Хамурабијев законик

Након војно-политичких пораза Шамши-Адада из Асирије и Рим-Сина из Ларсе са

којима је био у савезништву, Хамураби (1792-1750), владар Вавилона из аморитске

династије је учврстио своју позицију у Вавилону као центру своје политичке моћи и

додатно проширио државну територију на рачун суседних држава и бивших савезника. У

једном тренутку, владао је огромним пространством које је захтевало одређену

систематизацију управних, извршних и судских правила. У таквој ситуацији, саставља

Законик у виду правног документа са јасно дефинисаним правним правилима и

обавезујућим санкцијама.

Законик је написан архаичним клинописом на стели од црног диорита и првобитно

је био постављен у храму посвећеном богу Шамашу у Сипару. Састоји се из три дела и

сликовног приказа на врху стеле који представља Хамурабија испод бога Шамаша који га

је инспирисао да кодификује правила и спроведе их у виду законодавне власти. Пролог,

као први део законика, уопштено говори о томе како је Хамураби директно послат од

стране богова како би успоставио одређена правила, мир и ред у држави. Други део

садржи чланове законика у ужем смислу и према Шеловој нумерацији укупно их постоји

282. Епилогом се сам Хамураби обраћа својим поданицима наводећи своје заслуге,

обећава божанске награде поштоваоцима законика а проклиње оне који не поштују

законска правила.

Основна карактеристика Хамурабијевог законика и истовремено чињеница којом

се он разликује у односу на претходне познате законике (Липит-Иштаров, Ур-Намуов

законик), јесте изузетно ригидна казнена политика, са упадљиво честом применом смртне

казне, принципа талиона и телесних казни. Не постоје опште правне одредбе већ се

правни случајеви решавају у зависности од појединачних ситуација тако да можемо рећи

да овај законик не познаје уопштену правну норму. Обичајно право није обухваћено као и

правне одредбе које се тичу религијских односа. На почетку законика исписана су правила

којима се уређује сам процес суђења, затим следе правне одредбе које се тичу

облигационог, породичног, наследног и кривичног права. Облигационо право обухвата

купопродајне и закупне уговоре између странака који настају уз сагласност воља или

кршењем грађанске норме. Посебно је карактеристично породично право које истиче

доминантан положај мушкарца у односу на потомке и супругу, која је за најситније

прекршаје могла бити истерана из куће или претворена у робињу. За теже прекршаје,

попут убиства супруга, жена је могла бити набијена на колац. Без обзира што је брак био

моногаман, мушкарац је могао имати још званичних жена које су биле у подређеном

положају у односу на прву. Наследно право је засновано на мушкој линији а законик не

познаје правни институт тестаменталног наслеђивања. Кривични део законика је изузетно

суров и неразвијен с обзиром да је функционисао принцип талиона одн. систем

реципроцитета и да је била наглашена правна неједнакост друштвених слојева приликом

изрицања кривичне санкције. У пракси је то значило да ће припадник нижег друштвеног

слоја бити кажњен смртном или телесном казном док ће се виши друштвени слојеви

кажњавати новчаним казнама за исто или слично кривично дело.

У неколико наврата чланови Законика спомињу три различита друштвена слоја:

авилум, мушкенум и вардум. Прва два је веома тешко тачно дефинисати. Основна

претпоставка је да авилум представљају економски и лично слободни трговци, занатлије и

чиновници државне администрације. Мушкенум су чинили људи који су имали личну

слободу али су економски били зависни у односу на државни двор као институцију

политичке моћи. Слој вардума су чинили обесправљени робови. Сви друштвени слојеви

су били у обавези да испуњавају одређене дужности које је држава захтевала од њих

(обезбеђивање радне снаге за јавне радове, војна дужност, производња специфичне робе

намењене двору)- илкум.

Све нејасноће које би се појавиле током суђења или непостојање одговарајуће

санкције за одређена кривична дела су била регулисана у корелацији са обичајним

правним нормама, кодификованим у правним збиркама и документима Хамурабијеве

администрације.