granična organizacija iskustva

7/30/2019 granina organizacija iskustva

1/9

Granina organizacija linostiSocijalni aspekt kreiranja granine organizacije linosti (borderline society)-naini organizovanja iskustva. Dogaanje u drutvu kao posledica prethodnognarcistikog drutva nije svakako jedini nain na koji se kreira ova kreativna

adaptacija. GP linosti ima razliite stepene i intezitete,u njegovoj istoriji inainu na koji sekreira postoje razliite varijante te istorije koje bi se moglegrupisatiu nekakav kvalitet sredinekoju organizuju roditelji za takvu decu,ukljuujui i soc aspekt, on je jedan od, ane nuno onaj koji kreira borderlinesociety. KA je uvek zbilja jedinstvena a da mi grupiemo tsa iskustva radi uenja,terapije, nauke. I jedno i drugo vano K- pojed sluaj ili istorija organizacijeiskustva . Depresivna kultura je najverovatnioje je jedan od znaajnih uticaja za

foprmiranje onog narcistinog drutva koji je uz to bilo podrano i razvojemitave drutvene zajednice (50 i 60ih godina). Oni su bili roditelji onima to su30ih godina. Narcistini roditelj gradi borderline society.

Prisetimo se narc struktura: jednim delom nema kontakta, jer je kontakt opasani sa unutra i sa spolja , da je spoljanost vana jer se tako obezbeuje pravo

postojanja sa realnou. Sve to je u vezi sa njima neophodno je da budesavreno. Deca narc populacije nema pravo prisustvo roditelja jer taj rod nemoe da bude adekvatno prisutan za dete, s druge strane dete mora da budesavreno.U skaldu sa grandioznou, ja sam bog,moram da zadovoljim sbve isvakoga a ja ne trebam nita, boija deca moraju da budu savrena. Kada se tadeca puste u svet i kada prave greke, oni su odoekani sa negativnimreakcijama. Dete nema ni adekvatno prisustvo kada je tu, niti je njeg odsustvo

podrano, jer kadaje odsutno, ukoliko nije savreno, ono nema gde da sevrati.Znai unutar porod odnosa nema iskustva, nema nikog, a u spoljanostisvaka greka se kanjava. U prisustvu narc org iskustva dete s osea progutano,naputeno, ignorisano, a u svom odsustvu, u kom pravi greke, kada seispoljavaono osea destruktivnost, agresiju, kanjavanje, neprijateljstvo. U narcistinom

iskustvu roditelj ne moe da bude sa detetom da bi zadovoljilo njegove potrebe,tako da dete doivljava prisustvo vrlo esto kao zloupotrebu, osea kao da nijedobro. Dete raste, to kreira ambivalentnost ostajanja unutar prostora u kome seeka da se pojavi roditelj koji e rei da li sam dobar ili lo, i druge strane

ambivalencije, koja je u stvari izlazak u realnost koja je opasna. To su deca kojasu okrivljena za autonomiju, a naputena u zajednitvu. Da bi ovo razreili, KA

je konst konfuzija, nesigurnost, nemanja identiteta, jaka ambivalentnost,nesposobnost da se impulsi ID fje prepoznaju, kanaliu, strukturiraju, sproveduu aktivnost i neprekidna upitanost : ko sam ja?da li sam dobar? Dovoljnodpbar? Voleo bi da budem dobar, nekad se oseam dobar, ali mislim i bojim seda sam lo. Stalno se osea ambivalentnost, posledica ove ambival je doivljaj


2/9

dezorjentacije, konfuzije, nesposobnost da se bilo ta procesira, jer ne znam da limogi napolje ili unutra, kad sam napolju nije dobro, kad sam unutra t nije uredu. Kada govorimo o glavnom prekidu kopntakta ovih osoba koji org iskustvana ovaj nain, taj glavni prekid se kreira izmeu senzacija i svesnosti.

Melnick...pie o tome u kolekciji tekstova...Problem je to je ID fja nestabilna,senzorna stabilnost(kontakt sa telom ) je disbalansirana, odgovor na spolj iunutranje emocije je t nestabilan. Ne postoji kapacitet da se unutranja ispoljanja stimulacija na bilo kakav nain stabilno ogrju u figuru. Tanestabilnost, nesposobnost da se senzacije artikuliu u figuru (od senzacijaide usvesnost) je posledica poremeaja kod prijema senzacija, jer ako roditelj nije

prisutan u tom prostoru, nema niko detetu da orgje te senzacije. To je poremeajkod prijema , kakve senzacije primamo, kako ih dekodiramo i kako pravimoselekciju. U borderline porem osnovni problem senzacija spoljanjeg iliunutranjih podraaja. Postoji jedna neodlunost u tome ta treba, ta ne treba,

ta je dobro, ta nije dobro, jesam li ja ovo ili nisam ovo.Zbog toga na granicikontakta, kada iz senzacija ulazimo u svesnost da formiramo figuru, gubi sesense of self.... borderline klient loose a sense of self on the contac boundary.To je ono kaad je na granici kontakta i odjednom blokada, uznemirenost, jesamli ok ili nisam ok, da li da se vratim ili ne vratim. Razlika kod daljeg procesa, uciklusu kontakta,mi rastemo, razvijemo,sredina utie na nas, poremeaji nisutakvi da se ovde zaustavljaju,ovo ostaje kao osnovni orgni elementu naemiskustvu i naravno borderline klijenti su flni u strukturiranom iskustvu.Tada imnije problem da orgju senzacijama (na radnim mestima koja su strukturisana suvrlo dobri jer ne moraju da se oslanjaju na se4be) U manje orgnim iskustvima,kao to je ljubav na primer, oni su stalno izazvani da manifestuju ovuambivalentnost. U intimnosti, problem vie nee biti da nije vien , ve da u

jednom konfluentnom stanju, ja u biti destruiran (razlika od narcistinogiskustva). Ako nema konteksta stanje je haotino, nema selfa , nema oseajaodgovornosti, ne zato to ne ele, jer ne mogu da koncipiraju i ne mogu da

znaju ko je odgovoran. Kada posmatramo dete klijenta proces se inteziviraizmeu 15 24 meseca, u fazi u kojoj se dogaa reaprouchment, ponovnog

prilaenja sa iskustvom, koje majka prohvati i opet procesira od strane majke Ukoliko u tom prostoru nema prisustva , ukoliko u njemu ne znam ko sam i nema

nikoga, a kada se ispoljim ja dobijem kanjavanje, ja ne znam da li da idem ilida se vratim (ako se dete ispolji kod narcist roditelja),ili da ovde stojim jo malo,da dobijem ono to mi treba pa da odem. U ovom konfliktu, dilemi, dete nikad neode od majke, jer ono stalno eka tu majku ,koja e se konano pojaviti i datimu dozvolu da ode. Na poslu dozvola da odem je strukturirana. U emotivnomodnosu oni stalno trae dozvolu da odu , nemaju to u sebi, on e to stalnotraiti,nemaju to usebi pa stalno proveravaju, postoji jedna vrsta ekanjja i


3/9

alertnosti i napada jer na kraja ova orgja iskustva je u zamci svog jedinogmehanizma spliting, da mora da pocepa dobro i loe. Integracija dobre i loemajke bi ga preplavila i on cepa majku na dobru i lou da bi ostvario kontaktsamo sa dobrom.

Istraivanja L.Greenberg ''Zbornik radova CD''Ona govori koje su mogue jokarakteristike porodica u kojima se pojavljuje ovaj poremeaj, mogu se svrstati utri grupe:

I grupa: U kojima je klijent bio odbaen, naputen( u domu,usvajanje, psihikioboleli roditelji)

II grupa: Kada je roditelj prisutan, a ignorie dete na nain koji bi se mogaopodvesti pod zloupotrebu i zlostavljanjeIII grupa: Porodica u kom se dete oseaprogutano potpuno poniteno,anulirano, konfluencija u kojoj postoji samo MI. Kada ova deca porastu (roena

70ih) to je dananje drutvo, posledice drutva koje kreira borderline society,granino drutvo, na svoju decu i porodicu.

Borderline Roditelj je potpuno dezorijentisan, sad je ovde sad je onde, sad je jakodobro, deklarie se o tome , napravi sveanost, a onda polupa sve na sveanosti.

Roditeljska prisutnost koji treba da kontejnira deije uzbuenje, nije tu. Mladiljudi danas svojoj deci ne daju nikakav kontejner za uzbuenje( ranije nije bilovieno, zamenjivano svojem , ili vieno ali kanjavanoopet nekakokontejnirano)a ovde je jedno ogromno uzbuenje bez kontejnera, jer roditelj nijetu, roditelj u smislu fenomena, nema roditeljskog iskustva. Sadanja deca trebada nau nain da urade neto sa svojim uzbuenjem, i poto nema nikog, onoto deca nalaze je virtuelna realnost, pa imamo jednu novu patologiju. Barnekako kanalie svoje uzbuenje, pa ovo nije loe. Telesno iskustvo nedostaje,nema telesnog sense of self, sva energija ostaje u mozgu na nekim senzacijama ina tastaturi. Deca onda desenzitiraju svoje telo, jer to uzbuenje nema gde da seisprazni, roditelja nema, virtuelna realnost i telesno uzbuenje koje mora dakreira realnost mora da se potisne. Sada iz toga ide patologija. Prva je zavisnostod virtuelne realnosti; druga je desenzitizirano telo- tetoviranje,nediskriminativniseks, veoma rano, kao rituale ili orgije, nema granice. Poto je

znaenje to takvo kakvo jeste, posledica je malo ili nimalo oseanja. Poto je tooseanje imobilisano i u nemogunosti da ga isprazne, oni ga bacaju, prosipaju,

pa je naziv za ovo drutvo liquid society.Sada je to Anksiozni poremeaji sapaninim napadima i neto to se vidi kod neke dece 'elementary disorder' imajuporemeaji ishrane gde deca hoe da jedu samo jednu vrstu hrane, zavisnost oddroge, midnight craving( u neadekvatnim delovima dana udnj za jer telo nemavie svoj ritam) Simptomatologija je kompleksna, mea se, panik, opsesivnost. Iz


4/9

toga je zahtev itave zajednice je vraanje na telo, tj organismic self regulation.Deca u borderline society imaju potrebu da se povuku, da ive u virtuelnomsvetu, jer im je to dovoljno. Jo neto se menja, kvalitet ljutnje, ranije je ljutnjabila u vezi otkria da me mama zamenila za sebe, borderline dete da me majka

zloupotrebila, a ovde u liquid soc mi nemamo protiv ega da se ljutimo, naaljutnja protiv svega, a poto nemamo granica ona je bizarna,. Sada je posledicaagresije je jedna destrukcija koja je desenzitirana, nipremakome, prema svemu.

Mladi klijenti, u 20im godinama, moramo biti svesni drugog kvaliteta ljutnje,zastraujua protiv oveanstva. Mi ne moemo vie podravati ljutnju na ranijinain. Getalt je nastao u periodu kada je bilo potrebno osloboditi ljudsko bie,osloboditi se retrofleksije. Bilo je potrebno osloboditi ego, ljudsku slobodu,kreativnost. Dananja patologija zahteva odreenu redefiniciju naihintervencija, jer je agresija rasuta, ne moemo je podravati na ranije naine. Touzbuenje je nepodnoljivo, sirovo, neobraeno,(likvidna-spread all over).

DSM-IV- simptomiNaini ornja iskustvaeme ponaanja se rano javljaju(detinjstvo, mladost):-ekstremni napor da se izbegava realno ili zamiljeno naputanje ali iodbacivanje; prevelika osetljivost na to-AFEKTIVNA NESTABILNOSTnjihova ema u interpersonalnim odnosima jenestabilna i intezivna, este su promene iz jednog stanja u drugo-nestabilnisu( menjaju se ood ekstremne idealizacije do ponitavanja, kod takvih roditelja-odbacivanje je reakcija na okida-najmanju razliitost u komunikaciij, jedna rekoja zalii na naputanje dobijete impulsivnu reakciju). Idealizacija ideevaluacija u jednom, danu, seansi ili ak u jednoj reenici kod klijentavidetiosobu kojae rei ''oboavam te ali najbolje bi bilo da te nikad nisam sreo....srean sam to si uz mene, ali bi najbolje bilo da si tua ena'' Onaj koji primaovo nema jedan intezivan oseaj da moe da se smiri na jednom mestu, uvek je iono drugo prisutnouvek je taj spliting prisutan . Posledica toga je poremeajidentiteta, nestabilan doivljaj selfa (ko sam ja), impulsivnost je vrlo izraena i

potencijalno ugroavajua i manifestuje se u sex ponaanju, zloupotrebi

supstanci, troenje, kupovina, spending societz, veodgovorna vanja, poremeajishrane ''bing-eating'', suicidalno ponaanje, samo povreivanje- velikistepen desenzitacije ide se do te mere kada se prvi put doivi uzbuenje, nekavrsta vapaja za uzbuenjem-redefinicijom uzbuenja; moe da bude i sistemski-da dete se samopovreuje iz indentifikacije sa lanom porodice koji je bio

povreen a iskljuen je iz porodice, jer je mrtav ili odbaen pa je dete takolojalno sa tim lanom porodice. Kod graninih iskustava je obino u vezi sa


5/9

nekom desenzitizacijom koja ide sa njihovom nemogunou da kontejnirajusenzacije, haos pa ga reguliu tako to se desenzitiraju. Ili ne mogu da izdreuzbuenje ili ne mogu da ga kanaliu pa ga reguliu na taj nain.

Suicid kod njih njihov glavni introjekt je ''ja ne treba da postojim, jer ovakavkakav jesam nisam ok i onda je bolje da me nema'' u intimnom prostoru postoji

jedna destrukcija, pogotovu odnos izvana izazove reakciju- emotivni odnosi.-HRONINI DOIVLJAJ PRAZNINE jer nemaju iskustvo, ground, jer nemogu da kreiraju iskustvo iz sopstvene senzacije-NEADEKVATAN OSEAJ LJUTNJE- fiziko obraunavanje, acting out-PARANOIDNE IDEJE

BORDERLINE DILEMA- ambivalentnost, nema nikakvog pravca, istrajnosti,odgovornosti, doivljaja, prosperiteta,napretka. Greenberg : ''borderline klijenti

pate od neeg to se zove MISERYM- majka

I-identitet problemS- splitingE- strah biti progutan, preplavljen- engulfment- potonue,propadanje u ponorR- rage ljutnjaY-yearning enja

M - problem majke -subjektivno- klijentov self se nije odvojio iz tog prostoramajke, tako da je u toj istoj tenziji izmeu ostati- otii, ako odem ne valja- akoostanem ne valja, odakle je ovo dobro- odakle ovo nije dobro. Stalno se oekujemajka koja e konano doi i potvrditi tu enju i dovesti neki red i omoguitidetetu da ode, mirno podrano itd.

I identitet, konstantno sebe vide kontradiktorno, to god da se zapone vidi seambivalentno. Pored te ambivalentnosti postoji nejasan doivljaj selfa, jer nemaiskustva koje je podrano autentinim selfom, ve je iskustvo kreirano ilistrukturom koje dolazi izvana ili je uopte nezapoeto i nepodrano jer nemadovoljno jasnoe, senzacija, znaenja, kreiranja figure. Slab je do selfa na

granici, u manje strukturisanim situacijama self se jednostavno izgubi. Kad sepojavljujete, manifestujte imate oseaj preplavljenosti,konfluentnosti...najznaajniji meh odbr spliting i projektivna identifikacija...i

zbog toga je vrlo vano sa njima ne tradimo mnogo na transferu, jer transfer na

izvestan nain znai: '' to nisam ja, to je neko drugi, to je tvoja mama, deda''...alito istovremeno znai i ''ja te odbacujem'' te ne moemo raditi na njemu.

Engulfment- biti progutan- ostajee const u prostoru 'bivanja sa roditeljem' ,poto nema dovoljno snage da se ide napred, da se kreira originalnostsopstvenog identiteta, ostaje se u tom ambivalentnom pokretu sa stalnim strahomod konfluentnosti, jer strah u ovoj konfl je strah ' biti progutan ibiti uniten' jer


6/9

'nismo dovoljno dobri' i zbog toga svremena na vreme postoji taj pokuajsamoubivstva.

S jedne strane se boje konfluentnosti jer e biti progutan uniten; s druge stranekada ide napolje ima sledei strah od odbacivanja, jer ako napravi min grekuona ga kompletno ponitava. Konstantno imeu straha od konfluentnosti istraha od odbacivanja- pa T mora da bude vrlo paljiv da ne izaziva obe ovedinamike, da vrlo veto radi na odravanju granica i pritom pojanjava,

pokazuje kapacitet za ljubav. Jasne granice sa jednim autentinim prihvatanjem.Zbog ambivalentnosti ima veliki oseaj besa jer niti moe napred niti nazad,tako da je to frekventno i intezivno ispoljavanje besa. enja koja se naroitomanifestuje u intimnim odnosima jeste jedna strast, tu se javlja jedna projekcijada taj drugi bude taj neko koji e konano zavriti taj proces. Traganje zaobjektom kojega nikada nije bilo.

INTERVENCIJEZa podravanje prve faze senzitivnosti. Moraju imati za cilj da smire i ograniesenzacije (izvana i i iznutra) jer se se jedino iz jednog specifinog nivoa intezitetasenzacija moe roditi svesnost, svesnost se ne moe roditi niti iz desenzitiranostiniti iz preintezivne ekscitacije.T mora da shvati da je tu disbalans kod ovih K,ono to moramo da radimo je sniavanje inputa da ne bi dolo do preplavljanjasenzacijama. Senzacije su rasprene, haotine, neureene, jer nema dovoljnoiskustva koje bi ih ureivalo. Postiemo fokusiranjem, imenovanjem, vie

fenomenolokim pristupom gde s uvaava percepcija, pravi se fokus naminimalnim iskustvimaa. Tehnike dve stolice, pojaavanje, repetitivnost, kao ibihejvioralne intervenecije(ispokljavanja) se ne primenjuju jer ove intervencije

pojaavaju intezitet uzbienja, koje K ve ne moe da kontrolie, pa ga to obinopreplavljuje. Do te mere je vano da vodimo rauna o smirivanju uzbuenja,nekoj vrsti kanalisanja,da mi njih uimo da act in umesto act out.Getalt je orginalno napravljena za intelektualce koji su bili u retrofleksiji, za

zamenu procesa unutar bia sa kreativnim procesima na granici, a to neodgovara za ove K. Oni imaju preveliku koliinu uzbuenja, haotino uzb,neorganizovane senzacije, nemanje iskustva,graunda, point of reference. Mi

ovde moramo da idemo na jedno smirivanje i artikulisanje, kao neka vrstareparenting, ono to majka nije mogla da uradi, u intimnosti destruktivna uodlasku kritina. Mimoramo da se fenomenoloki fokusiramo, ta je, nazovemosmirimo,ni sa kakvim prevelikim zahvatima ni oekivanjima. Izbegavamo svetehnike pojaavanja, polarnosti, direktnog obraanja,ostaje fenomenioloki

pristup, ja-ti odnos jako naporan, istrajni moramo biti. Sa ovim K se moemoviati vie puta nedeljno, treba im kontakt jer im treba orgja senzacija da prave


7/9

figuru i znaajna iskustva. S druge strane to im je preplavljujue jer se oni plaekonfluentnosti, jer se plae da e biti progutani. Poveavati broj seansi kako onikreiraju sa nama odnos poverenja.Getalt terapija radi na

SvesnostiKreiranju figurePreuzimanju odgovornostiPodravanju kontakta i aktivnostiMi ovde nemamo bazine elemente- jer nema odgovornosti, nema ko daodabere, ne moe neko ko nema iskustvo, ko nema identitet, ko ne zna ta je ok ,da napravi izbor, ako mi previe brzo guramo u odgovornost oni u najboljemsluaju ne znaju ta je to, u najgorem sluaju shvate kao svoju krivicu. Ne moguda naprave razliku izmeu krivice i odgovornosti.Oni su vrlo intuitivni, poto su stalno u tom prostoru osetljivi, taj prostor nema

jasne granice, oni probijaju granicu, i oseaju sve nae unutranje proceseoseaju, ako smo malo odsutni razmiljamo o ruku, on to oseti, i pita kae: vime sada ostavljate, ako tada validiramo K, saoptimo mu to je mogueautentinije istinitije ono to se deava sa nama, validiramo njihov sense of self,njegov senzibilitet. Uvodimo tako jednu vrstu iskustva da nije 100% jedini dobro,da jeste ljudsko bie nekad ode pa se vrati, alim ljubav ostaje, da nije ostavljena

zauvek i sve. Da valiidiramo njihovi intuiciju, senzibilnost i oseanja...biemoprilino konfrontirani od strane ovih K.Nezavreni poslovi se ne rade sa ovi K sa tehnikama...stavi mamu, tatu, jer su tiodnosi nestabilni i da svaku takvu tehniku doive kao separaciju, kaonaputanje. Sve se obavlja u procesu transfera, kontratransfera, projektivnaidentifrikacije Pa nam to i ostaje tr. Kontratr, fenomenologija , ovde i sada,

granice.Transfer se obrauje u sada i ovde, ako ti mene vidi kao svojumajka i sigurnou te napustiti, ja moram da budem na raspolaganju za JA-TI odnos, on se nerazrauje prebrzo kao transfer (to nisam ja ...ve tvoja mama) ve se preuzimaodgovornost za minimalnu autentinost i istinitost u tome to jeste

Introjekcija izbegavamo je u boljoj orgji linosti, jer e K to izbaciti iz sebe pae raditi na stolici...ovde to ne moemo da radimo, da razgraujemo introjekt.

Ovde imamo pravo da unosimo introjekte ( aspekti terapijskog odnosa- ugovorkoji se redefinie-ovo moe da radi, ovo ne moe, da me zove u pola noi,reparativnost u odnos, gde e nas stalno i iznova proveravati u tom odnosu i

posle 10 godina) to je doivotan proces jer se vri neka vrsta redefinicija togbazinog sistema. Pored reparacije, imamo i edukativnog odnosa, kod ovih K jedozvoljeno da introjektujemo (kaemo ovo je ok ovo nije), da na osnovu nae

povezanosti u terap procesu preuzimamo odgovornost i kaemo' to je to, to je


8/9

istina...' u tom trenu .Iako znamo da je istina lina i ona se menja, ne uvodimoovaj ambivalentan aspekt istine. Ve izgraivati introjekte koji su u tom trenuvani za klijenta ''nije dobro to to se samopovreuje''.Gestalt review- J Melnick

British gestalt journal ParletYontef poslednja poglavlja knjigeThe experience of the counting of the succesfull therapyMargherite Lobb

ta je to to klijent ui i emu tei?Kada je terapija uspena?Tei da sopstvenu autonomnost doivi kao legitimnost (da je u redu). Da doiveda je nj ljutnja u redu, da ukoliko je ispolje ne moraju biti kanjeni. T mora bitisa K u takvom odnosu da K ljutnju moe da izdri (tih glas prevelika nenost, to

je nain na koji kontroliemo K jaka oseanja)Svoj autoritet T nosi na takavnain da K osea da moe u vas da strpa svoj haos, jaka oseanja, naroitoljutnju. Zbog toga T mora da postavlja granice, nekad eksplicitno, 'ti si ti i ja

sam ja i ja u izdrati tvoju ljutnju, nee me unititi, ti ne moe da uniti mojegranice'' mi mu dajemo neku vrstu modela, da ako izae napolje i bude to tojeste kritike ga nee unititi, i ako ostane unutra u intimnosti, ta god da sedeava napolju to ga nee unititi. T modelira takvo ponaanje , 'ne ti me neeunititi, ja ti to neu dozvoliti, ti moe biti to to jesi, a ja u biti to to jesam''ideja o neunitivosti granica.T je u velikom problemu:K hoe da smo autentini, on je ljut na nas i mi tomoramo da izdrimo, kad je on ljut i mi smo ljuti, moramo da mu kaemo' jamogu to izdrim', a ne smem da budem ljuta, a moram da budem autentina.

Jedan pravac je da mu kaemo 'moe da bude ljut na mene i ja u to izdrati'.Drugi pravac je 'ali ako ti ja pokaem svoju ljutnju ti e misliti da ja ne mogu,da u te odbaciti,znai ja nemogu da ispoljim svoju ljutnju, a ako je ja oseam tie je osetiti, ja ti neu rei, ti e rei da ja laem''opet me neko zeza, ja tebi nemogu da verujem...ao' onda opet u pono 'izvini, ne mogu da izdrim beztebe...'

M.E.Lobb kae u knjizi: kada klijent ispolji svoju ljutnju, i T je tada ljut, onitime potvrujeu svoju emu, i to ponovo okida tu ambivalentnost premaautoritetu''

Kako postavljamo granicu u radu sa graninim K jer je ta ljutnja konstantna

tokom terapije. T: Ja verujem da ti ima razloga da bude ljut i ja tine govorimda ne bude ljut' Pretpostavljam da najautentinije moemo raditi da sa ovim Kmoemo da radimo po principu projektivne identifikacije- poto ne moemo dalaemo, a oseamo ljutnju, a moramo da je drimo, ono to moemo, je dabudemo kreativni u tom procesu jeste da radimo sa svojim oseanjima,koja su

preplavljujua veoma intezivna, pa radimo sa njima po principima projidentifikacije: oseamo ih, transformiemo ih u nekoj zamiljenoj relacionoj


9/9

situaciji u kojoj ta ljutnja moe da bude obuhvaena .Kada imamo tu relaciju mismo u kontiktu sa onim to klijent je imao,mi smo u ovom asu smo odradili usvom unutranjem prostorui tako gubimo tu ljutnju, i onda moemo nazadnjemu da se vratimo u jednom autentinom odnosu.U toj ljutnji obino je to JA TI odnos direktan odnos se zahteva, ne smete dabudete konfluentni ni odbacujui.T: ja vidim da si ljut, u redu jed a si ljut, vidim da ima razloga

K: ali ja oseam da ste i Vi ljuti...T ne ispoljava tu ljutnju, ali dok je s K, dozvoljava sebi da ga obuzme u

potpunosti, u istom intezitetu kao i K, poto mu je K dao ti ljutnju, T jetransformie, kako- zamiljajui odgovor na pitanje: ta mi treba kad sam ovakoljuti, kakav odnos mi treba, kakve rei, kakva relacija,ta mi treba, kad nam se

pojavi takva neka metafora, a T to ide lako, javi se npr. Neko da mi kae ej svetje mnogo vie od togato se ljuti!mi smo ostatak sveta pored toga!T se smiruje,

K realnost se menja, jer T nije vie neko ko je ljut, T mu to nee priznati ta sedeavalo, K e osetiti da je T ljutnja spala i bie mu istinito da je nj ljutnja ok, jerto T potvruje autentino, i da je T neko ko reparira njegov odnos, jer je T nekoko to moe da vidi i da dri. To e trajati dok je K ne izae sa terapije pa e opet

posumnjati i taj odnos proverava u nedogled. Ali se kae znaenja, kako to vidi.Ako to T ne moe onda ne radi nita, jer ne sme sirov kontratransfer sa ovakvimgranicama. Tako se razvija poverenje u drugog, transfer kontra transfer, irazrada kao kroz proj identifikaciju.Vrlo vano da se razluuje JA-TI ali se podrava ipak MI. Terapija neka vrstaispoljavanja, oni uvek oekuju, kad se ispolje da e mo ih unititi, kritikovati.Vrlo vano je da drimo ulogu terapeuta jer je to ono to nam dri granicu.Treba izbegavati konfluentnost, jer pojaava anksioznost i konfuziju, jer akosmo konfluentni sa njima haos je zajedniki, a onda je to previe.

Nikad ne konfrontirajmo ove K, umesto toga, Ja- Ti odnos, Ja-Ti odnos....ali unekonfluentnosti, dri ulogu, odravaj granicu, oekuj napad, ne shvataj tolino.

Documents

granična organizacija iskustva