Hajzenberg i Prirodna Filozofija 0352-57320315021a

8/2/2019 Hajzenberg i Prirodna Filozofija 0352-57320315021a

1/15

UDK 113/119

D r M i r k o A } i m o v i }

HAJZENBERG I PRIRODNA FILOZOFIJA

SA@ETAK: Ovaj rad teorijski je prilog rekonstrukciji epistemolo-{kih pitawa Hajzenbergove koncepcije u nauci prirodne filozofije. Time sunazna~eni i epistemolo{ki, a onda i ontolo{ki i logi~ki problemi kopen-hagenske interpretacije kvantne teorije u atomskoj fizici.

KQU^NE RE^I: znawe, jezik elementarne ~estice, priroda

U jednom svom prigodnom ~lanku o Nilsu Boru Verner Hajzenbergka`e da je Bor prevashodno bio dubqi filozof, nego fizi~ar, premda jerazumeo da prirodna filozofija u na{em vremenu ima neku mo} jedino

ako se wen svaki detaq pot~ini beskompromisnom kriterijumu odgovara-wa eksperimentu.1 Ovo je doista ta~no, ako se to odnosi na Borovu fi-lozofsku interpretaciju kvantne mehanike i, povodom we, fizike u siste-mu prirodnih nauka, dakle ne i filozofije uop{te. Pritom, ovde se podfilozofskom interpretacijom podrazumeva prevashodno Borovo nau~nointeresovawe za epistemolo{ka pitawa moderne fizike, osobito teorijekvantne mehanike.

Prema Borovom sudu, tema je wegovih ~lanaka u zbirkama esejaAtom-ska teorija i opis prirode (1934) iAtomska fizika i qudsko znawe(1957) pouka iz teorije saznawa koju nam je dao moderni razvoj atomskefizike, a poenta je te pouke spoznaja celovitosti u atomskim procesima,koje se ispoqilo kroz otkri}e kvanta dejstva, preko kojih se onda diskutu-

ju i biolo{ki i antropolo{ki problemi sa stanovi{ta svojstva celovi-

tosti fizi~kih procesa.2 Sredi{wi Borov stav stoji u uverewu da zna~ajfizike za op{te filozofsko mi{qewe nije samo u wenom doprinosu zna-wu o prirodi, nego u ~iwenici wenog navo|ewa na preispitivawe i usavr-{avawe pojmovnih sredstava: studirawe atomske strukture materije otkri-lo je ograni~ewa okvira klasi~nih fizi~kih ideja i pritom bacilo novusvetlost na zahteve nau~nom obja{wewu koje su ugra|ene u tradicionalnojfilozofiji (ibid., str. 21). Programski, dakle, radi se o preispitivawu

21

1 W. He i s e n b e r g: Schrite ber Grenzen, Mnchen 1971, S. 531.2 N. B oh r:Atomska fizika i qudsko znawe, Nolit, Beograd 1985, str. 19, 21


2/15

temeqa primene kategorijalnih pojmova prirodne nauke o atomskoj struk-turi materije, {to je prevashodno skretawe pa`we na epistemolo{kevidove najnovijeg razvoja prirodne filozofije (ibid., str. 55).

Epistemolo{ki oblici fizi~ke nauke o prirodi i prirodne filo-zofije nau~ni su interes i Vernera Hajzenberga, zasigurno jednog od vo-de}ih fizi~ara dvadesetog stole}a. U razlici prema Boru, koji mu je biou izvesnom smislu i duhovni otac, Hajzenberg potcrtava Borovu sklonostka intuitivnom zna~aju spoznaje veza i odnosa me|u fizi~kim pojavama,koje se tek onda mogu, kao znawe, izvesti iz matemati~ke analize funda-mentalnih hipoteza, {to je, ovo potowe, bilo sredi{te Hajzenbergovihuverewa iz vremena wegovog zasnivawa principa relacije neodre|enosti,kojem je, pak, Borov princip komplementarnosti jedna temeqna filozof-ska interpretacija.

Pobliè gledano, Hajzenberg iz uvida u razliku izme|u matemati-~kih i filozofskih postavki nastoji da ujedini matemati~ku analizu safilozofskim shvatawem prirode, pri ~emu je onda intuitivno ose}awepojam tog sjediwewa. Ovde se ne radi o spekulativnoj filozofiji priro-de, niti pak uop{te o filozofiji prirode, nego o prirodnoj filozofi-

ji, mi{qenoj matricom nau~nog mi{qewa. Najpre vaqa imati intuitivniuvid u objektivnu stvarnost prirode, u prirodni poredak stvari prirode,a onda proizvoditi znawe o prirodi matemati~kom strukturom nau~nogmi{qewa. Dakle, epistemolo{ki osnov prirodnih nauka postavqen je ra-cionalizmom matemati~kog formalizma, ali je intuicija sjediweno nepo-

sredno znawe o sveop{toj fizi~koj stvarnosti prirode, premda ostaje upi-tanost o nu`nim mostovima izme|u intuicije, ili op{tih ideja, i racio-nalnog, diskurzivnog mi{qewa u nauci fizike. Isto tako postoji i upi-tanost o mostovima izme|u racionalnog mi{qewa i neposrednog posma-trawa prirodnih stvari i procesa, ali, kako su to samo delatnosti nau-~nika s podru~ja prirodnih nauka, onda se ovde radi samo o oru|u rada ane o sadràju rada.3 Zadatak je nau~ne filozofije odre|ene sadrìne ra-da, ili onog odnosa izme|u ideja matematike i intuicije. Tako se ne mo-è dogoditi apsolutizacija matematike u ustanovqewu uverewa o ideal-nom poretku sveta prirode, ali niti apsolutizacija uloge filozofije ustvarawu ideje o isto takvom idealnom poretku sveta. A kako stvarnostoje stvari u prirodi, to mi ne moèmo pouzdano znati temeqima mate-rijalisti~ke ta~ke gledawa: svaki proces posmatrawa, kaè Hajzenberg,proizvodi grube promene u malenim gra|evnim }elijama materije, pa sene moè govoriti o pona{awu ~estica nezavisno od posmatra~a, {to zna-~i kako predstave o objektivnoj realnosti elementarnih ~estica i{~eza-vaju u prozra~noj jasnosti matematike, koja ne predstavqa pona{awe ele-mentarne ~estice, nego na{e znawe o tom pona{awu.4 U matematici, da-kle, i{~ezavaju predstave o objektivnoj stvarnosti prirode, koju, me|u-tim, sasvim re~ito potvr|uje opis u nauci fizike.

22

3 H e i s e n b e r g : Schritte ber Grenzen, S. 305.4 H e i s e n b e r g :Das Naturbild der heutigen Physik, Hamburg 1955, S. 12.


3/15

Ovim je postavqeno temeqno pitawe logike o istinitosti i vredno-sti prirodnonau~nih teorija, ali i ontolo{ko pitawe o postojawu stvaripo sebi kao objektivne stvarnosti. Albert Ajn{tajn, prigovaraju}i ko-penhagenskoj interpretaciji kvantne teorije, kaè da je neodrìvo stano-vi{te po kojem zakoni prirode nisu zasnovani na objektivnim procesima,nego na mogu}nostima i verovatnostima tih procesa: ovom prigovoru pri-govorio je Hajzenberg, prema kojem matemati~ke formule ne fiksirajuobjektivno mesto doga|aja, nego wegovu verovatnost, dakle strogo odre|e-nim zakonima prirode ne podleù sami fakti nego mogu}nost tih ilidrugih fakata.5 Govore}i o objektivnim i subjektivnim elementima tala-sne funkcije, Hajzenberg zapravo govori o iskazima o mogu}im tendenci-

jama (potentia u Aristotelovoj filozofiji) kao o onome {to je objekti-vno, i o znawu kao o onome {to je subjektivno: radi se, dakle, o objekti-vnosti jednog koncepta koji se razli~ito transformi{e u svakoj svojoj mo-gu}nosti, pa on ne simbolizuje neko svojstvo fizi~kog sistema, niti pakpredstavqa neki prostorni i vremenski doga|aj. Matematika ne utvr|ujetoliko objektivnu ~iwenicu koliko mogu}nost i time je matemati~ka in-terpretacija talasne funkcije, na primer, potpuno objektivna.6 Mora se,me|utim, odmah prigovoriti da je Hajzenbergovo potezawe Aristotelovogpojma dynamis (potentia) ~isto protokolarne prirode jer je ovde re~ samoo objektivnoj mogu}nosti raznolikih tendencija ostvarivawa i predvi|a-wa unutar jednog eksperimentalnog procesa. Otuda je sasvim smislena za-pitanost Hajzenbergova; naime, da li se op{ti principi, kojima tragamo

za prirodnom zakonito{}u koja vlada me|u elementima materije, odnosena opis empirijskih svojstava sveta, ili na apriorne forme na{eg mi-{qewa, ili pak na na~in na koji govorimo?7

Princip relacije neodre|enosti Hajzenberg nije neposredno izveo izkvantne teorije, nego je ove relacije shvatio kao osnovni zakon prirode,prema kojem svi drugi zakoni prirode moraju biti konzistentni, {to zna-~i da je ovaj princip kona~an i apsolutan. Po wemu, ne mogu se istovre-meno ni u jednom eksperimentu ta~no odrediti brzina i poloàj elektro-na; {to se ta~nije odredi poloàj neizvesnija je brzina elektrona. Ova-kav odnos istovremene izmerqivosti poloàja i impulsa ~estice neposre-dni je izraz ontolo{kog uverewa u dualisti~ku prirodu elementarnih ~e-stica, koje se takvima pokazuju u eksperimentu, budu}i da zadatak moderne

fizike nije da se bavi su{tinom i strukturom atoma nego samo procesi-ma koji se primewuju u nau~nom posmatrawu.Otuda nema nekog naro~itog smisla pitati se iz ~ega se sastoji pro-

ton, da li je elektron deqiv ili nedeqiv, da li je foton sloèna iliprosta ~estica, jer, {ta uop{te zna~e re~i deliti ili sastojati?

23

5 H e i s e n b e r g : Schritte ber Grenzen, S. 29.6 H e i s e n b e r g :Der Begriff Abgeschlossene Theorie in der Modernen Naturwissen-

schaft, Dialectica, 2/1948).7 H e i s e n b e r g : Grundlegende Voraussetzungen in der Physik der Elementarteilchen,

~lanak u Martin Heidegger zum Seibzigsten Geburstag, Pfllingen, 1959, S. 291.).


4/15

Na{ je zadatak, kaè Hajzenberg, da na{e mi{qewe i na{ jezik, daklena{u nau~nu filozofiju, prilagodimo novoj situaciji, izgra|enoj ~iwe-nicama eksperimenta. Neistinito postavqena pitawa i nepravilne pred-stave probijaju u fiziku ~estica i vode nau~no istraìvawe s one stranerealne prirode.8 Zato je, po Hajzenbergovom sudu, savremeni razvoj fi-zike skrenuo od filozofije Demokrita ka filozofiji Platona (ibid.):ako se materija razdequje sve daqe i daqe, u kona~nom ne dolazi se do naj-mawih ~estica nego do matemati~kih objekata, odre|enih pomo}u wihovesimetrije, dakle do platonovskog tela, {to onda zna~i da su u savremenojfizici ~estice matemati~ke apstrakcije fundamentalnih simetrija.Koji onda pojam u fizici ~estica vaqa povezati s epitetom fundamenta-lan? To svakako nisu pojmovi posebnih vidova ~estica, poqa, sila, geo-metrije, nego upravo fundamentalna simetrija. Dakle, ne postoji nika-kva principijelna razlika izme|u elementarnih i neelementarnih mikro-~estica.9

U neposrednoj vezi sa ovim stoji Hajzenbergovo razmatrawe razvojapojmova u fizici HH veka.10 Misle}i ovaj problem preko teorije relati-viteta, kvantne mehanike i teorije elementarnih ~estica, Hajzenberg za-pravo misli filozofske probleme savremene fizike, pa i nauke uop{te.U odnosu na savremenu fiziku, klasi~ni pojmovi fizike imaju samo ogra-ni~enu sferu primene, {to je najpre pokazala teorija relativiteta, opi-sana matemati~kim jezikom, kojim je jedino i mogu}e govoriti u modernojfizici. Moè se prigovoriti Hajzenbergu ovo posledwe, jer je logi~ki

zavr{ena fundamentalna fizi~ka teorija jedinstvo matemati~kog forma-lizma i wegove empirijske interpretacije, budu}i da bez matemati~kogformalizma fizi~ka teorija nije teorija, a bez empirijske interpretaci-

je fizi~ka teorija uop{te nije fizi~ka. Nova fundamentalna teorija nenastaje, dakle, prilago|avawem fundamentalnih pojmova klasi~ne fizikenovom matemati~kom formalizmu, niti ograni~ewem oblasti vaèwa ka-tegorija u sferi novog pojmovnog sistema, nego sjediwewem novog matema-ti~kog formalizma sa wegovom empirijskom interpretacijom, ili, obrnu-to, sjediwewem empirijskih fakata sa novim matemati~kim formalizmom.Stvar je me|utim u tome {ta to zna~i sjediniti?

Hajzenberg zato i drì da nije ni mogu}e, a niti potrebno, zasniva-we fizi~kog opisa na kvantno-teorijskom sistemu pojmova klasi~ne fizi-

ke u interpretaciji kvantne mehanike imaju sli~nu ulogu kao apriorneforme opaàwa u Kantovoj filozofiji.11 Kako su Kantovi apriorni poj-movi pretpostavke qudskog iskustva, tako su pojmovi klasi~ne fizikeapriorna osnova kvantno-teorijskog iskustva, sa napomenom da je takavopis kvantnoteorijskog iskustva sa nepotpunom ta~no{}u. Hajzenberg iz

24

8 G e i z e n b e r g : Priroda elementarnyh ~astic, UFN, tom 121, vyp. 4, 1977, str. 665.9 H e i s e n b e r g :Aus der Elementarteilchen, Phys. Blatter, 3, 1963, S. 110.10 Voprosy filosofii, 1/1975.11 H e i s e n b e r g :Die Plancksche Entdeckung und die philosophischen Probleme der

Atomphysik, Stuttgart 1959, S. 141.


5/15

ovoga zakqu~uje da u kvantnoj fizici nije re~ o prirodi, nego o prirodikoju je osmislio i opisao ~ovek posredstvom uro|enih ili opaàwem ste-~enih pojmova klasi~ne fizike.

Iz ovakvih razloga nije mogu}e statisti~kim tuma~ewem kvantne me-hanike pouzdano znati zakon uzro~nosti; zapravo, o tome ne postoje uver-qiva saznawa na temequ empirijskih istraìvawa u fizici elementarnih~estica. Ali, u Kantovoj filozofiji zakon uzro~nosti nije empirijskotvr|ewe, nego apriorna pretpostavka svakog iskustva uop{te, po ~emu semoè pretpostaviti da prirodne nauke moraju priznati objektivno posto-

jawe zakona uzro~nosti. Hajzenberg kaè da se u empirijskim istraìva-wima unutar statisti~kog tuma~ewa kvantne teorije ispoqava izvestan ne-dostatak zakona uzro~nosti i da se to saznawe ima smatrati potpunim.12

Priroda nam saop{tava da uop{te nema odredbenih crta, ili onoga {to jezakon uzro~nosti: ako iz atomskih pojava ho}emo da izvedemo zakqu~ak ozakonitostima, ispostavi}e se da se ne mogu zakonito povezivati objekti-vna zbivawa u prostoru i vremenu, nego samo situacije posmatrawa, jer se

jedino za wih dobijaju empirijske zakonitosti (ibid., str. 193.). Matema-ti~ki simboli koji opisuju tu situaciju posmatrawa predstavqaju pre mo-gu}nost nego fakti~nost, odre|enije neku me|ustvar izme|u mogu}eg ifakti~kog. Sve ovo dopu{ta jedino zakqu~ke o verovatno}i nekog budu}egdoga|aja, a po tome atomi nisu vi{e stvari ili predmeti.

Uop{te, nauka o prirodi po~iva na opitima, weni se rezultatipostiù dogovarawem i savetovawem nau~nika o tuma~ewu tih opita, fi-

zika je, najzad, ipak egzaktna nauka (ibid., str. 78). Hajzenberg, dakle, go-vori o fizici kao nauci o prirodi u smislu onoga {to se o prirodi zna,a ne o onome {to priroda radi, na {ta Ajn{tajn prime}uje da u nauci oprirodi moè biti re~i samo o doku~ivawu onoga {to priroda zaista ~i-ni. Priroda navodi na matemati~ke obrasce velike jednostavnosti i le-pote (a to su zatvoreni sistemi osnovnih pretpostavki, aksiomi), verujese da su oni istiniti, da predstavqaju pravu crtu prirode, da pripada-

ju i stvarnosti i na{im mislima o stvarnosti, jer ih je priroda predo-~ila i sugerisala u wihovoj jednostavnosti i lepoti, pa ako se opiti iz-vr{e i daju predskazani rezultat, onda se jo{ jedva moè sumwati u to dateorija ne predstavqa ta~no prirodu (ibid., str. 118). Dakle, prema Haj-zenbergovom sudu, priroda navodi, predo~uje, sugeri{e, razastire jedno-

stavnost i lepotu matemati~ke sheme prirodnog zakona.Nove stvari u nauci mogu se usvojiti samo ako je ~ovek spreman da u

nekoj presudnoj ta~ki napusti podlogu na kojoj se zasniva dotada{wa nau-ka, ako, takore}i, sko~i u prazninu. To postajawe novim u nauci pretpo-stavqa prihvatawe i razradu novih sadrìna i promenu strukture mi-{qewa, {to su pre svega u~inili Ajn{tajn, [redinger, Nils Bor, MaksPlank, svako u svom odse~ku nauke fizike. Hajzenberg svedo~i, me|utim,da ni ovi spomenuti nau~nici nisu mogli uvek da budu spremni na neku

25

12 H a j z e n b e r g : Fizika i metafizika, Nolit, Beograd 1972, str. 188.


6/15

od novina nekog od wih: tako Ajn{tajn nikako nije mogao da prihvatikvantnu teoriju i wene filozofske posledice u strukturi mi{qewa, pani Hajzenbergov princip relacije neodre|enosti, o ~emu su dugo i ~estoraspravqali.

S jedne strane, Ajn{tajn je, po Hajzenbergovom sudu, svojom teorijomrelativiteta napustio pojam istovremenosti koji je bio ~vrsti temeqklasi~ne fizike, u koji su verovali mnogi znameniti fizi~ari i filo-zofi, a, s druge strane, nikako nije bio spreman da prihvati kvantnu teo-riju, pa ni onda kada je ova teorija postala utvr|eni deo fizi~ke nauke,i to otuda {to nije mogao da odbaci predstave o objektivnom svetu fi-zikalnih zbivawa koja u prostoru i vremenu proti~u nezavisno od nas, poprirodnim zakonima. Matemati~ki simboli teorijske fizike trebalo je

jedino da preslikaju taj objektivni svet i time omogu}e predskazivawe obudu}em pona{awu, ali prema tada novim nau~nim istraìvawima atomatakvog objektivnog prostornovremenskog sveta nema, pa matemati~ki sim-boli teorijske fizike slikaju samo ono {to je mogu}no, a ne ono {to jestvarno (ibid., str. 134, 135). Ovde je ta~ka razilaèwa Ajn{tajna sa Haj-zenbergom i Borom; pre svega, on ne moè napustiti ~vrsto tle potpunodeterminisanih prirodnih zbivawa i time priznati pravo indetermini-zmu koji donose relacija neodre|enosti i princip komplementarnosti:stoga je za Ajn{tajna kvantna teorija samo neko privremeno razja{weweatomskih pojava, dok se ne spoznaju sve odredbene stvari za potpuno de-terminisawe atomskih zbivawa prirode.

Hajzenberg je svojim relacijama neodre|enosti, a Bor svojim princi-pom komplementarnosti, stavio u pitawe filozofski princip determini-zma u prirodnim pojavama. Stavio je u sumwu i veru u demokritovski stavda na po~etku be{e ~estica, dakle i pretpostavku da je vidqiva materijasastavqena od najsitnijih jedinica, elementarnih ~estica: A mo`da je ce-la ta filosofija pogre{na. Mo`da uop{te nema one najsitnije gra|e kojase vi{e ne moè deliti, mo`da se materija i moè deliti daqe, ali nakraju to i nije vi{e neko deqewe, nego se energija pretvara u materiju,a delovi vi{e nisu mawi od deqenog. No, {ta je onda bilo na po~etku?Prirodni zakon, matematika, simetrija? Na po~etku be{e simetrija (ibid.,str. 208). To, dakako, zvu~i kao Platonova filozofija u Timaju, ali sva-kako ta~nije nego Demokritova teza na po~etku be{e ~estica.

Jer, elementarne ~estice otelovquju simetrije, one su wihove najjed-nostavnije predstave, ali su tek posledica simetrija, kaè Hajzenberg, padocnije u kosmosu nastupa slu~aj, koji se isto tako pot~iwava zakonimakvantne teorije. Ovakvim govorom nalazimo se u Platonovoj filozofiji,

jer elementarne ~estice se mogu uporediti sa pravilnim telima u Pla-tonovom Timaju. One su praslike, zamisli materije, praslike odre|uju~itavo daqe zbivawe, pa su predstavnice sredi{weg poretka, sa kojima jei slu~aj nekako povezan (ibid., str. 357). U tom smislu, matemati~kioblici ocrtavaju elementarne ~estice, oni su, takore}i, ideje elementar-nih ~estica, kojima najzad odgovara objekt elementarna ~estica. Ovaj op-

26


7/15

{ti sklop zahteva vrlo visoko apstraktno mi{qewe, kakvo se dosada ufizici nikada nije pojavilo: za mene bi to bilo prete{ko, kaè Haj-zenberg svom sagovorniku i u~eniku Karlu Fridrihu fon Vajczekeru, ko-

ji je prethodno izloìo tezu o filozofiji alternative kao pravilnomprikazu povesti prirode. Alternative nisu materija; alternativa je ne-{to kao osnovni oblik iz kojeg ponavqawem nastaju sloèniji oblici,{to onda vodi jednoj simetrijskoj skupini kao jednog svojstva, a ono {topredstavqa to svojstvo jeste matemati~ki oblik koji i ocrtava elementar-ne ~estice, koji je, dakle, ideja elementarnih ~estica. Tako je Hajzenbergtada razumeo Vajczekera, prevode}i wegovu filozofiju alternative naprirodnonau~ni jezik statisti~ke koncepcije kvantne teorije.

Vajczeker isto tako promi{qa odnos kvantne teorije prema Platonu,osobito prema Platonovom spisu Parmenid. U temequ kvantne teorije, powegovom mi{qewu, stoji filozofska ideja o jedinstvu prirode, a jedin-stvo prirode zna~i: jedinstvo zakona (op{te vaèwe neke fundamentalneteorije), jedinstvenost vrsta objekata, sveukupnost svih objekata, jedin-stvo vremena (vremenost iskustva obuhvata i prostor) i jedinstvo ~ovekai prirode.13 Nismo li ovim usred problema elea}anina Parmenida, pitase Vajczeker, jer on i kaè: jedno je celina (hen to pan), celina je najpresvet koji se moè uporediti sa savr{eno zaobqenom kuglom, ovaj svetobuhvata saznawe i ono {to je saznato, svest i bitak, gledawe i bitak suisto (to gar auto noein estin te kai einai; noein Vajczeker prevodi sagledawe, Schauen). Platonova filozofija ne moè se razumeti ako se ne

shvati wegov dijalog Parmenid, a {ta drugo ovde zna~i shvatiti nego ra-zumeti vlastitu filozofiju i razotkriti wene granice. Re~ je dakle oprincipu istine onoga {to se tvrdi i onoga {to se tvrdi o tom tvr|ewu,dakle re~ je o istini razgovora s filozofima. Ono {to je isto kod Pla-tona i Parmenida, a po Platonovom Parmenidu, jeste pojam Jedno, a Je-dno je jedinstvo bivstvuju}eg, bitak Jednog, jedinstvo Jednog. Vajczekerrazgovara sa filozofom, sa Platonom: ako uop{te ne{to moè da posto-

ji kao po~etak, onda on mora biti jedan; ali kako po~etak moè biti Je-dnost ako on iz sebe otpu{ta mno{tvo; ako po~etak treba da bude Je-dnost, onda izvan wega ne mora da bude ni~ega, on mora biti sve, dakleJedno je celina. Time se do{lo do Parmenida iz Eleje, ako se do{lo, jerse prethodno do{lo do jednog zakqu~ka koji ako je istinit, pori~e sve

ono sa ~ime smo po~eli. A ispravno diskurzivno zakqu~ivawe, kaè da-qe Vajczeker, bilo bi da smo izvr{ili deductio ad absurdum: parmeni-dovsko Jedno ne moè postojati, dakle ne moè postojati ni jedan jediniprincip, dakle nikakav princip u strogom smislu. Prema tome, nismo nido{li do Parmenida. Parmenid po~iwe epifanijom, o~iglednom pojavomonoga {to jest, jer to {to jest, to eon, jeste ne{to {to on vidi, ve~naprisutnost, boànsko vi|ewe prisutnosti Nus u svim stvarima, koje jesu,koje su bile i koje }e biti. Osim toga jest, sve drugo nije.

27

13 W e i z s a e c k e r:Jedinstvo prirode, Sarajevo 1988, str. 361-364.


8/15

Parmenid je, dakle, vo|en prema vi|ewu.Platonovo rasu|ivawe o Jednom Vajczeker raz-su|uje: u onome Jedno

jest postoji i Jedno i jest, a onda ovi pojmovi imaju na sebi dvojstvo, paJedno, ako jest, sadrì beskona~no mno{tvo; i nije samo bivstvuju}e Je-dno mnogo, nego je i samo Jedno raspodeqeno kroz bivstvuju}e i nu`no jeono mnogo. Tako je i u kvantnoj fizici, kada se misli neki fizi~ki objektnezavistan od drugih objekata, koji, me|utim, jeste istinski objekt tek uuzajamnom delovawu sa drugim objektima, u odnosu prema kojima on pre-staje biti ovaj objekt, ~ak uop{te jedan objekt: neko proizvoqno svoj-stvo objekta moè se posmatrati samo tako da objekt gubi upravo ovo svoj-stvo (ibid., str. 380).

Vajczeker smatra da je osnov Borovog principa komplementarnosti uPlatonovom Parmenidu, a da klasi~na ontologija ne stoji na nivou Par-menidove refleksije niti refleksije Platonovog Parmenida. Svemir,kaè Vajczeker, moè biti samo ako nije jedan, nego mno{tven, a sveovo mno{tvo ne postoji za sebe kako to opisuje logika i klasi~na onto-logija, on postoji samo u nemislivom Jednom (ibid.).

Logi~nije je, me|utim, prihvatiti stav da elementarnu ~esticu, kojaje zapravo stacionirano stawe atoma, opredequje weno simetrijsko svoj-stvo, simetrija ~vrsto po~iva u samom prirodnom zakonu, premda naukafizike ne moè jo{ uvek formulisati one prirodne zakone od kojih za-visi struktura elementarnih ~estica: U stvari, sna`no me zaokupqa po-misao da je simetrija ne{to kudikamo osnovanije od ~estica, a to i od-

govara duhu kvantne teorije, kao i Platonovoj filozofiji (Hajzenberg,1972, str. 249).Ovaj ontolo{ki problem vaqa misliti i kao jezi~ki problem, zapra-

vo koliko jezik moè izraziti ta~nost nekog prirodnog toka stvari, oso-bito neki problem u kvantnoj teoriji. Revnosni filozofi pozitivizmabe~ke {kole drè da svaka re~ ima sasvim odre|eno zna~ewe, ali je pakizvesno da se ne moè znati sasvim ta~no zna~ewe neke re~i, premda je,opet, mogu}e da se na~ini jedan idealizovan jezik koji ta~no odre|uje lo-giku zakqu~ivawa, a takav je jezik za nauku o prirodi od neprocewivevrednosti. Takav jezik je ta~no odre|en jezik, uì je od obi~nog jezika,logi~ki o{tro formulisan, ali, kao {to to i Nils Bor kaè, nauka priro-de pribliàva se tom idealu, koji se me|utim ne moè dosti}i: kada teo-rijski fizi~ari opisuju prirodu, logi~ka ~istota i strogost matemati~kog

jezika prelaze u oblast obi~nog jezika, jer se tek wime ne{to kazuje oprirodi, a to kazivawe i jeste zadatak nauke o prirodi (ibid, str. 211).

Kada se shvati kvantna teorija, onda je jasno da ona ne dopu{ta dua-listi~ki opis prirode komplementarnim pojmovima talas i ~estica, nego

je to jedinstven opis atomskih pojava koji se, u primeni na eksperimente,prevodi na obi~an jezik. Tako, kvantna teorija ovu stvar shvata sasvim ja-sno, istovremeno govore}i o woj u slikama i pore|ewima, a slike i po-re|ewa su ovde klasi~ni pojmovi, i talas i korpuskula. Izgleda paradok-salno, ali je ta~no, pojmovi talas i korpuskula ne odgovaraju sasvim

28


9/15

stvarnom svetu, uz to se delom nalaze i u komplementarnom uzajamnom od-nosu, pa stoga i me|usobno protivre~e: ipak, pri opisivawu prirodnih po-

java mora se ostati u prostoru obi~nog jezika, te se onda pravom stawu stva-ri moèmo pribliìti jedino posredstvom tih slika (ibid., str. 313-314).Sli~no je i kod metafizike, kod op{tih problema filozofije, i tamo segovori u slikama i metaforama koje ne odgovaraju ta~nosti mi{qewa.Zbog toga su pozitivisti~ki filozofi metafiziku smatrali besmislenimznawem, ali oni nisu vaqano shvatili ni prirodnonau~ni pojam istine,

jer se ta istina ne moè svesti na ono {to se moè jasno re}i i na onoo ~emu se mora }utati, {to je samo po sebi besmislena filozofija.

U vezi s ovim, a u povodu kvantne teorije, ruski teorijski fizi~arLav Landau domi{qato je primetio: Kvantnu mehaniku ne treba razume-ti. Na wu se jednostavno treba navi}i.

Ni Verner Hajzenberg nije daleko od ovakvog uverewa, kao ni fizi-~ari i filozofi sa kojima je on vodio rasprave o fizi~kim i filozof-skim, osobito epistomolo{kim pitawima kvantne teorije. Tu skupinu ~i-nili su, osim wega, Bor, [redinger, Ajn{tajn, Vajczeker, Pauli, nau~ni-ci razli~itih filozofskih gledawa na bit moderne nauke o prirodi. Ra-znolikost duha tog dobnog mi{qewa u fizici i filozofiji fizike stvo-rio je kopenhagensku interpretaciju kvantne teorije, jednu prevashodnopragmati~ku orijentaciju nau~nika, okupqenih oko Nilsa Bora. O danimastvarawa, provo|ewa i odbrane kvantne teorije Hajzenberg je pisao ukwiziDer Teil und das Ganze (kod nas u izboru prevedenoj kao Fizika

i metafizika) i to je doista jedno literarno delo koje je, kao {to je tosasvim ta~no primetio Vajczeker, pisano po uzoru na Platonove dijaloge,gde se razgovori prepli}u sa pejzaìma, pejzaì sa likovima, jer Platon

je Hajzenbergov neobavezni filozofski izbor, literarni uzor, misaonainspiracija, motiv za razra~un sa Lajbnicom, Kantom i uop{te spekula-tivnom filozofijom prirode. S pravom je prime}eno da je ova kwiga za-pravo duhovna ispovest jednog od tvoraca moderne nauke o prirodi.

Ali, {ta stvarno misli o fizici, filozofiji fizike i filozofi-ji, sa temeqnim upori{tem na preispitivawu filozofskih rezultata ukvantnoj teoriji, Hajzenberg je sistemati~no pokazao u svojoj, sa ovoga po-dru~ja najva`nijoj, kwizi Fizika i filozofija (Physics and Philosophy,1958; Physik und Philosophie, 1970). Ova kwiga provodi i posvedo~ujefundamentalnu ontologiju Hajzenbergove prirodne filozofije.

Ta~ka preloma u strukturi savremene nauke dogodila se, prema Haj-zenbergovom sudu, promenom u pojmu stvarnosti. Taj je pak prelom pribav-qen kvantnom teorijom; stoga je kvantna teorija, premda sasvim mali od-sek atomske fizike, koja je opet tek veoma mali deo savremene nauke, ne-posredno svedo~anstvo o radikalnom raskidu sa kategorijama klasi~nogmi{qewa fizike i filozofije. Istorijski prikaz razvoja kvantne teori-

je najboqi je na~in da se za|e u fundamentalne probleme savremene fi-zike. Iz te se istorije kvantne teorije posvedo~uje da nov nije problemistraìvawa u kvantnoj teoriji nego na~in wegovog razja{wewa. Radi se,

29


10/15

naime, o emitovawu zra~ewa tela na visokim tempretaurama, a to je, sastanovi{ta klasi~ne fizike jedna sasvim prosta fizi~ka pojava toplot-nog zra~ewa koja je obja{wiva tradicionalnim pojmovima zakona fizike.Obja{wava, a nikako da se objasni! Maks Plank postavqa jednostavnu ma-temati~ku formulu o op{toj vezi toplote i zra~ewa, koja je u potpunojsaglasnosti sa Rubensovim najnovijim eksperimentalnim istraìvawima ito je osnov Plankovog otkri}a zakona toplotnog zra~ewa. Postoji nekidiskretni kvant energije, ali kako to shvatiti i onda prihvatiti kada jeto u potpunoj nesaglasnosti sa tradicionalnim pojmovima klasi~ne fizi-ke, premda je ravno wenim postignu}ima sa Wutnom mi{qewa nauke ono-ga doba. Plank se suo~io sa svojom vlastitom formulom koja prodire utemeqe poznavawa prirode, ali i sa svojim tradicionalnim gledawima nafundamentalne stvari fizike, u koju ideja o diskretnim kvantima ener-gije nikako nije mogla biti teorijski sme{tena. Stoga je Plankov poku-{aj da se izmiri sa samim sobom, tj. da ovu ideju stavi u saglasnost sa za-konima zra~ewa u klasi~noj fizici, ostao sasvim bezuspe{an.

Ajn{tajn je potvrdio Plankovu kvantnu hipotezu (svetlost se sasto-ji iz kvanata energije koji putuju u prostoru), Bor ju je primenio na svojmodel atoma (ako atom mewa svoju energiju u diskretnim stacioniranimstawima, onda atom i postoji jedino u diskretnim stacioniranim stawima,od kojih je najniè normalno stawe atoma, u koje se atom uvek vra}a na-kon interakcije), a onda su mnogobrojna eksperimentalna istraìvawadovodila do razli~itih, pa i protivre~nih rezultata; rezultat je tih re-

zultata uverewe Luja de Broqija da nije samo svetlost i ~esti~ne i tala-sne prirode, nego su i elementarne ~estice, pre svega elektroni, i tala-sne i ~esti~ne prirode. Re~ je, dakle, o talasima materije.

Matemati~ke formulacije kvantne teorije iskazuju Borov principkorespondencije, matri~na mehanika i [redingerova talasna jedna~ina,~ime je kona~no postavqen konzistentan matemati~ki formalizam kvan-tne teorije, ali ne i na~in razumevawa ontolo{kog dualizma materije,ili protivre~nosti izme|u talasa i ~estice. Bor je sa saradnicima uveopojam talasa verovatno}e: to je kvantitativna verzija starog pojma mo-gu}nosti (potentia) u Aristotelovoj filozofiji.14 Upravo je ovo nekaneobi~na vrsta stvarnosti, na sredini izme|u mogu}nosti i stvarnosti,dakle nov pojam razilaèwa kvantne teorije sa pojmovima klasi~ne fizi-ke i filozofije sme{ta se u relacije neodre|enosti (Hajzenberg). Ko-penhagenska interpretacija kvantne teorije zapravo ispituje put mi{qe-wa od ideje o kvantima energije do stvarnog razumevawa kvantnih teorij-skih zakona, a to zna~i i odnos kvantne teorije prema kategorijalnim poj-movima klasi~ne fizike i filozofije. [to se Hajzenberga ti~e, wegovo

je uverewe da su wegove relacije neodre|enosti u sredi{tu kopenhagenskeinterpretacije kvantne teorije.

Po wegovom mi{qewu, teorijsko tuma~ewe nekog eksperimenta za-hteva tri koraka: prevo|ewe po~etne eksperimentalne situacije u funk-

30

14 H a j z e n b e r g : Fizika i filozofija, Gradac, â~ak/Beograd 2000, str. 16.


11/15

ciju verovatno}e, zatim pra}ewe ove funkcije u sledu vremena i, najzad,izve{taj o novom merewu treba da bude sa~iwen iz sistema ~iji bi se re-zultat onda mogao izra~unati iz funkcije verovatno}e (ibid., str. 20).Uslov za prvi korak je ispuwewe relacija neodre|enosti, drugi korak sene moè opisati jezikom klasi~nih pojmova, a u tre}em ono mogu}e za-meweno je onim aktuelno. U eksperimentalnim istraìvawima u kvan-tnoj fizici uglavnom nema osobitih te{ko}a u tuma~ewima prva dva ko-raka, ali u tre}em koraku ne postoji na~in da se opi{e {ta se de{avaizme|u dva uzastopna posmatrawa, koji je to iskaz o na~inu na koji bitrebalo govoriti o doga|ajima u atomu i o samim tim doga|ajima, dakleono {to se odnosi na epistemologiju i ontologiju.

Najteì ontolo{ki problem svakako je pitawe o pojmu stvarnosti.[ta je stvarno u nekom atomskom doga|aju nije mogu}e pouzdano znati, paono {to se zakqu~uje iz nekog opaàwa atomskih procesa nije ni{ta dru-go do funkcija verovatno}e koja nije izraèna jezikom klasi~ne fizikenego nekim matemati~kim izrazom: dakle, ono {to se doga|a u kvantnimprocesima zavisi i od na~ina provo|ewa posmatrawa, od toga da se uop-{te posmatra. [ta stvar po sebi jeste, nezavisno od posmatra~a fizi-~kog procesa, ne moè se znati, ali se to ne moè znati ni opaàwematomskih procesa stvari, jer pojam funkcije verovatno}e ne dopu{ta opisonoga {to se doga|a izme|u dva posmatrawa. Stvarnost se razlikuje odtoga da li se ona posmatra ili ne, s tim da se ovde pojmom stvarnosti nemisli univerzum, nego, u atomskoj fizici, atomska ~estica, grupe ~esti-

ca, wihove relacije, a ogroman deo sveta... ne pripada ovom predmetuistraìvawa. U prirodnim naukama nas ne zanima univerzum kao celina,kaè Hajzenberg, nego wegov neki maleni deo, a teorijsko tuma~ewe togdela po~iwe opisom eksperimentalne situacije jezikom klasi~ne fizike,koji se onda prevodi u funkciju verovatno}e, koja pak sledi zakone kvan-tne teorije. Ova funkcija verovatno}e sadrì objektivne elemente, ilitvrdwe o mogu}nostima ili tendencijama koje ne zavise od posmatra~a, isubjektivne elemente nepotpunog znawa o sistemu; stoga nije mogu}e pred-videti ishod posmatrawa sa sigurno{}u, nego je mogu}e predvideti vero-vatno}u, gde verovatno}a ne opisuje neki odre|eni doga|aj nego opisuje~itav ansambl mogu}ih doga|aja, tendencije doga|aja.

Stoga i samo posmatrawe diskontinualno mewa funkciju verovatno}e

jer od svih mogu}ih doga|aja izdvaja samo onaj koji se ostvario; ovo je ondaosnov diskontinualne promene znawa o sistemu, pa i wegove matemati~keprezentacije, {to je u kvantnoj fizici kvantni skok, ili iznenadna prome-na znawa o sistemu, zapravo prelazak iz mogu}eg u stvarno koji se dogodiotokom ~ina posmatrawa. A dogoditi se, desiti se, odnosi se na opaàwea ne na stawe stvari izme|u dva posmatrawa, pri ~emu je opaàwe fizi-~ki a ne psihi~ki ~in posmatrawa: dakle, potvr|uje daqe Hajzenberg, pre-lazak iz mogu}eg u stvarno doga|a se prilikom interakcije objekta samernim instrumentom i time sa ostatkom sveta, a ta interakcija nije po-vezana sa ~inom registrovawa rezultata od strane posmatra~evog uma.

31


12/15

Drugim re~ima, diskontinualna promena znawa u trenutku registrovawajeste ono {to se odslikava u diskontinuiranoj promeni funkcije verovat-no}e.

Kako se onda uop{te dolazi do objektivnog opisa sveta, posebno atom-skog, pita se sasvim epistemolo{ki Verner Hajzenberg, pitaju}i se, time,i o ontolo{kim osnovama fizi~ke stvarnosti? U klasi~noj fizici obje-ktivnost je prvo merilo vrednosti svakog nau~nog rezultata, ona verujeda se svet i wegovi delovi mogu objektivno opisati bez pozivawa na ono-ga ko opisuje, a to je iluzija, ~iji je rezultat op{ti ideal o jednom obje-ktivnom opisu sveta. Kopenhagenska interpretacija kvantne teorije sledidelimi~no ovaj ideal, jer ni ona izvorno ne sadrì subjektivna obele`ja,ne uvodi svest fizi~ara kao deo atomskog doga|aja, ali govori o podelisveta na objekt istraìvawa i na ostatak sveta, opisanog pojmovima kla-si~ne fizike, {to je posledica upotrebe nau~nog metoda op{teg na~inami{qewa, premda je sasvim jasno da ti pojmovi ne odgovaraju u potpuno-sti prirodi. Otuda, napetost izme|u ova dva polazi{ta jeste koren sta-tisti~kog obele`ja kvantne teorije (ibid., str. 27). Hajzenberg je, naime,tvorac statisti~ke kvantne teorije, a weno je ontolo{ko i onda episte-molo{ko polazi{te da ono {to ispitujemo nije priroda po sebi negopriroda koja je izloèna na{em metodu istraìvawa. Tako se na{ rad ufizici, po Hajzenbergovom sudu, sastoji u postavqawu pitawa prirodi

jezikom koji posedujemo i svim drugim raspoloìvim sredstvima kako bise dobio odgovor od eksperimenta: na taj na~in mogu}e je znati kako ne-

ki prirodni objekt proizilazi iz prirodnog zakona, a to naime i jestetemeqno pitawe u epistemologiji kvantne teorije.

Istorija kvantne teorije ima za svoju pretpostavku istoriju nau~nogi filozofskog znawa o su{tini atoma. Hajzenberg, ispituju}i odnoskvantne teorije prema korenima nauke o atomu, pokazuje elementarnu fi-lozofsku obrazovanost o pojmovima materije, bi}a i nastajawa, kako sumi{qeni u prvoj epohi gr~ke filozofije, od mile}ana, elejaca, Herakli-ta, Empedokla, Anaksagore, pitagorejaca, do Leukipa i osobito Demokri-ta, sa kojim se i stupa u filozofsko znawe o atomskoj strukturi bi}a.Demokrit je na~inio odlu~an iskorak ka pojmu atom tako {to je, po Haj-zenbergovom smelom tvr|ewu, suprotnost bi}a i nebi}a u Parmenidovojfilozofiji pretvorio u suprotnost punine i praznine, pa bi}e nije samo

jedno, ono se moè ponoviti bezbroj puta, ono je, naime, atom, najsitnijanedeqiva jedinica materije, koja je ve~na i neuni{tiva: Tako je ovde, poprvi put u istoriji, izre~ena ideja o postojawu najsitnijih krajwih ~e-stica rekli bismo, elementarnih ~estica kao temeqnih gradivnih sa-stojaka materije (ibid., str 33). Pojam praznine kod Demokrita nije nekoni{ta, to je prazan prostor izme|u atoma, {to je teorijski osnov za po-towu geometriju i kinematiku kao znawa o poretku i kretawu atoma. Haj-zenberg ta~no prime}uje supstancijalni sastav atoma koji ima svojstvobi}a, {to zna~i da su shva}eni kako su deqivi u matemati~kom a ne u fi-zi~kom smislu; stoga oni i nemaju fizi~ka svojstva. Kada se ovakva ideja

32


13/15

sjedini sa pitagorejskim uverewima o mo}i matemati~kih formulacija iotkri}ima pravilnih geometrijskih tela, te i sa Empedokleovim u~ewemo elementima, onda postaje izvesno izvori{te Platonovog u~ewa u Ti-

maju. Prema Platonu, jedinice materije, najsitniji delovi materije, nisuosnovna bi}a, kao kod Demokrita, nego su to matemati~ki oblici, pa je,kaè Hajzenberg, ovde oblik va`niji od supstancije ~iji je on oblik.

Hajzenberg upore|uje gr~ki filozofski pojam atoma sa pojmom atomau savremenoj fizici i osobito kvantnoj teoriji, sme{taju}i se time u on-tolo{ki osnov prirodne filozofije.

Ako se i{ta u atomskoj fizici moè porediti sa Demokritovimatomima to su elementarne ~estice, kao proton, elektron, neutron imezon, a ne atom u fizici i hemiji sedamnaestog stole}a, gde se pojamatoma odnosio na pogre{nu stvar, naime na najsitnije delove hemijskogelementa, koji su me|utim i sami sloèni sistemi mawih jedinica. De-mokritov pojam atoma u nekom je smislu apstraktni deli} materije kojiima jedino svojstvo bi}a, prostirawa, oblika i pokretqivosti, ali seovim ne moè objasniti geometrija prostirawa jer se atomi ne mogu sve-sti na ne{to temeqnije od sebe. U atomskoj fizici elementarne ~esticeisto tako nemaju svojstva kvaliteta, ali se ne moè ta~no znati {ta jesteelementarna ~estica i ~estica, i talas, i talasni paket, zatim se nemoè uvek pouzdano govoriti o obliku i kretawu u prostoru itd. Jedinoo ~emu se ta~no moè govoriti u opisu elementarnih ~estica jeste funk-cija verovatno}e, a tada je re~ o mogu}nosti ili tendenciji ka bi}u, ne

o samome bi}u: Prema tome, elementarna ~estica savremene fizike da-leko je apstraktnija nego atom u gr~koj filozofiji i ona je stoga dosle-dniji vodi~ za obja{wewe pona{awa materije (ibid., str. 36).

Po Demokritu, svi atomi se sastoje od iste supstancije, u savremenojfizici elementarne ~estice sastoje se od energije, pa je energija prvasupstancija sveta, gde je supstancija ovde postojanost, kao ono {to pokre-}e, {to je sli~no Heraklitovom stanovi{tu o pojmu vatre i borbi supro-tnosti kao borbi dva razli~ita oblika energije. Daqe, elementarne ~e-stice nisu ve~ne i neuni{tive jedinice materije, kao Demokritovi ato-mi, one se mogu me|usobno pretvarati i nestajati, jer se sastoje od ener-gije kao supstancije, a to podse}a na pitagorejsko u~ewe i Platonov Ti-

maj, gde su elementarne ~estice zapravo matemati~ki oblici. Pitagora ikaè da su sve stvari brojevi. U atomskoj fizici elementarne ~estice suisto tako matemati~ki oblici sloène prirode ve~nih zakona kretawamaterije, koji zasad nisu poznati nauci fizike. Nije, me|utim, nemogu}esaznati te ve~ne zakone kretawa materije, a jedna kona~na jedna~inakretawa materije najverovatnije }e biti kvantovana nelinearna talasna

jedna~ina talasnog poqa operatora koje naprosto predstavqa materiju, ane neku posebnu vrstu talasa ili ~estica (ibid., str. 37). Ova talasna je-dna~ina, kaè daqe Hajzenberg, bi}e verovatno ekvivalentna sloènimsklopovima integralnih jedna~ina koje imaju svojstvene vrednosti i re-{ewa. Prema ovome, elementarne ~estice su matemati~ki oblici koji za-

33


14/15

mewuju pitagorejska pravilna tela; one se, stoga, ne sastoje iz sitnijih ele-mentarnih jedinica, ne mogu se daqe razloìti na ono iz ~ega se sastoje,a da to nisu opet elementarne ~estice. Naime, pri sudaru dve elementar-ne ~estice visokih energija one se razloè na mnoge delove ali su ti de-lovi opet elementarne ~estice: drugim re~ima, pretvarawe energije umateriju omogu}ava da delovi elementarnih ~estica opet budu iste takveelementarne ~estice (ibid., str. 38). Ovo je najtemeqniji Hajzenbergovodgovor na ontolo{ko pitawe o prirodi elemenata prirode.

Moè se ~initi da su gr~ki filozofi ingenioznom intuicijom do-{li do sli~nih stavova kao i moderna fizika, ali je fundamentalna ra-zlika izme|u gr~ke filozofije i kvantne teorije u empirijskom sta-novi{tu matemati~kih eksperimentalnih istraìvawa prirode, koja vaqakombinovati sa obi~nim iskustvom prirode, kako bi se izna{ao logi~kired unutar tog iskustva, da bi se onda ono moglo razumeti iz op{tih na-~ela. Dakle, Hajzenberg misaoni postupak gr~kih filozofa i wihovo gle-dawe obi~nog iskustva prirode smatra jednim od elemenata mogu}eg znawao prirodi, izvedenog iz op{tih na~ela.

Od takvoga misaonog postupka, sa pojmom supstancije i jednog kao po-lazi{ta, bitno se razlikuje Dekartovovo filozofsko interesovawe zaspoznaju prirode. Poqe mi{qewa filozofije je res cogitans a prirodnihnauka res extensa, gde se empirijska spoznaja udruùje sa matematikom,ali je razlika izme|u tela i du{e nepremostiva, pa se priroda moè opi-sivati sama po sebi, nezavisno od subjekta. Kvantna teorija, naprotiv, dr-

ì da prirodna nauka nije ne{to {to samo po sebi opisuje i obja{wavaprirodu, nego ona opisuje prirodu onako kako se priroda pokazuje na{emna~inu ispitivawa. Pojam stvarnosti ovde se bitno razlikuje od pojmastvarnosti u metafizi~kom i kartezijanskom dualizmu, i u wemu se ra-zlikuje prakti~ni od dogmatskog realizma u pogledu pojma objektivnogpostojawa: prema prakti~kom realizmu pretpostavqa se da postoje tvrdwekoje se mogu u~initi objektivnima (stoga je ovaj realizam su{tinski deoprirodne nauke), a prema dogmatskom realizmu ne postoje tvrdwe o mate-rijalnom svetu koje se ne mogu u~initi objektivnima, pa otuda ovaj reali-zam, kojem je pripadao Ajn{tajn u kritici kvantne teorije, nije nuànuslov za prirodne nauke (ibid., str. 43). Prema metafizi~kom realizmustvari zaista postoje, ali pritom nije sasvim jasno {ta zna~i postojati

jer, na kraju krajeva, pitawe dometa primene na{ih pojmova uvek je, u je-dnom op{tem smislu, empirijsko (ibid., 44). Otuda senzualizam i poziti-vizam novovekovne filozofije empirizma (Lok, Berkli, Hjum): poku{ajsinteze kartezijanskog racionalizma i filozofije empirizma na~inio jeKant svojim razlikovawima empirijskih i apriornih znawa, analiti~kihi sinteti~kih sudova.

U modernoj fizici se ne moè slediti Kantov stav da su prostor,vreme, kauzalitet, supstancija, zakon o~uvawa materije, jedna~ewe akcijei reakcije, zakon gravitacije, euklidovska geometrija apriorni pojmovikao ~iste forme opaàwa: po teoriji relativiteta ni jedna crta prosto-

34


15/15

ra i vremena nije data u apriornim formama ~istog opaàwa, u kvantnojteoriji zakon kauzaliteta se ne primewuje, a zakon odràwa materije nevaì za elementarne ~estice. Ipak, ovi Kantovi pojmovi jesu uslov zaposmatrawe doga|aja u atomu i, uop{te, uslov za postojawe nauke, uzograni~enu mogu}nost primene, kada se naime koriste klasi~ni pojmoviza opisivawe predmeta istraìvawa. To Kant nije mogao predvideti, kaoni budu}a otkri}a fizi~ke nauke koja }e stajati nasuprot wegovim meta-fizi~kim uverewima. Za savremenog atomskog fizi~ara Kantovi aprior-ni sudovi nisu metafizi~ki nego prakti~ki stavovi relativnih istina, astvar po sebi jedna je matemati~ka struktura, posredno izvedena iz isku-stva, ako je uop{te mogu}e govoriti o pretuma~ewu Kantovih filozof-skih kategorija. Nije, dakle, mogu}e, prema Hajzenbergu, presuditi filo-zofske pojmove za pojave koje se istraùju u savremenoj fizici a da sepritom ne misli samo uslovnost za postanak nau~nog znawa. Ovim se otva-ra i pitawe o odnosu jezika i stvarnosti u savremenoj fizici, a ono jekako filozofsko tako bitno i nau~no. U teorijskoj fizici uvedeni su sim-boli matemati~kog jezika kako bi se zakoni prirode precizno izraziliputem sistema definicija i aksioma kao jedna~ine simbola, ali pritomtreba pretuma~iti i klasi~nu logiku i wene formalne zakone mi{qewa,kako je to delom uradio i Karl fon Vajczeker.

Ontologiju preina~enih logi~kih obrazaca Hajzenberg sme{ta u vla-stito uverewe da elementarne ~estice pre obrazuju svet mogu}nosti i ve-rovatno}e nego svet stvari ili ~iwenica; dakle, atomi nisu toliko

stvarni koliko su mogu}ni. Otuda matemati~ke sheme i jesu govor o ele-mentarnim ~esticama i te su sheme dopuna prirodnog jezika, kombinovanesa jezikom pretuma~ene logike. To je temeqni ontolo{ki stav Hajzenber-gove epistemologije u koncepciji prirodne filozofije.

HEISENBERG AND THE PHILOSOPHY OF NATURE

by

Dr. Mirko A}imovi}

Summary

This paper is a theoretical contribution to the reconstruction of Heisenbergs con-cept in the science of the Philosophy of Nature. In order to expound Heisenbergs the-ory of elementary particles, the autor discusses epistemological, ontological and logi-cal problems of the contemporary physics, especially of the quantum theory.

35

Documents

Hajzenberg i Prirodna Filozofija 0352-57320315021a