske dobijali platu; tako su, umesto gradjana kojima je to bila obaveza, u rimskoj vojsci služili ljudi, kojima je to bila plaćena profesija

• Ključni nedostatak ove reforme bio je stvaranje neraskidive veze izmedju vojnika i vojskovodja; vojnici su od vojskovodje očekivali deo ratnog plena i zemljišne posede nakon vojne službe, zauzvrat oni su bili spremni da vojskovodju prate bilo gde i bilo kada, pa i u gradjanskim ratovima

• Glavni Marijev protivnik bio je Kornelije Sula, iz ugledne patricijske porodice

• Oni su pripadali različitim strujama u političkom životu Rima

• Gaj Marije je bio vodja populara, koji su svoje interese ostvarivali preko Narodne skupštine, dok je Kornelije Sula pripadao grupaciji optimata, koji su svoje interese ostvarivali preko Senata

Gaj Marije i Kornelije Sula

• Otvoreni sukob ove dvojice izbio je 88.god. p.n.e. oko izbora za zapovednika za rat u Maloj Aziji, jer su obojica bili zainteresovani za ovo imenovanje

• Sukob je okončan 83.god. p.n.e. Sulinim osvajanjem Rima

• Osvojivši Rim Sula je sproveo proskripcije, njegovi politički protivnici su proskribovani, tj.stavljeni van zakona, svako ih je mogao nekažnjeno ubiti, a njihova imovina je deljena Sulinim pristalicama

• Sula je 82.god. p.n.e. izabran za diktatora, ali je njegova diktatura bila vremenski neograničena

• On je umanjio ulogu narodnih tribuna, zabranivši im da vrše bilo koju drugu magistraturu, tako da se njihova politička karijera završavala sa tribunatom,dok je ojačao i obnovio Senat, proširivši ga svojim pristalicama

• Pošto je sredio prilike u republici, Sula se 79.god. p.n.e. povukao sa vlasti, vlast je ostavio rimskom narodu

Položaj robova i robovski ustanci

• Tokom istorije starog Rima robovi su bili veoma bitan faktor razvoja rimske ekonomije

• Robovi su nabavljani na razne načine: kupovinom ili najčešće kao ratni zarobljenici, broj robova je naročito porastao nakon rimskog osvajanja Sredozemlja

• Životima robova raspolagao je njihov gospodar• U najtežem položaju su bili robovi koji su radili u

rudnicima, kamenolomima, na zemlji, dok su u najboljem položaju bili učeni robovi, koji su radili kao lični sekretari, vaspitači, učitelji ili lekari

• Prvi ustanci robova podignuti su 135. i 104.god. na Siciliji, ali oni nisu predstavljali ozbiljnu pretnju

• Posebnu vrstu robova činili su gladijatori, koji su obučavani da se bore medjusobno ili protiv divljih zveri u arenama

• Tradicija gladijatorskih borbi najverovatnije potiče iz etrurske kulture i da je to bilo prinošenje ljudske žrtve palim ratnicima u borbi

Borba gladijatora

• Najpoznatiji robovski ustanak bio je Spartakov ustanak, koji je izbio na jugu Italije, u gradu Kapui, 74.god. p.n.e.

• Spartak je bio gladijator, tračkog porekla• Pobuna je počela od gladijatora, ali se ubrzo

ustanicima pridružio veliki broj robova• Ustanici su porazili rimsku vojsku u nekoliko

bitaka, ali su poraženi 71.god. p.n.e., Spartak je poginuo, a 6000 robova je razapeto na krst.

• Statua Spartaka u Luvru

Katilinina zavera

• Slabost rimske republike u prvoj polovini 1.veka pokušao je da iskoristi mladi aristokrata Sergije Katilina

• On je 63.god. p.n.e., grupom istomišljenika, sklopio zaveru, sa idejom da preuzme vlast u rimskoj državi.

• Katilinina zavera otkrivena je zahvaljujući besedniku Marku Tuliju Ciceronu, koji je te godine bio konzul

• Bez oklevanja, Ciceron je pohvatao i pogubio vodeće zaverenike, dok je Katilina poginuo u boju

• Otkrivanje zavere, Ciceronu je donelo titulu “pater patriae (otac otadžbine)

• Marko Tulije Ciceron (106-43.p.n.e.)

• Veliki rimski državnik, pravnik i govornik

• Najpoznatija su mu četiri govora protiv Katiline

I trijumvirat

• U godinama nakon Katilinine zavere, moć u Rimu stekla su trojica ljudi

• Gaj Julije Cezar• Gnej Pompej• Marko Licinije Kras• Njih trojica su 60.god. p.n.e. sklopila tajni

sporazum, poznat kao Prvi trijumvirat, sa ciljem da se medjusobno pomažu u ostvarivanju političkih ciljeva

• Trijumvirat je bio ojačan i bračnim vezama (Pompej je oženio Cezarovu kćerku)

• Gnej Pompej (106-48.p.n.e.)

• Surovo se obračunao sa pristalicama Gaja Marija na Siciliji

• Učestvovao je u gušenju Spartakovog ustanka

• Gaj Julije Cezar (100-44.god. p.n.e.)

• Poticao je iz patricijske porodice Julijevaca (Vergilije ih dovodi u vezu sa Enejom)

• Marko Licinije Kras (115-53.god. p.n.e.)

• Obogatio se u vreme Sulinih proskripcija

• Najzaslužniji je za gušenje Spartakovog ustanka (porazio je Spartaka 71.god. p.n.e. u bici kod Lukanije

• Sklapanje trijumvirata predstavljalo je prekretnicu u razvoju republike, sada se vlast našla u rukama trojice najmoćnijih ljudi

• Cezar je, po dogovoru, 59.god. p.n.e. postao konzul, a nakon isteka mandata dobio je na upravu provinciju Galiju

• Ratujući protiv galskih plemena (58-51.p.n.e.), proširio je vlast Rima na čitavu Galiju

Galija

Predaja Vercingetoriksa Cezaru kod Alezije

• Prvi trijumvirat se raspao nakon pogibije Krasa na istoku, u ratu protiv Parćana (53.god. p.n.e.)

• Nakon toga dolazi do pogoršanja odnosa Cezara i Pompeja, Pompej je 52.god. p.n.e. proglašen jedinim konzulom, što je bilo kršenje zakona

• To pogoršanje odnosa dovelo je do gradjanskog rata, za čiji početak se uzima 10.januar 49.god. p.n.e. kada je Cezar prešao rečicu Rubikon, koja je razdvajala Galiju od Italije i prekršio stari rimski zakon kojim je rimskim vojskovodjama bilo zabranjeno da vojsku drže na teritoriji Italije

• Rubikon• Uliva se u Jadransko

more, izmedju Riminija i Ćezene

• Danas ne postoji pod tim imenom

• Rimski istoričar Gaj Svetonije Trankvil je Cezaru pripisao izreku “Kocka je bačena (Alea iacta est)

• Pompej je pobegao iz Rima, ali ga je Cezar sustigao i porazio 48.god. p.n.e. u bici kod Farsale

• Pompej je pobegao u Egipat, ali je ubijen u Aleksandriji

• Cezar je tako došao do ogromne moći, do tada nezabeležene

• Njegov položaj je ozakonjen 44.god. p.n.e. kada je imenovan za večitog diktatora, on je tako postao apsolutni gospodar rimske države i njegova vlast se nije puno razlikovala od kraljevske

• Cezarova vlast izazvala je nezadovoljstvo medju pristalicama republike, koji su sklopili zaveru protiv njega

• Na čelu zavere bili su Brut i Kasije

• Cezar je ubijen na martovske ide 15.marta 44.god. p.n.e.

II trijumvirat

• Najuticajniji ljudi u Rimu nakon Cezarovog ubistva bili su:

• Marko Antonije• Emilije Lepid • Oktavijan, kojeg je Cezar odredio testamentom

za svog naslednika• On je imao i Ciceronovu zaštitu, pošto se on

plašio preteranog jačanja Marka Antonija i držao je u Senatu govore protiv njega (Filipike)

• Ciceron ipak nije uspeo da spreči njihov savez

• 43.god p.n.e. oni su sklopili II trijumvirat, ovo nije bio tajni sporazum kao I trijumvirat, već su trijumviri dobili mandat da urede stanje u državi

• Oni su organizovali proskripcije, slične Sulinim, u kojima je stradao i Ciceron

• Zatim su se obračunali sa Cezarovim ubicama, u Grčkoj, kod grada Filipa 42.god. p.n.e.

• Antonije zatim odlazi na istok, dok se Oktavijan vratio u Italiju i učvrstio uticaj u zapadnim provincijama

• Lepid je upravljao severnom Afrikom, ali se sukobio sa Oktavijanom, bio poražen, pa mu je oduzet status trijumvira

• Savez izmedju Oktavijana i Antonija bio je od početka nepouzdan, pa su se obojica pripremala za sukob

• Marko Antonije (83-30.p.n.e.)

• Oktavijan je imao podršku u Italiji i zapadnim provincijama, dok je Antonije imao podršku u istočnim provincijama

• Njegov glavni saveznik bila je egipatska kraljica Kleopatra• Kada je izbio gradjanski rat, do bitke je došlo 31.god. p.n.e.

kod rta Akcijuma• Pobeda je pripala Oktavijanu, a Antonije i Kleopatra su se

povukli u Egipat, ali su 30.god. p.n.e. izvršili samoubistvo• Posle njihove smrti, Egipat je pretvoren u rimsku provinciju,

čime je nestala poslednja helenistička monarhija• Pobeda je Oktavijanu donela apsolutnu vlast u rimskoj

državi

• Kleopatra VII (69-30.p.n.e.)

• Egipatska kraljica 51-30.p.n.e.