PANDORINA

KUTIJA

Hana Riel

Prevela Jasmina orevi

Beograd, 2013.

Naziv originala: Hannah Richell Secrets of the Tides

Copyright 2012 by Hannah Richell

First published in Great Britain in 2012 by Orion

Translation Copyright 2013 za srpsko izdanje Vulkan izdavatvo

ISBN 978-86-10-00099-3

Prolog

Poluprazan voz kloparao je kroz polja i oranice ka sivom betonskom prostranstvugrada. Jedna mlada ena sedela je sklupana u udaljenom uglu poslednjeg vagona.Kosom je, kao velom, sakrivala suze. U depu je nosila starinski bro. Prstima jegladila njegov hladni luk pre nego to bi ga jo jednom prevrnula ba kada bi tokoviritmino poskoili na inama. Kada vie nije mogla da se uzdri, oslobodila je kopu izarila iglu duboko u dlan.

Bila je to agonija, ali nije htela da prestane. Pritiskala je iglu sve dublje dok jojje topla krv curila niz zglob i rasipala grimiz po podu vagona.

Najzad, voz se trgao i zakoio. Konice su zakripale.

Dok su pristizali na odredite, gurnula je okrvavljeni bro duboko u dep kaputa,dohvatila svoju torbu, a onda iskoila na peron.

Ljudi su juriali oko nje. Dve ene su kretale i grlile se. Visoki mukarac sturbanom urio je ka izlazu na peron. Bubuljiavi tinejder premetao se s noge nanogu gledajui navie u raspored polazaka i gurajui punu aku ipsa u usta. Svudaoko nje sve je vrvelo i brujalo, a ona je samo stajala na peronu, jedina nepokretnataka, i duboko disala.

Znaci za podzemnu eleznicu pokazivali su u jednom pravcu, ali ona nijeobraala panju na njih; nabacila je torbu na rame i pola ka izlazu na ulicu. Koraalaje preko prepunog peakog prelaza i skrenula levo ka mostu. Big Ben se nazirao udaljini - bilo je tri minuta do dvanaest.

Ila je s ciljem - znala je kuda je pola i ta treba da uradi. Ali onda je ugledalareku i stresla se od pogleda na nju, na tu pokretnu crnu masu koja je krivudala krozgrad. U svim njenim razmiljanjima u ovom trenutku voda je bila siva i ravna, a necrna i gusta kao nafta. Ipak, sada to nije bilo bitno. Nije bilo vraanja.

Stala je na pola puta preko mosta i prislonila ranac uza zid. Onda, uz brzi osvrtoko sebe, jurnula je preko barijere i uhvatila se za spoljnu stranu betonske ograde.

Vrhovi njenih patika nesigurno su balansirali na betonskoj ivici. Stegla je zid,trgnuvi se kada je njen krvavi dlan oeao kamen, a onda se okrenula ka vodi. Vetarjoj je nosio kosu, amarajui je i pekui joj oi dok vrele suze nisu poele da izviru.Potisnula ih je treptanjem.

Hej! ula je uzvik iza sebe. Hej, ta to radi?

Vreme joj je isteklo.

Prikovala je pogled za more sivih zgrada na dalekom horizontu i s poslednjimudisajem pustila betonsku ogradu. A onda je padala, padala, padala.

Ono malo vazduha to je ostalo u njenom telu izbila je ledeno hladna voda.Borila se protiv nagona da se odupre nogama i izroni, i umesto njemu predala semastiljavom crnilu, putajui da je teina odee, poput kamena, povue ka dnu.

Kada je Big Ben odzvonio podne, nje nije bilo, izgubila se u mranim dubinama.

Dora

Dananjica

Bilo je kasno kada je Dora stigla kui. Ula je kroz teka metalna vrata starefabrike dugmadi i popela se uz tri kraka stepenica do svog stana. Na stepenitu je bilohladno i sumorno, ali dok je okretala klju u bravi, ula je muziku i dobrodoao zvuktiganja i pribora koji zvekeu iz dubine kuhinje.

Duo, vratila sam se, doviknula je skidajui svoje ubistvene cipele i utirajuiih na rastuu gomilu obue pored ulaznih vrata. Vlaan nos i ogromne crne oipojavili su se iza ofucane kone sofe, a za njima i dugaak rep koji je mahao. Zdravo,Gormli, rekla je, s ljubavlju potapavi psa po leima. Jesi li se umorio?

Denov okoladni labrador ponovo je zamahao repom, zevnuo i odunjao senazad u dnevnu sobu.

Ne ulazi u kuhinju, ula je Dena kako vie. Kuvam... neto eksperimentalno...veoma blumentalno... dopae ti se.

Dora se nasmeila - oboje su znali da Den ne ume da kuva. Letimino jepregledala potu na stolu pored vrata - nita osim rauna. Nisam znala da imamoikakvu hranu? pitala je sumnjiavo.

Ovaj... nismo imali. Uf, sranje! ula je zvuk neega to se razbija.

Iao si u kupovinu?

Tako nekako. Samo nemoj jo da ulazi, uskoro e biti spremno. Dora je ula udnevnu sobu. Veliki, beli otvoreni prostor bio je na dvema naspramnim stranamaoivien prozorima od poda do tavanice.

Dok je prolazila, iznenadio ju je pokret koji je uhvatila krajikom oka, ali sesmirila shvativi da je to samo njen bledi odraz u prozorima. Bila je nervozna.Posluno je ostala u sobi, ukljuila par lampi i vratila nekoliko Denovih raskupusanihknjiga o umetnosti nazad na police pored televizora. Gormli je ve bio sklupan nasvom krevetu pored sofe i jednim okom lenjo pratio njeno kretanje. Dora se osvrnulapitajui se hoe li ovo ikada stvarno biti njihov dom. Prolo je est meseci i jedva dasu zagrebali povrinu ogromnog projekta kog su se prihvatili. Goli zidovi od cigala

obojeni su u belo, a daske ispeskirane i polirane. Bilo je isto i prostrano, ali jepomalo delovalo kao galerija koja eka da bude popunjena eksponatima. Prosto nisuimali vremena da ga pretvore u dom; razne druge stvari pristizale su jedna drugu.

Dobro, sad moe da doe, ula je Dena kako vie.

Dora je gurnula vrata ka kuhinji, ona su zapela za pocepani linoleum, pa jemorala jako da ih gurne ramenom, a tada su se irom otvorila uz tresak.

Den je stajao pored klimave skele od dasaka, koja je trenutno izigravala njihovsto. Teatralnim zamahom ruke pokazao je dve inije iz kojih se puila supa odparadajza i tanjir belih kriki hleba namazanih maslacem. Na kuhinjskom pultu izanjega mogla je da vidi otvorenu konzervu supe. Prila mu je i obavila mu ruke okovrata, ljubei njegovu neobrijanu bradu.

Ovo je najlepa stvar koju sam videla itav dan.

Toliko loe, a? Kako je prola prezentacija?

Dora je slegla ramenima. Teko je rei; klijenti nisu ba odavali utiske.

Ali ef je bio zadovoljan?

Mislim da jeste. Bie jo zadovoljniji ako potpiemo ugovor s njima. Bio bi topravi trijumf za agenciju - a bilo bi dobro i za mene, dodala je, jer bih ja bilazasluna.

Den ju je pustio iz svog velikog zagrljaja i poveo ka stolu. Hajde da jedemo prenego to se ohladi.

Dora se smestila za sto i posegnula za paretom hleba. Hvala ti za ovo.

Nije to nita, stvarno. Gurnuo je olju aja ka njoj. Jesi li dobro? Izgledamalo bledo.

Dobro sam, samo je dan bio ba dug. Umorna sam. Pogledao ju je zabrinuto.Previe radi.

Dobro sam, ponovila je i slegla ramenima. ,,A kakav je bio tvoj dan? pitalaje, skreui temu sa sebe. Jesi li mnogo uradio?

Kao da je neko upalio svetlo na Denovom licu. Bilo je fantastino. Postigaosam ogroman napredak. Tano znam ta e biti moj sledei rad. A Kejt Grimopozvala je da potvrdi narudbinu za tri skulpture s moje izlobe, pa u sigurno bitiuposlen sledeih nekoliko meseci.

To je divno! Dora je podigla olju, a on je svojom kucnuo o nju. Stvarno, tosu divne vesti. Oboje su znali da je Den ekao da mu naie inspiracija. Njegovposlednji niz bronzanih skulptura bio je prikazan u siunoj londonskoj galeriji, gdega je pronaao poznati kolekcionar umetnikih dela, ali od tada je oseao pritisak damora nastaviti s neim jo boljim. Dora je znala da ga pauza titi, pa je bilo pravoolakanje uti da je, ako nita drugo, pronaao inspiraciju.

Hoe li da mi pria o tom novom delu?

Den je odmahnuo glavom. alim, ne o ovom. To je iznenaenje.

Intrigantno. Znai, sad nemam pristup rezervnoj sobi?

Da, i ne zaboravi da je to studio, a ne rezervna soba. Nasmeila se ka svojojiniji i oboje su se prepustili udobnoj tiini, srui supu sve dok pred njima nisuostale prazne posude. Oprau sudove, ponudila je.

Samo trenutak, nabavio sam ti ovo, rekao je ispruivi joj dve braon kapsule.

ta je to? pitala je, sumnjiavo ih ispitujui. Izgledaju kao konjske tablete zasmirenje.

Vitamini. Gospoda Sing iz prodavnice na uglu kae da bi trebalo da pone daih pije. Zraio je ka njoj, pa ih je Dora uzela s njegovog ispruenog dlana i spustilapored svoje prazne inije.

Hvala, rekla je, pitajui se kod koliko je ljudi ve izbrbljao vest. Stvarno trebada razgovaraju, shvatila je. Meutim, ne sada - ne kada je toliko srean zbog svogposla. Moe da saeka.

Kasnije te noi probudio ju je zvuk kie koja je bubnjala po krovu iznad njihovogkreveta i Denovo panino jurcanje po sobi.

Treba li ti pomo? pitala je pridigavi se u tami na lakat.

Ne, ostani u toplom. Sve je u redu. ula ga je kako se saplie o tiganj i zvukvode koja se prosipa po podu. Bem ti glupavi krov.

Nasmeila se u mraku i sluala ga kako kreativno razmeta paljivo sakupljenukolekciju inija i erpi dok zvuk vode koja kaplje po metalu nije poeo da se mea sazvukom kie spolja.

Uskoro e leto, pokuala je da ga razveseli.

Hmmm... bilo je sve to je rekao, a to ju je zabrinulo. Obino je on biooptimistian. Agent koji ih je proveo kroz oronulu staru fabriku ponosno je proglasio

prostor potkrovljem njujorkog stila, ali svi su znali da je to samo trgovakotruanje. U stvari, stajali su na vlanom, tronom spratu na vrhu stare fabrike u IstEndu. Imao je potencijal i mogao je Denu da prui neophodan radni prostor zapravljenje sloenih bronzanih skulptura, ali jo je bio daleko od prelepog, modernogotvorenog prostora u koji ga je Dora u mislima pretvorila kada su ga prvi putrazgledali. S realnou je bilo tee iveti, i otkako su kupili to staro mesto, Den je bioosoba koja ju je razveseljavala kada bi se zabrinula zbog trulih dasaka na podu, cevikoje cure i rupa na krovu.

Vrati se u krevet. Reiemo to ujutro, pokuala je da ga umiri.

To govorimo ve est meseci.

Znam. Ali stvarno hoemo, u redu?

Den je odustao i zaronio pod pokriva, trljajui svojim hladnim stopalima njenasve dok nije zakukala. Izvini, ali tako si divna i topla.

Okrenula mu je lea i ugnezdila se u utene krivine njegovog tela. Bili su kao dvekaike. Njegove ruke skliznule su oko njenog struka, a njegove ake, grube i jake,zaustavile su se na njenom stomaku. Mogla je da oseti njegovo sporo disanje na svomvratu i shvatila da ga ve hvata san. Zavidela mu je na sposobnosti da tako lako padneu san - san nedunih. Ona ve dugo nije mogla tako da zaspi, a sada kada je bilabudna, misli su joj se odjednom uzjogunile.

Prvo je u sebi premotala prezentaciju za Sanrajz itarice; priseala se svogdela nastupa. Mislila je da je dobro prola, ali sada, dok je leala u mraku i slualakiu, poela je da sumnja. Znala je da e, ako nastavi da premilja o tome, ostatibudna satima, pa je umesto toga pokuala da se koncentrie na oputanje prstiju. To je,bee, savet za nesanicu iz onih knjiga za samopomo? Ponite od nonih prstiju inastavite navie uz noge, oputajui svaki deo tela, jedan po jedan. Dok stignete donosa, sigurno ete zaspati. Bila je sigurna da je to negde ula.

Meutim, stigla je samo do kolena. Bilo joj je teko i da se usredsredi na njih, akamoli da ih opusti. Tada je osetila hladnu, podmuklu paniku kako se pridie izstomaka. Bilo je isto poslednjih nekoliko noi: hladan stisak iznutra i nagli,obuzimajui oseaj da ostaje bez daha, kao da neto teko lei preko nje, pritiska je uduek. Dorino srce poelo je divlje da lupa.

Deni?, rekla je u mrak.

Nije bilo drugog odgovora osim dobovanja kie i glasnog lupanja njenog srca.

Deni, jesi li budan? Gurnula ga je. Mmm... zabrundao je. Ne.

Moramo da razgovaramo. Vie ni sekund nije mogla da izdri leei sama.

Denove ruke stegle su se oko njenog struka. Spavaj. Reiemo krov ujutro.

Neu da razgovaram o krovu. Osetila je kiseli ukus u ustima i progutala. Upitanju je... beba.

Mogla je da oseti kako su se njegove ruke blago ukoile, a disanje u njen vrattrenutno zaustavilo. ta je s bebom?, promrmljao je.

Moramo da razgovaramo o njoj.

Ba sad?

Da.

Den se u tami pridigao na lakat i pogledao je. ta se desilo?

Duboko je udahnula i pokuala da kontrolie drhtanje udova. ini mi se kao dasamo plutamo, bez ikakve kontrole, i da putamo da nas ivot zapljuskuje. Mislim dabi trebalo da odluimo elimo li ovo zaista ili ne. Beba je ogromna odgovornost.Hou da kaem, kako moemo i da pomiljamo na podizanje deteta, kada nemamo nisuvo mesto za ivot? Dora je mogla da uje histerinu notu u svom glasu.

Den je na trenutak bio tih. Srediemo stan. Ne brini. Ove nove narudbinedonee jo novca. Stiglo je prolee i sad moemo da sredimo krov, a onda emo reitivlagu u kuhinji i kupatilu. Posle nam ostaje samo kozmetika. Zaustavio je zevanje.Od poetka smo znali da e ovo biti dugoroan projekat. Mislio sam da si spremnaza to?

I bila sam, mislim, jesam, ispravila se. Nije stan u pitanju. Ne ba. Mislim,ima jo toga. Progutala je. Zar se nikada ne zapita jesi li spreman da buderoditelj?

Tiina je ispunila prostoriju.

Nisam sigurna, nastavila je tihim glasom, da li elim da budem majka. To jetolika odgovornost. Mi vie ne bismo bili par. Bili bismo... porodica.

Den je uzdahnuo. Siguran sam da se svaki novi roditelj tako osea, Dora. To jesavreno prirodno. Znam da nije bilo planirano, jo jednom je zevnuo, ali jeuzbudljivo, zar se ne slae? Porodica. Zastao je na trenutak. Meni to dobro zvui.

Dora se promekoljila u njegovom naruju i okrenula ka praznini iznad njihovih

glava. Za Dena je sve uvek bilo tako jednostavno. On je stvari posmatrao crno-belo.To je volela kod njega. Ali njen ivot nije bio crno-beo. Bio je u nijansama sive, kaouljana slika olujnog oblaka koja visi iznad kamina. Kako bi ovek poput Dena, ovekkoji u svom srcu nosi samo bezbrinost i optimistian pogled na svet, mogao shvatitita ona osea?

Dora, da li je to zbog tvoje porodice? Zbog... zna ve?

Klimnula je u mraku, ali nije mogla da progovori.

Znam da je to bilo uasno. Znam, iz ono malo to si mi priala, da jo ivi stim. Veruj mi, Dora, elim da razumem, stvarno elim.

Leala je vrlo mirno.

Ali ovo je prilika za tebe da nastavi dalje, zar ne shvata? Mogla je da osetikako se njegov zagrljaj stee oko njenog struka i kako njegovi dlanovi miluju njenstomak nenim, utenim pokretima. To je novi ivot... novi poetak... mi i naa beba.Imaemo nau porodicu. Zar to ne eli?

Dora nije znala ta da kae. Naravno da je elela ivot s Denom. Volela je injega i njihov zajedniki ivot u Londonu. On je bio njen oslonac. Ipak, u isto vreme,bila je krajnje paralisana. Prolo je mnogo vremena, a ona se jo oseala kaodevojica, kakva je bila pre svih tih godina. Nita se nije promenilo, nita sutinskibitno. Kako je mogla i da razmilja o ogromnoj odgovornosti majinstva... o tome dabude odgovorna za drugo ljudsko bie kada je ve bila onako katastrofalnoneodgovorna u prolosti? I kako moe da razmilja o zasnivanju sopstvene porodicekada je porodica u kojoj je odrasla - ona koju je oboavala i za koju je mislila da eveito biti tu za nju - bila tako temeljno razorena? Istina je bila da nije verovala dazasluuje svoju porodicu. Nije zasluivala novi poetak s Denom. Nije zasluivalasreu. Ali kako da mu to kae?

Spavaj, promrmljao je Den u njen vrat. Nou sve uvek deluje gore.Razgovaraemo sutra. Njegov zagrljaj lagano je oslabio i znala je da e joj opetumai u san. Oseae se bolje ujutro, proaputao je.

Laku no, rekla je pre nego to se okrenula u njegovim rukama i zagledala ucrnilo spavae sobe. Den grei. Znala je da se ujutro nee oseati bolje. Poslednjihdeset godina provela je svakog jutra terajui sebe da bude bolje... da se osea bolje. Isvako jutro budila se s munim saznanjem da je ona kriva za raspad svoje porodice.Ponekad se oseala kao da su je svi napustili, kao da su presekli ue i pustili je dasama pluta kroz ivot. Ali onda bi se prisetila da je njena krivica to su bili rasuti kao

ostaci potopljenog broda. Krivicu zbog toga oseala je kao dubok, pulsirajui bol.

Dok je Den poinjao tiho da hre, Dora je zatvorila oi. elela je da i njuobuzme san, ali znala je da su za to anse male. Umesto toga, pustila je misli da lutajustazama iz njene prolosti. Polako, one su krenule irokim putem s tri trake. Gotovo daje mogla da uje vetar kako juria kroz visoke platane i oseti miris soli koji je onnosio. Skrenula je iza ugla i ugledala je: staru, rasplinutu farmersku kuu, visoko nadorsetskim stenama, sa okreenim zidovima koji su na suncu sijali kao svetionik.Kako joj se pribliavala, mogla je da vidi umreni brljan koji je puzio uz njenezidove, uvijajui se oko nadstrenice krova pokrivenog sivim kriljcem. Polako jeprilazila jo blie i videla masivna ulazna vrata od hrastovine, izbledela od vremena istarosti. U mislima je gurnula vrata, glatko drvo bilo joj je poznato pod prstima, i ulau hodnik - hladan, mraan i opsednut koracima jedne generacije Tajdovih. Prola jepored jednih otvorenih vrata, ne obraajui panju na elegantnu crnokosu enu nagnutunad stolom punim knjiga i papira. Okrenula je lea zvuku kikotanja, koji je odjekivaoniz kripave stepenice, i prola pored zgodnog, bledokosog mukarca koji je sedeo udnevnoj sobi i zurio u novine rairene preko krila. Odolela je privlanosti kue inastavila ka zimskoj bati kroz ija je otvorena vrata dopirao primamljivi miris rua ijorgovana.

Odlebdevi kroz njega, krenula je niz iroki travnjak ka sireninoj pesmi morakoje se u daljini razbijalo o stene ispod nje.

Kada je stigla do izuvijanog starog trenjinog drveta u vonjaku, okrenula se ipogledom prouavala kuu, zagledajui iroke prozore s horizontalnim klizeimoknima. Zurila je u njih traei odgovore duboko u njihovim senkama, ali stakla subila zatamnjena pod sunevim sjajem.

Kliftops. Kua koju je nekada zvala domom.

Den se pomerio i uzdahnuo u snu, i dok je Dora premetala dlanove na svoj joravni stomak i razmiljala o budunosti, odjednom je shvatila. Vie nije mogla da sekrije. Morala je da se vrati u Kliftops. Morala je da se vrati i suoi s prolou.

Helen

esnaest godina ranije

Helen je stajala u hodniku i posmatrala sve veu gomilu kofera, torbi, cipela ikaputa. Ne bi imala nita protiv da neko zvanino otkae Uskrs. Samo pakovanje biloje dovoljno gadno. Trebalo je razvrstati brda odee za pranje, isprazniti friider,prekopati ostavu u potrazi za odavno zaturenim pekirima za plau, a potom svenagurati u prtljanik koji je stenjao od naprezanja. Kada se tome doda injenica da jeRiard jo sedeo u radnoj sobi i obavljao poslovni telefonski razgovor u poslednjemtrenutku, a devojice lunjale po kui u besciljnom usporenom snimku, to je bilodovoljno da Helen poeli da vriti na nekoga, dugo i glasno.

Ula je u kuhinju da isprazni kantu i zatekla Doru kako sedi za stolom i sanjivogleda u batu preko svoje inije itarica.

Nemoj mi rei da jo jede taj kornflejks?, pitala je, rvui se s prepunomkesom za smee.

Aha.

Pa pouri, rekla je, najzad oslobodivi kesu iz kante i vezujui je. Moram daukljuim mainu za sudove.

Dora je klimnula i podigla simbolino punu kaiku itarica do svojih usana.Zadovoljna, Helen je izala iz prostorije i krenula da pronae Kasi. Pretpostavila jeda je ona na spratu i pakuje se, ali kada ju je najzad nala, njena starija erka bila jeopruena preko svog kreveta, poluodevena, itala roman i lenjo sisala krajeve kose.Bila je to poslednja kap.

Zar ti nisam rekla da do deset treba da budemo na putu?, viknula je Helen.Zaglaviemo se u saobraaju. Pogledala je ogoreno po Kasinoj ispreturanoj sobi.,,I zar te nisam sino zamolila da ovo sredi? A nisi ak ni poela da se pakuje!

Opusti se, mama. Trebae mi pet minuta. Stvarno ne znam emu gungula. To jesamo nedelja kod bake i deke. Ti i tata ponaate se kao da idemo na nekakvu polarnuekspediciju!

Sarkazam, to je bilo novo. Helen je videla kako se Kasin pogled ponovo vraa

na knjigu u rukama i morala je da se odupre nagonu da preleti preko sobe i zavrljai jekroz prozor. Umesto toga, duboko je udahnula i izbrojala do tri. Sa jedanaest godina,Kasi je bila bistra devojica i ve je znala kako da je iznervira.

Pa, neu ti ponavljati, upozorila ju je Helen dok je izlazila iz sobe. Bio je toslabaan pokuaj, ali nije mogla da se seti nieg boljeg ime bi joj zapretila: nisu bamogli da odu bez nje, koliko god to delovalo primamljivo.

Zatvorila je Kasina vrata i povukla se niz hodnik u svoju spavau sobu. Izubijanistari kofer leao je otvoren na krevetu. Jo je morala da odlui da li da spakuje haljinuili jo jedan par pantalone. Pantalone bi bile praktinije, ali znala je da njena svekrvaod svih oekuje da se potrude za Uskrs. Helen je pogledala zelenu svilenu haljinu kojaje visila u ormaru, a potom crne somotske pantalone, pre nego to je popustila ispustila haljinu preko sve vee gomile odee. Mogla je bar da pokua da ove godineodri primirje s Dafne.

Ta je fina, jesam li je ve video?, pitao je Riard, uavi u sobu i bacivipogled na haljinu koja je leala na vrhu otvorenog kofera.

Helen je prevrnula oima. Samo oko milion puta.

O... pa, lepa je. Jesmo li spremni za polazak?

Helen se nakostreila. Nije ona celog jutra visila na telefonu. ,,Devojice se jozamlauju, rekla je, borei se sa zatvaraem na koferu dok Riard nije priao inavalio se na njega, ali trebalo bi da budemo na putu za oko pola sata. Bilo je tooptimistino, ali ona potajno nije marila ako budu kasnili. Zaista nije bila ni u kakvojurbi da ode u Dorset i zapone sedmicu utivog askanja, etnje po prirodi iuspavljujuih olja aja s Riardovim roditeljima. Znala je da je to bila tradicijaporodice Tajd - svi zajedno u velikoj kui za Uskrs, a znala je i koliko je Riardvoleo da vodi nju i devojice u svoju kuu iz detinjstva, ali ona je udela da, barjednom, provede praznik mirno, kod kue: da ode u kupovinu, neto proita, maloprka po kuhinji, moda neto uradi u bati. Ipak, nije bilo svrhe matati, to se nikadanee desiti. Kada je bilo rei o porodinim obiajima, Dafne Tajd uvek je uspevalada istera po svom.

Mama je vrlo uzbuena zbog nae posete, rekao je Riard, kao da joj itamisli. Navodno je pekla cele sedmice. A tata razmilja o tome da povede devojicena jedrenje.

Divno, rekla je Helen, primoravajui se da uzvrati osmeh suprugu. Pristae nato, kao to je uvek radila, radi ostalih. Ipak je to bila samo sedmica u Kliftopsu.

etrdeset pet minuta kasnije, posle poslednjeg proeljavanja kue, preslaganjaprtljanika i panike u zadnjem trenutku zbog Dorinog nestalog kupaeg kostima,porodica Tajdovih zakljuala je svoju kuu u severnom Londonu i nagurala se uautomobil. Zaudo, stigli su sve do Vinestera pre nego to su se prvi zvucivanjkanja zauli sa zadnjih sedita.

Nije fer, cmizdrila je Dora, ja nikada ne biram muziku. Helen je u ogledalumogla da je vidi kako prevre album novog deakog benda. To je zato to ima truliukus, rekla je Kasi. Nemam. ,,E, ima.

Ti budi sudija, promrmljao je Riard u bradu dok je signalizirao i preticao jojednu kamp prikolicu koja je milela ka zapadu.

Helen se izvila sa suvozakog mesta i nazimenino posmatrala erke. Kasi jebila zgrbljena u uglu zadnjeg sedita, glave okrenute ka prozoru, lica zaklonjenogzavesom od plave kose. Bila je tvrdoglava i Helen je ve znala da je ova neepogledati. Zato se okrenula ka Dori koja je zurila u nju moleivim zelenim oimaispod neravnih iki skraenih kod kue. Helen je uzdahnula. Hoete li vas dve da sesmirite? Va otac pokuava da se koncentrie na put.

Ali na mene je red da biram... Dorini obrazi su se zajapurili.

Ako ne prestanete da se raspravljate, nee ni biti muzike.

,,A-ali... Dora je zautala pred majinim pogledom i Helen se ponovo okrenulanapred.

Jesi li dobro, ljubavi?, Riard je skinuo ruku sa upravljaa i spustio je nanjenu ruku.

Aha, klimnula je, gledajui beskrajnu vrpcu od majih svetala koja su jurila kanjima. Poinjala je jedna od njenih glavobolja i, iskreno, vie bi volela malo mira itiine umesto neumornog bubnjanja pop muzike. Ipak, i ona je svakako bila poeljnijaod Kasinog izliva besa. Tiho je uzdahnula sama za sebe: ni posle dvanaest godinaputovanje nije postalo nimalo lake.

Jo se seala svog prvog putovanja s Riardom u Kliftops. Bio je sumoranmartovski dan, nebo tako gusto pokriveno oblacima da je ovek morao da se zapita dali e sunce ikada ponovo zasjati. Nervozno je sedela u automobilu upliui iraspliui kone rese na svojoj torbi dok je Riard prstima bubnjao u ritmu poupravljau. Jurili su sve blie kui u kojoj je odrastao i roditeljima koje e onauskoro, ako sve bude ilo po planu, zvati svekrom i svekrvom.

Oboavae te, umirivao ju je. Skoro koliko i ja.

,,A beba? pitala je, zatitniki milujui svoj jedva nabrekli stomak.

Riardov pogled sledio je njene ruke pre nego to se vratio na put. Ja u to dareim. Sve e biti u redu. Veruj mi.

I verovala mu je, bezrezervno, to je bilo udno, jer su se znali samo nekolikomeseci. Helen je bila na poslednjoj godini fakulteta, student klasinih nauka. Riard -malo stariji - zavravao je svojih pet godina studija arhitekture da bi poeo da radi uoevoj firmi. Upoznali su se, predvidljivo, gde i veina studenata: u pabu. I odmah suse sloili.

Riard je bio visok i svetlokos, sa oima boje razlika, irokim ramenima inekom vrstom samouverenosti odraslih koja je uobiajena kada ste omiljeni jedinac.Helen je primetila da je posmatra s drugog kraja bara. Reila je da okua sreu iuzvratila mu osmeh, a on joj je kasnije rekao da se upecao ba na taj prvi osmeh.Ljubav na prvi pogled, tako je to nazvao. Probio se do njihovog stola i predstavio se.Dopao joj se nain na koji je to uradio, direktno i iskreno, bez ispraznog askanja, bezcerenja i namigivanja ka drugarima. Od samog poetka delovao je dobro, iskreno iljubazno. A ako ju je ono malo iskustva s mukarcima, koje je do tada imala, iemunauilo, te osobine bile su zaista vrlo retke.

Zabavljali su se nekoliko nedelja i bilo je zabavno. Vodio ju je na ragbi utakmicei nudio joj svoj sako kada bi drhtala na tribinama.

Rezervisao je stolove osvetljene sveama u romantinim restoranima i drao jojubrzani kurs arhitekture vodei je po gradu i pokazujui zgrade i stilove kojima senaroito divio. Ljuto su raspravljali o politici i inilo se da nikako ne mogu dapronau film koji oboje ele da pogledaju, ali sve bi bilo zaboravljeno kada bi nakraju veeri zajedno pali u krevet. Njihove razlike kao da su palile strast koja je bilanajbolja kada bi bila posluena u krevetu. Zabavljanje s Riardom bilo je novoiskustvo za Helen: on je delovao daleko odraslije nego njeni prethodni mladii,mnogo paljivije i samouverenije. ak i kada je, sa uasom od kog joj se stegaostomak, saznala da je trudna, on je bio poput stene. Po bledilu njegovog lica i blagomdrhtanju njegovih ruku, videla je da je zaprepaen, ali odmah je rekao sve pravestvari. Odluka je bila na njoj. On e je podrati, bez obzira na sve. I poto je odluilada zadri bebu, prosidba je usledila samo sedmicu kasnije - prelep starinskidijamantski prsten namignuo joj je sa suprotnog kraja stola u lokalnom italijanskomrestoranu.

To je ispravna stvar, Helen. Hajde da ovoj bebi pruimo najbolji poetak koji

moemo. Hajde da zajedno stvorimo ivot. Ti i ja.

Helen na poetku nije bila sigurna. Bilo je dovoljno strano doneti odluku dazadri bebu. Majinstvo je bilo jedna stvar... da li je zaista morala da bude i supruga?Mnogo ljudi danas ima decu, a ne venava se, rekla je. Moemo da budemo jedanod tih uasno modernih parova koji...

Ne, Helen, insistirao je, volim te. Ako emo imati dete, hajde da to uradimokako treba.

Gde emo iveti? Kako emo za novac? Trebalo je da putujem... da sezaposlim...

Ja imam neto uteevine. Moja porodica... pa... udobno ivimo. Snai emo se.Dobiemo ovu bebu, a onda moe da zapone karijeru kada beba bude malo starija.To nije doivotna robija, zna, pokuao je da se naali. Ne mora da se odreknesvega, Helen. Bio je tako utean. Stavio je prsten na njen prst uz irok osmeh igotovo odmah poeo da razgovara o planovima za putovanje u Dorset, da upoznanjegove roditelje, pa je Helen ostalo samo da u neverici zuri u ogromni dragulj koji jeekstravagantno svetlucao na njenom domalom prstu. Bilo je romantino. Bilo jestrano. I bilo je jasno da ivot vie nee biti isti.

Odvezli su se pravo na plau, taj prvi put, da protegnu noge posle dugogputovanja. Riard se nadao romantinoj etnji du obale, ali more boje olova ibalo jepreko oblutaka, a ljuti vetar reao je na njih, kidajui im kapute. Posrtali su i drhtalidu obale dok oboje nisu priznali poraz i pourili nazad u kola, pognutih glava.

Pa, to je bio veliki uspeh, alio se Riard, petljajui oko grejaa u kolima.Nema mesta kao to je Engleska u prolee, zar ne?

Helen se nasmejala, uprkos nervozi, i spustila jednu ruku na njegovo toplokoleno.

Povezao ih je nazad kroz pospano primorsko selo Samertaun, pored malenihseoskih kua boje slatkia i niz opasne, vijugave staze sve dok najzad nisu proli krozdiskretnu kapiju od kovanog gvoa i uz dug krivudavi prilaz. Tokovi automobilaglasno su vakali ljunak dok su urili pored platana oblikovanih vetrom, koji suoiviavali put do kue.

Eno je! uzviknuo je Riard pokazujui veliku kamenu zgradu koja se nazirala udaljini. Eno Kliftopsa. Eno mog doma.

Helen je jo mogla da se seti kako joj je dah zastao u grlu. Nije bila sigurna ta

je oekivala, ali svakako ne prelepu staru kuu koja se na mahove pomaljala krozgrane vetrom iibanog drvea. Bila je to divna farmerska kua iz devetnaestog veka,sa savrenim proporcijama, na lakat smetena preko rta, kao da se umorila odmorskog amaranja, pa je jedno rame odmakla od njega. Veliki deo okreene fasadebio je ukraen lozicama brljana, koji je obavijao proelje kue i zidove oko irokihprozora s klizeim oknima, a na samoj sredini stajao je isklesani kameni luk koji jeuokvirivao stara ulazna vrata od hrastovine, uglaana od viegodinjeg korienja.Kua je bila osvetljena iznutra: topla narandasta svetlost zraila je iz svakogvidljivog prozora, dok su na oba kraja krova od kriljca dimnjaci slali obeavajuepramenove golubljesivog dima koji se uvijao navie ka mranom nebu. Helen je napadinama mogla da razabere samo dugaki, iroki travnjak koji je vodio do vonjakas kapijom, iza kog se prostiralo morsko prostranstvo s belim krestama talasa. Znala je,ne zakoraivi u kuu, da e pogledi biti spektakularni. Srce je zastajkivalo od lepotesame kue, o kakvim je Helen do tada samo itala u priama za decu, ali sve je bilojo dramatinije zbog njenog izolovanog poloaja na strmini ibanoj vetrom, koja senadvijala iznad zaliva Lajm. Helen je u svemu videla romantine randevue podvetrom i tajne susrete krijumara.

Mogao si da mi kae da si vlasnik proklete vile!, viknula je, stidei se u sebizbog prigradske skuene ortake kue njenih roditelja.

Nije toliko velika, nasmejao se Riard. Pogled vara iz ovog ugla.

Ha! frknula je.

Pruio joj je ruku i umirujue stegao njenu aku, ali, kako su prilazili, kua kaoda se sve dalje pruala preko rta, podiui se visoko ka nebu.

Sad mi je jasno kako je dobila ime, uspela je najzad da izgovori tihim glasom,odjednom prestravljena zbog predstojeeg upoznavanja s njegovim roditeljima i dvadana u tako zastraujuem okruenju.

Sreom, doek u kui bio je topliji nego onaj na plai. Dafne i Alfred Tajd bilisu oduevljeni to vide sina, a upoznavanje s Helen prolo je naizgled dobro. Helen jeRiardovog oca smatrala armantnim. Alfred je bio starija verzija svog sina: visok,irokih ramena i srebrne kose, oputenog osmeha i istih bistrih plavih oiju kao to suRiardove. Oduevljeno je drmusao Heleninu ruku dok je prolazila kroz hrastovaulazna vrata, a Riardu je vragolasto odobravajue namignuo kada je mislio da ga onane gleda. Helen se onda okrenula ka Dafne, Riardovoj majci, i od prvog pogledaznala je da e privlanu, sedokosu damu, koja je stajala pred njom, tee zadiviti.Imala je jako, ozbiljno lice, elinosive oi i dranje koje je govorilo o godinama

kolovanja u vajcarskoj. Nosila je elegantnu plavu vunenu haljinu i nisku bisera okovrata i Helen se, dok je stajala pored nje u najboljoj haljini koju je imala, osealajeftino i ofucano. Dafnina dobrodolica bila je topla, ali Helen je mogla da oseti kakoje njen hladan, procenjujui pogled odmerava dok se okretala da odgovori na joAlfredovih uzbuenih pitanja: bio je to predatorski pogled majke koja u partnerkisvog sina trai znake slabosti ili budueg razoaranja.

Popodnevni aj popili su u dnevnoj sobi pred razjarenim plamenom cepanicakoje su pucketale i varniile u velikom kamenom ognjitu. Moda previe ugaamosebi, Alfred se gotovo izvinjavao dok su se smetali na izbledele sofe presvuenecicom, ali napolju je tako hladan dan, pa sam pomislio da bi fina vatrica bila pravastvar.

Helen se nasmeila i pruila ruke ka plamenu, zahvalna za toplotu koja je izbijalaiz reetaka dok se etvoro odraslih preputalo uobiajenim drutvenim ljubaznostima.Obuhvatili su Riardov i Helenin put do Dorseta, Dafnine nove jastuie sa naivcimai divlje vreme, pre nego to je Riard proistio grlo i rekao da eli neto da objavi.Helen se napela i pokuavala da zanemari zabrinuti pogled koji je Dafne uputilaAlfredu.

Poeo je od dobrih vesti. Helen i ja odluili smo da se venamo.

Pa uzviknula je Dafne, ,,o, gospode! To je ba iznenaenje! Onda, poslepauze: O, gospode... ponovila je, vrtei onu nisku bisera oko vrata. inilo se kao daje ostala bez teksta. Pogledala je u supruga elei pomo. Alfred je poeo da istigrlo, ali Riard se ubacio pre nego to je ovaj stigao da progovori.

Helen je trudna.

inilo se kao da se Alfred uzdrao uvi vest o bebi. Uzvratio je enibespomonim pogledom.

Znamo da se sve desilo krajnje brzo, priznao je Riard, gledajui majku, paoca, a zatim ponovo majku, ,,i da e vam oboma biti potrebno malo vremena da senaviknete na to, ali, u stvari, treba da znate da se volimo, da elimo ovu bebu i da smoodluili da se venamo ovog leta.

Tiina se rastezala sve dok, najzad, Dafne nije progovorila. Pa, dragi, u pravusi: sve se ovo deava veoma brzo. Gospode. Moda bi trebalo da svi popijemo popie. ta ti kae, Alfrede, duo?

Zahvalan to mu se pruila prilika da neto radi, Alfred se dao u akciju. Da, da,naravno, Dafi. Ba dobra ideja. Viski? eri? Ili bi moda trebalo da otvorimo flau

ampanjca? Mislim da ga imamo u podrumu...

Ja bih eri, odgovorila je Dafne brzo, oigledno jo nespremna za slavlje. ,,Averujem da bi malo erija godilo i Helen, dodala je uz znaajan znak glavom.Izgleda malo iznureno, duo.

Helen je delovalo nepristojno da kae da ne pije eri, pa je pristala laganimklimanjem glave.

Alfred je izaao gotovo trei, a bila mu je potrebna itava venost da doneseflau i ae iz trpezarije. Dok je Dafne sedela i poravnavala falte na suknji, Helen jegledala oko sebe, upijajui oputenu eleganciju dnevne sobe. Nametaj je bio lep iizlizan, izbledele cvetne tkanine i pohabani persijski tepisi davali su atmosferuudobnog ivotnog prostora. Pored starinskog putnog sata stajala je vaza s ranimprolenim cveem koje je rasipalo latice po kaminu. Bledi kamirski al leao jebaen preko kitnjastog otomana. Tu i tamo nalazile su se retkosti i antikviteti: jedanstari barometar visio je na zidu, srebrni ramovi s patinom bili su razbacani prekostola, eklektine lampe i slike privlaile su pogled, a odmah uz vrata stajala je utonulakona esterfild fotelja, s komadiem punjenja koje je provirilo iz jednog otrcanogoslonca za ruke. Sve je bilo veoma ik - moda previe areno za Helenin ukus,pomalo preterano - ali nije se moglo porei da je sve zajedno odavalo utisakvanvremenskog dobrog ukusa i stila.

Sedi, duo, molim te, rekla je Dafne Riardu koji je nervozno koraao poredbalkonskih vrata. Posluao je, spustivi se pored Helen i uzevi njenu ruku u svoju.Mogla je da oseti klizavi znoj na njegovom dlanu i oboje su se iznenadili kada jecepanica pala na reetku, ispalivi varnice u spiralama ka dimnjaku.

Najzad, Alfred se vratio na opte olakanje. Podelio je svima ae pre nego toje izrekao mlaku zdravicu.

Za sreni par.

Pili su u tiini.

Pa, Dafne je pokuala da zvui vedro. Reci nam neto o sebi, Helen.

Popodne se polako vuklo ka veeri i etvoro ljudi zajedno je pojelo nelagodanobrok u krajnje grandioznoj trpezariji s drvenim panelima na zidovima, sedei zavelikim stolom od mahagonija sa stolnjakom, srebrninom i dva ogromna svenjakakoji su bacali intimnu, treperavu zlatnu svetlost svuda oko sebe. Dok je Dafneservirala meso i dodavala povre svima za stolom, a Riard poeo da razgovara onjihovim planovima, Helen je posmatrala potok istopljenog voska koji je curkao niz

jedan svenjak i pravio lepljivu baricu na utirkanom belom stolnjaku.

Logino je da se preselimo u London to pre bude mogue. Potraiemo stan prenego to ponem da radim u firmi. Posegnuo je preko stola i neno stegao Heleninuruku. Sve je ovo vrlo uzbudljivo.

Da, a naravno, Helen moe da uredi va novi dom. Bie dobro da ima neki maliprojekat dok eka bebin dolazak, sloila se Dafne.

Helen je zlobno izvila jednu obrvu ka Riardu, ali njemu je to promaklo jer jeposegnuo za vinom.

Naravno, mora da razgovara sa Edmundom, predloila je Dafne. On imastanove svud po Londonu. Sigurna sam da bi voleo da pomogne, Riarde. Zato ga nebi pozvao? Primetivi Helenin radoznali pogled, okrenula se ka njoj i objasnila:Edmund je moj brat... Riardov ujak. On je divan ovek, veoma mio, i razmazio jeRiarda.

Helen je utivo klimnula dok je paljivo vakala boraniju; u sebi se pitala kakvato porodica igrom sluaja ima stanove svud po Londonu. Sedei u porodinoj kui,uz svoje roditelje, Riard je odjednom delovao jo samouverenije i odraslije. Nijemogla da se odupre poreenju njegovog ponaanja u drutvu Alfreda i Dafne sa onimkako se ona oseala kada bi poseivala svoje roditelje. Nije bilo bitno koliko setrudila, uvek se oseala vie kao mrzovoljna tinejderka nego kao odrasla ena.

Poto se razgovor nastavljao bez nje, Helen je kradimice posmatrala veliku staruprostoriju. Du jednog zida visila je kolekcija slika, mrtvih priroda i pejzaa koji suzavodljivo svetlucali pod svetlou svea. Bio je tu sto za posude napravljen odmahagonija, s povrinom zakrenom raznim stvarima, ukljuujui elegantnu srebrnukofu za ampanjac koja je izgledala kao da bi joj prijalo jedno dobro poliranje,pranjavu staru kristalnu flau za pie, runo rezbarenu drvenu iniju prepunulimunova i prelepu porcelansku vazu s naslikanim dvema mladim enama koje stojeispod lelujavih grana alosne vrbe. Ukusan haos prostorije bio je u krajnjojsuprotnosti sa sterilnom trpezarijom njenih roditelja, s kolicima za posluivanje,elektrinim grejaem tanjira i najboljim aama za eri, izglancanim i trajnoizloenim. Znala je da je bila itav svet daleko od paljivo vodenog domainstvasvoje majke.

Obrok je napredovao polako, ali Helen se primoravala da proguta sve to bi jojDafne spustila na tanjir, iako joj se stomak prevrtao od munine, sve dok se, nemogavi vie da izdri, nije izvinila pravdajui se umorom.

Naravno, sloila se Dafne. Sigurno si iscrpljena. Namestila sam ti plavusobu, duo. Nadam se da e ti biti udobno. Riard joj je ve rekao da e biti uodvojenim sobama. Njegovi roditelji bili su staromodni.

Sigurna sam da hoe, rekla je. Hvala vam, gospoo Tajd.

O, molim te, zovi me Dafne. Ipak emo biti porodica. Laan veseli ton nije seprimio u prostoriji.

Da, hvala, Dafne... pa, laku no svima.

Laku no, odvano su doviknuli njenim leima dok je odlazila. Helen je osetilaneizmerno olakanje dok se pela uz kriputave stepenice do gostinske sobe. Legla jepotpuno obuena na veliki mesingani krevet i duboko udahnula. Izbledela grandioznostnastavljala se i na gornjem spratu. Spavaa soba bila je prelepa, zidovi su joj biliprekriveni tapetama s ponovljenim arama najblee plavozelene boje; lep toaletnistoi stajao je u jednom uglu, sa stolicom prekrivenom barunom, privuenom isprednjegovog isflekanog ogledala. Pranjave knjige u konim povezima stajale suporeane na masivnoj polici od mahagonija; nekoliko belih ipkanih jastuia bilo jerazbacano po klupici ispod prozora, savreno postavljenoj za posmatranje vrta.Malecni vr s visibabama bio je postavljen na noni stoi, a u dnu kreveta leao jeudoban, rukom izvezen prekriva, boja izbledelih od starosti i sunca. Daleko odsvetlosti svea i razgovora u prizemlju, Helen je odjednom osetila kako se nonahladnoa sklapa oko nje. Zadrhtala je i povukla prekriva preko nogu, upijajuiopojne mirise svee opranog vea, pelinjeg voska i novca.

Tada joj je sinulo da je ulazak u Kliftops poput ulaska u sasvim novi svet, svet naijem tlu Helen nije bila ba sasvim sigurna. Svakako je imala oseaj kao da se onopomera ispod nje, kao da bi mogla da se saplete ili spotakne u bilo kom trenutku.Spustila je dlanove na stomak pitajui se milioniti put da li je pogreila kada jeodluila da zadri bebu, da li je zaista bila spremna da se odrekne svojih snova iambicija zbog malenog sklupanog bia koje se ugnezdilo u njoj, da li je bila luda toje svoj ivot vezala za oveka za kog je ponekad pomiljala da ga jedva poznaje, i zaporodicu iji je sigurni oseaj poloaja u svetu bio toliko razliit od njenog brinogprigradskog odgoja. A sve to vreme trudila se, uzalud, da ignorie gnevne glasove kojisu dopirali uz stepenite.

Stvari su ujutro delovale bolje. Svi su bili oputeniji posle prespavane noi ivie niko nije pominjao venanja niti bebe dok su dorukovali u zimskoj bati, aliHelen je ipak bila zahvalna kada je Riard predloio odlazak u etnju samo za njihdvoje.

Zato se zove Zlatni vrh? pitala je oseajui se nespretno u pozajmljenimizmama i kabanici koja se nadimala na vetru, dok su etali stazom ka obali koja seprotezala pored kue.

Pa, ta stena koju vidi ispred nas najvia je taka na junoj obali Engleske. Imeje dobila po ogoljenom utom pearu koji vidi na vrhu. Meni je on uvek izgledaokao njena zlatna kruna.

Helen se zagledala u golu stenu na vrhu litice. Pod sumornim oblanim nebomona joj nije izgledala zlatno, ve pre boje senfa.

Riard joj je itao misli. Verovatno je impresivnija kada je sunan dan, alividik je divan, isplatie se, asna re.

Koliko dugo tvoja porodica ivi u Kliftopsu?

O, ve prilino dugo, Riard se zamislio, uzevi njenu ruku i utisnuvi je usvoj topli dlan. To je, u stvari, prilino romantina pria. Mama i tata nabasali su nakuu dok su bili na medenom mesecu. Tada je bila u neverovatno jadnom stanju.Farmer, vlasnik imanja, izgubio je mnogo novca, a onda se i razboleo, pa je kua bilatek neto vie od ruine kada su moji roditelji naili na nju. Tata je ubedio tog starca daje proda, a onda je poklonio kuu mami kao svadbeni dar. Od tada je to za oboje biorad iz ljubavi, finansijski, naravno, rupa bez dna, ali oni je oboavaju. Mislim da meje posmatranje njihove strasti prema Kliftopsu nateralo da krenem oevim stopama istudiram arhitekturu.

Helen je klimnula. Svakako je neobino staro mesto.

Jelda? Zaista ti se dopada, zar ne?

Helen je osetila da mu je njen odgovor vaan. Ne lii ni na jedno mesto na komsam dosad bila, odgovorila je i nije slagala. Lutanje po kui delovalo joj je kao da jena lokaciji za snimanje filma; kao kutija puna uivanja za preturanje i istraivanje ukino popodne. Ali znala je da bi joj jedno popodne - moda vikend - bilo dovoljno.U sebi nije mogla da se odupre razmiljanju da bi poludela landarajui po takoizolovanoj, promajnoj staroj kui, nasaenoj navrh stena, sa samo siunim selomSamertaunom do kog se moglo doi peke. Hvala nebesima to je njihova budunost uLondonu.

Hajde, pourivao ju je Riard odjednom, trkaemo se do vrha!

ekaj! pobunila se Helen. To nije poteno. Ja nosim nas dvoje...

Meutim, Riard je ve leteo uzbrdo, vetar je naduvavao njegovu barbor jaknu i

nosio mu gustu svetlu kosu na tako komian nain da Helen nije mogla da se ne smejefiguri koja je odmicala.

Dok je pakovala torbu kasnije tog popodneva, ula je glasove iz vrta ispodprozora. Provirila je kroz otvoren prozor i videla Dafne i Alfreda, jedno pored drugogu cvetnoj leji koja se protezala du zadnje strane kue. Sklanjali su zimske pokrivaeza zagrtanje biljaka.

Deluje tako... tiho... rezervisano, moda. Da li misli da ga stvarno voli?

Alfred je promrmljao neto to nije mogla da uje.

Izgleda draesno, prelepo, valjda, nastavila je Dafne, ali prosto ne mogu darazumem kako je mogao da bude tako glup. On je u svakom smislu energian mladi;naravno da je eleo da se zabavlja. Samo sam mislila da smo ga bolje nauili.

Meni je jasno da smo ga nauili oseaju odgovornosti. Ponosim se nainom nakoji reava ovu situaciju. Alfred je pokuao da oraspoloi svoju enu.

Dafne je utiala glas, ali Helen je i dalje mogla da razabere rei koje su sledile.Mislim, koliko dobro on nju stvarno poznaje? On je dobra prilika. Otkud zna da jebeba uopte njegova? Misli li da ona igra igru... pokuava da ga zarobi?

Helen je pocrvenela od gneva, ali nije mogla da se odmakne.

On nije budala, ljubavi. I kae da je voli.

Ali Riard je koliko sino priznao da se poznaju tek nekoliko sedmica. To jeista ludost ako mene pita.

,,A zaboravlja, ljutiu, da sam ja s tobom znao ve od prvog dana, odgovorioje Alfred, podnosei Damin pogled.

Ti, matora dobrice, doi ovamo. Dok se Alfred naginjao u neni zagrljaj svojesupruge, Helen se povukla s prozora, a ruan oseaj nelagodnosti uvalio joj se dubokou stomak.

Kako se usuuju da pretpostave da je ona samo aljkavi lovac na bogatstvo? Kakose usuuju da misle da je namerno uhvatila njihovog sina? Bila je tu, trudila se dauradi ono to je najbolje za bebu - za njihovo unue - a oni su stajali tamo i optuivalije za to? Bila je besna. Na kraju, za Riarda se stvari nastavljaju po planu. Zavriestudije arhitekture. I dalje e moi da radi u porodinoj firmi i gradi slavnu karijeru.Ne, Helen je bilo oigledno ko je tu zaista zarobljen. Ona e se odrei svojih snova oputovanjima i predavanjima, ona e zadimljene parike kafee i sparno pansko suncezameniti prljavim pelenama i besanim noima. Kako se usuuju da je smatraju toliko

patetinom i siromanom da bi se spustila tako nisko? Helen je nabacala ostataksvojih stvari u torbu. Nije mogla da doeka da ode daleko od Kliftopsa i prokleteDafne Tajd.

Posle toga, stvari su se odvijale brzo. Helen je diplomirala na leto i ona i Riardvenali su se ubrzo posle toga, napravivi mirnu graansku ceremoniju u Londonu.Kasi je roena samo nekoliko meseci kasnije - mali zaveljaj naborane ruiaste koe,plavih oiju i kovrdave zlatne kose. im je bacila pogled na erku, Helen je znala daje uradila pravu stvar. Bie dovoljno vremena za njenu karijeru kasnije. Tada joj jebilo dovoljno samo da dri svoju bebu blizu i udie njen topli, slatki miris.Majinstvo je sa sobom donelo intenzivnu ljubav koja nije liila ni na jednu drugu,organsku i istu, i ona je preobrazila Helen.

Njena erka imala je jednako ublaavajue dejstvo na Dafne Tajd. Na Heleninoiznenaenje, ona se pojavila kraj Heleninog kreveta u Londonu dan posle poroaja,donosei sa sobom mali buket kasnog letnjeg cvea.

Iz vrta u Kliftopsu, objasnila je Helen dok ga je pruala uurbanoj sestri.Stavite ovo u vodu, hoete li? Okrenula se ka Helen. Mogu li? pitala je, pruiviruke ka bebi i Helen ju je predala, progutavi nagon da stegne erku jo blie uzdojku.

Prelepa je, gugutala je Dafne, nudei bebi svoj mali prst. Izgleda ba kao njenotac.

Helen se nije uzdrala od tananog pobednikog osmeha i posmatrala je dok jeDafne pravila izvanredan opseg kominih izraza ka bebi.

Reci mi, Helen, zato si odabrala ime Kasandra?

Helen je slegla ramenima. Oduvek mi se dopadalo. Zvaemo je Kasi.

Dafne je mrcnula: Ne seam se klasinih nauka tako dobro kao ti, naravno, alizar Kasandra nije bila krajnje tragian lik?

Da, na kraju. Ali bila je princeza, jedna od keri kralja Prijama... i proroica.Osim toga, dodala je Helen, primetivi Dafnin skepticizam, to je ionako samo ime.

Dve ene su zautale, obe s divljenjem posmatrajui mrcavi zamotuljak uDaminom naruju.

Imam jo neto, rekla je Dafne iznenada. Neto to treba da uva zaKasandru dok ne bude malo starija. U torbi mi je, tamo. Dafne je pokazala Helen daotvori torbu i Helen je izvukla malu konu kutiju za nakit. Paljivo je otvorila kopu, a

unutra, ugneden na crnom barunu, bio je izvanredan antikvarni bro u obliku leptira.Telo insekta bilo je od najfinijeg zlatnog filigrana, optoeno siunim dijamantima, akrila su bila napravljena od delikatnih ploica svetlucavog sedefa. Helen ga jepodigla ka svetlosti, okreui ga tako da dijamanti zasvetlucaju pod otrim bolnikimsvetlima.

Prelep je.

Zar ne? To je prvi komad nakita koji mi je Alfred poklonio. Pripadao jenjegovoj baki. Sada bih volela da ga dobije Kasandra - moje prvo unue. Hoe li jojga sauvati?

Naravno. Helen je pogledala Dafne i nasmeila se. Hvala vam, to je veomalepo.

Da, pa... Dafne se osvrnula oko sebe, odjednom postiena. Gde li su onimomci nestali? Sigurno im ne treba toliko vremena da pronau aparat za kafu naovakvom mestu, zar ne?

Helen je paljivo sakrila kutijicu za nakit u svoju torbu pre nego to je pruilaruke da ponovo uzme bebu.

Osamnaest meseci kasnije rodila se i Dora, a s drugim dolaskom nove generacijeTajdovih dola je i jo vra potvrda da je Helenino mesto u porodici. Dafne iAlfred ugaali su svojim unukama i Helen je bilo dovoljno da pogleda njihova licakako bi znala da joj je delimino oproteno to je zarobila njihovog sina. Ipak,dvanaest godina kasnije Helen jo nije bilo sasvim udobno kada bi poseivalaelegantnu staru kuu. Jo je lutala sobama i hodnicima, nesigurna u svoje mesto meunjenim zidovima, nikada se ne oseajui zaista delom porodice Tajd, a ako bi bilazaista iskrena prema sebi, nikada se nije oseala ni dovoljno dobrom za Dafninogsavrenog, plavookog sina.

Eno ga! uzviknuo je Riard, prekidajui njena seanja. Pokazao je svetlucavuvodu okeana u daljini. Eno mora, devojice. I, vidite, sunce se probija.

Dora se nagla napred, gurajui lea Heleninog sedita. Vidim ga!

I Helen ga je videla, i mada se nije naroito radovala odmoru, nije mogla a da sene oraspoloi i od samog pogleda na spektakularnu smaragdnozelenu dolinu s poljimai umama, koja se pruala niz padine ka moru. Otvorila je prozor i pustila da je sveproleni vazduh preplavi. London je odjednom izgledao vrlo, vrlo daleko.

Jo malo i stigli smo, rekao je Riard, pritiskajui gas i upravljajui automobil

po izuvijanim stazama oivienim ivicama izmeu kojih su eksplodirali cvetovi ipkai divljih narcisa. Samo nekoliko stotina metara kasnije krkali su po dugakom prilazuKliftopsu.

Kua je stajala tamo, kao i pre vie od stotinu godina, sijajui belinom nasprambledoplavog neba i nepromenjena od Helenine prve posete. Dok su prilazili, Helen jemogla da vidi da su ulazna vrata pod lukom irom otvorena, a u njihovoj senci stajalisu Dafne i Alfred, jedno pored drugog, ekajui strpljivo da pozdrave goste. Helen sepitala kako su znali; da li su tamo stajali satima, ekajui ih da se pojave na krajuprilaza? Od te misli se nasmeila.

Riard je video izvijanje njenih usana i ohrabrujue ju je potapao po ruci.Vaa palata eka, rekao je, obraajui se Kasi i Dori preko njenog ramena.

im su stali pored stepenica, Dora je iskoila iz automobila i jurnula ka baki ideki. Bako! Deko! Stigli smo! Bacila se u Alfredove ruke, koje su je ekale, izavritala od zadovoljstva kada ju je podigao uvis.

Tvoj otac e se jednom uinuti ovako, promrmljala je Helen Riardu dok jeposmatrala Alfreda kako vrti Doru oko svog struka. Ona postaje prevelika za to.

O, pusti ga da se zabavlja, rekao je Riard neno.

inilo se da ni Kasi nee stajati i ekati. Zgrabila je torbu i odmarirala prekoljunka da pozdravi baku i deku, dok su se Helen i Riard ispetljavali iz pojaseva iraznih mapa i papiria od slatkia.

Kasandra! uzviknula je Dafne, pruivi ruke ka starijoj unuci i privlaei je uzagrljaj. Pogledaj se samo, tako si visoka... i ta divna duga plava kosa, tako je lepa.Zar nije lepa, Alfrede? Dafne se odmakla i zagledala u Kasi dok se ona nijepromekoljila i oborila pogled, postidena pred tako temeljnim posmatranjem.

Svakako jeste, sloio je Alfred, kao Zlatokosa. Zdravo, Kasi, devojice.Kako si? vrsto ju je stegao dok je Dora skakutala pored njega, kikoui se oduzbuenja.

Dafne, Alfrede, rekla je Helen pozdravljajui ih kod ulaza, divno je videtivas oboje. Srean Uskrs!

,,I tebi, draga. Kako ste putovali? Nadam se da nije bilo prevelike guve naputevima?

O, nije bilo loe. I stigli smo. Helen se utivo nasmeila.

Pa, nama je drago to ste ovde, zar ne, Alfrede? Dafne je navukla demper

malo vie preko ramena i okrenula se da potrai sina. On se teturao ka njima,natovaren kolekcijom torbi, kofica i lopatica. Zaboga, Riarde, duo, uzviknula jeDafne, ostavi to sve. Ima dovoljno vremena za raspakivanje. Uite, uite, napravilasam uskrnje zemike. Sigurno svi udite za finom oljom aja.

Tako je, sloila se Dora, svi udimo. Mama i tata su se silno posvaali okotoga da li da stajemo. Mama je htela da stanemo, a tata je rekao da treba da nastavimodalje!

Helen je osetila da su joj se obrazi zajapurili.

Riard se tiho nakaljao. Nije to bila silna svaa, Dora, samo mala...diskusija.

Sada je na Dafne bio red da se utivo nasmei. Pa, nema veze za to, hajde dauemo. Kasandra, Pandora, za mnom.

One su umarirale u kuu, a Helen je ostala da pomogne Riardu s torbama.Zato insistira na tome da ih tako zove? Zna da devojice to mrze, proitala je ubradu.

Riard je slegnuo ramenima. Takva imena smo im dali, zar ne?

Helen je slegla ramenima. Na to nije mogla nita da kae.

Dok je prolazila kroz predvorje ka dnevnoj sobi, Helen je i bez osvrtanja znalada je sve bilo potpuno isto kao tokom njene prethodne posete, i posete pre toga. Uvazduhu se oseao isti miris cvea i tenosti za poliranje, isti pohabani persijskiilimi bili su prostrti po kamenim podovima. U sobi za primanje, usred zlatnih esticapraine, koje su svetlucale na suncu, primetila je starinski putni sat kako glasno kucana kaminu, poznate izbledele tapete i isti stari drveni nametaj koji kripi. Kliftops jebio takav. Nikada se nita nije menjalo.

Sedite, pozivala ih je Dafne. Sigurno ste iscrpljeni. Raskomotite se dok ja nedonesem aj. Vraam se za minut.

Helen je sela na jednu od sofa presvuenih cicom, uranjajui u eklektinumeavinu jastuia koje je veinom, znala je to, Dafne sama napravila. Na suprotnomkraju sobe, Kasi se svalila u utonulu konu fotelju, onu najblie vratima. Riard joj jes ljubavlju razbaruio kosu dok je prolazio pored nje, pre nego to je i sam seo nasofu naspram Helen. Onda se Dora bacila na Riarda, koji se smejao, i povukao je nasvoje krilo. U tom jednom gestu Helen je odmah primetila sve vei jaz izmeu svojedve erke. Dora, sa devet, bila je jo tako naivna i detinjasta, dok je Kasi iz dana u

dan postajala sve otrija, sve nezavisnija i samosvesnija.

Bila je to pritajena promena koja je polako preotimala njihovu erku. VrataKasine sobe, nekada uporno otvorena da bi kroz njih dopirala umirujua svetlost saodmorita, sada su ee bila zatvorena, a koliko prolog vikenda, mali, ali moan,rukom ispisan znak pojavio se na njima, zahtevajui da svi kucaju pre ulaska. Helen jeznala da je to bio prirodan deo odrastanja, ali ipak ju je zabolelo kada je primetila daKasi eka da ona odmakne u prodavnici, da hoda nekoliko koraka iza dok su kupovalenamirnice ili nove cipele za kolu, kao da ju je bilo sramota da je vide s njom. Doraje, s druge strane, jo bila mala devojica, srena kada je dre za ruku i u trenuspremna za grljenje.

Pretpostavljala je, kada je zaista razmislila o tome, da su dve devojice oduvekbile suprotnosti, od samog poetka, i to ne samo fiziki, mada su se tu primeivalenajoiglednije razlike. Kasina svetla kosa, bleda koa i ledenoplave oi podseale suna Riardovu stranu familije. Dora je bila ista Helen: imala je tamnu kosu na majku,taman ten i zelene oi boje algi. Riard ju je zvao svojom malom ciganicom.

Kasi je na svet dola uz simfoniju umova, otvorila je plua punom snagom i nataj nain nastavila jo poprilino dugo. Bila je naporna beba, teka za itanje i uvek seborila protiv spavanja. Helen je ludela od brige zbog bljuckanja i rutina, sve dok seKasi postepeno nije transformisala u buntovno malo dete, a zatim u nabusitudevojicu. Sada su se bliili pubertetu i Helen je mogla da vidi da e se uskorosuoiti s novim obiljem izazova. Helen je volela Kasin vatreni duh, ali ponekad jezbog njega imala pune ruke posla.

Dorino roenje, s druge strane, bilo je suta suprotnost Kasinom - iskliznula je nasvet brzo i tiho - toliko tiho da se Helen uplaila da neto nije u redu, sve dok babicanije pljesnula bebu po zadnjici i dok Dora nije otvorila svoja mala usta kako bi nenomjauknula u znak protesta. Za razliku od Kasi, od prvog trena kada su je doneli kui,Dora se prosto uklopila. Bila je zadovoljna da sedi u skakalici za bebe i sisa svojupesnicu, zelenim oima mirno pratei majku po sobi sve dok se Helen ne bi setila dajoj promeni pelenu ili je nahrani.

Kasi je bila dete koje bi lealo na podu supermarketa, utiralo i vritalo dok nebi dobilo pahuljice koje je elelo. Dora je bila srena ako bi dobila isto to i njenasestra. Kasi je izvlaila odeu s polica i probala jednu stvar za drugom sve dok sobane bi izgledala kao minsko polje. Dora bi sve pokupila i uredno vratila kako njenasestra ne bi upala u nevolje. Kasi je virila u boine poklone. Dora je strpljivo ekalaveliki dan, zabrinuta da e pokvariti iznenaenje. Kasi bi zaronila pravo u duboki kraj

bazena, a Dora bi prvo umoila noni prst pre nego to bi paljivo skliznula sa ivice.Helen je bila zbunjena kako je mogla da rodi dva toliko razliita i fascinantna stvora,ali u jedno je bila sigurna: razlike meu njima bie sve izraajnije kako budupostajale starije.

Dok je Helen sedela i prouavala devojice, prvi put je primetila briljantnu bojuKasinih lakiranih noktiju - bili su iste crvene boje kao skupi lak koji je Helenprethodne nedelje probala na anelovom pultu. Kasi je, primetivi majin pogled,bacila oko na svoje nokte pre nego to je podigla pogled i neduno joj se nasmeila.Helen je progutala bes. Razgovarae s njom, nasamo. Da, Kasi je sigurno ulazila uteku fazu.

Devojice, kako vam ide u koli?, pitao je Alfred, prekinuvi tiinu. Tvojotac rekao mi je da si dobro prola na zavrnom ispitu, Kasi?

Kasi je klimnula. Da, valjda jesam.

Prola je stvarno dobro, rekla je Helen. Njeni uitelji misle da pred Kasi leisvetla budunost ako se potrudi. Kasi je oborila glavu, naizgled postieno.

A i Medi Pandi kola dobro ide, zar ne?, dodao je Riard. Prole nedelje bilaje trea na testu spelovanja.

Da, rekla je Dora. Trebalo je da spelujem F-I-L-O-Z-O-F-I-J-A. Filozofija.Polako je izgovorila re, slovo po slovo. Dobila sam crvenu zvezdicu.

Bravo, uskliknuo je Alfred.

Kako pametne unuke imam, rekla je Dafne ulazei u sobu i nosei posluavniks prepeenim uskrnjim zemikama iz kojih je izbijao miris toplog cimeta ikaranfilia, i vreo ajnik. Ne usteite se - sami se posluite.

Kasi je prva ustala. Zgrabila je pola zemike, a onda krenula ka balkonskimvratima.

Mogu malo da izaem napolje?

Ne, duo, poela je Helen, tek smo st...

Ali Dafne ju je ve prekinula. Naravno, Kasandra!, rekla je veselo. Samo tiidi. Sigurna sam da e ti dobra doza seoskog vazduha mnogo goditi. Moda epronai i Bila u vonjaku. Nedavno je ovde bilo uasnih oluja. Priao je o tome da ezapaliti logorsku vatru.

Helen se nakostreila. Nisu bili u kui ni deset minuta, a Dafne joj je ve

podrivala autoritet. Duboko je udahnula. Ostani mirna, terala je sebe. Nije bitno.Ionako je bolje da se Kasi skloni.

Tata, nemoj mi rei da stari Bil Drajden jo upravlja imanjem? Mora da mu jeve sedamdeset, divio se Riard.

Nisi mnogo promaio, sloio se Alfred, ali jo je brz kao buva, taj ovek.

Dok su otac i sin poinjali razgovor o izazovima u upravljanju zemljom okoKliftopsa, a Kasi lagano odlazila kroz balkonska vrata, Dafne se odseno okrenula kaHelen.

Kada je Kasandra poela da lakira nokte, Helen? Zar nije premlada za sve tegluposti?

Helen se slatko nasmeila, iritirana neodobravanjem ispisanim svud posvekrvinom licu. O, to je samo malo zabave za praznike. Ne dozvoljavam joj da ganosi svakog dana. Zato je lagala? Zato prosto nije rekla da je to prvi put da jevidela Kasi s lakiranim noktima i da to svakako nije bila njena ideja? Zato to bi tadadelovala kao slaba i nesposobna majka, eto zato.

Dafne je zvocala. Devojice danas toliko ure da odrastu. Deaci, odea,minka... ima dovoljno vremena za sve to. Helen se pripremila za pridiku, ali Dafneju je iznenadila odjednom promenivi temu. Pa, kako je u Londonu, Helen? Da li stesvi dobro? Jeste li zauzeti?

Da, klimnula je Helen. Jesmo.

Znai, jo ne planirate da se odselite iz grada?

Evo nas opet, pomislila je. Ne, Dafne, rekla je Helen vrsto, znate da su naiivoti u Londonu.

Dafne je mrcnula. Samo mislim da biste kvalitetnije iveli kada biste sepreselili na selo.

Imamo vrlo kvalitetan ivot. London je divan, ivopisan grad. Moe toliko togada ponudi devojicama.

Sigurna sam da jeste uzbudljivo mesto - za mladi par, dodala je Dafnezajedljivo. Samo ne mogu da se oduprem miljenju da je za jednu porodicu bolje ururalnijem okruenju. Brinem za devojice.

Nema potrebe da brinete za njih. One napreduju. U njihovom uzrastu potrebnesu im stimulacija, prilike i avantura, zar se ne slaete?

Pa... promrmljala je Dafne nepokolebljivo.

ta?, pitala je Helen, zagrizavi mamac. Ne mislite tako?

Ne mogu a da ne primetim da Kasi deluje pomalo povueno. Ona je takoozbiljno stvorenje, tako okrenuto u sebe. ula sam prie o tim kolama u centru. Nemaistog vazduha, nema otvorenih, zelenih prostora. To ne moe biti dobro za nju.

Helenini obrazi su se zajapurili. Kasi je dobro. Ona je srena i zdrava.

Samo mislim...

Ne moemo da iupamo svoje ivote iz korena, Dafne. Ja imam svoj posao...moje istraivanje na Londonskom univerzitetu. Neu da se odreknem toga. To je bitandeo mog ivota.

Dafne je mrcnula. Pretpostavljam da sam ja malo drugaija od vas, modernihena. Ja sam uvek stavljala supruga i porodicu na prvo mesto.

Helen je osetila prezir zbog te optube. Dafne je mislila da je ona sebina jerzadrava porodicu u Londonu, ali nije bilo anse da sve promene iz korena kako bidoli i kampovali na Daminom i Alfredovom pragu, samo da bi Dafne mogla da sepetlja u njihove ivote. Helen nije mogla da zamisli nita gore.

Ne razgovarate valjda ponovo o preseljenju, mama? umeao se Riard,priskoivi Helen u pomo. Tek smo stigli! Daj nam bar priliku da popijemo oljuaja i pojedemo po zemiku pre nego to pone. Kad smo kod toga, glatko jepromenio temu, ove su predivne. Mogu li da dobijem jo jednu?

Naravno, dragi, rekla je Dafne nagradivi sina najtoplijim osmehom. Samo seposlui. Izgleda pomalo mravo. Morau da te ugojim dok si ovde. Ne smemodozvoliti da se osui, zar ne?

Daj mi snage, pomislila je Helen i okrenula lice ka vrtu da sakrije razbuktaleobraze.

Nije htela da te uznemiri, rekao je Riard malo kasnije, dok su na spraturaspakivali kofer.

Zna ona tano ta radi, otpuhnula je Helen, zavrljaivi aku gaica i arapa ufioku. Radi to otkako je poznajem. Bilo je teko naterati Riarda da shvati koliko sezbog Dafninog sputanja i komentara oseala malom i beznaajnom. Istina je bila dasu njih dvoje, svako za sebe, delovali tek malo bezoseajno, u najgorem sluajunetaktino. Ali kada bi se sabrali, Helen se oseala kao da se suoava sa

zastraujuom paljbom kritika i pritubi.

Ona je samo usamljena starica kojoj nedostaje porodica i koja bi volela daivimo malo blie.

Ona nije toliko stara. I sama? Daj mi snage! Jo uvek ima tvog tatu, a sudei poonome to ujem, oigledno je srce i dua lokalne zajednice. Ako nisu prodaja kolaai proslave za dobrotvorno drutvo, onda su amaterske pozorine predstave idobrotvorne zabave na otvorenom. I ne nedostajemo joj mi. Ti joj nedostaje. Ti idevojice! Helen je otvorila ormar i zgrabila vealicu za svoju zguvanu svilenuhaljinu.

Ne budi takva.

Kakva? Samo mi je muka od njenih zamerki. Znam da ona to ne razume, alimeni je potreban moj posao. Pomae mi da sauvam zdrav razum. Ja nisam za udobanivot na selu, zna to.

Znam. Riard joj je priao i uzeo je za ruku. ,,I zbog toga te volim. Helen, nikone kae da treba da se odrekne svog posla.

Stvarno? Pogledala je mua.

Naravno da ne. Ili bar ja ne kaem. Znam koliko ti je vaan. Mislim da jeodlino to si nala neto to voli da radi i, iskreno, ako je dobro za tebe, dobro je iza nas, kao porodicu. Je li tako?

Smirivi se malo, Helen je izvukla ruku iz njegove i posegnula za haljinom.

Samo ponekad poelim da se ne ponaa kao da je boravak ovde nekakvauasna kazna, rekao je Riard blago. Mislim, nije toliko potpuno grozno, zar ne?

Helen nije odgovorila. Umesto toga, poravnala je nabore na haljini pre nego toju je okaila u ormar.

Riard je uzdahnuo i pokuao ponovo. Mnogo bi mi znailo ako biste se vas dveslagale.

Pokuavam ve dvanaest godina, Riarde. Moda bi ovaj razgovor trebalo davodi sa svojom majkom. Helen je bacila svoj neseser na komodu. Pogled na njegaodjednom ju je podsetio na Kasine lakirane nokte, pa se ponovo iznervirano smrkla.Stvari izmeu nje i Riarda obino su bile mirne, bezbedne i stabilne - ponekad idosadne - ali kad god je bilo rei o Dafne i Kliftopsu, postajale su napete. inilo seda nema veze ta Dafne radi, Riard je uvek branio svoju majku. Helen je nekadamislila da je to osobina vredna divljenja, ali sada je poelo da je ivcira. ta je s

njom? Ipak je ona njegova ena i bilo joj je sve vie muka od toga da uvek bude nadrugom mestu. Zgrabila je kaput i krenula ka vratima sobe.

Kuda e?

Napolje. Treba mi sve vazduh.

eli li drutvo?

Ne sada. Znala je da nije redu da iskaljuje bes na Riardu, ali nije mogla da seuzdri. Neto u vezi s povratkom u tu staru farmersku kuu inilo ju je pomalo ludom.

Pa, nemoj da zakasni na veeru, doviknuo je Riard ka njenim leima. Mamapravi peenje - moje omiljeno jelo, naravno, a oboje znamo koliko sam uasnoneuhranjen, zar ne. Potapao je svoj obimni struk i Helen se nasmeila uprkos svomraspoloenju.

Napetost izmeu dve ene tiho je krkala itave nedelje, ali Helen je pazila daona nikada ne stigne do take kljuanja. A da bude iskrena, Riard je bio u pravu: uDorsetu nije bilo toliko grozno. Porodica je polako poela da se oputa u svomokruenju i novi miran ivot postepeno ih je preplavio. Devojice su lunjale poimanju, punile plua sveim morskim vazduhom, a kosti suncem. S mostia u dnuvonjaka bacale su tapie u potok i gledale iji e se prvi pojaviti nizvodno,marirale su preko stena u dugim ivopisnim etnjama i bilo im je dozvoljeno daostanu budne due nego obino, da igraju karte sa Alfredom ili gledaju stare filmove uradnoj sobi. Helen je pronalazila vremena da se sklupa na klupi uz prozor s nekim odpranjavih romana nanizanih du polica u biblioteci, ili prosto da bi gledala oblakekako plove preko beskrajnog neba. Dafne je u kuhinji kuvala kao oluja, poret agaizbacivao je naizgled beskrajnu paradu kolaa i pita, preukusne uvee i peenja. Unedelju su Alfred i Riard ustali rano i sakrili okoladna jaja svud po vrtu, zatradicionalnu uskrnju potragu za jajima. Helen je obukla zelenu svilenu haljinu, anaterala je i devojice da obuku jednake izvezene haljine, samo za Dafne. A poto je ivreme ovog puta bilo na njihovoj strani, proveli su sate na plai, putajui zmajeve,traei koljke, gacajui po baricama izmeu stena i pravei piknike na ilimimarasprostrtim preko oblutaka.

More je bilo previe hladno da bi se plivalo, ali njihovog poslednjeg dana, kaoizazov, Riard se skinuo u gae i bacio u talase. Helen je sela na ilim i gledala ganeko vreme kako se praaka u vodi, dok su se devojice kikotale na obali. Bilo jeteko ne diviti se snanim miiima na njegovim ramenima i dugim, mravim nogama.Bio je lep ovek i nije se mnogo razlikovao od onog kog je upoznala na fakultetu previe od deset godina. Moda je na temenu imao malo manje kose i moda je imao

nekoliko bora oko oiju, ali to je bilo sve. Lepo je stario. Gledajui ga, zamiljala jenjegove mokre ruke oko sebe, njegovu hladnu slanu kou kako se priljubljuje uz njenui iznenadila se kada ju je odjednom preplavio talas elje. Prolo je dosta vremenaotkad su vodili ljubav. Moda e pokuati kasnije - obui e neki pristojan donji ve iubediti ga da odu ranije u krevet.

Dok je Helen posmatrala s plae, Riard je izjurio iz talasa, koe ruiaste odhladnoe. Iznad glave nosio je dugake niti algi i prvo je pojurio Doru, a zatim Kasi,terajui ih da vrite od zadovoljstva dok je ka njima mlatio sluzavim zelenim algama.Helen se nasmeila i posegnula za kamerom koja je leala pored nje. Bio joj jepotreban samo trenutak da izotri, a njih troje ve su bili skoro iznad nje kada jeaparat okinuo; jedna slika zabeleena zauvek. Kasi je bila u prednjem planu, s plavomkosom koju vetar nosi preko njenog lica i ozbiljnim oima koje gledaju pravo uobjektiv, Dora neznatno iza, sva u ruiastim obrazima i irokom osmehu, i Riard izanjih, sa osmehom od uva do uva dok je otresao vodu s kose kao pas. Bio je to nevinitrenutak zabeleen i zapeaen za budue generacije, poput nekog finog vina. Dok ih jeposmatrala, Helen je sa iznenaenjem shvatila da je to, na kraju, bila srea. Moda tonije bio ba onakav ivot kakav je zamiljala za sebe, ali uopte nije bio lo.

Sedela je na oblucima, ruku obavijenih oko kolena, i posmatrala mua i erkekako jurcaju po plai uz bezbrian smeh. Helen se nasmeila u sebi. Bilo je tano onoto se govorilo: na kraju krajeva, porodica je ipak najvanija.

Dora

Dananjica

Kia je neumorno padala po Londonu itave sedmice, sve dok subota nijeosvanula s nesigurnim novim svetlom. Dora je povukla zavese i ugledala sunce kojese rascvetavalo kao bledouti narcis na nebu. Presijavalo se po okolnim krovovimaHaknija i preobrazilo elinosivi pejza u neto svetlije i istije.

Ovo je znak, rekao je Den, stegnuvi joj rame dok je prolazio pored nje zakuhinjskim stolom, drei olju s kafom u ruci.

Dora se nadala da je u pravu. Cele nedelje bila je u rasulu, preko dana rastrzanana poslu i uznemirena zbog glave pune ludih nonih snova. Vie nije mogla ni da seseti kakav je bio oseaj normalnosti, a sada, kada je stigao dan njenog putovanja uDorset, oseala je fiziku muninu. Cele nedelje ponavljala je u sebi udan telefonskirazgovor s majkom i neizreeno pitanje koje je teko visilo nad njima: zato sad?

Ipak bih volela da i ti poe sa mnom. Znala je da Den mora da radi, alipotajno se nadala da e se on predomisliti.

Izvini, lutko, zna da bih iao da mogu, ali stvarno treba da se bacim na posao.Osim toga, verovatno je bolje da ja ne budem tamo, zar ne - to je prilika zazbliavanje s majkom?

Dora se ugrizla za usnu.

U svakom sluaju, nastavio je, tvoje vesti su moda ba ono to vam je obemapotrebno da biste se ponovo zbliile, zna, vreme za proslavu...zagrljaje i suzeradosnice. Nisam strunjak, ali zar mame i erke ne bi trebalo da budu dobre u tome?

Dora nita nije rekla. Tajdovi su tokom proteklih godina dokazali da su vrlodobri sa suzama, premda nisu uvek bile radosnice. To nisu moje vesti, to su naevesti, bilo je sve to je najzad izgovorila.

Den ju je uzeo za ruku. vrsto joj je stegao prste i sve ih pomilovao. Od toggesta poelela je da zaplae. Znam da je zastraujue vratiti se tamo posle sveg ovogvremena, ali sve e biti u redu, videe. Helen e biti drago to te vidi, rekao je,privukavi je blie i poljubivi vrh njenog nosa. Nita loe nee se dogoditi. Veruj

mi.

Da, rekla je Dora, ,,u pravu si, ali vrsto ga je zagrlila i udahnula njegovmiris, urezujui ga u seanje, za svaki sluaj.

Krenula je posle doruka, nadajui se da e izbei guvu, ali ipak je prolo sat ipo pre nego to se njen mali automobil provukao kroz zakrene gradske arterije i izbiona auto-put M3. Taman kada je njeno stopalo poelo da se buni zbog neprekidnogpritiskanja i putanja kvaila, izmeu automobila je poeo da se otvara prostor iosetila je olakanje kada je najzad mogla da spusti nogu na pod. Izgubila je svojuomiljenu londonsku stanicu, pa je podesila radio, zaustavivi se na programu u kom jeneki blesavi di-dej brbljao o tome koliko je mono bilo prethodne noi. Sreom,ubrzo se izduvao i pustio niz poznatih dens melodija koje su Dori skrenule panju snapetosti nagomilane u stomaku.

Najzad, iskljuila se s auto-puta i krenula nizom isprepletenih magistralnihputeva koji su ubrzo ustupili mesto poznatijim stazama i prizorima i, mada jo nijeugledala more, otvorila je prozor i duboko udahnula sve vazduh. Menja je glasnozakrao dok je menjala brzinu na strmom usponu brda i najzad, dok je prelazila prekovrha, ugledala je mali, pospani primorski grad prostrt pred njom kao prekriva odzakrpa. Posle monohromatskog Londona, boje sline draguljima bile suzaprepaujue intenzivne. Osetila je lepotu pejzaa kao bol u dui.

Prelazei zavrni deo puta, Dora je upijala kue boje slatkia, stepenike ibanevetrom, koji su vodili ka stazama na vrhu litice, glogove ivice i lepe seoske vrtove.Prolo je deset godina, a sve joj je jo delovalo tako poznato, tako nepromenjeno.Dala je desni migavac, mahnula grupi etaa koji su se vukli ispred automobila, aonda ubrzala kroz kapiju od kovanog gvoa na kolski prilaz. Usput je upijala pogledna Kliftops.

Jo otkako je bila devojica, ta kua, ivopisnog poloaja i oaravajuegdizajna, Dori je delovala magino. Dok joj je prilazila, njeni bledi kameni zidovisijali su na popodnevnom suncu ruiastom bojom sumraka i iznenadila se osetivikako treperi od uzbuenja. To nije bila sumorna palata kakvu je pamtila u snovima.Bila je prelepa. Nastavila je prilazom, a kua se pojavljivala i skrivala iza platana iivica. Gotovo da je mogla da uje oev oduevljeni uzvik: Vaa palata eka!Gotovo je oekivala da ugleda baku i deku kako stoje na pragu i doekuju je s toplimosmesima i irom rairenim rukama. Meutim, dani detinjstva odavno su proli i onaje odmahnula glavom da izbrie seanja.

Automobil je suvie brzo stao pred kuom drobei ljunak. Dora je na trenutak

ostala da sedi i sluala neno kuckanje motora koji se smirivao. Nije se pomerala.vor u njenom stomaku porastao je do veliine lopte za kuglanje. Ignoriui ga,dohvatila je mobilni telefon i na brzinu otkucala poruku za Dena. Uspela! X. Pritisnulaje dugme za slanje, a onda prevrtala telefon u ruci, bacajui pogled ka ulazu podkamenim lukom. Samo treba da izae iz automobila, pree preko poljunanog prilazai pokuca na ostarela hrastova vrata, ali sada kada je stigla, tih nekoliko poslednjihmetara delovali su joj nepremostivo, kao strma klizava litica preko koje nekako morada se popne. Stresla se od te pomisli.

Nije kasno da se okrene. Mogla bi da okrene auto i ode pre nego to Helen iprimeti da je stigla. Mogla bi da stigne kui pre mraka, da se uuka u poznatulondonsku guvu i pronae utehu u Denovim rukama. Njen ivot i nije tako lo. Napapiru, ona je uspena - blistava karijera, troan dom, deko koji je voli - njen ivot uLondonu bio je neto ime se treba ponositi, neto na emu bi joj se moglo i zavideti.Ako uspe da klizi po povrini, ako uspe da izbegne one nazubljene pukotine koje supoele da se pojavljuju i uasan oseaj da e pasti u ambis ispod nje, ako bude moglada zakopa none more i ugui napade panike, znala je da e biti dobro. Zato da kopapo mutnim vodama prolosti? ta se uopte nada da e postii? Ne mora ovo da radi.Bila je ludost dolaziti ovamo. Prolost je prolost, ona treba da ostane zakopana.

Dok je planirala beg, Dora je osetila kako se lupanje njenog srca usporava.Posegnula je za kljuevima u bravi, ali dok je prstima doticala hladni metal, njentelefon ispustio je piskavi zvuk. Bacila je pogled na njega. Poruka od Dena. Samohrabro! X

Progutala je.

Deni.

Beba.

Odjednom je bilo jasno: nema povlaenja. U njoj je rastao ivot. Setila se Denakako je sedeo naspram nje, pre samo nedelju dana, pruajui joj vitamine za trudnice snadom i oekivanjima koji su mu goreli u oima. To je bilo dovoljno da njene misli obrzom begu auto-putem nestanu. Sada ne moe da se okrene, mora da se suoi sa onimto je eka unutra. Duguje to Denu i njihovoj budunosti, ma ta ona donosila.

Uz dubok uzdah i drhtavih ruku, Dora je izvukla kljueve iz brave i otvorila vrataautomobila. Vreme je da se suoim s prolou, proaputala je i zakoraila ka ulazuu kuu.

Kasi

Petnaest godina ranije

Kasi je stajala na ivici talasa i gledala ka horizontu. Pred njom se prualo more,udno ravno, kao metalna ploa uglaana tekim sivim nebom. Samo je tanki krnjetakzimskog sunca probijao oblak, osvetljavajui traku vode tano ispred nje, pa je sijalakao ogledalo. Kasi se usredsredila upravo na taj deo srebrne vode. Pravila je abiceod oblutaka, veto ih bacajui preko nemirnih talasa, i gledala kako poskakuju posvetlucavoj povrini dok ne bi izgubili zalet i potonuli daleko od oiju. Najboljirezultat bio joj je est skokova. Sagla se da podigne jo jedan kamen i protrljalanjegovu hladnu, vlanu povrinu prstima pre nego to se okrenula da ga baci prekovode. Zaustavila je disanje dok je on poskakivao... poskakivao... poskakivao i ondapao pod talase.

Nije loe, rekao je njen otac, kripuui preko plae ka njoj.

Kasi je slegla ramenima. Bila je daleko od dekinog rekorda od devet skokova.

Zahladilo je. Riard je zadrhtao i privukao kragnu jakne oko vrata. Trebalo bida krenemo kui. Tvoja mama i sestra mislie da smo upali u vodu.

Nije mogla da se natera na osmeh. Umesto toga, Kasi je zavrljaila poslednjikamen ka horizontu i okrenula se ka stazi koja je vodila navie s plae. Mogla je darazabere samo treperava svetla Kliftopsa visoko iznad njih.

Jesi li dobro, Kasi? pitao je Riard, prebacivi ruku preko njenih ramena doksu neravnomernim korakom ili preko oblutaka. Kakav dan. Zna, savreno jenormalno da bude tuna... ili ljuta... ili i jedno i drugo. Tuga ume da bude prilinozbunjujua.

Kasi je polako klimnula. Zaista nije znala ta osea. Baka i deka bili su mrtvi teknekoliko dana, a njihova tela sputena u grobove pre samo nekoliko sati. Sve to jonije delovalo stvarno.

Dobro sam. Zastala je i razmislila na tren. ,,A ti, tata? Jesi li ti dobro?

inilo se da ga je to pitanje iznenadilo. Da, ljubavi, dobro sam, rekao jepomalo tuno i uzeo je za ruku. Sve to deluje kao velika teta, zar ne? U jednom

trenutku su ovde, a u sledeem ih vie nema. To je teko prihvatiti.

Kasi je klimnula glavom i pretvarala se da ne vidi suze koje su mu svetlucale uoima. Od pogleda na njih, bol koji nije mogla da proguta vratio joj se u grlo, kaohladan kliker utisnut negde oko krajnika.

Ali dopala bi im se sluba, dodao je Riard.

Da, sloila se Kasi. Bio je u pravu. Dafne bi bila oduevljena dupke punomlokalnom crkvom, a Alfred bi odobrio ozbiljne himne i Tenisonovu poemu koju jeRiard proitao hrabrim, nepokolebljivim glasom. Sahrana je bila duga, spora iozbiljna i Kasi bi vie volela da se sea deke kako kopa u cvetnim lejama u Kliftopsui bake kako juri po kuhinji, nego slike koja joj se sada utisnula u misli: dva tamnadrvena kovega koji se sputaju, jedan do drugog, u hladnu, vlanu zemlju. Zvuk prvihgrumenova zemlje, koji su udarali o drvene kutije, bio je muan. Ali bar ona nije bilatamo. Ona je bila deo ozbiljnog, odraslog sveta gubitka i jada. Prvi put je nisu tretiralikao malo dete.

Veruje li u raj? pitala je iznenada, koncentriui se na ravnomerno koraanjepo plai umesto na oev pogled.

Bilo je to pitanje kojim je bila zaokupljena jo od onog pononog poziva koji ihje probudio pre sedam dana s vestima da su joj baka i deka mrtvi, poginuli uautomobilskoj nesrei na zaleenom seoskom putu dok su se vraali s predstave uBridportu.

Kasi je, radoznala, na vrhovima prstiju otila do odmorita. Virila je kroz ograduna stepenitu i videla oca, daleko dole, kako stoji u hodniku drei slualicu na vratu.Pored njega, na donjem stepeniku, sedela je njena majka, a duga svilena spavaicanakupljala se poput vode oko njenih stopala. Iako nije mogla da uje ta se govori sdruge strane veze, sve u izgledu njenog oca govorilo joj je da je stvar ozbiljna.Podsetio ju je na jednu Dorinu marionetu, kada su joj se svi konci umrsili, pa su jojudovi visili otromboljeno. Izgledao je slomljeno.

Spustio je slualicu i Kasi je gledala kako ga Helen tape i smiruje dok na krajuRiard nije ispravio ramena i obrisao oi rukavom. Onda se okrenuo da pogleda enui prvi put je delovao nesigurno.

ta misli, ta e sada biti?

Kasi nije ekala da uje majin odgovor. Pogled na oeve suze bio je dovoljanznak da ne bi trebalo da pijunira. Ustala je i na vrhovima prstiju vratila se u svojusobu. Odlino je znala da, ta god da se desi, to nee biti dobro.

Usledila je sedmica jakih emocija, napetosti i tuge, roditelji su se naizmeninoprivreno grlili i svirepo raspravljali. Stvari su bile naroito une kada se dolo dosahrane. Riard je brinuo da nije podesno za Kasi i Doru da joj prisustvuju; brinuo jeda e to biti previe za njih, previe uznemirujue. S druge strane, Helen je insistirala.Ne moemo doveka da ih titimo od stvarnog ivota, Riarde, govorila je. Onevie nisu bebe. I Kasi je potajno bila zadovoljna. Nije elela da bude zatiena ni odega, a svakako nije elela da bude iskljuena iz najozbiljnije stvari koja se ikadadesila njihovoj porodici. elela je da s njom post. paju kao sa odraslom, to je gotovoi bila. Na kraju, njoj je bilo skoro trinaest godina.

Ja... nisam siguran, promucao je Riard, a njegove rei vratile su je usadanjost, na plau brisanu vetrom. To je veliko pitanje, Kasi. Postoje mnogerazliite teorije o ivotu i smrti i onome to sledi posle toga.

Kasi ga je iznenaeno pogledala. Obino je mogao da odgovori na bilo kojepitanje koje bi mu postavila. Zbunila se videvi ga tako nesigurnog.

Stigli su do stepenika preko ograde na suprotnom kraju plae. Riard se popeopreko, a onda pruio ruku Kasi pre nego to su oboje krenuli uz stazu ka kui. Hodanjeje bilo naporno i njihov dah pretvarao se u paru na hladnom zimskom vazduhu.

A u ta ti veruje? pitala je, pogledavi navie ka ocu.

Da zna, nisam sasvim siguran. Pretpostavljam da bih voleo da mislim kakopostoji neto posle ovog ivota. Meutim, nisam siguran da mi se dopada ideja oreinkarnaciji. ta ako se vratim kao svinja?

Ili pacov?, nastavila je ona.

Ili pu gola?

Kasi se zasmejala.

Raj deluje kao prilino razumna ideja, rekao je Riard na kraju. Volim darazmiljam o mami i tati kako nas gledaju negde odozgo. Mislim da je to ono u ta javerujem.

Znai, veruje u boga?

Riard je zastao. Da, pretpostavljam da verujem. Ili su jo malo. ,,A ti, Kasi,veruje li ti u boga?

Kasi je slegla ramenima i poela da sisa pramen kose. Nije nikada razmiljala otome. Pevala je one dosadne crkvene himne u koli i uestvovala u molitvi posle

svakog zbora, ali to je bilo samo zato to su ih nastavnici terali, inae bi bili kanjeni.To nije bilo kao da je ila u crkvu ili izgovarala molitve, osim onih uobiajenih, kaomolim te, samo da me ne uhvate. A kada bi razmislila o tome, delovalo joj je pomaloblesavo da zamilja nekog nevidljivog, sedokosog mukarca tamo gore na nebu, kojiih sve posmatra. Gde je on bio kada su njeni baka i deka sleteli s puta one noi? Zatoih nije uvao? Oni su bili dobri ljudi. Nije smatrala da su oni ikad uinili ita stvarnoloe u svojim ivotima, ne kao to je ona krala slatkie iz prodavnice na uglu izadirkivala arlot Kramb u kolskom autobusu, dok blesava devojica grimiznihobraza ne bi zaplakala ogromnim, slinavim suzama. Nije tu bilo nikakve logike.Moda su ljudi prosto dolazili i odlazili. Moda, kada jednom umrete, prostonestanete, potonete bez traga, kao obluci koje je bacala u more pre samo nekolikominuta.

Mislim da ja ne verujem u boga, rekla je najzad. Previe loih stvari sedeava. Ugrizla se za usnu. ,,U svakom sluaju, ako bog postoji, zato je nevidljiv?Zato jednom zasvagda ne dokae da postoji, umesto to nas tera da nagaamo? Reiobi mnogo problema ako bi se jednog dana pokazao i rekao: 'Ta-raa! Evo me!'

Riard se tuno nasmeio. Dobro je preispitivati stvari u ivotu, Kasi. Tistvarno odrasta, zar ne?

Kasi je klimnula glavom. Ona se svakako nije oseala kao devojica koja je bilatog jutra.

Dora i Helen sedele su za kuhinjskim stolom kada su Kasi i Riard uli krozzadnja vrata.

A, tu ste, rekla je Helen. Samo to nisam poslala potragu. Da li ste lepoproetali?

Nije bilo loe. Kasi se izmigoljila iz kaputa i izama, zahvalna za toplotu kojaje izbijala iz age. Pruila je smrznute prste ka poretu, protrljavi ih ustro pre negoto je krenula ka hodniku.

Ne tako brzo, mlada damo, doviknula je Helen. Tvoj otac i ja voleli bismo darazgovaramo s tobom. Helen je pokazala praznu stolicu za stolom i Kasi se nevoljnosvalila na nju. Riard je seo pored nje. Odjednom je izgledao nervozno.

ta se deava?, pitala je Dora. Naizmenino je gledala majku, pa oca, pa Kasi.Kasi je slegla ramenima; ona nije imala pojma.

Otac je prekinuo tiinu. elimo da vas pitamo ta mislite o tome da se preselimoovamo... u Kliftops?

Dora je irom otvorila usta. Mi, da ivimo ovde?

Da, rekao je Riard.

Zauvek? pitala je Dora.

Kasi je prevrnula oima. Ne zauvek, tupsone. Zar ne planira da se jednog danaodseli iz kue?

Znam na ta si mislila, Pando, umirio ju je Riard. Da, to bi bilo trajnopreseljenje. Odustali bismo od kue u Londonu i premestili svoj ivot ovamo. Moglobi da bude zabavno, ta mislite? Svi mi zajedno u mom starom porodinom domu.

Tiina je odzvanjala po prostoriji.

,,A to su i baka i deka eleli, dodao je. Tako su zapisali u testamentu. Gledaoih je sve naizmenino. Njihova najvea elja bila je da Kliftops ostane u porodici.Toliko im je bio vaan... zajedno su renovirali ovu kuu... i zbog toga... pa, zbog togami je vana. Sve su ule kako Riardov glas puca.

A kola? pitala je Dora, i dalje pokuavajui da shvati kolosalnost oevogpredloga.

Obe biste ile u ovdanju kolu, odgovorila je Helen, pruivi Riardu trenutakda se pribere.

Dora je izgledala zamiljeno. Moemo li da nabavimo psa?

Hmmm... moraemo da razmislimo o tome, odugovlaila je Helen. Kasi, ti sivrlo tiha, rekao je Riard najzad. ta ti misli? Kasi je slegla ramenima. Nije znalazato se njeni roditelji mue zbog ove arade. Vi ste ve doneli odluku, zar ne?

Pa... ta ti misli da je bitno za nas?

Znai, ako ja kaem da ne elim da se preselimo, moi emo da ostanemo uLondonu... u naoj kui? pitala je Kasi gledajui ih pravo u oi.

Pa, ne ba, promucao je Riard, ali ima stvari koje bismo mogli da uinimoda bismo ti olakali prelazak.

,,A ti, mama?, pitala je Kasi okrenuvi se ka Helen. Da li ti eli da sepreseli? Nije mogla da se obuzda. U stomaku je oseala golicanje koje ju je teraloda uzburka stvari.

Tvoj otac... on... ovaj... Sada je bio red na njenu majku da muca. Riard ju jeprostrelio pogledom i Helen se brzo ispravila. Hou da kaem da mi mislimo da je to

najbolje za porodicu. Uzbudljiv, novi poetak: nova kola... i novi prijatelji. Tvojotac moe da vodi neke projekte odavde, a neke iz Londona. Neko vreme putovaetamo-amo.

,,A ta je s tvojim poslom?

Helen je ispustila mali uzdah poraza. Pa, pretpostavljam da ja mogu da naemnovi posao kada se preselimo ovamo. Nikome nije promakla otrina u njenom glasu.

Kasi je razmiljala neko vreme. Bila bi to velika promena. Nedostajali bi jojdrugovi, prodavnice, sloboda grada, mogunost da uskoi u metro ili autobus ipronae novi ugao za istraivanje. Ali u Kliftopsu bi imala druge slobode: plau,prirodu svuda unaokolo, etnje i, to je najuzbudljivije, prostranu staru kuu. Vie nebi bilo jutarnjeg ekanja u redu za kupatilo, ne bi bilo saplitanja preko Dore iroditelja u kuhinji za vreme doruka, ili potrebe da vrata svoje sobe blokira stolicomkad god bi poelela malo privatnosti. Zveckali bi po ogromnoj staroj kui kaousamljeni novii u njenoj kasici. To bi moglo biti divno.

Pa, je li ve odlueno?, pitala je Dora.

Kasi je posmatrala roditelje kako se gledaju neko vreme. Oko njih se zatvaralatiina.

Najzad, Riard je progutao. Da, Dora, rekao je neno, odlueno je. Bie tonovi poetak za sve nas. Posegnuo je preko stola i neno uzeo

Heleninu ruku, a Kasi je posmatrala kako majka blago crveni i okree lice kaprozoru. Pitala se da li je ona jedina mogla da primeti pulsiranje na majinojslepoonici, brzo bubnjanje koje je moglo da se vidi pod povrinom njene koe.

Krajem februara, porodica Tajd najzad je spakovala svoju tesnu londonsku kuuu nizu i preselila se u prostranost i velianstvenost Kliftopsa. Dani pre toga bili suzamorne runde razvrstavanja i pakovanja, preiavanja knjiga, odee i starihigraaka za dobrotvorne organizacije, posmatranja kako se sve to su imali umotava uvazdune folije, pakuje u kutije, lepi i sklanja u stranu za veliku selidbu. Bilo je tubeskrajnih dogovaranja, telefonskih poziva i opratanja, a veina je bila propraenaustrim i estim raspravama njenih roditelja, sve dok, na kraju, nisu stali na prag svojekue, zakljuali ulazna vrata poslednji put i zauvek napustili London. Kasi je osetilaolakanje kada su najzad krenuli.

Popodnevna svetlost brzo je bledela kada su stigli u Kliftops i, poput uljeza, navrhovima prstiju uli kroz zadnja vrata.

Pa, rekao je Riard, eto nas. Drhtao je i cupkao po kamenim ploama ukuhinji. Hajde da ukljuimo grejanje. Ovde je kao u friideru. Malo je petljao stermostatom na zidu pre nego to se nagnuo nad agu.

Skuvau aj, prijavila se Helen. Otvorila je ormar i suoila se s brdomplehova i tepsija. Pokuala je sa sledeim, pa s jo jednim. Gde su olje?

Proveri u onom tamo, predloio je Riard, pokazujui ugaoni ormari poredfriidera.

Helen je uzdahnula i otrupkala preko prost