Vrste stena: Vulkanske (magmatske), sedimentne, metamorfne
VEZIVAPodela veziva. Na mineralna i organska. Mineralna veziva
se mogu podeliti na tri osnovne grupe: vazdusna, autoklavna,
hidraulicna. U vazdusna veziva spadaju: krec, gips, magnezitna,
vodeno staklo i dr. U autoklavna veziva spadaju krec-SiO2,
krec-zgura, krec-pucolan. U hidraulicna veziva spadaju: hidraulicni
krec i razne vrste cementa. Organska veziva se mogu podeliti na
bitumenm katran i polimeri.
Sta je krec? Dobijanje, temperature pecenja, hemiski procesi u
toku i posle pecenja. Ocvrscavanje kreca.Krec je nehidraulicno
mineralno vezivo koje se dobija iz krecnjaka odgovarajuceg hemiskog
sastava. Osnovna sirovina za dobijanje kreca je krecnjak. Pecenjem
krecnjaka na temperature od 900 do 1000C dobija se zivi (negaseni)
krec prema sledecoj hem. reakciji:U daljem postupku zivi krec se
gasi vodom:
U procesu gasenja komadi negasenog kreca se raspadaju na sitne
cestice koje su reda velicine 0.001mm. Ako se gasenje zivog kreca
obavija vecom kolicinom vode nego sto je za reakciju potrebno
dobija se krecno testo.Ocvrscavanje gasenog kreca predstavlja
njegovu reakciju sa CO2 i prelazak u krecnjak:Zbog malog
kvantitativnog obima predhodne reakcije krec je vezivo sa najmanjim
cvrstocama i one nisu uslov kvaliteta.
Vrste kreca i njihova primena.
Negaseni (zivi) krec u komadima. To je krec koji se dobija
direktno iz peci za pecenje. Nakon gasenja zivog kreca u komadima
dobija se krecno testo (kasa, mleko) koje sluzi za spravljanje
maltera, kao boja za bojenje (krecenje) malterisanih povrsina, kao
dodatak vodenim bojama, itd.
Negaseni (zivi) mleven krec. Ova vrsta kreca dobija se mlevenjem
kreca u komadima do utvrdjene finoce mliva. Negasen mleven krec se
najcesce isporucuje u vrecama od hartije bruto-mase 50kg. Koristi
se u svemu kao komadasti zivi krec.Hidratisani krec. S obzirom da
se radi o materijalu vrlo standardnog kvaliteta, hidratisani krec
ima vrlo siroku primenu i sve vise iz upotrebe potiskuje ostale
vrste kreca. Jedan od razloga za ovo je i u tome sto pri njegovom
koriscenju otpada potreba za gasenjem; on se jednostavno priprema
dodavanjem tehnoloski potrebne kolicine vode. Hidratisani krec se
najcesce isporucuje u vrecama od 50kg. Kao i ostale vrste kreca
mora se cuvati od vlage.
Hidraulicni krec. Ovaj material pripada kategoriji hidraulicnih
veziva, a dobija se pecenjem lapovotitih krecnjaka sa 6-20%
glinovitih primesa na temperature od 900-1000C. Hidraulicni krec se
primenjuje u vidu fino samlevenog praha. Koristi se za dobijanje
materijala za upotrebu u suvim ili vlaznim sredinama, kao i za
dobijanje betona nizih kvaliteta. Hidraulicni krec daje manje
plasticne maltere nego obican krec. On brze i ravnomernije
ocvrscava po celoj debljini sloja i ima vecu cvrstocu. Magnezitna
veziva. Najvazniji predstavnici, primena. Najvazniji predstavnici
ove grupe mineralnih veziva su kausticni magnezit i kausticni
dolomit.
Kausticni magnezit (MgO) dobija se pecenjem prirodnog magnezita
(MgCO3) na temperaturi od 750-850C. Na ovaj nacin dolazi do hemiske
reakcije
Pa se material poznat kao kausticni magnezit dobija finim
mlevenjem MgO. Mesanjem kausticnog magnezita sa vodom dobija se
Mg(OH)2, pri cemu je ovaj process veoma spor pa se kao ubrzivaci
dodaju MgCl2 ili MgSO4 koji povecavaju rastvorljivost MgO.
Kausticni magnezit ocvrscava samo na temperaturama iznad 12C. On je
vrlo higroskopan i moze u celini da predje u Mg(OH)2 uzimajuci
iskljucivo vlagu iz vazduha. Zbog toga sto on mora biti dobro
zasticen od vlage, najcesce se isporucuje u metalnim buradima ili u
narocito izolovanim vrecama. Ovo vezivo izvanredno prijanja za
organski agregat (drvena vuna ili drvena strugotina) pri cemu
sprecava njihovo raspadanje i razvoj bioloskih procesa.
Kausticni dolomite je proizvod pecenja prirodnog dolomite (CaCO3
MgCO3) na temperature od 650-800C. Tokom pecenja, a s obzirom na
nizu temperaturu, dolazi do disocijacije samo
magnezijumkarbonata:Kako je u produktu pecenja dolomita CaCO3
prisutan kao inertan material, kausticni dolomit je slabije vezivo
od kausticnog magnezita. Medjutim, on je od kausticnog magnezita
znatno jeftiniji i stoga se dosta primenjuje kao njegova
zamena.
Vodeno staklo. Vrste, dobijanje, primena.
Vodenim staklom nazivaju se u vodi rastvorljive soli silicijske
kiseline Na2O nSiO2 i K2O nSiO2. U gradjevinarstvu se najvise
primenjuje znatno jeftiniji silikat natrijuma Na2O nSiO2, koji se
dobija od kvarcnog peska SiO2 i sode Na2CO3, ili natrijumsulfata
Na2SO4. Vodeno staklo ocvrscava samo na vazduhu reagujuci sa CO2
pri cemu se kao rezultat reakcije dobija amorfni SiO2. Vodeno
staklo se upotrebljava za dobijanje silikatnih vatrootpornih boja,
za zastitu prirodnog kamena od atmosferlija, za izradu razlicitih
fasadnih maltera, za dobijanje maltera i betona otpornih prema
dejstvu visokih temperature, za dobijanje cementa otpornog prema
dejstvu kiselina.Cement otporan prema kiselinama. Od cega se
dobija, primena. Na koju vrstu hemiskih dejstava nije otporan.
Cement otporan prema dejstvu kiselina nije hidraulicno vezivo.
Dobija se istovremenim mlevenjem kvarcnog peska i Na2SiF6 pa se
ovako dobijen prah mesa sa rastvorom vodenog stakla. Malteri i
betoni spravljeni sa ovim vezivom su vrlo otporni prema delovanju
vecine neorganskih i organskih kiselina, ali su neotporni prema
delovanju baza.Pucolani: definicija, podela, primena.
Pucolani su minerali (neorganski) materijali koji nemaju
sopstvenu vezivnu moc ili je ta vezivna moc veoma slaba. U
prisustvu vode i hidratisanog kreca pucolani reaguju poput
materijala koje odlikuju hidraulicka svojstva. U sastavu pre svega
ulaze oksidi SiO2, Al2O3 i F2O3 koji u reakciji sa H2O i Ca(OH)2
pri cemu nastaju hidrati tesko rastvorljivi u vodi. Pucolani mogu
biti prirodni i vestacki. U prirodne se ubrajaju: pucolanska
zemlja, santorinska zemlja, dijatomejska zemlja, opalska breca,
vulkanski tuf i dr. U vestacke ubrajamo: elektrofilterski pepeo,
mlevena granulovana zgura iz visokih peci, mlevena pecena glina
itd. Da bi se reakcija pucolana pospesila neophodno je da budu
veoma fino samleveni ( 2 do 3 puta finije od PC). Pucolani se
primenjuju za spravljenje pucolanskih maltera, kao dodatak prilikom
spravljenja betona, kao dodatak PC (do 85%). Da bi se primenili,
nad pucolanim se sprovodi niz ispitivanja, pre svega finoca mliva i
pucolanska aktivnost. Pucolanska aktivnost se proverava putem
merenja cvrstoca pucolanskog maltera spravljenog po proisanoj
recepturi i negovanog propisanim rezimom nege.Sta je gips?
Dobijanje, temperature pecenja, hemiski procesi u toku i posle
pecenja. Ocvrscavanje gipsa.Materijal koji nosi naziv gradjevinski
gips dobija se pecenjem gipsnog kamena (sadre). Sadra se prvo melje
a zatim pece na temperature od 110 do 180C pri cemu se dobija gips
poluhidratIzdasnost sadre je : i=145/172 100 priblizno 84%. Ako se
sadra pece na vecim temperaturama od onih koje se smatraju
optimalnim za proizvodnju kvalitetnog gipsa, dobija se:
180 do 300C mesavina poluhidrata i anhidrita300 do 800C anhidrit
bez vezivnih svojstava
800 do 1400C anhidrit koji reaguje znatno sporije od obicnog
gipsa poluhidrata, ali ima znatno vece cvrstoce Estrih gips. Gips
poluhidrat ocvrscava tako sto reaguje sa vodom pri cemu se povecava
zapremina i oslobadja toplota:Vrste gipsa i njihova primena.Stuk
gips - srednje je fino mleven, cesto se mesa sa hidratisanim krecom
radi promene brzine reakcije (vremena vezivanja), koristi se za
ukrasne radove u unutrasnjoj arhitekturi, malterisanje, izradu
prefabrikovanih elemenata.Modelarski gips fino je samleven, koristi
se za izradu modela, vreme vezivanja je ograniceno na 15 min.
Alabaster gips najfinije je mleven i izrazito bele boje, koristi
se u vajarstvu i za izradu ukrasnih arhitektonskih elemenata.
Malterski gips prevashodno sluzi za malterisanje. On ima
relativno dugo vreme vezivanja najvise 2 sata.
Estrih gips koristi se za izradu kosuljica i podloga, vecih je
cvrstoca od gipsa poluhidrata (oko 11MPa posle 7 dana), vreme
ocvrscavanja oko 36 sati.
Uslovi kvaliteta gipsa.Osobine koje su uslov kvaliteta gipsa
su:
-finoca mliva;
-vreme vezivanja (pocetak i kraj);-mehanicke cvrstoce (cvrstoca
pri pritisku i savijanju).Finoca mliva Dva uzorka, pojedinacne mase
50g, osusena do konstantne mase na temperaturi od 35C do 40C
prosejavaju se suvim postupkom kroz sita otvora 0.75 i 0.2mm.
Prosejavanje se moze obaviti rucno ili masinski. Rezultat je sr.
vrednost dva prosejavanja pri cemu se pojedinacni rezultati ne
smeju razlikovati za vise od 0.2%. Na situ 0.75 mm nije dozvoljen
ostatak i dozvoljeni ostatak na situ 0.2 mm zavisi od vrste
gipsa.Vreme vezivanja Pocetak i kraj, utvrdjuje se na gipsnoj kasi
standardne konsistencije pomocu Viaktovog aparata. Vodogipsni
faktor za postizanje standardne konsistencije gipsne kase, za
razliku od cementa i kreca, je propisan i iznosi =0.80. Gipsna kasa
se priprema u sudu zapremine oko 1dm u koji se najpre sipa 200cm
vode, a zatim se ravnomerno po povrsini vode u toku 2 minuta sipa
250g gipsa. Vreme pocetka sipanja gipsa se zabelezi. Kasa se mesa
rucno 1.5 minut da bi se homogenizovala.
Posle mesanja kasa se uliva u metalni prsten propisanih
dimenzija, koji je postavljen na staklenu plocicu premazanu tankim
slojem ulja. Visak kase se ukloni i prsten se postavi u podnozje
Vikatovog aparata. Igla Vikatovog aparata, ukupne mase 300g sa
dodatnim tegom, se dovede do povrsine kase i pusta da slobodnim
padom prodire kroz kasu. S obzirom da vezivanje i ocvrscavanje
gipsne kase nastupa prilicno brzo ispitivanje Vikatovim aparatom
treba da usledi odmah nakon pripreme uzorka.
Pocetak vezivanja je vreme koje protekne od pocetka sipanja
gipsa u vodu do trenutka kada otisak igle Vikatovog aparata postane
jasno vidljiv, tj. kada prestane da se sliva.
Kraj vezivanja je vreme koje protekne od pocetka sipanja gipsa u
vodu do trenutka kada igla ne prodire u uzorak, tj. ne ostavlja
nikakav trag.
Cvrstoca pri pritisku i pri savijanju se ispituje na uzorcima
istog oblika i dimenzija kao kod kreca. Prizme se izradjuju od
gipsne kase standardne konsistencije. Za jednu seriju prizmi izmesa
se 600cm vode i 750g gipsa u posudi zapremine 1.5dm u trajanju od
jednog minuta. Prilikom ulivanja kase u trodelni kalup pazi se da u
epruvetama ne bude zaostalih mehurica vazduha. Visak kase se ukloni
i gornja povrsina epruvete obradi i obelezi. Pose ocvrscavanja kase
epruvete se vade iz kalupa, postavljaju na drveni rostilj i cuvaju
prvih 5 dana na vazduhu u lab. uslovima. Naredna dva dana se neguju
u susnici koja se provetrava na temperaturi od 372C.
