MATURSKI RAD IZ INFORMATIKE

Tema: Hardverske komponente raunara

Profesor: Vesna Nikitovi

Uenik:Dejan Hromi

Uvod-Informatika se bavi pronalaenjem optimalnih reenja za probleme. Jednom pronaeno reenje se moe koristiti za niz slinih problema. Pojam informatika se sastoji od rei informacija i automatika. Prvi put se pominje u Nemakoj godine 1957. od strane Karla tajnbuha. Ovaj pojam pokriva istovremeno nauku o raunarima (raunarstvo) i nauku o informacionim sistemima. Nastala je u 19. veku razmiljanjem tadanjeg genija arlsa Bebida, koji je zamislio mainu koja bi uzimala podatke, obraivala ih na neki nain i onda obraene podatke prikazivala. Bebid je to naravno zamislio potpuno mehaniki, dok su danas raunari elektronski. Danas, kada je informatika toliko razvijena i kada ljudski rod polako ulazi u zlatno doba raunara pojmovi raunarstva (nauka o raunarima) i informatike (nauka o podacima) se polako razilaze. Vie nije potrebno, i verovatno nije mogue, da programer dobro poznaje sve procese koji se odvijaju u raunaru. Dok se inenjer raunara bavi hardverom inenjer informatike se bavi softverom.

Uvod u hardver-Hardver, ureaji raunara ali i druge telekomunikacione opreme. Moda najjednostavnija definicija hardvera je da je - hardver sve to je opipljivo ili dodirljivo (za razliku od softvera). ovek upravlja sa hardverom preko softvera. ine ga (kod Linog raunara): 1. "Matina" ili "osnovna" ploa koja najee objedinjuje bar: 1.1.Procesor i 1.2."Primarnu" ili "radnu" memoriju 2. Sekundarna memorija 2.1."Tvrdi" ili "vrsti" disk 2.2.CD ita i/ili pisa 2.3.DVD ita i/ili pisa 3. Komunikacije i mree: 3.1.Modem 3.2.Mreni adapter 4. Ulazno-izlazni ureaji: 4.1.Video podsistem i Monitor 4.2.tampa 4.3.Skener 4.4.Zvunik 4.5.Mi 4.6.Tastatura 4.7.Veb kamera 4.8.Mikrofon

Hardverski ureaji su: 1. unutranja memorija 2. aritmetriko-logika jedinica 3. kontrolna jedinica 4. jedinica spoljne memorije 5. ulazne jedinice 6. izlazne jedinice

1.Maticna ili osnovna plocaMatina ili osnovna ploa je najvanija tampana ploa u raunaru. Na njoj se nalaze mikroprocesor, ROM, kao i viekonektora u koje se ubadaju druge tampane ploe sa odreenim funkcijama (zvuna, grafika, TV i mrena kartica, modem,RAM, kontroleri diskova isl.) Pored navedenih elemenata, na matinoj ploi se nalaze i juni i, najee, severni most. Matina ploa slui za objedinjavanje i komunikaciju delova raunara, te znatno utie na celokupne performanse. Zbog toga je prilikom izbora sastava raunara veoma vano odmah odabrati dobru matinu plou. Matine ploe su tokom vremena preuzimale na sebe sve vie i vie funkcija ostalih delova raunara. Tako, vrlo brzo su se pojavile ploe koje imaju ugraenu grafiku karticu, zatim ugraenu i zvunu karticu, pa mrenu itd. Ovakve ugraene (ili integrisane) kartice uglavnom vae za manje kvalitetne nego spoljanje, premda se ta razlika tokom vremena smanjuje, to naroito vai za zvune i mrene kartice.

ProcesorProcesor (u raunarstvu) je izvrna jedinica prima i izvrava instrukcije proitane iz odgovarajue memorije. Kada se kae samo procesor najee se misli na centralni procesor (engl. central processing unit CPU, centralna procesorska jedinica), ali postoje i procesori specijalnih namena kao to su procesori signala, razni grafiki procesori, itd. Sam po sebi procesor ne ini raunar, ali je jedan od najvanijih delova svakog raunara. Prvi procesori su bili mehaniki i praktino nisu bili zaseban deo raunara (npr. kakve je projektovao (arls Bebid) zatim elektromehaniki (relejni) pa na bazi elektronskih vakuumskih cevi i bili su jako veliki. Do znaajnog smanjenja dimenzija i poveanja performansi dolo je upotrebom tranzistora (miniprocesori) i, u drugoj polovini 20. veka, integralnih kola(mikroprocesori). Centralni procesori obino sadre: Upravljaku jedinicu (engl. control unit), koja upravlja radom ostalih komponenti, konkretno operacione jedinice. U ranim danima raunarstva se funkcionalnost upravljake jedinice mahom realizovala hardverski (oiena realizacija), dok se danas tipino koristi mikroprogramska

realizacija, gde se rad procesora, ukljuujui i njegov set instrukcija, implementira kroz mikroprogram. Operacionu jedinicu (engl. execution unit), koja tipino sadri: Aritmetiko-logiku jedinicu (engl. ALU - Arithmetic logic unit), koja vri aritmetike I logike operacije. Registre, koji slue za privremeno skladitenje podataka pri izvravanju programa (registri opte namene), kao i za uvanje informacija o trenutnom stanju programa koji se izvrava (programski broja, pokaziva steka, prihvatni registar instrukcije, programska statusna re i dr.) Podsistem za vezivanje sa memorijom i periferijama -Moderniji procesori imaju i jedinice za rad sa brojevima u pokretnom zarezu, brzu internu memoriju itd. Super-skalarni procesori imaju i po vie operacionih jedinica. to im omoguava da izvravaju nekoliko instrukcija istovremeno (kada one nisu meusobno zavisne).

Primarna ili radna memorijaPrimarna memorija je memorija koja je direktno dostupna procesoru raunara preko njegovih glavnih magistrala (adresnih i za podatke), bez potrebe za alternativnim ulazno-izlaznim i esto znaajno sporijim nainima komunikacije. Primarna memorija se koristi za smetaj podataka i instrukcija koje raunar u tom trenutku izvrava, odnosno kao radna memorija raunara (sem u sluaju kada se u njen sadraj ne moe menjati razne ROM memorije). Nasuprot sekundarnoj memoriji, primarna memorija ima sledee osobine: znaajno je bra (esto hiljadama puta) Kao primer, poetkom 21. veka, bilo kom delu primarne je mogue pristupiti u proseku za svega nekoliko nanosekundi. Nasuprot tome, tvrdi disk, kao najpoznatija sekundarna memorija, mora prvo da mehaniki pozicionira glavu za itanje do cilindra sa podacima, to u proseku traje oko 9 ms a u najgorem sluaju i do 20 ms. Zatim mora da saeka da se disk okrene tako da podaci "dou pod glavu", to u sluaju 10.000 obrtaja u minuti traje u proseku dodatnih 3 ms. Na kraju, potrebno je same podatke proitati (trajanje znaajno zavisi od gustine podataka) i poslati u primarnu memoriju. Kako tvrdi diskovi ne mogu da rade sa blokovima manjim od jednog sektora (tipino 512 bajtova) to je potrebno prebaciti sve njih u primarnu memoriju pre nego to je mogue upotrebiti bilo koji, to je samo po sebi toliko puta sporije u odnosu da direktan pristup primarnoj memoriji. Zbirno, pristup bilo kom podatku na tvrdom disku u proseku traje preko 12 ms. direktno je adresabilna (RAM) Primer: procesor moe u bilo kom trenutnu da zada adresu bilo kog jedininog podatka kom eli da pristupi i da izvri operaciju itanja ili upisa. Nasuprot tome, tvrdi diskovi ne omoguavaju rad sa manje od jednog sektora podataka (tipino 512 bajtova) - svako iitavanje zahteva itanje celog sektora, a svaki upis zahteva ponovno snimanje celog sektora, nezavisno od koliine promena.

gubi sadraj po prestanku napajanja (sem u sluaju ROM memorija) Primer: Po iskljuivanju raunara seo sadraj radne memorije se gubi. Nasuprot tome, podaci snimljeni na tvrdi disk, CD-R i sl. ostaju i mogue im je pristupiti po ponovnom ukljuivanju.

Virtuelna memorija i uticaj na efektivnu brzinu raunaraOperativni sistemi sa podrkom za virtuelnu memoriju mogu da simuliraju poveanje primarne memorije tako to trenutno ree koriene delove primarne memorije prebacuju u deosekundarne, a deo koji je sledei potreban "vrate" iz sekundarne nazad u primarnu. Na ovaj nain fizika primarna memorija moe biti manja od one koja je realno potrebna izvravanim programima, ali po ceni brzine rada raunara - to je razlika izmeu potrebne i realne/fizike primarne memorije vea, to e ee biti potrebne pomenute zamene delova i, tako, komunikacija sa hiljadama puta sporijom sekundarnom memorijom. Odatle dolazi i pojava da poveanje primarne memorije raunara ne utie samo na ogranienje koliine podataka i programa koji se mogu obraivati u isto vreme nego i na poveanje efektivne brzine raunara (jer se manje vremena troi na sporu komunikaciju sa sekundarnom memorijom).

2.Sekundarna memorijaMatina ili osnovna ploa je najvanija tampana ploa u raunaru. Na njoj se nalaze mikroprocesor, ROM, kao i viekonektora u koje se ubadaju druge tampane ploe sa odreenim funkcijama (zvuna, grafika, TV i mrena kartica, modem,RAM, kontroleri diskova isl.) Pored navedenih elemenata, na matinoj ploi se nalaze i juni i, najee, severni most. Matina ploa slui za objedinjavanje i komunikaciju delova raunara, te znatno utie na celokupne performanse. Zbog toga je prilikom izbora sastava raunara veoma vano odmah odabrati dobru matinu plou. Matine ploe su tokom vremena preuzimale na sebe sve vie i vie funkcija ostalih delova raunara. Tako, vrlo brzo su se pojavile ploe koje imaju ugraenu grafiku karticu, zatim ugraenu i zvunu karticu, pa mrenu itd. Ovakve ugraene (ili integrisane) kartice uglavnom vae za manje kvalitetne nego spoljanje, premda se ta razlika tokom vremena smanjuje, to naroito vai za zvune i mrene kartice.

Tvrdi ili cvrsti diskTvrdi ili vrsti disk (engl. hard disk - hard disk) je vrsta sekundarne memorije. Podaci se snimaju magnetnim putem, u koncentrinim krugovima (cilindrima) na povrini tvrdih okruglih ploa (diskova). Prve tvrde diskove je napravio IBM 1955. godine (IBM 350 Disk File za svoj raunar IBM 305), a izumeo ih je Rejnold Donson (Reynold Johnson). Sastojao se od 50 diskova prenika 61 cm, a ukupni

kapacitet im je bio 5 miliona karaktera. Imao je jednu jedinu glavu (umesto jednu po povrini) pa je vreme pristupa bilo jako dugo. Neto kasnije su proizvedeni i ureaji sa izmenjljivim paketima tvrdih diskova, ali je zbog nedovoljne preciznosti u pozicioniranju glava ovaj sistem znaajno ograniavao kapacitet pa je ubrzo i naputen. 1973. godine IBM je proizveo prvi potpuno zatvoreni sistem (3340 "Winchester"). Ovo ime (vinester) je ostalo u estoj upotrebi do pred kraj 20. veka, a jo uvek se koristi u nekim jezicima (npr. u ruskom i ukrajinskom).

Organizacija podataka

Podaci se snimaju na jednu ili obe povrine svake ploe (diska), u koncentrinim krugovima. Jedan takav krug (na jednoj povrini) se naziva staza, trag ili traka.

Skup svih staza jednake udaljenosti od centra rotacije (pa tim i prenika) se naziva "cilindar".

Podaci nisu kontinualni ve je svaka staza ugaono podeljena u vie blokova koje nazivamo "sektorima". Uobiajena duina sektora je 512 bajtova, ne raunajui dodatne podatke za pozicioniranje i kontrolu i korekciju greaka.

Radi relativnog odranja gustine podataka preko cele povrine diskova, spoljni cilindri mogu imati vie sektora nego unutranji. Skup susednih cilindara sa jednakim brojem sektora se naziva "zona".

Prvi hard diskovi bili su kapaciteta svega par kilobajta. Poveavanje kapaciteta ostvareno je dodavanjem dodatnih diskova, poveavanjem gustine zapisa i sl. Postoje eksterni (spoljni) i interni (unutranji). Eksterni hard diskovi su velikog kapaciteta (i do nekoliko TB), ali zato mogu biti veliki kao kuite raunara. Interni hard diskovi znatno su manjih dimenzija, ali zato raspolau i manjim kapacitetima. Postoje magnetski interni hard diskovi (najei 99,99% korisnika) i fle (flash) interni hard diskovi, koji se odlikuju velikom brzinom upisa/ispisa podataka, ali su znatno skuplji. Fle memorija se prvenstveno koristi za male kapacitete, i koristi se za memorijske kartice. Postoji jako mnogo naina povezivanja hard diska i raunara (tanije matine ploe), a najei su: ATA (ATA33, ATA100, ATA133), UDMA, PIO, IDE, S-ATA, S-ATA2. Trenutno najbri od pomenutih je S-ATA2 koji se odlikuje jako velikom brzinom prenosa podataka. Standard povezivanja za eksterne hard diskove je E-SATA. CD citac Kompakt disk (skraeno: CD, engl. Compact disc) je optiki medijum za pohranjivanje digitalnih podataka. Prvi primerci kompakt diska su proizvedeni poetkom 1980-ih godina u kompanijama Filips i Soni, i to kao medijum za pohranjivanje muzikih podataka i zamjena za tadanji standardni nosa zvuka gramofonsku plou. Kasnije je taj format proiren na snimanje i drugih vrsta podataka. Kao CD-ROM (engl.Compact disk - read only memory) se krajem 20. vijeka koristio kao medijum za snimanje svih vrsta podataka za personalne raunare

CD ita je ureaj koji optiki uskladitene podatke na kompakt disku pretvara u elektrine signale tako to se informacija ita usmjeravanjem crvenog ili zelenog laserskog zraka na povrinu diska i detekcijom intenziteta refleksije, koji zavisi od postojanja jama (pit) i povri (land) na reflektujuem sloju diska. Svetlost reflektovana iz jame ima mnogo slabiji intenzitet od svetlosti reflektovane sa povri. Reflektovana svjetlost sa povri i jama se preko sloenog sistema soiva i ogledala prenosi do fotodioda ili CCD-a koje mogu da detektuju razlike u intenzitetu svetlosti i da te razlike pretvore u elektrine signale (jedinice i nule). Ovi impulsi se dekoduju od strane kontrolerske logike ureaja i u obliku digitalnih podataka, preko interfejsa, alju na matinu plou raunara.

DVD citacDigital Versatile Disc (skraeno DVD) je nosilac podataka, optiki drajv dosta veeg kapaciteta nego njegov prethodnik, CD(Compact Disc). DVD je optiki disk koji se koristi kao vrsta medija za visokokvalitetno skladitenje podataka, a u masovnoj upotrebi uglavnom slui za skladitenje filmova. DVD je izvorno bila skraenica za digital video disc, iako neki od lanova DVD Foruma tvrde da bi DVD zapravo trebalo da znai digital versatile disc (engleski: svestrani digitalni disk), kako bi se ukazalo na potencijal takvih diskova u skladitenju aplikacija koje nisu vizuelne. Meutim, meu lanovima DVD foruma nije dostignut konani sporazum, te je danas zvanina oznaka formata jednostavno DVD; slova u skraenici zvanino nemaju znaenje. DVD diskovi su izgledom i veliinom gotovo u potpunosti identini CD diskovima. Dolazak DVD formata najavljen je u septembru 1995. godine, a njegova prva slubena specifikacija je predstavljena godinu dana kasnije. O odravanju razvoja DVD-a brine se DVD Forum, koji se sastoji od 10 osnivakih kompanija i vie od 220 dodatnih lanova. Prvi DVD plejeri i diskovi na japanskom tritu su se pojavili u nevembru 1996. godine, a u SAD su u prodaju uli umartu 1997. DVD ureaji u poetku su bili vrlo skupi, te su stajali vie od iznosa koji bi danas bio vei od 500 evra, ali u proljee 1999. godine njihova cijena je po prvi put pala ispod 300 amerikih dolara, te su se zajedno s CD diskovima poeli prodavati i u prodavnicama s mjeovitom robom. Tada su inili tek malen dio prodaje u odnosu na VHS kasete, ali danas je situacija obrnuta i DVD diskovi uvjerljivo ine veinu prodaje, u nekim dravama ak i vie od 90%, te polako iskorjenjuju u odnosu na njih glomazne, niskokapacitetne i zastarjele VHS kasete. DVD diskove i plejere danas je mogue kupiti u gotovo svim veim prodavnicama, a njihove cijene su poele padati do ili ak ispod nivoa VHS ureaja i kaseta. U posljednje vrijeme postala je popularna i mogunost kupovine filmova na DVD disku uz dnevne novine za svega dvestotinjak dinara. 2000. japanska kompanija Soni u prodaju je pustila igraki sistem PlayStation 2, koji je kao medijum koristio CD-ove i DVD-ove, i koji je pored mogunosti igranja video igara nudio i reprodukciju DVD filmova, to se u Japanu pokazalo punim pogotkom budui da je konzola tada bila znatno jeftinija od veine DVD plejera dostupnih na tom tritu. Kao rezultat toga, mnoge prodavnice s elektronskom robom su prodavale PS2, iako se inae nisu bavile prodajom igrakih konzola. Godinu dana nakon pojavljivanja, PS2 je dobio odgovor od Majkrosofta, koji je na trite uveo igraku konzolu Xbox s mogunou prikazivanja DVD-ova uz ugradnju dodatne opreme. Kompanija Soni je na svojoj sledeoj konzoli, PlayStation-u 3 uvela i mogunost reprodukovanja filmova sa Blu-rej diskova, koji je pored HD-DVD formata, jedan od moguih naslednika DVD-a.

Vrste DVD-ova DVD-ROM DVD-5 ima jednostrani zapis i kapacitet 4,7 gigabajta. DVD-9 ima dvoslojni jednostrani zapis i kapacitet 9 gigabajta. DVD-10 ima obostrani zapis i kapacitet 10 gigabajta. DVD-18 ima dvoslojni obostrani zapis i kapacitet 18 gigabajta. DVD-R ima kapacitet 4,7 gigabajta a diskovi slue za jednokratno snimanje. DVD-RW ima kapacitet 4,7 gigabajta a diskovi pruaju i mogunost presnimavanja snimljenog materijala. DVD-RA zahtjeva posebnu jedinicu za itanje diskova sa 4,7 ili 9,4 gigabajta snimljenog materijala, a takvi diskovi su tipino smjeteni u plastinom kuitu. Diskovi sa 2,6 gigabajta kapaciteta mogu biti izvaeni iz kuita i korieni u DVD-ROM jedinici. Najvei kapacitet je 9,4 gigabajta. DVD+R ima jednostrani jednoslojni zapis i kapacitet 4,7 gigabajta a diskovi slue za jednokratno snimanje. DVD+RW ima kapacitet 4,7 gigabajta, a diskovi pruaju i mogunost presnimavanja, te njihov sadraj moe biti prikazan i na standardnom DVD ureaju. DVD R DL diskovi su izvedeni iz DVD+R, a koriste dvoslojni zapis, te slue za jednokratno snimanje do 8,5 gigabajta podataka.DVD+R DL diskovi se koriste za igre i programe za igraku konzolu Xbox 360.

3.Komunikacije i mrezeModem je skraenica od modulacija i demodulacija. Modem je elektronski ureaj koji omoguava konverziju digitalnih signala, koje alje raunar, u signale prilagoene karakteristikama telefonskih linija i obratno. Pored toga, modem obezbeuje sve neophodne upravljake funkcije koje reguliu tok podataka pri prenosu izmeu raunara. U poetku je sluio za povezivanje bilo koja dva raunara, a danas uglavnom za spajanje na Internet. Ako je to faks modem, moe se slati i primati telefaks. Analogni modem Analogni modem je ureaj koji vri konverziju digitalnih binarnih signala u modulisane signale govornih frekvencija, prilagoene karakteristikama telefonskih linija i obratno. U mrei za prenos podataka modem se prikljuuje izmeu raunara (koji alje ili prima digitalne signale) i ureaja za analogni prenos signala (koji alje ili prima analogne signale). Nadzor i upravljanje (biranje, programiranje) funkcijama modema moe se ostvariti posebnim modulom koji je ugraen u modem. Po izvedbi modem moe biti spoljanji (poseban ureaj) ili unutranji (kartica u raunaru) S obzirom da analogni modemi konvertuju digitalne signale radi prenosa po telefonskim linijama, propusni opseg linija ograniava brzinu prenosa. Prvi modemi koji su proizvedeni 60-tih i 70-tih

godina zadovoljavali su Bel standarde i omoguavali su asinhroni i dupleksni prenos podataka preko dvoinih linija brzinama do 300 b/s. Dananji analogni modemi imaju maksimalnu brzinu 56 kb/s.

Mreni adapter (engl. Network card, NIC, network adapter) je deo koji se brine za komunikaciju raunara preko raunarske mree. Moderne matine ploe obino na sebi imaju integrisan mreni ip i prikljuak, ali takoe postoje i mrene kartice koje se ubacuju u PCI leite. Danas se ree viaju odvojene mrene kartice, obino se uzima dodatna kartica (uz integrisanu) zbog mogunosti prikljuivanja vie mrenih ureaja (npr. ADSL modem, Ethernet), iako neke matine ploe dolaze i sa dva ipa, odnosno prikljuka. Danas postoje mrene kartice u 10, 100, i 1000 Mbit/s (Gigabit) izvedbama, to oznaava propusnost podataka koju moe da obradi jedna mrena kartica.

4.Ulazno-izlazni uredjajiMonitor je elektrini izlazni ureaj koji slui za prikazivanje slike poslate sa drugog ureaja, obino grafike karte u sklopu raunara.

Monitori sa katodnom ceviMonitori sa katodnom cevi (engl. CRT monitor, Cathode Ray Tube monitor) su danas najzastupljeniji i bazirani na TV tehnologiji. Povrina ekrana (prednji deo katodne cevi) je pokrivena osnovnim elementima, tj. fosfornim takama ili trakama. Na zadnjem kraju katodne cevi se nalazi elektronski top (tanije tri topa crvene, plave i zelene boje) koji alje snop elektrona u pravcu pojedinih taaka i, u zavisnosti od intenziteta zraka, dobija se svetlija ili tamnija taka date boje na ekranu. Kombinovanjem intenziteta crvene, plave i zelene boje se dobija bilo koja eljena boja. Danas su u upotrebi tri vrste CRT-a: Dot-Trio Shadow Mask Aperture Grille Slot Mask

TFT monitoriTFT monitori (engl. Thin Film Transistor) spadaju u LCD (engl. Liquid Crystal Display) vrstu monitora. Ne sadre katodnu cev, ve tenekristale izmeu dve staklene ploe, dva polarizaciona filtera, filtera boje i dva sloja za poravnavanje. Iza ovih slojeva se nalazi pozadinsko osvetljenje koje se obino sastoji od vie fluorescentnih lampi. Dovoenjem napona na sloj za poravnavanje se stvara elektrino polje koje poravnava tene kristale, to onemoguava svetlosti da proe kroz njih, dok se ukidanjem napona omoguava prolaz. Razlika izmeu CRT i TFT monitora je velika. CRT monitori su kabasti, dok su TFT tanki i veliki taman koliko treba. Potronja elektrine energije je kod CRT monitora oko 80 vati za 17 ina dok je kod TFT jedva 20. CRT monitori emituju elektrone iz katodne cevi, koji izleu i do 80 cm izvan ekrana i ako ovek sedi blizu onda ga pogaaju. To se oseti pri dugotrajnom sedenju ispred monitora na maloj udaljenosti (idealno je 50 cm, ali tada smo jo u zoni zraenja pa je preporuljivo na svakih sat uraditi pauzu od 10-ak minuta). Kod TFT monitora ovoga nema, tj. elektroni ne izleu na toliku udaljenost, ve na par cm od stakla. Osveavanje CRT monitora je u idealnom sluaju 120 herca po sekundi a veina kvalitetnih monitora je mogla da nam ponudi do 100 herca, jeftiniji su ili do 85 (1 herc je jedna slika u sekundi koju iscrta monitor). Kod TFT monitora osveavanje vri samo kada je to potrebno (kada se na slici neto pomera). Brzina savremenih TFT monitora je 2 mili sekunde ili 500 slika u sekundi za primer uzmite monitor od 16 ms je imao neto vie od 50 slika u sekundi. Glavni nedostatak TFT monitora je vernost prikaza slike, poto je slika "plastinija" od one na CRT, to moe da zasmeta grfikim dizajnerima, ali i to e brzo da se rei. Postoji niz nedostataka u svakoj tehnologiji, pa tako i u ovoj, TFT tehnologija nije savrena, tako slika nije ista pri svim uglovima gledanja, poto su kristali u nekoj vrsti mree, oni daju idealnu sliku kada se gleda pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ekran, u zadnje vreme se pojavljuju monitori koji su deklarisani na ugao vidljivosti od 180 stepeni, dobijamo utisak da je sve savreno. Konstrukcija samog ekrana je takva, da se slika degradira prilikom gledanja sa strane. Kod jeftinijih monitora je to jako vidljivo, a kod skupih manje, ali ipak postoji degradacija. Naravno, ako se monitor koristi samo za jednog korisnika, to nije problem, jer je monitor lagan i vrlo lako se podeava u poloaj koji je za korisnika idealan, problem je kad vie ljudi gleda npr. film, onda oni sa strane imaju loiju sliku od onih u centru. Kod skupljih monitora je to manje uoljivo. Postoje jo etiri vrste TFT monitora. Prva se deli na ekran sa odnosom 16:10 i 5:4, sada je u modi 16:10 poto se filmovi za DVD i bioskop prave u odnosu 16:9 a razlog zato je uzet odnos 16:10 je taj, to je to kompromis izmeu monitora za uivanje i rad, poznatiji su kao vajd skrin monitori. Prednost je ta, to se ne prikazuju one dve crne trafte na gornjem i donjem delu ekrana, samim tim se i bolje iskoriava raspoloivi prostor. 5:4 su monitori na koje smo navikli. Ovi monitori su jeftiniji za proizvodnju od 5:4, jer se od jedne ploe stakla manje baci kao kart, tj. vie se stakla iskoristi. Mana, manji razmak izmeu gornje i donje granice nas navodi da umesto 17 ina kupimo 19, jer upravo ta dijagonala odgovara veliini od 17 ina 5:4 monitora, ali dobijamo na irini. Ovaj odnos se koristi i pri novijim generacijama lap-top raunara, a poto je lap-top iri, dobija se prostor koji se koristi za ubacivanje numerike tastature, to je jo jedan plus. Druga vrsta je pivot model, tj. monitor koji se okree oko vertikalne ose, pogodan je za dizajnere, jer okretanjem monitora u vertikalu, dizajner, npr. novina, dobija prostor koji omoguava da vidi celu stranicu a4 formata bez dodatnog skrolovanja, to je jo jedna prednost ovih monitora. Naravno, ova funkcija takoe kota, ali onaj kome to koristi, njemu se i isplati.

Trea vrsta TFT monitora su sa ugraenim TV Tjunerom, tako da monitor moe da slui i kao TV, ti monitori su obino skuplji od televizora, ali gledajui da samim tim tedite na tome da umesto dva ureaja kupujete jedan, to je takoe prednost, kako za kuni budet, tako i za prostor. etvrta vrsta su monitori sa DVI ulazom iliti digitalnim. To su monitori kao i svaki drugi TFT, samo to koriste napredniju vezu sa raunarom. Slika preko DVI veze je kvalitetnija, otrija i u svakom pogledu bolja. Kod jeftinijih modela je ponekad slika loija u odnosu na vezu preko VGA konekcije, ali to je isto marketinki trik. Tako da se pri kupovini monitora koristite starim pravilom, koliko para - toliko i muzike.

Stampatampa je ureaj kojim se podaci (slika, tekst ili oboje) ispisuju sa raunara na papir. Sa digitalnim fotoaparatima pojavili su se tampai koji ne koriste raunar za ispisivanje slika, ve je mogue odtampati sliku direktno iz memorije fotoaparata.

VrsteNajee vrste tampaa su: Laserski (engl. Laser) tampai tampaju na papir pomou lasera, koji osvetljava bubanj i time naelektrie povrinu bubnja. Zatim bubanj prolazi kroz toner gde se na naelektrisane delove bubnja lepe fine estice mastila u prahu, papir prelazi preko bubnja i prah ostane na papiru. Na kraju papir prolazi kroz greja koji zapee prah na papiru. Najefikasniji je u ispisivanju tekstova, jer postie mnogo vee brzine od iglinih tampaa (od 4-20 stranica u minuti). Postoje i laserski tampai u boji. Mlazni (engl. Inkjet) tampai (sa mastilom) tampaju tako to iz rezervoara mastila (engl. cartridge) mlazom gaaju papir: u svakoj sekundi ispali se oko 50,000 kapljica mastila. Postoje rezervoari za crnu i kolor tampu. Mlazni tampai su najefikasniji za tampanje slika u boji, jer se mogu kupiti ve za nekoliko hiljada dinara. Matrini (ili iglini - engl. Dot-Matrix) tampai tampaju pomou iglica, koje preko trake s bojom udaraju u papir. Najefikasniji su za ispisivanje dokumenata u vie kopija. Zbog sporosti i velike buke koju proizvode, ovi tampai se danas sve manje koriste. Matrini tampai tampaju jednom bojom, u zavisnosti od trake koju koristimo. tampai sa direktnim zagrevanjem tampaju tako to zagrevaju papir koji menja boju pod uticajem toplote. Primer ovakve vrste tampaa su telefaks ureaji (u zadnje vreme postali su raireni i mlazni telefaks ureaji, jer faksovi koji su ispisani na papiru osetljivom na toplotu vremenom blede).

SkenerU oblasti raunarstva, pojam skener (engl. scanner) ima vie znaenja. Pojam skenera slika se odnosi na optiki ulazni ureej koji omoguava da se crte, fotografija ili tampani, odnosno rukopisni tekst pretvore u kod koji odgovarajui kompjuterski programi mogu da obrade, prikau na ekranu ili odtampaju. Skeniranje slika (digitalizacija slika) je postupak kojim se slika (dokument) pretvara u oblik pogodan za prenos, obradu i uvanje u elektronskom formatu. U svakodnevnoj kunoj ili kancelarijskoj upotrebi mogu se videti razne varijante skenera: Runi skener radi na principu runog prevlaenja ureaja preko skeniranog objekta. Moe da skenira ravnu povrinu irine do 10 cm i to crno-belu, sivu skalu i kolor. Rezolucija je do 800 dpi (taaka po inu) i obino imaju najvie do 12 bita po boji. Namenjen je skeniranju manjih povrina, sliica, odnosno logotipa. Runi skeneri su uglavnom monohromatski i bili su u iroj upotrebi tokom 90-tih godina 20. veka, meutim iako je njihova popularnost za skeniranje dokumenata opala, upotreba runih 3D skenera je u dalje velika u oblasti industrijskog dizajna, inenjeringa, inspekcije i analize, digitalne proizvodnje kao i u medicini. U uobiajenoj upotrebi zastupljeni su uglavnom u obliku barkod itaa. Jeftini su ali daju najloiji kvalitet reprodukcije. Meutim, krajem prve decenije 21. veka pojavljuju se runi skeneri specijalizovani za skeniranje fotografija koji skeniraju povrinu irine A4 (210mm) sa dubinom skeniranja od 24 bita. Kod ovih skenera je mobilnost bitna karakteristika i bie sve popularniji u upotrebi. Poloeni, stoni, desktop skener je najea vrsta skenera u kunoj i poslovnoj upotrebi zbog dobrog odnosa cene i radnih performansi. Obino koristi A4(210297mm) ili A3(297420mm) format papira i moe da skenira u punom koloru. Rezolucija poloenih skenera moe da se kree do 5400 dpi i vie. Ovi skeneri uglavnom operiu sa 24-48 bita po boji to ih ini najboljim za skeniranje svih vrsta dokumenta. Prolazni skener snima dokument tako to se isti provlai kroz njega. Telefaksi su najjednostavniji primer. Filmski skener snima filmske materijale, pozitive ili negative, formata od 35 do 120 mm. Ti ureaji su specijalno napravljeni za ovu svrhu. On radi na principu obrtnog nosaa koji pokree slajdove ispred soiva i optikog senzora. Rezolucija je, na 36 mm duine filma 4000 linija, odnosno samog skenera maksimalno 2700 lpi (linija po inu). Kvalitet skeniranog slajda od 2700 lpi odgovara kvalitetu skenirane fotografije veliine 16x24cm pomou obinog poloenog skenera. Savremeni stoni skeneri se sastoje iz vie delova. Najkarakteristiniji deo je stakleni panel ispod kog se nalazi izvor svetlosti. Izvor svetlosti osvetljava stranu papira postavljenu licem okrenutim na dole na staklenoj podlozi iznad mehanizma za skeniranje. Prazne ili bele povrine odbijaju vie svetlosti od slova ili slika. Motor pomera glavu skenera koja hvata svetlost koja se odbija od skeniranog dokumenta. Odbijena svetlost prolazi kroz sistem ogledala koja je usmeravaju ka soivu. Soiva fokusiraju svetlosne zrake na svetlosno osetljive diode koje svetlost prevode u elektrinu struju. to je vea koliina svetlosti koja padne na diode utoliko je vei napon struje. Ako skener radi sa slikama u boji, odbijena svetlost se usmerava prema posebnim diodama kroz crvene, zelene i plave filtere. Na kraju, analogno-digitalni konvertor (engl. analog to digital converter, ADC) prevodi svaku analognu vrednost napona u digitalni piksel koji predstavlja jainu svetlosti za taku du linije koja sadri broj piksela po inu srazmerno deklarisanoj mogunosti odreenog skenera. Svetlosno osetljive diode, odnosno optiki senzori mogu biti izraeni u vie tehnologija kao: CCD (engl. charge coupled device), CIS (engl. contact image sensors) ili CMOS (engl. complementary

metaloxidesemiconductor). Svi ovi tipovi senzora imaju isti zadatak da svetost prevedu u elektronske signale. CCD senzori su analogni ureaji. Kod ovih ureaja prikaz objekta se smanjuje u soivu pre nego to ga uhvati CCD senzor jer je CCD matrica mnogo manja od povrine za skeniranje. Kada svetlost padne na fotoreceptor ona proizvede mali elektrini naboj u svakom foto senzoru koji se prevodi u vrednost napona za odreeni piksel. CCD i fotoreceptor mere upadno svetlo i konvertuju intenzitet u analogni napon. CCD snima osvetljenost kao intenzitet srazmerno broju fotona uhvaenih u odreenom vremenskom periodu. Crno je najmanjeg a belo najveeg intenziteta. CMOS senzori su novija tehnologija koja radi na principu poluprovodnika koja je jednostavnija za proizvodnju, efikasnija u potronji struje ali sa priblino istim kvalitetom skeniranja kao i CCD. CIS senzori su relativno nova tehnoloka inovacija na polju poloenih skenera koja ubrzano potiskuje CCD u proizvodnji manjih, prenosnih ureaja. Kao to i ime kae, CIS senzor je u bliskom kontaktu sa objektom skeniranja i ne koristi ogledala za usmeravanje svetlosti na statini senzor kao kod konvencionalnih CCD skenera. Pikseli kod CIS su iste veliine kao skenirani pikseli na strani. Ovi skeneri koriste LED (engl. lightemitting diode) za osvetljavanje to ih ini visoko efikasnim ureajima u pogledu potronje struje tako da se mogu napajati i preko USB konektora. Ovi ureaji su manji i laki od ureaja sa CCD senzorima ali je i kvalitet skeniranog materijala loiji zbog neefikasnih soiva, loe dubine skeniranja tako da papir mora da bude savreno ravan i ograniena je preciznost boja. Ureaji se razlikuju i po nainu rada sa papirom. Papir nije uvek nepomian kad se skenira kao kod runih i poloenih skenera. Skeneri vie klase uvlae listove papira iznad glave skenera koja se ne pomera. Kao transport koristi se sistem valjaka, kaieva, doboa ili vakuumskih cevi. Skeniranje dokumenta je samo deo procesa. Da bi skenirani dokument bio upotrebljiv, on mora biti prebaen sa skenera do aplikacije na raunaru, kojom e se dalje obraditi. Postoje dva osnovna vida veze: nain na koji je skener fiziki vezan za raunar, i kako softverska aplikacija prima podatke od skenera Koliina podataka generisana na raunaru moe biti veoma velika. Tako skenirani dokument u rezoluciji 600 ppi i 24-bitnoj dubini boja formata A4 moe zauzimati i 100 MB podataka koje treba prebaciti i uskladititi. Skeneri koriste etiri tipa veze sa raunarom. 1. Paralelni port (engl. parallel port) ovo je najsporiji metod prenosa i zastupljen je kod starijih modela. On prenosi podatke brzinom od 100 do 800 kilobajta po sekundi. 1. Small Computer System Interface (SCSI) u prevodu, interfejs malih raunarskih sistema. Podran od veine kompjutera samo preko posebnog SCSI adaptera. Neki modeli se isporuuju sa kartom mada moe biti korien bilo koji SCSI kontroler. Tokom razvoja SCSI standarda brzina transfera se poveavala, ali je ovaj standard danas uglavnom prevazien u korist USB i FireWire koji su bri, direktno podrani od strane raunara i jednostavniji za podeavanje. Brzina je 1,2 MB u sekundi. 1. Universal Serial Bus (USB) ovaj standard koji se pojavio 1997. godine moe da prebacuje podatke brzo, jednostavniji je i jeftiniji od SCSI ureaja. Raniji USB 1.1 standard je mogao prebacivati podatke brzinom od 1,5 MB u sekundi to je sporije od SCSI, ali noviji standard 2.0 teoretski prebacuje podatke brzinom od 60 MB u sekundi. 1. 1394 ili FireWire je interfejs koji se pojavio 1998. godine i koji je mnogo bri od USB 1.1 ali priblino isti kao USB 2.0. Brzine prenosa su od 25 do 800 MB u sekundi pod uslovom da ih konektovani ureaji podravaju. Aplikacije koje se koriste za grafiku obradu kao to je recimo Adobe Photoshop ili GIMP moraju da komuniciraju sa skenerom. Razni tipovi skenera koriste razliite protokole. U cilju pojednostavljenja

rada sa njima razvijeni su aplikacioni programski interfejsi (API). Oni predstavljaju zajedniki nain za vezu programskih aplikacija i ureaja. To znai da programska aplikacija ne mora da ima informacije o specifinim karakteristikama skenera da bi mu pristupila. Na primeru, Adobe Photoshop podrava TWAIN standard, i u idealnom sluaju on e prihvatiti svaku sliku od skenera koji takoe podrava ovaj standard. U praksi se ipak javljaju problemi jer nemaju svi skeneri dobru implementaciju ovog standarda. Ipak TWAIN i OLE su najzastupljeniji API kog jeftinijih kunih i poslovnih modela skenera. Manje prisutni su ISIS, SANE i WIA. Softverski paket koji se dobija uz skener obino se sastoji iz: softvera za skener (odnosno upravljaki program, engl. device driver) softver za obradu slika OCR (engl. Optical Character recognition) softver softver za kopiranje (koji omoguava korienje skenera i tampaa u sprezi kao fotokopir maine)

ZvunikZvunik je elektromagnetska, elektrostatika ili piezoelektrina naprava koja pretvara elektrine signale u zvune talase, suprotno od mikrofona. Najee je elektromagnetskog (dinamikog) tipa. Elektromagnetski (dinamiki) zvunik Elektromagnetski ili dinamiki zvunik se sastoji od stalnog (permanentnog) magneta i elektromagneta koji je privren za papirnu ili plastinudijafragmu. Prolaskom elektrine struje kroz zavojnicu elektromagneta, on se pomjera zajedno sa dijafragmom, jer se nalazi u magnetskom polju stalnog magneta. Pomjeranje dijafragme dovodi do zgunjavanja i razrjeivanja vazduha pored nje, i nastaje zvuk. Prolazak struje kroz elektromagnet u jednom smjeru dovodi do privlaenja dijafragme ka elektromagnetu. Suprotan smjer struje dovodi do udaljavanja dijafragme od magneta. Poto je signal naizmjenian, dijafragma u normalnoj operaciji vibrira u skladu sa jainom i smjerom struje. Pomjeranje je proporcionalno jaini struje, a smjer pomjeranja smjeru struje u elektromagnetu. Piezoelektrini zvunik Piezolektrini zvunici ulaze u iru upotrebu. Bazirani su na principu piezoelektrinog efekta. U njima protok struje kroz piezo kristal dovodi do deformacije istog. Ako je kristal privren za membranu ovo se moe iskoristiti za stvaranje zvuka. Problem je slaba reprodukcija niskih frekvencija.

Elektrostatiki zvunikRadi na principu slinom kao kondenzatorski mikrofon. Postoje dvije provodne ploe, od kojih je jedna savitljiva, i jednosmjerni napon je prikljuen na njih, tako da je savitljiva ploa uvijek pod odreenim

optereenjem. Kada se naizmjenini signal superponira jednosmjernom, dolazi do vibracija savitljive ploe, koje stvaraju zvuk. Problemi su potrebne velike dimenzije za reprodukciju niskih frekvencija.

Trakasti zvunikTrakasta izbuena folija je smjetena izmeu polova magneta. Struja signala uzrokuje pomjeranje trake u magnetskom polju, proizvodei zvuk. Nedostaci su vrlo niska impedansa, i slabo djelovanje na niskim frekvencijama.

MisMi je spoljanji ureaj za unos podataka raunara, jedan od sastavnih delova dananjeg stonog raunara i funkcija mu je da se pomou njega pomera kursor na ekranu monitora. Firma Epl je 1984. godine predstavila mia u sklopu svog raunara. Tadanji mi je imao samo jedan taster i vezao se preko, za to posebno napravljenog, serijskog porta. Mehanizam koji je omoguavao rad je bio elektromehaniki. Do 2000. godine je ovaj mehanizam u potpunosti i bez izmena zadran. Ve 2000. godine se pojavljuje nov tip mehanizma koji se zasnivao na optici. Ti mievi se jo nazivaju ioptikim mievima. Broj tastera je evoluirao od jednog do 5, pa i vie. Broj tastera se poveavao u skladu sa zahtevima i mogunostima operativnog sistema koji je korien. Tako u Majkrosoftovom DOS-u se mogao koristiti samo jedan taster; sa pojavom Windowsa 95 se mogao koristiti i drugi taster, Windows 98 pa nadalje koriste i trei taster (ili toki, koji ga zamenjuje). 4 i vie tastera je napravljeno prvenstveno zbog komfornosti u igrama. Jedna od najpoznatijih marki raunarskih mieva je "GENIUS".

Tehnologija izrade mehanizmaNajosnovnija tehnologija za izradu mehanizma koji omoguuje miu da prepozna pomicanje je zasnovana na elektromehanici. Elektronski deo je sastavljen od dva optoizolatora (elektronski sklop koji se sastoji od (diode) koja pri prolasku struje kroz nju emituje svetlost tj. LED-a. Mehaniki deo je sastavljen od jedne kuglice koja je izraena (najee) od teflona i dva zupanika. Princip rada je sledei: kada pomerimo mia po nekoj relativno hrapavoj povrini, kuglica se pokrene i zavrti zupanike. Optoizolatori registruju pomeranje zupanika i alju signal u elektronski sklop koji ga dalje pretvara u signal razumljiv raunaru i alje mu ga. Novija tehnologija za izradu mehanizma koji bi registrovali pomak mia po nekoj povrini se zasniva na optici. Vano je napomenuti da kod ovih novih mieva ne postoje pokretni delovi. Na njegovoj donjoj strani su smetene dve komponente. Prva je LED dioda koja emituje svetlost. Druga komponenta je CCD (specijalna vrsta optoelektrinog integrisanog kola) ip. Ovaj ip radi po principu kamere, samo to se on pali i gasi u vrlo kratkim vremenskim razmacima. Naime, kada

optikog mia stavimo na neku povrinu koja idealno ne odbija svetlost i kada ga pomeramo, CCD ip registruje te pomeraje. Razumljivim jezikom reeno, CCD ip snima sliku ispod sebe (koju osvetljava LEDdioda) i pri pomeranju mia CCD ip poredi sliku sa poetnog poloaja sa slikom koja se dobila pomeranjem i alje to elektronskom sklopu koji proverava na koju je stranu pomeren mi uporeujui dobijene slike. Treba napomenuti da se ovaj proces odvija veoma brzo i da bi trebalo da se odvija to bre moe, da bi se dobila to bolja preciznost. Novija tehnologija je mi sa laserskim zrakom. Radi na principu laserskih zraka, poto je kod optikih bio problem sa jednobojnom podlogom koja nije imala detalja, a najvei problem je bila podloga crvene boje (jer je led dioda koja osvetljava podlogu takoe crvena), te probleme je reio laser. Ovom miu nije potrebna spoljanja svetlost, poto poseduje laser, svetlost odreene talasne duine, te nije potrebna posebna podloga, radi ak i na staklu, potrebno je da je staklo samo malo uprljano. Ovi mievi funkcioniu na principu merenja vremena koje je potrebno da bi se emitovan laserski zrak vratio primopredajniku. Za odbijanje lasera je dovoljno zrnce praine ili otisak prsta na staklu. Ovi mievi su precizniji i bri. Prave se u rezolucijama od 1000 do 2500 tpi (taaka po inu), dok su optiki ili od 800 tpi, a kuglini su maksimalno ili do 520 tpi. Laserski mievi su savreniji jer troe manje energije, ne svetle (makar mi to okom ne vidimo), ne prljaju se, bri su od klasinih optikih.

Interfejsi za povezivanje mieva na raunarU poetku je interfejs bio serijski, ali se od 1997. godine zamenjuje za to specijalnim portom ija oznaka je PS/2. Ovaj interfejs je obino zelene boje tako da lako moemo prepoznati u koji port treba prikljuiti kabal od mia. U dananje vreme se proizvode i mievi koji se prikljuuju u USB port (uglavnom su to optiki mievi) jer je on univerzalan i postoji na skoro svim dananjim raunarima. Treba napomenuti i da postoje mievi koji se ne povezuju kablovima sa raunarom. Naime, oni poseduju bazu (naziv za ureaj koji prima signale od mia) koja je preko, gore navedenih portova, povezana sa raunarom, a sam mi komunicira sa bazom preko infracrvenih ili radio talasa. Znai, ipak se baza mora kablom povezati na raunar, dok sam mi mora opet koristiti baterije da bi mogao slati signale ka bazi. U dananje vreme se proizvode iskljuivo beini mievi sa radio-frekventnim prenosom signala, iliti RF mievi. Prednost RF mieva u odnosu na infracrvene (IC), je ta, to se RF talasi probijaju kroz prepreke i tako mi moe da radi i u sluaju kada je primo-predajnik zaklonjen nekom sveskom ili cd-om. Kod IC mieva je prednost to to su jeftiniji za proizvodnju, ali primopredajnik mora da bude "vidljiv" miu, poto se IC zraci odbijaju od prepreka i samim tim se veza izmeu mia i primopredajnika prekida, posledica je da mi ne radi dok ne dobije povratnu informaciju od primopredajnika. Postoji i beini mi bez baterije, koji ima posebno konstruisanu podlogu, koja je nalik ta pedu na lapt-top raunarima. Ona se povezuje USB kablom na raunar, a mi ima metalne klizae kojima klizi po podlozi i tako se napaja. Ne koristi baterije ali mora da bude na toj podlozi da bi radio.

Konfiguracija mieva u operativnim sistemimaDa biste mogli koristiti mi na vaem raunaru, morate imati slobodan prikljuak za njega. Poto ga prikljuite potrebno je postaviti odgovarajue upravljake programe da bi ga operativni sistem mogao koristiti. Kako se mi instalira, konsultujte uputstvo koje ste dobili sa miem.

Procedura koja je najea je: U DOSu treba izmeniti AUTOEXEC.BAT datoteku tako da se u njoj poziva upravljaki program za mia. U Windowsu obino nije potrebno nita podeavati jer on sam podeava sve potrebne upravljake programe. Kako se podeava rad mia u Windowsu XP: Start>Settings>Control panel>Printers and Other hardware> Mouse. U prozoru koji se otvorio videete 5 kartica. Prva kartica se zove Buttons i na njoj podeavate: kada ukljuite Switch primary and secondary buttons prvo i i drugo dugme e zameniti uloge; Double click speed kliza podeava vremenski razmak koji je potreban da bi se opcija duplog klika mogla aktivirati. to je kliza desnije to znai da morate bre kliknuti dva puta da biste neto uradili i obrnuto; Trea opcija je Turn on ClickLock. Ona slui da se posle odreenog vremena (nakon klika levog tastera mia) zakljua dotini klik. Druga kartica je Pointers. Na njoj se mogu podesiti sledee stvari: u padajuem meniju Scheme moete izabrati neku od ponuenih ema za izgled pokazivaa (eng:pointer, prim. aut). U polju Customize moete sami podesiti kako e pokaziva izgledati u odreenom trenutku. Na levoj strani se nalaze imena dogaaja a na desnoj trenutni izled pokazivaa za taj dogaaj. Da biste promenili izgled pokazivaa za taj dogaaj, dva puta brzo kliknite (ili pritisnite dugme Browse) na sliicu trenutnog izgleda pokazivaa. Otvorie se okvir za dijalog u kome moete izabrati datoteku koja sadri sliicu pokazivaa kojeg elite. Poto sve to fino podesite, tu emu moete snimiti tako to ete kliknuti na dugme Save As u polju Scheme. Trea kartica je Pointer Options. U polju Motion podeavate brzinu kretanja pokazivaa na ekranu. U polje Snap To ukljuite opciju Snap To ako elite da se va pokaziva automatski premesti na Default dugme u okvirima za dijalog. U polju Display Pointers Trails ukljuujete i podeavate neto poput tragova koji ostaju za pokazivaem mia prilikom pomeranja. Sledea opcija je Hide pointer while typing. Kada je ukljuena sakrie pokaziva mia dok kucate, a on miruje. im ponovo pokrenete mia, pokaziva e biti prikazan. Zadnja opcija je vrlo korisna i slui za to da vam pokae mesto gde se trenutno nalazi pokaziva mia kada pritisnete Kontrol (ctrl) taster. Vrlo je korisna ako imate povean kontrast i osvetljenje boja na monitoru ili vam je pak ekran sastavljen od mnogo razliitih detalja (npr, ako imate puno ikonica na radnoj povrini koja ima pozadinu sa puno boja). etvrta kartica je Wheel. Ona je korisna ako imate mia sa tokiem. U polju Scroll lines unesite koliko linija teksta treba da se izlista jednim pomeranjem tokia mia, a ako elite da vam se jednim pomerajem tokia na miu izlista jedan ekran, ukljuite opciju Scroll One Screen at Time.

TastaturaTastatura je periferni ureaj raunarskog sistema napravljen po ugledu na pisau mainu. Slui kako za unos teksta, brojeva i znakova tako i za kontrolu operacija koje raunar izvrava. Fiziki, tastatura je skup tastera sa ugraviranim ili odtampanim slovima, brojevima, znakovima ili funkcijama. U veini sluajeva pritisak na taster prouzrokuje ispisivanje jednog simbola. Ipak, da bi se dobili neki simboli potrebno je pritisnuti i drati vie tastera istovremeno ili u odreenom redosledu. Pritiskom na neke od tastera ne dobija se nikakav simbol ve se oni koriste za odreene operacije na samoj tastaturi.

DizajnPostoji puno razliitih standarda za raspored simbola po tasterima. Potreba za tim postoji prvenstveno zbog toga to razliiti ljudi piu na razliitim jezicima, ali postoji i potreba za specijalizovanim tastaturama sa tasterima za izvrenje razliitih matematikih, statistikih ili programerskih funkcija.

Broj tastera na tastaturi PC raunara varira od 83 (IBM PC, XT), 101 (od sredine 1980-ih godina) za standardne tastature do 104 za Windows tatstature pa sve do 130 i vie za tastature sa specijalnim tasterima. Takoe, postoje i varijante sa manje od 90 tastera kakve se esto koriste kod notebook raunara.

Standardni raspored

QWERTY - standardni raspored slova na srpskoj tastaturi - irilica Najei standard za tastature u zapadnim zemljama je tzv. QWERTY standard ili njemu slini francuskiAZERTY i nemaki QWERTZ. I ostali standardi u zemljama sa razliitim azbukama po rasporedu tastera slini su ovima. Internet tastature sadre dodatne tastere sa razliitim dodatnim funkcijama. Npr. za otvaranje brauzera ili klijenta elektronske pote. U kasnim devedesetim u SAD su prodavane i tastature sa ugraenim tasterima koji bi, pritisnuti, odveli korisnika direktno na odreeni internet sajt. Prikljuci Postoji nekoliko razliitih vrsta konektora za prikljuenje tastature na raunar i oni su pretrpeli puno izmena od poetka razvoja raunarstva pa do danas. Meu njima je npr. standardni AT ((DIN-5) konektor korien na matinim ploama projektovanim za procesore starije od i80486, danas zamenjen standardnim PS/2 ili USB konektorom. Alternative Standardna tastatura je fiziki prilino glomazna zbog toga to svaki taster treba da po veliini odgovara ovekovim prstima. Meutim, kod nekih ureaja neophodno je smanjiti njenu veliinu. Jedan od naina da se to izvede je da se za dobijanje odreenih simbola ili funkcija pritiska vie tastera istovremeno. Primer za to je GKOS tastatura dizajnirana za male beine ureaje. Takoe, jedna od alternativa je i korienje igrakih dojstika kojima se mogu unositi bilo tekst bilo neki drugi tip podataka. Korienje U najveem broju sluajeva tastatura se koristi za unos teksta u razliitim tipovima tekst editora. U savremenim raunarima interpretacija pritisaka na tastere uglavnom se preputa softveru. Savremene tastature prepoznaju pritisak svakog tastera i informaciju o tome prosleuju programu koji je za to zaduen.

Komande Pored ostalog, tastatura se koristi i za zadavanje komandi raunaru. Poznat je primer kombinacije tastera PC Ctrl+Alt+Del. Na novijim verzijama Windows-a ovom kombinacijom tastera dobija se prozor sa menijem za upravljanje trenutno aktivnim procesima i opcijom za gaenje raunara. Pod Linux-om, MS-DOS-om i na nekim starijim verzijama Windows-a kombinacija tastera Ctrl+Alt+Del prouzrokuje resetovanje raunara.

IgreTastatura je jedan od primarnih ureaja za kontrolu u kompjuterskim igrama. Npr. strelice ili grupa slova umesto njih (npr. WASD) mogu se koristiti za pokretanje lika u igri. U veini igara tasteri se mogu konfigurisati po elji korisnika. Tasteri sa slovima se esto koriste da bi izvrili neku odreenu operaciju u igri. Tastatura je daleko od idealnog ureaja za kontrolu u igrama, posebno kada je potrebno pritisnuti vie od jednog tastera. Problem je u tome to jednostavna elektronska kola u tastaturi dozvoljavaju da samo mali broj tastera moe biti pritisnut u istom momentu a da pri tom svi budu registrovani kako treba. est sporedni efekat je fantomski taster. Zbog jednostavne konfiguracije elektronskih kola kod starijih tastatura, pritisak na 3 tastera istovremeno esto se registruje kao pritisak na etvrti taster koji nije ni jedan od pritisnuta tri. Kod savremenih tastatura ova pojava spreava se tako to se blokira pritisak treeg tastera u odreenim kombinacijama. Iako ovakvo ponaanje logike tastature reava problem fantomskog tastera javlja se novi problem. Kako onda registrovati kada je pritisnut trei taster a prethodna dva nisu otputena? Bolje tastature su dizajnirane tako da se ova pojava retko javlja u programima tipa Microsoft Office, ali problem ostaje kada je re o kompjuterskim igrama.

Princip rada Kada se taster pritisne, on potisne gumeni deo na kome lei i na kome se sa donje strane nalazi provodni materijal, sve do para provodnih linija na tampanom kolu. (Kod starijih tastatura, uglavnom AT, umesto membrane, koristili su se mikro prekidai, koji su radili na principu klika mia, kad se taster pritisne onda dolazi do protoka struje, ove tastature se danas retko proizvode, poto su skuplje za proizvodnju). Na taj nain ispod tastera se zatvara strujno kolo i menja se nivo signala. ip preko koga je strujno kolo vezano (najee mikrokontroler 8048) emituje signal koji skenira provodnike ispitujui da li je negde dolo do promene nivoa signala. Poto prepozna promenu na nekom od provodnika, ip prepoznaje o kom tasteru se radi i obavetava procesor o tom dogaaju aljui mu kod koji odgovara pritisnutom tasteru. Taj kod (eng. key scan code) je u serijskom formatu (bit po bit), i ima 1 start bit i osam bitova podatka. Najmanje znaajan (LSB) bit se alje poslije start bita, a najznaajniji bit (MSB) na kraju povorke od 9 bitova (1 start + 8 podaci). Duina prenosa jednog bita je 50 mikrosekundi. Kod se moe sastojati od vie bajtova. Vidi lanak kodovi tastature za detalje. Mikroprocesor prihvata kod koji odgovara pritisnutom tasteru, dekodira ga i izvrava odgovarajuu proceduru (alje zadato slovo na ekran, izvrava odgovarajuu funkciju i dr.) Poseban kod (key break signal) se emituje i pri otputanju tastera. Potrebno je napomenuti da kontroler vri skeniranje tastera (da li je neki pritisnut) dvadeset puta u sekundi, a pamti zadnjih 20 karaktera, tako da ako se sluajno zakoi program u kome kucamo, a mi

nismo to primetili, nego nastavili, tastatura upamti zadnjih 20 karaktera i im se program odglavi, na ekrau e ispisati poslednjih 20 karaktera). Veina dananjih tastatura funkcionie na slian nain. Vrste tastatura: Numerike tastature: Dekadna tastatura Heksadecimalna tastatura Alfanumerika tastatura AZERTY tastatura QUERTY tastatura QUERTZ tastatura Dvorak tastatura Specijalistike tastature: Brajleova tastatura RS tastature XT83 / Olivetti M24 / 102 AT84 Extended 101 Extended 102 Windows 104 Vrsta tastera Mikro prekidai Membrana

Web kameraVeb kamera (eng. webcam, web camera) je vrsta kamere prikljuene na raunar, najee preko USB porta ili eterneta (ino ili beino). Slui za snimanje fotografija i video zapisa i njihovo opciono prenoenje preko interneta u realnom vremenu. Najea upotreba je za video telefoniju, dozvoljavajui koritenje raunara kao video-telefona ili stanice za video konferencije. Druge upotrebe su este. Veb kamere su izuzetno rairene zbog svoje niske cijene i viestruke upotrebe. Mane su im relativno niska rezolucija slike, spora reakcija na promjenu scene i osvjetljenja, i druge.

MikrofonMikrofon (gr. mikros, to znai mali i phone, to znai zvuk) je elektrini ureaj koji akustine talase koji do njega dopiru pretvara u elektrine analogne ilidigitalne signale, koji kasnije mogu biti sprovedeni do drugih ureaja koji iste mogu da pamte, obrauju ili reprodukuju. U procesu njihove gradnje i ispitivanja, koriste se tzv. gluve sobe. Mikrofoni se koriste u svakodnevnom ivotu. Na primer kod telefona, kasetofona i diktafona (za snimanje zvuka), slunih pomagala, u radiju, televiziji, muzikoj ifilmskoj produkciji itd. Postoji vie vrsta mikrofona: Kondenzatorski ili elektrostatiki Elektret kondenzatorski Dinamiki Ugljeni Piezoelektrini Laserski Tekui (medijum je tekuina) MEMS (m. na ipu) Dinamiki zvunici kao mikrofoni