harmonizovani standardi kao pretpostavka usaglašenosti sa

1

HARMONIZOVANI STANDARDI KAO PRETPOSTAVKA USAGLAŠENOSTI

SA EVROPSKOM DIREKTIVOM2006/95/EC – LVD

2

1. NISKONAPONSKA DIREKTIVA (LVD)

2. HARMONIZOVANI STANDARDI POD LVD3. USAGLAŠAVANJE SRPSKIH PROPISA I

STANDARDA SA EVROPSKIM

Mr Nikola TJAPKIN, Institut ‘‘Vinča‘‘, Laboratorija ‘‘Gama‘‘predsednik Komisije ISS-a za standarde za električne kablove

HARMONIZOVANI STANDARDI KAO PRETPOSTAVKA USAGLAŠENOSTI SA EVROPSKOM DIREKTIVOM 2006/95/EC LVD – BEZBEDNOST ELEKTRIČNE

OPREME NAMENJENE ZA KORIŠĆENJE U OREĐENIM GRANICAMA NAPONA

3

NISKONAPONSKA DIREKTIVA (LVD)

LVD – prеtеčа nоvоg i glоbаlnоg pristupаPоdručје primеnе dirеktiveОsnovni bezbednosni zahtevi i stavljanje proizvoda na tržišteSlobodno kretanje proizvodaHarmonizovani standardiPostupak ocenjivanja usaglašenostiZaštitna klauzula

4

DIREKTIVA 2006/95/EC EVROPSKE SKUPŠTINE I SAVETA

od 12. decembra 2006. godine

o usklađivanju zakona država članica koji se odnose naelektričnu opremu namenjenu za upotrebu unutar određenih

granica napona

(kodifikovana verzija)

(Text od značaja za EEA)

NISKONAPONSKA DIREKTIVA(Low-Voltage Directive – LVD)

5

Direktiva je objavljena u Službenom listu Evropske unije br. L 374, str.10–19, od 27.12.2006. godine i stupila je na snagu 17.1.2007. godine.

Do tada je važila Direktiva Saveta 73/23/EEC od 19. februara 1973.godine, izmenjena i dopunjena Direktivom Saveta 1993/68/EEC od22. jula 1993. godine.

Kodifikovana verzija zapravo znači da su izvršene samo formalneizmene i dopune teksta direktive 73/23/EEC i direktive-amandmana1993/68/EEC neophodne za usklađivanje sa važećom regulativomEvropske unije – zapravo samo toliko da se LVD poziva na važećedokumente.

EEA je skraćenica za Evropski ekonomski prostor (od engleskogEuropean Economic Area), koji čine EU i EFTA (Evropska asocijacijaza slobodnu trgovinu) države Island, Lihtenštajn i Norveška, na osnovuodgovarajučeg sporazuma o udruživanju.

Za sva pozivanja na staru verziju direktive smatra se da se odnose nanovu verziju.

6

LVD – preteča novog i globalnog pristupa

Niskonaponska direktiva doneta je još 1973. godine, tj. znatno prerezolucija o ’’novom pristupu’’ i ’’globalnom pristupu’’.

Ona međutim sadrži većinu onoga što je rezolucija o novom pristupukasnije propisala da moraju biti elementi od kojih se sastoje direktive.(Tekst direktive može da se podeli na poglavlja čiji naslovi su upravo tiglavni elementi direktiva novog pristupa.)

U staru direktivu 73/23/EEC uvedene su direktivom-amandmanom93/68/EEC odredbe koje se odnose na postupke ocenjivanjausaglašenosti proizvoda i označavanje CE znakom, pa se smatra da jeniskonaponska direktiva tako postala direktiva bazirana na novompristupu i globalnom pristupu.

7

Pоdručје primеnе dirеktive

Pod niskonaponsku direktivu potpada sva električna oprema namenjena za upotrebu u naponskom opsegu između 50 i 1000 V naizmenične struje i između 75 i 1500 V jednosmerne struje, osim

• Električna oprema namenjena za upotrebu u eksplozivnoj atmosferi

• Električna oprema za radiološke i medicinske svrhe

• Električni delovi za liftove za dizanje tereta i ljudi

• Brojila električne energije

8

Pоdručје primеnе dirеktive

• Utikači i priključnice za upotrebu u domaćinstvu

• Uređaji za napajanje električnih ograda

• Radio-električne smetnje

• Specijalizovana električna oprema, namenjena za upotrebu na brodovima, avionima ili železnici, koja ispunjava bezbednosne odredbe koje propisuju međunarodna tela u kojima učestvuju države članice.

Takođe, niskonaponska direktiva se ne primenjuje na opremu namenjenuizvozu izvan EEA.

9

Оsnovni bezbednosni zahtevi i stavljanje proizvoda na tržište

Opšta klauzula o stavljanju proizvoda na tržište data je u članu 2 direktive: Države članice moraju da preduzmu sve odgovarajuće mere da osiguraju da električna oprema može da se stavi na tržište samo ako, pošto je izrađena u skladu sa dobrom inženjerskom praksom u pogledu bezbednosti važećom u Zajednici, ne ugrožava bezbednost ljudi, domaćih životinja ili imovine kada je ispravno instalirana i održavana i kada se koristi za namene za koje je napravljena.

U članu 2 se kaže i da su glavni elementi ovih bezbednosnih ciljeva navedeni u prilogu I.

Ti glavni elementi su zapravo osnovni (esencijalni) bezbednosnizahtevi, prema terminologiji novog pristupa. Prema novousvojenojterminologiji u našim propisima, moraćemo ubuduće da ih zovemo ‘’bitni’’, što čini se ne odslikava najbolje njihov izvorni smisao.

10

Osnovne karakteristike, s čijim će se upoznavanjem i postupanjem u skladu s njima osigurati da se električna oprema koristi bezbedno i za namene za koje je napravljena, moraju da budu označene na opremi, ili, ako to nije moguće, date u pratećem obaveštenju.

Zaštićeni naziv proizvoda ili znak proizvođača treba da bude jasno odštmpan na električnoj opremi, ili, tamo gde to nije moguće, na pakovanju.

Električna oprema, zajedno sa svojim sastavnim delovima, treba da budu tako izrađena da može ispravno i bezbedno da se sklopi i priključi.

Оsnovni bezbednosni zahtevi i stavljanjeproizvoda na tržište

11

Električna oprema treba da bude tako projektovana i proizvedena da se, uz odgovarajuće propisane tehničke mere, pod uslovom da se koristi za namene za koje je napravljena i da se adekvatno održava, obezbedi zaštita od opasnosti:

-koje potiču od same električne opreme, tako:

•da ljudi i domaće životinje budu adekvatno zaštićeni od opasnosti od fizičkih ozleda ili druge štete koje bi mogao da izazove direktni ili indirektni električni kontakt,•da se ne stvaraju temperature, električni lukovi ili zračenje koji bi prouzrokovali opasnost,•da su ljudi, domaće životinje i imovina adekvatno zaštićeni od neelektričnih opasnosti prouzrokovanih električnom opremom poznatih iz iskustva,


12

•da izolacija bude odgovarajuća za predvidive uslove;

-koje mogu biti prouzrokovane spoljašnjim uticajima na električnu opremu, tako:

•da električna oprema zadovoljava očekivane mehaničke zahteve na takav način da ljudi, domaće đivotinje i imovina nisu ugroženi,• da je električna oprema otporna na nemehaničke uticaje u očekivanim uslovima okoline, na takav način da ljudi, domaće životinje i imovina nisu ugroženi,•da električna oprema ne ugrožava ljude, domaće životinje i imovinu u predvidivim uslovima preopterećenja.


13


Prema rezoluciji o novom pristupu (85/C 136/01), države članice posredstvom direktiva usvajaju osnovne bezbednosne zahteve, ili druge zahteve od opšteg interesa, s kojima proizvodi koji se stavljaju na tržište moraju da budu usaglašeni. Ovi zahtevi moraju da omoguće direktno ocenjivanje usaglašenosti proizvoda, na odgovarajući i ujednačen način.

Ovako uopšteno formulisane bezbednosne odredbe omogućuju daniskonaponska direktiva pokrije vrlo širok skup proizvoda, u skladusa namerom novog pristupa da reši problem umnožavanja direktiva.

One, međutim, barem za neke vrste električne opreme, nikako nepredstavljaju dobru podlogu za pouzdano ocenjivanje bezbednostiproizvoda na ujednačen način u zemljama Evropske unije, odnosno od strane svih proizvođača koji žele da plasiraju svoj proizvod na njeno tržište.

Novi pristup daje prdnost ocenjivanju usaglašenosti proizvoda pomoću harmonizovanih standarda.

14

Slobodno kretanje proizvoda

Zemlje članice moraju preduzeti sve potrebne mere da obezbede da slobodno kretanje električne opreme koja zadovoljava navedene bezbednosne odredbe ne bude unutar Zajednice ometano iz bezbednosnih razloga.

Zemlje članice moraju da obezbede da snabdevači električnom energijom ne postavljaju za električnu opremu strože bezbednosne zahteve od navedenih prilikom njenog priključenja na mrežu, ili za snabdevanje njenih korisnika elktričnom energijom.

15

Harmonizovani standardi

Države članice moraju preduzeti sve potrebne mere da obezbede, posebno, da, za svrhu stavljanja na tržište i slobodnog kretanja, njihovi kompetentni administrativni organi tretiraju električnu opremu koja zadovoljava bezbednosne odredbe harmonizovanih standarda kao da zadovoljava navedene bezbednosne zahteve.

Standardi se smatraju harmonizovanim samo kada su doneti zajedničkim sporazumom između tela prijavljenih od strane država članica (Evropskoj komisiji i drugim državama članicama) i izdati po nacionalnim procedurama.

Spisak harmonizovanih standarda i njihove reference objavljuju se u Službenom listu Evropske unije.

Niskonaponska direktiva, kada nema odgovarajućih harmonizovanih standarda, dozvoljava korišćenje međunarodnih standarda, pa i nacionalnih standarda, za svrhu stavljanja na tržište i slobodnog kretanja proizvoda, prema utvrđenim postupcima.

16

Postupak ocenjivanja usaglašenosti

Interna kontrola proizvodnje

Proizvođač može sam da sprovede postupak ocenjivanja usaglašenosti – bez obaveznog uključivanja tela koje su odredile nacionalne vlasti i prijavile Komisiji EU i zemljama članicama (na engleskom: notified body).

Proizvođač formira tehničku dokumentaciju, koja mora dovoljno opsežno i detaljno da obuhvati projekt, izradu i funkcionisanje električne opreme, da bi na osnovu nje mogla da se oceni usaglašenost sa zahtevima direktive. Između ostalog, daje se spisak standarda primenjenih u potpunosti ili delimično. Ako standardi nisu primenjeni, opisuju se usvojena rešenja za zadovoljenje osnovnih bezbednosnih zahteva. Prilažu se izveštaji o ispitivanju.

17


Proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik na teritoriji EEA daje pismenu deklaraciju o usaglašenosti i obeležava svaki proizvod CE znakom.

Proizvođač preduzima sve neophodne mere da proizvodni proces

obezbedi dalju saglasnost električne opreme sa tehničkom dokumentacijom, odnosno sa osnovnim bezbednosnim zahtevima niskonaponske direktive.

Proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik (a ako niko od njih nije na teritoriji EEA, onda osoba koja stavlja električnu opremu na tržište EEA) dužni su da čuvaju tehničku dokumentaciju i deklaraciju o usaglašenosti još 10 godina pošto je napravljen poslednji proizvod.

18


Ovakav postupak ocenjivanja usaglašenosti, koji proizvođač sam sprovodi, bez uključivanja neutralne treće strane pre stavljanja proizvoda na tržište, omogućuje brži plasman proizvoda na tržište Evropske unije. Treća strana, odnosno državni organi, uključuje se tek pošto se proizvod već našao na tržištu, kroz tržišni nadzor.

Ovo i jeste suštinska razlika u odnosu na period pre 1997. godine, dokle su se još uz LVD mogli primenjivati i drugi propisi.

To je i suštinska razlika u odnosu na naše postupke obaveznog ocenjivanja usaglšenosti, kao i postupke mnogih drugih zemalja, u kojima je pribavljanje sertifikata o usaglašenosti treće strane uslov za stavljanje proizvoda na tržište.

19

Zaštitna klauzula

Države članice imaju pravo da iz bezbednosnih razloga zabrane stavljanje na tržište neke električne opreme ili da ne dozvole njeno slobodno kretanje.

O ovakvoj meri odmah se obaveštavaju druge zemlje članice i Komisija EU, uz navođenje razloga za njeno preduzimanje.

U direktivi je naveden postupak koji se primenjuje ukoliko dođe do neslaganja između država članica. Ovde je predviđeno učešće prijavljenog (ovlašćenog) tela.

20

HARMONIZOVANI STANDARDIPOD LVD

Donošenje harmonizovanih standarda Harmonizovani standardi pod LVD

21

Donošenje harmonizovanih standardi

Evropska komisija je izradu harmonizovanih standarda (u kojima se utvrđuju tehničke karakteristike proizvoda, odnosno koji se odnose na projektovanje, izradu i ispitivanje proizvoda) poverila evropskim organizacijama za standardizaciju. Nacionalne organizacije za standardizaciju evropskih zemalja su njihovi članovi; one preko svojih predstavnika u odgovarajućim komitetima učestvuju u donošenju standarda. Standardi se donose konsenzusom.

Evropske organizacije za standardizaciju jesu:- Evropski komitet za standardizaciju (CEN);- Evropski komitet za standardizaciju u oblasti

elektrotehnike (CENELEC);- Evropski institut za standarde iz oblasti

telekomunikacija (ETSI).

22

Donošenje harmonizovanih standarda

Standarde koje su donele evropske organizacije za standardizaciju preuzimaju nacionalne organizacije za standardizaciju evropskih zemalja i objavljuju ih kao nacionalne standarde.

23

Harmonizovani standardi pod LVD

Za niskonaponsku direktivu trenutno postoji oko 600–700 harmonizovanih standarda (tj. oko 1300 standarda i amandmana). Sve ih je doneo CENELEC.

Spisak ovih standarda u Službenom listu EU (Official Journal of the European Union) Evropska komisija ažurira obično 1–2 puta godišnje. Službeni list EU sa spiskom harmonizovanih standarda dostupan je na internetu.

Važeći, to jest poslednji spisak harmonizovanih standarda pod niskonaponskom direktivom objavljen je u Službenom listu EU broj C 126 od 5.6.2009. godine, str. 22–100.

24


Niskonaponska električna oprema obuhvata vrlo veliki broj različitih proizvoda, koje je (pa tako i odgovarajuće harmonizovane standarde) dosta teško grupisati. Harmonizovani standardi pod niskonaponskom direktivom nisu razvrstani u Službenom listu EU po grupama opreme, već su poređani po brojevima.

Kod nas za grupisanje mogu da posluže doneti propisi o obaveznom atestiranju:

• Naredba o obaveznom atestiranju električnih aparata za domaćinstvo (“Sl. list SFRJ”, br. 43/88);

• Naredba o obaveznom atestiranju elektroenergetskih izolovanih provodnika i kablova (“Sl. list SFRJ”, br. 43/88);

• Naredba o obaveznom atestiranju sklopki za naprave (“Sl. list SFRJ”, br. 43/88);

25


• Naredba o obaveznom atestiranju elektronskih aparata za domaćinstvo i sličnu upotrebu (“Sl. list SFRJ”, br. 8/87);

• Naredba o obaveznom atestiranju prenosnih alata sa elektromotorima (“Sl. list SFRJ”, br. 43/88);

• Naredba o obaveznom atestiranju transformatora za razdvajanje i sigurnosnih transformatora za razdvajanje (“Sl. list SFRJ”, br. 43/88);

• Naredba o obaveznom atestiranju grla za sijalice sa novojem (“Sl. list SFRJ”, br. 43/88);

• Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za električne akumulacione zagrejače vode (“Sl. list SRJ”, br. 5/99);

• Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za električne izvore svetlosti (“Sl. list SCG”, br. 44/05);

26


Niskonaponska direktiva obuhvata dosta različite opreme koja ne spada u grupe opreme koje pokrivaju naše naredbe. Unutar grupe opreme na koju se neke naredbe odnose ima proizvoda koji potpadaju pod niskonaponsku direktivu, a nisu uključeni u te naredbe. Takođe, postoje i izvesni proizvodi koji su obuhvaćeni naredbama, a nisu niskonaponskom direktivom.

Iz spiska harmonizovanih standarda izgleda se može zaključiti da se najviše publikacija (standarda i amandmana) odnosi na svetiljke –oko 200. Za električne aparate za domaćinstvo ima ih više od 100, a za energetske kablove oko 100...

27

USAGLAŠAVANJE SRPSKIHPROPISA I STANDARDA SA

EVROPSKIM

Transponovanje LVD Preuzimanje harmonizovanih standarda

28

Transponovanje LVD

Izrada ‚‚Pravilnika o električnoj opremi namenjenoj za upotrebu u okviru određenih granica napona’’, kojim se niskonaponska direktiva transponuje u naše zakonodavstvo, u završnoj je fazi. Ostalo je da se reše neke dileme koje se, pre svega, odnose na prelazni period, tj.na period važenja starih propisa i izvesne odredbe koje će važiti do ulaska Srbije u Evropsku uniju ili potpisivanja sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda (ACAA) u ovoj oblasti.

Pravilnik je koncipiran tako da istovremeno sadrži odredbe koje važe samo u periodu do pristupanja Srbije Evropskoj uniji ili do potpisivanja ACAA sporazuma i one koje će važiti samo posle toga. To komplikuje strukturu ovog propisa i čini ga teško razumljivim, što je sigurno jedan od razloga za gotovo nikakav odziv proizvođača i uvoznika u javnoj raspravi.

29

Transponovanje LVD

Upravo od proizvozača se očekivala presudna reč o potrebnom periodu za prelazak sa starih naredbi na novi propis. Radna grupa Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) treba vrlo brzo da usvoji konačan tekst predloga pravilnika. Predlog pravilnika nalazi se na veb-sajtu www.merr.gov.rs i poslednji je trenutak da se primedbe dostave radnoj grupi.

30

Preuzimanje harmonizovanih standarda

Veliki broj srpskih standarda koji preuzimaju harmonizovane evropske standarde iz domena LVD već je donet. Planirano je da se ovaj proces završi u 2010. godini, tj. da se preuzmu svi harmonizovani standardi za niskonaponsku električnu opremu.

Proces donošenja novih i ažuriranja postojećih evropskih standarda vrlo je živ. Institut za standardizaciju Srbije (ISS) će ga dalje stalno pratiti i redovno preuzimati harmonizovane standarde.

ISS je sada pridruženi (affiliated) član CENELEC-a. Kada se još više približimo EU i ISS postane punopravni član CENELEC-a, pored preuzimanja, moći će i da učestvuje u donošenju evropskih harmonizovanih standarda.

Documents

harmonizovani standardi kao pretpostavka usaglašenosti sa