Gradska opstina Stari grad

Информатор Градске општине ДЕЦЕМБАР 2013. број65

www.starigrad.org.rs

Потписивање споразума представља почетак успешне сарадње у образо-вању, култури, спорту и туризму

Грчка општина Рига од Фере и општина Стари град потписале су 1. децембра

споразум о сарадњи две општине, и тиме продубилe традиционалне пријатељске везе које вежу наша два народа.

Тим поводом, у посети Старом граду боравила је вишечлана делегација Риге од Фере, састављена од одборника ло-калног парламента и запослених у опш-тини, коју је предводила градоначелница Елени Лаитсу.

Потписивању споразума присуство-вали су чланови Већа Лазар Лешњак и Андреја Миливојевић, као и Милан Церо-вац и запослени у општини Стари град.

Делегације предвођене градона-челницом Елени Лаитису и председ-

РИГА ОД ФЕРЕ - ГРЧКИ НАЦИОНАЛНИ ЈУНАК

Рига од Фере (1757-1798) био је грчки револуционар, песник, национални херој, претходник и прва жртва устанка против Ос-манског царства. Рођен је у Велестини, а погубљен је од стране Турака 24. јуна 1798. године у Кули Небојша.

Успостављена сарадња Градске општине Стари град и грчке општине Рига од Фере

ником Дејаном Ковачевићем, прво су положиле цвеће и венце на споменик револуционару, песнику и грчком нацио-налном хероју Риги од Фере, који се нала-зи у истоименој улици на Старом граду. Након тога су у свечаној сали општине, након интонирања националних химни, челници две општине потписали спора-зум о сарадњи.

Председник Дејан Ковачевић поздра-вио је драге госте и изразио задовољство потписивањем споразума.

- Ово је почетак наше успешне са-радње која ће се одвијати у образовању, култури, спорту и туризму. Вишевековно пријатељство српског и грчког народа је права гаранција да ће она бити успешна. Сматрам да је свака генерација дужна да настави ту традицију. Ово је пример искреног и правог пријатељства између два народа и две општине. Користим

ИнформаторГрадске општине Стари градИздаје Градска општина Стари град Одсек за информисањеМакедонска 42, Београд

Телефони редакције: 011/3225-912, 3300-629Факс редакције: 011/3225912e-mail: [email protected]://www.starigrad.org.rsГлавни и одговорни уредник: Дарко МишићЗаменик уредника: мр Ђорђе ЧолаковићРедакција: Јелена Зимоњић, Јасмина НикачевићФотографија: Мирослав ДрагојевићПрелом: Раденко ТопаловићШтампа: Штампарија Комазец доо, Инђија

Садржај4 - РЕКОНСТРУКЦИЈА ФАСАДЕ У ЧУБРИНОЈ 5:„ЗАСИЈАЋЕ ЗГРАДА У ВАРОШ КАПИЈИ“

5 - МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА: „НА ФИНАЛУ СВЕТСКЕ РАГБИ ЛИГЕ“

6 - НАГРАЂЕНО 10 НАЈБОЉИХ СПОРТИСТА – УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА: „ТРУД ЈЕ РЕЦЕПТ ЗА УСПЕХ“

8 - ОШ „ДРИНКА ПАВЛОВИЋ“ ОБЕЛЕЖИЛА 50 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА: „ЈУБИЛЕЈ ПРЕСТИЖНЕ ШКОЛЕ“

9 - ШКОЛА: ДРИНКИНИ „ТРЕЋАЦИ ОН ЛАЈН“: „ОВО ЈЕ ПРАВА СТВАР!“

10 - КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА МЛАДЕ СТАРИ ГРАД: „ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ НАЈБОЉА ПРЕВЕЦИЈА“

10 - НАЈАВА: НОВОГОДИШЊИ КОНЦЕРТ СТАРОГРАДСКИХ ХОРОВА 2013.

11 - ТЕМА: КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ И ВОЛОНТЕРСКИ СЕРВИС ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД ОКРУГЛИ СТО„ГДЕ СУ ГРАНИЦЕ ВОЛОНТЕРИЗМА“

11 - ТЕМА: „СТАРОГРАДСКИ ВОЛОНТЕРИ - ВАШЕ ДОБРЕ КОМШИЈЕ“

13 - TEMA:ВОЛОНТЕРСКИ СЕРВИС ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД: „НА СТАРОМ ГРАДУ НИСТЕ САМИ“

15 - ПИТАЛИ СТЕ КОНТАКТ ЦЕНТАР ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД: ОПШТИНСКИ АРХИВ

16 - РЕДОВНА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ: „НИЈЕ ТЕШКО БИТИ ХУМАН“

17 - “ЈКП „БЕОГРАДСКЕ ТОПЛАНЕ“: TОПЛАНА „ДУНАВ“ НА ДОРЋОЛУ

17 - ТЕМА: „СТАРОГРАДСКИ ВОЛОНТЕРИ - ВАШЕ ДОБРЕ КОМШИЈЕ“

18 - РЕПОРТАЖА: „ГАЛЕ ЧАСТИО ЗА РОЂЕНДАН“

21 - ПАРОБРОД: ВАСИЛ ХАЏИМАНОВ ТРИО ОТВОРИО СЕРИЈУ UNPLUGGED НАСТУПА „УМЕТНИЧКА СТРАНА МУЗИКЕ“

22 - ПАРОБРОД : “ЗАГРЕБ НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ 4.0“

23 - ПАРОБРОД : МАРСЕЉ ПРОВАНСА/ВЕЗА БЕОГРАД

24 – КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА: ИЗЛОЖБА СЛИКАРСКО-ГРАФИЧКЕ СЕКЦИЈЕ УЛУПУДУС-А

24 – КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА: ДАНИ ЦИНЦАРСКЕ КУЛТУРЕ И СТВАРАЛАШТВА

25 – ОБНОВЉЕНО ШЕЈХ - МУСТАФИНО ТУРБЕ

26 - СТАРОГРАЂАНИ: РАМБО АМАДЕУС „ИМАМ СРЕЋЕ ШТО САМ АЛТЕРНАТИВА“

28 - БАШТИНА:КУЛТУРНА ДОБРА НА ОБАЛАМА САВЕ И ДУНАВА

34 – ВРЕМЕПЛОВ: СВЕ ЗНАМЕНИТОСТИ „КРСМАНОВИЋА КУЋЕ

30 - СТАРИ ЗАНАТИ: ФАМИЛИЈА ЈОРДАНОВСКИ - КОРАЏИЈЕ У ЈОВАНОВОЈ 29

31 - УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА ОБОЛЕЛИХ ОД РАКА ДОЈКЕ „БУДИМО ЗАЈЕДНО“:“БОЛЕСТ НИЈЕ БАУК“

33 - ГРАД : ВЛАДА ИЗАБРАЛА ПРИВРЕМЕНО ВЕЋЕ

34 - СПЕЛЕОЛОШКИ ОДСЕК БЕОГРАДА: „ТАЈНЕ ЛАЗАРЕВЕ ПЕЋИНЕ“

35 - СПОРТ: ТРЕНИРАЈ ЗА ДОРЋОЛ

35 - ВАМА НА УСЛУЗИ

ПРИМЕР ИСКРЕНОГ ПРИЈАТЕЉСТВА ДВА НАРОДА

ДЕЦЕМБАР 2013 | СтАРи гРАД | 3

СТАРИ гРАдУспостављена сарадња Градске општине Стари град и грчке општине Рига од Фере

прилику да се захвалим градоначелници Елени Лаитису и њеним сарадницима – рекао је председник Ковачевић.

Вековно пријатељство, страдање гр-чког националног јунака, револуциона-ра и песника Риге од Фере (1757-1798) у Кули Небојша , као и борба два народа за слободу, темељи су будућих односа и сарадње наших општина.

- Велика нам је част и задовољство што смо данас у Старом граду. Општи-на Риге од Фере је, у октобру прошле године, покренула иницијативу за бра-тимљење наших општина, које вежу ис-торијске и културне везе, које смо данас озваничили потписивањем уговора о братимљењу и међусобној сарадњи. Како је рекао председник Дејан Коваче-вић, она ће одвијати у образовању, кул-тури, спорту и туризму. Наша општина има 15 хиљада становника и претежно се бави пољопривредом, риболовом и туризмом. Захваљујем вам се на изван-редном, домаћинском пријему који је наша вишечлана делегација имала у Ста-ром граду. Трудићемо се да га узвратимо, јер смо у том погледу слични и блиски. У нашем граду Велестини, градимо спо-меник Риги од Фере, кулу сличну Небој-шиној . Садржај поставке по спратовима

ПРИМЕР ИСКРЕНОГ ПРИЈАТЕЉСТВА ДВА НАРОДА

је сличан, само је хронологија догађаја мало другачија. Позивамо вас да нас по-сетите, да упознате природне и културне лепоте, и сигурна сам да ће се сарадња Риге од Фере и Старог града одвијати на

добробит свих грађана и наших народа - истакла је Елени Лаитсу.

Иницијатива о успостављању са-радње потекла од стране грчке општине, крајем новембра 2012. године.

Д.М.

Озваничено пријатељство: Председник Дејан Ковачевић и градоначелница Елени Лаитису

Гости и домаћини положили венце на споменик Риге од Фере

| СтАРи гРАД |ДЕЦЕМБАР 20134

СТАРИ гРАд

У оквиру пројекта „Заједно за вашу фасаду“ у току су грађевински радо-ви на дворишној и уличној фасади у Чубриној улици број 5

Председник Скупштине зграде Иван Алексић, успешни привредник,

поклонио је згради средства за финан-сирање 50 одсто радова на рестаура-цији фасаде, у висини од 975 хиљада динара. Остатак новца определила је општина Стари град, која већ годину дана са Старограђанима, скупштинама и саветима зграда, успешно реализује програм обнове старих фасада.

Господин Иван Алексић од 1959. го-дине живи у Хемширу, на југу Енглеске, где је научио да је обавеза свих влас-ника станова и зграда да сами брину о изгледу и безбедности својих обје-ката. Када је покренуо иницијативу за сређивање прочеља своје зграде у Београду наишао је на низ проблема, незамисливих за Енглеску, у којој је провео више од пола века.

- Овде се људи суочавају са неве-роватном бирократијом. Фасада наше зграде у Чубриној улици, у центру Бе-ограда, свакодневно се обрушавала и оштетила је неколико паркираних ау-томобила. Имали смо среће што нико није повређен и прошли смо без и једне тужбе. Пре неколико година ан-гажовао сам алпинисте да обијају мал-тер са фасаде, да неко не би настрадао. Осим тога, идеја нам је била и да улеп-шамо овај део града, јер са зградом до нас делимо и једно од најлепших улич-них дворишта у центру – прича госпо-дин Алексић.

Иванову племенитост и одговор-ност према општем добру хвали и ње-гова комшиница Милица Ђорђевић са четвртог спрата, којој је више пута помогао када је имала проблеме са дотрајалом изолацијом у стану и на те-раси.

- Господин Алексић учинио је многа добра за комшије. Овај изузетно фин и племенит господин, који не воли да се хвали, купио је нашој згради и потпу-но нови лифт када нам је „Стамбено“ пре пар година ставило ван употребе стари лифт. И не само то, он је санирао и кров зграде, а води рачуна и о чис-тоћи, кречењу и о свему што треба –

Реконструкција фасаде у Чубриној 5

каже Милица Ђорђевић.Иван каже да га ни године, ни инва-

лидитет, не спречавају да буде активан и да све доведе под конац. Једино га брине што српска средина, како каже, још увек није научила шта је то round table (округли сто), где сви седну и о

ЗАСИЈАЋЕ ЗГРАДА У ВАРОШ КАПИЈИ

нечему се договоре. У управној згради Винчестера, главног града Хемшира, налазе се остаци оригиналног округ-лог стола краља Артура, који више од седам векова подсећају Енглезе на не-миновност договора и слоге.

Ј.З.

Господин Иван Алексић: Потребно је сести и договори ти се

Чубрина 5: Ускоро нови изглед зграде


СТАРИ гРАд

ЗАСИЈАЋЕ ЗГРАДА У ВАРОШ КАПИЈИ НА ФИНАЛУ СВЕТСКЕ РАГБИ ЛИГЕЧлан Већа Петар Бојовић у Великој Британији

Посета превазишла спортске оквире - Госте примили челници градске скупштине где је разговарано о са-радњи Старог града и Манчестера

На позив Британске рагби полицијс-ке асоцијације члан Већа општине

Стари град Пeтар Бојовић и помоћник директора СРПЦ „Милан Гале Мушкати-ровић“ и тренер репрезентације Србије у Рагбију XIII Радослав Новаковић, бора-вили су од 20. новембра до 1. децембра, у посети Манчестеру, у Великој Брита-нији. Домаћин је био Јан Сибриџ, пред-седник Федерације.

Гости су 30. новембра присуствова-ли финалу Светске рагби лиге, утакмици између репрезентација Новог Зеланда и Аустралије, на чувеном стадиону Олд Трафорд.

Посета је прерасла оквире спортског сусрета, јер су у оквиру протоколарних сусрета, нашу делегацију примили гра-доначелник Наем Ул Хасан, и члан Град-ског већа Џеф Смит, задужен за финан-сије и људске ресурсе. Пријем је одржан у градској скупштини. У отвореном и пријатељском сусрету разговарало се о потенцијалној сарадњи општине Стари град и града Манчестера.

Такође, организована је и посета главној полицијској станици Манчесте-ра, где је госте из Србије примио главни детектив Рас Џексон.

Домаћини су за госте из Србије орга-низовали и обилазак стадиона Фудбал-ског клуба Манчестер сити.

Ђ.Чолаковић

ГРАДОНАЧЕЛНИК СЕ БИРА СВАКЕ ГОДИНЕ

Скупштина града Манчестера броји 96 одборника и сваке друге године бира се по једна трећина чланова локалног парламента. Градоначелник се бира сваке године и неписано правило је да се после завршеног мандата не кандидује поново. Ужи центар града броји око пола милиона становника, а шире градско језгро, тзв. Велики Манчестер – чак два и по милиона житеља.

ИСПРАВКА

Поштовани суграђани, Oбавештавамо вас да је дванае-ста седница Скупштине Градске општине Стари град одржана 23. 9. 2013. године. Извињавамо се Старограђанима и одборницима Скупштине ГО Ста-ри град јер је у Информатору број 64, ОКТОБАР/НОВЕМБАР 2013. у из-вештају са 12. седнице Скупшти-не, на страни 14, техничком грешком наведено да је седница одржана 29. септембра. Објављујемо исправку и зах-ваљујемо вам се на разумевању.

Главни и одговорни уредник Информатора ГО Стари град Стадион „Олд Трафорд“

Пријем у Градској кући: Председник Рагби Федерације Јан Сибриџ, члан Градског већа Џеф Смит, градоначелник Наем Ул Хасан, Петар Бојовић,

Радослав Новаковић и Официр за везу Рагби Федерације Ноувел

6 | СтАРи гРАД | MAJ/ЈУН 2012

млади

| СтАРи гРАД | ДЕЦЕМБАР 20136

Општина Стари град: Награђено 10 најбољих спортиста – ученика основних школа

Општина Стари град, у сарадњи са „Делта Фондацијом“ и „Делта

Спортом“, доделила је 14. новембра десеторици најбољих староградских спортиста, ученика основних школа донацију у износу од по 15 хиљада динара.

Након успешне сарадње са нашом општином током кампање за „We Run Belgrade” трку, која је одржана у сеп-тембру, „Делта Спорт“ је желео да до-датно мотивише младе староградске спортисте и да им обезбеди потребну опрему за наставак успешних спорт-ских каријера. Укупна вредност дона-ције износи 150 хиљада динара.

Члан Већа Коста Андрић захвалио се, у име председника општине, прес-тавницима „Делта спорта“ и Алексан-дри Кресојевић из „Делта фондације“ и присутним ђацима и родитељима честитао на постигнутим успесима.

- Ви сте прави амбасадори наше општине на свим спортским такми-чењима у којима представљате Стари град. Ваши успеси у школи и на спорт-ском плану су прави пример за ваше другаре, и надамо се да ћете утицати и на њих да почну да се баве спортом. Поновићу ону познату старогрчку из-реку „У здравом телу, здрав је и дух“,

ТРУД ЈЕ РЕЦЕПТ ЗА УСПЕХ

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ СПОРТИСТИ

Стефан Сувајчевић - првак Балкана у каратеу из ОШ „Скадар-лија“, Јована Обрадовић – првак Балкана у џудоу из ОШ „Краљ Петар Први“, Нађа Стефановић – такође првак Балкана у ка-ратеу из ОШ „Вук Караџић“, Стефан Трифун (карате) из ОШ „Михаило Петровић Алас“, Александар Јовичић (теквондо) из ОШ „Михаило Петровић Алас“, Милица Пејовић (одбојка) из ОШ „Дринка Павловић“, Алекса Бајовић (фудбал) из ОШ „Дринка Павловић“, Андрија Пајковић (атлетика и фудбал) из ОШ „ Дра-ган Ковачевић“, Лена Пулетић (једрење) из ОШ „Браћа Барух“ и Милица Ђиновић (гимнастика) из ОШ „Стари Град“.

Општина Стари град: Десеторо награђених ученика спортиста са Александром Кресојевић, Костом Андрићем и Јеленом Стојановић

Милица Пејовић


СТАРИ гРАда ви то управо свакодневно показује-те у клубовима и у вашим школама – истакао је Андрић.

Млади спортисти су затим доби-ли по ваучер са донираним износом, који, како је истакла ПР „Делта Спор-та“ Јелена Стојановић, може да се у укупном збиру премаши за коју сто-тину динара, у зависности од укупног износа изабране спортске опреме.

- Као друштвено одговорна ком-панија улажемо у развој и афирма-цију младих спортиста знајући коли-ко је важно препознати талентоване на време и обезбедити им услове за даље усавршавање - изјавила је заменица директора „Делта Фонда-ције“ Александра Кресовић.

Она је додала и да је „Делта Спорт“, дистрибутер водећег бренда спорт-ске опреме „Nike“, обезбедио опре-му врхунских спортиста и која ће им сигурно помоћи у постизању још бољих резултата.

- Првак сам Балкана за 2000. го-диште, што представља највећи могући ранг такмичења за моју ка-тегорију. Наступао сам на више ин-тернационалних такмичења у окви-ру Београда и Србије, као што су Куп у Будимпешти, где сам освојио треће место, Куп Осијека где сам такође био трећи, Куп Београда и Србије, где сам освојио прво место - каже кара-тиста Стефан Сувајчевић (13), иначе одличан ђак са просеком 5.0.

Јована Обрадовић (14) већ седам година тренира у Омладинском џудо клубу „Београд“. Поред тога што је већ два пута најбоља на Балкану, за собом има већ четири златне ме-даље са државних такмичења. Успут је и одличан ђак са просеком 5.0 у ОШ „Краљ Петар Први“. Од награде планира да купи тренерку и дукс. Како каже, успех је остварила зах-ваљујући тренингу, раду и труду.

- Она је дефинитивно добро дете. Док је била млађа терала сам је да тренира а после је све дошло само по себи. Надам се да ће и у школи бити носилац Вукове дипломе – каже мајка Маја.

Догађају су присуствовали роди-тељи награђених ученика, предста-вници школа, као и Милан Церовац, из наше општине и координатори Канцеларије за младе Стари град.

Ђ.Ч./Ј.Н./Ј.З.

ЈАКА ВОЉА СВЕ ПОБЕЂУЈЕ Тринаестогодишњи атлетичар Андрија Пајковић, ученик ОШ за заштиту вида „Драган Ковачевић“, са резултатом 12.91 рекор-дер је на сто метара, у својој категорији. Иако му је на рођењу констатован nistagmus – неоперабилно оштећење због којег види само осам одсто, Андрију то не спречава да се бави спор-том. Викендом тренира и фудбал захваљујући Секретаријату за спорт и омладину, који је обезбедио термине за децу са инвали-дитетом у једном вождовачком „балону“. Мајка Татјана пресрећ-на је због јаке воље коју њен син поседује.- Андрија је рођен и са успореном моториком, међутим, сталним тренинзима и упорношћу, у атлетици постиже сјајне резултате. Толико воли школу и спорт, па је од скоро почео сам да шета од Земуна до Старог града, без наше пратње. Захвални смо наста-вници физичког која је већ годину дана и његов тренер.

Стефан Сувајчевић

Андрија и Татјана Пајковић

Јована Обрадовић


ОШ „Дринка Павловић“ обележила 50 година постојања

ЈУБИЛЕЈ ПРЕСТИЖНЕ ШКОЛЕ

ОШ „Дринка Павловић“, у Косовској 19, почела је са радом 1963. годи-

не. После педсест година, 8. новембра свечаном академијом у Дому Синдика-та обележила је свој јубилеј. Смештена у самом центру града, школа је својим програмима и организацијом рада, мо-дерном опремом и великим избором слободних активности успевала да уче-ницима омогући да уче и да сваки уче-ник добије потребну пажњу.

- Препознатљива је и по томе што су из ње изашле многе познате личности

У ОШ “Скадарлија” и ове школске године, сваке среде у 12, 30 одржавају се књижевне радионице.

Ученици радионице доносе своје литерарне и књи-жевне радове и читају своје песме и приче. Циљ ра-дионица је да се развија ученички таленат за писање прозе и поезије, развија креативност и подстиче ко-муникација и сарадња са децом различитог узраста, као и са литерарном секцијом коју води учитељица Зорица Вуковић. Најбољи радови ће учествовати на конкурсима, а најкреативнији ученици ће бити на-грађени на крају школске године. Радионице воде учитељица Александра Јаковљевић и родитељ–са-радник, професорка књижевности Драгица Пајовић.

Ђ.Ч.

Вести из ОШ “Скадарлија”

КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА ПОНОВО ПОЧЕЛА СА РАДОМ

и вредни људи који се често враћају и носе ту заљубљеност у своју некада-шњу школу - каже Урош Момчиловић, директор ОШ „ Дринка Павловић. „Дрин-ку“ су између осталих завршили наша најпознатија шахисткиња Алиса Марић, као и глумци Катарина Жутић, Никола Ђуричко, Срђан Тодоровић и многи други. Од октобра месеца њено дво-риште краси и „Дрво генерације“, млада бреза, симбол ђака који су ове године пошли у први разред.

Ј.Н. Директор Урош Момчиловић


СТАРИ гРАдДринкини „Трећаци ОН ЛАЈН“ школују се већ годину дана уз рачунар

ОВО ЈЕ ПРАВА СТВАР!

Општина Стари град је у прошлого-дишњој акцији „Трећаци ОН ЛАЈН“

поклонила је 584 нетбоок рачунара свим ученицима трећег разреда и њи-ховим наставницима у осам староград-ских основних школа.

Акција је покренута пре четири годи-не у циљу боље и савременије едукације ученика примерено информатичком времену у којем живимо, наставља се и ове школске године.

Како су се снашли, каква су им доса-дашња искуства и да ли им је рачунар олакшао учење сазнали смо од учени-ка, бивших трећака, сада четвртака ОШ „Дринка Павловић“.

Ученици 4/3 и њихова учитељица Мира Бановић дочекали су нас весело и расположено са отвореним нетбооко-вима на клупама.

- Ученици су, као и њихови родитељи, били одушевљени општинским покло-ном. Сви смо прошли обуку и веома брзо смо научили да их користимо. Најважније да смо постигли прави циљ: ученици их користе у учењу, а не само да играју игрице - каже Мира Бановић.

Ана Стевановић и Никша Радић, другари из прве клупе, поносно су нам показали презентације из „Природе и друштва“.

НОВИ „ТРЕЋАЦИ ОН ЛАЈН“

Акција „Трећаци ОН ЛАЈН“, одржава се четврту годину за редом. Јавна набавка за ђачке рачунаре је завршена, тако да ће општина Стари град обрадо-вати нову генерацију трећака са 530 рачунара у овој школ-ској години. Ученицима и њи-ховим наставницима обезбеђе-на је бесплатна обука за рад на рачунарима.

- Погледајте, ово сам сама урадила. Супер је. Да ли ће и ове године трећаци добити рачунаре? - у даху је изговорила и питала Ана.

Њена другарица Катарина Ненадић каже да је лако научила да користи ра-чунар јер код куће има компјутер.

- Осим презентација научила сам да радим табеле из математике. Када нешто не знам брзо пронађем на Интер-нету. Ово је супер ствар, и желим да се захвалим нашој општини – наглашава Катарина.

Ј. Никачевић


СТАРИ гРАдAктивности Канцеларије за младе Стари град

ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ НАЈБОЉА ПРЕВЕЦИЈА Поводом 1. децембра, Светског дана борбе против AIDS-a, а

у оквиру недеље тестирања на ХИВ, која се у Европи одр-жава од прошле године, Канцеларија за младе учествовала је у овој манифестацији коју је, од 20. новембра до 5. децем-бра, организовала заједно са АS центром ЈАЗАС-ом и осталим пријатељима акције.

Општинска канцеларија за младе активно је укључена у проблематику, која је значајна не само у оквиру обележавања 1. децембра. Најзначајније је да млади имају сазнање о ла-тентној опасности од болести која је последица ризичног по-нашања. КЗМ је посебан акценат ставила на подизање свести код вршњака и у јавности о проблему ХИВ-а, јер млади спа-дају у једну од најризичнијих група и зато морају да се инфор-мишу на време. Превенција HIV болести данас је усмерена према путевима ширења болести и укључује информацију, едукацију и тестирање.

На централној манифестацији одржаној на Тргу Републи-ке, координатори КЗМ су делили едукативни материјал и презервативе и том приликом разговарали са учесницима манифестације, посетиоцима и колегама из различитих нев-ладиних организација.

Ђ.Ч.

НОВОГОДИШЊИ КОНЦЕРТ СТАРОГРАДСКИХ ХОРОВА 2013. Новогодишњи концерт староградских хорова, други за редом, одржаће се 22. децембра у 20 сати, у великој сали За-дужбине Илије М. Коларца Наступиће Балетска школа „Лујо Давичо”, Музич-ка школа „Станковић”, Хор „Београдски мадригалисти”, Хор „Vox slavicum”, Хор Првог београдског певачког друштва и Хор Српско-јеврејског друштва. Организатори манифестације, која претендује да постане традиционална, су Градска општина Стари град и Кан-целарија за младе Стари град. Улаз је бесплатан.


градКанцеларија за младе и Волонтерски сервис општине Стари град

ОКРУГЛИ СТО: ГДЕ СУ ГРАНИЦЕ ВОЛОНТЕРИЗМА? Поводом Међународног дана волон-

тера (5. децембар) Канцеларија за младе и Волонтерски сервис општине Стари град, у сарадњи са Информацио-ним центром ЕУ, организовли су 4. де-цембра округли сто на тему „Где су гра-нице волонтеризма“ у Дому омладине.

На скупу су учествовали представни-ци општинских и београдске канцела-рије за младе, волонтерских сервиса и невладиних организација. Циљ састанка је био да се размотри законско окру-жење за рад волонтерских организа-ција, да се укаже на проблеме са којима се суочавају у пракси, као и да се пред-ложе решења за побољшање статуса и ефикасности њиховог рада и афирми-сања волонтеризма у јавности.

Учесници округлог стола закључили су да је неопходно радити на подизању свести о улози, раду и опште друштве-ном значају волонтирања код младих. Указано је да постоје нејасноће у томе како се волонтеризам перцепира у друштву и да је неопходно да се разјасне и прецизирају појмови волонтеризма

и стручне праксе, који се често поис-товећују. Такође, договорено је да све организације сарађују и координирају своје активности, како би се код младих подигла свест о значају волонтеризма као позитивне друштвене активности

која доприноси подизању општег ква-литета свакодневног живота у локалној заједници.

Ђ.Ч.

Волонтерски сервис општине Стари град почео је са радом у новембру

2011. године. Сервис тренутно броји 43 волонтерa, који одржавају стални кон-такт са корисницима или учествују у раз-личитим акцијама.

Староградске волонтере краси воља, младост, хуманост и енергија. Рад сер-виса заснива се на добровољности, по-штовању приватности и поверљивости података корисника услуга, узајамности и солидарности. При оснивању серви-са посебно су се имале у виду потре-бе наших старијих суграђана, особа са инвалидитетом и лица без породичног старања за које су услуге волонтера од егзистенцијалног значаја. Такође, сервис пружањем непосредне помоћи свима којима је она неопходна афирмише во-лонтаризам као солидарну, племениту и позитивну друштвену активност у ло-калној заједници. Староградски волон-терски сервис налази се у приземљу општинске зграде, улаз из Нушићеве улице. Контакт телефон је: 3300 509, а имејл: [email protected]

Д.М.

СТАРОГРАДСКИ ВОЛОНТЕРИ - ВАШЕ ДОБРЕ КОМШИЈЕ


ШКОЛА


ШКОЛаВолонтерски сервис општине Стари град

НА СТАРОМ ГРАДУ НИСТЕ САМИКад „ослонци измичу са свих страна“ ту су млади и племенити волонтери, увек спремни да помогну

Бака Ана из Дубровачке на Дорћолу живи сама. Док није сазнала за Во-

лонтерски сервис општине Стари град, једину помоћ су јој пружали средњош-колци и студенти који су јој у пролазу доносили намирнице до стана.

Захваљујући Милошу Марковићу, координатору Волонтерског сервиса, за који је сазнала из Информатора, наша Старограђанка је успела да реши многе, мале, текуће, а за њу животне проблеме. Тако јој је волонтерка, студенткиња Бра-нислава Цинцаревић извадила докумен-та у Палати правде, за њену непокретну сестру. Организован јој је и одлазак у IV општински суд уз пратњу волонтера Ни-коле Тасића, а имала је и ту привилегију да први пут добије докумената без че-кања. Волонтери јој редовно достављају и неопходне лекове.

Како каже бака Ана, и поред тога често позове број Волонтерског серви-са 3300-509, добије разне савете или пак стручну помоћ од општинске службе правне помоћи.

Понекад је топла људска реч или спремност да вас неко саслуша важнија од свих брига које се надвију на људско биће. Наша саговорница одушевљена је несебичном помоћи и пожртвовањем младих људи, на челу са Милошем Мар-ковићем, за кога каже да стално показује спремност да помогне, онако људски „од срца“!

- Одазвао се баш на сваки мој позив и рекао је да могу да му се обратим за било коју врсту помоћи. Чим је први пут дошао да ме посети, одмах сам закључи-ла да је озбиљан, зрео момак племени-тог срца, са пуно топлине, и знала сам да су такви и остали староградски волонте-ри – наглашава бака Ана.

Она додаје да користи и услуге герон-тодомаћица, које пак могу да јој помогну само у одређеним терминима, а ту је и староградски мајстор за поправке које „олакшање“ значе.

- То је за нас старије велика помоћ, јер нам временом ослонци измичу са свих страна, да не би уследила самоћа, очајање, депресија и не дај боже, уми-рање ... - додаје бака Ана и истиче своју идеју водиљу - натпис са летка „Нисте

сами, због вас постоји Градска општина Стари град“.

- Желим вам срећне предстојеће новогодишње и божићне празнике, уз поруку да „Живот треба тражити на из-ворима знања и храмовима мудрости, а само љубав и лепота могу да спасу чове-чанство“ – поручује нам Старограђанка Ана Марковић, по струци филолог, која је некада радила као стручни преводи-лац у медицини, а многим ученицима је давала и допунске часове из енглеског.


СТАРОГРАДСКИ ВОЛОНТЕРИ

Волонтерски сервис Градске општине Стари град налази се у приземљу општинске згра-де, улаз из Нушићеве ули-це. Можете их контактирати лично, доласком у просторије сервиса, путем телефона на број 011/3300 509 или пу-тем електронске поште на: [email protected]

Ана Марковић и координатор Волонтерског сервиса Милош Марковић


град


ТЕМАПитали сте Контакт центар општине Стари град

ОПШТИНСКИ АРХИВСуграђани најчешће на увид траже пројектну документацију, грађевин-ске дозволе или уговоре о откупу станова

Један од Старограђанина који се јавио Контакт центру је господин Никола

Петровић, кога је интересовао рад и организација Архива Управе градске општине Стари град. Пошли смо тра-гом питања до колега у Писарници.

ПРОЦЕДУРА

Архивски депо општине Стари град датира од 1957, године када је фор-мирана наша општина. Иначе, архива функционише у оквиру Писарнице Одељења за општу управу, имовинско правне и стамбене послове Управе градске општине Стари град.

- Сви заинтересовани за увид у неки општински спис морају прво да подне-су захтев на писарници. Потом их пози-ва архивар, обично у року од 24 до 48 сати, и заказује термин када да дођу у просторије општине где странке могу имати увид у спис, или им се може из-дати препис или фотокопија траженог документа. Морам да нагласим да се увид врши искључиво у просторијама наше општине, никако ван њих - обја-шњава процедуру шеф Писарнице Ми-рјана Вукичевић.

Суграђани најчешће траже на увид пројектну документацију, грађевинске дозволе или уговоре о откупу станова.

- Сва пројектна документација и грађевинске дозволе до 1991. године распоређени су по називима улица на Старом граду, да би се од наведене го-дине распоређивала у зависности од године настанка, рока чувања и кла-сификационе ознаке – објашњава нам шефица Писарнице.

РОКОВИ

У зависности од категорије регис-траторског материјала предвиђени су различити рокови чувања, а након ис-тека, уз сагласност Историјског архива Београда врши се такозвано излучи-вање.

ЗНАЧАЈНА ИНСТИТУЦИЈА

Старограђанин Никола Петровић (1932) каже да за њега архив једне општине, каква је Стари град, представља значајну инсти-туцију за увид у историју развоја града, и да би требао да прес-тавља „мали архив“ Београда. - Имао сам пре пар година не баш позитивно искуство са вађењем планске документације која се односила на нашу зграду на Ду-навском кеју, у којем станујем. Решавали смо проблеме око ко-ришћења подрумских просторија. Морао сам да обиђем не само општински aрхив, него и Катастар да би добио плански доку-мент зграде. Овим питањем желео сам да добијемо информације о врсти услуге, раду и функционисању архивске службе наше општине – каже господин Петровић, пензионер, по професији машински конструктор, који је свој радни век провео у Војноте-хничком институту, и институтима „Винча“ и „Михајло Пупин“.

Шеф писарнице Мирјана Вукићевић у делу општинског архива

Архив: У зависности од категорије регистраторског материјала, различити рокови чувања

16 | СтАРи гРАД | MAJ/ЈУН 2012

млади

| СтАРи гРАД | ДЕЦЕМБАР 201316

Волонтерски сервис Стари град: Редовна акција добровољног давања крви

Волонтерски сервис општине Стари град у сарадњи са Ин-ститутом за трансфузију крви и општинском организа-

цијом Црвеног крста, 25. новембра организовао је редовну акцију добровољног давања крви, последњег понедељка у месецу, у великој сали општине Стари град.

Ова племенита акција почела је да се реализује пре више од годину дана, у септембру 2012. године, и увек има добар одзив запослених и заинтересованих грађана, тако да је до сада драгоцену течност, која живот значи, дало више од 100 добровољних давалаца.

Бојана Миловановић, која је до пре неколико месеци са ко-ординатором староградског Волонтерског сервиса Милошем Марковићем била организатор акције, сада је добровољни давалац крви. До сада је пет пута дала крв, а ово јој је први пут у општинској сали.

- Главни мотив ми је помоћ другим људима. Није тешко бити хуман – рекла нам је Бојана, која је дошла заједно са ко-легом из „Галета“ Драженом Живадиновићем, који је већ 10 пута добровољни давалац крви, а ово мује први пут да то ради у нашој општини.

- Крви је увек мало, а веома је потребна људима – истиче Дражен.Подсећамо да је слоган Светског дана давалаца крви -

“Сваки давалац крви је херој”. Осим тога што исказује пошто-вање и захвалност свима који свакодневно спасавају животе, порука је и подстицај суграђанима да постану добровољни и редовни даваоци крви. Акција се наставља сваког последњег понедељка у месецу. Постаните и ви херој!

Ђ.Ч.

НИЈЕ ТЕШКО БИТИ ХУМАН

30. ДЕЦЕМБАР 2013. ГОДИНЕ

Последња овогодишња акција добровољног да-вања крви заказана је за понедељак, 30. децем-бра. Волонтери Старог града позивају суграђа-не и људе добре воље да покажу хуманост на делу и прикључе се акцији која је заказана за последњи понедељак у 2013. години, од 10 – 15 часова, у свечаној сали општине Стари град, Ма-кедонска 42.

КОНТАКТ ЦЕНТАР - ВИШЕ ОД 20 ПОЗИВА ДНЕВНО

Отварањем Контакт центра општине Стари град пружена је могућност грађанима да поставе пи-тања или да пријаве проблеме, а заузврат да у кратком временском року добију одговор. На пози-ве на број 7852 – 999, СМС поруке на 063/7852 – 999 или имејл послат на адресу [email protected] одговара оператер. Од отварања центра, у периоду јул - новембар 2013. забеле-жено је преко 600 позива. Најчешћа су питања која се односе на комуналну и грађевинску про-блематику, нелегалну уличну продају, оронуле фасаде, непрописно паркирање... Свакодневно се прими више од двадесет позива. Свака трећа пријава упућена је путем имејла. У зависности о врсте питања и пријаве, она се упућују на решавање надлежном одељењу Управе. Ако пријава није у надлежности градске општине суграђани се информишу ком градском или републичком органу је потребно да се јаве.

Бојана Миловановић

Примера ради, предмети везани за зграде и земљишта који су предмет национализације и експропријације, грађевинске дозволе, предмети о ру-шењу бесправно подигнутих објеката и уговори о додели станова чувају се трајно.

Решења и записници грађевинске и комуналне инспекције, решења за остваривање радног односа чувају се десет година, док се конкурсна доку-ментација чува три године.

У архивском депоу који се налази у згради општине у Македонској 42 раде радници Управе, колегиница Милка Ђорђевић и колеге Душан Пушић и Славољуб Стајић.

Ј. Н.


ТЕМА

Највећа градска топлана греје 2.171.720 метра квадратна стамбеног простора – Стално праћење емисије загађујућих материја у ваздуху

Топлана „Дунав“ је пуштена у рад током грејне сезоне 1987/88. године. Упоре-

до са градњој највеће градске топлане на Дорћолу текли су и радови на топ-лификацији централног градског језгра. Топлана на природни гас, капацитета је 324,5 мегавата снага топлотне енергије) данас загрева 2.171.720 метра квадратна стамбеног простора и испоручује топлу воду Старом граду.

Заштита животне средине је један од приоритета пословне политике, Константним спровођењем „Програма гашења котларница и прикључења обје-ката на систем даљинског грејања“ ели-минишу се сви аспекти загађења, које топлотни извори неминовно генеришу, наглашавају у Београдским електрана-ма. До 2010. године угашено је више од 1.000 котларница, које су као енергент користиле мазут, дизел горива, као и угаљ, чиме је знатно смањена емисија штетних продуката сагоревања.

У дорћолском топлани «Дунав, у ап-рилу прошле године, пуштен је у рад систем за «Континуални мониторинг емисије загађујућих материја у ваздух». Увођењем најсавременијег система обезбеђена је стална контрола у емиси-ју штетних гасова, који су продукт саго-ревања гаса и мазута. Ова врста надзо-ра има еколошки и енергетски значај. Тако Старограђаникоји живе и раде у околини топлане имају увид у евенту-ална загађења, а надлежне институције потпуније и благовремене извештаје о емисији загађујућих материја.

Ј. Н.

Јавно комунално предузеће „Београдске топлане“

TОПЛАНА „ДУНАВ“ НА ДОРЋОЛУ

РЕКЛАМАЦИЈЕ: КО ПЛАТИ, ТАЈ СЕ ГРЕЈЕ!

У циљу боље комуникације уведен је Обједињени позивни центар, који корисницима омогућава да позивом на јединствени број телефона 011/2093-000 добију потребне информације: путем го-ворних порука обавештавају се о тренутним поремећајима у систему даљинског грејања, затим, прецизна упутства за пријаву рекламација, информације о надлежностима, процедурама, као и друге опште податке. Постојећи бројеви Диспечерског центра - Службе за пријем рекламација 2093-100 (цурење воде из инсталација) и 2093-011 (слаб квалитет грејања и остали поремећаји) су и даље у функцији и на услузи корисницима даљинског грејања. Уз рекламацију на квалитет грејања од корисника се тражи и идентификациони број са уплат-ница „Инфостана“. Тако се спречава пријем неоснованих позива, јер се дешавало да поједи-ни пријављују рекламације предајући лажне податке и непостојеће проблеме. Такође, увидом у идентификациони број проверава се ниво задужења корисника. Уколико се утврди да има неиз-мирена дуговања, неопходно је да се прво изврши уплата дуговања. Приоритетно се отклањају рекламације код корисника који пријављују цурење воде из инсталација.


репортажа

Суграђани уживали у бесплатном купању на затвореном базену по-пуларног „Галета“ и пожелели још оваквих акција

Поводом 40. рођендана СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“, не-

кадашњег „25. маја“, затворени олим-пијски базен отворио је, од 22. до 28. новембра, врата Старограђанима, омогућивши им бесплатну карту за пливање у стандардним терминима за грађанство.

Популарни „Гале“ частио је су-грађане поводом јубилеја, а они су заузврат уживали у пливању.

Посетили смо затворени базен у једном од поподневних термина у овом периоду. Био је испуњен број-ним купачима са којима смо разгова-рали о утисцима.

- Овде долазим годинама, да не кажем деценијама, нарочито у затво-рени базен. Пријавила сам се за бес-платно купање и надам се да ће бити још више термина. Одушевљена сам како је реновиран центар. Изгле-да феноменално, поготово велики базен, па мали базен, сауна... Волела бих да промотивних акција буде још,

СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“ обележиo 40 година спортског центра на Дорћолу

ГАЛЕ ЧАСТИО ЗА РОЂЕНДАН

ЈУБИЛЕЈ

СРПЦ «Милан Гале Мушкатировић» основан је као општинско јав-но предузеће Одлуком Скупштине општине Стари град, децембра 2005. године. Смештен на десној обали Дунава, испод Београдске тврђаве и Калемегдана, има најлепши положај од свих београд-ских спортских центара. Некадашњи “25 мај“ изграђен је 1973. го-дине. Данас носи име прослављеног спортисте, ватерполо голмана „Партизана“ и државне ватерполо репрезентације - Милана Гале-та Мушкатировића. Базенски комплекс у потпуности је обновљен 2010/11. средствима општине Стари град. Популарни „Гале“ да-нас је један од најмодернијих спортских и пливачких центара у земљи. Базенски комплекс нуди два затворена базена, олимпијски, по међународним стандардима за такмичења, мали базен, са плат-формом за обуку непливача и неколико сауна. Опремљен је најса-временијом опремом за пречишћавање воде која даје сигурност и безбедност купачима. Отворени базени, олимпијски, рекреативни и дечији, са елементима аква парка, током летње сезоне бележе и до 3,5 хиљаде посетилаца дневно. Разноврсни програми на услузи су корисницима током целе године, и у потпуности су приступачни и особама са инвалидитетом. Центар има одмаралишта за предш-колску и школску децу на Дивчибарама.

Анђелка Џелетовић Дејан Гутић


репортажа

АМБУЛАНТА ЗА ПРВУ ПОМОЋ

Одмах поред тушева затво-реног базена налази се мала амбуланта за прву помоћ. От-ворена је док раде базени и спортске сале. Лекарка Јована Мајсторовић, која ради са ко-легиницама из других смена, докторкама Ксенијом Радо-вановић и Виолетом Шошић, каже да људи, махом хронич-ни болесници, долазе по разне савете. - О исхрани, физичким актив-ностима, дијети... Лети, када је пуна сезона и велика посеће-ност, имамо и више интервен-ција. Три - четири пута имали смо са колегама из Хитне по-моћи озбиљније интервенције.

а то се све позитивно одражава на наше здравље – каже др Анђелка Џе-летовић, лекар.

И основац Дејан Гутић, ученик петог разреда, долази на базен сва-кодневно, радије него да слободно време проводи на другим местима у граду.

-Свиђа ми се пространост базена, његова дубина, где могу и да заро-ним. Савршено је, тако да ћу кад дође лето редовно долазити и на отворе-не базене – додаје Дејан.

Александар Станисављевић, елек-тротехничар аутоматике поседује го-дишњу карту и често је на „Галету“.

- Раније сам ишао на Бањицу, сада сам прешао овде. Лепше је новије, уређеније. Најважније је да је вода

чиста и да све функционише беспре-корно – истиче Александар.

Пензионер и још увек активни ко-лега, новинар Зоран Цвијић каже да је овде сваког радног дана и да му се веома допада.

- Кућни ред је добар и може лепо да се плива. Користим попуст за пензионере, а пријавићу се и за ак-цију бесплатног пливања. Долазим са Новог Београда иако имам ближе базене.

Уверили смо се да су наши су-грађани баш уживали у поклону, који им је поводом свог рођендана даривао „Гале“, данас један од нај-модернијих спортских и пливачких центара у земљи.


Александар Станисављевић Зоран Цвијић


пароброд

20

Васил Хаџиманов Трио отворио серију unplugged наступа

УМЕТНИЧКА СТРАНА МУЗИКЕНаступом Васила Хаџиманова 16.

новембра отворена је сезона креативних unplugged наступа по-знатих музичких састава, на којима ће се бендови представити у својим необичним издањима. Познати џез музичар, у оквиру свог бенда, Васил Хаџиманов Трио, ексклузивно је извео материјал са диска који је издат за Skopje Jazz festival record Label под називом El Raval (2011). Трио чине још и Пеђа Милутиновић на бубње-вима и Милан Николић, контрабас.

Партнери у пројекту Amstel unplugged, УК „Пароброд“ и компа-нија „Амстел“, удружили су се у реа-лизацији ове креативне идеје, како би свим љубитељима квалитетног звука пружили незабораван провод, али и доживљај нових могућности изражавања.

- Музички ствараоци из света популарне музике, у оквиру својих наступа, појавиће се као кустоси у свом сопственом стваралаштву, као водичи кроз могуће нове стра-не својих песама. Ово је прилика да публика ужива у авантури по не-испитаном аудио терену, као и да упозна друге светове који су до сад били скривени у домаћој музици какву смо до сад познавали - рекла је директорка УК „Пароброд“ Милена Рајковић.

УК „Пароброд“ је током проте-кле три године организовао чак четири потпуно различита музич-ка програма, класичну сцену, World Music, DasBoot jazz сцену и едицију Rock’n’Dorćoll, са преко 80 концерата.

Ј.З.

Amstel unplugged

Нови концепт unplugged концерата, који ће се у „Пароброду“ одржавати у континуитету све до маја 2014. године, посебан акценат ставља на уметничку страну музике и на њену експресију.

HORNSMAN COYOTE & SOULCRAFT 27.12. 2013. од 20.30

REBEL STAR 1.02.2014.

KRISTALI22.02.2014.

Више информација и резервације карата на: 011/ 41 42 163

пароброд


ДЕСИЛО СЕ, ПОНОВИЛО СЕПретпоследњег викенда у новем-

бру, када то више нико није оче-кивао, паралелно са већ устаљеним наступима Тонија Цетинског, Арсена Дедића и Елементала на три места у Београду, одиграо се „Загреб на службеном путу 4.0“.

Селектована купажа различитих садржаја алтернативног формата савремене хрватске поп културе десила се под насловом „Експрес Загреб“ који је требало да асоци-ра на златно доба новог таласа ’80, који је тада промовисан под геслом добро дошли/боље вас нашли, али и на истоимени београдски ресторан самопослуживања.

Млади, афирмисани дизајнер Ма-тија Чоп, представио се својеврсним showroom-om. Стампедо је конач-но наступио у идеалном клупском простору DasBoota и тиме употпу-нио мозаик индy састава попут Ло-лобриђиде или Џинкса који су се одавно етаблирали на престоничкој музичкој сцени.

Загреб Филм фестивал је након бројних загребачких, ревитализовао још један, овај пут нови београдски биоскоп, избором из овогодишњих „Коцкица“. Финале тродневне мани-фестације био је панел у копродук-цији са Пеперминтом по угледу на њихове Wеекенд медијине о хро-нологији и компаративности бео-градске и загребачке поп сцене, уз учешће аутентичног сведока Небој-ше Крстића еx Идола. На крају, госто-вао је ИТД театар са представом која никог није оставила равнодушним „Жртве земљописа“.

У агенди сличних догађаја који се дешавају у нашем граду, попут „Сплитског ђира“ или „Сарајево љу-бави моја“, Београд има снажну жељу за регионалном културном интерак-цијом. Пароброд - мини community центар, некад ледоломац институ-ционалне сарадње, данас је ремор-кер свега оног што није mainstream ziher. 2014. у петој години тог конти-нуираног квалитета, можда ће за-вредети и значајнију помоћ градских културних институција.

УК „Пароброд“

“Загреб на службеном путу 4.0“.

У „САМОЋИ ПАМУЧНИХ ПОЉА“ 14. и 21.12. у 20,30

Цена карте 300 динара

Више информација и резервације карата на 011/ 41 42 163


пароброд

22

МЕМОРИЈАЛ МИЛАН ГЛИГОРИЋ

“Urban slope style” - snowboard спуст низ Капетан Мишину улицу одржаће се 21. децембра по пети, традиционални пут са поднасловом “Меморијал Милан Глигорић Глига” powered by Doncafa.

Када би вас, поред Копаоника, Старе планине или Зла-тибора, питали које је највеће скијашко такмичење у Ср-бији, тешко да би претпоставили да је то традиционални snowboard спуст низ Капетан Мишину улицу.

Очекујемо вас на до сада најспектакуларнијем зимском спортском догађају, тамо где су наши стари одувек маштали да се спусте санкама када падне први снег, а где су људи из Freestyle спортова Србије, заједно са покојним, али не забо-рављеним Глигом Пастисом, пре пар година организовали такмичење најпознатијих европских, регионалних и домаћих бордера. Сам догађај трагао је потом за својим идентитетом, најбољом локацијом, од других дорћолских окомитих улица до Трга Републике, док се ове године пре свега захваљујући Милановим пријатељима Угљеши, Балши, Влади и Вулету враћа кући. Такмичење кроз награде промовише и тренутно један од најпознатијих светских брендова опреме, поникао баш на Дорћолу, борд и кајт даске „Rope“, као и нашу општину Стари град, кроз УК “Пароброд” као организационим партнером.

Субота, 21. децембар - ћошак Капетан Мишине и Стра-хињића бана, у Јовановој је старт, дођите! Очекује вас бога-ти забавни програм и зимска послужења. Видимо се!

УК „Пароброд“

Сноуборд такмичење у Капетан Мишиној

ВЕСТИ ИЗ ГАЛЕРИЈЕ „ХАОС“:НАГРАДA ЗА ЦРТЕЖ ФОНДАЦИЈЕ ВЛАДИМИР ВЕЛИЧКОВИЋ

Конкурс за Награду за цртеж отворен је од 2. до 10. децембра 2013. Млади ликовни ствараоци који се баве цртежом, до 40 година старости, подносе своје досијее на увид Комисији која прави ужи избор и потом одабира и награђује најбоље у календарској години. Прошлогодишњи лауреати награде представиће се од 17. децембра 2013. до 11. јануара 2014. године, својим самосталним пројектима и најрецентнијим радо-вима. Реч је о младим ствараоцима – Тијани Којић, Александру Јестро-вићу Јамесдину и Вуку Ћуку. Отварање изложбе заказано је за уторак, 17.децембар у 20 сати. Проглашење добитника награде за цртеж у 2013. години, биће обја-вљено на самом отварању изложбе. У име Савета Фондације коју чине академик Душан Оташевић, др Ирина Суботић, Мрђан Бајић и Борка Божовић, то ће учинити њен председник, академик Владимир Величко-вић.

Д.М.

пароброд


МАРСЕЉ ПРОВАНСА/ ВЕЗА БЕОГРАДВелико програмско финале реновира-

ног „Пароброда“ почело је 2. децем-бра отварањем мини недеље француске културе у Установи културе општине Стари град, посвећене Марсеју и Про-ванси, Европској престоници културе 2013.

Захваљујући сарадњи „Пароброда“ и Француског института у Београду, у ок-тобру, шесторо младих, ангажованих у култури и уметности, посетило је Марсеј и Провансу, поред Кошица у Словачкој, још једну овогодишњу ЕУ престоницу културе.

ДЕЦЕМБАР – ВЕЛИКО ФИНАЛЕО занимљивом и богатом програму,

званичним сусретима са организацио-ним одбором „Марсеј Прованса 2013“, утисцима и искуствима, направљена је до сада највећа Паробродова про-дукција, чијој смо премијери, докумен-тарног филма, „Марсељ Веза Београд“, присуствовали. Бројни посетиоци, међу којима и путници са ранијих путовања у ЕУ престонице културе у организацији наше општине и њене КЗМ, добили су на поклон публикацију.

Пратећу изложбу отворили су госпо-да Филип Лемоан, директор Француског института у Београду и Николас Келер, директор Аустријског културног форума и председавајући ЕУНИК-а у Београду. Скуп су почаствовали и шеф мисије ЕУ у Београду, његова екселенција Мајкл Девенпорт, директор Британског саве-та Тони О’Брајен и многи други, али за-нимљиво је да су, у односу на амбицију пројекта „Београд 2020“, наши културни посленици били су у мањини.

Током недеље посетиоци су могли да виде: пројекције филма “Three of us”, Brigitte Bauer, разговор са њом и друга два аутора, Бранком Недимовић (Ср-бија) и Marwa Adel (Egypt), такође и са Кристофом Лалои, директором фестива-ла Voies Off из Арла, презентацију проје-кта “Rester / Partir” (Остати / Отићи).

Напокон, морамо рећи да су УК „Пароброд“ и општина Стари град је-динствени, и у оквирима ширим од ло-калних, по пројекту увођења младих су-грађана у идеју ЕУ престоница културе. За 4 године, преко 100 људи посетило је 6 престоница са том титулом: Есен, Турку, Талин, Гимараеш, Кошице и напо-

кон Марсеј. Укупно 10 држава, односно 21 посећен град.

НАЈАМБИЦИОНИЈЕ ДО САДЗавршница пројекта је сарадња са

Француским институтом у Београду и студијском туром по Прованси и Мар-сеју. Уз несебичну помоћ Sixt Rent a car i Renault Србија прешло се 3500 км, са најамбициознијом агендом до сада.

Од самог доласка и Џајлс Питерсона у Dock des Suds, до Корбизијеа у Хан-гару J1 i Cite Radieuse. Од сопствених одраза у огледалу Vieux Port до меди-теранске модерне Panier kvarta старог дела града. Од катедрале de la Major do катедрале Notre dame de la Garde. Од бивше фабрике дувана La Friche la Belle de Mai до екс силоса Le Silo. Од MuCEMa до Ville Mediterranee и Frac Paca. Од Лонгшампа до палате Фаро. Од обале Vallon des Auffres до Тулона. Од буржо-аског, Сезановог Aix en Provence до ам-фитеатра Ван Гоговог Арла.

Актери путовања у медитеранско царство аниса и лаванде, средиште Оријента, Марсеј и Провансу били су Ана Григоровић, редитељка представе “50 удараца” у Атељу 212, Ивана Кон-стантиновић, новинарка Б92, Борис Јовановић, продуцент Filmstreeta и Спа-

соје Туфегџићем, музичар и директор фотографије, као и Милена Рајковић, ди-ректорка УК „Паробород“, те Златко Цр-ногорац, продуцент и менадџер проје-кта посета ЕУ престонице културе.

УК Пароброд

Сарадња „Пароброда“ и Француског института у Београду

МЕМОРИЈАЛ МИЛАН ГЛИГОРИЋ

УК "Пароброд" 2.12.2013: Милена Рајковић, Мајкл Девенпорт, Златко Црногорац и Филип Лемоан


КултураИзложба сликарско-графичке секције УЛУПУДУС-а

НАГРАЂЕНЕ ИКОНЕ

Трећа поставка годишње изложбе радова Сликарско-графичке секције УЛУПУДУС-а одржана је од 28. октобра

до 4. новембра у галерији Куће Ђуре Јакшића. Изложбу су отвориле Зорица Ђерманов, кустос и исто-

ричар уметности и Љиљана Илић-Радовановић, предсе-дница Сликарско-графичке секције УЛУПУДУС-а, и аутор једног од радова. Многобројној публици представљне су 21 иконa различитих формата и техника.

У оквиру обележавања 60 година УЛУПУДУС-а, овом приликом додељене су три равноправне награде и то: Сари Илић - за икону Св.Георгије, Љиљани Ривић - за моза-ике „Богородица са Христом I i II“ и Светозару Пајић Дијаку - за калиграфију „Химна Љубави“

Радове су изложили и Даница Теодоровић, Весна Кара-каш, Радојка Самарџија-„Тајна вечера“, Марина Каљевић – „Свети Илија“, Јелена Петковић Димић, Драгана Дели-башић, Илић Наташа, Маја Букумира , Ана Катарина Илић, Оливера Протић, Драган Станковић, Љиљана Илић Радова-новић, Јелена Витаз и Милица Јотић.

Право учешћа на конкурсу за ову манифестацију имало је 1700 чланова секције, а прве две поставке одржане су у Галерији Сингидуном и Срећној галерији СКЦ-а.


ПРОГРАМ ДЕЦЕМБАР 2013. 10.12. у 19 - Промоција романа „Труње“ Кшиштоф Варга (Плато, 2013.) 13. 12. у 19 - Концерт: „На крилима музике“ - вече српске и македонске вокалне и клавирске музике; Марија Гајић, сопран, Анита Накова, клавир14.12. у 20 - Концерт ФМУ: „Јавни час“ студената Студијског програма за гудачке инструменте 17.12. у 19 - Промоција романа „Аркадија“ Милета Продановић (Архипелаг, 2013.) 18.12. у 19 - Изложба дечјих радова ИДЕ - Дневни центар за децу која живе и раде на улици21. 12. у 20 - Концерт ФМУ: „Јавни час“ концерт „За Пуланка“ наступ студената из класе проф. Јелене Ђајић-Левајац. Композиције за клавир и соло песме композитора Ф.Планка. 23. 12. у 19 - Концерт класичне музике: Андрија Благојевић, кларинет и Марија Глуваков Меденица, клавир.25. 12. у 19 - Концерт ФМУ : „Јавни час“ студената Студијског програма за гудачке инструменте (виолинa) из класе проф. Гордане Матијевић - Недељковић Наступају: Лука Балаш, Ана Милосављевић, Настасја Војиновић, Душан Панајотовић, Јована Стошић. Клавирка сарадња:Ивана Павловић. Програм: Бах, Бетовен, Крајслер, Исај.

Дани цинцарске културе

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ СРБИЈЕ

Дани цинцарске културе и стваралаштва, уз пратећу из-ложбу фотографија и докумената „Цинцари с Тимока“, ау-

тора Драгана Благојевића, одржали су се од 30. новембра до 5. децембра у Кући Ђуре Јакшића.

Прве вечери приказане су репортаже о њиховом животу. Обележено је и 200 година од штампања прве граматике је-зика Армана, што је стари назив за Цинцаре. Манифестацију је организовало Српско - цинцарско друштво „Луњина“, уз подршку Омладинског савета Армана.

Цинцари потичу од романизованог становништва Балка-на које се вековима стапало са Грцима, Србима, Македонци-ма, Арбанасима, Бугарима или Румунима. Њихов центар био је град Москопоље, у данашњој источној Албанији, али су у 18. веку, због зулума, почели да се досељавају и у Србију, где се активно укључују у политички, културни и нарочито при-вредни живот.

Цинцар је био и Рига од Фере, песник, револуционар и грчки национални херој, као и бројни политичари, трговци.банкари или личности из света културе, које су битно утицале на друштвени живот окружења и Србије. Довољно је навести имена: Никола Пашић, Лаза Пачу, Јован Стерија Поповић, Бра-нислав Нушић, Ташко Начић, Тома и Филота Фила, или Мајка Тереза, Тоше Проески…

Д.М.


култураСпоменици исламске архитектуре у Београду

ОБНОВЉЕНО ШЕЈХ - МУСТАФИНО ТУРБЕ

Споменик исламске културе и архитектуре Шејх - Мустафино турбе, зидана гробница турског великодостојника с краја 18. века, доби-

ло је потпуно нов изглед. Реновирани споменик културе свечано je отворен 4. октобра, а

већ два пут је био мета вандала који су на њему исписивали увредљи-ве поруке. Турбе се налази на углу улица Браће Југовића и Вишњиће-ве, у културно - историјској целини „подручје око Доситејевог лицеја“. Средства за рестаурацију обезбедила је Турска агенција за сарадњу и координацију –ТИКА, израду пројекта санације, које је финансирало Министарство културе, урадио је Градски завод за заштиту спомени-ка културе. Општина Стари град иселила је и уклонила објекте који су били нелегално постављени у непосредној околини турбета. Поред спољашњег и унутрашњег дела турбета уређен је и околни простор, да би споменик био доступнији јавности. Иначе, турбе је објекат за-твореног типа, гробница у коју се не улази. После санације, садржај унутрашњости, која је по правилу јако скромна и сведена, може се ви-дети кроз прозоре споменика.

Д.М.

ДВА ТУРБЕТА У БЕОГРАДУ

Шејх-Мустафаино турбе, сазидано је 1783/4, уз данашњи Студентски трг, на коме се некада налазило турско гробље, које је измештено у 19. веку. Шејх-Муста-фино и Дамад Али-пашино турбе на Кале-мегдану су једине сачуване грађевине овог типа у Београду, а једно од најпознатијих у нашој земљи је Муратово турбе на Косо-ву пољу. Од бројних џамија и споменика исламске архитектуре, данас постоји не-колико: Бајракли џамија, Доситејев лицеј, Милошев и Доњоградски амам, Војна ку-хиња, Соколовића чесма, а зграде Кафана »?«, Манакова кућа и Конак кнегиње Љу-бице, убрајају се у ову врсту архитектуре, иако су их градили Срби.

Јубилеј Музеја града Београда

ОБЕЛЕЖИЛИ 110 ГОДИНА ПОСТОЈАЊАМузеј града Београда обележио је јубилеј 110 година од њего-

вог оснивања. Музеј је основала Београдска општина 15 . ок-тобра, давне, 1903. године, а он још нема сталну музејску поставку на једној адреси.

Поводом обележавања јубилеја у Конаку кнегиње Љубице одржано је предавање историчара и музејског саветника Мирја-не Мијајловић у оквиру „Трибине љубитеља историје Београда“. Она је присутне подсетила на важне и значајне догађаје из про-шлости Музеја. Од потиснутог и заборављеног датума оснивања, преко бројних пресељења до неостварених жеља за подизањем нове зграде. Музеј нема сталну музејску поставку на једној адреси. С тога је тешко сагледати и препознати јединствену слику Музеја града Београда, коју творе делови мозаика сачињених од њихових меморијалних, завичајних, археолошких и културно историјских изложбених простора са сталним музејским поставкама на адре-сама расутим широм главног града.


старограђаниРамбо Амадеус, уметник и социјални еколог

ИМАМ СРЕЋЕ ШТО САМ АЛТЕРНАТИВАТурбо фолк је данас постао мејнс-трим начин мишљења, а чињеница да се политичка елита задовољава том естетиком, говори о томе да смо доминантно постали турбо фолк средина

Када су новинари једног немачког ча-сописа питали Рамба Амадеуса када

ће се на Балкану појавити нова поли-тичка снага и струја која ће променити образац понашања, његов одговор је био да суштина није у томе и да треба сачекати тренутак када ће се станари у једној згради договорити око заједнич-ких интереса и тих договора се придр-жавати. У одговору Рамбо каже да када се у згради створи социјална свест и емпатија за другог онда је таква врста заједнице степеница више у урбаном животу.

У каквим сте односима са комшија-ма у вашој улици, Браће Барух?

- У савршеним. Имамо једну комши-ницу која је баш ангажована и воли да сређује двориште, сади и гаји цвеће. Недавно је у Солунској улици поста-вљено више жардињера хибискуса, захваљујући комшијама који се већ две године ангажују да се врати зеленило, јер је пре неколико година ишчупан др-воред у нашем крају.

Подржали сте акцију постављања нових садница у улицама испод Ду-шанове. Колико нам је зеленила још потребно?

- Ми који живимо близу Калемегда-на имамо среће јер нас тај велики парк доста хлади, а ту су Сава и Дунав. Међу-тим, зграде у самом језгру града, које нису потпуно беле, апсорбују велику количину топлоте коју ноћу емитују и онда град не може да се охлади. Мислим да је важно да се у улицама које су изло-жене сунцу пробију рупе у тротоару и да се сади дрвеће како би се количина загревања преко лета смањила.

Какво је ваше мишљење о пројек-тима општине Стари град у којима се она определила да сређује старе зграде и фасаде?

- Моје мишљење је да само тако може. Неколико зграда у мом комши-луку је сређено у програму „Заједно за вашу зграду“, али постоји низ мера које би Стари град могао да предузме како би се смањило емитовање топлоте из старих фасада.

Имате ли неке предлоге?- Ја предлажем да се сви зидови, који

су изложени сунцу, окрече у бело или да се ураде такозване „зелене фасаде“.

То је нова технологија где се постављају вертикалне, каскадне саксије у које би људи могли да саде пузавице, које су из-ванредне за фасаде окренуте југу. Зим-зелене пузавице су и добри топлотни изолатори.

Шта предлажете за зимске дане? Како се штеди енергија?

- Сви људи који живе у старим згра-дама имају стару дрвенарију. Не морају да се излажу трошковима и мењају је новом. Треба само да задихтују прозоре алуминијумским тракама и то ће им се кроз рачуне за струју исплатити за мање од једне сезоне. Ко се греје на струју такође треба и да између свог грејног тела и спољашњег зида стави комад лима који ће да рефлектује топлоту назад. Нема потребе да својом рођеном струјом грејете темеље зграде.

Да ли можете укратко да опишете време у којем данас живимо?

- Ми тренутно уживамо у последи-цама рата. Скупи рачуни рата пали су на генерацију која стасава и она ће то платити. Србија би била Шведска за три дана једино ако би јој сада са неба пало сто милијарди евра.

Како бисте дефинисали ваше анга-


старограђанижовање деведесетих? Многима је значило ваше мишљење...

- Политиком се не бавим, а моје не-кадашње ангажовање било је ствар еле-ментарне грађанске пристојности. Мени је то значило више јер ћу за двадесет година, када све ово прође, знати да сам имао један став, који јесте био мањин-ски, што не значи да није био исправан.

Творац сте синтагме „турбо фолк“. Где су његове границе данас?

- Турбо фолк је данас постао мејнстрим начин мишљења, а чињеница да се поли-тичка елита задовољава том естетиком, говори о томе да смо доминантно постали турбо фолк средина. Турбо фолк није само музика, то је друштвени феномен који се појављује као последица некритичке упо-требе нових технологија. Једнак је турбо фолк возити џип од пет хиљада кубика, вртети се по центру града и загађивати животну средину само зато да бисте се раз-метали својим богатством, као и користити медијску технологију и инфраструктуру да бисте емитовали кич садржаје. Тако се медији, који постоје због едукације и опште културе, практично користе да се заглупљује читава нација.

Де је у свему томе rock’n’roll?- Rock’n’roll је увек био на маргини.

Једино је имао ту срећу да је за време СФРЈ Централни комитет одлучио да је он „океј“ и онда је дозволио да се на радним акцијама свира. Сваки бенд је за време радних акција имао загарантова-них седамдесет свирки годишње, од ак-ције до акције. Онда му се догодило исто као и свим капиталистичким земљама – препуштен је тржишту и тако је почео да поприма кич елементе.

Ко је данас ваша публика?- Већина моје публике се одселила

у Западну Европу. Када одем негде да свирам вани, препознајем лица која су некада била на мојим концертима овде. Они живе у новим срединама које су саобразније њиховим навикама и њи-ховом образовању. Овде имам ту врсту среће да сам увек био алтернатива, нисам био мејнстрим и самим тим нисам никада био подложан промени трендо-ва и утицаја. Када радите нешто што је off, што је мимо неког мејнстрима пуке забаве, онда имате верну публику која је константна. Свирање је још увек моје за-довољство јер ми је важно да на концер-тима забавим и сам себе. Изаћи пред пуб-лику и блесавити се је органски део мене.

Да ли пратите музику и ко су по вама аутентични уметници?

- Како да не. Има неколико изврсних појава. Рецимо, Исидора Жебељан. Он је наш јако добар и квалитетан ком-позитор. Није она случајно постала призната у свету. Имамо и јако добар клавирски дуо који чине Соња Лончар и Андрија Павловић. Они имају изван-редну пијанистичку каријеру у Европи. Има и интересантног рока, који је, на-равно, маргиналан медијски, али то не значи да је мање значајан.

Шта пратите од свирки у граду?- У Београду се свира добар џез.

Рецимо, мени се допадају свирке у клубу „Чекаоница“ у Бигзу, док се мало

„испегланији“ џез свира у Бетон хали, где мало боље стојећи Београђани вечерају, тако да тамо не може да се свира агре-сивније да не би некоме запео залогај! Јако је живо на алтернативним местима и Београд тога не би требало да се стиди. У свему томе недостају медији који ће то да прате.

Да ли ће Рамбо икада бити зрео за пензију?

- Волео бих да имам пловећу школу на свом једрењаку где долазе групе сту-дената и плове са мном седам дана, где бих ја имао одређене курсеве из овог или оног... То је за мене романтична ста-рост.

Ј.З.

СТАРИ ГРАД – ХЕРЦЕГ НОВИ

Рамбо Амадеус рођен је пре педесет година у Котору, а де-тињство је провео у шест векова старом Херцег Новом. Иако је у годинама када се препоручује шетња, Рамбо више воли једрење. Оснивач је једриличарског клуба „Стари град“ и има план да више времена у будућности проводи на његовом „ду-гуљастом“ мору – Дунаву. Пола века свог живота описао је у песми „Е, мој Рамбо, остара се“, у којој говори шта је до сада урадио а шта није. У Херцег Новом проводи око сто дана го-дишње где у току лета одржи један концерт када се за то ство-ре услови, тј. када у град стигне критична маса из Београда. Рамбо Амадеус презире туризам, јер, како каже, када би на одмор понео све што му треба и плус још један једрењак, мо-рао би да буде Бил Гејтс да би све исфинансирао. Овако ужива у граду свог детињства са различитим људима са којима има заједничке теме а то су једрење и вода.

ДРВОРЕДИ У ЖАРДИЊЕРАМА У ЈОВАНОВОЈ И СОЛУНСКОЈ

На иницијативу Старограђа-на, Секретаријат за заштиту животне средине финансирао је допуну дрвореда у Улици Господар Јовановој, где је дуж тротоара постављено 30 мла-дица „hibiscus syriacus,” које се орезивањем могу обликовати као ниско дрво. Жардињере са садницама постављене су и Солунској улици, од Тадеу-ша Кошћушког до Браће Барух, као и на деоници од Вишњиће-ве до Кнегиње Љубице. Уви-дом у катастар подземних ин-сталација, констатовано је да на тротоарима нема простора за садњу класичног дрвореда. Пројекат и радове извело је ЈКП „Зеленило – Београд”.


БаШтинаКултурна добра на обалама Саве и Дунава

Музеј науке и технике учинио је први корак у стручној заштити спе-цифичног сегмента индустријске и научно техничке баштине - заштити историјских бродова

Решењима Музеја науке и технике, крајем 2005. и почетком 2006. годи-

не девет бродова са краја 19. и из прве половине 20. века добило је статус кул-турног добра. Због великих захвата на реконструкцији трупа и надградње краљевска речна јахта „Драгор“, касније „Крајина“, тих година још увек није ис-пуњавала услове да буде утврђена за културно добро техничке културе. Ипак, то није умањило њен несумљиви исто-ријски значај због чега је од стране Ис-торијског музеја Србије тај статус стекла 2007. Од ових десет историјских бродо-ва, шест се данас налази у Београду.

ДВА ПЛОВНА БРОДАУ водама општине Стари град, нај-

чешће се виђа путнички брод „Ковин“. Под заставом наше државе и под име-ном „Стапар“, овај парни путнички брод

плови од 1948. Изграђен је у једном од бродоградилишта у Будимпешти, најве-роватније пред крај 19. века. Гордана Ка-ровић стручњак за заштиту историјских бродова из Музеја науке и технике, за-бележила је да се назив „Ковин“ први пут помиње септембра 1955. када је утврђен његов капацитет на 120 путни-ка.

- Посаду су чинили бродовођа, брод-ски крмар, редар, морнар, стројар, ма-шински помоћник и кувар. Просечна брзина брода у узводној пловидби изно-сила је 10,5 км, а у низводној 16 км. Ова промена имена везана је за реконструк-цију у београдском Бродоградилишту „Тито“, када је парни замењен моторним погоном. Данас је „Ковин“ једини пут-нички брод предузећа Југословенско речно бродарство - ЈРБ из Београда.“

У водама Саве и Дунава готово сва-кодневно може да се види како ради брод „Каблар“. То је први оригинални потискивач пројектован и изграђен у нашој земљи 1961. Брод је у власништву предузећа „Иван Милутиновић-ПИМ“ из Београда.

НЕПРИЈАТЕЉСКИ „БОДРОГ“ На обали Дунава код Аде Хује, дели-

мично зарђао и даље стоји заборављен у муљу и песку брод „Сава“, речни мони-тор, оклопљени ратни брод, који сле-деће године пуни пуни 110 година. Он је једини преостали из групе монитора са којих је извршен први артиљеријски напад у Првом светском рату. У ноћи из-међу 28. и 29. јула 1914. са ових бродова су испаљене прве гранате на Београд и тим нападом јединица аустроугарске флотиле започео је Први, Велики рат.

„Бодрог“ је заробљен 1. новембра 1918. Да би у састав флоте Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ушао 1920. Тада мења име у „Сава“, које носи до 1963. када је избрисан са листе ефектив-них бродова. Данас служи као пловни пристан. Власништво је „Дунав група аг-регати“ из Новог Сада.

ВЕК „ЖУПЕ“Парни тегљач „Жупа“, који се усидрен

уз десну обалу Саве, између трамвајског и моста у Бранковој улици, прославио је 100-ти рођендан. Изграђен је 1913. у

СВЕДОЦИ ПРОШЛИХ ВРЕМЕНА

„Драгор“ (Крајина): некад и данас


БаШтинаСрбију је допловио 6. октобра 1915. и у саставу аустроугарске Дунавске флоти-ле бомбардовао Београд. У саставу наше трговачке флоте је од 1945. под именом „Жупа“. Власништво је предузећа „Иван Милутиновић-ПИМ“. На њему се прошле године одвијао део програма Миксер фестивала.

ПАРОБРОД „СРБИЈА“Парни тегљач „Србија“ поринут је

1917. под именом „Истер“. После Првог светског рата припао је флоти Краљеви-не СХС. После више од 50 година рада, услед дотрајалости и неекономичности (1971) стављен је ван саобраћаја. „Ср-бија“ је био један од последњих класич-них парних бродова на точак који је оба-вљао транспорт на Дунаву и пловним притокама. Налази се у близини фабри-ке хартије на Вишњици. Његови задњи парни котлови се користе за прављење паре потребне за чишћење и одмашћи-вање пловних објеката који превозе нафтне деривате. Власништво је преду-зећа „Југословенско речно бродарство“ из Београда.

БРОД СА ТРИ САЛОНА„Драгор“, луксузна дворска јахта ди-

настије Карађорђевић, упловила је у савско пристаниште 24. октобра 1928. Укупне површине од око 700 м2, са три

Зграда на Теразијама 34 припадала je Алекси Крсмановићу, једном од нај-

богатијих и најугледнијих трговаца Бе-ограда. Пред крај Првог светског рата, у тек ослобођеном Београду, у њу је привремено смештен краљевски двор зато што је Стари двор био оштећен у бомбардовањима током рата. Првог децембра 1918. у њој је проглашено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Више од тридесет година по окончању Другог светског рата у њој се налазила служба протокола Секре-таријата за иностране послове СФРЈ, па је одатле и потекло име „Протокол“ под којим је познатија Београђанима. Иначе, Алексa Крсмановић je познат по томе што је целокупну имовину завештао држави. Барокно здање „Крсмановића куће“ на Теразијама једно је најбољих остварења архитекте Јована Илкића.

Ј.З.

Времеплов:

салона, два апартмана, 18 двокреветних кабина, палубом за шетњу, поштанским и другим уређајима, уведена је у флот-ну листу Краљевске морнарице указом краља Александра од 23. новембра 1928.

Крај Другог светског рата дочекао је у лошем стању, да би поново био ос-пособљен за пловидбу 1948. са именом

„Крајина“. Коришћен је за потребе Јоси-па Броза Тита све до његове смрти 1980. Реконструисан је у последњој деценији 20. века, а изгорео у пожару 3. јануара 2007. током снимања филма на „Лепом плавом Дунаву“. Власништво је преду-зећа „Маг Интертејд“ из Београда и нала-зи се уз десну обалу Саве, између Газеле и железничког моста.

Ј.З.

„Жупа“

СВЕ ЗНАМЕНИТОСТИ „КРСМАНОВИЋА КУЋЕ“


СТАРИ гРАд

Кораџијски посао одувек је био цењен међу добрим домаћицама,

па и данас посао почиње сат после поноћи и ради се цео дан. Када су нам супермаркети постали конкуренција, почели смо да производимо и резан-це, флекице, коре за лазање и розен торте, кадаиф, млинце, једноставно да се сналазимо - каже Коста Јордановски, наследник заната који је његов прадеда основао 1925. године.

Прва кораџијска радња Јорданов-ских налазила се на углу Цетињске и Деспота Стефана, на месту данашњег „Орла“. Основао је прадеда Филип по доласку из Грчке где је „печалбарио“ и испекао занат. Посао је 1948. наследио Коста, родом из Маврова, македонског места надалеко чувеног по одличним кораџијама. Радњу је пре шест деце-нија преселио у Господар Јованову 29, у дворишну зграду у којој су живели и на смену радили дан и ноћ.

Читава породица и данас је укљу-чена у посао и на тај начин наставила је да негује вековну традицију. Косту је касније наследио син Симон, који је због обима посла запослио још једног кораџију – мајстора Афета, пореклом из гостиварског албанског села, који је већ три деценије придружени члан породи-це Јордановски.

Коста тврди да су ручно израђене коре далеко квалитетније од оних које се данас купују у продавницама.

- Не користимо нове технологије, тесто месимо у машини с којом је почео прадеда. Тајна добрих кора је у квали-тетном брашну и добром мајстору. За опстанак радње захваљујемо мајстору Афету, јер његова техника је оно што нас разликује од других. Постоји још једна тајна, то је температура платна које греје и суши развијене коре. Добар мајстор тачно зна када ће их скинути са платна - открива Коста.

Мајстор Симон, Костин отац, који је у пензији и на заласку каријере, прича у чему је мудрост овог заната.

- Коре морају да добро упијају, јер је онда и пита сочнија. Поента је да тесто одстоји и да се препозна време када почети са развијањем. Такође, брашно мора бити доброг квалитета, обавез-но типа 400. У нашу радњу никада није ушао џак брашна типа 500. Данас многи

ДОРЋОЛСКЕ КОРЕ НА МАКЕДОНСКИ НАЧИН

СТАРИ ЗАНАТИ: Фамилија Јордановски - Кораџије у Јовановој 29

произвођачи кора користе „грубље“ брашно јер је много јефтиније, али онда коре нису квалитетне - објашњава Симон Јордановски.

У радњи у Господар Јовановој 29 у понуди су и резанци, на којима се не штеди. Мајстор Симон открива да за

резанце важи правило да „на килограм брашна иде десет јаја“. На исти начин се праве и добре коре за лазање. Мајстор гарантује да њихови резанци и коре могу да трпе високу температуру, а да не изгубе боју и квалитет.

Ј.З.

Мајстор Афет

Коста Јордановски наставља породични занат


хроникахроникаУдружење жена оболелих од рака дојке „Будимо заједно“

Девет жена које су прошле кроз рак дојке или је неко од њихових

најближих био суочен са овом болешћу, одлучиле су да, половином 2010. годи-не, оснују Удружење „Будимо заједно“.

- Почеле смо са циљем да пружимо све видове подршке и помоћи оболе-лим женама, кроз едукацију, искустве-но - емотивну и психолошку подршку. Дружење, разговори, упознавање са оболелим женама које су опаку болест оставиле иза себе даје наду и снагу же-нама, које су тек сазнале дијагнозу и на почетку су лечења, да се лакше суоче са емотивним и егзистенцијалним пробле-мима, страхом и предрасудама. Удру-жење тренутно броји 50 регистрованих чланица, али има и доста жена које нас подржавају и прате, поготову наша ор-ганизована предавања - каже Јасмина Лукић, председница Удружења.

У Удружењу жене оболеле од рака дојке добијају искуствено - емотивну и психолошку подршку, размењују инфор-мације и сазнања о болести, усвајање позитивних ставова кроз разговоре, предавања и радионице. Информише-мо чланице о њиховим правима, као и сарадњи са стручњацима у циљу едука-ције о болести, превенцији и лечењу.

Реализацијом многобројних проје-ката и манифестација Удружење је у последње три године скренуло пажњу јавности и успешно приближило про-блематику и помогло бројним женама оболелих од рака дојке.

- Током октобра имали смо више акција. Издвајам предавања стручња-ка, др Ане Јовићевић, епидемиолога ИОРС-а и др Љиљане Лазић, координа-тора Националне канцеларије за скри-

БОЛЕСТ НИЈЕ БАУК

нинг рака, о важности превентивних и редовних прегледа, као и одзиву жена на мамографију. Такође, и сјајну мани-фестацију подршке свим женама које се боре са болешћу “50 розе балона – 50 лепих жеља оболелима од рака дојке”. Прикључили су нам се и рукометаши “Партизана”, али и познате јавне лично-сти из културе и уметности.

Одзив познатих је увек био добар, али сматрам да треба да буде већи, јер су многе познате и популарне личности и саме прошле кроз болест, имају неког блиског или познају неког ко је прошао или се лечи од рака дојке. Болест није баук, а подршка коју популарне лично-

сти пружају је додатни стимуланс же-нама да закажу превентивни преглед, чиме показују да воде рачуна о свом здрављу - истиче госпођа Лукић.

Општина Стари град омогућила је Удружењу бесплатно коришћење прос-тора у МЗ „Скадарлија“, у Цетињској 32, два пута недељно по три сата. У Удру-жењу сматрају да је за даљи активан рад потребно више термина јер се чланство повећава па им је за рад потребан стал-ни простор. Племенити борци који по-мажу женама оболелим од рака дојке надају да ће ускоро постићи договор за добијање на коришћење адекватног простора, трајног решења за рад Удру-жења.

Ј.Н.

СТАРОГРАЂАНКЕ, ЈАВИТЕ СЕ!

У Дому здравља „Стари град“ од децембра 2012. године ради се скрининг на рак дојке. Сестра Славка из патронажне служ-бе позива на мамографски преглед жене рођене 1946. и 1963. године, али суграђанке могу и саме да се јаве на телефоне 3215 -647 и 3215- 648. Битно је да са собом понесу старе налазе, да нису радиле преглед уназад две године, да су у наведеној старосној групи и да живе на Старом граду.


СТАРИ гРАд

Одељење за комуналне послове и ко-муналну инспекцију општине Стари

град, подсећа и апелује на суграђане и Скупштине/савете зграда, власни-ке и кориснике трговинских и угости-тељских објеката, банака, здравствених и просветних установа и друге, да су у случају снежних падавима према Одлу-ци о комуналном реду обавезни да чисте снег и уклањају лед.

Комунална инспекција ће током снежних дана интензивно контролиса-ти извршавање наведених обавеза и предузимати мере за које је овлашћена. За непоступање по Одлуци предвиђено је изрицање мандатних казни на лицу места коју наплаћује комунални инспек-тор или комунални полицајац у износу од 20 хиљада динара за правно лице и предузетника, а казна од 5 хиљада дина-ра предвиђена је за физичко лице.

Подсећамо да је Одлуком, такође, прописано да је власник, корисник згра-де, дужан да уклања леденице са крова и других спољних делова зграда ради спречавања опасности по људе и мате-ријална добара. Уколико леденице није могуће уклонити са зграда, потребно је благовремено поставити знаке упозо-рења, као и одговарајуће запреке ради обилажења, а потом треба позвати на-длежну ватрогасну службу на телефон-ски број 193.

Дежурни телефон Одељење за кому-налне послове и комуналну инспекцију је 322-71-04, од 8 до 15.30 часова. Грађа-ни могу да се јаве и на телефон дежурне Градске комуналне инспекције 3227 - 000 и Комуналне полиције 0800-110-011 (00-24 сата).

Ј.Н.

Рифат Куленовић: „Индустријско наслеђе Београда“

ЗАЈЕДНО СЕ БРИНЕМО О ЧИШЋЕЊУ СНЕГА И ЛЕДА Обавеза свих у случају снежних падавина

ИНДУСТРИЈСКА СО

Одељење за комуналне послове и комуналну инспекцију оба-вештава суграђане и председнике скупштина/савета зграда да ће, сходно метеоролошким условима, бити благовремено оба-вештени о подели индустријске соли у месним заједницама „Скадарлија“ (Цетињска 32), „Гундулићев венац“ (Гундулићев венац 41), „Дорћол“ (Дубровачка 6) и месној заједници „Варош капија“ (Маршала Бирјузова 58), као и у дворишту општинске зграде у Македонској 42.


градГрад Београд

Влада Србије, 18. новембра 2013. године донела је одлуку о кон-

ституисању привременог већа. Овај привремени орган у Граду Београ-ду чине Синиша Мали, на предлог СНС-а који је уједно и председник овог градског органа, Никола Нико-дијевић, на предлог СПС-а, Андреја Младеновић, кога је предложио ДСС, Татјана Пашић на предлог ДС-а и Небојша Човић, кога је предложио СНС.

Привремено Веће, према Закону о локалној самоуправи, обављаће текуће и неодложне послове у Граду Београду. Tакође, бавиће се анали-зом рада јавних предузећа и на ос-нову тога ће расправљати и о стату-су и судбини директора предузећа. Привремени градски орган функ-ционисаће до следећих локалних избора.

Д.М.

ВЛАДА ИЗАБРАЛА ПРИВРЕМЕНО ВЕЋЕ

Београђане од 4. децембра превози 200 но-вих аутобуса „Соларис“ распоређених на 29 линија. Нова возила јавног градског превоза директно утичу на побољшање поузданости и квалитета градског превоза, саопштило је Градско саобраћајно предузеће „Београд“. Почетком године набављена су и 32 возила „Икарбуса“, тако да се може рећи да трећи-на аутобуса ГСП „Београд“, који превозе путнике, испуњава највише стандарде веза-не за поузданост и удобност, као и највише еколошке стандарде. Набавка 232 нова ау-тобуса представља једну од најзначајнијих модернизација возног парка ЈКП ГСП „Бео-град“.- Пошто су аутобуси опремљени са девет ка-мера (две спољашње и седам у путничком простору), то ће утицати на смањење броја напада на возаче и уопште на смањење броја конфликтних ситуација у возилу - на-ведено је у саопштењу ГСП „Београд“.

Д.М.

ИСПЛАТА НОВЧАНЕ ПОМОЋИ ПЕНЗИОНЕРИМА

Последња седница Скупштине града Београда, на предлог Драгана Ђиласа, тада градоначелника у техничком мандату, усвојила је две важне одлуке за живот Београђана. Једна од њих је одлука о финансијској помоћи пензионерима, на основу које најстарији суграђани са најмањим примањима добијају помоћ од града од по пет хиљада динара квартално. Друга одлука која је усвојенау обла-сти je финансијске подршке породици са децом, на основу које ће, треће, четврто и свако наредно дете у породици имати право на бесплатан боравак у вртићу.

Д.М.

ГСП „БЕОГРАД“: НАЈЗНАЧАЈНИЈА МОДЕРНИЗАЦИЈА ВОЗНОГ ПАРКА

Ове године набављена 232 аутобуса


СПОРТСпелеолошки одсек Београда (СОБ) на Старом граду

ТАЈНЕ ЛАЗАРЕВЕ ПЕЋИНЕСпелеолошки одсек Београда (СОБ),

са седиштем у Улици Змаја од Ноћаја 9, члан је надлежног гранског нацио-налног савеза за спелеологију у Србији - Спортски савез спелеолога Србије (СССС) и Савеза спортова Старог града. Најстарији је активни спелеолошки клуб у нашој земљи и један од најста-ријих спортских клубова на Старом граду. Званично је почео је радом 9. де-цембра 1960. и до сада је био заслужан за многе спелеолошке резултате којим Србија може да се похвали.

Спелеолози СОБ-а су, од 1 до 8. сеп-тембра , учествовали на међународној експедицији у Лазаревој пећини (Лаза-рев кањон, село Злот, код Бора) у источ-ној Србији, заједно са пољском спелео-ронилачком групом GNЈ (Grupa Nurków Jaskinowych), Клубом екстремних спор-това „Rock&Ice“ из Бора, спелеолошким клубом „Брадан“ из Бора и спелеолози-ма групе „САИС“ из Зајечара.

Чланови експедиције постигли су ве-лики резултат у овој области, тако што су спелео - ронилачким техникама спојили оближње врело Лазареве реке са самом Лазаревом пећином.

- Први пут је физички потврђено оно што се претпостављало, да објекат Лаза-рева пећина има два улаза, суви и од сад, подводни, кроз оближње Врело. Дока-зали смо да су Врело и Лазарева пећина у директној вези преко новооткривеног потопљеног сифонског канала. Акција спајања изведена је тако што је један ро-нилац заронио у Врелу, а други је кре-нуо из језера у самој Пећини. Рониоци су се срели под водом и тиме спојили

ова два спелеолошка објекта - појаснио нам је Урош Акшамовић из СОБ-а.

Лазарева пећина, после ове експе-диције, има скоро 12,5 km, што је чини најдужом у Србији. Требало би још ис-таћи да на овој међународној спелео-лошкој експедицији, сифонски канал који је пређен, укупне је дужине 600 m, што је такође најдуже у Србији до сада и представља нови рекорд. Ова пећина има још пуно потенцијала за оствари-вање нових резултата и рекорда, а за нове, суве и потопљене канале који че-кају да се освоје, СОБ свакако намерава да пружи допринос.

Поред Министарства омлaдине и спорта, Града Београда, Спортског са-

веза Србије и надлежног гранског са-веза, већ дуги низ година и општина Стари град пружа свесрдну подршку и помоћ СОБ-у, обзиром да је за пости-зање врхунских резултата у овом спор-ту потребна веома скупа, специфична и потпуно безбедна опрема, уз дуготрајну и темељну обуку.

Ако је неко заинтересован да се бави овим спортом, откривањем предела где људска нога још није крочила и да се дружи са природом, може да се јави ста-роградским ентузијастима и спортисти-ма, и пре свега прође темељну обуку, на: 063/ 350 823 или имејлом: [email protected]

Д.М.


Одељење за буџет, привреду и друштвене делатности 3225-515, 3220-721/лок. 264Одељење за општу управу, имовинско-правне и стамбене послове 3226-906, 3220-807, 3220-721/лок. 262Одељење за грађевинске послове 3222-209, 3220-721/лок.260Одељење за комуналне послове и комуналну инспекцију 3227-104, 3220-721/лок.380 Комунална инспекција 3225-512, 3220-721/лок.279 Одељење за грађевинску инспекцију 3222-719, 3220-721/лок.273 Грађевински инспектори 3220-721, локали 269 и 291 Пријава бесправне градње дежурни телефон 24 сата 3222-719 Одсек за послове Већа и

председника општине 3227-859, 3220-721/лок.331Одсек за скупштинске послове

3227-859, 3220-721/лок. 284Одсек за пружање правне помоћи

3223-152, 3220-721/ лок. 245Служба за финансијске и заједничке

послове: 3222-828, 3220-721/ лок. 235Јавно правобранилаштво: 3225-573

ЈП „Пословни простор Стари град“

[email protected] 3248-893 и 3220-910, факс 3374-102

Канцеларија за младе „Стари град“ Македонска 42, IV спрат, соба 75,

3300-657, [email protected] www.kzmstarigrad.org.rs

Установа културе „Пароброд“

Капетан Мишина 6а,2639-639, www.ukparobrod.rs

ЈП СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“

Тадеуша Кошћушка 63, 218-22-42, www.srcmgm.rs

Кућа Ђуре ЈакшићаСкадарска 34, телефон 011 3230 302

Градски судија за прекршаје Македонска 42, IV спрат, 3300-655Центар Министарства одбране Стари град, Македонска бр.42/V, спрат, соба 85а, тел: 3300-675 и 322-4747

КОРИСНИ ТЕЛЕФОНИУправа јавних прихода града Београда Стари град: порез на имовину правних лица: 3300-542, порез на имовину физичких лица: 3300-688Пријава предузећа - комуналне таксе и грађевинско земљиште 3300-693 Полицијска станица Стари град

Мајке Јевросиме 33, 3239 -732:Дом здравља Стари град, Симина 27

Волонтерски сервис ГО Стари град, Македонска 42, 011/[email protected]

ИНФО ЦЕНТАРрадним данима од 08:00 до 15:00

3215-600 / 3215-700факс: 3215-601 / 3215-701Друштво за бригу о старим лицима, Добрачина 11, 2629-662

ДВД Стари град, Ђорђа Јовановића 11,2623 -476Пријатељи деце-Дечји савез општине, Хиландарска 7а, 3223-377, 063-222-141Савез спортова Старог града, Македонска 42, 063-437-539Друштво за помоћ особама ометеним у развоју, Студентски трг 18, 2629-787 Црвени крст Стари град, Студентски трг 18, 2628-882Савез за церебралну парализу, Панчићева 16, 2184-533 Биро за нађене ствари 3300-672, 3220-721 /лок. 372Беоком - Служба за комуникацију и координацију односа са грађанимa 0800/110011 и 30-90-007

Матичари – Секретаријат за управу Града Београда 3220-721/лок. 276

Удружење пензионера Стари градКраља Перта 54, 3242-112

Градска општина Стари градМакедонска 42, Београдтелефон: 011/3220-721

www.starigrad.org.rse-mail: [email protected]

ПИБ: 102689765матични број: 07027125

рачун буџета општине: 840-146640-06

Председник Градске општине

Дејан Ковачевић[email protected]@starigrad.org.rs

3225-791 и 3226-476

Заменик председника Градске општине

Дејан Стефановић[email protected]

3221-114 и 3227-016

Заменик секретара Скупштине Градске општине

Мило Ковачевић [email protected]

3221-114, 3227-016

Начелник Управe Градске oпштине

Славко Перовић[email protected]

3221-114 и 3227-016

Заменик начелника Управе Градске општине

Божидар Вулић [email protected]

3222-626, 3222-627

Секретар Скупштине Градске општине

Зоран Ђорђевић[email protected]

3221-114, 3227-016ЧЛАНОВИ ВЕЋА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:

Марко Бастаћ ([email protected]), Андреј Белингар ([email protected]),Ђорђе Лазаревић ([email protected]),

Лазар Лешњак ([email protected]), Коста Андрић ([email protected]), Петар Бојовић ([email protected])

и Андреја Миливојевић ([email protected]) телефони:3222-626 и 3220-721/лок. 212

ПОМОЋНИЦИ ПРЕДСЕДНИКА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:Душан Раичковић, помоћник председника за област социјалне заштите и спорта

телефон: 3220-720, 3300-552 ([email protected])Ђорђе Спасић, помоћник председника за област омладинске политике и екологије

телефон: 3220-720, 3300-586 ([email protected])Момчило Чулић, помоћник председника за област економског развоја

телефон: 3220-720, 3300-641 ([email protected])

вама на услузи

ТРЕНИРАЈ ЗА ДОРЋОЛСпортско друштво “Дорћол” позива све младе са Старог

града да се активно укључе у рад и почну да тренирају у породици спортских клубова које обједињује истоимено спортско друштво.

ТРЕНИРАЈ У РАГБИ КЛУБУ „ДОРЋОЛ“

Тренинзи се одржавају на терену ФК „Дорћол“Упис у току. Више информација на телефон 063/86-68-458

ТРЕНИРАЈ У РУКОМЕТНОМ КЛУБУ „ДОРЋОЛ“

Тренинзи се одржавају у ОШ „Дринка Павловић“ и у СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“. Упис у току. Више информација на телефон 063/310-760

ТРЕНИРАЈ У ФУДБАЛСКОМ КЛУБУ „ДОРЋОЛ“

Тренинзи се одржавају на терену ФК „Дорћол“.Упис у току. Више информација на телефон 069/40-21-011

СпОрт


Documents

Gradska opstina Stari grad