GRCKA MITOLOGIJA- je korpus pria koji pripadaju starim Grcima i iji su predmetnjihovi bogovi i heroji, priroda sveta i vremena u kojem su iveli i koji ih je okruivao, kao i poreklo i znaenje njihovih kultova i rituala. U modernom smislu pod grkom mitologijom se podrazumeva, studija i pokuaj rasvetljavanja religijskih i politikih institucija starih Grka i njihove civilizacije, kao i pokuaj potpunijeg shvatanja same prirode mitova i legendi.

Nastanak sveta-Po grkom mitu, u poetku su nebo i zemlja bili izmeani i vladao je Haos. Zatimsu se iz Haosa izdvojili boginja Gea - zemlja i Uran - nebo. Njih dvoje izrodili su ostale bogove - titane. Meutim, Uran bojedi se da mu neko od dece ne preuzme vlast zatvori titane pod zemlju. Meutim, jedan bog - Hronos uspeo je da izae iz provalije i da oslobodi ostalu bradu i sestre. Tada, kao to se Uran i bojao, Hronos oduzme vlast ocu i postade gospodar sveta. Meutim, Hronosa je zatekla ista sudbina kao i njegovog oca, jer ga je svrgnuo sa vlasti njegov mlai sin - Zevs.

Nastanak ljudi-U poetku, Grci su mislili da su ljudi nikli iz zemlje poput biljaka, meutimvremenom je to verovanje odbaeno i mislilo se da je titan Prometej od gline napravio oveka, a da mu je Atena udahnula duu. Prometej je ljude titio, pomagao im i uio ih. Od Apolona je ukrao vatru i dao je ljudima, uhvatio je divljeg bika i dao ljudima da ga upregnu, nauio ih je kako da vade rude. Zbog svega ovoga Zevs se naljutio i nareeno je da Prometej bude okovan gvozdenim lancima i na Kavkazu on bee prikovan za jednu stenu gde je svaki dan sletao orao koji mu je kljuvao jetru. Prometej je dugo ovako visio dok ga Herakle nije oslobodio.

Mit o Prometeju-Prometej je otpoeo svoj mitoloki put u vreme kada se Zevs pobunio i ustao protivTitana Hrona u nameri da uspostavi novi poredak. Titani su se stavili na stranu Hrona, a Prometej se priklonio Zevsu, mada je i sam bio Titan, jer je i on sam teio novom i pravednijem poretku.Pomagao je Zevsu u desetogodinjoj borbi, kako svojim savetima tako i u direktnim borbama, pa je ak i nagovorio i boginju zemlje Geju da se prikljui Zevsu. Posle pobede Zevsa, Prometej nije dobio nikakve zasluge ni priznanje, a kada se i Zevs odluio da krutim i bespotednim postupcima uniti ljudski rod, on se, po cenu i da na sebe navue gnev bogova, stavio na stranu ljudi. Verovao je da de ljudi, ako sami sebi budu pomogli, modi pomodi i drugima, pa im je, svojim postupcima i delom ulio nadu i obdario ih snagom.Prometej je povezan i sa mitom o raanju Atine, jer, kada je jednom prilikom Zevsa bolela glava i nita nije mogao uiniti da prestane, Prometej je rekao da zna nain na koji de ga prestati boleti glava. Velikim kamenom je udario Zevsa u glavu, a iz Zevsove glave je iskoila boginja Atina, i glavobolja je nestala.Prometej je sa svojim bratom Epimetejom, hodajudi Grkom zalutao u pokrajinu Bitiju, gde su oni poeli izraivati glinene figure.Boginja Atina je uzela glinene figure i udahnula im ivot. Prometejeve figure su postali ljudi, a Epimetejeve ivotinje.Kada je Zevs, od ljudi zahtevao da mu prinesu rtvu i da tako pokau koliko su posluni i odani Prometej je na rtvu prineo velikog vola koga je podelio na dva dela. U prvi deo je stavio malo mesa i veliku koluinu masnoda i sve to je prekrio volovskim trbuhom. U drugu polovinu je stavio samo kosti koje je prekrio sa madu, pa je pozvao Zevsa da izabere jednu od polovina.Uvidevi da je u pitanju prevara, Zevs je namerno, da bi imao razlog svojoj osveti nad ljudima, izabrao deo pun kostiju.Zevs je, posle izbora, ljut zbog prevare, zabranio bratu da pomogne i usavri ljude i zabranio je ljudima upotrebu vatre. Tada je boginja Atina odluila da prevari Zevsa i pouila Prometeja kako i on moe pomodi i uiniti dobro ljudima.Prometej je osetio i znao da je ovek mnogo superiorniji od ivotinja i da zasluuje imati neki dar koji nije imala nijedna ivotinja. Posmatrajudi ljude,

1

Prometej je spoznao da se njegova stvorenja, ljudi srmzavaju i zato se odluio da im da vatru, dobrog slugu i loeg gospodara.Sa svetog ognjita na Olimpu, ukrao je vatru i, prenevi je u svom tapu, poklonio je ljudima. Ljudi su, dobivi vatru, postali nezavisni od vremenskih nepogoda, pripremali su hranu, a samim tim jaali i telesno i duhovno.Prometej je nastavio sa darivanjem ljudi, pa ih je nauio kako da pomodu vatre tope metale i izrauju alate, a nauio ih je i zanatima, i kako da raunaju, piu i itaju.Ukrotio je divljeg bika i uterao ga u jaram, i time pomogao ljudima kako da lake obrauju zemlju. Sagradio je i prvi brod i upoznao ljude sa tajnom leenja.Prometej je bio taj koji je utro put ljudima da ugodnije i sretnije ive kada su ved ugledali svetlo ovoga sveta. On je bio taj koji je uistinu stvoritelj ljudi jer ih je uzdigao iz prvobitnog, prirodnog stanja na stanj razuma i svesti.Zevs je bio ljut ta je sve Prometej uinio za ljude, i kako nije mogao vratiti vatru, jer, ono to je dato od bogova ni Zevs nije mogao vratiti, odluio je kazniti Prometeja i njegovu tvorevinu - oveanstvo. Zevs je naredio svojim slugama Kratosu i Biji da savladaju Prometeja i da ga odvedu na kraj sveta gde je Hefest morao da ga okuje, a zatim i prikuje u neprobojne okove na Kavkazu. Zevs je poslao orla Etona (potomak Tifona i Ehidne) da Prometeju svaki dan kljuca jetru, a kako je Prometej bio besmrtan, tako se jetra svakoga dana obnavljala, a Prometej je patio svakodnevno, sve dok ga nije oslobodio Heraklo dok je izvravao svoje zadatkePrometej je znao koja de Zevsova ena nositi dete koje de ga svrgnuti sa trona, kao to je i on svrgnuo svoga oca Hrona, pa je mogude da je Zevs i na ovaj nain hteo naterati Prometeja da mu kae ko je ta ena.Kazna za Prometeja trebalo je da traje 30 000 godina. Mit o Perseju-Akrisije, Persejev deda, imao je samo jednog potomka, derku Danaju. Otiao je u proroite u Delfiju da mu proroica kae hode li imati sinova. Rekla mu je da nede, ali da de prvo dete njegove derke biti muko i da de ga on njegov unuk, ubiti.On je odluio da Danaju utamnii i skloni od prosaca kako se ne bi udala i dobila proreenog sina. Zevs je, u obliku zlatne kie, dopreo do Danajine tamnice i zaeli su sina Perseja. Akrisije se bojao da ubije Zevsovog sina pa je Danaju i svog unuka prognao iz svoje kraljevine.Persej, polubog po oevoj strani, izrastao je u lepog i snanog mladida. Uz pomod svoga oca, arobnih sandala, lema i tita odsekao je glavu Meduzi Gorgoni, najopasnijoj od tri Gorgone koja je imala mod da svakog ko je pogleda, okameni a od ije je krvi naknadno nastao Pegaz.U Etiopiji je oslobodio Andromedu koju je boginja Atina bila privezala za stenu i prepustila na milost i nemilost morskom udovitu. Persej se zaljubio u Andromedu i uzeo je za enu.Proroanstvo da de kralja Akrisija ubiti sopstveni unuk se ispunilo. Persej se vratio u rodnu kraljevinu iz koje je dugo bio izgnan po nareenju svog dede u trenutku kada se odravalo takmienje u bacanju diska. Odluio je da i sam uestvuje u takmienju i bacio je disk tako snano da je sluajno usmrtio upravo Akrisija i ne znajudi da je to bio njegov deda. Mit o Dedalu I Ikaru-Kada je Dedal zavrio sa izgradnjom lavirinta, Minos je, da bi ga spreio da se istina o lavirintu proiri, zatvorio Dedala, a i kontrolisao je sve brodove i sve puteve. Da bi se oslobodio i napustio ostrvo, Dedal je odluio da napravi krila sebi i svome mladom sinu Ikaru. Uvezao je pera zajedno, od najmanjeg do najvedeg, stvorivi tako veliku povrinu. Veda pera je osigurao koncima, a manja voskom tako da su ona liila na ptiija krila.Kada je posao bio zavren, Dedal je, na mestu mahao krilima i tako ih isprobavao, a zatim je krilima opremio i svog sina Ikara i nauio ga kako da leti. Kada su obojica bili spremni, Dedal je upozorio Ikara da ne leti ni previsoko, a ni nisko, jer, ako leti previsoko sunce de otopiti vosak, a ako leti prenisko, morska pena de natopiti krila i vie nede modi nastaviti sa letom. I zatim su obojica poleteli.Preleteli su preko ostrva Sam, Del i Lebint, a tada je Ikar poeo leteti sve vie i vie da bi dostigao do samih nebesa i dotakao ih. Sunce je, sve vie i vie, zagrevalo vosak, i on se poeo topiti sa krila, a pera su se na kraju razdvojila, a Ikar je pao u more i utopio se. Dedal je okrivljivao sebe i svoju vetinu za sinovljevu smrt, a mesto gde je Ikar pao i utopio se u more nazvao je Ikarijom.Posle svega Dedal je stigao u Siciliju, gde mu je zatitu pruio kralj Kokal. Na Siciliji je Dedal sagradio hram u ast boga Apolona, a krila je okaio kao rtvu bogu.

2

Mit o Adonisu-Adonis je sin kiparskog kralja Kinire i njegove kderi Mire. On je i bog vegetacije i svega to brzo raste i umire. Niko mu nije bio ravan po lepoti, pa se u njega zaljubila boginja lepote i ljubavi Afrodita. Silazila je ka Adonisu na zemlju, pa je i iz ljubavi prema njemu poela se zanimati za lov, to je Adonis jako voleo. ak mu je i sama Afrodita pomagala u lovu. Uvek mu napominjala da ne lovi divlje zveri, govoredi kako je dovoljno biti odvaan prema plaljivima, a prema hrabrima opasno je biti hrabar. Adonisu je njegova muevnost branila da slua takve savete. Kada ga je jednom prilikom Afrodita ostavila samog, Adonis je otiao u lov na veprove, ali je to za njega bilo sudbonosno: ranjena zver ga je napala i usmrtila ogromnim onjacima. Kada je Afrodita saznala za smrt svog voljenog, obuzela je ogromna tuga. Proklela je sudbinu, modniju od bogova, i plaudi pala na kolena pred najviim bogom Zevsom. Molila ga je da joj dragog vrati, pa makar na kratko. Zevs se saalio nad njom, pa je naredio Hadu, bogu podzemlja da u prolede pusti Adonisa iz svog mranog carstva na zemlju, tako da Adonis samo pola godine ostane u podzemnom carstvu, a pola godine provodi sa Afroditom na zemlji. Priroda se tada raduje, oblai u zeleno i cvede, jer se Adonis vrada, a obuzima je tuga kada se u jesen vrada u carstvo sena.Incest koji je prethodio Adonisovom roenju je izazvala Afrodita, koja je bila ljubomorna na Mirninu lepotu i uticala da se otac i derka spoje. Kad je kralj Kinira shvatio prevaru hteo je da ubije derku i neroeno dete. Afrodita se u meuvremenu pokajala zbog svog nedela i pretvorila devojku u stablo mirte, ma je prepolovio drvo i iz njega je izilo prelepo dete Adonis. Afrodita je dete sakrila i predala kraljici smrti Persefoni da ga uva. Kad je Adonis odrastao sa Persefonom u podzemlju, Afrodita je zatraila da joj se vrati ali je Persefona to odbila. Zamolile su Zevsa da donese odluku i on je odluio da svakoj pripadne po pola godine, kod Persefone Adonis je provodio zimu a prolede i leto sa Afroditom.Adonisovo raanje i smrt simbolizuju smenu godinjih doba. Mit o Midi-Mida je, u grkoj mitologiji, bio bogati frigijski kralj kome su, za kaznu to je zamerao sudiji Tmolu to je u muzikom takmienju izmeu Apolona i Pana dosudio pobedu Apolonovoj liri, izrasle magarede ui, jer mu je vie godila Panova svirka. Ista pria o njegovim uima, nalazi se u prii U cara Trojana kozje ui.Poznata je i pria kako je kralj Mida dobio dar da sve to dotaktne pretvori u zlato.Jednog dana, Dionisov uitelj Silen pijan je lutao frigijskim poljima. Tu su ga nali seljaci i odveli ga u Midin dvorac. Mida je odmah prepoznao Dionisovog uitelja, i organizovao veliku gozbu u njegovu ast. Desetog dana on je Silena odveo bogu Dionisu. Dionis se obradovao kada je video da je njegov uitelj iv i ponudio je Midi da mu ispuni bilo koju elju. Mida zatrai da sve to dotaktne pretvori u zlato. Dionis mu je ispunio elju, ali je u sebi alio to mu Mida nije traio neto drugo.Mida se radostan vratio u dvorac. Organizovana je velika gozba. Tada je Mida shvatio kakvu je greku nainio. Sva hrana i pide su se u dodiru sa njim pretvarali u zlato. Tada je pruio ruke prema nebu i uzviknuo: Smiluj se, smiluj se, o, Dionise! Molim te za milost! Uzmi natrag svoj dar.Dionis se tada pojavio i rekao Midi da ide na izvore Paktola i da tamo opere sa svog tela dar i svoju krivicu. Kako je sprao svoj dar, tako je Paktol postao zlatonosan. Mit o AtalantiAtalanta je bila kderka beotijskog kralja eneja i njegove ene Klimene. Odmah nakon roenja su je odneli u umu jer je njen otac enej eleo samo sinove. U umi je Atalantu pronala medvedica i spasla je. Odgojena u umi i preputena samoj sebi, izrasla je u lepoticu i stekla neverovatnu okretnost i snagu da je u svemi mogla nadjaati mnoge mukarce. Zbog te svoje osobine je bilo razumljivo to je svaki mukarac eleo da mu Atlanta bude ena.Atalanta je redom odbijala sve svoje prosce, a onoga koji je bio uporan u svojim nastojanjima da je isprosi sebi za enu, Atalanta je pozivala da se sa njom takmii u tranju. I tako je, pobedivi svakoga, dugo uvala svoju slobodu. Pobedio je jedino predivni Hipomen, kome je boginja Afrodita pritekla u pomod. Afrodita je Hipomenu dala tri zlatne jabuke i posavetovala ga da u toku trke, s vremena na vreme ispusti

3

po jednu jabuku, i to u asu kada ga Atalanta u tranju sustigne.Atalanta nije mogla odoleti isputenim zlatnim jabukama, i svaki put se sagnula da ih uzme, i tako je na cilj dola posle Hipomena. Hipomenova pobeda nije rastuila Atalantu i ona se, jer joj se on dopao, sa njim uputila u Onhest. Dok su ekali na venanje, atalanta je u umskom hramu izjavila Hipomenu ljubav, a Zevs, za kaznu to su svojim ponaanjem oskrnavili mesto boravka bogova, pretvori ih oboje u umske ivotinje.svi junaci tog vremena su pozvani u opasnom lovu na kalidonskog vepra, koji je organizovao Meleagar, sin kalidonskog kralja.Atalanta je nadmaila sve junake i prva je, strelom pogodila velikog vepra, koga je zatim ubio Meleagar, a kou veprovu je poklonio Atalanti. kako su i svi ostali uesnici lova eleli da imaju veprovu kou, nastalo je veliko krvoprolide iz koga je Atalanta izala kao pobednik.Atalanta iz Arkadije se udala za junaka Melaniona i sa njim imala sina Partenopeja, koji je uestvovao u ratu sedmorica protiv Tebe , i u toj borbi poginuo. Mit o Sizifu-Sizif je heroj iz grke mitologije poznat po personifikaciji uzaludnog posla. Naime Sizif je bio osuen da veliku kamenu gromadu gura uz planinsku strminu kako bi je postavio na vrh. No, svaki put kada bi se primakao vrhu, kamena kugla bi mu se izmakla i sunovratila u podnoje brda. Sizif je tako pokuavao, iznova i iznova, ali bez uspeha. Naime, Sizif je bio kanjen jer je bio veoma lukav i varao je ljude. Dok je Sizif bio u podzemnom svetu, na Korint je stigao njegov suparnik, jedini koji ga je bio dostojan, Autolik. On je bio sin Hermesa, boga vesnika, ali i boga lopova i prevaranata. Posle dugih prepirki, Autolik je Sizifu priznao da je lukaviji i ponudio mu svoju derku za enu. Njih dvojica su bili ubeeni da de iz te veze nastati najlukaviji ovek na svetu. Tako i bi. Rodio se Odisej koji je prevaziao i svoga oca. Mit o Orfeju-Orfej i Euridika je antiki mit o traginoj ljubavi. Orfej je bio mitski peva i pesnik, po nekim verzijama sin Eagra i jedne od Muza. Prema mitu, kada bi zasvirao na svojoj liri, ak ni priroda nije ostajala ravnoduna: drvede bi se povijalo prema njemu, ribe bi iskakale iz mora ga bolje uju, a umske ivotinje bi mu bez straha prilazile. Iako se brzo proslavio, nije imao mnogo srede u ljubavi. Njegova ena, nimfa Euridika, umrla je od ujeda zmije nedugo poto su se uzeli. Orfej je bio toliko skrhan da je odluio da sie u donji svet ne bi li uspeo da je vrati. Zvuk njegove lire kao da je zaarao stanovnike podzemlja: Kerber je postao umiljato kue, Haron je zaustavio svoj amac, Sizif je seo na svoj kamen, Tantal na kratko nije osetio glad ni e. Njegova tuna pesma dotakla je ak i hladna srca Hada i Persefone. Dozvolili su mu da Euridikinu duu izvede na svetlost dana i tako je oivi, ali pod uslovom da se nijednom ne okrene za njom pre nego to izau. Zbunjen i pod pritiskom, ne prepoznajudi Euridiku u sablazni ije je kretanje osetio iza sebe, ipak se okrenuo i tako drugi i poslednji put izgubio svoju voljenu. Nakon toga sedam dana je gladovao, sedam meseci neprestano plakao, a zatim je tri godine proveo u samodi. Mit o Herkulu-Hera je bila Heraklova pomajka i njegov neprijatelj. Zevs je oplodio Alkmenu, smrtnicu u obliju njenog mua Amfitriona. Iste se nodi vratio i njen mu, te su takoe spavali zajedno. Stoga je Alkmena zanela dva deaka. Hera je naterala Zevsa da se zakune da de deak koji se rodi te nodi lanu Persejeve kude biti veliki kralj. Kad je Alkmena bila trudna s Heraklom, Hera je pokuala spreiti poroaj zavezavi Alkmenine noge u vor da bi usporila porod. A potom je ubrzala Euristejevo roenje. Heru je prevarila Galantida, Alkmenina slukinja, rekavi da je Alkmena ved rodila dete. Hera je Galantidu pretvorila u lasicu. Alkmena je potom rodila poluboga Herakla i smrtnika Ifikla. Herakla je nazvala Alkid, a kasnije je nazvan Heraklo, u prevodu Herina slava, da bi ublaili Herin gnjev.Dok je Heraklo bio dete,Hera je poslala dve zmije da ga ubiju dok je leao u kolevci. Heraklo je zadavio svaku zmiju jednom rukom, a potom ga je njegova dadilja pronala da se igra njima kao da su igrake.Jedna pria govori da je Zevs prevario Heru da doji Herakla. Kad je ona otkrila ko je dijete, bacila ga je sa svojih grudi, a mleko se prosulo nebom i stvorilo Mleni put.Nakon to je ubio svog uitelja muzike lirom, poslan je da uva stoku

4

na planinu sa svojim ouhom Amfitrionom. Onde su ga posetile dve nimfe - Uitak i Vrlina - ponudivi mu ugodan, ali lagodan ivot ili teak, ali slavan ivot. Heraklo je izabrao potonje.Kasnije je u Tebi oenio njegovu kder Megaru. No, Hera je dovela Herakla do napada ludila pa je on ubio svoju decu. Nakon to je shvatio ta je uinio, pobegao je delfijskoj proroici. Hera je kontrolisala proroicu koja mu je naredila da slui kralju Euristeju dvanaest godina i izvri svaki zadatak koji mu on zada. Heraklo je kao uslov za dolazak na Olimp (i besmrtnost) trebao izvriti dvanaest zadataka, koje mu je postavljao kralj Euristej. Nemejski lav-Heraklov prvi zadatak je bio da ubije nemejskog lava, i kao dokaz donese njegovu kou kralju Euristeju. Koa toga lava bila je tako debela da je nijedno oruje nije moglo probiti, a mogla ga je ubiti samo ljudska ruka. Heraklo je pokuao lukom i strelom te toljagom i bronzanim maem, ali nije uspeo. Heraklo je potom odbacio sve svoje oruje i rvao se s lavom na tlu. Na kraju ga je zadavio i uguio ga.Nakon njegove smrti, Heraklo mu je satima pokuavao oderati kou. Bio je besan jer je mislio da nede uspeti ispuniti svoj zadatak. Meutim, Atina je dola preruena u staricu i pomogla mu da shvati da najbolje orue kojim bi mogao razderati lavlju kou jesu lavlje kande.Ispunio je zadatak i nosio je neprobojnu kou kao svoj oklop. Kralj Euristej videvi ga tako prekrivenog, od straha se sakrio u veliku bronzanu posudu. Posle toga sve je nove zadatke Heraklu zadavao glasnik. Lernejska hidra-Herakle je stigao do movare lernejskog jezera gde je ivela Hidra. Heraklo je prekrio usta i nos tkaninom da bi se zatitio od otrovnih para i ispalio plamene strelice u njezin brlog da bi je namamio napolje, a zatim se suoio s njom. Svaki put kad bi odsekao neku njenu glavu, izrasle bi dve nove glave. Apolodor govori da je Heraklo shvatio kako je ovako nede modi savladati, te je pozvao svog nedaka Jolaja da mu pomogne. On se dosetio (moda pod uticajem Atine) da spale rane nakon to odseku glavu. To su i uinili pa su na kraju ubili Hidru. Herakle je jednu njenu besmrtnu glavu postavio ispod velikog kamena na svetom putu izmeu jezera i Eleja, a potom je umoio strelice u Hidrinu otrovnu krv i tako zavrio zadatak.Druga verzija prie govori da je, nakon to bi odsekao svaku glavu, umoio ma u Hidrinu krv i koristio njen otrov da glave ne bi ponovno narasle.Hera je posle rekla da je zadatak nevaedi jer mu je nedak pomogao. Kerinejska Kosuta-Euristej je bio ljut zato to je Heraklo izbegao smrti u prethodna dva zadatka te je potroio vie vremena razmiljajudi o slededem zadatku. Tredi zadatak bio je uhvatiti kerinejsku koutu koja je bila posvedena Artemidi. Euristej se nadao da de se boginja naljutiti na Herakla.Kerinejska kouta imala je bronzana kopita i zlatne rogove, a bila je bra od strele. Herakle ju je smeo samo pokazati Euristeju neozleenu pa ju je lovio godinu dana kroz Grku, Trakiju i Istru. Nakon to ju je izmorio, odluio je odapeti jednu strelu i pogodio je u nogu, ali izmeu miida i kosti, bez kapi prolivene krvi. Zavezao ju je i krenuo Euristeju. Sreo je Artemidu i njenog brata Apolona te joj je objasnio da mu je to zadatak i molio je za oprotaj rekavi da de koutu brzo vratiti. Artemida mu je dopustila, a Herakle je koutu odneo Euristeju.Euristej je rekao da de kouta postati delom kraljeva zverinjaka. Heraklo je znao da mora vratiti koutu, pa je rekao da de mu je predati ako je sam Euristej uzme. Kralj je krenuo po nju, a Herakle ju je pustio, a ona je, bra od strele, pobegla svojoj gospodarici Artemidi. Herakle je potom Euristeju rekao da nije bio dovoljno brz i tako je uspio zavriti ovaj zadatak. Erimantski vepar-Erimantski vepar predstavljao je problem seljacima u Erimantu zbog unitavanja useva i goveda. Herakle takoe nije smeo ubiti svoj plen. Kentaur Hiron rekao mu je da ga zavede u dubok sneg. Herakle je uplaio vepra, zbunio ga i naterao u sneg, gde ga je zavezao i odneo do Euristeja. Kralj se uplaio i rekao mu da se rei te zveri, a Heraklo ga je posluao. Augijeve stale-Euristej se dosetio ovome zadatku jer su prethodni zadaci samo uzdizali Herakla u oima ljudi, a ovako bi se i ponizio. Augij je bio Heliosov sin, pa je njegovo stado bilo blagoslovljeno: imao je

5

300 crnih bikova, 200 plodnih bikova i 12 srebrno-belih bikova koji su branili celo stado. Njegove tale nisu bile oidene jako dugo, a Herakle je sve morao isprazniti i oistiti u jednom danu. Prvo je razbio dva zida, a onda preusmerio reke Alfej i Penej prema stajama. U roku od nekoliko sati, posao je bio gotov. Augij nije hteo dati dogovorenu desetinu stoke pa ga je Herakle ubio, a njegovo kraljevstvo dao njegovu sinu Fileju. Stimfalske ptice-esti Heraklov zadatak bilo je istrebljivanje ptica koje su se razmnoile na obalama Stimfalskog jezera. Bile su posvedene Aresu i hranile su se ljudima, a imale su bronzane kljunove i kande i otra, metalna pera kojim su mogle napadati rtve. Bududi da je sve bilo mrano, Atina i Hefest su pomogli Heraklu davi mu egrtaljku kojom je uplaio ptice i nagnao ih na let. Potom ih je, dok su pokuavale beati, gaao strelama i poubijao. U drugoj verziji prie gaao ih je katapultom. Ptice koje su preivele nikad se nisu vratile u Grku. Kritski bik-Na Kritu je postojao bik kojeg Minos nije hteo rtvovati Posejdonu. Bio je to ili bik koji je odveo Evropu ili onaj s kim je Pasifaja zaela Minotaura. Iako je Minos ponudio Heraklu pomod, on ju je ljubazno odbio i odluio obaviti posao goloruk. Taj je bik bljuvao vatru, pa je borba potrajala. Na kraju ga je nadjaao, zarobio i odneo ga u Mikenu. Nakon to ga je Euristej vidio, hteo ga je posvetiti Heri, ali je ona to odbila jer je bik odraavao Heraklovu snagu.Diomedovi konji-U pokrajini Trakiji ludi kralj Diomed imao je etiri konja: Podarga, Lampona, Ksanta i Dena koje je hranio ljudskim mesom. Herakle je morao otidi tamo i ukrasti te konje. On je to uinio s velikom lakodom, a onda ih je nahranio Diomedom zbog njegove zlode i okrutnosti. Hipolitin pojas-Herakle je morao Euristejevoj kderi pribaviti pojas Hipolite kraljice enskog ratnikog naroda Amazonki kojoj je pojas dao njezin otac Ares. One su onesposobljavale muku decu i mukarce kako bi morali raditi kudne poslove. Koristile su bronzano oruje i prve su osnovale redove konjice. Hera je nahukala Amazonke protiv Herakla, pa je on bio prisiljen pobiti ih i uzeti kraljevski pojas. Heraklo je silovao Hipolitu i potom je dao Tezeju za enu. U drugoj verziji prie, Hipolita se zaljubila u Herakla i svojevoljno mu je dala pojas. Gerionovo stado-Heraklov deseti zadatak bilo je hvatanje uvenog Gerionova stada iz Eriteje, ali ne da ga otkupi ili zatrai neiju pomod. Gerion, sin Hrisoara i Kaliroje, kderi Titana Okeana, bio je troglavi div, uvek naoruan do zuba.Na putu do Eriteje, Heraklo je preao libijsku pustinju i bio ljut zbog vrudine te je ispalio strelicu na Heliosa, boga Sunca. Helios ga je molio da prestane, a Heraklo je zahtevao veliki zlatni pehar koji je potom koristio da bi plovio morem. Tako je stigao do Eriteje gde se suoio s dvoglavim Ortarom kog je ubio svojom toljagom. Eurition koji je uvao stado doao je pomodi Ortru, ali ga je Heraklo ubio. uvi komeanje, Gerion je doao naoruan sa tri tita, tri koplja i tri kacige. Na kraju ga je Herakle ubio strelom koju je umoio u otrovnu krv lernejske Hidre.Heraklo je potom morao odvesti stoku Euristeju. Da bi mu oteala, Hera je poslala obada na stoku koji bi uznemiravao i iritirao stoku. Takoe je poslala poplavu koja je uzdigla reku, a Heraklo nije mogao prodi sa stokom. Heraklo je podigao dva velika kamena smanjivi nivo vode i spreivi dolazak morskih udovita i nemani. Ti se stupovi kod Gibraltara i danas nazivaju Herkulovi stubovi. Potom je odveo stoku Euristeju, a ona je posvedena Heri. Jabuke Hesperida-Nakon to je 10 zadataka zavrio za 8 godina i mesec dana, Herakle je doao do Euristeja traedi nagradu. No, kao to je Hera pre naumila, moralo je biti 10 zadataka, pa Euristej nije priznao drugi i peti zadatak, tako da je Herakle morao izvriti jo dva. Slededi zadatak bio je zahtjevan. Morao je doneti Hesperidine zlatne jabuke, ali to nije uinio sam.Nerej iz reke Po savetovao je Heraklu

6

da zamoli Atlasa diva koji dri nebeski svod da ubere te jabuke. Ovaj bi uinio sve da se malo odmori od svog tekog posla, ali se bojao Ladona bida sa stotinu glava koje je uvalo jabuke. Heraklo ga ustrelio iz velike udaljenosti pa div pribavi plodove (bio je otac Hesperida). Meutim, Atlas se nije hteo vratiti starom poslu pa ga je Herakle morao nadmudriti: zamoli ga da pridri svod dok stavi podmeta za glavu. Ovaj je naseo pa se Herakle s jabukama zaputio prema Euristeju. Na putu je osnovao Tebu grad sa stotinu vrata. Euristej se bojao jabuka pa ih je Heraklo dao Atini koja ih je kasnije vratila. -Poslednji i najtei zadatak bio je Kerber. Herakle je morao otidi do vrata Hada i tamo se obraunati s tim troglavim psom koji je imao rep zmije, a pena koja je padala na pod stvarala je otrovnu biljku akonitu. Dok je bio u podzemlju, Heraklo je oslobodio Tezeja koji je tamo bio zatvoren jer je pokuao oteti Hadovu enu Persefonu.Heraklo je otiao do Hada i Persefone i upitao sme li uzeti Kerbera. Bogovi su se sloili pod uslovom da ga ne ozledi. Neki kau da je Persefona pristala jer je Heraklo bio njezin brat. Heraklo je potom uhvatio Kerbera oko vrata i izvukao na svetlo dana. im je iziao iz mraka, Kerber je poeo besno lajati i stenjati. Euristej se uplaio im je vidio Kerbera, pa ga je Heraklo brzo vratio Hadu. Mit o Tezeju-Tezej (gr. ) je bio atinski junak koga su smatrali pandanom Heraklu. Otac mu je bio Egej (kralj Atine), a majka Etra, kderka Piteja kralja Trezene. U nekim mitovima se govori da mu je otac bio Posejdon. Najznaajnije Tezejevo delo bilo je osloboenje njegove zemlje od tekog danka koji je morao da se alje kritskom vladaru Minoju. Slali su sedam devojaka i sedam momaka koje je Minoj preputao Minotauru da ih pojede. To je bilo udovite sa ljudskim telom i glavom bika, koje je ivelo u dvorcu sa mnogo odaja, tzv. lavirintu, iz koga je bilo veoma teko izadi. Tezej je ipak uspeo da ubije Minotaura i da izae iz lavirinta. U tome mu je pomogla Arijadna, kdi kralja Minoja koja je zavolela Tezeja i dala mu klupe konca. Na ulazu u lavirint, vezao je jedan kraj konca, uao u njegove odaje, pronaao i ubio Minotaura, a zatim pomodu konca izaao iz lavirinta.Njegov otac Egej mu je pri polasku u Krit rekao da vesla ofarba u crnu boju a pri povratku da bi znao da je ziv da ofarba u belu boju,medjutim u povratku Tezej je to zaboravio da uradi I Egej videvsi crna vesla pomislio je da je njegov sin mrtav skocio je u more I to more se naziva Egejsko. Mit o Medeji-Medeja je dar vraanja dobila od boginje Hekate. Boginje Hera i Atina su je izabrale da pomogne njihovom ljubimcu Jasonu koji je sa 50 izabranih junaka zaplovio u Kolhidu po zlatno runo. To runo je pripadalo njenom ocu Ejetu, koji nije eleo da ga se odrekne. Njegov plan je bio da uniti stranca, ali su lukave Hera i Atina zatraile od Afrodite da rasplamsa ljubav u Medejinom srcu prema Jasonu.Kad je Jason doao u Kolhidu, on se prvo najavio kod kralja Ejeta i zamolio ga je da mu preda zlatno runo. Ejet je obedao da de to da uradi, ali pod uslovom da uzore polja gvozdenim plugom sa Hefestovim ognjenim bikovima i poseje zubima svetog zmaja boga Areja. Jedina osoba koja je mogla da pomogne jasonu da taj zadatak ispuni bila je Medeja.Uzevi zlatno runo, junaci su se ukrcali na brod i sa sobom poveli i Medeju. Ejet je za njima poslao poteru, ali je tu opet pomogla Medeja ubivi ak i svog polubrata Apsirta. Medeja i Jason su se venali pre povratka u Jolk, na ostrvu Peuki ili na Kolkiri.Pri povratku u Jolk Medeja je odluila da se osveti kralju Peliji, koji je i poslao Jasona u Kolhidu i iskoristivi njegovo odsustvo poubijao celu njegovu porodicu. Njena osveta bila je lukava; pred Pelijinim kderima je raskomadala jednog ovna, te ga oivela sasvim podmlaenog kao jagnje. Videvi to, a u elji da podmlade svog oca, kderi su to isto njemu uradile, ali Medeja nije elela da ga oivi. Zbog ovog zloina sin kralja Akast je proterao Medeju i Jasona u Korint.U Korintu je kralj Kreont Jasonu ponudio ruku svoje kderi, to je Jason i prihvatio kako bi uvrstio svoj poloaj. Ljubomorna i poniena Medeja je bududoj nevesti poklonila haljinu koja je buknula u plamenu, unitivi i nju i dvorac i njenog oca. Medeja se osvetila i svom muu Jasonu tako to je ubila sinove koje mu je rodila. Onda je Helijevim koijama, koje su vukli njeni zmajevi, prebegla u Atinu, gde su je srdano doekali jer je obedala da de svojim arolijama omoguditi kralju Egeju da dobije naslednika. Sama mu je rodila sina Meda, ali ju je i Egej proterao kada je

7

pokuala da otruje Tezeja. Sa svojim sinom je otila u Aziju, ali se kasnije vratila u Kolhidu gde je ubila svog strica Persa koji je bio preoteo vlast Ejetu. Mit o PandoriTitan Epimetej je podario ivotinjama dobre osobine, i kada je na red doao ovek, vie nije bilo nijedne osobine. Tada Prometej, koji je osedao da su ljudi mnogo superiorniji od ivotinja i da zbog toga treba da imaju neto posebno, neto to ivotinje nemaju, odluio je da to bude vatra. Od Zevsa je ukrao vatru i dao je ljudima.Zevs je bio veoma besan zbog krae i odluio je da kazni Prometeja i njegovu kreaciju oveanstvo.Okovao je Prometeja u neprobojne okove i poslao je orla, a orao je bio Zevsova sveta ivotinja, da mu svaki dan kljuca jetru. Kako je Prometej bio besmrtan, njegova se jetra svakoga dana iznova obnovljla, ali je on i dalje patio, sve dok ga Heraklo, dok je izvravao svoje zadatke, nije oslobodio. Prometej je znao, a nije hteo da kae Zevsu, i koja de Zevsova ena nositi dete koje de ga svrgnuti sa vlasti, kao to je i on svrgnuo svoga oca Hrona. Sve to, kao i kraa vatre, je uticala na odluku Zevsa da Prometeja baci u okove.Da bi kaznio ljude, Zevs je naredio ostalim bogovima da, kao dar ljudima naine enu, i da joj svaki od bogova podari po neki dar. Pandorino ime u prevodu sa grkog znai svime obdarena, jer je to sloenica od dve rei - pan = sve i doron = dar.

Hefest je nainio enu od gline i dao joj oblik. Atina je obukla. Harite su je okitile ogrlicama koje je nainio Hefest. Afrodita joj je podarila lepotu. Apolon muziki talenat i isceliteljske modi. Demetra je nauila da obrauje povrde. Posejdon joj je dao bisernu ogrlicu i mogudnost da se nikad ne utopi. Hermes joj je podao lukavost, hrabrost i arm. Zevs je uinio lenjom, nemirnom i budalastom. Hera je je uinila znatieljnom. Hermes joj je podario najvaniji od svih darova, posudu, dup - na grkom pithos. Prometej je Epimeteju, svome bratu, rekao da ne prima nikakve darove od bogova, ali ga ovaj nije posluao i, kada su bogovi poslali Pandoru na zemlju, zaljubio se u nju. Hermes mu je rekao i upozorio da je ona dar od Zevsa i da ne dira Pandorinu posudu koja je bila njezin miraz. Sa druge strane, Epimetej je rekao Pandori da ne otvara tu posudu.Znatielja Pandorina je bila prevelika i ona joj nije mogla odoleti i otvorila je posudu. U tom trenutku je sve zlo izalo i, na do tada bezbrino oveanstvo, koje je ivelo u blagostanju, sruili su se kuga, tuga, siromatvo, zloin, oaj, pohlepa, starost, bolest, ludost, prkos, glad, prevara...

Pandora je brzo zatvorila kutiju i unutra je ostala samo nada. Pandora je tada uvidela da je svet bez nade turoban i vrlo hladan i opet je otvorila kutiju iz koje je izala i nada. Tako je oveanstvo sa svim zlom dobilo i nadu. Mit o Jasonu-Posle smrti kralja Kreteja, Eoljanin Pelija je preoteo tron svom polubratu Esonu i postao kralj Jolka u Tesaliji (u blizini dananjeg grada Volosa). Zbog ovog nezakonitog akta, proroite ga je upozorilo da de potomak Eolov traiti osvetu. Pelija je pobio sve poznate Eolove potomke koje je mogao nadi, ali je sauvao ivot Esonu posle velike molbe svoje majke Tire. Pelija ga je drao u zatvoru i prisiljavao da se odrekne svog neslea. Kasnije je Eson oenio Polimelom, koja mu je rodila sina Diomeda. Pelija je odmah eleo da ubije dete, ali je Polimela nagovorila svoje roake da kukaju nad njim, kao da je umro na roenju. Organizovala je lanu sahranu a dete prokrijumarila na planinu Pelion, gde

8

ga je ogajao kentaur Hiron, koji je deaku dao ime Jason. Kada je Jason napunio 20 godina, otiao je da se posavetuje s proroitem koje mu je naredilo da se obue kao Magnezijac, da se ogrne leopardovom koom i da nosi dva koplja. Zatim treba da ode na jolki dvor. Jason je uradio kako mu je reeno. Nova proroica je upozorila Peliju da se uva oveka s jednom sandalom. Jednog dana Pelija je podnosio sveanu rtvu Posejdonu, kojoj su prisustvovali neki okolni kraljevi. U gomili naroda stajao je visoki mladid u leopardovoj koi sa samo jednom sandalom. Pelija je u njemu prepoznao svog bratanca. Jason je izgubio jednu sandalu dok je prelazio blatnjavu vodu reke Anavros. Pomogao je jednoj starici koju je preneo preko reke. Ova ena je u stvari bila preruena Hera, koja je elela da kazni jer joj nije prilagao propisane rtve. Kada je Pelija sreo Jasona, nije ga mogao ubiti na javnom mestu, jer su bili prisutni mnogi istaknuti kraljevi iz eolovske porodice. Umesto toga, priao je mladidu i upitao ga: ta bi uradio kada bi proroite objavilo da jedan od tvojih graana eli da te ubije?. Jason je odgovorio da bi ga poslao da donese zlatno runo, ne znajudi da mu je Hera stavila ove rei u usta. Jason je kasnije saznao da je Peliju progonio Friksov duh, koji je pobegao iz Orhomena jaudi na svetom ovnu da bi izbegao rtvovanje, i doao na Kolhidu gde mu je, posle smrti, zabranjena propisna sahrana. Prema proroitu, Jolk nede napredovati dok se Friksov duh ne vrati nazad na brodu zajedno s zlatnim runom. Runo je sada bilo obeeno o drvo u gaju kolhidskog Aresa, a danju i nodu ga je uvao zmaj koji nikada nije spavao. Pelija se zakleo Zevsom da de se odredi prestola po Jasonovom povratku, jer je oekivao da de se Jasonov pokuaj krae zlatnog runa zavriti njegovom smrdu. Hera je meutim pomagala Jasonu za vreme ovog opasnog putovanja.Jasonu su se pridruili neki od najvedih heroja antike Grke. Broj Argonauta se menjao, ali je bio izmeu 40 i 55; tradicionalne verzije prie govore o 50 Argonauta.

Dvanaest vrhovnih bogovaAfrodita-Afrodita (gr. ) je grka boginja lepote, ulne ljubavi i plodnosti. Kada je re o Afroditinom poreklu, postoje nejasnode. Zvana je u nastojanju da joj se izvede poreklo od Urana koga je sin Kron kastrirao srpom i njegove genitalije bacio u more. Verovatno je da je potom ona nastala iz pene koja se stvorila oko genitalija koje su plutale po moru. Apolon-Apolon (gr. , Apln, gr. , Apeln ili Foibos) je grki bog svetlosti, muzike, medicine, streliarstva, kolonizacije, proricanja i poezije. Prisutan je i u helenskoj i u rimskoj mitologiji, ali takoe i kod drugih naroda u raznim varijetetima. Predstavljan je uvek kao ideal zdravog, skladno razvijenog i lepog mladida, koga su Heleni zvali kuros. Etrurska mitologija je pod uticajem helenske imala boanstvo Aplu. Kasnije je u rimskoj mitologiji postaje Apolon Helios i poistoveduje se sa suncem, odnosno boanstvom Sol. Epitet mu je Feb (Phoebos). Apolon je bog medicine, leenja i streljatva, ali i nosilac smrtne poasti. Takoe je bio i bog proroanstva i kolonizacije. Voa je Muza (Apollon Musagetes) te pri tom i bog muzike i poezije. Pevale su mu se himne zvane peani. Bio je zatitnik brojnih proroita i hramova, a posebno se istiu Delfi i Delos. Posle je preuzeo i identitet Helija kao bog sunca (Apollon Helios).Ljudi su ga potovali jer je bio bog svetlosti i Sunca bez ega ivot ne bi bio mogud, a takoe i zato to je bio bog sklada i lepote, koji ine ivot smislenim. Ideal je grkog kurosa, skladnog, razvijenog i lepog mladida. Apolon je titio ljude, leio ih, brinuo se za njih, nagraivao dobro i kanjavao zlo. Bio je i bog streljatva, a njegove strele nikad nisu promaile metu, pogotovo kad su kanjavale zlo i nosile kugu. Bio je i bog proroanstva u kojima je ljudima objavljivao Zevsovu volju preko proroica, posebno Pitije i Sibile.Pripada drugoj generaciji bogova sa Olimpa, jer je sin Zevsa i Lete, kao i njegova sestra bliznakinja Artemida. Apolon je bio prelepi bog, visok, skladno graen i bujne kose, i zbog toga je imao mnogo ljubavnih avantura, kako sa Nimfama, tako i sa obinim smrtnicama. Jednom je zavolio kderku boga Peneja, Dafne. Meutim ona mu ljubav nikako nije uzvradala, ved je, poto je bog stalno proganjao, zamolila oca da je u neto pretvori, kako bi se spasila. Tako i bi. Nimfa je pretvorena u biljku

9

lovor, biljku koja je od onda posvedena Apolonu.Apolon je bio i bog ratnik, veoma vet strelac, koji je mogao sve strele da dobaci jako daleko. Ljudi su prekomerno oboavali, po raznim hramovima i proroitvima, na takmienjima i rtvovanjima. Postao je religijski simbol kako u umetnosti, tako i u radu. ta vie, neki ga smatraju Pitagorinim ocem. Ares-Ares ili Arej (gr. ) je bog rata, najstariji sin Zevsa i Here. Pandan Aresa u rimskoj mitologiji je Mars. Ares je bio bog ratovanja, i to rata koje je sam sebi svrha. Radovao se smrti bilo junaka ili obinih smrtnika, voleo je miris krvi, borbu, zveket oruja, jauke i krike. Aresa nikada nije zanimao uzrok rata, pa ak ni njegov ishod, za njega je bilo najvanije samo ratovanje.Ares je mrzeo sve ostale bogove, a meu njima i svoje roditelje, a posebno je mrzeo boginju Atinu. I njega mrzeli svi bogovi; izuzetak su samo: Afrodita - koja je negovala i podravala strast u njemu, Erida - koja je volela rat koliko i on, i Had - koji se radovao mladim ratnicima koji su ginuli u ratu. On je smatran za praoca Amazonki - plemena ratobornih ena.Ares je, gotovo uvek prikazivan u etveropregu sa konjima osedlanim zlatnim sedlom. Konji boga aresa su bljuvali vatru, a on je nosio bakreni oklop, kacigu i koplje, i samo ponekad i tit.Njegove su svete ptice bile orao, detlid i leinar, a najdraa mu je ivotinja bio pas, tako da su se u njegovu ast, u Sparti rvovali psi. Ares je, u nekim prilikama bio prikazivan i sa zmijom.Sa boginjom Afroditom, Ares je imao dva sina, Dima i Foba koji su oznaavali uas i strah, a uz njega je bio i Kudoimos, demon zveketa bitke. Uz Dima i Foba, Afrodita je Aresu rodila i Erosa i Anterosa koji su nasledili Afroditine dobre osobine, kao i kderku Harmoniju.Homer u svojoj Ilijadi govori da su Aresu pravile drutvo i boginja nesloge i razdora Erida, kao i Enija, boginja ratnog klanja. Artemida-(gr. ) je bila grka boginja lova, divljine, kao i gospodarica i zatitnica divljai.[1][2] Ona je najverovatnije bila Artemida se rodila na ostrvu Delu. Prvobitno, ona je bila boginja smrti koja je slala na ljude i ivotinje kugu i pomor i koja je svojim strelama ubijala naroito ene, kao npr. Niobine kderke. U Trojanskom ratu uestvovala je, zajedno s majkom i bratom, na strani Trojanaca i tom prilikom je leila ranjenong Eneju u Apolonovom hramu, kada je ovaj bio ranjen.Koga je ona milostivo pogledala tom je njiva donosila bogat rod, stado mu se mnoilo, sloga mu je usredavala dom i umirao je u dubokoj starosti. Kao Kurotrophos ili Paidotrophos uzimala je u zatitu sve to je mlado i neno. Kao boginja lova (Elaphebolos) ujedno je i gospodarica i zatitnica divljai. U Arkadiji je pri izvorima, rekama, jezerima i u senovitim gajevima potovana kao boginja nimf.Po umovitim visovima bregova, prepunim divljai, ona je lovila u drutvu dvadeset nimf, svojih stalnih pratilaca; a sa drugih ezdeset, kderima Okeana, vodila je kolo. Luk, tobolac i strele izraivali su joj Kiklopi, a pse joj je davao Pan. U Arkadiji je nala na pet kouta naroite veliine i lepote, sa zlatnim rogovima. Od tih je etiri uhvatila i upregla u svoja kola, a jedna joj je umakla, jer ju je Hera odredila kao tredi posao Heraklov. Atina-U grkoj mitologiji, Atena (grki: , Athn, ili , Athn; dorski: , Asna; latinski: Minerva) je bila boginja civilizacije, tj. mudrosti, tkanja, zanata i disciplinovanije strane rata (nasilje i krvoednost su bili Aresov domen). Atenina mudrost prati tehniko znanje potrebno u tkanju, metalurgiji ali takoe ukljuuje i lukavost (metis) likova kao to je Odisej. Njoj su sveti sova i maslinovo drvo.Prve prie o Ateni govore o njoj kao o boginji ptica. Prvobitno je zamiljena kao boginja sa krilima, a ak je u nekim mitovima i sama bila ptica - sova. Zato i ne udi zato u mitovima koji su nastali kasnije Atenina poruka stie preko orla, sokola i sl.Atenina najbolja prijateljica je Nike, boginja pobede. Atena se pojavljuje kao zatitnica mnogih grkih junaka, ukljuujudi Herakla, Odiseja i Jasona. Ona je i omiljena Zevsova derka, roena iz njegove glave.Atena se takmiila sa Posejdonom da bude glavno boanstvo u Atini. Oni su se sloili da de svako od njih Atinjanima dati neki poklon. iji se poklon bude vie svideo Atinjanima taj de bog pobediti. Posejdon je udario zemlju svojim trozupcem i iz nje je potekao potok, ali voda je bila slana. Atena im je poklonila prvu domadu maslinu. Maslina je Atinjanima davala hranu, ulje i drvo i zato su oni izabrali Atenin poklon i nju postavili za glavno boanstvo.Atena je bila glavno

10

boanstvo u jo nekoliko gradova, pogotovu u Sparti.ena zvana Arahna () se jednom hvalila kako ona bolje tka nego boginja Atena. Atena se preruila u staru enu i pokuavala je savetima da je ubedi, da prema bogovima iskazuje umerenost, doslednost i potovanje. Arhana se nije pokajala nego je izazvala Atenu na takmienje.Boginja je skinula svoju masku i takmienje je poelo. Atena je tkala sliku takmienja izmeu nje i Posejdona, a Arhana je tkala sliku koja je ismejavala Zevsa i njegove mnogobrojne ene. Takmienje nikada nije zavreno jer je Atena bila ljubomorna na vetinu Arhane i besna zbog ismevanja Zevsa. Ponienje koje je Arahna doivela, dovelo ju je do samoubistva. Obesila se, ali joj boginja nije dozvolila da spokojno umre, ved ju je pretvorila u pauka, koji od tada neprestano plete istu mreu. U dananjem grkom re pauk se pie a izgovara arahni.Atena je pomagala Perseju u ubijanju Meduze. Meduza je poticala iz perioda pre Zevsove vladavine i bila je veoma opasna jer je svakAtena je Heraklu pomogla u mnogim podvizima. Meu njima je i podvig u kome je Herakle trebao da skine kou Nemejskom lavu. Rekla mu je da iskoristi kande lava da isee njegovu debelu kou. Herakle je posle ovog podviga uvek nosio kou Nemejskog lava i buzdovan napravljen od maslinovog drveta.oga ko je pogleda pretvarala u kamen. Odisejeva lukavost i otroumlje brzo su osvojili Atenu. Ona nije mogla da mu pomogne tokom njegovog putovanja iz Troje ka domu sve dok Odisej nije doao na obalu ostrva gde je princeza Nusika prala svoju odedu. Atena se pojavila u snu Nusike i rekla joj da pusti Odiseja da se vrati kudi, na Itaku. Kada je Odisej stigao na Itaku Atena je izala pred njega preruena slagavi ga da se njegova ena Penelopa preudala, misledi da je on mrtav. Odisej je uspeo da prozre Ateninu masku i la i ona mu je tada pomogla da povrati svoje kraljevstvo. Demetra-U grkoj mitologiji, Demetra (grki ) je boginja ita i plodnosti, negovateljica mladih i zelene zemlje, uvarka braka i svetog zakona. U homerskim himnama naziva se donositeljicom doba, to se smatra znakom da je bila potovana mnogo pre nego to je postala jedna od Olimpijaca.Njen rimski ekvivalent je Cerera.Danas su poznati mnogi mitovi i prie o Demetri, ali je definitivno najpoznatija pria o njoj i njenoj derki Persefoni. Demetra i Persefona su tokom Persefoninog odrastanja bile nerazdvojne, i Demetra ju je oboavala. Meutim, jednog dana, dok je Persefona bila na nekoj livadi, zemlja se otvorila i bog podzemlja, Had, povue je dole sa sobom. Ovaj dogaaj ima i u pozadini jednu priu o raspravi Zevsa i Hada i njihovom dogovoru, u kojem je i sama Persefona bila ukljuena, jer se Had bio zaljubio u nju.Inae, nakon to je Demetra saznala ta se desilo, takav je gnev i tuga obuzme, da za vreme njenog tugovanja, nijedno itno polje nije nita rodilo, kao da je itava priroda tugovala sa njom. Videvi da ovako nede modi dugo, Zevs odlui da naini sporazum izmeu Demetre i Hada. Odlueno je da 8 meseci Persefona provodi sa svojom majkom, a 4 sa Hadom.Od tada u narodu u Grkoj postoji verovanje da dok je Persefona sa Demetrom, itna polja raaju i daju ogromne prinose. Ali kada se Persefona vrati kod Hada, onda 4 meseca sve odumire...Demetrini simboli su klas, narcis i bubamara, dok joj je roda najomiljenija ptica. Dionis-Dionis je stari grki bog plodnosti, vegetacije, ivota, vina i uivanja. Bio je sin Zevsa i Semele, boginje iz Tebe. Etimologija imena se izvodi od rei Dio - gen. od Zeus i nusos - traka re za sina. U rimskoj mitologiji je predstavljan kao Bahus (otuda naziv bahanalije). Poznat nam je i pod drugim imenima, kao npr. Jahus ili Zagrej. Njegov kult se veoma razvio u staroj Grkoj, naroito meu mnogobrojnim sledbenicama poznatim kaoJedna od pria o Dionisu (iz orfikih himna) govori kako je Hera, Zevsova ena, ljubomorna na dete koje nije bilo njeno poslala Titane da ga rastrgaju. Oni su dete namamili igrakama i rastrgali ga na komadide, i gotovo celog pojeli pre nego to ih je Zevs uspeo rasterati svojom boanskom grmljavinom. Jedini deo koji je spaen bilo je njegovo srce. Zevs je srce usadio u utrobu Semele i Dionis biva ponovno roen. Menade. Dionisove pomahnitale i orgijastike svetkovine nikada nisu potpuno prihvadene u staroj Grkoj, a u nekim gradovima-dravama (polisima) su bile zabranjene. Poznat je pokuaj tebanskog kralja Penteja da zabrani oboavanje Dionisa. Kralj je, prema predanju, pokuao da baci Dionisa u tamnicu, ali su lanci spali sa njega a zatvorska vrata nisu

11

mogla da se zatvore. Dionis je onda obedao Penteju da moe lino da posmatra tajne ritualne na planini blizu grada, ali samo ako se prerui u enu. Kralj je odmah pristao, i preruen u enu, posmatrao je Menade sakriven na drvetu. Ali, Menade su ga uskoro otkrile i u fanatinom ludilu pomislile da je lav, te su ga rastrgle na komade. Njegova majka Agava, koja je bila jedna od vodedih Menada, shvativi na svoje uasavanje ta su uinili, napustila je Tebu i otila u svojevoljno izgnanstvo. Hefest-Po jednom od mitova, poto se umeao u svau roditelja, Zevs ga u gnevu baca sa Olimpa na zemlju. Tom prilikom Hefest postaje hrom. Po predanju pao je na vulkansko ostrvo Lemno.U Hefestovoj nadlenosti bili su zanati. On je napravio bogovima dvorove od bronze, skiptar i egidu Zevsu, srebrne lukove Apolonu i Artemidi, nakit Afroditi. U Ilijadi je opisano kako je na Tetidinu molbu skovao novo oruje Ahilu. Po Hesiodu, Hefest je od zemlje napravio prvu enu Pandoru, a po Zevsovom nareenju prikovao Prometeja na kavkasku stenu. Taj motiv je upotrebio Eshil u tragediji Okovani Prometej.Oenio se Afroditom, boginjom lepote i ljubavi. Jednom ju je uhvatio na delu u preljubi sa Aresom. Uhvatio ih je u nevidljivu mreu i pozvao sve bogove za svedoke neverstva. Taj prizor, meutim, kod bogova izazove smeh. Ovu epizodu ispevao je u Odiseji slepi peva na dvoru kralja Alkinoja.Na atinskoj Agori nalazi se Hefestov hram, neto stariji i bolje sauvan od Partenona. Hera-Hera (), veoma potovana Zevsova supruga, bila je zatitnica braka i udatih ena. Svojom vernodu davala je primer i bogovima i ljudima. Hera se pojavljuje u brojnim mitovima, a pored svoje, podie i mnogo druge dece, kanjava neverstvo i surovo se sveti ljubavnicama svoga mua.Roena iz braka Hronosa i Ree ivela je, sa bradom i sestrama, u Kronosovoj utrobi (za detalje videti Hronos), sve dok ih nije oslobodio Zevs. Posle pobede nad Hronosom, Zevs uzima Heru za suprugu i ona postaje boginja.Hera se esto prikazuje u sveanim odorama nosedi na glavi krunu, odnosno polos (visoka valjkasta kruna koju su nosile najznaajnije boginje). U svojoj ruci ona ponekad nosi nar, simbol zdrave krvi, ali i smrti. Nar je takoe i sastojak opijumskih napitaka koji se prave od maka.Kao i sve boginje Hera je bila samovoljna i hirovita.U rimskoj mitologiji Heru moemo da poveemo sa Junonom.Hera je boginja braka i prauzor sjedinjavanja u prvoj branoj nodi, ali ona nije dobra majka. Njena deca sa Zevsom su Ares (bog rata), Heba (boginja mladosti), Erida (boginja nereda, haosa, razdora i sl.) i Elitija (boginja poroaja). Hera je bila ljuta kad se rodila Atena (derka Zevsa i Metide), pa je ona rodila Hefesta (po nekim mitovima Hefest je i Zevsov sin). Zevs i/ili Hera su se gadili Hefesta zbog njegove runode, pa su ga bacili sa planine Olimp. Po nekim drugim mitovima nijedno Herino dete nije Zevsovo jer je ona sama zatrudnela tako to je jela salatu i rukom tukla zemlju. Kalisto je bila Artemidina pratilja i zavetovala se da de ostati devica. Meutim u nju se zaljubi Zevs i da bi je namamio u svoje naruje on se prerui u Apolona. Kalistro tada ostane trudna i rodi Arkasa. Kad je Hera za to saznala obuzeo je silan gnev i ona Kalisto pretvori u medveda. Arkas, kad je porasto, jednom je iao u lov i tada ubio svoju majku, medveda. Videvi sve to, Zevs se saali i postavi ih na nebo jedno pored drugog i to su Veliki i Mali medved. No, Hera je bila nezadovoljna, pa je pitala Tetiju, svoju dadilju, da joj pomogne. Tetija, boginja mora, proklela je sazvee da uvek krui na nebu i da se nikad ne spusti ispod horizonta.Hefest je eleo da se osveti Heri zato to ga je odbacila, pa joj je napravio magian tron. Kada je ona sela na tron vie nije mogla da ustane. Drugi bogovi su molili Hefesta da se vrati na Olimp i da oslobodi Heru, ali sve je bilo beskorisno. Zato ga je Dionis napio i doneo do Olimpa na leima magarca. Hefest je oslobodio Heru poto su mu dali Afroditu za enu.Nimfa Eho imala je za zadatak da odvue Herinu panju sa Zevsovih afera. Zato joj je ona sugerirala na razne druge stvari i mnogo joj laskala. Kada je Hera saznala za prevaru proklela je Eho da govori samo tue rei i to samo onda kada ih izgovore u pKada je Hera saznala da je Leto zatrudnela, a da joj je ljubavnik bio Zevs, ona joj je zabranila da se porodi na bilo kakvom kopnu ili ostrvu. Leto je nala Delos, plutajude ostvo koje nije bilo ni kopno, ni neko pravo ostrvu i na njemu se porodila. Ostvo je bilo okrueno labudovima. Kao poklon Letu za poroaj, Delos je bilo osigurano sa etiri stuba. Ovo ostrvo je kasnije postalo sveto Apolonovo ostvo. Nemodna Hera je tada kidnapovala

12

Elitiju, boginju poroaja, da bi spreila Leto da se porodi. Drugi bogovi su primorali Heru da je pusti. Kako bilo, Artemida je roena prva i onda je pomogla majci da rodi Apolona. Druga verzija prie kae da je Artemida roena jedan dan pre Apolona na ostvu Ortegija. Ona je pomogla majci da pree preko mora do ostva Delos i da tamo rodi Apolona.edini, umi... Dionis je bio sin Zevsa i mrtve ene. Hera je bila mnogo ljubomorna pa je poslala Titane da pokidaju dete poto ga namame sa igrakama. Zevs je rasterao Titane svojom munjom, ali tek poto su pojeli sve osim srca koje je sauvla Atina ili Demetra ili Rea. Zevs je uzeo Dionisovo srce i zakopao ga na grobu Semele i ponovo je iz tog srca roen Dionis. Zato se za Dionisa kae da je dvaput-roen. Dionis je kasnije svoju majku, Semelu, spasao iz podzemlja i ona je otila da ivi na OHera zamalo da je uhvatila Zevsa sa ljubavnicom Ijom, ali Zevs je uspeo da je pretvori u prelepu belu junicu pre nego to ju je Hera videla. No, Hera nije bila sasvim prevarena jer je ona traila od Zevsa da joj da junicu na poklon. Hera je Io stavila pod nadzor Argusa da joj se ne bi pribliio Zevs. Zato je Zevs naredio Hermesu da ubije Argusa, to je Hermes i uinio tako to je uspavao svako oko (tanije sto i jedno) Argusa. Dok je Io lutala zemljom Hera je poslala obada da je ubode. Io je na kraju stigla do kraja sveta, u Egipat (kako su Grci verovali), i tamo je prelepa junica oboavana kao boanstvo. Kako je proterana iz Grke, Hera je dala dozvolu Zevsu da je vrati u ljudski oblik, ali Zevs posle toga vie nikada nije mogao da je vidi.limpu. Lamija je bila kraljica Lidije i Zevs ju je voleo. Hera je bila veoma ljubomorna i pretvorila ju je u monstruma. Lamija-monstrum je pojela svoju decu i zbog toga je bila kanjena tako to nikada nije mogla da zatvori oi da bi uvek mogla da vidi sliku svoje mrtve dece. Zevsu je bilo ao i dao joj je dar da moe da izvadi oi da ih odmori, a kad se odmore da ih vrati. Lamija je bila ljubomorna na druge majke, pa je jela njihovu decu. Hermes-Bog trgovine i proricanja, pismonoa bogova i pratilac dua.Hermes je bio sin Zevsa i Maje, jedne od Plejada, koju je krasila izuzetna lepota. Jo od malih nogu, videlo se da de biti lukav i dovitljiv bog, jer iako je jo bio u pelenama, uspeo je da svom bratu Apolonu ukrade stado bikova, koje je uspeo tako veto da sakrije da je Apolon morao da iskoristi sve svoje proroanske sposobnosti, i svoja poznanstva, da bi ih naao. Hermes se smata bogom trgovine, lopovluka i glasnikom bogova. Na sandalama i lemu, koje je nosio, imao je krila, i uvijek je drao skiptar. Pored toga to je prvenstveno bio Zevsov glasnik, odnosedi i donosedi poruke po Zevsovom nalogu, bio je i pratilac dua koje je odvodio u Had. Hermes je imao mnogo dece, a neka od njih su: Mirtil od Klimene, Polib od Htonofile i Autolik (Odisejev deda), od Filonide. Kao njegovi sinovi spominju se i Pan, Arpalik, Abder idr. Posejdon-Posejdon (gr. Poseidon, lat. Neptun) - bog mora iz grke mitologije, sin titana Hrona i njegove ene Reje. Njegov rimski ekvivalent je Neptun.U grkoj mitologiji Posejdon je bog mora, zemljotresa i konja. Rimljani su imali inspiraciju iz grke mitologije pa su u svojoj rimskoj mitologiji izmislili boga mora Neptuna, a u etrurdanskoj Netunsa.Kao i svu njegovu bradu i sestre, i Posejdona je progutao njegov otac, ali je i Posejdona, kao i svu ostalu bradu i sestre je oslobodio Zevs, najmlai sin Hronosa. Zevs je tada zbacio sa vlasti svoga oca i preuzeo vlast. Preuzevi vlast, Zevs je podelio zemlju na tri dela, jer je navodno bila prevelika. Posejdonu je dao more, Hadu podzemni svet, a za sebe je zadrao zemlju i nebo.Kada je bio dobre volje Posejdon bi stvarao nova ostrva i more bi bilo mirno, a kada je bio loe volje, uz pomod svog trozupca, podsticao je zemljotrese, potapanje brodova i davljenja. iveo je u palati na dnu mora koja je napravljena od korala i dijamanata. Imao je mnogo dece sa mnogo ena, kako sa boginjama tako i sa smrtnim enama. Neka od njegove dece su:

Triton od Amfitrite Polifem od Toose Antej od Geje Orion od Eurijale Pelija i Nelej od Tire

13

Pegas i Hrisaor od Meduze Atlant od Klito Batamos od Hromagusa i mnogi drugi.

Poto je okruivao zemlju, a samim tim i uticao na nju, poznat je i po imenima Kosmozostis, Kosmosistis, Mesopontios, Pelagios, Pontokrator i mnogim drugim.Borio se sa Atinom oko toga iji je grad Atina. Poto je izgubio, naljutio se i Atinjanima stvorio samo izvore slane vode. ZevsZevs (gr. , lat. Iuppiter) je vrhovni bog iz grke mitologije, voa bogova i ljudi, kao i bog neba i groma, koji ivi na Olimpu. Sin je titana Hrona i njegove ene Reje.Zevs jeste Dyeus u indo-evropskoj mitologiji (Zevs je uzet iz ove mitologije), Jupiter u rimskoj mitologiji, Tor u nordijskoj mitologiji itd. Zevs je najmlai sin Hrona i Reje. Pre Zevsa rodili su se:

Demetra Hera Hestija Had Posejdon

Meutim, kad god bi se Reja porodila Hron bi progutao dete jer se bojao da de ista sudbina zadesiti i njega kao i njegovog oca. Naime, Hron je sa prestola zbacio svog oca Urana. Kada je Zevs trebalo da se rodi, Reja je zatraila pomod od Urana i Geje, jer nije elela da i on bude progutan. Reja se porodila na Kritu, a Hron dade kamen umotan u odedu koji on proguta. Onda ona Zevsa sakrije na planini Ida. Postoji par verzija o odrastanju Zevsa. 1. Odgojila ga je Geja 2. Odgojila ga je Amaltea 3. Odgojila ga je nimfa Adamantea. Kako je Hronos vladao zemljom, nebesima i morem, ona ga je zavezala tako da je visio sa drveta ne nalazedi se ni na nebu, ni na zemlji ni na moru, ved izmeu njih i tako Hron ne uspe da ga vidi. 4. Odgojila ga je nimfa Kinosura. U znak zahvalnost, Zevs ju je postavio meu zvezde nakon njene smrti. 5. Odgajila ga je Melisa koja ga je hranila kozijem mlekom Kada je odrastao Zevs je naterao oca da ispljune decu suprotnim redom od onog kojim ih je gutao: prvo kamen, zatim ostale. Jedna verzija je i da je Zevs rasekao Hronov stomak. Nakon to je oslobodio bradu i sestre, Zevs je oslobodio kiklope, gigante, storuke divove i bradu Hronovu, koji su prvo od ruke Urana zatvoreni u Tartar, a zatim i od Hronove, a ovi mu dadoe munju. Nakon ovoga Zevsova brada i sestra zajedno sa kiklopima i ostalim bidima povedoe rat protiv Hrona i ostalih titana. Kada su ih pobedili, Hrona i ostale titane bacie u Tartar, najdublje mesto na zemlji. Zevs tamo takoe zatvori kiklope i storuke divove, one koji su mu dali munju i pomagali u ratu.Nakon pobede nad titanima, Zevs je podelio svet sa svoja dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonu more.

14

Zevs je bio brat i mu Here. Osim dece sa njom, Zevs je imao mnogo afera i vanbrane dece. Imao je afere sa boginjama (Demetra, Leta, Maja..), sa smrtnicama (Evropa, Leda..), kao i sa mnogim nimfama. Hera je bila ljubomorna i stalno je proganjala Zevsove ljubavnice i njihovu decu. Mada je Zevs bio vrhovni i apsolutni vladar, njegova mod i vlast nije bila bezgranina, a time se on razlikovao od bogova drugih religija, u kojima bez vrhovnog boga nita nije moglo da se desi i njemu nita ne moe da promakne. U grkoj mitologiji ostali bogovi, a i ljudi su imali svoju volju i slobodu i nad njima, pa i nad samim Zevsom je vladalo neto nedokuivo i nepromenljivo - Sudbina.Prialo se da Zevs vlada i sudbinom, ali to je u prenosnom smislu, jer je on, kao i bilo koji drugi bog ili ovek, vladao samo toliko koliko je shvatao veze izmeu uzroka i posledica, i delovao u skladu sa tim spoznajama. Protiv sudbine je Zevs bio nemodan, pa ma ta preduzeo, jer on nije bio vladar sudbine, ved samo njen uvar i izvrilac. Ruevine Zevsovog hrama u OlimpijiGlavno sedite Zevsa je bio vrh planine Olimp u Tesaliji, vrh koji se gubio meu oblacima i dodirivao samo nebo. Na samom vrhu je bila palata boga Zevsa, koju mu je bog Hefest, sagradio od istog zlata. Zevs je, pored Olimpa, voleo da boravi i na svim drugim mestima, ponajvie na ostrvu Kritu, na Idi i Parnosu na Fokidi, ali je on bio sveprisutan, i nije se moralo dolaziti po njega da mu se trai pomod, to se moglo uiniti svugde i na svakom mestu. Zevs je esto silazio i meu ljude, a tada bi uzimao drugo oblije, bilo da bi sebe pretvorio u ivotinju ili u neku prirodnu pojavu ili oveka.Hramovi posvedeni bogu Zevsu danas su svi u ruevinama, a meu hramovima se izdvajao njegov hram na Olimpiji, sagraen 460. godine pre nove ere prema planu graditelja Libona iz Elide. U Atini je postojao hram Olimpeion, najvedi hram u Grkoj - 108 m. h 41 m, a od njegovih 104 stuba, visoka 17.5 m, sauvana su 15. Temelje hrama je uradio 515. godine pre nove ere Pizistratidi, a zavrio ga je 132. godine car Hadrijan. najvedi hram bogu Zevsu podignut je na Siciliji u Akragentu - 113 m. h 56 m.Prema Hesiodovoj Teogoniji, Zevs se enio sedam puta, mada je osim svojih supruga imao mnogo ljubavnica. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Metida Temida Eurinoma Demetra Mnemosina Leto Hera

Had-Had, grki bog podzemnog sveta bio je sin Titana Hronosa i Ree. On ima tri starije sestre, Hestiju, Demetru i Heru i dva mlaa brata, Posejdona i Zevsa.Zevs, koga otac nije pojeo, naterao je Hronosa da povrati svoju decu, odnosno Zevsovu bradu i sestre. Brada i sestre su se udruili u ratu protiv Titana. Zevs, Posejdon i Had su dobili oruje od tri Kiklopa, koji su im pomagali u toku rata. Zevs je dobio munju, Posejdon trozubac, a Had lem koji ga ini nevidljivim. Tokom nodi, pre prve bitke, Had, koristedi svoj lem, uunjao se meu Titane i unitio im oruje. Rat je trajao deset godina i zavrio se pobedom mlaih bogova. Nakon pobede, brada su podelila zemlju na tri dela i svak je vladao u svom. Zevs je bog neba, Posejdon je bog mora, a Had je dobio podzemni svet, nevidljiv svet u koji idu due mrtvih.Smrtnici su Hada najmanje voleli od svih bogova. On je zabranio da iko naputa njegov region i veoma je bio ljut kada bi se to desilo. Had je bio okrutan i nemilostiv, svirep u ratu, ali bio je pravedan i nije bio zao bog. Bio je morbidnog karaktera i zato nije bio omiljen meu bogovima, a kako je upravljao podzemnim svetom, vedina smrtnika ga je meela sa smrdu i bojala ga se. To je greka jer smrt donosi Tanatos, a ne Had.Kada su se smrtnici molili Hadu, oni su elom i rukama dodirivali zemlju da bi bili sigurni da ih je uo.

15

rtvovane su mu crne ivotinje, na primer crna ovca, a meu dananjim analitiarima antike postoji ubeenje da su mu rtvovani i ljudi. Krv rtve bi se sipala u duboku jamu da bi ona stigla do njega, a onaj koji bi tu krv sipao morao je da okrene glavu na drugu stranu. Festival, koji se svakih sto godina drao u njegovu ast, zvao se Svetovne igre.Njegovo oruje bila je dvokraka viljuka, kojom je on unitavao sve to bi mu se nalo na putu ili to nije voleo. Pored ovoga, posedovao je i tap sa kojim je mogao da prebaci duhove mrtvih u svet ivih. Had se vozio tamnim koijama koje su vukli crni konji. Had je dozvolio da posete njega i podzemni svet i da se vrate u svet ivih Heraklu, Orfeju, Tezeju, Eneju i Odiseju. Nikome od njih nije bilo prijatno u mranom carstvu. O strahoti tog sveta govori i Ahil, kada se obrada Odiseju koga je sreo u podzemnom svetu.

Primordijalna bozanstvaAnanka-Ananka (gr. ) je jedno od grkih primordijalnih boanstava, boginja i personifikacija potrebe, neizbenosti i sudbine. Njena vlast je neograniena, jer je upravljala sudbinom kako smrtnika, tako i ostalih bogova. Njen mu bio je Hron, bog vremena. Orfiari su smatrali da je sa Hronom imalaPrema jednoj verziji mita roditelji su joj bili Hidros i Geja (Voda i Zemlja), ali je vjerovatnije nastala sama, prije poetka vremena, kao zmijoliko bide, koje je svojim ispruenim rukama obuhvatalo irinu svemira. Zajedno sa Hronom svojim tijelom je opkolila (izuvijala) primarno jaje, sainjeno od vrstih supstanci, te su ga podijelili na sastavne delove, zemlju (Geja), nebo (Uran) i more (Pont) i uredili svijet.Ona je zajedno sa Hronom gospodarila svima, i smrtnima i besmrtnima, jer njih dvoje su predstavljali kosmike sile vremena i sudbine. Oni su bili daleko izvan dohvata mlaih bogova, ijim sudbinama su upravljali. Ona je upravljala i sudbinom svih ljudi, ijem roenju je prisustvovala. U svom krilu je drala dijamant oko koga se okretao svijet. Kao njena kderka se pominje Adrasteja. Sa Hronom je imala Haos, Fana i Etra ili Ereba. Prema Platonu, njene kderke su i Mojre.Haos, Fana i Ereba ili Etra. Ereb-Ereb (gr. , lat. Erebus) (poznat i kao Skot) je u grkoj mitologiji bog vene tame i sama veita tama. Sin prapoetnog Haosa.Sa tamnom nodi Niktom, koja je takoe roena od prapoetnog Haosa, Ereb je imao dvoje dece:

Etra - veno svetlo Hemeru - svetli dan

Prema nekim autorima, Ereb je imao i kderku Nemezu, boginju odmazde.Erebovim imenom se naziva i najdublji deo podzemnog sveta gde se nalaze odaje samog vladara podzemnog carstva Hada.Grka re ima zajedniki koren sa semitskom rei Ereb, to znai zapad, a u geografskom smislu oznauje i zemlje koje se nalaze na zapadu. Eros-Eros (gr. ) u grkoj mitologiji prvobitno je primordijalni bog stvaranja i ivota, jedno od prvonastalih bida, a kasnije se spominje kao sin Afrodite i Aresa i bog ljubavi, strasti i seksualne poude. Pandam mlaeg Erosa u rimskoj mitologiji je Kupidon. Etar-Etar (gr. ) (lat. Aether) je bog svetla, sin Ereba, boga vene tame i boginje nodi Njukte. Etar je otelotvorenje prozirnog plavetnila koja okruuje svet i vazduha koji ljudi udiu. U kasnijim predanjima on je sin Haosa, a brat Nodi, Mraka i Dana. Sa Danom izrodio je Nebo, Zemlju i More, ali se pominje i kao otac Okeana, Temide, Tartara, Brijareja i drugih boanstava.Etrovo grko ime znai svetlo, gornji vazduh ili vedro nebo. Drugo ime Etra je Akmon to znai meteor ili nakovanj.U mitovima se obino pojavljuje u drutvu svoje sestre Hemere, boginje svetlog dana.Grci su njegovim imenom nazivali

16

i ono to je prozranije i lake od vazduha, kao i visine na kojima borave bogovi i zvezde. Ponekad se njegovim imenom nazivaju nebo i svemir.Ime Etar je iz mitova prelo i u fiziku, hemiju idr. Geja-Geja (Gaja, Gea, ge; gr. ili ), "Zemlja", majka Urana (Neba), Ponta (Mora), Giganata i Titana, zaetnica svakog ivota na Zemlji.Prema Hesiodovoj Teogoniji posle Haosa, ona je postala sama od sebe. U orfikoj teogoniji, Geju i Urana je rodila Niks koju je stvorio i oplodio Fanes, prvi vladar sveta. Niks je ivela u pedini ispred koje je sedela boginja Adrasteja i udaranjem u doboe spreavala ljude da ine nepravde. U toj pedini Niks je rodila i odgajila Geju i Urana. U grkoj kosmogoniji Geja je osnovni element koji nastaGeja je sama iz sebe rodila Urana (Nebo), visoke planine (Orea) i more (Pont). Svi oni se vezuju za gorostasno telo Zemlje, ali samo Uran moe potpuno da je obuhvati i Geja sjedinjena s njim raa titane (Okeana, Kreja, Krija, Hiperiona, Japeta i Hrona), titanke (Teju, Reju, Temidu, Mnemosinu, Febu i Tetiju), jednooke kiklope (Bronta, Steropa i Arga) i storuke dinove hekatonhejre (Kota, Brijareja i Giga). Uran je mrzeo svoju nakaznu decu i bacao ih je u utrobu Geje, daleko od svetla dana. Geja je pod tim teretom stenjala i smiljala kako da kazni svog zlog mua. Pozvala je svoju decu da joj pomognu u tome, ali su se oni plaili. Samo se Hron odazvao majinom pozivu. Ona je stvorila elik i od njega sainila ogroman srp. Kada je Uran poeleo Gejinu ljubav i pribliio se, Hron, koji je bio sakriven u zasedi, je elinim srpom odsekao genitalije svom ocu i bacio ih u more. Kapi krvi iz rane su pale na Zemlju i oplodile je. Tako su nastale erinije, giganti i melijske nimfe. Iz pene koja je nastala u moru kada su u njega pale odbaene Uranove genitalije, roena je Afrodita. Nakon ovog dogaaja, Nebo se vie nije pribliavalo Zemlji, a Hron je postao novi vladar sveta.Geja je i svom sinu Pontu rodila pet boanstva mora: Nereja, Taumanta, Forka, Keto i Euribiju.Njen najmlai sin je udovini Tifon, koga je rodila kada se sjedinila sa Tartarom. U kasnijim mitovima, Geji je pripisivano mnogo vie dece, kao to su Egeon, Antaja, Atlant, Ehidna, Erehtej...je odmah posle Haosa i predstavlja ensko naelo stvaranja.Mudra Geja je pomogla kderi Reji da sakrije Zevsa u jednu pedinu, jer je njen mu Hron gutao svoju decu im se rode. Takoe, savetovala je Reju da umesto svog deteta, Hronu da da proguta kamen. Kasnije, ona je pomogla Zevsu da zajedno sa drugim bogovima pobedi Titane, a i uticala je da upravo on postane gospodar sveta. U ast Zevsovog i Herinog venanja stvorila je vrt Hesperida. Ipak u poslednjoj borbi bogova i giganata (gigantomahija), Geja je bila protiv Zevsa i traila je udesnu biljku koja lei sve rane kako bi je dala gigantima. Zevs je naredio Suncu i Mesecu da ne sjaje i tako uspeo da se pre nje domogne biljke.Iz Gejinog krila je nikao prelepi cvet koji je privukao Koru i omogudio Hadu da je se doepa.Na Oriona je poslala korpiju kako bi ga onemogudila da uniti sve ivotinje koje postoje.jen kult je relativno star jer su je vrlo rano potisle Demetra i Kibela, tako da je postala tek personifikacija Zemlje sa ne mnogo znaajnim mestom u religiji. Bila je potovana na vie mesta u Grkoj (Atina, Arkadija, Delfi, Dodoni, Olimpija, Sparta), pesnici su je smatrali majkom prirode i ljudi i povezivali sa reinkarnacijom, ali i sa proricanjem. esto se pominjala u zakletvama. Haos-Haos (gr. ) je prema grkim mitovima, poetak i izvor svega na svetu, mitoloko objanjenje postanka sveta i svega to ivi. Stvoren je u grkoj narodnoj mati i u razliitim mitovima o postanju sveta njegova uloga je drugaija. Hemera-Hemera (gr. , Hmra = dan) je u grkoj mitologiji personifikacija Dana, odnosno dnevne svetlosti.

Bila je kderka Ereba, boga vene tame i boginje nodi Niks. U kasnijim predanjima ona je kdi Haosa, a sestra Nodi, Mraka i Svetlosti. Sa Eterom ili Uranom ona je izrodila neka boanstva poput Celusa,

17

Hermesa i Afrodite. Poput njenog brata i ljubavnika, Etera, nije aktivno uestvovala u mitologiji i kultu. Higin navodi Urana, Geju i Talasu kao njihovu decu, a Hesiod samo Talasu. Prema Hesiodu, Hemera je napustila Tartar kad je Niks dola u njega Kasnije je poistovedena sa boginjom Eojom. Hron-Hron, Hronos ili Kron (gr. , lat. Chronus, vrijeme), primordijalni je bog vremenaStari Grci su zamiljali da je imao zmijsko tijelo sa tri glave ovjeka, bika i lava. Hron i njegova supruga Ananka (potreba) spiralno su okruili svjetsko jaje i podijelili ga da bi oblikovali svijet sa zemljom, nebom i morem. Hron i Ananka nastavili su da okruuju svijet nakon stvaranja to je izazivalo pokretanje nebesa i vjeni tok vremena. Nikta-Njukta ili Nikta (starogrki , lat. Nox) je primordijalna boginja nodi u grkoj mitologiji. Retko se pojavljuje u mitovima, ali je smatrana izuzetno modnom i lepom. Imala je hram-proroite u megarskoj akropli, a nPrema Hesiodovoj Teogoniji, Nikta je nastala iz Haosa. Imala je brojno potomstvo. Sa Erebom, bogom vene tame, imala je Etra, veito svetlo i Hemeru, vedri dan.Kada je Titan Hron osakatio svog oca Urana, i preoteo mu vlast, obuzeta srdbom i besom zbog tog ina, Nikta je putem partenogeneze rodila Moma (kritiku), Morosa (prokletstvo), Tanata (smrt), Hipnosa (spavanje), Harona, Oneire (snove), Hesperide (vee), Kere (nasilnu smrt), Mojre (sudbinu), Nemesidu (osvetu), Apatu (obmanu), Filotas (druenje), Gerasa (starost) i Eridu (razdor).Hesiod u svom opisu Tartara kae da kada bi Nikta ula u Tartar, Hemera bi izala, a kada bi se Hemera vratila, Nikta bi otila.Njena statua se nalazi u Artemidinom hramu u Efesu. Pont-Pont (gr. ) (lat. Pontus) je bog dubina unutranjeg mora - mora koje je dostupno ljudima, sin boginje zemlje GejePont je, prema grkoj mitologiji jedan od najstarijih bogova. Njegova majka Geja ga je rodila sama od sebe, i to pre nego to je rodila boga spoljnog mora Okeana.Kada je rodila Okeana, Geja je sa Pontom sklopila brak i rodila mu:

Nereja - Morski bog Taumanta - Bog prirodnih pojava na moru Forkija - Morski bog Euribija - Morska boginja Ketu - Morska boginja

Pont i Talasa su roditelji Telhina i riba.Pontos ili Pontus u grkom i latinskom jeziku znai more, i to kao naziv za Crno more ili zemlje koje se nalaze na junoj obali crnog mora. Talasa-Talasa je jedno od primordijalnih boanstava grke mitologije, kderka Etera i Hemere. Talasa je boginja i personifikacija Sredozemnog mora.Talasa je sa svojim muem Pontom rodila ribe i Telhine. Po nekim mitovima ona je bila Afroditina majka; oplodile su je Uranove genitalije koje je Hron bacio u more kada ga je kastrirao.Kao i ostala primordijalna boanstva, Talasa je bila jedva personifikovana, njeno tijelo je bila morska voda. U Ezopovim basnama, prikazana je kao ena od vode, koja se izdie iz svog prirodnog elementa. U mozaicima rimskog perioda, Talasa je prikazivana kao ena pola zaronjena u vodi, sa rogovima u obliku klijeta raka, umjesto odjede prekrivena je algama, kako dri veslo broda. Tartar-Tartar (gr. , Trtaros) u grkoj mitologiji ime je podzemnog sveta - pakla - smetenog jo nie od Hada. Tartarom vlada istoimeni bog - Tartar, roen iz Haosa zajedno sa Niksom, Erebom, Gejom i Erosom.Tartar je personifikacija najmranijeg i najdubljeg dela podzemnog sveta. U njega je Uran utamniio Storuke divove (Hekatonhejre) i Kiklope. Kasnije su u Tartar baeni Hron i ostali Titani,

18

koji su se suprotstavili Zevsu, a za njihovog uvara je postavljen jedan Storuki div.On i njegova sestra Geja bili su roditelji monstruma Tifona i, verovatno, Ehidne.Tartar je esto sluio za zatvaranje "nepodobnih" boanstava i bida. Kada je Hron, vladajudi Titan, doao na vlast, zatvorio je sve Kiklope u Tartar. Posle ih je Zevs oslobodio iz zatvora da mu pomognu u borbi protiv Titana i Giganata. Na kraju su Titani pobeeni, a vedina njih poslata je u Tartar. Nisu poslani Atlant, Hron, Epimetej, Metida, Menetije i Prometej .Zatvorenike su uvali divovi Hekatonhiri, svaki sa pedeset ogromnih glava i sto snanih ruku. Posle, kad je Zevs svladao udovinog Tifona, takoe ih je zatvorio u Tartar.U poetku je Tartar sluio za zatvaranje olimpskih bogova, a posle je postao mesto u kojem kazna odgovara zloinu. Ovdje je bio Sizif koji je bio lopov i ubica pa je osuen da veno gura kamen do vrha brda koji bi se potom otkotrljao nazad. Takoe je ovde bio zatvoren i Iksion, prvi ovek koji je prolio krv svoga roaka - zatvorio je svog tasta u jamu s gorudim ugljem da bi izbegao pladanje venanja - zato mora provesti venost na gorudem toku. Zatvorenik je i Tantal koji je ukrao ambroziju bogovima i skuvao svoga sina i pripremio ga kao jelo da bi iskuao bogove. Osuen je na Tantalove muke - bio je do vrata u hladnoj vodi, a iznad glave bile su mu grane s prekrasnim vodnim plodovima. Kad god bi poelio ubrati plod, grane bi se izmakle. Kad god bi poelio popiti hladne vode, ona bi se povukla. Uran-Uran je bio primordijalni bog neba i otac Titana u grkoj mitologiji. Uran je bio sin Geje i njen mu. Vedina Grka je smatrala da je Uran jedan od primordijalnih bogova i da nije imao roditelje,mada prema nekim mitovima on je sin Nodi, Nikte. Njegov ekvivalent u rimskoj mitologiji je Celus.Uran je bio vladar svemira, ali su se Titani pobunili te ga svrgnuli. Hron je osakatio Urana. Deca Urana i Geje su Titani, Kiklopi i Hekatonhiri. Uran sa Talasom imao je najlepu boginju, Afroditu.

TitaniAstrej-Predstavljao je boanstvo zvezda i planeta, kao i umetnosti astrologije. Njegovo ime se pominje i u gigantomahiji i u titanomahiji jer se borio protiv bogova.[1] Bio je sin titana Krija i Euribije, Palantov i Persov brat. Sa svojom suprugom, boginjom Eojom imao je sinove Eurosa, Zefira, Boreja i Notosa, odnosno etiri vetra, a otac je i Heosfora i ostalih zvezda. Prema nekim izvorima, Astrej je sa Hemerom imao kder Partenos koja je preneena meu zvezde u sazvee device.[2] Prema nekim autorima, ovaj titan je bio poistoveden sa Aristajem, ali i sa Silenom. Homer ga je verovatno poistovetio sa Eolom. Atlas-Posle neuspele pobune titana protiv bogova sa Olimpa, u kojoj je uestvovao i Atlas, bio je kanjen da nosi zauvek nebeski svod na svojim leima. Verovalo se da Atlas zapravo dri stubove na kojima poiva nebo i to na krajnjem zapadu u vrtu bogova. Atlas se ponudio da sam ubere jabuke, ako bi se Heraklo prihvatio da umesto njega pridri samo na trenutak nebeski svod. Znajudi da jabuke uva nesavladiv zmaj koji nikada ne spava, Heraklo je prihvatio Atlasovu ponudu. Kada se ovaj vratio sa jabukama, ponudio se da sam odnese jabuke do mikenskog kralja. Heraklo je znao da je to Atlasov lukavi plan da se oslobodi muka dranja nebeskog svoda. Zato je pristao na Atlasov predlog, ali ga je zamolio da samo na tren pridri svod kako bi uzeo malo slame i stavio na ramena koje svod bolno pritiska. Kada ga je Atlas odmenio, Heraklo mu se zahvalio na zlatnim jabukama i nestao sa njima. Atlas je morao nositi svoj teret sve do svoje smrti, ali ga se nije oslobodio ni nakon nje. Postoji mit po kome Atlas nije verovao strancima zbog starog proroanstva, pa nije pustio u zemlju junaka Perseja, koji je preko njegove zemlje hteo da se vrati sa ostrva Gorgona, na kome je ubio udovite Meduzu. Pri tome ga je Atlas uvredio rekavi mu da je bogohulna la njegovo hvalisanje o Meduzinom ubistvu. Da bi mu dokazao da on nije

19

laov, Persej je izvadio odseenu Meduzinu glavu, a Atlas se skamenio ugledavi je. Tako se Atlas pretvorio u kamenu planinu, a njegova se glava gubila u plavetnilu neba iji svod on mora da dri do zavretka sveta.

Epimetej-Epimetej u prevodu znai onaj koji naknadno promilja, a to nam i govori koju je ulogu onimao u mitovima.Kada je, Epimetejov brat Prometej doneo vatru ljudima, i nauio ih raznim drugim vetinama i umetnosti, ivot se ljudi od tog trenutka toliko promenio, da je njihova sreda i zadovoljstvo poelo izazivati zavist kod bogova.Da bi zagorao ivot ljudi,Zevs je naredio Hefestu da od zemlje i vode stvori predivnu devojku kojoj niko nede modi odoleti, a da je bogovi obdare svim onim do ega njima nije stalo.Kada se devojka rodila, nazvali su je Pandora, a njena kutija je ved bila puna bolesti, zavisti, zala i muka, boli i tuga, a tada Zevs naredi Hermesu da je odvede kod Epimeteja.Uzalud je Prometej nagovarao svog brata Epimeteja da ne primi nikakve darove od bogova, jer se on, i pored upozorenja oenio prelepom Pandorom.Nije prolo mnogo vremena, a Pandora je ispunila zapovest boga Zevsa i kriom otvorila kutiju sa darovima bogova, i sve nevolje, tuge i nesrede su se razletele na sve strane sveta, a na dnu kutije je ostala samo nada.Sa svojom enom Pandorom, Epimetej je imao dve kderke koje su svojim osobinama opravdavale i svoje poreklo:

Profasis - Izvinjenje Metamelija - aljenje

Feba-Bila je boanstvo bistrog intelekta, Uranova i Gejina kderka. Hesiodova Feba je verovatno ekvivalentna Homerovoj Dioni, Afroditinoj majci. Prema nekim izvorima, Feba je zapravo poistovedena sa Gejom, ili je makar Geja govorila kroz nju, dok je njen suprug Kej, ije ime doslovno znai vrata raja, odnosno nebesa, oliavao njihovog oca Urana.] Sa svojim bratom Kejom, imala je kderke Letu i Asteriju. Bila je treda gospodarica delfskog proroita, nakon Geje i Temide, koje je poklonila svom unuku Apolonu za roendan. Od tada Apolon se po njoj esto naziva i Feb.

Hipeiron-Hiperion, (gr. , lat. Hyperion) je bog sunca u Homerovoj Ilijadi i Odiseji - HelosHiperion.On je jedan od Titana, sin boginje Geje i boga Urana.Sa svojom je sestrom Tejom imao je troje dece;

Helija - (Sunce) Selenu - (Mesec) Eosa - (Zora).

Japet-Japet je u grkoj mitologiji bio jedan od titana, sin Neba i Zemlje i Hronov brat. Bio je oenjenOkeanidom Klimenom, sa kojom je imao etiri sina: Prometeja, Epimeteja, Atlanta i Menetija. Kao njegova deca se pominju i Bufag i Anhijala. Japet se moe smatrati bogom prolaznosti ljudskog ivota. Njegovi sinovi, Prometej i Epimetej su predstavljeni kao stvoritelji oveanstva i drugih smrtnih bida. Krij, Kej, Hiperion i Japet su bili postavljeni na etiri strane sveta gde su drali nebo, odnosno svog oca Urana, dok je Hron, skriven u samom centru, kastrirao svog oca. U ovom mitu, Japet i njegova tri brata simbolizuju etiri stuba koje se pojavljuju u bliskoistonoj kosmogoniji i koji dre nebo i zemlju razdvojene. Japet je pri tome bio bez sumnje stub zapada, na poziciji koja je kasnije pripala njegovom sinu Atlasu koji je za kaznu dobio da pridrava nebo kada su titani izgubili rat od Olimpljana. Zevs je

20

kaznio i Japeta, tako to ga je bacio ili u Tartar ili ispod ostrva Inarime, gde u besu bljuje plamen i eka na svoju osvetu. Kej-prema Apolodoru i Hesiodovoj teogoniji, bio je sin Urana i Geje, mu Febe, otac Lete i Asterije.Prema nekim izvorima, uestvovao je u zasedi kada je Hron kastrirao njihovog oca, Urana. etvorica titana su se raspodelili na estiri strane sveta odakle su drali Urana, odnosno Nebo. U ovom mitu, brada su personifikovala etiri stuba koja su u bliskoistonoj kosmologiji drali nebo podalje od Zemlje, a ponekad i itav kosmos. Kejova alternativna imena Kojos (Koj) i Polos (Pol) sugeriu da su se odnosila na sever, zbog severnog pola, to znai da je on tamo predstavljao stub. U drevna vremena ta taka na nebu je bila obeleena zvezdom alfa Dra u sazveu Zmaja. On je bio bog ose oko koje su se okretala sazvea, te je verovatno bio i bog nebeskog proroanstva, ba kao to je njegova supruga Feba predstavljala boginju proroita na Delfima; oba proroita je nasledio njihov unuk Apolon. Bio je bog radoznalog uma, jer njegovo ime znai pitanje. S obzirom da je njegova supruga bila proroanskog uma, moda su zajedno reprezontovali sve znanje, roeno od Neba, a poreklom sa Zemlje. Poput drugih titana, Zevs ga je bacio u Tartar.Kejovo ime se nalazilo i na listi giganata koji su uestvovali u gigantomahiji. Kronos-U grkoj mitologiji, Hron, Hronos ili Kron (gr. ) vladar je Univerzuma i voa prve generacije Titana. Bio je najmlai sin Urana i Geje. Zbacio je svog oca tako to ga je kastrirao i vladao je takozvanim Zlatnim vekom, dok ga nisu porazili njegovi sinovi Had, Posejdon i Zevs, koji su ga zarobili u Tartar.Hron je obino prikazivan sa srpom ili kosom, orujem koje je upotrebio da kastrira svog oca, Urana. U Atini se dvanaestog dana atikog mjeseca hekatombajona u ast Hrona odravao festival Hronija, koje je slavio etvu, to je ukazivalo na to da je, kao rezultat njegove povezanosti s plodnim Zlatnim vekom, Hron nastavio da predsedava kao zatitnik etve. Hronov pandan u rimskoj mitologiji je Saturn.Hron je zavidio modi svog oca, gospodara sveta, Urana. Uran je navukao neprijateljstvo svoje ene, a Hronove majke, Geje, kada je sakrio njihobu dinovsku najmlau djecu, storuke Hekatonhire i jednooke Kiklope u Tartar, tamo gde nema svetlosti. Geja je napravila veliki kameni srp i pozvala Hrona i njegovu bradu, Titane, da ih ubedi da kastriraju Urana. Jedino je Hron pristao da to uini, pa mu je Geja dala srp i napravila zasedu Uranu. Kada se Uran sastao s Gejom, Hron ga je napao srpom, kastrirao ga, i bacio njegove testise u more. Iz krvi (ili, kau neki, iz semena) koja se prosula iz Urana i pala na zemlju, nastali su se Giganti, Erinije i Melijade. Od testisa je nastala bela pena iz koje se pojavila Afrodita Zbog ovoga, Uran je zapretio da de se osvetiti jer su prekoraili granice i usudili se da poine takvo delo. Leta-Leto (gr. ) je u grkoj mitologiji Titanka, Kejova i Febina kder, Asterijina sestra i majka olimpijskih bogova Apolona i Artemide. Roena je na ostrvu Kosu ili u zemlji Hiperborejaca.Prema starijem predanju, ona je supruga vrhovnog boga Zevsa, ali kasnije je proglaena jednom od njegovih mnogobrojnih ljubavnica. U Didimi kraj Mileta je sa Zevsom zaela boanske blizance, ali je ljubomorna Zevsova supruga Hera pokuala da sprei poroaj svoje suparnice. Zato je Leto dugo lutala svetom jer nijedno mesto nije elelo da je primi. Bremenitu Leto je proganjala i adaja Piton (ili zato to ju je Hera poslala ili zato to je znala da de je ubiti Letin sin Apolon). Tek kada je dola do ostrva Dela i njenim stanovnicima obedala bogatstvo i slavu, mogla je da stupi na njega kako bi se porodila. Prema jednom predanju, Hera je odredila da Leto moe da se porodi samo na mestu koje jo Sunce nije obasjalo. Tada joj je pomogla njena sestra Asterija koja se bila preobrazila u stenu na dnu mora. Stena je izronila i tako je nastalo ostrvo koje do tada nije bilo obasjano Suncem. Meutim, iako su sve boginje dole na ostrvo kako bi prisustvovale poroaju, tu nije bio kraj Letinim mukama. Hera je na Olimpu zadrala jedino boginju poroaja Ejlejtiju, tako da Leto nije mogla da se porodi devet dana i devet nodi. Irida je podmitila Ejlejtiju dajudi joj divnu zlatnu ogrlicu i kada je boginja poroaja stupila na Del, Leto se porodila.

21

Menetije-Ime Menetije znai onaj koji prskosi sudbini ili naruena snaga. Njegovo ime potie od grke rei menos, koja ima znaenja mod, sila, duh, strast i oitos, to znai nesredan ili osuen. Hesiod je titana Menetija nazivao hybristes, odnosno oholim, drskim i nasilnim ovekom. matran je boanstvom nasilnog besa, hitre akcije i ljudske smrtnosti. Menetije je bio sin titana Japeta i Okeanide Klimene (prema Hesiodovoj teogoniji ili Azije prema Apolodoru]), Atlantov, Prometejev i Epimetejev brat. U skladu sa znaenjem njegovog imena, Zevs je ga je oinuo munjom i bacio u Tartar ili zbog toga to se borio protiv njega, a na strani titana ili zbog njegove oholosti i drskosti.Mogude da je bio poistoveden sa Menetom ili Bufagom. Metida-Metida, (gr. Metis, lat. Mens) je kderka titana Okeana i njegove ene Tetije, boginje razboritosti. Proreeno je da de Metida sa Zevsom, da ima dvoje dece - kderku koja bi svojom mudrodu bila ravna svom ocu, i sina koji bi svojom snagom i umenodu uspeo svrgnuti svog oca. Kada je za to saznao, najvii bog Zevs, se oslobodio svih tih pretnji na jedan najednostavniji nain - uspavao je, laskavom priom, Metidu, a kada je ona zaspala, progutao je.Posle nekog vremena rodio je sam od sebe, iz svoje glave, kder - boginju mudrosti i nesavladive snage Atinu. Mnemosina-Mnemosina je u grkoj mitologiji bila Titanka, personifikacija pamdenja i sedanja.Njeni roditelji su Uran i Geja, mada se kao njen otac navodi i Etar. Smatrana je pronalazaem jezika i rei. Takoe je smatrana boanstvom koje je predstavljalo uenje napamet pre uvoenja pisane rei, kako bi se zapamtile istorijske injenice i mitoloke prie. Zbog svog oca Urana (nebo), bila je i boanstvo vremena. Bila je Zevsova ljubavnica devet nodi u Eleuteri i nakon toga je rodila devet muza, koje su u poetku bile boanstva poezije. Najede je i potovana zajedno sa svojim kderkama. Kada je Hermes pronaao kitaru, prvu pesmu je izveo upravo Mnemosini. Kasnije je njen znaaj opao i ona je postala minorno boanstvo, titanka, koja je upravljala Trofonijevim proroitem u Lebadeji, gde se nalazio njen izvor sedanja i izvor zaborava (Leta). Kao titanka, ponekad je opisivana kao jedna od tri muze starije generacije, koje su prethodile Zevsovim kderkama. Okean-Okean, (gr. , lat. Oceanus), sin boga neba Urana i majke zemlje Geje, najstariji TitanOkean je bog beskonanih i beskrajno dubokih voda to su okruivale zemlju. U burnim dogaajima u svetu mitova, Okean se umeao samo jedanput, ali veoma uspeno. U borbi Zevsa protiv titana Krona, pomogao je Zevsu da ga savlada i da Zevs sebe proglasi najviim bogom. pod Zevsovom vladavinom, Okean je mirno i spokojno, daleko od sveta, iveo i nije imao obavezu da prisustvuje savetu bogova, a uivao je potovanje svih bogova.Sa svojom enom Tetijom je imao nebrojno potomstvo pre svega sve reke koje su ulivaju u more (Od reka u Srbiji to je bio samo Dunav koji se u ta vremena zvao Istar).Neki uenjaci veruju da je Okean vladao svim morskim vodama, ukljuujudi Mediteransko more i Atlantski okean, najvede dve vodene mase poznate Starim Grcima. Vremenom, kako se geografija razvijala, Okean je postao vladar manje poznatih voda Atlantika, a Posejdon, iz mlae generacije bogova, vladao je Mediteranom.Okean se razlikuje od Ponta, boga morskih dubina i unutranjih mora koja su bila dostupna ljudima. Okean je, kao bog spoljneg mora, ljudima nedostupnog, bio nakon Zevsa najdostojanstveniji bog. Rea-Rea je bila sestra i ena Hronosa. Hronos je zbacio sa vlasti oca Urana i zatvorio ga u Tartarus. Tada on i Geja postadoe kralj i kraljica bogova.Vreme Ree i Hronosa bilo je tzv. zlatno doba, vreme kada nije bilo potrebe za zakonima i pravilima jer je vladao mir na svetu. Hronos i Rea su imali nekoliko dece: Hestiju, Demetru, Heru, Posejdona, Hada, ali Hronos ih je sve progutao im su se rodili, jer se bojao da de mu oduzeti vlast kao to je on uradio svom ocu. Rea je svoje poslednje dete, Zevsa, rodila na Kritu. U pomod Geje i Urana ga je sakrila, a Hronosu je dala kamen umotan u odedu da ga proguta.

22

Temida-Temida, (gr. ), ime boginje zakonitog poretka. Temida je bila kderka Urana, boga neba i Geje, boginje zemlje. Svoju znaajnu funkciju dobila je od najvieg boga Zevsa, koji ju je voleo kao i svoju enu Heru. Temida je sa Zevsom imala estoro dece: tri Mojre koje su postale boginje usuda, i tri Hore, boginje reda i mira.Jedna od Hora, boginja pravednosti Dika, zajedno je sa Temidom stajala pored Zevsa kada je on o neemu presuivao. Prisustvo njih dve je bilo izraz spoznaje da su zakoniti poredak i pravednost esto dve razliite stvari, ali da one u pravednoj presudi moraju biti prisutne. Tetija-(gr. ) (lat. Tethys) je kderka boga neba Urana i majke zemlje Geje. Tetija je bila ena Okeana.Tetijino ime (gr. ) na grkom znai tethe = baka.Svome muu, koji je bio najstariji od svih titana i bog spoljanjeg mora, Tetija je rodila veliki broj potomaka. To su, pre svega bile sve reke i potoci koji utiu u more, i jo hiljadu kderi i hiljade sinova.Tetija je bila majka glavnih svetskih reka, kao to su Nil, Alfej, Meandar.Broj potomaka nije naveo ni Homer ni Hesiod, kao ni jedan antiki pesnik.U mitologiju, Tetija nije ula samo zahvaljujudi velikom broju potomaka, ved i zato to je, kada se Zevs pobunio protiv svog oca i njenog brata Hrona, pruila utoite boginji Heri, sve vreme dok Zevs nije pobedio i odveo, ali kao svoju enu, Heru na Olimp.Kada je Zevs postavio na nebo Kalisto i njenog sina Arkada kao sazvee Veliki medved i Mali medved, Heri, Zevsovoj eni se to nije svidelo, i ona je traila Tetiji da joj pomogne. Tetija je proklela Kalisto i Arkada da zauvek krue nebom i da nikad ne zau ispod obzorja.Kderke Tetije i Okeana su Okeanide.

Morska BozanstvaAmfitrita-Amfitrita je grka boginja mora, Posejdonova ena i Tritonova majka.Amfitrita je zapravoNereida, jer je kder Nereja i Doride. Ipak, kao njeni oevi se ponekad pominju i Okean i Atlant. Posejdon je spazio Amfitritu u drutvu njenih sestara kraj ostrva Naksa i odmah se u nju zaljubio. Meutim, ona mu nije odmah odgovorila na ljubav, ved je pobegla u dubine okeana. Tamo ju je naao delfin i nagovorio da se uda za boga mora. Iz zahvalnosti, Posejdon je delfina preneo meu zvezde.U tom braku roeni su Triton i Roda. Meutim, Posejdon nije bio veran Amfitriti i ona se esto svetila svojim suparnicama tako to bi ih preobrazila u neku ivotinju ili udovite. Prema Tezeju je ipak bila milosrdna iako je i on bio Posejdonov vanbrani