Grafički adapter - Seminarski

SadržajUVOD.....................................................................................................................................................3

1995-2000.............................................................................................................................................4

S3 ViRGE........................................................................................................................................4

ATI Rage 3D i Rage II......................................................................................................................6

3dfx Voodoo1................................................................................................................................7

nVidia NV3.....................................................................................................................................7

ATI Rage Pro..................................................................................................................................8

3dfx Rush.......................................................................................................................................9

S3 Savage 3D..................................................................................................................................9

Matrox G100/G200......................................................................................................................10

Matrox G220/G250......................................................................................................................11

Intel i740 i GMA...........................................................................................................................12

3dfx Voodoo2..............................................................................................................................12

3dfx Voodoo Banshee..................................................................................................................13

nVidia NV4...................................................................................................................................13

ATI Rage 128................................................................................................................................14

ATI Rage Fury MAXX....................................................................................................................15

ATI Mobility.................................................................................................................................16

S3 Savage 4..................................................................................................................................16

S3 Savage 2000............................................................................................................................17

nVidia NV5...................................................................................................................................18

PowerVR Series 2.........................................................................................................................19

3dfx Voodoo3..............................................................................................................................20

nVidia GeForce 256 (NV10)..........................................................................................................21

Matrox G400/G450......................................................................................................................22

2000 - 2009..........................................................................................................................................23

3dfx VSA-100 Series.....................................................................................................................23

nVidia GeForce 2 (NV11, NV15, NV16)........................................................................................24

ATI Radeon R100.........................................................................................................................25

PowerVR Series 3 (Kyro)..............................................................................................................26

nVidia GeForce 3 (NV20)..............................................................................................................28

ATI Radeon R200.........................................................................................................................29

1

nVidia GeForce 4..........................................................................................................................30

Matrox Parhelia...........................................................................................................................31

ATI Radeon R300.........................................................................................................................32

nVidia GeForce FX Series.............................................................................................................33

ATI Radeon R420.........................................................................................................................34

nVidia GeForce 6 Series...............................................................................................................36

Matrox G550................................................................................................................................37

ATI Radeon R520.........................................................................................................................37


ATI Radeon R600.........................................................................................................................40



ATI Radeon R700.........................................................................................................................44

nVidia GeForce 200 Series...........................................................................................................46

Zaključak..............................................................................................................................................48

2

UVOD

Grafički adapter ili video kartica predstavlja uređaj koji se nalazi u kućištu računara bilo u vidu posebne kartice ili u vidu integrisanog čipa na matičnoj ploči. Glavni zadatak je da elektonski signal iz računara pretvori u video signal koji se kasnije prikazuje na monitoru.

Prva video kartica za IBM PC platformu, pojavila se zajedno sa prvim IBM PC računarom 1981. godine i razvijena je u potpunosti od strane IBM-a. Ova kartica je nosila naziv MDA odnosno Monochrome Display Adapter, mogla je da radi jedino u tekstualnom modu i pri tome da prikazuje 80 stupaca i 25 redova (80x25) na ekranu računara. Na raspolaganju je imala 4KB memorije i mogla je da manipuliše sa samo jednom bojom.

Nakon IBM-ovog MDA standarda pojavila se nekolicina naslednika kao što su CGA, HGC, PGA, EGA, MCGA... Svi ovi novi standardi su omogućili prikazivanje slike u većim rezolucijama i u više od 1 boje, ali standard koji je postao opšte prihvaćen je VGA koji je mogao da prikaže sliku rezolucije 640x480 koristeći šesnaesto-bojnu paletu. Dve godine (1989.) nakon pojavljivanja VGA standarda pojavljuje se SVGA (Super VGA) koji je praktično predstavljao poboljšanu verziju njegovog prethodnika pošto je mogao da prikaže sliku u rezolucijama većim od 640x480 i pri tome da koristi 32-bitnu paletu boja.

3

http://en.wikipedia.org/wiki/Super_Video_Graphics_Array

http://www.ibm.com/us/en/

Do sredine 1990-ih industrija grafičkih kartica je bila u zatišju. Osnovni vid konekcije sa računarom je bio spori ISA slot i njegova nadograđena verzija VLB. Prava revolucija na tržištu grafičkih kartica nastaje pojavom prvih 2D/3D adaptera za široko korisničko tržište 1995-te godine. Kompanije kao što su ATI, Cirrus Logic, Matrox, nVidia, Creative Labs i S3 na tržište su izbacile nekolicinu grafičkih kartica koje su mogle da prikažu sliku rezolucije 1024x768 piksela i pri tome da koriste 8-bitnu paletu boja, a takođe su imale na raspolaganju tada "ogromnih" 2MB video memorije. Zajedno sa pojavom ovih novijih grafičkih kartica zastareli ISA i VLB slotovi nestaju, a kao novi vid konekcije sa računarom uvodi se PCI i AGP.

Sada ćemo se osvrnuti na period od te famozne 1995-te, pa do današnjice. Bez GPU-a odnosno Graphics Processing Unit-a, svet 3D igara kakve danas imamo bi bio nezamisliv. Bez njega (GPU) probijanje kroz džungle u Crysis-u ili borba protiv zombija u visokim rezolucijma i sa maksimalnim vizuelnim detaljima ne bi bila moguća. Da bi 3D gaming kakav danas znamo bio moguć, potreban je specijalan čip dizajniran za paralelno procesiranje podataka, koji je sposoban da pogura igre kakve viđamo danas, jer sam procesor (CPU) nažalost nije sposoban da to odradi. Proizvođači

4

http://en.wikipedia.org/wiki/Central_processing_unit

http://www.s3graphics.com/en/index.aspx

http://www.nvidia.com/page/home.html

http://www.matrox.com/en/

http://ati.amd.com/

grafičkih kartica će vremenom sve više rasterećivati CPU tako što će obezbediti obradu fizike na samoj grafičkoj kartici, kao i video encoding/decoding i još mnogo drugih stvari za koje je ranije bio zadužen CPU.

Grafičke kartice su napredovale u ogromnoj meri, a mi ćemo se pozabaviti nekim najupečatljivijim primercima u toku tog razvoja.

1995-2000

S3 ViRGE

Prvenac na polju 3D grafičkih kartica je bio S3, 1995. god. odlučili su da prvi kroče na neispitanu teritoriju sa njihovom ViRGE serijom. Zahvaljujući prašini koju je podigla virtuelna realnost početkom 1990-ih, S3 je odlučio da svoju prvu seriju 3D adaptera nazove ViRGE što je u stvari bila skraćenica za "Virtual Reality Graphics Engine", ovo je ujedno i bio prvi GPU namenjen širokim korisničkim masama (mainstream). U poređenju sa današnjim karticama ViRGE bi izgledao smešno, ali u trenutku pojavljivanja predstavljao je pravu revoluciju. Imao je 64-bitnu magistralu, do 4MB memorije i brzine jezgra i memorije od tada vrtoglavih 66MHz. Takođe mu je bila omogućena podrška za Bilinear i Trilinear texture filtering, MIP mapping, alpha blending, video texturing mapping i Z-buffering.

Ironično, većina tih opcija koje su bile omogućene upravo su sasekle ViRGE u korenu, pošto su performanse bile zastrašujuće loše u slučaju korišćenja gore navedenih opcija. U mnogim slučajevima je bilo moguće postići bolje performanse korišćenjem procesora (CPU) za obradu grafike, pa je tako ViRGE neslavno dobio nadimak prvog 3D decelerator-a (usporivača).

Model: ViRGEDate Released: 1995Interface: PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.35 micronCore Clockspeed: 66MHzMemory Bus: 64-bit

5

Model: ViRGE VXDate Released: 1995Interface: PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.5 micronCore Clockspeed: 50MHzMemory Bus: 64-bit

Model: ViRGE GXDate Released: 1997Interface: PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.35 micronCore Clockspeed: 66MHzMemory Bus: 64-bit

Model: ViRGE DXDate Released: 1997Interface: PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.35 micronCore Clockspeed: 66MHzMemory Bus: 64-bit

Model: ViRGE GX2Date Released: 1998Interface: PCI/AGPShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.35 micronCore Clockspeed: 66MHzMemory Bus: 64-bit

6

ATI Rage 3D i Rage II

Dosta pre pojave Redeon serije kartica, koja je postala praktično sinonim za ATI, kanadski proizvođač grafičkih čipova bio je poznat po svojoj Rage (3D) seriji kartica. Originalni Rage 3D koji je bio predstavljen 1995. god. i nije imao mnogo da ponudi, koristio je spori EDO ram uparen sa sporom 32-bitnom magistralom i maksimalnom količinom memorije od samo 2MB.

Godinu dana kasnije, ATI predstavlja Rage II, iako su unapređenja na papiru izgledala sitno performanse su značajno unapređene. Nova kartica zamenila je spori EDO ram, sa SDRAM-om, maksimalna količina memorije skočila je na 8MB, magistrala je proširena na 64-bita, a takođe je i samo jezgro (Core) kartice ubrzano sa originalnih 40MHz na 60MHz. Pored unapređenja kod 3D performansi ova kartica je prva imala mogućnost hardverske reprodukcije DVD filmova.

Model: Rage IIDate Released: 1995Interface: PCIShader Model: N/ADirectX: 5Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 25-60MHzMemory Clockspeed: 66-83MHzMemory Bus: 64- bit

3dfx Voodoo1

3dfx-ov prvenac Voodoo1 ugledao je svetlost dana 1996. god. i odmah se pozicionirao na vrhu 3D grafičkih rešenja iako je bio samo add-in (dodatna) kartica. Dok su drugi proizvođači na jednoj kartici implementirali i 2D i 3D, Voodoo1 je bio skoncentrisan samo na 3D i nije bio sposoban da prikaže 2D sliku. Ovo je značilo da je korisnik bio primoran da u računaru ima 2D karticu za svakodnevni rad koja je bila povezana sa Voodoo1 premosnim VGA kablom. Samo kad bi korisnik pokrenuo neku 3D aplikaciju Voodoo1 bi se "budio iz sna" i pokazao svoj pun potencijal.

Zamisliti ovakav koncept danas je praktično nemoguće, ali tada je Voodoo1 toliko bio superiorniji od konkurencije da su se korisnici odlučivali za 3dfx-ovo rešenje iako je bilo puno nepraktičnije.

7

Model: Voodoo1Date Released: 1996Interface: PCIShader Model: N/ADirectX: 3Manufacturing Process: 0.5 micronCore Clockspeed: 50MHzMemory Clockspeed: 50MHzMemory Bus: 64-bitTransistors: 1 million

nVidia NV3

Prvi GPU od strane nVidia-e usmeren ka "perfomance" segmentu je bio NV3 odnosno Riva 128. Ovaj čip je bio dizajniran da bude kompatibilan sa Microsoft DirecX 5 API-em. Čip je imao 3.5 miliona tranzistora i jedan pixel pipeline.

Napredna za svoje vreme, Riva 128 bila je opremljena sa 4MB memorije, jezgrom brzine 100MHz, teoretskom propusnom moći od 1.6GB/s, RAMDAC-om na 206MHz i pri tome je bila AGP 2x kompatibilna. Pored toga bila je 2D/3D kartica, dok je 3dfx-ov Voodoo još uvek zahtevao posebnu 2D karticu, izdatak koji nije baš uživao simpatije kod svih igrača. Ali loš kvalitet slike i činjenica da je dobar deo 3D igara bio pisan za 3dfx-ov Glide API nije išao na ruku nVidia-inom prvencu.

Model: Riva 128Date Released: 1997Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 5Manufacturing Process: 0.35 micronCore Clockspeed: 100MHzMemory Clockspeed: 100MHz Memory Bus: 128-bitTransistors: 3.5 million

ATI Rage Pro

Sledeći predstavnik Rage serije pojavio se 1997. ATI je naglasio da su imali usku saradnju sa Intelom i Microsoftom prilikom razvoja nove kartice, što je dovelo do pojave prve kartice koja je podržavala AGP2X (133MHz) mod. Ovo je omogućilo kartici propusnu moć od 500MB/s, odnosno dvostruko više nego što je bilo moguće ostvariti sa AGP 1x standardom.

Sve je bilo unapređeno u odnosu na prethodnika, pa je tako Rage Pro imao integrisan "floating-point set-up engine" koji je mogao da obradi do 1.2 miliona trouglova u sekundi, takođe je

8

poboljšana hardverska reprodukcija DVD materijala, a maksimalna rezolucija je povećana na 1600x1200.

Model: Rage ProDate Released: 1997Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.35 micronCore Clockspeed: 75MHzMemory Clockspeed: 100MHzMemory Bus: 64-bit

3dfx Rush

Koliko god je Voodoo1 bio dobar u svoje vreme, 3dfx je uočio da nisu svi bili raspoloženi da investiraju u dve grafičke kartice (2D i 3D). Te bi rešili ovaj problem 3dfx 1997. god. na tržište izbacuje Voodoo Rush. Voodoo Rush je ustvari bio Voodoo1 sa dodatim 2D mogućnostima. Igrači više nisu morali da plaćaju dve posebne grafičke kartice, ali uštedu novca platili su performansama. Zbog deljenja bandwith-a između 2D i 3D čipa performanse su padale i do 20%. I ovako lošu situaciju pogoršala je činjenica da je Rush imao očajne performanse u 2D-u i pri tome je patio sa stabilnošću rada.

Model: Voodoo RushDate Released: 1997Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 3Manufacturing Process: 0.5 micronCore Clockspeed: 50MHzMemory Clockspeed: 50MHzMemory Bus: 64-bitTransistors: 1 million

S3 Savage 3D

9

Nekoliko godina posle i ne tako slavnog ViRGE-a, S3 na tržište izbacuje Savage 3D. Ovo je bio prvi GPU napravljen u 0.25 mikronskom procesu izrade, a takođe je bio prvi koji je imao mogućnost kompresije tekstura. Osobine koje bi još trebalo izdvojiti kod ovog čipa su single-cycle trilinear-filtering, AGP 2X podrška, i do 125 million pixel/s fill rate.

Iako je ovo bila u potpunosti nova kartica imala je jednu stvar istu kao i ViRGE, bila je osuđena na propast. Hardverska strana kartice je bila približna tadašnjoj konkurenciji, ali drajveri su bili daleko od konkurentskih. Tek posle nekog vremena kad je već Savage 3D postao bužetska kartica, drajverska podrška je počela da postaje bolja. Drugi problem je bio nizak kvalitet izrade što je limitiralo brzine jezgra i memorije kartice. Nakon samo godinu dana provedenog na tržištu, Savage 3D je neslavno završio svoju karijeru.

Model: Savage 3DDate Released: 1998Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 100MHzMemory Clockspeed: 120MHzMemory Bus: 64-bit

Model: Savage 3D SuperchargedDate Released: 1998Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 120MHzMemory Clockspeed: 120MHzMemory Bus: 64-bit

Matrox G100/G200

Kanadski Matrox je prvi put na tržište grafičkih kartica izašao još davne 1978. godine, ali je postao veliki igrač tek tokom 1990-ih. G100 je bio samo Matrox-ov pokusni kunić i vrlo brzo je zamenjen sa G200 čip-setom. Ovo su bile prve Matrox kartice namenjene igračkom tržištu.

Pored odličnih 2D performansi G200 je pružao i 3D akceleraciju kroz nekoliko modela video kartica, najznačajnije od tih kartica su bile Millennium i Mystique. Svi čipovi bazirani na G200 arhitekturi izrađivani su u 0.35 mikronskom procesu, nominalni takt im je bio 85MHz i koristili su 64-

10

bitnu magistralu. Pored toga, G200 kartice su imale hardversku reprodukciju DVD i MPEG1/2 materijala, TV izlaz i raspolagale su sa 16MB memorije.

Na igračkom polju, G200 je nudio pristojne 3D performanse, možda nešto sporije od konkurencije, ali ovo je nadoknađivao superioran kvalitet slike koji je krasio G200 čip. Nažalost, slabe performanse u OpenGL-u i relativno loša drajverska podrška nikad nije dozvolila da G200 pokaže svoj pun potencijal.

Model: Millennium G200Date Released: 1998Interface: PCI/AGPShader Model: N/ADirectX: 6 Manufacturing Process: 0.35 micronCore Clockspeed: 85MHzMemory Clockspeed: 112MHzMemory Bus: 64-bit

Model: Mystique G200Date Released: 1998Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 6 Manufacturing Process: 0.35 micronCore Clockspeed: 85MHzMemory Clockspeed: 112MHzMemory Bus: 64-bit

Matrox G220/G250

Matrox je podigao brzinu Mystique-ovog RAMDAC-a sa 200MHz na 220MHz i izbacio G220 čip, ovo je bila jedina razlika između G200 i G220. Dok je za G250 proizvodni proces smanjen na 0.25 mikrona. Ovaj čip je zahvaljujući smanjenju proizvodnog procesa mogao da izvlači nešto veći radni takt i da operiše na nižim teperaturama nego njegov prethodnik. Ove kartice su bile dostupne samo OEM proizvođačima.

11

Model: G250Date Released: 1998Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 6 Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 85MHzMemory Clockspeed: 112MHzMemory Bus: 64-bit

Intel i740 i GMA

Do sada su verovatno već svi upoznati sa Intelovom GMA serijom integrisanih grafičkih rešenja, ali da li ste znali da je Intel na tržište izbacio i diskretnu grafičku karticu? Intel je 1998. god. imao plan da se umeša na tržište 3D grafičkih adaptera, njihov prvenac bio je i740. Još jedan razlog zašto je Intel izbacio ovaj model na tržište je promocija njihovog novog AGP interfejsa koji su sami razvili. Svi su bili ubeđeni da će Intel uz pomoć svojih finansijskih mogućnosti i tehničke moći bez problema uleteti u borbu sa nVidia-om i ATI-em.

Suprotno svim očekivanjima, slaba prodaja i prosečan proizvod doveo je do toga da je Intel napustio tržište grafičkih kartica 18 meseci nakon ulaska na isto, što je ujedno značilo da naslednici i740 čipa, i752 i i754 nikad nisu ugledali svetlost dana. Originalni i740 dizajn je aktuelan i danas pošto čini osnovu Intelovog integrisanog GMA grafičkog adaptera.

Model: i740Date Released: 1998Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6 Manufacturing Process: ?Core Clockspeed: 55MHzMemory Clockspeed: 100MHzMemory Bus: 64-bitTransistors: 3.5 million

3dfx Voodoo2

Kao originalni Voodoo, Voodoo2 je takođe zahtevao posebnu 2D karticu da bi bio moguć svakodnevni rad, samo ovoga puta kvalitet slike je bio drastično unapređen pogotovo u višim rezolucijama (1024x768) gde je Voodoo1 imao značajne probleme. Za razliku od prethodnika, Voodoo2 je imao i treći čip dodat na PCB tako da je sad bilo dva TexelFX čipa i jedan PixelFX čip. Ovo

12

je novoj kartici omogućilo multitexturing, što je rezultiralo u čak četiri puta bržim performansama kod igara koje su podržavale ovu tehniku.

Model: Voodoo2Date Released: 1998Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 3Manufacturing Process: 0.35 micronCore Clockspeed: 90MHzMemory Clockspeed: 90MHzMemory Bus: 64-bitTransistors: 4 million

3dfx Voodoo Banshee

Voodoo Banshee je bio 3dfx-ov dokaz javnosti da mogu da napreve "single-chip" grafičku karticu sposobnu da prikazuje i 2D i 3D sliku. Sa većim taktovima od Voodoo2, 128-bitna verzija Banshee-a je trebala da bude najbrža i najfleksibilnija kartica na tržištu. Ovo je predstavljalo problem za 3dfx koji se plašio da bi Banshee mogao da utiče na prodaju Voodoo2 koji je bio predstavljen samo nekoliko nedelja ranije. Da bi sprečili da do toga dođe, 3dfx je na Banshee ugradio samo jednu teksturnu jedinicu i time joj uskratio mogućnost multitexturing-a.

Model: Voodoo BansheeDate Released: 1998Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.35 micronCore Clockspeed: 100MHzMemory Clockspeed: 100MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 4 million

nVidia NV4

nVidia je modifikovala postojeću arhitekturu i 1998. god. na tržište izbacila Rivu TNT baziranu na NV4 čipu. Ako se osvrnemo na specifikaciju NV4 nije bio veliko unapređenje u odnosu na NV3. Maksimalna količina memorije je udvostručena i sad je iznosila 16MB, imala je radni takt neznatno brži od njenog prethodnika odnosno 110MHz, dok je sa druge strane jezgro bilo usporeno, pa je sad radilo na 90MHz. Glavna stvar koja je izdvajala NV4 od svog prethodnika je uvođenje drugog pixel pipeline-a, trilinearno filtriranje i mogućnost prikazivanje slike u 32-bitnoj paleti boja.

13

Koliko god je NV4 bio dobar, nVidia se opet našla iza 3dfx-a i njegovog Glide API-a. Da stvar po nVidia-u bude gora, korisnici Voodoo2 kartice mogli su da je upare sa još jednom Voodoo2 karticom putem SLI konekcije i time praktično dobiju duplo veće performanse. Plus, 3dfx je bio mnogo poznatiji brend u to vreme, pa je prodaja kartica sa nVidia brendom u startu bila otežana.

Model: Riva TNTDate Released: 1998Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.35 micronCore Clockspeed: 90MHzMemory Clockspeed: 110MHz Memory Bus: 128-bitTransistors: 7 million

ATI Rage 128

Kako i samo ime sugeriše, Rage 128 predstavljen 1998. god. koristio je 128-bitnu magistralu iako su jeftiniji modeli i dalje zadržali 64-bitni dizajn. Sve mogućnosti Rage čipa su ostale implementirane, a dodate su i neke nove kao što je IDCT (Inverse Discrete Cosine Transform) koji je dodatno poboljšavao DVD reprodukciju.

Ovo je bila prva ATI kartica sposobna za dual-texturing, obrađujući dva piksela u jednom taktu. ATI je kod ove kartice implementirao novu tehniku "keširanja" što je pomoglo u 3D renderovanju. Rage 128 je bio opremljen sa još nekolicinom novih tehnologija kao što su Alpha blending, texture lighting, hidden surface removal, bump mapping, i mnoge druge.

ATI je kasnije izbacio i Rage 128 Pro, koji je u osnovi bio samo ubrzana verzija osnovne kartice, sa poboljšanim filtriranjem tekstura i video decoding-u i encoding-u zahvaljuljući Rage Theatar čipu koji je bio ugrađen na karticu. Pored ove kartice pojavila se i verzija sa nešto nižim kolkovima sa AIW imenom, ovo je bila prva kartica iz ATI-jeve All-in-Wonder serije koja je dolazila sa ugrađenim TV tjunerom.

14

Model: Rage 128Date Released: 1998Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 90-103MHzMemory Clockspeed: 90-103MHzMemory Bus: 128 -bitTransistors: 8 million

Model: Rage 128 ProDate Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 125MHzMemory Clockspeed: 143MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 8 million

Model: All-in-Wonder 128Date Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 90MHzMemory Clockspeed: 90MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 8 million

ATI Rage Fury MAXX

Samo dva meseca nakon Rage 128 Pro, na tržištu se pojavljuje novi igrač u vidu ATI Rage Fury MAXX kartice, ova kartica je imala dva GPU-a. Konceptom slična 3dfx-ovoj SLI tehnologiji, MAXX je ipak bila naprednija jer je prvenstveno bila urađena kao "single card" rešenje, ali je imala i efikasniji pristup u renderovanju scene.

OpenGL i Direct3D su bili u potpunosti podržani na Fury MAXX-u, a 64MB memorije koje je bilo ugrađeno na kartici je bilo previše čak i kad bi se memorija podelila između čipova. Nažalost ova kartica je bila hendikepirana nedostatkom hardverske T&L jedinice (Transform & Lighting) što je postajao veliki problem kako je vreme odmicalo.

15

Model: Rage Fury MAXXDate Released: 1999Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 7Manufacturing Process: 0.125 micronCore Clockspeed: 125MHzMemory Clockspeed: 143MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 8 million (x2)

ATI Mobility

ATI se nije samo posvetio desktop platformi, oni su takođe bili igrači i na mobilnom tržištu. Skoro svaki desktop Rage čip je imao svog mobilnog blizanca. Prvi od tih mobilnih čipova je bio Rage LT baziran na Rage II čipu koji je bio predstavljen 1996. Ovaj trend je bio nastavljen sve do kraja 1999. kada je ATI predstavio Rage Mobility M4 koji je bio urađen na arhitekturi Rage 128 Pro kartice. Naziv Mobility živi i danas, a trenutno najjači predstavnik ove serije je Mobility Radeon HD 4870.

Model: Rage Mobility M4Date Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 105MHzMemory Clockspeed: 105MHzMemory Bus: 128-bit

S3 Savage 4

Pošto originalni Savage 3D nije bio lošeg dizajna samo mu je bilo potrebno "peglanje", S3 je nastavio razvoj ovog čipseta i nakon nekoliko modifikacija na svet je stupio Savage 4. Ova kartica je bila opremljena AGP 2X i 4X podrškom kao i single-pass multi-texturingom. Da su dizajneri ove kartice mislili unapred potvrđuje i DVI podrška čime bi bila omogućena konekcija sa nadolazećim LCD monitorima.

Loša tradicija sa drajverima nastavljena je i kod ovog modela, pa su tako performanse uvek bile iza konkurencije. Za razliku od prethodnika, ova kartica je bila usmerena na sredinu tržišta i trebala je da ponudi pristojne 2D/3D performanse za relativno nisku cenu.

16

Model: Savage 4Date Released: 1999Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 110MHzMemory Clockspeed: 125MHzMemory Bus: 64-bit

Model: Savage 4 ProDate Released: 1999Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 125MHzMemory Clockspeed: 125MHzMemory Bus: 64- bit

Model: Savage 4 ExtremeDate Released: 1999Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 166MHzMemory Clockspeed: 166MHzMemory Bus: 64-bit

S3 Savage 2000

Na kraju 1999., S3 je još jednom pokušao da se ugura na konkurentno tržište 3D grafičkih adaptera. Nailazeći na ozbiljnu konkurenciju od strane Matrox-a, ATI-a, nVidie-a i 3dfx-a, S3 je otkupio kompaniju Diamond Multimedia. Stapanje ove dve kompanije dalo nam je Savage 2000.

Savage 2000 je bio izrađen u 0.18 mikrona, imao je 12 miliona tranzistora i na papiru je predstavljao vrlo ozbiljnog igrača. Imao je hardverski (T&L), single-pass quad texture blending, 500 million pixel/s fill rate, 128-bitnu magistralu, overklokabilnu mamoriju... Sve ovo je upućivalo da će Savege 2000 da pruži jaku borbu na polju 3D grafike. Ali stara priča se ponovila, pa su tako loši drajveri ponovo suzdržali S3-ev čip da pokaže svoj pun potencijal.

17

Model: Savage 2000Date Released: 1999Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 7Manufacturing Process: 0.18 micronCore Clockspeed: 120MHzMemory Clockspeed: 120MHzMemory Bus: 128-bit

nVidia NV5

Za svoju petu generaciju grafičkih kartica, nVidia je uzela svoju NV4 arhitekturu i prebacila je na manji prozvodni proces (0.25 mikrona). Ovo je omogućilo nVidia-i da poveća brzinu jezgra za skoro 70% u odnosu na prethodnu generaciju. Maksimalna količina memorije je ponovo udvostručena i sad je iznosila 32MB, AGP 4X podrška je takođe ubačena u NV5.

nVidia je ovog puta napala sva tri tržišna segmenta: osnovni, srednji i visoki (entry-level, mid-range, high-end) sa TNT2 karticama baziranim na NV5 čipu. Svi predstavnici TNT2 serije su bili DirectX6 kompatibilni. Za najniži segment tržišta nVidia je smanjila širinu magistrale sa 128-bita na 64-bita. Čak i ovakva kartica je bila brža od starijih TNT kartica baziranih na NV4 čipu što ih je činilo popularnim pošto su se za mali novac dobijale solidne performanse.

Model: Riva TNT2 VantaDate Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 100MHzMemory Clockspeed: 125MHz Memory Bus: 64-bitTransistors: 15 million

18

Model: Riva TNT2Date Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 125MHzMemory Clockspeed: 150MHz Memory Bus: 128-bitTransistors: 15 million

Model: Riva TNT2 ProDate Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.22 micronCore Clockspeed: 143MHzMemory Clockspeed: 166MHz Memory Bus: 128-bitTransistors: 15 million

Model: Riva TNT2 UltraDate Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 150MHzMemory Clockspeed: 183MHz Memory Bus: 128-bitTransistors: 15 million

PowerVR Series 2

Sa nekih godinu ipo zakašnjenja (1999.) na tržištu se pojavljuje Neon 250 koji je imao radni takt od 125MHz i bio je uparen sa 32MB brzog SDRAM-a. Neon 250 je mogao da obradi do 4 miliona poligona u sekundi, takođe je imao advanced texturing (Bilinear, trilinear, anisotropic i bump mapping), D3D i OpenGL blend modes i nekolicinu drugih mogućnosti.

Ali ono što je stvarno izdvajalo Neon 250 je njegov specifičan (u to vreme) pristup obradi 3D-a. Svaka scena bi se delila u nekoliko grupa koje bi bile obrađene zasebno. Skrivene površine ne bi

19

bile obrađivane zarad uštede Z-bugger memorije i memorijskog protoka, a samim tim je bila i potrebna manja snaga grafičkog čipa.

Ova odlična kartica je mogla da ima još veći uspeh na tržištu da je PowerVR uspeo na vreme da je isporuči. Ali odlaganje kartice je koštalo PowerVR, jer nije uspeo da bude u koraku sa konkurencijom, pa su konkurenti već imali odgovor na Neon 250 kad je izašao.

Model: Neon 250Date Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 125MHzMemory Clockspeed: 125MHzMemory Bus: 128-bit

3dfx Voodoo3

Voodoo3 je nosio kodno ime "Avanger" (osvetnik) i obuhvatio je sve što je 3dfx imao da ponudi do tad. Kao i Banshee, Avanger je imao jedan čip zadužen za 2D i 3D, ali je takođe imao i podršku za multitexturing. Ostale novine koje su krasile Voodoo3 su bile 128-bit GDI accelerator, dual 32-bit pipeline, RAMDAC na 300MHz - 350MHz, podrška za do 16MB memorije i mogućnost prikazivanja slike u 2046x1536 piksela.

Postojalo je nekoliko verzija Voodoo3 kartice, kako u PCI tako i AGP formi. Veći broj modela je značio i veće performanse. Kao poseban dodatak dosadašnjoj ponudi bio je Voodoo3 3500 TV. Ova kartica je imala integrisan TV tjuner i bila je sposobna za real-time snimanje u MPEG-2 formatu.

Model: Voodoo3 1000Date Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 125MHzMemory Clockspeed: 125MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 8.2 million

20

Model: Voodoo3 2000Date Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 143MHzMemory Clockspeed: 143MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 8.2 million

Model: Voodoo3 3000Date Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 166MHzMemory Clockspeed: 166MHzMemory Bus: 128- bitTransistors: 8.2 million

Model: Voodoo3 3500 TVDate Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 183MHzMemory Clockspeed: 183MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 8.2 million

nVidia GeForce 256 (NV10)

Danas sve nVidia kartice nose GeForce nomenklaturu, naziv koji se pojavio deceniju ranije u vidu NV10 čipa. GeForce 256 arhitektura se pojavila 1999. godine i pružila značajan napredak u odnosu na svog prethodnika; performanse su bile skoro udvostručene u nekim slučajevima. Ovo je omogućilo nVidia-i da oduzme brzinski tron od 3dfx-a u velikom stilu.

21

GeForce 256 je imao quad-pixel rendering pipeline koji je mogao da izgura 480M/texel-a, što je bilo oko 100-166M više od bilo koje druge kartice na tržištu. Kartica je takođe bila opremljena hardverskim T&L i imala je novu mogućnost, koja je nosila ime Cube Environment Mapping, koja je omogućila prikazivanje refleksija u realnom vremenu.

Treba naglasiti da je nVidia-ina odluka da nema sopstvene proizvodne pogone u ovim trenucima pokazala pravi benefit. Proizvođači čipova su otkupljivali prava od nVidia-e , što je značilo direktan profit nebitno da li bi se proizvedeni čipovi posle prodali.

Model: GeForce 256Date Released: 1999Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 7Manufacturing Process: 0.22 micronCore Clockspeed: 120MHzMemory Clockspeed: 166MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 23 million

Matrox G400/G450

U Matrox-ovoj liniji proizvoda G400 je nastavio tamo gde je G200 stao uz neka nužna unapređenja. Jedino što je ostalo nepromenjeno je proizvodni proces koji je ostao u 0.25 mikrona, sve ostalo je bilo ili veće ili bolje. Korišćena je 128-bitna magistrala, dodat je još jedan pixel pipeline i teksturna jedinica, dok su brzine jezgra povećane na 125MHz. Rezultat ovoga je bilo povećanje texture i pixel fill rate-a sa 85MP/s i MT/S na 250MP/s i MT/s.

G400 je takođe uveo novinu na tržište pod nazivom DualHead. Ovo je omogućilo korisniku da proširi svoj desktop na dva monitora, što danas ne predstavlja ništa posebno, ali je tada predstavljalo veliku stvar i jedino je Matrox imao da ponudi tako nešto.

Prateći dosadašni sistem, Matrox 2000. godine predstavlja G450 koji je predstavljao G400 čip izrađen u 0.18 mikronskom procesu sa integrisanim RAMDAC-om unutar samog čipa. Matrox se takođe odlučio da prepolovi magistralu sa originalnih 128-bita na 64-bita u nadi da će prelazak na DDR memoriju nadoknaditi smanjenju propusnu moć. Njihove nade nisu ostvarene i kao rezultat G400 se pokazao kao mnogo bolje rešenje za igračko tržište.

22

Model: G400Date Released: 1999Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6 Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 125MHzMemory Clockspeed: 166MHzMemory Bus: 128-bit

Model: G450Date Released: 1999/2000Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6 Manufacturing Process: 0.18 micronCore Clockspeed: 125MHzMemory Clockspeed: 166MHzMemory Bus: 64-bit

2000 - 2009

3dfx VSA-100 Series

Ovo je bio period kad se 3dfx-ova slava približavala kraju. Konkurencija je sustigla i prestigla Voodoo seriju, a nVidia-in GeForce 256 je stekao veliku slavu zahvaljujući svojoj "munjevitoj" brzini. Marta 2000. god, 3dfx je kupio GigaPixel Corp. za 186 miliona dolara, ovaj potez se kasnije pokazao fatalnim. Nedugo posle spajanja ove dve kompanije, 3dfx na tržište izbacuje svoje prve VSA (Voodoo Scalable Architecture) video kartice (Voodoo4 i Voodoo5), koje su dizajnirane sa multi čip podrškom.

Na dnu ponude bio je Voodoo4 4500 koji je imao samo jedan VSA-100 čip, kartica je imala fill rate od 367 MPixel-a i 32MB memorije. Vrh ponude predstavljao je Voodoo5 5500 koji je imao dva VSA-100 čipa, fill rate od 773 MPixel-a i 64MB memorije. 3dfx je takođe planirao da izbaci i Voodoo 5 6000, ali defekti u proizvodnji su sprečili ovu karticu da se ikad pojavi na tržištu.

Ovo su ujedno bile i zadnje kartice koje je 3dfx predstavio, što je bila posledica velikih dugova i nagomilanih kredita. Decembra 2000. godine, 3dfx-ov glavni konkurent nVidia je objavila da je otkupila svu 3dfx-ovu intelektualnu svojinu.

23

Model: Voodoo4 4500Date Released: 2000Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.22 micronCore Clockspeed: 183MHzMemory Clockspeed: 183MHzMemory Bus: 128- bitTransistors: 14 million

Model: Voodoo5 5500Date Released: 2000Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.22 micronCore Clockspeed: 166MHzMemory Clockspeed: 166MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 14 million (x2)

nVidia GeForce 2 (NV11, NV15, NV16)

Kako vam zvuči 1.6 milijardi texela u sekundi? 2000. god. takva cifra je zvučala više nego impresivno, pogotovo ako se uzme da je prethodni nVidia-in proizvod mogao da izgura 3 puta manje od prethodno navedene cifre. GeForce 2 nije bila u potpunosti nova arhitektura, ali dodavanje druge TMU (Texture Map Unit) jedinice za svaki od 4 pixel pipeline-a puno je potpomogao performanse, takođe su doprinele i više brzine jezgra i memorije. Kod ove kartice je predstavljen prvi oblik pixel shader-a pod nazivom Nvidia Shading Rasterizer (NSR).

GeForce 2 je bio znatno brži od GeForce 256 u nekim igrama, ali su konkurentski proizvodi iz ATI-a i 3dfx-a pružali čvrst otpor zahvaljujući mnogo većoj propusnoj moći i boljem RAM kontroleru.

Iz perspektive prodavca, oslabljena GeForce 2 MX kartica se pokazala vrlo popularnom zbog svoje niske cene i relativno visokih 3D performansi. MX je imao dva manje pixel pipeline-a, prepolovljenu magistralu, ali je zadržao hardversku T&L jedinicu. Ovaj čip je kasnije predstavljao osnovu za nVidia-ina integrisana rešenja.

24

Model: GeForce 2 MXDate Released: 2000Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 7Manufacturing Process: 0.08 micronCore Clockspeed: 176MHzMemory Clockspeed: 166MHzMemory Bus: 64-bitTransistors: 20 million

Model: GeForce 2 GTSDate Released: 2000Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 7Manufacturing Process: 0.22 micronCore Clockspeed: 200MHzMemory Clockspeed: 333MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 25 million

Model: GeForce 2 UltraDate Released: 2000Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 7Manufacturing Process: 0.22 micronCore Clockspeed: 260MHzMemory Clockspeed: 460MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 25 million

ATI Radeon R100

Prvenstveno osmišljen kao sledeći predstavnik Rage serije, R100 je napustio Rage 6 kodno ime i postao predvodnik nove Radeon serije koja je i danas aktuelna. Prva generacija Radeona izbačena je 2000. god. i posedovala je 32MB ili 64MB DDR memorije. Tokom 2000. ATI izbacuje i par kartica koje su koristile SDR memoriju, iako su ove kartice bile sporije, pogotovo Radeon LE koji je dodatno bio oslabljen, uživale su solidnu popularnost na tržištu, a upravo je najslabiji LE model privukao pažnju overklokera koji su zahvaljujući solidnom overklok potencijalu LE modela nadoknadili njegove nedostatke.

ATI je predstavio nekolicinu kartica baziranih na R100 arhitekturi uključujući i AIW 7500 iz ATI All-in-Wonder serije. Izuzev Radeona 7000 VE, sve kartice su imale 128-bitnu magistralu, brzine

25

jezgra su se kretale od 167MHz do 290MHz i sve kartice su imale hardversku T&L jedinicu, osim gore pomenute 7000 VE.

Model: Radeon SDR (7200) Date Released: 2000Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 7Manufacturing Process: 0.18 micronCore Clockspeed: 167-183MHzMemory Clockspeed: 166MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 30 million

Model: Radeon 7500Date Released: 2001Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 7Manufacturing Process: 0.18 micronCore Clockspeed: 290MHzMemory Clockspeed: 230MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 30 million

Model: Radeon 7500 All-in-WonderDate Released: 2001Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 7Manufacturing Process: 0.18 micronCore Clockspeed: 167-183MHzMemory Clockspeed: 167-183MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 30 million

PowerVR Series 3 (Kyro)

PoverVR je 2000. godine predstavio svoju prvu Kyro karticu, koju je pratila Kyoro II u 2001-oj. Izgledalo je da će PowerVR imati veoma svetlu budućnost na tržištu, koji je krajem 2001. imao preko milion Kyro 1/2 videokartica i pružao je čvrstu konkurenciju ATI-u i nV-u.

26

Baziran na STG 4000X arhitekturi, originalni Kyro je bio izrađen u 0.25 mikrona i posedovao je dva ROP-a i dve texturne jedinice, dok je prethodnik Neon 250 posedovao samo jednu. Kyro je nastavio sa svojim sistemom obrade tekstura po grupama, pa je tako nova kartica imala osmoslojni multitexturing, što je u dobroj meri poboljšalo performanse.

Izlaskom Kyro II kartice i kasnije Kyro II SE koje su bile bazirane na STG 4500 čipu, Kyro serija je dobila i više nego potrebno osveženje i poboljšanje zahvaljujući većim brzinama jezgra kod nove serije kartica. Ovo je pozicioniralo PowerVR rame uz rame sa GeForce 2 MX-om. Uspeh je nažalost bio kratkog daha, čak i najjači Kyro II modeli nisu mogli da se nose sa top modelima konkurentskih firmi, a činjenica da Kyro nije imao hardversku T&L jedinicu je samo doprinela bržem prevazilaženju iste.

Model: KyroDate Released: 2001Interface: AGP/PCIShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.25 micronCore Clockspeed: 115MHzMemory Clockspeed: 115MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 12 million

Model: Kyro IIDate Released: 2001Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 7Manufacturing Process: 0.18 micronCore Clockspeed: 175MHzMemory Clockspeed: 175MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 15 million

Model: Kyro II SEDate Released: 2001Interface: AGPShader Model: N/ADirectX: 7Manufacturing Process: 0.18 micronCore Clockspeed: 200MHzMemory Clockspeed: 200MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 15 million

27

nVidia GeForce 3 (NV20)

Krajem 2000. nVidia-in glavni rival 3dfx se našao u nezavidnoj poziciji zbog nekoliko loših poslovnih poteza, u decembru iste godine baš je nVidia bila ta koja je otkupila 3dfx. Tri meseca nakon kupovine 3dfx-a na tržištu se pojavljuje GeForce 3, potpuno nova arhitektura sa programabilnim vertex i pixel shader-ima, poboljšanim memorijskim menadžmentom, multi-sampling anti-aliasing-om i DirectX 8 podrškom.

Kada su sve napredne opcije bile isključene, performanse su bile vrlo dobre, ali GeForce 3 je upadao u velike probleme čim bi AA (anti-aliasing) bio uključen. Na jesen 2001. nVidia izbacuje poboljšane verzije GeForce 3 kartice u vidu Ti200 i Ti500 modela. Nijedna od ovih kartica nije podržavala rad sa dva monitora. Obe kartice su bila usmerene gornjem segmetu tržišta pogotovo Ti500 model koji je imao maksimalnu propusnu moć od 8GB/s.

Model: GeForce 3Date Released: 2001Interface: AGPShader Model: 1.1DirectX: 8Manufacturing Process: 0.15 micronCore Clockspeed: 175MHzMemory Clockspeed: 200MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 57 million

Model: GeForce 3 Ti200Date Released: 2001Interface: AGPShader Model: 1.1DirectX: 8Manufacturing Process: 0.15 micronCore Clockspeed: 200MHzMemory Clockspeed: 230MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 57 million

28


ATI Radeon R200

Druga generacija ATI Radeon kartica pojavila se krajem 2001., ovo je ujedno bila i prva DirectX 8 kartica iz ATI-a. Radeon 8500 je bio baziran na R200 čipu koji je gurnuo ATI nazad u borbu sa nVidia-om, borbu koja je iz godine u godinu postajala sve žešća.

ATI je odlučio da ne troši svoje vreme na kartice sa SDR memorijom i u potpunosti je prešao na DDR. Skoro sve R200 kartice su imala 128-bitnu magistralu, osim nekoliko SE modela namenjenih donjem segmentu. Kasniji modeli (iz 9000 serije) su takođe napravili skok sa AGP 4X na 8X.

DirectX 8.1 podrška je pomogla R200 da bude rame uz rame, ako ne i ispred konkurencije u nekim slučajevima, ali tek kada su "ispeglani" problemi kod ranih verzija drajvera.

Model: Radeon 8500Date Released: 2001Interface: AGPShader Model: 1.4DirectX: 8.1Manufacturing Process: 0.15 micronCore Clockspeed: 275MHzMemory Clockspeed: 275MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 60 million

Model: Radeon 9000 Pro AIWDate Released: 2003Interface: AGPShader Model: 1.4DirectX: 8.1Manufacturing Process: 0.15 micronCore Clockspeed: 275MHzMemory Clockspeed: 270MHz Memory Bus: 128-bitTransistors: 60 million

29

nVidia GeForce 4

Eliminisavši glavnog konkurenta (3dfx) i sa dobrim performansama GeForce3 čipa, nVidia nije osećala veliki pritisak da predstavi revolucionarni grafički čip, pa tako i nije to učinila. GeForce 4 je samo predstavljao "ispeglanu" verziju prethodnika uz dodavanje još jednog vartex shader-a i poboljšavanja DVD reprodukcije.

GeForce 4 je postala hit kartica i nVidia je napala sve tržišne segmente sa nekolicinom različitih modela. Ali jedna kartica se izdvojila i osvojila kupce, GeForce 4 Ti4200 je korisnicima nudila odlične performanse za dosta nižu cenu od top modela. Ovo je otežalo prodaju Ti4400 modela koji nije bio dovoljno brži da bi opravdao zaobilazak Ti4200 modela, a korisnici koji su zahtevali maksimalne performanse su se odlučivali za Ti4600 i kasnije Ti4800.

Model: GeForce 4 MX 420Date Released: 2002Interface: AGPShader Model: 1.1DirectX: 8Manufacturing Process: 0.15 micronCore Clockspeed: 250MHzMemory Clockspeed: 166MHzMemory Bus: 64-bit and 128-bitTransistors: 57 million


30



Matrox Parhelia

Na papiru, ova kartica je trebala da lansira Matrox na vrh. Imala je 256-bitnu magistralu, brzinu jezgra od 220MHz, novu opciju koju je Matrox nazvao Surround Gaming što je omogućilo prikaz slike na 3 monitora i podržavala je DirectX 9 ili je bar Matrox tako tvrdio.

Matrox je kasnije otkrio da Parhelia-ini vertex shaderi nisu bili DirectX 9 kompatibilni iako je kartica bila reklamirana kao DX9 sposobna. Da stvar bude gora, prodajna cena Parhelia-e je bila 400$, što znači da su igrači morali da odvoje solidnu sumu novca da bi na kraju dobili poluproizvod. Tragičnu sudbinu ove kartice zaokružila je činjenica da su konkurentski proizvodi bili znatno jeftiniji i pružali su drastično bolje performanse.

31

Model: ParheliaDate Released: 2002Interface: PCI-EShader Model: 1.1DirectX: 8Manufacturing Process: 0.15 micronCore Clockspeed: 220MHzMemory Clockspeed: 275MHzMemory Bus: 256-bitTransistors: 80 million

ATI Radeon R300

Nakon što su se ponovo našli korak iza nVidia-e koja je uzela tron sa svojom GeFroce 4 Ti serijom, ATI se spremao da ponovo skoči na vrh. Radeon familija kartica je ušla u svoju treću generaciju leta 2002. sa potpuno novom arhitekturom. R300 je bio urađen u 0.15 mikronskom procesu kao i prethodnik, ali je ATI uspeo da udvostruči broj tranzistora, podigne brzine klokova i da prvi isporuči DirectX 9 kompatibilnu karticu.

Zahvaljujući odluci da koriste "flip chip packing" tehnologiju, ATI je mogao da dostigne puno veće taktove sa novim R300 čipom. Ali sami taktovi nisu bili ono što je R300 činilo posebnim. Ovo je bio prvi put da je proizvođač video kartica izbacio proizvod koji je u potpunosti iskoristio 256-bitnu magistralu (Parhelia-u ovde ne treba računati), kad ovome pridodamo integrisani "crossbar memory controller", R300 je prosto briljirao u memorijski zahtevnim zadacima.

ATI se tako ponovo našao na tronu sa svojom 9700 Pro karticom i kasnijim 9800 Pro i XT modelima. Pored top modela izbačeno je i nekoliko pristupačnijih kartica zasnovanih na R300 čipu.

Model: Radeon 9500 ProDate Released: 2002Interface: AGPShader Model: 2.0DirectX: 9Manufacturing Process: 0.15 micronCore Clockspeed: 275MHzMemory Clockspeed: 270MHz Memory Bus: 128-bitTransistors: 107 million

32

Model: Radeon 9700 ProDate Released: 2002Interface: AGPShader Model: 2.0DirectX: 9Manufacturing Process: 0.15 micronCore Clockspeed: 325MHzMemory Clockspeed: 310MHz Memory Bus: 256-bitTransistors: 107 million

Model: Radeon 9800 XTDate Released: 2003Interface: AGPShader Model: 2.0DirectX: 9Manufacturing Process: 0.15 micronCore Clockspeed: 380MHzMemory Clockspeed: 350MHz Memory Bus: 256-bitTransistors: 107 million

nVidia GeForce FX Series

Kako je GeForce 4 bila samo "ispeglana" GeForce 3 serija, nVidia je odlučila da za svoju petu generaciju kartica pored nove arhitekture predstavi i novi naziv - GeForce FX Series. Pojavom pete generacije GeForce kartica nVidia je izbacila i softverski demo koji je služio da korisniku predstavi mogućnosti nove kartice. Nove kartice su imale Shader Model 2.0 koji je bio neophodan da bi bila omogućena DirectX 9 podrška. U zavisnosti od modela FX kartice su koristile DDR, DDR2 i GDDR3 memoriju i bile su izrađene u 0.13 mikronskom procesu.

Model: GeForce FX 5200Date Released: 2003Interface: AGP/PCIShader Model: 2.1DirectX: 9Manufacturing Process: 0.15 micronCore Clockspeed: 250MHzMemory Clockspeed: 400MHzMemory Bus: 64- and 128-bitTransistors: 45 million

33

Model: GeForce FX 5600Date Released: 2003Interface: AGPShader Model: 2.1DirectX: 9Manufacturing Process: 0.13 micronCore Clockspeed: 350MHzMemory Clockspeed: 700MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 80 million

Model: GeForce FX 5800Date Released: 2003Interface: AGPShader Model: 2.1DirectX: 9Manufacturing Process: 0.13 micronCore Clockspeed: 400MHzMemory Clockspeed: 800MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 15 million

ATI Radeon R420

Za razliku od prelaska sa R200 na R300, ATI nije drastično menjao arhitekturu kod R420 čipa. Glavna izmena je bio prelazak na sitniji proces izrade (0.13 mikrona) što je omogućilo postizanje većih taktova uz manju potrošnju i niže temperature, ovo je bila dobitna kombinacija za ATI.

Da bi se izvukao maksimum iz proizvodnog potencijala, R420 je imao pixel pipeline podeljene po grupama od 4. Ako bi se ustanovilo da je jedna grupa defektna, ATI je mogao da isključi tu grupu i proda čip sa 12, 8 ili 4 pipeline-a koji bi bio iskorišćen za proizvodnju slabijih modela kartica.

Sa R420 je predstavljen i novi sistem naziva, pa su sad sve kartice ispred svog imena imale "X". Prvi predstavnik nove serije je bio X800 XT Platinum kojeg su pratili X800 Pro i X800 SE, ove kartice su imale 16, odnosno 12, odnosno 8 pixel pipeline-a.

34

Model: Radeon X700Date Released: 2004Interface: AGP/PCI-EShader Model: 2.0DirectX: 9Manufacturing Process: 0.11 micronCore Clockspeed: 400MHzMemory Clockspeed: 350MHz Memory Bus: 128-bitTransistors: 120 million

Model: Radeon X800 XT PlatinumDate Released: 2004Interface: AGP/PCI-EShader Model: 2.0DirectX: 9Manufacturing Process: 0.13 micronCore Clockspeed: 520MHzMemory Clockspeed: 540MHz Memory Bus: 256-bitTransistors: 120 million

Model: Radeon X850 XT PlatinumDate Released: 2004Interface: AGP/PCI-EShader Model: 2.0DirectX: 9Manufacturing Process: 0.13 micronCore Clockspeed: 540MHzMemory Clockspeed: 590MHz Memory Bus: 256-bitTransistors: 160 million

35

nVidia GeForce 6 Series

nVidia je bila uhvaćena na spavanju i videvši da je ATI preuzeo primat pokušali su brže bolje da se vrate u igru, GeForce 5 serija je bila totalni promašaj, ali je nVidia uspela da sačuva obraz sa GeForce 6 serijom. Novu seriju kartica krasio je Shader Model 3.0, PureVideo tehnologija i SLI podrška koja je omogućila istovremeni rad 2 ili više grafičke karte. Novi čip je imao dvostruko više tranzistora od GeForce 5 čipa i maksimalan broj pixel pipeline-a je povećan na 16.

Kartica koja je stekla veliku popularnost kod overklokera je bila originalna 6800, takođe još poznata pod nazivom 6800nu (Non Ultra). Ove kartice su se proizvodile sa identičnim čipom kao i 6800GT/6800Ultra sa 4 pixel pipeline-a isključena. U nekim slučajevima 4 isključena pipeline-a su stvarno bila defektna, ali overklokeri su uočili da to nije uvek bio slučaj. Uz pomoć programa RivaTuner bilo je moguće otključati preostala 4 pipeline-a i pretvoriti običan 6800 u mnogo jači i skuplji 6800GT model. Ovaj zahvat nije imao nikakav rizik, pošto je modifikacija bila čisto softverske prirode; u slučaju defektnih pipileine-ova sve što je trebalo da se uradi je da se vrate fabrička podešavanja i kartica bi nastavila da radi kao obična 6800.

Model: GeForce 6600Date Released: 2004Interface: AGP/PCI-EShader Model: 3.0DirectX: 9Manufacturing Process: 0.11 micronCore Clockspeed: 300MHzMemory Clockspeed: 500MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 146 million

Model: GeForce 6800Date Released: 2004Interface: PCI-EShader Model: 3.0DirectX: 9Manufacturing Process: 0.13 micronCore Clockspeed: 325MHzMemory Clockspeed: 600MHzMemory Bus: 256-bitTransistors: 222 million

36

Model: GeForce 6800 Ultra ExtremeDate Released: 2004Interface: PCI-EShader Model: 3.0DirectX: 9Manufacturing Process: 0.13 micronCore Clockspeed: 450MHzMemory Clockspeed: 1200MHzMemory Bus: 256-bitTransistors: 222 million

Matrox G550

Matrox nikako nije uspevao da prati korak konkurencije što se tiče performansi u igricama. G550 se pojavio 2005. god. i umesto da cilja na zanosne 3D performanse bio je usmeren na budžetske korisnike, sa nižim taktovima (125MHz jezgro i 333MHz memorija) od GeForce 2 Ultra (200MHz jezgro i 460MHz memorija) i 64-bitnom magistralom bilo je jasno da se ozbiljni igrači neće usrećiti sa ovom karticom.

Glavna osobina koja je G550 garantovala kakav takav tržišni uspeh, je bio Matrox-ov DualHead. Ova tehnologija je omogućavala korisniku da prikazuje slike različitih rezolucija na dva različita monitora, nešto što ATI HydraVision i nVidia TwinView nisu mogli da učine.

Model: G550Date Released: 2005Interface: AGP/PCI-EShader Model: N/ADirectX: 6Manufacturing Process: 0.18 micronCore Clockspeed: 125MHzMemory Clockspeed: 166MHzMemory Bus: 64-bit

ATI Radeon R520

ATI je mnogo napredovao od pojave njihovog Rage 3D čipa, ali najveći skok je tek trebao da dođe. Ovoga puta su ATI-jevi inženjeri krenuli od nule i stvorili R520, u potpunosti novu arhitekturu, koja nije podsećala ni na šta do sad viđeno. Okosnica novog dizajna je bio "Ultra-Threading Dispatch Processor." UTDP je imao ulogu poslovođe koji je govorio radnicima šta da rade, radnici su u ovom slučaju bili pixel shaderi. Ovakav pristup se pokazao kao vrlo efikasan pa je ATI sa 16 pixel shader-a uspeo da nadmaši konkurenciju koja je koristila 24.

37

R520 je takođe imao redizajniran memorijski kontroler. Novi kontroler je bio sposoban da određuje prioritete i time učini podatke dostupnim prvo operacijama sa višim prioritetom pa tek onda ostalim operacijama.

Uvedena je još nekolicina novina koje su sve bile fokusirane na poboljšanje efikasnosti. Kvalitet slike je poboljšan i puno HDR (High Dynamic Range) osvetljenje je bilo implementirano po prvi put.

Model: Radeon X1300Date Released: 2005Interface: AGP/PCI-EShader Model: 3.0DirectX: 9Manufacturing Process: 90nmCore Clockspeed: 450MHzMemory Clockspeed: 533MHz Memory Bus: 128-bit (64-bit PCI)Transistors: 105 million

Model: Radeon X1950 XTXDate Released: 2006Interface: PCI-EShader Model: 3.0DirectX: 9Manufacturing Process: 90nmCore Clockspeed: 650MHzMemory Clockspeed: 1000MHz Memory Bus: 256-bitTransistors: 384 million


nVidia AGP kartice zadnji put su se pojavile kod 7. generacije GeForce-a. Naredne generacije pojavljivale su se samo u PCI-E formi. Sedmu seriju GeForce-a krasio je veliki broj modela pa je nVidia bila konkurentna na svim tržišnim segmentima.

Na vrhu se nalazio 7800 GTX koji je imao 302 miliona tranzistora. Ovo je ujedno bio i prvi GPU iz 7. serije predstavljen javnosti i sve do pojave 7900GTX modela, godinu dana kasnije, bio je i

38

najjači. Novi 7900GTX je imao ogromnih (za to vreme) 512MB video memorije, 24 pixel shader-a, 16 ROP-ova i neverovatnu popusnu moć od 54.4GB/s.

Sedma serija nam je takođe prvi put predstavila dual-GPU rešenja iz nVidia-e u vidu 7900GX2 i 7950GX2. Iako su koristile samo jedan PCI-E slot, u osnovi, ovo su bile dve kartice smeštene u jedno kućište. Ovaj potez je naišao na veliko odobravanje kod korisnika koji su želeli maksimalne performanse, a nisu imali SLI kompatibilnu matičnu ploču.

Model: GeForce 7300 Date Released: 2006Interface: AGP/PCI-EShader Model: 3.0DirectX: 9Manufacturing Process: 90nmCore Clockspeed: 550MHzMemory Clockspeed: 810MHzMemory Bus: 64 and 128-bitTransistors: 90 million

Model: GeForce 7600 Date Released: 2006Interface: PCI-EShader Model: 3.0DirectX: 9Manufacturing Process: 90nmCore Clockspeed: 550MHzMemory Clockspeed: 800MHzMemory Bus: 64 and 128-bitTransistors: 112 million

Model: GeForce 7800 GTXDate Released: 2005Interface: PCI-EShader Model: 3.0DirectX: 9Manufacturing Process: 90nmCore Clockspeed: 430MHzMemory Clockspeed: 1200MHzMemory Bus: 256-bitTransistors: 302 million

39

Model: GeForce 7900 GTODate Released: 2006Interface: PCI-EShader Model: 3.0DirectX: 9Manufacturing Process: 90nmCore Clockspeed: 550MHzMemory Clockspeed: 800MHzMemory Bus: 256-bitTransistors: 278 million

Model: GeForce 7950 GX2Date Released: 2006Interface: PCI-EShader Model: 3.0DirectX: 9Manufacturing Process: 90nmCore Clockspeed: 500MHzMemory Clockspeed: 1200MHzMemory Bus: 512-bitTransistors: 278 million

ATI Radeon R600

Inspiracija za R600 došla je iz Xenos GPU-a koji je ATI razvio za Xbox 360 konzolu, kao i kod čipa za Xbox 360 i PC verzija je imala ujedinjene shader-e umesto da svaki procesor ima tačno definisane zadatke. Ovaj moderni dizajn je takođe podržavao DirectX 10, Shader Model 4.0 kao i punu OpenGL 3.0 podršku.

ATI je nastavio sa upotrebom njegove Ultra-Threaded Dispatch Processor tehnologije koja je bila predstavljena kod R520, takođe je korišćen i isti memorijski kontroler, ali je propusna moć skoro udvostručena zahvaljujući 512-bitnoj memorijskoj magistrali na HD 2900 Pro i XT modelu. Sve ovo dovelo je do vrlo dobrih performansi, ali je i dalje bilo iza najačih modela iz nVidia-e.

Ova situacija se ponovila i kad je ATI predstavio HD 3870 baziran na R670 čipu. Performanse su bile odlične za uloženi novac, ali ATI i dalje nije bio uspeo da skine nVidia-u sa trona. Kao mala uteha je bila činjenica da je ATI jedini imao podršku za novi DirectX 10.1 standard.

40

Model: Radeon HD 2900 XTDate Released: 2007Interface: PCI-EShader Model: 4.1DirectX: 10Manufacturing Process: 80nmCore Clockspeed: 743MHzMemory Clockspeed: 1000MHz Memory Bus: 512-bitTransistors: 720 million

Model: Radeon HD 3870Date Released: 2007Interface: PCI-EShader Model: 4.1DirectX: 10.1Manufacturing Process: 55nmCore Clockspeed: 775MHzMemory Clockspeed: 1125MHz Memory Bus: 256-bitTransistors: 666 million

Model: Radeon HD 3870 X2Date Released: 2007Interface: PCI-EShader Model: 4.1DirectX: 10.1Manufacturing Process: 55nmCore Clockspeed: 825MHzMemory Clockspeed: 900MHz Memory Bus: 256-bitTransistors: 666 million (x2)


Kada je G80 predstavljen 2006. godine, bio je prvi GPU na planeti koji je podržavao Direct3D 10. Ceo projekat koštao je oko 400 miliona dolara i ovo je bio prvi put nakon dugo vremena da je nVidia predstavila u potpunosti novu arhitekturu. Ono što je činilo osmu seriju, toliko drugačiju od svojih predhodnika, je uvođenje ujedinjenih shadera. Do pojave osme serije GeForce-a pixel shaderi i vertex shederi su bili smešteni u odvojenim jedinicama.

Arhitektura sa ujedinjenim shader-ima se pokazala mnogo efikasnijom od prethodnog dizajna, a novi čip je bio smatran najkompleksnijim komadom silikona koji se ikada pojavio na globalnom tržištu. Za ovu složenost se mogao zahvaliti 681 milionu tranzistora koje je bilo ugrađeno u G80 čip i podršci za shader Model 4.0. Nova arhitektura je dozvolila nVidia-i da shederima postavi

41

različite taktove od samog jezgra. Na primer, kada je predstavljen 8800GTX je imao takt shader-a na 1350MHz, dok je jezgro bilo više nego dvostruko sporije (575MHz).

nVidia je opet izdala nekolicinu modela baziranih na istoj arhitekturi, ali ovaj put ispratiti sve modele je bilo mnogo teže nego kod prethodnih generacija. Koristeći logiku da odredite redosled 8800GTS modela po performansama bi izgledao ovako:

8800 GTS 640MB

8800 GTS 512MB

8800 GTS 320MB

Ali u stvarnosti najbolji u ovoj grupi je u stvari 8800 GTS 512MB?? Razlog zašto je ovo tako je činjenica da su 320MB i 640MB verzije koristile originalno G80 jezgro, dok je novi 512MB model koristio unapređeno G92 jezgro. Ova izmena je bila jako značajna, iako je količina video memorije bila manja, novi GTS je u svom G92 jezgru imao 128 stream procesora umesto 96 koliko je bilo u prvobitnom čipu. Pored toga smanjenje proizvodnog procesa sa 90nm na 65nm dovelo je do podizanja radnog takta, pa je tako novi GTS bio brži i od originalnog GTX-a, baš zbog toga ova kartica je uživala najveću popularnost kod korisnika.

Model: GeForce 8400 GSDate Released: 2007Interface: PCI/PCI-EShader Model: 4.0DirectX: 10Manufacturing Process: 80nmCore Clockspeed: 450MHzMemory Clockspeed: 800MHzMemory Bus: 64-bitTransistors: 210 million

Model: GeForce 8600 GTDate Released: 2007Interface: PCI/PCI-EShader Model: 4.0DirectX: 10Manufacturing Process: 80nmCore Clockspeed: 540MHzMemory Clockspeed: 800MHz (DDR2) / 1400MHz (GDDR3)Memory Bus: 128-bitTransistors: 289 million

42

Model: GeForce 8800 GTS (G80)Date Released: 2007Interface: PCI-EShader Model: 4.0DirectX: 10Manufacturing Process: 90nmCore Clockspeed: 513MHzMemory Clockspeed: 1584MHzMemory Bus: 320-bitTransistors: 681 million

Model: GeForce 8800 GTS (G92)Date Released: 2007Interface: PCI-EShader Model: 4.0DirectX: 10Manufacturing Process: 65nmCore Clockspeed: 650MHzMemory Clockspeed: 1940MHzMemory Bus: 256-bitTransistors: 754 million

Model: GeForce 8800 GTXDate Released: 2006Interface: PCI-EShader Model: 4.0DirectX: 10Manufacturing Process: 90nmCore Clockspeed: 575MHzMemory Clockspeed: 1800MHzMemory Bus: 384-bitTransistors: 484 million


Nova generacija grafičkih kartica ne znači nužno i novu arhitekturu. Pa je tako nVidia-ina deveta serija kartica bila zasnovana na G92 čipu (primetite 9 u nazivu). Ali G92 čip je i pre pojave devete serije bio uveliko na tržištu u vidu 8800 kartica koje su koristile baš taj gore navedeni čip.

U čemu je onda caka? Nakon dugo vremena na tržištu grafičkih kartica se nije događalo ništa veliko. AMD (ATI) nije izgledao zainteresovan (ili sposoban) da se takmiči sa nVidia-om za brzinski tron pa je tako u ratu grafičkih giganata došlo do zatišja. Upitno je da li je ovo uticalo na razvojni plan

43

nVidia-e, ali umesto predstavljanja nove arhitekture deveta serija je je bila samo rebrendiranje osme serije GeForce-a. Ako bi smo uporedili staro sa novim, 9800GTX i 8800GTS su obe koristile G92 čip, obe su imale 128 stream procesora, 16 ROP-ova, bile su izrađene u 65nm, koristile 256-bitnu magistralu i sastojale se od 754 miliona tranzistora.

Prvi predstavnik nove serije je bio 9600GT koji je koristio novi G94 čip, ali iako je imao veću brojčanu oznaku imao je upola manje stream procesora od G92 čipa (64 vs. 128), pa čak manje i od čipa korišćenom na 8800GT modelu koji je imao 112. G94 je takođe brojao i 33% manje tranzistora nego G92.

Model: GeForce 9400 GTDate Released: 2008Interface: PCI-EShader Model: 4.0DirectX: 10Manufacturing Process: 55nmCore Clockspeed: 550MHzMemory Clockspeed: 800MHzMemory Bus: 128-bitTransistors: 314 million

Model: GeForce 9800 GTX+Date Released: 2008Interface: PCI-EShader Model: 4.0DirectX: 10Manufacturing Process: 55nmCore Clockspeed: 738MHzMemory Clockspeed: 2200Memory Bus: 256-bitTransistors: 754 million

ATI Radeon R700

Predstavljanjem R700 čipa 2008. godine ATI je opet ušao u borbu za brzinsku premoć, za razliku od prethodne dve generacije gde je u fokusu bio srednji sektor tržišta. Par ključnih izmena u arhitekturi je omogućilo ATI-u da se popne na lestvici, ali je u osnovi arhitektura ostala slična onoj kod R600/R670 čipa.

ATI je preradio tesselation jedinicu kod R700 tako da bude sposobna da prosleđuje podatke geometrijskom šederu što je brže moguće. ROP-ovi su u potpunosti prerađeni i optimizovani za brz rad, rezultat svega ovoga je bio mnogo manji pad performansi kad je AA bio uključen. A sa RV770 revizijom čipa, ATI je imao prvi GPU koji je podržavao GDDR5 memoriju.

44

ATI je nedavno predstavio još jednu karticu koja koristi R700 čip (HD 4890). Ova kartica je trenutno najbrža single-GPU kartica u ponudi ove kompanije. Dok je predvodnik dual-GPU postave HD 4870X2, koji je daleko pristupačniji od nVidia-inog GTX 295 modela.



Model: Radeon HD 4890Date Released: 2009Interface: PCI-EShader Model: 4.1DirectX: 10.1Manufacturing Process: 55nmCore Clockspeed: 850MHzMemory Clockspeed: 900MHz Memory Bus: 256-bitTransistors: 960 million

45


Iako su novi čipovi i dalje bili zasnovani na arhitekturi iz prethodne generacije, novi dizajn omogućio je nVidia-i da smesti 1.4 milijarde tranzistora u novi GPU. Posledica tolikih tranzistora je bilo 930 gigaFLOP-sa procesorske moći na njihovoj GTX 280 kartici koja je predstavljena u paru sa slabijom GTX 260 karticom.

Nova serija ja ipak bila malo ozbiljnija nego samo osveženje 8. i 9. generacije grafičkih procesora, 200-to serija je imala mnogo veće "mišiće" od svojih prethodnika pa je tako GTX 280 imao 240 stream procesora, što je bilo skoro duplo više nego najjači 9800 model, čak je i GTX 260 bio znatno jači sa svoji 192 stream procesora. Prvobitno su čipovi bili izrađeni u 65 nanometarskom procesu, ali je kasnije nVidia prešla na 55nm i staru GTX 260 zamenila novom poboljšanom 55nm verzijom koja je imala 216 stream procesora.

nVidia se nije odlučila da ponovo izda GTX 280 već je dodala GTX 285 karticu u svoju ponudu, koja je trenutno i najbrža single-GPU kartica u njihovoj ponudi. Sam vrh nVidia-ine ponude čini GTX 295 koji ima dve kartice spakovane unutar jednog kućišta. U ovom trenutku GTX 295 je najbrža kartica na tržištu sa procesorskom moći od 1788 gigaFLOP-sa.

Model: GeForce GTS 250 (G92)Date Released: 2009Interface: PCI-EShader Model: 4.0DirectX: 10Manufacturing Process: 65nm and 55nmCore Clockspeed: 738MHzMemory Clockspeed: 2200MHzMemory Bus: 256-bitTransistors: 754 million

Model: GeForce GTX 260Date Released: 2008Interface: PCI-EShader Model: 4.0DirectX: 10Manufacturing Process: 65nm and 55nmCore Clockspeed: 576MHzMemory Clockspeed: 1998MHzMemory Bus: 448-bitTransistors: 1400 million

46

Model: GeForce GTX 275Date Released: 2009Interface: PCI-EShader Model: 4.0DirectX: 10Manufacturing Process: 55nmCore Clockspeed: 633MHzMemory Clockspeed: 2268MHzMemory Bus: 448-bitTransistors: 1400 million



47


Zaključak

U ovom delu teksta ćemo se osvrnuti na neke tehničke izraze spomenute u tekstu i još neke detalje vezane za video kartice.

- T&L (Transform and lighting) je bio zadužen za osvetljenje objekata prilikom 3D rendera, kartice koje nisu imala hardversku T&L jedinicu pružale su puno lošije performanse pošto je onda ovaj zadatak bio prebačen na teret procesora.

- RAMDAC (Random Access Memory Digital-to-Analog Converter) je spoj tri brza digitalno-analogna pretvarača sa malom količinom RAM-a za pohranjivanje boja kao i za stvaranje analognih signala za prikazivanje slike na monitoru. Termin RAMDAC je došao sa VGA načinom prikaza koje je IBM predstavio 1987 godine. Zadužen je za pretvaranje digitalnih signala od kompjuterovog procesora u analogne signale razumljive monitoru ili drugom prikaznom uređaju. Zavisno o broju bitova korištenih od strane RAMDAC-a i brzini transfera podataka konverter će moći podržati različite brzine osvježavanja ekrana (refresh rate). RAMDAC šalje finalnu sliku do monitora kroz kabal.

- ROP (Raster Operator) poslednja generacija grafičkih pipeline-a koji su zaduženi za obradu tekstura.

- Direct 3D ili DirectX je Microsoftov API (Application Programming Interface) namenjen prikazu 3D grafike. Igre koje su DX10 kompatibilne znači da su programirane tako po Microsoftovim instrukcijama.

- OpenGL API je takođe namenjen programiranju 3D materijala, krajem 90-i DirectX i OpenGL su imali podjednaku zastupljenost, ali je Microsoft na kraju uspeo da progura svoj proizvod ispred.

- Glide API je bio razvijen od strane 3dfx-a i koristile su ga njihove Voodoo kartice. Glide je bio daleko napredniji od OpenGL-a i DX ali pošto je 3dfx ljubomorno čuvao specifikacije Glide-a, programeri su bili primorani da pišu igre za tri različite platforme kako bi korisnici koji nisu imali Voodoo kartice takođe mogli da koriste njihov proizvod.

48

Tokom teksta je spomenuto da su kartice bile izrađivane za ISA, VLB, PCI, PCI-X, AGP i PCI-E slotove. ISA je bio prvi standard namenjen za sve tipove kartica, a ne isključivo za video kartice. ISA slot je imao magistralu od 8 ili 16 bita i radni takt od 8MHz. Kada su potrebe grafičkih kartica nadmašile mogućnosti ISA slota kao prinudno rešenje našao se VLB slot. Ovaj slot je predstavljao nadogradnju svog prethodnika pa je tako imao 32 bitnu magistralu i radni takt od 33 MHz. Naslednik VLB-a pronađen je u PCI slotu.

Ovaj slot iako je i u osnovnoj verziji imao istu specifikaciju kao VLB zauzimao je puno manje prostora na matičnoj ploči pa je samim tim već skupio određene simpatije. Sledeća verzija PCI slota imala je udvostručen radni takt pa je tako i propusna moć podignuta sa 133MB/s na 266MB/s. Trend dupliranja performansi je bio nastavljen i sa sledećom generaciom PCI slota pa je magistrala podignuta na 64-bita i uz radni takt od 66MHz je dobijena propusna moć od 533MB/s.

Poslednji pokušaj da se poboljša PCI slot je bila njegova PCI-X verzija i iako su performanse bile dosta bolje i propusna moć je bila povećana na 1066MB/s proizvođači grafičkih kartica su se odlučili za prelazak na novi AGP (Accelerated Graphics Port) slot koji je bio razvijen od strane Intela isključivo za grafičke kartice. Prva verzija AGP-a imala je 32-bitni kanal sa radnim taktom od 66MHz pa je propusni opseg iznosio 266MB/s. AGP2X je imao dvostruko veće performanse zahvaljujući udvostručavanju radnog takta pa je tako propusna moć iznosila 533MB/s. Prateći dosadašnji tempo, treća verzija AGP-a je imala maksimalan protok od 1066MB/s, a četvrta 2133MB/s. AGP je nasledio PCI-Express koji je pored veće propusne moći mogao da isporuči i više struje grafičkoj kartici što AGP nije mogao.

Za razliku od AGP-a, PCI-E nije isključivo namenjen za video kartice, pa tako postoji nekoliko varijanti ovog slota. Video kartice koriste 16x verziju koja ima propusnu moć od 4GB/s ako je u pitanju PCI-E 1.0 standard, dok u slučaju 2.0 standarda propusna moć dostiže 8GB/s. U najavi je i treća revizija PCI Expressa koja bi trebala da ima maksimalnu propusnu moć od velikih 16GB/s.

Konekcija između monitora i video adaptera ostvaruje se najčešće preko VGA konektora. Ovaj tip konekcije prenosi analogni video signal do monitora i omogućava monitoru da nam prikaže sliku. Za razliku od VGA porta, DVI prenosi digitalni signal. Ovaj port se koristi za konekciju sa LCD monitorima pošto su oni sposobni da prikažu digitalan signal kao sliku. Korišćenjem digitalnog signala se zaobilazi nepotrebna D/A - A/D konverzija i dobija se oštrija slika. Neki proizvođači video kartica su svojim korisnicima omogućili da povežu svoj računar sa TV prijemnikom ugradnjom TV-outa.

Najsavremeniji vid konekcije je HDMI. Kao i DVI i ovaj vid konekcije je digitalan, ali HDMI ima propusnu moć od 10.2 Gbit-a u sekundi što ga čini trenutno najsuperiornijim. Još jedna dobra osobina HDMI-a je mogućnost prenosa zvuka preko istog kabela preko kojeg se prenosi slika, tako da za konekciju sa LCD ili Plazma televizorom je potreban samo jedan kabel.

49

http://en.wikipedia.org/wiki/High-Definition_Multimedia_Interface

http://en.wikipedia.org/wiki/Digital_Visual_Interface

http://en.wikipedia.org/wiki/Video_Graphics_Array

http://en.wikipedia.org/wiki/PCI-X

http://en.wikipedia.org/wiki/Hertz

http://en.wikipedia.org/wiki/PCI_Express

Literatura:en.wikipedia.org

50

Documents

Grafički adapter - Seminarski