SANJA RUDIĆ (1968 - 2006, Beograd)Pre profesionalih medijskih i marketinških anganžmana (Ogilvy & Mather, Saatchi & Saatchi, McCann Erickson u Beogradu i Atini, Life Advertising, Bitef, Fest...) i realizacije radova koji su bili i nagrađivani (međunarodno priznanje za dizajn, Epica, 1999), Sanja Rudić je završila Fakultet primenjenih umetnosti 1991. u Beogradu, na odseku grafike, kod profesora Bogdana Kršića i Branislava Makeša. Svemu je prethodila tada čuvena

Grafike u kombinovanim tehnikama klasične štampe nastale su tokom završnih godina studija na Fakultetu primenjenih umetnosti i velikim delom su deo diplomskog rada; deo ovog rada je i bibliofilsko izdanje Pol Valeri, tehnika akvatinta, bakropis.

Finansijska podrška: Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo za kulturu Republike Srbije

Izdavač Grafički kolektiv, Beograd, Obilićev venac 27, tel/fax 2627-785, 3285.923 / graficki@eunet.yu / Urednik Ljiljana Ćinkul / Umetnički savet Ljiljana Stojanović, Branislav Fotić, Branko Raković i Ljiljana Ćinkul / Fotografije Saša Gajin / Dizajn Olja Nikolić / Štampa Inpress / Tiraž 500

grafike

5 - 17. novembar 2007.

Galerija Grafički kolektiv Beograd

Dizajnerska škola u Beogradu, a prvi počeci su bili oni u očevom ateljeu na Julinom Brdu. Markova je mama, 2001. Atina.

Crtež, kombinovana tehnika, 28 x 40 cm

Bez naziva, 1990, linogravura, 62 x 44 cm

Bez naziva, 1991, linogravura, 38,5 x 55 cm; detalj grafike sa prve strane

Bez naziva, 1991, kombinovana tehnika, 31 x 49 cm

KARAKTERI SITUACIJE Sanja Rudić: Grafike

Ma koliko izgledalo da se u kakvom crtačkom traganju opisuju konture motiva sveta koji lako prepoznajemo, protivrečnosti današnjeg meteža događaja, učesnika i okolnosti uzimaju sve više maha. Grafike koje je iz svojih crtanja, a potom otiskom sa ploča Sanja Rudić ostvarila, nalaze se na vremenskoj granici dve presudne decenije za mnoge stanovnike i njenog Beograda. U toj završnici osamdesetih i na samom početku devedesetih godina u rasponu figurativnih sastojaka autorkinih okvira poentirana su uočljiva nemirenja. Ustalasana izražajnost, izmedju personifikacija privlačnih ptičjih kreatura ili sa uočljivim fasadama koje sadrže iskrivljene ili zabavne čovekolike učesnike opominje na svet karaktera koji bi svakako, ne samo u Beogradu u sezonama svojih nastajanja, već i znatno ranije, emitovao moralne preseke ponašanja prožimajući odnose malih društvenih zajednica. Kao i za svoja kasnija domišljata dizajnerska rešenja, a služeći se maketama, figurama i fotografijom, Sanja Rudić je u grafikama uočavala da su sve simpatične spletke okružujućeg sveta u vrevi raznih raspravljanja ili pukog prisustva date zapravo u nagoveštaju nestajanja, ispovedajući nam znatno više, i što je značajno, znatno dublje nego kakva analiza, hronika ili lokalni memoari. Likovna indirektnost svedoči o tome kakvo je istinski proticalo, gradsko, ljudsko i relaciono vreme pre nego što je postalo ovo u čemu se nove i drukčije gradske situacije javljaju u artikulisanoj nemilosti divljačkog zatiranja. Kroz ptičji, vegetativni ili portretski razmeštaj, njen postupak bi mogao da pripada delom famoznim grafičarima nemačkog ekspresionizma, ali i da naglasi istančano opažanje pesničkog jezika francuskog stiha. Akvatinte ili drukčiji otisci njenog figurativnog repertoara, pokazuju da je Sanja Rudić uronjena u zamke osećaja i afekta, dodirujući tako prvobitni sloj sila stvaranja.

Iz grafizma poteza i bojenih deonica dopire aktivna sumnja u odnose za koje je morala da struji nepobitna pažnja izražajnosti sveukupnog bića što sudeluje u realnim poteškoćama, kao i zabavama impulsivnog ritma gradskih protoka. Oblikovanje bibliofilskog izdanja i malog tiraža knjige za njen diplomski rad godine 1991, struji u izboru ljubavnih refleksija Pola Valerija, prožimajući prevod i grafičke listove meditativne i dragocene introvertnosti. Sa druge strane, biomorfni svet, pored malenih ptica i impozantnih noćnih sova pleni botaničkim izdancima, pokatkad cvetovima ili se premeće u okrilje sastojaka stanovanja – u džinovske fotelje ili krevete sa usnulim figurama.

Ekspresivni nanosi čine likovna poprišta, pa nam je i jedna pomno pokrivena ležeća ljudska prilika data pod naslojenim noćnim rojem uvećanih insekata i letećih prikaza. Sa granice fantazije, predstava ispunjava identitet koji se otima od lelujavih karaktera i okruženja sa drugih grafika, razotkrivajući vlastiti doživljaj obličja velike tajne iz sna.

To odgovara i samoj Valerijevoj rečenici što dovršava knjigu grafičkih listova, a koja glasi: “Jednom, za svagda.”

Novembar 2007, Beograd Nikola Šuica Bez naziva, 1990, kombinovana tehnika, 62 x 43 cm

Bez naziva, 1991, linogravura, 60 x 42,5 cm Bez naziva, 1991, linogravura, 60 x 42,5 cm; detalj grafike

Bez naziva, 1991, linogravura, 60 x 42,5 cm Bez naziva, 1991, linogravura, 60 x 42,5 cm; detalj grafike