Embed Size (px)
Citation preview
REPUBLIK A SRPSK A 7KM, B IH FEDERACIJA 7KM, CRNA GORA 4 EUR, HR VATSK A 30 HRK , E VROPSK A UNIJA 4 EUR
03IZDANJEjesen ‘11.
Cena 300 rsd
Po što va ni či ta o ci i oglašivači,
Pred vama je treće iz da nje ča so pi sa HALE. Odlu ka da ovo ida nje iz lazi spo je no sa ča so pi som Gra đe vi nar, do ne to je u ko ri st či ta la ca i oglašivača. Povećanjem tiraža, potrudićemo se da pokrijemo sve gru pe za in te re so va-ni h pra vn ih i fi zičkih li ca ko je do bi ja ju iz da nja be spla tno.
I ovom pri li kom se za hva lju je mo oglašivačima ko ji su nam uka za li po-ve re nje i u či ni li pra vi iz bor. Na ša re dak ci ja će se tru di ti da nji ho va reč do-spe pred sva ko ga ko me je iz grad nja i opre ma nje hale sle de ći ko rak u po-slo va nju. Ostale pozivamo da nam se pridruže u narednom izdanju, koje će se deliti na Sajmu građevinarstva u Beogradu.
Ča so pis osta je i da lje do sle dan ide ji pro mo-cen tra zna nja, spo sob no sti i pred u zi mlji vo sti na ših po slov nih lju di i struč nih ka dro va ko ji su pre po-zna li in te res pri vre de i dru štva u ce li ni za objek ti ma ove vr ste.
Da bi svi bi li na do bit ku či taj te „Ha le“, a mi vam že li mo pu no sreće i uspe ha u bu du ćem ra du.
Re dak ci ja časopisa HALE
Nove HALE za novi vekIZDAVAČ“PLANTEC MEDIA” d.о.о.
Borska 41j, 11090 Beograd, Srbijatel.: 011/ 3056 516faks: 011/ 3056 134E-mail: offi [email protected]
www.gradjevinar.info
Direktor, glavni i odgovorni urednik
Ivan Sretenović
Direktor marketinga
Sanja Jašović
Asistenti marketinga
Marijana Adamov
Biljana Grbin
Likovno-grafi čki urednik
Zoran Stanković - Hogar
Lektor
Ivana Stanković
Tehničko uređenje i kompjuterski prelom
GRAFOPLANTgrafi [email protected]
Štampa
,,Jovšić printing centar d.o.o.”
CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije,Beograd 624HALE: Specijalizovani časopis o izgradnji i opremanju hala ISSN 2217-2750 = Hale (Beograd) COBISS.SR-ID 176103948
Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost
objavljenih oglasa i promotivnih tekstova
Publisher is not responsible for the veracity and credibility
published ads and promotional texts.
Impresum
SADRŽAJ 03HALE - jesen 2011.
Prof.dr Srđan Kisin- INDUSTRIJSKE HALE I SKLADIŠTARe al no za o sta ja nje u teh no lo gi ji gra đe nja u Sr bi ji od ra zi-
lo se i u sfe ri in du strij skih ha la i skla di šta...
Vesti- SVE IZVESNIJA IZGRADNJA METROASkup šti na gra da Be o gra da usvo ji la je jed nu od “ključ nih
od lu ka” da iz ra du stu di je iz vo dlji vo sti o grad nji me troa
po ve ri Fran cu zi ma...
Arpad BalogEFIKASNO GREJANJE VISOKOREGALNIH SKLADIŠTAEfi ka sno gre ja nje vi so ko re gal nih skla di šta upo tre bom
de cen tra li zo va nih ven ti la ci o nih ure đa ja...
Krstan Laketić- PROJEKTOVANJE MONTAŽNIH OBJEKATA...Si stem le plje nog la me li ra nog dr ve ta kao si stem mon ta-
žne grad nje omo gu ća va ubr zan rad na mon ta ži kao i rad
u po gor ša nim vre men skim uslo vi ma, jer se naj ve ći deo
ra da na kon struk ci ji pre no si u pro iz vod ni po gon za iz ra-
du le plje nih la me li ra nih dr ve nih kon struk ci ja...
Vesti- TRIMO U IZGRADNJI MEKLAREN CENTRAMe kla ren gru pa (McLa ren Gro up) sve ča no otvo ri la no vi,
vi so ko-teh no lo ški pro iz vod ni po gon...
Upoznajte Srbiju- VALJEVO , GRAD BOGATE ISTORIJE I DUHOVNOSTIGrad Va lje vo se na la zi u za pad noj Sr bi ji, 100 km ju go-
za pad no od Be o gra da. Ad mi ni stra tiv ni je, pri vred ni i
kul tur ni cen tar Ko lu bar skog okru ga (Va lje vo, Mi o ni ca,
Ose či na, Ub, Laj ko vac i Ljig). For mi ran je na oba la ma
re ke Ko lu ba re, pri to ke Sa ve, u ko tli ni okru že noj ven cem
va ljev skih pla ni na.
06
14
16
22
25
29
OGLAŠIVAČI Strana
„Konstruktor Konsalting d.o.o.“ 2; 6;
„Hörmann Serbia“ 3
„Visa-Prom d.o.o.“ 11
„Technopanel ltd“ 12
„Termiko d.o.o.“ 15
„TopTherm d.o.o.“ 16
„Instruktor 021 d.o.o.“ 19
„Kema d.o.o.“ 20
“Piramida d.o.o.” 22
„szr Granora Novak Marković“ 24
„Trimo Inženjering d.o.o.“ 25
„Megaprofi l SRL“ 26
„Enigma - Idea d.o.o.“ 28
„Layher d.o.o.“ 32
„Sajam d.o.o.“ 33
Krov na kon struk ci ja ovih obje ka ta je če lič na ili dr ve na, a po-kri va nje pri rod nim ili sin te tič kim ma te ri ja li ma, bez ozbilj ni-
je ter mič ke izo la ci je. Ka ko ovi objek ti pred sta vlja ju im pro vi za ci ju ko ja ne ma upo ri-
šte u in že njer skoj ili do broj tra di ci ji gra đe nja, ne će bi ti pred met da ljeg raz ma tra nja u ovom tek stu.
Sa vre me ni na čin gra đe nja za o sta je dva de se tak go di na za svet-
skim tren do vi ma, pre sve ga u po gle du teh no lo gi je pri pre me i iz vo đe nja. Ina če, u prin ci pu, ve li ki objek ti se re a li zu ju na osno vu pro je ka ta či ji su ne do sta ci uglav nom ne do volj na funk ci o nal na ana li za i ra ci o nal nost usvo je nih rje še nja.
PROJEKTOVANJE
Osnov ni pro blem je na čin in kor po ra ci je pro jek to va nja u pro ce su gra đe nja. Sa mo stra ni i ret ki do ma ći in ve sti to ri pre ko svo je slu žbe in ve sti ci ja ili an ga žo va ne kon sul tant ske fir me pri-pre me ten der sa de talj nim pro jekt nim za dat kom u ko jem su de fi ni sa ni svi aspek ti bu du ćeg objek ta, a ko ji zbog ozbilj no-sti i sve o bu hvat no sti po lu ša lji vo do bi ju epi tet “bi bli je”. Po tom se na osno vu ovog ten de ra bi ra fir ma ko ja pro jek tu je i iz vo di obje kat po si ste mu “ključ u ru ke”, po fik snoj ce ni i u fik snom ro ku.
Svo je in te re se in ve sti tor šti ti ozbilj nom re vi zi jom pro jek ta i nad zor nom slu žbom svo ga kon sul tan ta. U ovoj kon ste la ci-ji pro jek tan ti su deo pro ce sa gra đe nja, što po ve ća va nji ho vu od go vor nost, efi ka snost i, što je naj va žni je, ni vo iz vo dlji vo sti i ra ci o nal no sti pro je ka ta. To prak tič no zna či da ko nač no pre-sta ju di le me šta glav ni pro je kat sa dr ži – to je pro je kat sa svim de ta lji ma iz vo đe nja i spe ci fi ka ci ja ma. Nor mal no, ti me se iz be-ga va ju si tu a ci je sa prak tič no ne u po tre blji vim glav nim pro jek-ti ma u si tu a ci ji ka da se oni pra ve bez po zna va nja teh no lo gi je iz vo đa ča ra do va.
Re al no za o sta ja nje u teh no lo gi ji gra đe nja u Sr bi ji od ra zi lo se i u sfe ri in du strij skih ha la i skla di šta.
Na i me, po seb no kod ha la ra spo na do 15m i ko ri sne po vr ši ne do 500m2 do mi nan tan je kla si čan na-
čin gra đe nja kod ko jeg se naj če šće bez bi lo ka kve pro jekt ne do ku men ta ci je na te melj nim tra ka ma
zi do vi iz ra đu ju od opeč nih, gas-be ton skih ili be ton skih blo ko va po ve za nih ne a de kvat no ras po re-
đe nim ar mi ra no-be ton skim ser kla ži ma
INDUSTRIJSKE HALE I SKLADIŠTA
re al nost i ten den ci je
06 HALE 03 - JESEN 2011.
Prof.dr Sr đan Ki sin
red.pro fe sor FTN No vi Sad
i sa vet nik u fir mi
KONSTRUKTOR KONSALTING doo
FUNDIRANJE
Go to vo is klju či vo iz vo di se na li cu me sta uz iz u zet ne slu ča-je ve mon ta žnih te me lja, kod raz vi je ne be ton ske pre fa bri ka ci-je.
Ve li či na i ka rak ter kon struk ci ja dik ti ra ju fun di ra nje na te-me lji ma sam ci ma. Nji ho vo po ve zi va nje je te melj nim gre da-ma, u ci lju amor ti za ci je di fe ren ci jal nih sle ga nja i po sti za nja ase i zmič no sti u te melj noj rav ni. Pre u zi ma ju i funk ci ju osla-nja nja fa sad nih stu bo va ili sa me fa sa de. Pri ve ćim ra spo ni-ma prak tič no je ne iz vo dlji vo for mi ra ti po preč ne te melj ne gre de i ti me kon se kvent no pro ve sti ase i zmič ke zah te ve u po preč nom prav cu. Po ku ša ji da se ovi zah te vi for mal no za-do vo lje gre da ma ma le re la tiv ne kru to sti ne do pri no se ase-i zmič no sti, a even tu al no mo gu po mo ći osla nja nju pod ne plo če.
Ni vo pod zem nih vo da mo že zna čaj no uti ca ti na usvo je na re še nja fun di ra nja i teh no lo gi ju iz vo đe nja. Zna čaj ni pro blem gra đe vin ske ope ra ti ve je opre mlje nost za iz vo đe nje ra do va u vo di, pa tre ba is crp sti sve op ci je sa za me na ma ma te ri ja la i na-si pa njem kod di rekt nog fun di ra nja ili ši po vi ma kod du bo kog fun di ra nja pre od lu ke da se fun di ra u pod zem noj vo di.
Fun di ra nje mo že de fi ni tiv no bi ti teh nič ka i ko mer ci jal na zam ka, po seb no pri re a li za ci ji obje ka ta po fi k snoj ce ni.
PODNE I MEĐUSPRATNE PLOČE
Pro iz vod na ili skla di šna funk ci ja obje ka ta na me će niz zah te-va u po gle du no si vo sti i po vr šin ske ob ra de pod nih plo ča.
Uglav nom do mi ni ra ju tri gru pe:kla sič no ar mi ra ne be ton ske plo če sa pro pi sa nom rav no šću
i ob ra dom “he li kop te rom”(Sli ka 2);kla sič no ar mi ra ne be ton ske plo če sa epok sid nim ili slič nim
gla zu ra ma iz ra đe nim kao sa mo liv ili pre maz re a li zo van “na mo kro” ili “na su vo”;
mi kro ar mi ra ni in du strij ski po do vi sa za vr šnim ob ra da ma ko je do pri no se pro tiv kli zno sti, ha ba ju ćoj ot por no sti, traj no sti i lak šem odr ža va nju (Sli ka 3).
Sve tri gru pe pod ra zu me va ju for mi ra nje di la ta ci ja i nji ho vo po pu nja va nje traj no ela stič nim ma te ri ja li ma. Tre ća gru pa se is-klju či vo re a li zu je sa di la ti ra njem po obi mu kao “pli va ju ći pod”, ma da se ovaj pri stup pre po ru ču je i kod pr ve dve.
Po treb no je uvek na gla ša va ti da za po dnu plo ču je ste bi-tan pro ce nat ar mi ra nja ili ko li či na me tal nih ili fi bro vla ka na, ali je još bit ni ja do bra zbi je nost pod lo ge. Po sti za nje mo du la zbi-je no sti ve ćih od 30 MPa u uslo vi ma pre ko mer nog vla že nja i
ko ri šte nja lo ših lo kal nih ma te ri ja la ni je jed no sta van po sao. U ta kvim uslo vi ma od sla be po mo ći je i moć na me ha ni za ci ja. Za to je neo p hod no obez be di ti kva li tet ne ka me ne ma te ri ja le i kon tro li sa no vla že nje sa na bi ja njem ili ba lan si ra ti mo dul ko ji se re al no mo že po sti ći sa di men zi ja ma plo če i pro cen tom ar-mi ra nja.
Iz ra du sa vre me nih pod nih plo ča mo že re a li zo va ti ne ko li ko do-
bro opre mlje nih iz vo đa ča. Kom pa ra tiv no, tre ća gru pa je naj op ti-mal ni ja, zbog to ga što nu di naj vi še uz ce nu ko ja je obič no ni ža u od no su na dru gu gru pu. Zbog to ga, dru gu gru pu tre ba ko ri sti ti ako je to is klju či vi funk ci o nal ni zah tev kao, na pri mer, u pre hram-be noj in du stri ji. Pr va gru pa kao naj jef ti ni ja mo že bi ti ko ri sna kod obič nih skla di šnih pro sto ra, uz uslov da se do volj no do brim gla-ča njem eli mi ni še ce ment na pra ši na to kom eks plo a ta ci je.
Pa žnju tre ba po sve ti ti i ter mič koj izo la ci ji kod hlad nja ča, kao i vi sin skom po lo ža ju plo ča zbog in ter nog tran spor ta.
Me đu sprat ne plo če su u eko nom skom smi slu za ni mlji ve zbog ra ši re ne za blu de in ve sti to ra da uba ci va njem ove plo če mo gu bez zna čaj ni jeg ula ga nja udvo stru či ti ko ri snu po vr ši nu objek ta. Ova ana lo gi ja sa stam be nim objek ti ma ne va ži kod ha la jer me đu sprat na plo ča na ra spo nu od, na pri mer, 10m mo že ima ti sku plju kon struk ci ju od osnov ne. Uba ci va nje unu-tra šnjih stu bo va ubla ža va ovaj pro blem, ali de gra di ra funk ci o-nal nost do nje eta že. Iz na ve de nih raz lo ga in ve sti tor mo ra već u fa zi for mi ra nja kon cep ci je objek ta bi ti su o čen sa ovim či nje-ni ca ma. Po seb no ako se ra di o raz mi šlja nju da će na spra tu do-bi ti jef ti ni skla di šni pro stor, ko ji mo žda ni je ni po tre ban.
Ten den ci ja gra đe nja vi so ko re gal nih skla di šta sa vi si nom
od la ga nja i do 15m je upra vo kon tra punkt opi sa nom po gre-šnom shva ta nju, jer po ve ća nje ko ri sne vi si ne se uglav nom od-ra ža va sa mo na stu bo ve, ko ji i u toj si tu a ci ji ne uče stvu ju vi še od 30% od ukup ne ce ne kon struk ci je, dok iz ra da me đu sprat ne kon struk ci je prak tič no udvo stru ču je ce nu osnov ne kon struk-ci je. Kon struk tiv na kon cep ci ja me đu sprat ne plo če tre ba da bu de u du hu osnov ne kon struk ci je. Me đu tim, zbog obič no ozbilj nih ra spo na, kao ra ci o nal na se mo že po ka za ti spreg nu-ta kon struk ci ja ili čak sa mo če lič na sa no se ćim gre da ma, vi so-ko pro fi li sa nim li mom iz me đu njih i pro tiv kli znim li mom pre ko no se ćeg li ma.
KONSTRUKCIJE
Pri mar na kon struk ci ja ha la mo že bi ti:- ar mi ra no-be ton ska - ad he zi o no ili na knad no pred na preg nu ta be ton ska;- če lič na (Sli ke 4 i 5);- spreg nu ta;- dr ve na
Sem ba znih kon struk ter skih pa ra me ta ra na od lu ku o vr sti osnov ne kon struk ci je mo že uti ca ti i:
- an ti ko ro ziv na za šti ta;- pro tiv po žar na za šti ta i- tr ži šna si tu a ci ja.
03 - JESEN 2011. HALE 07
08 HALE 03 - JESEN 2011.
Iako je kod nas mo der na fl o sku la da: “Gra đe vin ski kon struk-to ri ne ma ju pre du be đe nja pri iz bo ru ma te ri ja la”, u stvar no sti ova pre du be đe nja is pli va ju, po go to vo ka da je re a li za ci ja pro jek-ta iz ve sna i ko mer ci jal no in te re sant na. Ti me se opet iz vr ši svr-sta va nje u “be ton ski” i “če lič ni” ta bor sa ele men ti ma lo bi ra nja. Upra vo ova po sled nja “ak tiv nost” ko ri sti če sto i ne do volj no ute-me lje ne ar gu men ta ci je. Po jed no sta vlje no, osnov ni ar gu ment pr vog ta bo ra je da be ton ne ma ni ka kve pro ble me sa ko ro zi jom i po ža rom, dok ko ri šće nje če li ka pod ra zu me va oba ve znu ozbilj-nu an ti ko ro ziv nu i pro tiv po žar nu za šti tu. Po zna ti su pro ble mi ko ro zi je be to na već i u ma nje agre siv nim ur ba nim uslo vi ma, pa je iz ra da za štit nih pre ma za no vih be ton skih po vr ši na nor mal na prak sa u raz vi je nim zemljama. Dru ga po ja va je ko ro zi ja ar ma tu-re po ve za na sa ne do volj nim za štit nim slo je vi ma.
Traj na čvr sto ća be to na za sno va na je na pri su stvu pri rod ne vla žno sti be to na. Is pi ti va njem uzo ra ka be to na na kon po ža ra autor je imao u ni zu si tu a ci ja pri li ku da utvr di da be ton ko ji je pri po ža ru iz gu bio pri rod nu vla žnost na kon ne ko li ko me se ci ima ozbi ljan pad čvr sto će. Zbu nju ju će je ve ro vat no to što be-ton ski ele men ti obič no na kon po ža ra ne ma ju uoč lji vu pro me-nu ge o me tri je.
Ta ko đe, u ne ko li ko slu ča je va autor je utvr dio da je če lik ko ji je bio iz lo žen i do 500ºC, a ko ji je bio u zo ni pra vil no ga še nog po ža ra čak imao bo lje me ha nič ke oso bi ne od no mi nal nih uz po nov no us po sta vlja nje nor mal ne kri sta lo graf ske struk tu re. Nor mal no, po ne kad je pro blem do ka za ti sta bil nost če lič nih ele me na ta ko ji su do ži ve li kri vlje nja.
Sve na ve de no uka zu je na po tre bu objek ti vi za ci je i tret ma na pro ble ma i tra že nih me ra za šti te. U tom smi slu nu žni su ozbilj-ni pro pi si u ovoj obla sti i edu ka ci ji in že nje ra i pro tiv po žar ne po li ci je ko ja že sto ko in si sti ra na za štit nim pre ma zi ma če li ka sa če sto pa u šal no utvr đe nim in si sti ra njem na pro tiv po žar nim ot-por no sti ma od 30 do 120 mi nu ta.
Ta ko do la zi mo u si tu a ci ju da se odo bre nje za gra đe nje mo-že do bi ti za obje kat ko ji uop šte ne ma sta tič ki pro ra čun, ali mo ra ima ti pro tiv po žar nu ot por nost, pa čak i onu za ko ju na tr ži štu uop šte ne ma ate sti ra nih pre ma za (npr. za 120 mi nu ta) ili se mo ra po stu pi ti po uput stvu pro iz vo đa ča ko ji zah te va de-blji ne ko je je na pro sto fi zič ki ne mo gu će na ne ti. Ti me se do la zi do ap sur da da pre maz ko šta vi še od osnov nog ma te ri ja la, pa se kao lo gič na i po u zda ni ja za šti ta na me će udvo stru ča va nje di men zi ja po preč nog pre se ka ele me na ta.
U obla sti an ti ko ro ziv ne za šti te sem stan dard nog bo je nja i ob la ga nja već 5 go di na je u nor mal noj upo tre bi ge ne ra ci-ja “we at he ring” če li ka, ko ji ima ju AKZ ot por nost bez bi lo ka-kve za šti te i ce nu ko ja je ve ća prak tič no ono li ko ko li ko ko šta osnov no či šće nje i pri mar na za šti ta.
Tr ži šna si tu a ci ja je po sled njih go di nu da na na stra ni če li ka (i kon struk tiv nog i be ton skog). To ja sno na la že nu žnost teh-no-eko nom ske ana li ze u ci lju do no še nja od lu ke o iz bo ru vr ste kon struk ci je.
Ta ana li za mo že bi ti za i sta me ro dav na na kon što se iz vr ši objek ti vi za ci ja u do me nu za šti te, što bi tre ba lo u in te re su stru-ke po sta ti jed na od osnov nih ini ci ja ti va In že njer ske Ko mo re i nad le žnih dr žav nih in sti tu ci ja.
Po treb no je po me nu ti i či nje ni cu da la me li ra ne dr ve ne kon-struk ci je ne ma ju ade kvat no me sto na tr ži štu.
SEKUNDARNA KONSTRUKCIJA HALA
U slu ča ju lo še kon cep ci je, ona mo že zah te va ti ne re al no ve li ki utro šak ma te ri ja la u od no su na pri mar nu kon struk ci ju (Sli ka 6 ).
Ovo se de li mič no od no si i na pod kon struk ci ju oblo ge fa sa-de i po kri va ča, ali u pu no ve ćoj me ri na ukru će nja pri mar ne kon struk ci je.
Ne pri hva tlji vo je da ve ći na gra đe vin skih kon struk te ra ne ma ni osnov na zna nja o “Stres sed Skin De sign” pro ce du ri tret ma-na obje ka ta po put in du strij skih ha la i skla di šta. Ova pro ce du ra ni je stvar aka dem skog zna nja, ne go pri pa da in že njer skoj ru-ti ni pro pi sa noj i raz ra đe noj u okvi ru Euro co de 3. Naj kra će re-če no, nje nom pri me nom na pro stor nom ra čun skom mo de lu, uz pro ra čun po treb nih spoj nih sred sta va ko jom se pri čvr šću je
03 - JESEN 2011. HALE 09
po kri vač i oblo ga, mo gu se i pot pu no iz ba ci ti sva kla sič na spo-ra dič no po sta vlje na ukru će nja.
Po seb nu gru pu pred sta vlja pod kon struk ci ja za po kri va nje i
ob la ga nje. U ovom do me nu ja vlja se zna čaj na raz li ka iz me đu be ton skih i če lič nih ha la. Na i me, be ton ske ha le po pra vi lu ne-ma ju re šen si stem za pri čvr šći va nje fa sa de, pa je neo p hod no uve sti če lič nu pod kon struk ci ju. Ta ko je npr. na ne dav no za vr še-nom objek tu od 26 000 m2 (Sli ka 7) – te ži na ove pod kon struk-ci je iz no si la 82 to ne, što je anu li ra lo ušte du ko ja je po stig nu ta usva ja njem pre fa bri ko va ne be ton ske kon struk ci je u od no su na če lič nu. Si tu a ci ja sa krov nom pod kon struk ci jom ni je dra-stič na u ovoj me ri uko li ko su be ton ske ro žnja če ko rekt no ge o-me trij ski iz ve de ne. Uko li ko to ni je slu čaj, ta ko đe se mo že ja vi ti zna čaj na ko li či na “iz rav na va ju će če lič ne pod kon struk ci je”.
ZATVARANJE OBJEKTA
Ak tu el ne su dve gru pe po kri va ča.Pr vu gru pu či ne krov ni ter mo i zo la ci o ni pa ne li, uglav nom sa
is pu nom od po li u re ta na ili mi ne ral ne vu ne (Sli ke 8 i 9). Pr vi tip je ter mič ki i me ha nič ki po volj ni ji, uz ce nu ko ja je ni ža i do 40%. Pro blem pred sta vlja ka te go ri ja va tro ot por no sti, gde ve ći na ovih pa ne la spa da u gru pu V2 – sa mo ga si vih, za raz li ku od onih sa mi-ne ral nom vu nom, ko ji ima ju ka te go ri ju V1 – ne za pa lji vi. Pro tiv po-žar na po li ci ja ta ko đe iz u zet no in si sti ra na pri me ni pa ne la sa mi-ne ral nom vu nom, što je po ne kad, kao u pre hram be noj in du stri ji, ne pri me nji vo. U sve mu iz o sta je re a li sti čan pri stup ovom pi ta nju, jer su oblo žni li mo vi obe vr ste pa ne la tan ki (če lič ni do 0,6mm, a alu mi ni jum ski do 1,2mm) što u slu ča ju po ža ra pred sta vlja ma te ri-jal ko ji će vr lo br zo iz go re ti, pa će kroz ta ko stvo re ne otvo re is pa sti i izo la ci ja od mi ne ral ne vu ne, ta ko da ne će da lje ni uče stvo va ti u va tro ot por no sti objek ta.
Dru gu gru pu po kri va ča či ne na li cu me sta for mi ra ni pa ke ti po kri va ča, ko ji se obič no sa sto je od:
- du bo ko pro fi li sa nog no se ćeg li ma,- par ne bra ne- izo la ci je od mi ne ral ne vu ne ve li ke gu sto će,- hi dro i zo la ci o ne mem bra ne – fo li je sa ot por no šću na UV zra če nje.
Ova gru pa je po god ni ja kod kro vo va sa ma njim pa do vi ma sliv nih po vr ši na. Kom pli ko va ni ja je za iz ra du i go to vo re dov no sku plja od ekvi va lent nog ter mo i zo la ci o nog pa ne la. Od re đe na pred nost je lak ša re pa ra ci ja ošte će nja i ob ra da pro do ra kroz krov nu ra van.
Uti sak je da, po seb no ar hi tek te, ola ko po se žu za “rav nim kro-vom” uokvi re nim ati kom, či me do bi ja mo ogrom ne površine sa spo rom eva ku a ci jom obo ri na, ko ja je uslo žnje na pri su stvom ati ke u zo ni spo ja ho ri zon tal ne i ver ti kal ne od vod nje. Iako su, bez sum nje, sa vre me ne mem bra ne kva li tet ni ma te ri ja li u od-no su na ne ka da šnje hi dro i zo la ci je rav nih kro vo va, pro jek tan ti i iz vo đa či ne sme ju za bo ra vi ti sve ne vo lje ko je su na šoj stru ci do ne li rav ni kro vo vi.
Iz bor ma te ri ja la za ob la ga nje je ra zno vr sni ji na pro sto za to što ovi for mi ra ju za mi šlje nu fa sa du.
Naj če šće se ja vlja ju:- ter mo i zo la ci o ni pa ne li (Sli ka 10),- sta klo (Sli ka 11),- alu bond (Sli ka 12),- be ton ski fa sad ni ele men ti.
Ter mo i zo la ci o ni pa ne li ta ko đe ima ju izo la ci ju od po li u re-ta na i mi ne ral ne vu ne sa istim pred no sti ma na ve de nim kod krov nih pa ne la. Ja vlja ju se i ne ki hi bri di, po put onih sa izo la-ci jom od sti ro po ra, što vi še li či na im pro vi za ci ju, a ma nje na ma te ri jal ozbilj nih me ha nič kih, va tro ot por nih i dru gih ka rak-te ri sti ka.
Sle de će dve gru pe ma te ri ja la obič no se ja vlja ju u kom bi na ci ji ko jom se for mi ra ju po lu struk tu ral ne i struk tu ral ne fa sa de. Zbog vi so ke ce ne ovih oblo ga kod obje ka ta ko ji se raz ma tra ju u ovom tek stu, ja vlja ju se uglav nom kod ad mi ni stra tiv nih ili iz lo žbe nih pro sto ra pri dru že nih uz ove ili sa mo kao ukra sni de lo vi eks po ni ra-nih fa sa da. Evi dent no je skrom no zna nje i u pro jek tant skoj i iz vo-đač koj re a li za ci ji ovih fa sa da, ko je re zul ti ra če sto vid nim ba nal nim gre ška ma ko je ugro ža va ju i osnov nu funk ci ju za tva ra nja objek ta.
Be ton ski fa sad ni ele men ti su, pre sve ga, pri me re ni mon ta-žnoj be ton skoj grad nji. Uz uslov so lid ne ter mo i zo la ci je, kon se-kvent na pri me na ova kvih fa sa da uz be ton sku pri mar nu kon-struk ci ju uspe šni ja je ne go li po sta vlja nje ter mo i zo la ci o nih pa ne la, zbog ve će opi sa ne neo p hod no sti uvo đe nja če lič ne pod kon struk ci je objek ta.
PREGRAĐIVANJE
For mi ra nje teh no lo ških i po žar nih sek to ra iz i sku je iz ra du pre gra da (Sli ka 13), obič no po ce loj vi si ni objek ta. Teh nič ki je lo gič no da ma te ri ja li i si stem grad nje ovih pre gra da pra ti osnov ni si stem objek ta. Na pri mer, u si ste mu če lič na kon struk-ci ja – pa ne li i pre gra de se mo gu for mi ra ti na isti na čin uz otvo-re nu mo guć nost la kog dis lo ci ra nja (Sli ka 14).
PROZORI
Pro zo ri, kao osnov ni ele ment za pri rod no osve tlje nje, mo gu bi ti:- če lič ni- alu mi ni jum ski- PVC- dr ve ni- kom bi na ci je (npr. alu mi ni jum – dr vo) Pr va i naj jef ti ni ja gru pa je pre te žno pre va zi đe na i po seb no
je po god na ako se pri me nju je li ve no sta klo (pro fi lit). Lo ša ter-mič ka svoj stva i pro ble mi sa zap ti va njem okvi ra pro zo ra mo gu bi ti ubla že ni pri me nom ter mo i zo la ci o nih sta ka la.
Alu mi ni jum ski pro zo ri su naj po god ni ji u gru pi in du strij skih ha la i skla di šta, po go to vo što je re la tiv no ma li obim tran spa-rent nih po vr ši na i po red re la tiv no vi so ke ce ne ne ugro ža va ukup nu ce nu objek ta.
PVC pro zo ri i po red ma sov ne upo tre be ni su ade kvat no re-še nje u smi slu ob ra de fa sa da.
Kom bi na ci ja alu mi ni jum – dr vo je sku po re še nje pri me re no kan ce la rij skim pro sto ri ma u ovim objek ti ma.
Ve li ke tlo crt ne di men zi je, ko je se če sto ja vlja ju kod ha la, iz i-sku ju uvo đe nje krov nog osve tlje nja u for mi ku po la i sve tlo snih tra ka. Ovi ele men ti, uko li ko su so lid no iz ve de ni, mo gu sem funk ci je osve tlje nja slu ži ti i za ven ti la ci ju, uklju ču ju ći i eva ku-a ci ju di ma pri po ža ru. Me đu tim, lo še iz vo đe nje ovih ele me na-ta mo že do ne ti niz ne vo lja pri eks plo a ta ci ji objek ta, ko ji mo že kom pro mi to va ti ce li krov objek ta. Za to o ovim ele men ti ma tre ba raz mi šlja ti sa mo kao “nu žnom zlu”, a ne kao ukra snom ele men tu ko ji do dat no osve tlja va pro stor. Pro blem je što ovaj “ukras”, ako je iole kva li te tan, ozbilj no po sku plju je i kom pli ku je iz ra du kro va.
VRATA
Vra ta su če sto ključ ni ko mu ni ka ci o ni ele ment, npr. kod skla-di šta. U ovoj obla sti je ostva ren ogro man na pre dak do no se ći re še nja ko ja ni su jef ti na, ali ko ja ima ju pu no eks plo a ta ci o no oprav da nje.
Spo lja šnja vra ta mo gu bi ti:me ha nič ka sa pre klop nim ili kli znim otva ra njem,auto mat ska sa ro lo ili seg ment nim otva ra njem.Do mi nant na je pri me na ove po sled nje gru pe ko ja se po ka-
za la kao efi ka sna i po u zda na u eks plo a ta ci ji, po seb no uz uslov da su vra ta ter mo i zo lo va na i ima ju ugra đe na i me ha nič ka pe-šač ka vra ta.
Unu tra šnja vra ta ima ju ra zno vr sni ju na me nu – pro laz pe ša-ka ili tran sport ne opre me, a sve to u obič noj ili pro tiv po žar noj va ri jan ti. Ova vra ta su po pra vi lu me tal na – če lič na ili alu mi ni-jum ska.
Da ti po da ci i fo to – do ku men ta ci ja usle di li su iz vi še go di šnjeg is ku stva u pro jek to va nju i iz vo đe nju obje ka ta od stra ne fi r me „Kon struk tor kon sal ting“ iz Be o gra da.
10 HALE 03 - JESEN 2011.
03 - JESEN 2011. HALE 11
12 HALE 03 - JESEN 2011.
03 - JESEN 2011. HALE 13
14 HALE 03 - JESEN 2011.
Vi še de ce nij ski san Be o gra đa na, ur ba-ni sta i ar hi te ka ta po sta će stvra nost
2017. go di ne, kad će pre ma na ja va ma grad skih čel ni ka, bi ti iz gra đe na pr va li-ni ja me troa, du gač ka 15 ki lo me ta ra, od Ko njar ni ka do Ze mu na. Skup šti na gra da Be o gra da usvo ji la je jed nu od “ključ nih od lu ka” da iz ra du stu di je iz vo dlji vo sti o grad nji me troa po ve ri Fran cu zi ma, ko-ji su po nu di li tri mi li o na evra do na ci je za iz ra du pla na pod zem ne že le zni ce. Ostva re nje “be o grad skog sna” je u ru ka-ma Fran cu ske, jer će pro jek tant ska ku-ća “Ežis raj” iz ra di ti stu di ju iz vo dlji vo sti za 15 me se ci. Glav ni fi na si jer iz grad nje me troa bi će upra va gra da Be o gra da, a pred nost da do bi je po sao ima će fran-cu ska fi r ma “Al stom tran sport”. De ta-lji ovog po sla bi će de fi ni sa ni Me mo ran-du mom o raz u me va nju te kom pa ni je i Gra da Be o gra da. Ova re no mi ra na kom-pa ni ja, ko ja je iz gra di la vi še od 40 me tro si te ma ši rom sve ta, obez be di će opre mu za me tro si stem, vred nu oko 500 mi li o na evra. Be o grad ima ka pa ci tet da za tvo ri fi na sij sku kon truk ci ju iz grad nje me troa i mo guć nost ot pla te kred ta, jer nje go-va za du že nost ni je ve li ka, što po ve ća va atrak tiv nost srp ske pre sto ni ce za pri vla-če nje stra nih in ve sti ci ja. Pr va tra sa me-troa, bi će iz gra đe na za šest go di na a po-ve za će dva uda lje na be o grad ska na se lja Ko njar nik i Ze mun. Re a li za ci ja “Be o grad-skog me troa” ima dva de la, pr vi se od no-si na gra đe vin ske ra do ve - iz grad nju tu-ne la, plat for mi, sta ni ca i de poa, a dru gi na pra te ći si stem, ko ji uklju ču je na bav ku i mon ta žu opre me i po sta vlja ne pru ge, elek tič nih vo do va i is po ru ku kom po zi ci-ja. Sa rad nja sa fran cu skom kom pa njim “Al stom tran sport” obez be di la bi re a li za-
ci ju dru ge fa ze, a za pri prem ne ra do ve, Be o grad će da obez be di no vac iz kre di ta me đu na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja. Za dve go di ne mo gla bi da poč ne izr-da nja pr ve li ni je me troa i struč nja ci pro-ce nju ju sa bi pr va kom po zi ci ja od Usta-nič ke uli ce, na Ko njar ni ku, do Alek san da Dup če ka, u Ze mu nu, mo gla da kre ne za šest go di ne. Iz grad njom me troa du go-roč no bi se re ši li broj ni sa o bra ćaj ni pro-ble mi pre sto ni ce. Iz ve sno je da će Be o-grad do bi ti kla si čan me tro si stem, ko ji će bi ti pot pu no ne za vi stan, i ne će se ukr šta-ti sa tram vaj skim i auto bu skim li ni ja ma. Be o grad ski me tro bi će kom bi na ci ja šin-skog si ste ma iz nad i is pod ze mlje. Me-tro li ni je bi se gra na le ta ko što bi je dan krak išao ka No vom Be o gra du, dru gi ka Ba no vom br du i tre ći ka Ka ra bur mi. Reč je o ne za vi snom šin skom si ste mu, ko ji će ići iz nad ze mlje gde god je to mo gu će, jer je to tri pu ta jef ti ni je. Je di no u cen tru
gra da ne će mo ći da se spro ve de ta ide-ja ta ko da će me tro li ni ja pro la zi ti is pod ze mlje. Pre ma ana li zi do ma ćih struč nja-ka, pred vi đe no je da me tro ima tri li ni-je, mre žu du gu oko 36 ki lo me ta ra sa 55 sta ni ca. Ne što ma nje od po lo vi ne tra sa u či ta voj mre ži bi će pod ze mljom. Za de-o ni ce bi bi lo utro še no oko 130 mi li o na evra, od no sno 67 mi li o na u sta rom de lu gra da, 53 mi li o na evra za de o ni o ce na No vom Be o gra du, dok bi za pod zem ne sta ni ce i sta ja li šta oti šlo oko 170 mi li o na evra. Pre ma mi šlje nju struč nja ka Di rek-ci je za gra đe vin sko ze mlji šte i iz grad nju Be o gra da, vred nost no vog mo sta pre ko Sa ve na me nje nog is klju či vo za pro la-zak kom po zi ci ja me troa, bi će 20 mi li o na evra. Iz grad nja de poa na No vom Be o-gra du ko šta će oko 17 mi li o na evra, a za na pa ja nje elek trič nom ener gi jom, sig na-li za ci ju i ko mu ni ka ci je utro ši lo bi se vi še od 38 mi li o na. Ka da li ni ja bu de za vr še na,
Skup šti na gra da Be o gra da usvo ji la je jed nu od “ključ nih od lu ka” da iz ra du stu di je iz vo dlji vo sti o grad nji me troa po ve ri Fran cu zi ma
Sve izvesnija izgradnja metroa
put ni ci će od Usta nič ke na Ko njar ni ku, do cen tra gra da, sti za ti za 12 mi nu ta, a od Vu ko vog spo me ni ka u cen tal noj zo ni do No vog Be o gra da za 17.mi nu ta. Pr va fa za pred sta vlje nog me tro si ste ma, pre-ma pro jek tu, pred vi đa iz grad nju li ni je od Usta nič ke uli ce na Zve zda ri do Alek-san dra Dup če ka u Ze mu nu (L1-A) i od Vu ko vog spo me nu ka do Blo ka 45 (L1-B), ko ja će u po čet ku sa o bra ća ti sa mo do GSP-ovog de poa na No vom Be o gra du. Ove dve li ni je ima će za jed nič ku tra su od Vu ko vog spo me ni ka do No vog Mer ka to-ra gde će se raz dva ja ti, a pre ma ana li za-ma Di rek ci je, mre žom li ni je 1 (A+B) du-ži ne 15,03 ki lo me ta ra pre vo zi će se i do 359.000 put ni ka. Be o gra đa ni bi ovom tra som tre ba lo da, od Usta nič ke uli ce do Ze mu na, stig nu za 26 mi nu ta. Pre ma pro jek tu, tre ba lo bi da poč nu i ra do vi na pri klju če nju li ni je 2 i 3 a reč je o kra ci ma mre že ko ji će vo di ti od Prav nog fa kul te-ta do Vi di kov ca, od no sno od Hi po dro-
ma do Že le znič ke sta ni ce No vi Be o grad. Pro seč na br zi na ko jom će se kom po zi ci-je kre ta ti je 28,2 ki lo me tra na sat, pa će pu to va nje od pr ve do po sled nje sta ni ce tra ja ti 26 mi nu ta. Pro seč na br zi na me-
troa u Mo skvi je 41,55 ki lo me ta ra na čas, u Va šing to nu 53, a mak si mal na br zi na je 95 ki lo me ta ra na čas. Zbog gu sti ne sta-ni ca me tro u Pa ri zu kre će se u pro se ku 20 ki lo me ta ra na čas.
03 - JESEN 2011. HALE 15
16 HALE 03 - JESEN 2011.
Lo gi stič ki cen tri igra ju ve o ma va žnu i di na mič nu ulo gu u da na šnjoj pri vre di. To na rav no zna či da je ovaj sek tor pred-met stal nog na pre do va nja i mo der ni za-ci je, ko ja re zul ti ra sve ve ćim bro jem lo gi-stič kih cen ta ra ko ji ima ju ključ nu ulo gu u efi ka snoj or ga ni za ci ji tran spor ta.
Ovi lo gi stič ki cen tri su uglav nom pri-zem na skla di šta, naj ma nje unu tra šnje vi si ne od 10 m, sa be ton skim po do vi ma, od go va ra ju ćim par king zo na ma i tra sa-ma unu tra šnjeg sa o bra ća ja. Ovi objek ti su obič no opre mlje ni kli ma ure đa ji ma ili auto mat skim ven ti la ci o nim si ste mi ma.
Si ste mi va zdu šnog gre ja nja vi so-
ko re gal nih skla di šta
Efi ka snost va zdu šnog grej nog si-ste ma pr ven stve no za vi si od prav ca stru ja nja va zdu ha, po što je ras po de la tem pe ra tu re u pro sto ri ji pr ven stve no od re đe na stru ja njem va zdu ha. U ne e-fi ka snim si ste mi ma ovo vo di ka zna čaj-nom tem pe ra tur nom gra di jen tu, što za uz vrat re zul tu je ne za do vo lja va ju ćim uslo vi ma u oku pi ra noj zo ni (zo ni bo-rav ka lju di) i pre ko mer nom po tro šnjom ener gi je. Cilj je, iz jed na či ti tem pe ra tu ru va zdu ha u pro sto ri ji od po da do ta va-ni ce ta ko da ona bu de do volj no ni ska u gor njem de lu skla di šta. Ana li za raz li či tih si ste ma va zdu šnog gre ja nja po ka zu je da je naj e fi ka sni ji onaj si stem ko ji usme-ra va va zduh di rekt no na do le u oku pi ra-nu zo nu. Ovaj čla nak de talj no is pi tu je tri raz li či ta va zdu šna du fu zo ra:
a) mla znič ni di fu zor (jet noz zle diff u ser);b) vr tlo žni di fu zor (swirl diff u ser);c) va zdu šni in jek tor (air injec tor).
Vi so ko re gal na skla di šta či ne za tvo-re ne pro sto ri je sa pre pre ka ma po put zi do va i ra fo va, či ja struk tu ra i ras po red od re đu ju ob lik va zdu šne stru je.
Ra fo vi iza zi va ju de for ma ci ju va zdu-šne stru je; pr vo bit ni okru gli ob lik je “spljo šten” i iz du žen duž pro la za iz me đu ra fo va. Ovo iza zi va dva aero di na mič na efek ta: pr vo, oblast po kri ve no sti do-vod nim va zdu hom (od no sno po kri ve na po vr ši na) je po ve ća na u jed nom prav cu zbog pre pre ka; dru go, po ve ća nje br zi ne i pri ti ska va zdu ha uz ra fo ve re zul tu je ve-ćim ot po rom stru ja nja.
Si le gra vi ta ci je se po ja vlju ju zbog raz-li ke u gu sti ni iz me đu va zdu ha ko ji se uba cu je u pro sto ri ju (do vod nog va zdu-ha) i okol nog va zdu ha iz pro sto ri je. Te si le uti ču na stru ja nje do vod nog va zdu-ha kao i na op štu cir ku la ci ju va zdu ha u pro sto ri ji. Ako se va zduh udu va va ver ti-kal no, va zdu šna stru ja se uspo ra va uko-li ko se gra vi ta ci o ne si le (tj. si le uz go na) su prot sta vlja ju iner ci jal nim si la ma (npr. ka da stru ji to pao va zduh iz ta va ni ce ka po du ili hla dan va zduh iz po da ka ta va-ni ci). S dru ge stra ne, oblast po kri ve no-sti se po ve ća va uko li ko ove si le de lu ju u istom sme ru (npr. ka da stru ji hla dan va-zduh iz ta va ni ce na ni že ili to pao va zduh iz po da na vi še).
Mla znič ni di fu zor (jet noz zle diff u ser)
U slu ča ju va zdu šnog grej nog si ste ma sa kom pri mo va nim mla zom va zdu ha tem pe ra tu ra va zdu ha u di fu zo ru ne sme
Efi ka sno gre ja nje vi so ko re gal nih skla di šta upo tre bom de cen tra li-zo va nih ven ti la ci o nih ure đa ja
Arpad Balog
TopTherm doo
EFIKASNO GREJANJE VISOKOREGALNIH SKLADIŠTA
TopTherm
03 - JESEN 2011. HALE 17
pre ma ši ti tem pe ra tu ru okol nog va zdu-ha za vi še od sve ga ne ko li ko ste pe ni. U su prot nom, gor nji de lo vi skla di šta će se pre gre ja ti, što mo že do ve sti do ošte će-nja ro be ili do kr še nja pro pi sa.
Vr tlo žni di fu zor (swirl diff u ser)
Op ci ja upo tre be vr tlo žne va zdu šne stru je na me će još ve će te ško će. Ve li ki udeo do vod nog to plog va zdu ha ko ji je na me njen oku pi ra noj zo ni, po ka zu je ni-zak ni vo ver ti kal ne iner ci je. Kao re zul tat to ga, ver ti kal ni do met va zdu ha je pri-lič no ma li, znat no ma nji ne go u slu ča ju stru je kom pri mo va nog va zdu ha. Iz tog raz lo ga se pri me nju ju ni že tem pe ra tur ne raz li ke u vi so ko re gal nim skla di šti ma ko ja se gre ju po mo ću vr tlo žnih du fu zo ra. Dru-gim re či ma, sa mo ne ki ra fo vi u gor njem de lu skla di šta su pro ve tra va ni. Da bi se pro ši ri lo grej no pod ruč je, mo ra se po ve-
ća ti to plot ni iz laz ure đa ja. To ne mi nov no vo di ka još vi šim tem pe ra tu ra ma is pod pla fo na. Ovo za uz vrat uzro ku je pre gre-ja va nje gor njih de lo va ra fo va i re zul tu je zna čaj nim to plot nim gu bi ci ma zbog po-pri lič ne tem pe ra tur ne raz li ke va zdu ha is-pod kro va i spo lja šnjeg va zdu ha.
Va zdu šni in jek tor (air injec tor)
Ova kvo stru ja nje ka rak te ri še vi sok ste pen in duk ci je, što je neo p ho dan us-lov za efi ka sno gre ja nje vi so ko re gal nih skla di šta. U ovom slu ča ju je usvo jen de-cen tra li zo va ni - lo kal ni grej ni si stem, ko ji se sa sto ji od vi še ven ti la ci o nih ure đa ja ko ji po kri va ju raz li či te zo ne u objek tu. Ven ti la ci o ni ure đa ji su pri čvr šće ni za ta-va ni cu i udu va va ju va zduh pre ma do le u pro sto ri ju (ba zi ra no na prin ci pu ven ti la-ci je oku pi ra nih zo na). Ni su po treb ni ven-ti la ci o ni vo do vi tj. va zdu šni ka na li.
Ure đa ji se sa sto je iz dva de la: grej ne sek ci je (sa ven ti la to rom i iz me nji va čem to plo te) i va zdu šnog in jek to ra.
Va zdu šni in jek tor ra di pre ma sle de-ćem prin ci pu: do vod ni va zduh, kom pri-mo van ven ti la to rom, ula zi u sek ci ju za ras po re đi va nje va zdu ha, na svom pu tu na i la zi na de fl ek tor ko ji je iz ra đen u ob-li ku di ska, op stru ja va ga, za tim pro la zi duž usme ra va ju ćih lo pa ti ca ure đa ja i na kra ju se udu va va u pro sto ri ju kroz iz la-znu mla zni cu kru žnog pre se ka. De fl ek-tor ima ključ nu ulo gu u stva ra nju sna-žnog mla za va zdu ha: on for mi ra zo nu pot pri ti ska pri ko re nu va zdu šne stru je. Op stru ja va nje de fl ek to ra do vo di do to-ga da se na po čet ku stru je stva ra du ga-čak kom pakt ni mlaz va zdu ha.
Za vi sno od ot pu snog ugla lo pa ti-ce ro ti ra ju va zdu šnu stru ju ko ja osta je kom pakt na u po čet noj fa zi ši re nja. Me-đu tim, uda lja va njem od mla zni ce, uti-caj pot pri ti sne zo ne po sta je sve ma nji. Ta da ro ta ci ja me ša va zdu šnu stru ju pu-tem in duk ci je okol nog va zdu ha, ko ja se po ja ča va na ra čun in du ko va ne ma se va zdu ha i stru ja se na glo ši ri. Ob lik va-zdu šne stru je je sli čan okre nu toj pe čur-ci sa tan kom dr škom i ve li kim še ši rom. Na ovaj na čin mo gu se ob u hva ti ti ve li ke po vr ši ne po da na ve li koj uda lje no sti od mla zni ce, bez su vi šnog po kre ta nja okol-nog va zdu ha.
VENTILACIONI SISTEMIGrejanje visokoregalnih skladišta
Po de ša va nje va zdu šne stru je ba zi ra-no je na vr tlo žnom efek tu i po sti že se za kre ta njem lo pa ti ca vr tlo žnog ure đa-ja: ra sto ja nje na ko jem di fu zi ja nad ja-ča va kom pre si ju se me nja, za vi sno od ot pu snog ugla α. Pri ot pu snom uglu od α=0°, po sti že se mak si mal no mo gu ća du ži na kom pri mo va ne stru je; pri ot pu-snom uglu od 0 <α <50°, ta du ži na se sma nju je. Kraj nja gra ni ca se po sti že pri vred no sti od α=50°, ka da se ho ri zon tal-na va zdu šna stru ja ra si pa duž ta va ni ce (vr tlo žno stru ja nje). Ovo je ide al no za objek te gde je po treb no hla đe nje.
OPTIMALNO REŠENJE
Broj i veličina uređaja
Za eko nom skog gle di šta, oda bir ure-đa ja sa naj ve ćim grej nim ka pa ci te tom je naj pri klad ni je re še nje. Ovo je na rav no i do sti žna op ci ja, po što obič no ne po sto-ji ogra ni če nje u br zi ni stru ja nja va zdu ha (pro ma ji) u skla di šti ma. Me đu tim, uko li-ko je po tre ban ve ći kom for, pre po ru ču je se ugrad nja vi še ma njih ure đa ja.
Raspored uređaja
Zah te va na to plo ta za gre ja nje mo že se pri lič no raz li ko va ti unu tar po je di nih de lo va jed nog skla di šta. Sto ga je neo-p hod no ras po re di ti ure đa je po od re đe-nim zo na ma; dru gim re či ma, tre ba na-pra vi ti od go va ra ju će kon trol ne zo ne.
Kao što je već re če no, na di stri bu ci ju va zdu ha u skla di štu uti ču ra fo vi. Stru ja do vod nog va zdu ha je “spljo šte na” duž re do va, i kao re zul tat to ga, ob u hva će na
je ve ća du ži na po da. Ipak ne tre ba ju svi pro la zi da bu du opre mlje ni ure đa ji ma po što se su sed ni pro la zi ta ko đe snab de-va ju va zdu hom iz obli žnjih ure đa ja. Ovo zah te va slo bo dan pro stor iz me đu po li-ca na ra fo vi ma, što je ina če uobi ča je na prak sa, jer se ra fo vi po pu nja va ju sa mo do od re đe ne vi si ne ka ko bi ro ba bi la la-ko do stup na. Za to je do volj no da se ure-đa ji ugra đu ju na sva kom tre ćem pro la zu (ili čak na ve ćim ra sto ja nji ma).
Ova na ša raz ma tra nja, po dr ža na teh-nič kim pu bli ka ci ja ma i prak tič nim is ku-stvi ma, po ka zu ju da de cen tra li zo va ni ure đa ji sa va zdu šnim in jek to rom pred-sta vlja ju op ti ma lan si stem va zdu šnog gre ja nja u vi so ko re gal nim skla di šti ma. Ova kav je dan si stem nu di sle de će ka rak-te ri stič ne pred no sti:
ujed na če nu ras po de lu tem pe ra tu re kao re zul tat op ti mal ne di stri bu ci je va-zdu ha. Ver ti kal ni tem pe ra tur ni gra di jent iz no si sa mo 0,1 do 0,15 °C/m. To obez be-đu je od go va ra ju ću po tro šnju ener gi je za gre ja nje oku pi ra ne zo ne i sma nje nje to plot nih gu bi ta ka kroz krov;
mi ni ma lan broj ure đa ja, a ti me i sma-nje nje tro ško va in ve sti ci je, za hva lju ju ći ve-li koj ob u hvat noj po vr ši ni sva kog ure đa ja;
ni su po treb ni va zdu šni ka na li za do-vod i od vod va zdu ha;
prin cip de cen tra li za ci je ga ran tu je vi-sok ste pen ope ra tiv ne po u zda no sti i pro ši ri vo sti po sto je ćih in sta la ci ja.
Prak tič na is ku stva sa va zdu šnim in jek-to ri ma po tvr đu ju vi so ku eko no mič nost i po dr ža va ju ova kav pred log re še nja za si ste me va zdu šnog gre ja nja sa vre me nih lo gi stič kih cen ta ra.
18 HALE 03 - JESEN 2011.
TopTherm dooZanatska 3. 21220 Bečej, SrbijaTel.: 021-6919-555Faks: 021-6919-585e.mail: offi [email protected]
www.hoval.rs
VENTILACIONI SISTEMIGrejanje visokoregalnih skladišta
03 - JESEN 2011. HALE 19
20 HALE 03 - JESEN 2011.
03 - JESEN 2011. HALE 21
22 HALE 03 - JESEN 2011.
Ob li ko va nje kon struk ci je, kro je nje ele me na ta, za vr šna ob ra da, oki-
va nje i pred mon ta ža su po du hva ti ko je svo je me sto ume sto na gra di li štu na la-ze u pro iz vod nom po go nu. Sma nji va nje obi ma ra da na mon ta ži je osnov ni ko rak ko jim se po sti že skra će nje ro ka i po spe-šu je kva li tet iz vo đe nja ra do va. Ova kav po du hvat je uslo vljen pri me nom mon-ta žnog si ste ma grad nje.
Pri li kom pro jek to va nja jed nog mon-ta žnog objek ta, pro jek tant kon struk ci je tre ba apri o ri da po sta vi uni form ne ra-ste re u kon struk ci ji, te da po mo guć stvu na met ne si me trič nost objek ta ka ko bi se omo gu ći lo pra vlje nje što ve ćeg bro ja istih ele me na ta kon struk ci je. Uni form-nost i si me trič nost objek ta po spe šu ju, to jest po jed no sta vlju ju pro iz vod nju
objek ta - na bav ka ma te ri ja la, pro iz vod-nja i kro je nje ili ob li ko va nje ele me na ta, re ša va nje ve za u objek tu, te pro iz vod nja ve znih ele me na ta. Pri me nom uni form-nih ras te ra se po sti že jed na ka is ko ri šće-nost no sa ča. Pra vil nim ob li ko va njem kon struk ci je na me će se da su no sa či jed na kih du ži na i jed na kih po preč nih pre se ka, za stu plje ni na vi še me sta u kon struk ci ji. Na ovaj na čin se ola ka ša va raz vr sta va nje ele me na ta na gra di li štu i ubr za va mon ta ža, te olak ša va kon tro la iza bra nih ele me na ta za ugrad nju.
Ob li ko va nje kon struk ci je po či nje de-fi ni sa njem uslo va osla nja nja kon truk ci je na tlo, te iz bo rom for me objek ta i sta-tič kog si ste ma glav nog no sa ča. Sta tič ki si stem se bi ra na osno vu ar hi tek ton skog re še nja, te svo jom for mom omo gu ća va
ma nji ili ve ći ste pen pre fa bri ko va no sti. U le plje nom la me li ra nom dr ve tu pro-jek tant ras po la že ve li kim bro jem re še-nja ko ja se mo gu kom plet no pre fa bri-ko va ti i pri men ti za mon ta žu u okvi ru pro iz vod nog po go na. Na pri mer, no-sa či sta tič kog si ste ma ko le na ste pro ste gre de se na gra di li šte do vo ze pot pu-no ob li ko va ni - is kro je ni na me ru i ob-ra đe ni pre ma pro jekt noj ge o me tri ji, te oko va ni ve znim ele men ti ma za pri hvat se kun dar nih no sa ča. No sa či sta tič kog si ste ma lu ka na tri zglo ba sa V stu bo vi-ma se u pro iz vod nom po go nu ob li ku ju i pred mon ti ra ju, te se ra sta vlje ni do vo ze na gra di li šte gde se po no vu br zo skla-pa ju po već utvr đe nom ša blo nu. No sa-či sta tič kog si ste ma lu ka na tri zglo ba ba čva ste i ču na ste for me su no sa či ko ji su kom plet no pri pre mlje ni i ob ra đe ni u
Si stem le plje nog la me li ra nog dr ve ta kao si stem mon ta žne grad nje omo gu ća va ubr zan rad na mon ta ži kao i rad u po gor ša nim vre men skim uslo vi ma, jer se naj ve ći deo ra da na kon-struk ci ji pre no si u pro iz vod ni po gon za iz ra du le plje nih la me li ra nih dr ve nih kon struk ci ja
Krstan LaketićPiramida d.o.o.
Pro jek to va nje mon ta žnih obje ka ta, kon struk ci ja i kon struk ci ja od le plje nog la me li ra nog dr ve ta
Piramida
03 - JESEN 2011. HALE 23
pro iz vod nom po go nu, a na gra di li štu se sa mo po di žu u pro jek to va ni po lo žaj i ve-zu ju u ak tiv ni sta tič ki si stem.
Iz bor ti pa kon struk ci je kao i ste pen pre fa bri ko va no sti ni je uslo vljen sa mo že ljom ili po tre bom In ve sti to ra za br zim i po u zda nim re še njem već i uslo vi ma tran spor ta. Kao osnov ni ogra ni ča va ju ći fak tor za iz bor ste pe na pre fa bri ko va no-sti objek ta, to jest de fi ni sa nje bro ja de-lo va iz ko jih će obje kat bi ti sa sta vljen je uslov mo guć no sti tran spor ta ele me na ta od ko jih će mo sa sta vi ti kon struk ci ju. Ko-ma di kon struk ci je po ga ba ri tu ve ći od stan da rad nog, re dov nog tran sport nog ga ba ri ta od 2,40 x 13,00m su ko ma di ko-ji pod pa da ju pod van ga ba rit ni ili spe ci-jal ni tran sport. Tran spor ta va nje ova kvih ele me na ta pod ra zu me va an ga žo va nje spe ci ja li zo va ne fi r me za oba vlja nje tran-spor ta pod prat njom, sop stve nom ili pod prat njom sa o bra ćaj ne po li ci je, te tran por to va nje ele me na ta spe ci jal nim ka mi o ni ma - ka ko zbog ga ba ri ta ta ko i zbog no si vo sti. Pri li kom ana li ze mo guć-no sti tran spor ta pro jek tant i iz vo đač objek ta mo ra ju raz ma tra ti pra vil nost pa-ko va nja ro be u smi slu sta bil no sti na pri-ko li ci te iz lo že no sti pa ra zit skim, ne pred-vi đe nim uti ca ji ma u ele men ti ma. Na i me, po je di ni no sa či ne sme ju bi ti tran spor to-va ni u po lo ža ju u kom se mo že iz gu bi-ti rav no te ža ele men ta, ni ti no sač ili deo kon struk ci je sme bi ti po lo žen na pri ko li-
cu na na čin ko jim se mo že ugro zi ti ne ko od eks plo a ta ci o nih svoj sta va ele men ta - no si vost ili estet ski kva li tet.
Ne ret ko, mo guć nost tran spor ta kon-struk ci je one mo gu ća va kom plet nu pre-fa bri ko va nost ele me na ta kon struk ci je, te na me će uvo đe nje mon ta žnih na sta-va ka ili ne po volj ni jih sta tič kih si ste ma u objek tu.
Ka ko se pri li kom iz grad nje ha la sa da ko ri sti ve li ki broj stan dar di zo va nih ma-
te ri ja la, naj ve ći pro stor za ušte du pre-fa bri ka ci jom se do bi ja na kon struk ci ji. Pra vil nim pro jek to va njem se mo že po-sti ći zna čaj na ušte da na iz ra di kon struk-ci je, na tran spor tu i na tra ja nju i ko šta nju mon ta že objek ta.
Le plje no la me li ra no dr vo je kao ma-te ri jal ide al no za mon ta žnu grad nju jer po svo joj pri ro di, no sač ži vot po či nje u po go nu za iz ra du gde se ma lim do dat-nim za hva ti ma po pra vi lu na spe ci ja li zo-va nim ma ši na ma mo že dra stič no skra ti ti vre me neo p hod no za mon ta žu ele me-na ta na gra di li štu. No sa či od le plje nog la me li ra nog dr ve ta su po red svog mon-ta žnog ka rak te ra vr lo iz gled ni, te po spe-šu ju ar hi tek tu ru objek ta upr kos pre fa-bri ka ci ji i mon ta žnoj grad nji.
Pri me na dr ve ta u kon struk ci ji objek-ta omo gu ća va ar hi tek ton ski iz raz u isto vre me sa pri me nom mon ta žne grad nje i sma njem ro ko va za iz grad nju objek ta, te omo gu ća va nju iz vo đe nja ra do va u ne-po volj nim vre men skim uslo vi ma - ni ske tem pe ra tu re. S’ ob zi rom na sa vre me ne ma ši ne, rad ne plat for me i auto di za li ce, te uz vi sok kva li tet za štit ne opre me ko ja mo-že ima ti vi so ka ter mo i zo la ci o na svoj stva, omo gu ćen je maj stor ski rad na mon ta ži i u ne po volj nim vre men skim uslo vi ma. Rad se ne mo že od vi ja ti sa mo u to ku pa da vi na
KONSTRUKCIJEOD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA
24 HALE 03 - JESEN 2011.
jer su on da lju di iz lo že ni mo guć no sti struj-nog šo ka ili po vre đi va nju usled kli za nja ala ta ili dru gih pred me ta na kon struk ci ji. Mon ta žna grad nja omo gu ća va is ko ri šće-nje pro iz vod nog po go na u svr hu pred-mon ta žnog po go na. Rad ko ji bi tre ba lo da se od vi ja na gra di li štu u ne kon tro li sa nim uslo vi ma se pre no si u kon tro li sa ne uslo ve pro iz vod nog po go na uz po ve ća nu do-stup nost ala ti ma, elek trič nim in sta la ci ja-ma, te teh nič ke po dr ške.
Po volj no sti pri me ne mon ta žnih si ste-ma grad nje, kao što je grad nja le plje nim la me li ra nim dr ve tom, je iz go re na ve-de nih raz lo ga, pra vi put s’ tim da je na pro jek tan tu objek ta da u to ku pro jek to-va nja objek ta uz struč ne kon sul ta ci je sa po ten ci jal nim iz vo đa či ma ra do va pred-
vi di svr sis hod no i iz vo dlji vo re še nje. Iz-vo đa či kon struk ci ja su sprem ni da pru že teh nič ku po dr šku u to ku pro jek to va nja, ka ko bi ostva ri li pro dor svog ma te ri ja la na ši re tr ži šte.
Re zi me osnov nih pro ble ma pri li kom pro jek to va nja mon ta žnog objek ta je-ste: utvr đi va nje mo du lar nog ras te ra, te žnja ka uni for mi sa nju ele me na ta pra-vil nim ras po re đi va njem i ko ri šće njem ma te ri ja la, ob li ko va nje mon ta žnih - vij-ča nih ve za iz me đu ele me na ta, vo đe nje ra ču na o mo guć no sti ma tran spor ta i van ga ba rit nog tran spor ta, vo đe nje ra-ču na o mo guć no sti mon ta že i ras po lo-ži vo sti gra đev ni skih ma ši na.
KONSTRUKCIJEOD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA
Piramida d.o.o. Sremska Mitrovica
03 - JESEN 2011. HALE 25
17. no vem bra 2011. , Me kla ren je zva-nič no otvo rio no vi, vi so ko-teh no lo ški pro iz vod ni cen tar. Tri mo je sa ra đi vao na nje go voj iz grad nji kao zvač nič ni part ner Me kla ren Cen tra za teh no lo gi ju, ti me što je pro iz veo i is po ru čio mo du lar ni fa sad ni si stem Qbiss One.
Zgra da, ko ju je zva nič no otvo rio bri tan-ski Pre mi jer, Dej vid Ka me ron, po sta će no vi, u teh no lo škom smi slu na pre dan pro iz vod ni cen tar kom pa ni je Me kla ren auto mo tiv (McLa ren Auto mo ti ve).
No vi cen tar iz gra đen je u skla du s vi zi-jom i fi lo so fi jom po sto je će ćeg Me kla-ren Cen tra za teh no lo gi ju. Iz gra đen je u sa rad nji Me kla re na i pri zna tog i na-gra đi va nog ar hi tek ton skog bi roa Fo ster i part ne ri (Fo ster & Part ners). Cen tar će da bu de ko lev ka svih bu du ćih pro je ka ta pro iz vo đa ča Me kla ren auto mo tiv, uklju-ču ju ći i sport ski auto vi so kih per for man-si MP-12C.
Tri mo se po no si us po sta vlja njem part ner-stva sa Me kla re nom ra di obez be đi va nja po seb no pri la go đe ne for me svo je Qbiss oblo ge vi so kih per for man si za no vi Pro-iz vod ni cen tar Me kla ren pro jek ta na ta Fo-ste ra i part ne ra, ko ji će da stvo ri pro fe si o-nal no, funk ci o nal no re še nje za en te ri jer i eks te ri jer pro jek tant skog kon cep ta MPC.
Qbiss fa sad ni si stem je pot pu no re še nje za zi do ve, ko je nu di ono naj bo lje u estet-skom smi slu sa pot pu nim per for man sa-ma i funk ci o nal no šću: vo do ne pro pu stlji-va i sa mo no se ća spolj na oblo ga šti ti će MPC od ću di bri tan ske kli me, dok unu-tra šnji pa ne li obez be đu ju va tro ot por-nost, kao i ele gan tan vi so ko-teh no lo ški za vr še tak ko ji se sa vr še no ukla pa sa Me-kla re no vim du hom.Iz vr šni pred sed nik Me kla ren gru pe i Me-kla ren auto mo ti va, Ron De nis je iz ja vio:„To kom ce lo kup nog pro jek to va nja i fa za iz grad nje Me kla ren Pro iz vod nog cen tra, mi smo za i sta bi li sve sni po tre be da stvo-ri mo pro stor ko ji će da una pre di po sto je-ću struk tu ru Me kla ren Cen tra za teh no-lo gi ju.Pro na la že nje re še nja ko je bi mo glo da funk ci o ni še unu tar po sto je ćeg pej za ža
bi lo je na ro čit iza zov, ali sam sre ćan što mo gu da ka žem da su Fo ster i part ne ri obez be di li per fek tan kon ti nu i tet iz me đu dve ju zgra da, pri če mu su omo gu ći li da MPC po sto ji i ne za vi sno, kao sop stve ni, je din stve ni pro stor.Ovo je sve do čan stvo pre da no sti na ših par ne ra, nji ho ve stra sti i pri la go dlji vo-sti, to što smo mo gli da pre ne se mo ovu za jed nič ku vi zi ju u ta ko iz ne na đu ju ći, je-din stven i funk ci o na lan pri mer di zaj na i ar hi tek tu re. Na po ri kom pa ni je Tri mo bi li su od su štin skog zna ča ja za to da ova ko dug pro ces pro jek to va nja i iz grad nje bu-de do ve den do iz u zet no za do vo lja va ju-ćeg za vr šet ka.“ Ge ne ral na di rek tor ka Tri ma, Ta tja na Fink, pro ko men ta ri sa la je part ner stvo: „Tri mo je glo bal ni brend, kao i Me kla ren, i to što smo po sta li zva nič ni part ne ri Me kla ren Pro iz vod nog cen tra bi lo je ma nje pro iz-vod, a vi še to šta pro iz vo di pred sta vlja ju u smi slu iz vr sno sti, per for man si i kva li-te ta. Za jed nič ka po slov na kul tu ra, ko ja se sa sto ji od ino va tiv no sti, kre a tiv no sti i ener gi je je ono što obe na še kom pa ni-je či ni naj bo ljim u onom što ra di mo i što nas vo di ne pre kid no ka uspe hu.
I ko nač no, čast nam je da je Pre mi jer Ve-li ke Bri ta ni je, Dej vid Ka me ron, bio u mo-guć no sti da otvo ri zgra du.“
Valentina MiladinovićTRIMO INŽENJERING
Tri mo u izgradnji Me kla ren Cen tra Me kla ren gru pa (McLa ren Gro up) sve ča no otvo ri la no vi, vi so ko-teh no lo ški pro iz vod ni po gon
26 HALE 03 - JESEN 2011.
03 - JESEN 2011. HALE 27
28 HALE 03 - JESEN 2011.
03 - JESEN 2011. HALE 29
Grad Va lje vo se na la zi u za pad noj Sr bi ji, 100 km ju go za-pad no od Be o gra da. Ad mi ni stra tiv ni je, pri vred ni i kul-
tur ni cen tar Ko lu bar skog okru ga (Va lje vo, Mi o ni ca, Ose či na, Ub, Laj ko vac i Ljig). For mi ran je na oba la ma re ke Ko lu ba re, pri-to ke Sa ve, u ko tli ni okru že noj ven cem va ljev skih pla ni na. Pre ma naj no vi jem po pi su, grad sko na se lje Va lje vo ima oko 64000, a te-ri to ri ja gra da oko 98000 sta nov ni ka.
Va lje vo je jed na od lep ših srp skih va ro ši, bo ga te isto ri je, kul-tu re i du hov no sti. O to me sve do či i oču va no grad sko je zgro sa ad mi ni stra tiv nim zgra da ma, jav nim usta no va ma i spo me ni ci ma kul tu re, zgra dom Na rod nog mu ze ja i Va ljev ske gim na zi je, ga le-ri ja ma, Grand ho te lom, pe šač kim zo na ma i sta rim tr go vač kim uli ca ma, ma lim tr go vi ma i par ko vi ma, broj nim spo me ni ci ma, ure đe nim ke jom Ko lu ba re. U cen tru gra da, na de snoj oba li Ko-lu ba re, na la zi se Te šnjar – auten tič na srp ska čar ši ja iz pe ri o da tur ske vla da vi ne. Po re klom je iz 17. ve ka, ali je oču van iz gled s kra ja 19. ve ka. U Te šnja ru su sni mlje ni mno gi do ma ći fi l mo vi i se ri je.
Ne tak nu ta pri ro da okru žu je grad. Va ljev ske pla ni ne, Div či-ba re, ka njon re ke Gra dac, Pet ni ca, Bran ko vi na, va ljev ska se la, lov, ri bo lov, zdra va hra na – obe lež ja su tu ri stič ke po nu de Va-lje va.
Dan Gra da je 20. mart, da tum ka da je Va lje vo u Pr vom srp skom ustan ku 1804. go di ne oslo bo đe no od Tu ra ka i ka da po či nje raz voj mo der nog gra da sa evrop skim obe lež ji ma. Kao svoj du hov ni pra znik Grad Va lje vo sla vi Du hov ski Po ne de-ljak.
Fi lo lo ško tu ma če nje na stan ka ime na Va lje vo do vo di do sta rog slo ven skog lič nog ime na Valj, ta ko da je VA LjE VO kao pri svoj ni pri dev ozna ča vao vla sni štvo fe u dal nog po se da. Ovu pret po stav-ku po tvr đu je i pri ča po ko joj je Valj bio vla snik drum ske krč me oko ko je se po tom raz vi lo na se lje, da na šnje Va lje vo. Po sto ji i hi-po te za po ko joj je reč Va lje vo na sta la od sta rog la tin skog iz ra za VAL LIS - do li na.
Po red fi lo lo škog tu ma če nja po sto je i raz li či te le gen de. Naj po-zna ti ja je ona po ko joj je Va lje vo ime do bi lo po VA LjA RI CA MA za iz ra du suk na ko je su ne ka da u ve li kom bro ju po sto ja le duž Ko lu ba re. Po dru gom pre da nju, bu du ći sta nov ni ci gra da su se SVA LjA LI u ko tli nu sa obli žnjih br da i osno va li grad, a po sto ji i mi šlje nje da je Va lje vo do bi lo ime po VA LjA NOJ, plod noj ze mlji.
NAJ STA RI JI TRA GO VI NA SE LjA Naj sta ri ji tra go vi bo rav ka lju di na ovom pod ruč ju po ti ču iz
pa le o li ta i ot kri ve ni su u ne ko li ko pe ći na u va ljev skom kra ju. U pr vim ve ko vi ma no ve ere pro stor da na šnjeg Va lje va bio je u sa-sta vu Rim ske im pe ri je, po nje nom ras pa du u okvi ri ma Vi zan tij-skog car stva, a po tom u okvi ri ma sred njo ve kov ne srp ske dr ža ve. Naj sta ri ji osta ci na tlu grad skog na se lja po ti ču iz pre la ska 13. u 14. vek, u vre me kra lje va Dra gu ti na i Mi lu ti na, ka da je na te ri-to ri ji da na šnjeg grad skog je zgra po sto jao ma na stir. Od sa ču va-nih pi sa nih do ku me na ta u ko ji ma se spo mi nje Va lje vo naj sta-ri ji je ot kri ven u Du bro vač kom ar hi vu i da ti ra iz 1393. go di ne. Va lje vo je i na sta lo kao sred njo ve kov ni trg na ras kr sni ci pu te va
ValjevoGrad bogate istorije, kulture i duhovnosti
VALJEVOGrad bogate istorije...
30 HALE 03 - JESEN 2011.
ko je su po ho di li ču ve ni du bro vač ki tr gov ci, osni va ju ći tu svo je fi li ja le pre ko ko jih su ot-ku plji va li si ro vi ne ko je su tran spor to va li ka za pa du, a pro da ju ći luk su znu ro bu sa oba la Me di te ra na.
Us pon Va lje va kao tr go vin skog cen tra i
na se lja za u sta vljen je 1459. go di ne ka da je sred njo ve kov nu Sr bi ju osvo ji la Oto man ska im pe ri ja. Od sred njo ve kov nog tr ga, Va lje vo u 16. ve ku na se lja va njem mu sli ma na po sta-je ori jen tal na ka sa ba. Iako je u pe ri o di ma austrij sko-tur skih ra to va po vre me no pre-la zi lo u gra ni ce Hab zbur ške mo nar hi je ili bi va lo po gra nič no me sto, Va lje vo je sve do po čet ka 19. ve ka uglav nom bi lo deo Oto-man skog car stva. Voj ni pla no vi iz 18. ve ka po ka zu ju da se Va lje vo već ta da pro sti ra lo na obe oba le Ko lu ba re, na me stu gde je i da-na šnje grad sko je zgro. U pu to pi si ma iz tog pe ri o da opi su ju ga Luj Že deon (1624. go-di ne), Evli ja Če le bi ja (1660), Jo a kim Vu jić (1826), Fe liks Ka nic (1860. i 1888) i dru gi.
BUR NA ISTO RI JA Va ljev ski kraj je bio ne za o bi la zan u po-
kre ti ma za na ci o nal no oslo bo đe nje i svet-skim ra to vi ma, što je sva ka ko uspo ra va lo raz voj va ro ši.
U po zna tom isto rij skom do ga đa ju „Se ča kne zo va”, ko ji je u pe smi „Po če tak bu ne na da hi je” ope vao sle pi gu slar Fi lip Vi šnjić, me-
đu vi še de se ti na vi đe nih Sr ba ko je su Tur ci po gu bi li ka ko bi spre či li na rod ni usta nak bi li su i kne zo vi Alek sa Ne na do vić iz Bran-ko vi ne i Ili ja Bir ča nin iz Pod go ri ne. Bi li su za to če ni u po dru mu Mu se li mo vog ko na ka oda kle su iz ve de ni na po gu blje nje u zo ru 4. fe bru a ra 1804. go di ne. Li kvi di ran je ta da i ar hi man drit Ha dži Ru vim iz Ba bi ne Lu ke, igu man ma na sti ra Bo go va đa i po zna ti iko-no pi sac i re zbar to ga vre me na. Me đu tim, od ma zda je ubr za la usta nak pa je ta ko Va-lje vo bi lo pr vo ve će oslo bo đe no me sto u Pr-vom srp skom ustan ku pro tiv Oto man skog car stva, 20. mar ta 1804. go di ne. Taj dan sim bo li zu je te žnju Va lje va ca za slo bo dom i sma tra se po čet kom raz vo ja va ro ši evrop ske ar hi tek tu re i du ha, ta ko da se obe le ža va kao Pra znik Gra da. Po sle do bi ja nja auto no mi je u Du gom srp skom ustan ku 1815. go di ne, srp sko sta nov ni štvo je po ste pe pe no na se lja-va lo va roš jer je ve ko vi ma ži ve lo uglav nom po se li ma ba ve ći se po ljo pri vre dom.
U bli zi ni Va lje va u Pr vom svet skom ra tu, 1914. go di ne, od i gra la se Ko lu bar ska bit ka u ko joj je srp ska voj ska že sto ko po ra zi la broj-ni je i bo lje opre mlje ne austro u gar ske tru-pe. Sma tra se naj ve ćom po be dom u isto ri ji srp ske voj ske, a Ko lu bar skom bit kom je ko-man do vao ge ne ral Ži vo jin Mi šić, ro dom iz Stru ga ni ka kod Mi o ni ce, po sle če ga je do bio čin voj vo de. Ta da je Va lje vo bi lo se di šte srp-ske vla de i Vr hov ne ko man de. Po sle ve li ke
03 - JESEN 2011. HALE 31
VALJEVOGrad bogate istorije...
bit ke ceo grad je pre tvo ren u rat nu bol ni cu što je u sli ci “Va ljev-ska bol ni ca” ove ko ve či la sli kar ka Na de žda Pe tro vić, umr la od ti-fu sa u Va lje vu 1915. ne gu ju ći ra nje ni ke. Ogrom nu po moć pru ži li su ta da le ka ri i se stre stra nih mi si ja.
I Dru gi svet ski rat osta vio je du bok trag na va ljev ski kraj. Pr vi
su sret sa par ti za ni ma vo đa Ko mu ni stič ke par ti je Ju go sla vi je Jo sip Broz Ti to imao je sep tem bra 1941. u se lu Ro ba je na do mak Va lje-va. Isto vre me no, na obli žnjoj Rav noj Go ri ge ne ral voj ske Kra lje-vi ne Ju go sla vi je Dra go ljub Mi haj lo vić for mi rao je čet nič ki po kret lo ja lan mo nar hi ji.
Va lje vo je vi še pu ta bom bar do va no to kom NA TO agre si je 1999. go di ne, pri če mu je raz ru še na voj na in du stri ja „Kru šik”, ali i vi še stam be nih obje ka ta.
UR BA NI STIČ KI RAZ VOJ Po če tak mo der nog ur ba ni stič kog raz vo ja Va lje va ve zu je se za
1855. go di nu, ka da je iz ra đen plan or to go nal ne iz grad nje va ro ši, u ko me se uli ce se ku pod pra vim uglom. Ovaj plan pred sta vljao je je va žan im puls za ubr za nu mo der ni za ci ju i evro pe i za ci ju do ju če ra-šnje ori jen tal ne va ro ši. Va lje vo do ži vlja va brz raz voj i broj sta nov-ni ka se vi še stru ko po ve ća va. U is klju či vo za nat skom na se lju ni ču i pr vi in du strij ski po go ni, otva ra ju apo te ke, štam pa ri je, či ta o ni ce, sti-že že le znič ka pru ga, elek trič na ener gi ja, po kre će Gim na zi ja, igra ju pr ve po zo ri šne pred sta ve... Naj ve ći ur ba ni stič ki pro cvat i gra đan ski us pon Va lje vo je do ži ve lo kra jem 19. i po čet kom 20. ve ka ka da su iz gra đe ne zgra da Va ljev ske gim na zi je, Op štin skog i Okru žnog su da, Va ljev ske šte di o ni ce, ho te la „Grand” i „Se ku lić”...
PRI VRED NI RAZ VOJ Od še zde se tih go di na pro šlog ve ka Va lje vo je do ži ve lo in du-
strij sku eks pan zi ju otva ra njem vi še ve li kih pri vred nih obje ka ta i raz vo jem na men ske in du stri je „Kru šik” iz pred rat nog „Vi sta da”, me ta lo pre ra de, pre hram be ne in du stri je, štam par stva, ko žar stva,
dr vo pre ra de, po ljo pri vred nog za dru gar stva... Naj zna čaj ni ja dru-štve na pred u ze ća bi la su: Kru šik, Sr bi jan ka, Gra dac, Elind, Ste fi l, Va ljev ska pi va ra, Štam pa ri ja „Mi lić Ra kić” i dru ga.
TU RI ZAM
Va ljev ski kraj obi lu je broj nim, iz u zet no atrak tiv nim ele men ti-ma tu ri stič ke po nu de.
Re la tiv no po vo ljan ge o graf ski po lo žaj na va žnim ma gi stral-nim put nim prav ci ma i bli zi na po ten ci jal nih emi tiv nih tr ži šta, bo gat stvo kul tur nog na sle đa na re la tiv no ma lom pro sto ru, uklo-plje nost kul tur nog bo gat stva u tu ri stič ki atrak tiv na pri rod na pod ruč ja (kli su ra Grad ca, Ja bla ni ce, va ljev ske pla ni ne), ve ći broj ma na sti ra i mo šti dva sve ca, ve li ki broj zna me ni tih lič no sti po-ni klih sa ovog pod ruč ja, do ga đa ji ve za ni za na ci o nal nu isto ri ju omo gu ći li su da se Va lje vo iz dvo ji kao auten tič na tu ri stič ka de sti-na ci ja. Kao po seb ne ce li ne, po red gra da, iz dva ja ju se:
- Div či ba re, pla nin sko-tu ri stič ko me sto- Bran ko vi na, kul tur no-isto rij ski kom pleks- Pet ni ca, sport sko-re kre a tiv ni cen tar- Ma na sti ri
32 HALE 03 - JESEN 2011.
VALJEVOGrad bogate istorije...
Se o ski tu ri zam se po seb no iz dva ja kao po ten ci jal ovog kra ja. Bran ko vi na je ro-do na čel nik se o skog tu ri zma u Sr bi ji, jer već 1962. go di ne be le ži pr vi or ga ni zo va ni bo ra vak de set po ro di ca u se o skim do ma-ćin stvi ma. Ve li ko i bo ga to pri rod no na sle-đe, kao i 60% ru ral nog pod ruč ja te ri to ri je gra da, go vo ri o neo p hod no sti is ko ri šće nja tih pro sto ra i ru ral nog raz vo ja. Pro iz vod nja hra ne za sop stve ne po tre be, vi šak stam be-nog pro sto ra, go sto prim stvo i ku li na sr ke
spo sob no sti do ma ći ca obez be đu ju osnov-ne uslo ve za ba vlje nje ovom de lat no šću. Sa jed ne stra ne po ma že re ša va nju eg zi sten ci-jal nih pro ble ma se o skog sta nov ni štva, a sa dru ge stra ne se re ša va pro blem mi gra ci ja iz se la ka gra du, ras te re ću je se grad ski cen tar, lju di osta ju ili se vra ća ju na svo ja ima nja. Po vo ljan ge o graf ski po lo žaj uz do bru pri-rod nu i dru štve nu osno vu, omo gu ću je gra-du Va lje vu da raz vi ja raz li či te ob li ke tu ri-stič kih kre ta nja.
Sti ca jem pri rod nih i isto rij skih okol no sti na ovom tlu su se ro di li i ži ve li sve ci, kne-že vi, vla di ke, voj sko vo đe, ve li ki pe sni ci i kul tur ni po sla ni ci, ko ji su za so bom osta vi li sjaj na de la ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re i ko ji da nas pred sta vlja ju bi se re u tu ri stič koj po nu di Sr bi je. Na ovim pro sto ri ma od i gra-li su se pre sud ni do ga đa ji ko ji su obe le ži-li isto rij ske pe ri o de u op štoj i na ci o nal noj isto ri ji. O to me sve do če Bran ko vi na, Le lić, Pu sti nja, Će li je, Te šnjar, Ku la Ne na do vi ća i broj ni spo me ni ci kul tu re u sa mom gra du, ali i po kret na kul tur na do bra pred sta vlje na kroz mu zej ske i ga le rij ske po stav ke.
Broj ne ma ni fe sta ci je i ra zno vr sni sa dr-ža ji na ma lom pro sto ru, ko ji do zvo lja va ju kom bi no va nje raz li či tih ele me na ta tu ri-stič ke po nu de pri la go đe ne ma njim gru-pa ma tu ri sta ili po je di na ca, uz ne po sred-nost, otvo re nost, go sto lju bi vost, sr dač nost lo kal nog sta nov ni štva omo gu ću ju uklju-če nje do mi cil nog sta nov ni štva u tu ri stič ke to ko ve, a sa mim tim i mo guć no sti za po-sle nja u tu ri zmu.
Za hva lju ju ći po volj nim pri rod nim fak-to ri ma, uz bo gat stvo kul tur nog na sle đa, Va lje vo je auten tič na i ne iz o stav na de sti-na ci ja u tu ri stič koj po nu di Sr bi je.
03 - JESEN 2011. HALE 33
34 HALE 03 - JESEN 2011.
Sajam SASO 2011 obeležiće zajedničko predstavljanje hrvatskih fi rmi putem Hrvatske privredne komore i Hrvatske zanatske komore, kao i zajednički nastupi nemačke pokrajine Bavarske, Austrije, te Bosne i Hercegovine.
Koliko je sajam SASO 2011 međunarodno priznat najbolje potvrđuju najave izlagača iz 12 zemalja: Nemačke, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Austrije, Italije, Češke, Poljske, Francuske, Slovačke, Kanade i Hrvatske.
Ali, sajam SASO nije samo privredna izložba. To je mesto privrednog povezivanja, edukacije kroz stručna predavanja, razmene ideje i iskustava i usavršavanja na brojnim specijalizovanim konferencijama. Bogati konferencijski program sajma SASO odgovor je na potrebe tržišta za znanjem koje znači konkurentnost.
Na sajmu Saso 2011. očekuje Vas i program stručnih konferencija i privrdnih susreta: 9. Dan arhitekata, 7.
Energetski summit, 5. Dan građevinara, 4. Dan ekologije, privredni susreti b2b@SASOfair, radionice i prezentacije. Prema pristiglim prijavama, na ovim stručnim skupovima učestvovaće preko 200 predstavnika fi rmi, kao i više od 2000 učesnika.
Učestvovanje na konferencijama ne zahteva nikakve troškove kotizacije, a ulaznice za sajam SASO 2011 mogu se već od 01. septembra 2011. naručiti u pretprodaji putem web stranice www.sasofair.com po povoljnijoj ceni od 30,00 kn.
Reprezentativna privredna izložba, konferencije, veliki broj posetilaca čine sajamsku industriju i sajam SASO generatorom poslova. I to se ne odnosi samo na direktne učesnike, već i na grad, regiju i Hrvatsku u celini. Da je sajamska industrija zaista dobar biznis, možemo videti na brojnim evropskim primerima. Upravo iz tih razloga sajmovi poput SASO-a, značajno doprinose razvoju grada i regije. U kolikoj meri, zavisi od svih nas.
SASO 2011. Posetite16. međunarodni sajam SASO u Splitu, mesto susreta novih tehnologija i struke, profesionalaca i privrednika
16. međunarodni sajam SASO održava se 19.-23.10.2011., a u sebi obuhvata specijalizovane sajmove: 16. Sajam građevinarstva, 16. Sajam drvne industrije, 16. Sajam metalne industrije, 16. Sajam alata i opreme , 13. Sajam zanatsva i male privrede, 12. Sajam elektronike i ener getike i 4. Sajam ekologije – SEKO
