EDICIJA \ I II 8 9900 153476

•

v v

IlASIS OPASNA BIL

Uvod u Eseje o psihologiji hašiša, Alistera Kroulija

IZRAEL REGARDIJE Sa kompletnim tekstom

OPASNA BILJKA Alister Krouli

Prevela Vasilija Ida M. Vasić

I

EDICIJA ,

Bodler, Krouli, Regardije HAŠIŠ - OPASNA BILJKA

(Psihologija psihodeličnog iskustva)

Prevod Vasilija Ida M. Vasić

Nas/ov originala: Israel Regardie:RolI away the stone

Copyright © 1968 by Israel Regardie Copyright za Srbiju i Crnu Goru: ID "ESOTHERlA" Beograd

Sva prava prevoda i objavljivanja za Srbiju i Crnu Goru zadržava izdavač

izdavač: ID ESOTHERIA, Beograd

Maršala Birjuzova 13a Tel: 0 1 1 /3285-949; 263 1 -820

Web: \V\-\ 'w.esothcria.com e-mail: esother@.eunet.yu

Glavni urednik: Vladimir Madić

Art direktor i direktor produkcije: Bojana Gnjatović

Lektura i korektura: Sonja Cvej ić

Kompjuterski slog: Agencija MDM

Dizajn korica: Ivana Flegar

Štampa. Štampa Budućnost, Novi Sad

Prvo izdanje Beograd, 2007.

Tiraž 1 000

ISBN 978-86-7348-264-4

, SADRZAJ

ZAKOTRLJA] KAMEN Izrael Regardije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I I OPASNA BILJKA: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1 Farmaceutska studija, E . Vinerej , M.P.S . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . 83 Psihologija haš iša, Oliver Hado (Alister Krouli) . . . . . . . . . . . 1 03 Poema hašišu, Šari Bodler, prevod Alistera Kroulija . . . . . 1 55 Ž:derač haš iša, H.G. Ludlov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

•

•

Tamo gde nema vizije ljudi propadaju.

-Izreke, XXIX, 15

Ja sam Zmija koja je dala Znanje i Ushićenje i svetlu slavu, i srca ljudi uzburkala pijanstvom. Da me proslavite uzmite vina i čudne droge o čemu ću reći proroku svome i budite pijani od toga! N imalo vam neće naškoditi. Laž je to, ta ludost protiv sopstva.

- Liber Legis, II, 22

,

ZAHVALNICE

Sledeći autori i izdavači velikodušno su mi odobri­li da citiram radove koj i su nabrojani. Drago mi je zbog mogućnosti da im se svima iskreno zahvalim.

I . Heinrich Dumoulin, SJ. A History o/ Zen Buddism, Pantheon Books, New York, 1 965 .

2 . Alan W. Wats, The Joyous Cosm% gy, Pantheon Books, New York, 1 962.

3 . Dr Huston Smith, .. Do drugs Have Religious Import?" Journal o/Philosophy, Vol. LVI, No. 18, Oct. 1,1964.

4. Aldous Huxley, .. Hallucinogens- a Philosopher's vision­ary Prediction", Playboy Magazine, Chicago, Nov. 1963 .

5 . Charles Bukowski, Interview, Los Angeles Free Press, March 3, 1 967.

6. Timothy Leary, Ph.D. Introduction .. LS D- Conscious­ness Expanding Drug", edited by David Solomon. Geo. Putnam 's Sons, New York, 1966.

7 . Timothy Leary, Ph. D. "l-fow To Change Behavior" (Proceedings of the XIV Int. Congress of Applied Psychol­ogy, Vol . 4, Munksgaard, Copenhagen, Denmark). Pennission granted by Dr Timothy Leary.

8. Timothy Leary, Ph.D. "Interview with Timothy Leary", Playboy Interviews, HMH Publishing Co. Inc., Chicago, I1I,1966.p. 12 4etseq.

, '

ZAKOTRLJAJ KAMEN Uvod u eseje o psihologiji haš iša Alistera Kroulija

I

"Sine moj, pohodio me je sinoć Duh i rekao da bi treba­lo da jedem Travu Arabljana", napisao je samozadovoljno Alister Krouli (u delu Knjiga mudrosti ili ludosti) O hašišu, oko 1917- 18. u Njujorku. "I čednošću začaranosti od toga, posmatrah ono što možda beše određeno za Prosvetljenje očiju mojih. O tome ništa nisam smeo izreći, jer videh da to podrazumeva Misteriju prevazilaženja vremena, te sam u jednom satu našeg zemaljski merenog vremena, sakupio žetvu jednog eona; i u deset života to ne bih mogao obzna­niti."

Nekoliko godina pre nego što je gore navedeno napisano, ovaj engleski pesnik i mistik, stvorio je seriju od deset ve­likih tomova nalik časopisu, sa tvrdim koricama, nazvanih The Equinox (Ekvinocijum). Namera je bila da se objavi poseban broj, svakog proleća i jeseni, tokom pet godina -čineći ukupno deset brojeva. U nj ima su bili otvoreno pub­likovani njegovi izvanredni eseji o psihologiji hašiša. Bila su to njegova najranija otvorena priznanja o povremenoj upotrebi hašiša kao psihodelične supstance.

Prva četiri broja ovog časopisa sadržala su značajan seri­jal nazvan Opasna biljka. Prvi esej, Farmaceutika hašiša, engleskog hemičara, E.Vinereja, bio je hemijska i klinička analiza biljke Cannabis Indica, hašiša, čiji je prvi rođak marihuana, Cannabis Sal/iva.

12 IZRAEL REGARDIJE

Drugi esej , nazvan Psihologija hašiša, napisao je Oliver Hado, što je samo jedan od brojnih pseudonima koje je ko­ristio Alister Krouli . U trećem broju sledi Poema o hašišu, koju je napisao Šarl Bodler, a sa francuskog je prelepo pre­veo sam Kroul i.

Završni deo ovog serijala sastojao se od izbora iz fanta--

stičnog dela H.G.Ludlova sa naslovom Zderač hašiša. Bez sumnje rival de Kvinsijevom delu 1spovesti žderača opiju­ma, jeste Ludlovljeva knjiga, koju je objavio Harpers (Nj u­jork, I 857.), jednom objavljena, svakako bi trebalo da bude ponovo izdata u bliskoj budućnosti. To su četiri eseja koja sačinjavaju kostur ovog teksta.

Ko je bio taj Alister Kroul i? Englez po rođenju, veliki poeta i esejista, takođe je bio

i neustraš ivi istraživač i planinar koj i se penjao na Hima­laje i druge visoke vrhove, a pored svih ovih talenata, bio je i veliki mistik. Uprkos mnogobrojnim razlozima za ve­liku slavu, oko njega se stvorila zlokobna novinarska aura da bi na predug period učinila nejasnim viđenje kakav je čovek zapravo bio. Do ovog zataškavanja činjenica došlo je, delimično, zbog njegove sopstvene taštine i nedostat­ka diplomatije, a delom usled neznanja i osvetoljubivo­sti nekih novinara koj i su se, poput lešinara, moli l i za svaki nj egov nekonvencionalni postupak, čak i najmanj i . Trag ični ishod, međutim, jeste taj da danas postoj i malo ljudi koji znaju za šta se on zaista zalagao. Nekolicina je možda čula uobičajene skandalozne glasine da je koris­tio droge, da je bio seksualno raskalašan, da je bio kra­jnje nemoralan, i iz ovih razloga, otvoreno osuđen, kako od britanske štampe, tako i od izdavačke kuće Hearst u Sj edinjenim Državama. Još uvek mogu da se setim velike reportaže iz jednog broja nedeljne žute štampe, iz mog detinjstva, koja daje najj ezivije i najsenzacionalnije opise nekih od njegovih aktivnosti.

Zakotrlja) kamen 13

• Sto se tiče Kroulija kao mistika, bio je poznat kultistima

svoga vremena. Mnogi od nj ih smatrali su ga nedvosmis­leno zlim i degenerisanim- iako neki, i pored svega, nisu oklevali da ukradu dosta iz njegovog pisanog materijala, koristeći ga, kao po pravilu, bez zahvalnice. Niko nije imao lepu reč za njega- sa izuzetkom retkih recenzenata njegovih

• • stihova, kao šIo je Zi Iber K. Cesterton.

Gotovo isto važi i za veliki broj "metafizlersa" današnj ice. Pročitao sam nešto od nj ihove skorašnje l iterature, koja pot­puno osuđuje psihodelične droge, kao da su ove satanska pretnja upravo nj ihovoj školi misticizma. Najskorij i napad pojavio se u Holivudskom metafizičkom mesečniku, a na­pisao ga je dovoljno iskren pisac koj i sebe predstavlja kao učenika debelog Hindu "avatara" smešnog izgleda koji , ka­ko se kaže, zaklet na apsolutno ćutanje, godinama nije otvo­rio usta da bi govorio.

Umesto toga-kao da to nije pričanje-on koristi pokazivač i štampanu tablu sa slovima, kojom saopštava svoju auto­ritativnu božansku poruku svetu gladnom Boga. Njegova glava i vrat, izgledaju kao da je usta prilično dobro koristio u svrhe koje nemaju veze sa pričanjem. Ovo je tip i simbol mnogih Krou\ijevih kritičara.

Moderno doba dalo je niz novih elokventnih glasova da potkrepe i potvrde mnoge od Kroulijevih nekad nečuvenih stavova u vezi sa psihodeličnim supstancama: Oldas Haksli, Alan Vats, Timoti Liri i Ričard Alpert - da navedemo samo nekolicinu od poznatij ih ličnosti koje u naše vreme usmera­vaju pažnju ka dramatičnoj činjenici da sada postoje hemij­ska vrata koj a obećavaju otvaranje ka višim i mističnijim stanjima svesti. To je, između ostalog, ono što je Krouli po­kušavao da kaže pre više od pola veka.

U nj ihovom pristupu nema ničega radikalno novog. No, jedna od stvari koje su drugačije, jeste laboratorijski razvoj novih hemijskih proizvoda koj i obećavaju bezgranično

1 4 IZRAEL REGARDIJE

veću pouzdanost i efikasnost nego, recimo, haš iš, droga koju je Krouli u jednom momentu, u odsustvu bolje sup­stance, veličao. N ije on bio nesvestan činjenice da je hašiš nepredvidiva droga; jednom je napisao da su svi načini pri­premanja Cannabis Indica slični po tome što je njihovo de­jstvo isuviše neizvesno da bi se lako i l i sa sigurnošću moglo standardizovati. "To čak nije ni pitanje umerenih granica", rekao je; od dva naizgled slična uzorka, jedan može izgubiti pedeset posto snage za nekoliko dana. Neki uzorci mogu biti sasvim neaktivni. To je činjenica koja je dovela da pot­punog napuštanja upotrebe ove droge u medicini. Ali, u vreme kada je on pisao, bila je jedna od najbolj ih koje je mogao da pronađe.

II

KAKO je uopšte Krouli otkrio da droge mogu da simuliraju ili izazovu mistično stanje?

Za početak, sigurno je daje bio upoznat sa predavanj ima Vilijema Džejmsa sa Giforda, čije bi eksperimentalno sta­nje uma bilo u celini prijatno nestrplj ivom, jakom, mladom čoveku koj i je tek izašao sa Kembridža. Mora da je pročitao taj predivni pasus koj i je Džejms napisao: "Pre nekoliko godina, ja sam sam došao do nekih zapažanja o vidu intoksi­kacije azotastim oksidom i objavio ih. U to vreme namet­nuo mi se jedan zaključak i moj utisak o nj egovoj istinitosti je od tada ostao neuzdrman. Isti je da naša nonnalna budna svest, racionalna svest kako je zovemo, nije drugo, do je­dan poseban vid svesti, dokje sve u vezi sa njom, odvojeno najslabijim paravanom, ono gde leže potencijalni oblici sas­vim razl ičite svesti. Možemo ići kroz život ne sumnjajući u nj ihovo postojanje; ali, primenirno potreban stimulus i ona su na dohvat ruke u svoj svojoj celovitosti, određene vrste inteligencije koje negde sigurno imaju svoje polje primene i prilagođavanja . . . "

Nedugo po izlasku sa Kembridža, 1898 . Krouli je uve­den u članstvo Hermetičkog Reda Zlatne Zore, tajno društvo devetnaestog veka, koje je učilo arhaičnom sistemu ritualne magije. Ovaj sistem, koj i je poslužio kao osnova za nj egovu organizaciju koju je osnovao deceniju kasnije, zaslužuje barem kratak opis, zajedno sa svojim istočnjačkim ekviva­lentom- jogom.

, , , I , ,

1 6 IZRAEL REGARDJJE

Zlatna zora je bila okuItna organizacija izvedena iz nekih visokih britanskih masonskih loža, 1 878. godine. Dozvola za njeno ustanovljavanje u Britanij i, stigla je, kako se čini, iz Evrope, od navodnih potomaka srednjevekovnih Rozen­krojcerskih grupa. To je, dakle, bi lo tajno rozenkrojcersko telo.

Njena trojica vođa, takođe visoko rangirani masoni, verovali su, između ostalog, da žene ne bi trebalo lišiti pra­va na članstvo, kao što je bilo kod slobodnih zidara. Umet­nici, advokati, lekari, glumci, glumice i skromni muškarci i -žene svih profesija, bi l i su primljeni u članstvo. C lanovi su bili i mnogi poznati pisci - Vilijam Batler Jejts, Artur Ed­vard Vajt, Algernon Blekvud, Artur Mahen, J.y'Brodi Ines, i mnoge druge ugledne ličnosti iz sveta književnosti.

Postojali su ceremonijaini činovi i stepeni koj i se nisu mnogo razlikovali od onih u masonskom redu, pri čemu je najveća razlika bila u tome što su neka okuitna učenja pretendentima bila prenošena tokom ceremonije. Nakon što je sa uspehom položio ispit koji je prethodio napredovanju ka sukcesivno višem stepenu, primao je dalja učenja i neke vežbe koje je trebalo da uradi. Kroul i je, naravno, s lakoćom prošao ove ispite i činove, sa zapaženim uspehom i velikom brzinom. Kako je bio široko načitan i pre pristupanja Redu u starosnoj dobi od 23 godine, nije bilo puno toga čime ga je, u teorijskom smislu pre svega, Red mogao iznenaditi.

Kao okuItna organizacija, Zlatna zora je zadržala naj­strožu tajnost. U početku su njeni članovi bi l i birani sa najvišim stepenom skrupuloznosti - stav koji je kasnije de­finitivno postao fleksibilnij i . Njena učenja i metode obuke, predviđale su kazne pridružene obavezama koje bude najviše strahopoštovanje, kako bi se osigurala ta tajnost. Kasnije, kada su nastale promene u upravljanju Redom, zbog smrti jednog od vođa i ostavke drugog, ovu struju je preuzeo Mek Gregor Meters koj i je bio ugledni kabalista.

Zakotrlja} kamen 1 7

On je preveo tri srednjevekovna magijska teksta: Veliki ključ kralja Solomona, Otkrivena Kabala (koja se sastojala od određenih delova iz Knor fon Rozenrotovog latinskog prevoda Zahara, kome je prethodio dugačak, prilično učen uvod) i Knjiga svete magije Maga Abramelina.

S vremenom je izbila pobuna među običnim ljudima, članovima Reda, verovatno usled Metersovih iracional­nih diktatorskih stavova. Tu je, naravno, bilo uobičajenog prepiranja, kleveta i mnogo skandala, u kojimaje Krouli, na žalost, imao istaknutu ulogu.

Unutrašnja rasprava nastavi la se tokom nekoliko godina, dok nije došlo do usijanja glava kada je jedna grupa članova isterala svog vođu. Meters je zadržao šačicu lojaInih sled­benika.

Jejts je pripadao jednoj od disidentskih grupa. Artur E. Vaj t, za koga je Kenet Reksrot šalj ivo govorio "naučnik", osnovao je drugu frakciju koju je nazvao Rekonstruisani rozenkrojcerski red. Ona je načinjena budalastom, opte­rećena težinom Vejtsovog pompeznog žargona i nespretnog l iterarnog stila. Druge grupe su bile priznate u razl ičitim delovima Velike Britanije, svaka od njih istrajavajući u naj­važnijem radu Reda- razumevati magijske procedure kao Put do Svetlosti.

U nekoliko reči, Magijaje naziv za primitivan psihološki sistem. Njen cilj je bila iluminacija - biti "doveden u Svet­lost". Dosezanje transcendentalnog iskustva pomoću ritu­ala i drugih tehničkih procedura bila je suština sistema, što bi neupućeni laik teško pretpostavio, ali čime su neki psi­holozi, uključujući K.G.Junga (i koj i čine ono što je Abra­ham Maslov nazivao Trećom školom) bili duboko impre-

• • •

slomram. Pojedine starije škole inicijacije sigurno su koristile neku

vrstu droga u sakramentaine svrhe. Koje su tačno proizvode zapravo koristili, nije jasno. Sumnjalo se na henbanu, bela-

1 8 IZRAEL REGARDIJE

donu, haš iš, opijum i solanaceu. Savremena škola, koju je u zadnjoj četvrtini 19. veka vodio Meters, s neodobravanjem je gledala na sve takve metode, zalažući se za klasične tajne tehnike umnog i spiritualnog treninga.

Vilis V. Harman je u brižljivo napisanom eseju "Pi­tanje droga koje proširuju svest" (Main Curren/s, Vol. 20, No. l , 1 963.) izjavio da su, tokom godina zabeležene isto­rije, različite grupe u okviru nekoliko religijskih tradicija podjednako insistirale na tome da čovek ima mnogo veće potencijale za saznavanje, a samim tim i moć nad svojom sudbinom, nego što bi mogao da sanja. Podrazumevah su se svi, od antičkih gnostika do modernih Teozofa, uključuju­ći i Hindu, Budizam, muslimansku i hrišćansku religiju. Oduvek su tvrdili da je moguće zna/i- na način koj i je pot­puno drugačij i od prostog sakupljanja činjenica- spozna­ti čovekovu suštinsku prirodu i nj egovu pravu vezu sa stvaralačkom silom iza i l i unutar univerzuma. Tamo, pisao je Herman, leži njegovo ispunjenje- dakle, šta je to što vred­nuje kao najviše nakon jasnog viđenja smisla života? Zbog ove određene vrste znanja, ljudi su sledili verske učitelje svih boja i mišljenja i priključivali se tajnim društvima. Dobrovoljno su se potčinjavali naporima složenih obre­da inicijacije i godinama obučavali u raznim tehnikama joge i meditacije. Postili su, šibali se i sprovodili sve vrste asketizma. Među svima nj ima, iskustvo gnoze, direktnog opažanja i znanja, bilo je cenjeno kao najviše od svih ljud­skih iskustava i dostignuća.

Magija je dakle, kao primitivna psihološka tehnika koja je u skorije vreme bi la učena i praktikovana unutar Zlatne zore, očito nešto čemu je Krouli bio u potpunosti izložen od momenta kada je postao član. Nekoliko godina nakon takve inicijacije, kada je postao vičan kao aktivni student, napisao je esej pod naslovom Inicirana interpretacija ceremonijalne magije, čiji veliki delovi treba da budu citirani ovde, makar i samo kao semantička šema da definiše moje izraze.

Zako/rija) kamen 1 9

Kao uvod, moram da kažem da u to vreme psihoanaliza nije bila poznata. Ništa iz te oblasti tada još nije bilo pre­vedeno na engleski. Dakle, nije bio upoznat sa mnogim od naših sada uobičajenih i popularnih mentalnih konstrukata ­kao što je nesvesno, super ego, libido, psihodinamika i tako dalje. Umesto toga, s obzirom na to da je učio nešto malo iz neurologije, pokušao je da objasni rezultate magije i j oge u terminima cerebralne fiziologije, kako je on razumeo, i prilagodio je potrebama svoje teze.

Iako je esej prilično dug, zavređuje iscrpno citiranje kako bi se pokazao njegov racionalistički pristup ovim teškim psihospiritualnim problemima.

"Vrhunska je zabava za studenta magijske literature ko­j i nije potpuna budala- a retka je takva kombinacija!- da primeti sitničavi kriticizam usmeren protiv utvrđenja nje­gove nauke . . . Nisam zainteresovan da poreknem objektivnu realnost svih ' magijskih ' fenomena; ako su iluzija, one su barem jednako realne koliko i mnoge neosporne činjenice svakodnevnog života, a ako pratimo Herberta Spensera, one su u najmanju ruku dokaz nekog uzroka.

"Ova činjenica je naša osnova. Šta je uzrok mojoj iluziji viđenja duha u trouglu umetnosti?

"Svako površan, svaki ekspert za psihologiju, odgovoriće: 'Taj uzrok leži u tvom mozgu'

"Englesku decu uče (uz dužno poštovanje Dekreta o ob­razovanju) da se univerzum nalazi u beskrajnom prostoru; H indu decu da je u Akaši, što je ista stvar.

"Oni Evropljani koji zađu malo dublje, uče od F ihtea da je pojavni Univerzum kreacija Ega; Hindusima, i l i Ev­ropljanima koj i uče kod Hindu gurua, je rečeno da se pod - -Akašom podrazumeva Cit-akaša. Cit-akaša smeštena je u 'trećem oku', dakle, u mozgu. Pretpostavljajući više dimen­zije prostora, možemo ovu činjenicu prilagoditi realizmu; ali nema potrebe za tolikim trudom.

20 IZRAEL REGARDIJE

" Ako J. e ovo istina za običan Univerzum, da svi osećaji

zavise od promena u 'mozgu' , moramo obuhvatiti i i luzije,

koje su, konačno, osećaji jednako kao i 'realnosti' , u klasi

fenomena koj i zavise od promena u mozgu. "Magični fenomeni, međutim, spadaju u posebnu pod­

klasu, pošto su oni voljni i njihov je uzrok serija 'stvarnih' fenomena nazvanih operacije Ceremonijalne magij e.

"One se sastoj e od:

(I) Vida. Krug, kvadrat, trougao, sudovi, lampe, odore, oruđa, itd.

(2) Zvuka Molitve.

(3) Mirisa Parfemi.

( 4) Ukusa Sakramenti .

(5) Dodira

(6) Um Kao pod ( l )

Kombinacije svega ovoga i odrazi na nj ihov - .

znacaJ . "Ove neobične impresije (1-5) stvaraju neobične pro­

mene u mozgu; stoga je njihov zbir (6) neobične vrste. Nje­na projekcija u vidljivi pojavni svet je stoga neobična.

"U ovom se sastoj i realnost operacija i efekata ceremoni­jalne magije i ja shvatam da je odbrana dovoljna, sve dok se 'efekti' odnose samo na one fenomene koj i se pojavljuju sa­mom magu: pojava duha, njegov razgovor, mogući šokovi zbog drskosti, i tako dalje, čak do ekstaze s jedne strane i smrti i l i ludila sa druge . . .

"Ovo je čisto materijalistička racionalna izjava, nezavis­na od bilo koje objektivne hijerarhije. Filosofija nema šta da kaže, a nauka može odložiti osudu, očekujući detaljnu

Zakotrlja) kamen 2 1

i metodičnu istragu navedenih činjenica . . . Naša ceremoni­jalna magija tada biva svedena na niz detalja, iako naravno, empirijski, fiziološki eksperimenti i svako ko bi ih pametno izveo, nemaju razloga da se plaše rezultata . . .

Magijski principi, slični onima upravo opisanim, spon­tano se primenjuju na "događaj ima" o kojima povremeno čujemo. Pojavljuju se među nekim od "hipi" i l i "svi nger" predstavnika savremenog psihodeličnog pokreta. Iz jednog nedavno ispričanog događaja, na primer, može se rekon­struisati sledeća slika:

(I) Vid

(2) Zvuk

Boje, svetla, brzo bljeskanje poput kaleidosko­pa, utičući na mozak preko optičkog nerva.

Najbučnija vrsta muzike, popularna i l i klasična, koja probija mozak gotovo do zaborava ili neo­setlj ivosti.

(3) M iris

( 4) Ukus

Povremeno se koristi marihuana kako bi se po­većala aktivnost nervnog sistema. Njen jedinstven, karakterističan miris je za neke ljude stimulativan.

Opet, i alkohol (umereno korišten) i marihuana, koriste se zbog stimulacije ukusa

(5) Dodir

(6) Um

U nekim slučajevima, čuje se za "orgije" i razmenj ivanje žena u tom kontekstu. Osećaj tela, tople kože, genitalija, koitusa, uzdiže tak­tilna (koja se tiču dodira - prim.prev.) iskustva.

Sve ovo- moguće i nj ihovo ujedinjavanje u "vr­hunskom" iskustvu.

Ove jednostavne, osnovne teme, mogu se izraziti na mnogo različitih načina.

III

ONO, međutim, što je zaista važno u vezi sa Redom, jeste njegova konfrontacija sa dva čoveka koji su bil i članovi višeg, takozvanog reda posvećenika. Oni su bili predodređeni da odigraju ogromnu ulogu u njegovom ka­snijem spiritualnom razvoju. Jedan od nj ih bio je Džordž Sesil Džouns, hemičar i metalurg, koj i je ostao u najbližem kontaktu sa Kroulijem dugi niz godina. Bio je prijatelj i sa­vetnik.

Drugi je bio Alan Benet, bez određenog zvanja. Rečeno je da je inženjer elektronike, oduševljeni student istočnjačkih religija i filosofije i finansijski hendikepiran čovek. Njegov oslabljen ekonomski status potiče, delimično, u svakom slučaju, od hronične bronhijalne astme koja je opustoši la njegovo zdravlje i efikasnost. Ona gaje, očigledno, sprečila da svoje talente uspešno iskoristi na bilo koj i način koj i bi bio nagrađen.

Kako je Alan u vreme kada ga je Kroul i prvi put sreo, praktično 'bio na dnu', Krouli ga je pozvao da sa nj im deli stan, koliko god dugo žel i . Za Kroulija u to vreme novac nije predstavljao problem, s obzirom na to da je nasledio povelik iznos. Tako je Alan postao Kroulijev gost i, vero­vatno prvi put u svom životu, imao dobar smeštaj, bio do­bro nahranjen i odeven.

Pošto je Alan bio viši posvećenik Zlatne zore, njegov deo quid pro quo bio je da Kroulija nauči svemu što je znao o magijskim veštinama. Prihvatio je taj zadatak i obavio

24 IZRAEL REGARDIJE

ga izuzetno dobro. Krouli se pokazao kao sposoban učenik i Alan je znao šta radi. Zajedno su postigli mnogo toga, a intelektualni tragovi ove veze ostali su sa Kroulijem tokom čitavog života.

Alan je kasnije napustio kompletnu metodologiju ZlaIne zore - i uz Kroulijevu finansijsku i druge vrste pomoći, na­pustio Englesku i otišao na Daleki istok, u čemu je njegova astma igrala odlučujuću ulogu. Tamo su, u mnogo toplijoj i boljoj klimi, njegove respiratorne tegobe u velikoj meri bile olakšane. Zapravo, dok je bio na Cejlonu, prešao je u budizam i time ispunio svoj životni san. Pod novim pričesnim imenom Bhikkhu Ananda Metteyya, odigrao je značajnu i efikasnu ulogu u pomoći da se Tera Vada budizam prenese u zapadni svet. Kroulijeva upotreba budističkih skhandi kao analitičke sheme u knjizi Psihologija hašiša, vodila je di­rektno do Alana.

Ono što je najznačajnije u vezi sa ovom bliskom vezom dvojice ljudi, međutim, jeste sledeća osnovna činjenica. Tokom oko godinu i po dana, koliko je živeo u Krouli­jevom stanu u Londonu, Alan je bio primoran da koristi mnoge različite lekove kako bi postigao barem privremeno olakšanje od teških astmatičnih napada. Hladno, vlažno i maglovito englesko vreme, razaralo je njegov šištavi respi­ratorni sistem. Za neke lekove se činilo da prilično dobro de­luju, barem u početku, drugi su bil i poražavajuće neuspešni. Čak kada bi neki i delovali, morao je da ih uzima u tolikim količinama da bi se nj ima otrovao. Tada bi različite vremen­ske periode provodio ležeći; letargičan, pospan i inertan.

Ipak, pored nalaženja olakšanja od bronhijalnih spaza­ma, otkrio je da su neki od lekova koje je upotrebljavao bil i

-psihodelici, kako bismo ih danas nazvali . Sirili su horizonte

. . . , . . . uma i rastočili granice ega, povremeno IzazlvaJucl neopIsI-va stanja mistične svesti sa kojom je već bio upoznat usled svojih meditativnih i molitvenih vežbi.

Zakotrlja} kamen 25

Ovako zaintrigiran, postao je koncentrisan i studiozan učenik farmakologije, kakva je postojala u to vreme, čitajući sve što mu je bilo dostupno, a nadasve pametno. Eksperi­mentisao je sa svim drogama koje su mu bile dostupne. Neposredni cilj bio je pronalaženje one jedne magične dro­ge koja će otvoriti vrata ka tim višim stanj ima.

Bi la je to njegova osnovna teza. To je bila teza koju je Krouli nasledio od Alana. Usvojena je u celini i sa radošću. Krouli je takođe otišao da uči farmakologiju. Diskutovao je o problemu sa mnogim lekarima, fiziolozima i neurolozima i eksperimentisao sa još više entuzijazma i iscrpnije nego njegov guru, Alan Benet.

(Trebalo bi, kao napomenu, spomenuti najčudniji feno­men, da se kod Kroulija, nakon nekoliko godina takođe razvila astma. Nekolicina nj egovih intimnih prijatelja, a kasnije i učenika, takođe su bolovali od astme.)

U međuvremenu je imao želju za putovanjem. Svet je bio njegova ostriga. Nasledivši znatno bogatstvo od rođaka koji je imao pivaru na jugu Engleske, njegova želja da pu­tuje bila je lako ostvariva. Pešačio je, istraživao, penjao se - -na planine širom Skotske, Svajcarske, Meksika i konačno, Indije- i pokušao da imitira mnoge od egzotičnih podviga svog drugog dugogodišnjeg idola, Ser Ričarda Bartona. Prešao je deo Sahare koj i se graniči sa Alžirom i Tunisom, mešajući se slobodno sa Arapima, čijoj se muževnosti i virtuoznosti počeo diviti. Tamo je sreo i šeike, nebrojenih tipova i nivoa važnosti, otkrivajući da su neki od njih bili upoznati sa upotrebom droga koje su egzaltirale i širile svest. Učio je od nj ih i dobro naučio. Prilično je sigurno da je pod nj ihovim tutorstvom naučio mnogo više nego samo homoseksualne običaje. Primenom ovih egzotičnih droga, uključujući naravno, i hašiš, iskusio je široku lepezu viših stanja svesti, o koj ima je pisao sa mnogo više iluminacije od gotovo bilo koga drugog koga znam.

26 IZRAEL REGARDIJE

Tokom produžene posete Cej lonu, gde je otišao da pose­ti Alana Beneta, vežbao je jogu i učio orijentalne filosofije sa svojom karakterističnom živošću i entuzijazmom. U dve zasebne pril ike u prvih pet godina ovog veka, penjao se na neke od najviših vrhova Himalaja i gotovo uspeo - ali, ne u potpunosti. Ipak, jedan od rezultata ovih ekspedicija, bio je taj što je ušao u mala kraljevstva Nepala i Sikhima koj i se graniče sa Tibetom, gde je stekao značajno praktično znanje o budističkim i lamaističkim tantričkim metodama. Ostatak je osetan u njegovim najranij im tehničkim zapisima.

Što se tiče joge, jedan od najvećih autoriteta među starim tekstovima, Aforizmi Patanjalijeve joge, definiše jogu kao "sprečavanje modifikacija načela mišljenja". Ukratko, da­kle, to je onaj psihološki proces koj i za cilj ima koncen­traciju. Iz svih najvažnij ih istočnjačkih mističnih spisa proizilazi da se ovo postignuće smatra osnovnom potrebom, i l i preduslovom za postizanje spiritualnog iskustva, i l i Sa­madija, kako se naziva. Vežbajući ovu veštinu dugi niz go­dina i postavši učitelj, što je bio, koncentracije i meditacije, Krouli je o ovoj temi pisao razumno, sa jasnoćom i autorita­tivnomjednostavnošću koja se ne nalazi nigde drugo. Jedna mala knj iga sa naslovom Deo I knjige IV je dragulj jasnoće i mudrosti. U nekoliko izdanja časopisa Equinox mogu se naći desetine klasičnih instrukcija o raznim aspektima joga položaja, disanja, koncentracije i tako dalje- sve prelepo na­pisane i bez suvišnih podataka.

Treba to da ubacim na ovom mestu jer su ga zbog svog živahnog smisla za humor, koj i je vrio svuda oko njega i prodirao u gotovo sve što je pisao, neki čitaoci i mnogi kritičari videli samo kao smešnog čoveka. Nikada im nije palo na pamet da je njegov humor nosio sa sobom i izuzet­no ozbiljnu ideju. Bila je to knj iževna i psihološka tehnika primenjena u brojne dobro definisane ciljeve. Ne samo da bi se otkrio subjekat, što je naravno bilo najvažnije, ne

Zakotrljaj kamen 27

samo da bi se odvojilo žito od pleve, već, pre svega, odvo­jile bi se ovce od koza. Tako je, dakle, testiran čitalac. Ako ovaj ne bi mogao da podnese ovo otkrivanje, već je i dalje pravio buku oko starog furnira praznoslovlja i sujeverja, to nije bila vrsta osobe koju bi trebalo ohrabrivati u Velikom radu. I l i , ako bi humorom bio prevaren da poveruje kako tu nema ničeg drugog, Krouli bi mislio da je to fanatik koga bi, sve u svemu, trebalo obeshrabriti od bavljenja ovim po­slom. Osećao je da bi, kada bi prolaz postao previše težak, i l i kada su spoljašnji i unutrašnji pritisci rasli, što se sigurno dešavalo, takva osoba podlegla neurotičnom oboljenju i l i nečemu gorem. Krouli nije želeo ništa od toga.

U dosta kasnijem radu, naslovljenom Osam predavanja o jogi, koj i je bogat razumom, finim humorom i jednostavnim izlaganjem najdubljih značenja, nalazimo sledeće:

,,( 1 ) Više je besmislica izrečeno i napisano o jogi nego o bilo čemu drugome na svetu. Većina ovih besmisl ica, koje pothranjuju šarlatani, zasnovana je na ideji da u njoj postoji nešto misteriozno i orijentalno. Ali, nema. Ne tražite od mene obeliske i odaliske, rahat-Iokum, bulbule, i l i bilo koje šljašteće sl ikovito izlaganje trgovaca jogom. Ja sam privlačan, ali ne i upadljiv. Ne postoji ništa misteriozno ili orijentalno ni o čemu, kao što zna svako, ko je pametno proveo imalo vremena na kontinentima Azije i Afrike . . .

,,(2) Svi fenomeni kojih smo svesni, dešavaju se u našim umovima, te je stoga jedino u šta treba da gledamo um: koj i je stabilnija mera nego što se pretpostavlja, kod svih vrsta

- -covecanstva . . .

,,(3) Onda moramo da počnemo da učimo o jogi gledajući značenje reči. Ona znači Ujedinjenje, od istog sanskritskog korena kao grčka reč zevgma, latinska reč Jugum i engleska reč par volova. (Yeaug- ujediniti) . . .

,,( 4) Joga znači Ujedinjenje.

28 IZRAEL REGARDIJE

"U kom smislu ćemo ovo razmatrati? Kako će reč joga implicirati sistem religijskog treninga i l i opis religijskog iskustva?

"Možete s lučajno zapaziti da se reč religija može pois­tovetiti sa jogom. Ona znači vezivanje zajedno.

,,(5) Joga znači Ujedinjenje. "Koji su to elementi koji su ujedinjeni, i l i treba da se uje­

dine, kada se ova reč koristi u svom uobičajenom značenju prakse široko rasprostranjene u Hindustanu, čiji je ci lj emancipacija individue, koj a uči i vežba iz manje prijatnih aspekata svog života na ovoj planeti?

"U umu pobožne osobe, ovaj kompleks inferiornosti koj i se smatra njegovom pobožnošću tera ga da ovu emancipac­iju tumači kao zajednicu sa gasovitim kičmenjakom kogaje izmislio i nazvao Bog. Na oblačno isparenje njegovih stra­hova, njegova imaginacija je bacila ogromnu iskrivljenu senku njega samog i onje zbog toga prestravljen . . . Zbog tog preplavljujućeg mijazma straha, čitavo pitanje joge postalo je nejasno. Savršeno jednostavan problem zakomplikovan je najbednijim etičkim i sujevemim besmislom. Istina je, ipak, sve vreme strplj ivo prisutna u samoj reči.

"Nekima od vas može se učiniti da su ova objašnjenja u priličnoj meri obesmislila jogu; da samje sveo na kategoriju običnih stvari . To mije bio cilj. Nema smisla biti uplašen od joge, osećati strahopoštovanje za jogu, biti zbunjen i misti­fikovan jogom, i l i entuzijastičan oko joge . . .

"Na terasi Caffe des Deux Magots, jednom prilikom, trebalo je prezentovati čitavu doktrinu joge u najmanjem mogućem broju reči 'sa uzvikom, sa glasom Arhangela i sa trubom Božijom'. Prva Epistola Sv. Pavla Soluncima, četvrto poglavlje i šesnaest stih. To sam i učinio.

"Sedite mimo. Prestanite da razmišljate. Ućutite. Iza­đite!"

Zakotrlja) kamen 29

Ovo je Krouli na svom racionalističkom vrhuncu. To se više nego dobro poredi sa Lirijevom mantrom: "Uključite se, priključite se, ispadnite!" U osnovi, razlika između Liri­ja i Kroulija je u tome što je potonji zahtevao disciplinu i vežbu u meditativnim veštinama, kao najvažnijim sred-

• • v " " - • • stvima Istrazivanja unutrasnjeg sveta uma I duha. To je, za-pravo, ključna stavka ova četiri eseja o hašišu. O l izergičkoj kiselini kao hemijskom sredstvu, koje se upotrebljava da potpomogne uvežbanu koncentraciju i meditaciju, može se reći mnogo toga. Kroulijevo uverenje bilo je da bi, stoga, trebalo da očekujemo mnogo bolje rezultate sa njenom upotrebom, nego ako bi se kao sredstvo koristila samo medi­tacija, i obrnuto.

IV

Otpril ike deset godina nakon što je iniciran u He! metički red Zlatne zore, Krouli je konačno zastao u Engleskoj da bi osnovao svoju organizaciju za obuku. Bilo je to deset dugih, značajnih i plodnih godina provedenih u lutanju po licu zemlje, eksperimentisanja sa svim poznatim metodama izazivanja najviših mističnih stanja. Mnogi od tradicional­nih sadržaja Zlatne zore bili su ugrađeni u strukturu njego­vog reda, A A. lpak,u mnogo čemu, potonji se razlikovao od svog prethodnika. U osnovi, najveća razlika nalazila se u njegovom ujedinjavanju joge i magije u jedan sistem koj i je kao cilj imao dosezanje Svetla.

Svako od njegovih putovanja urodilo je plodom neke tehnike, i l i unutrašnje discipline koj a bi se mogla iskoris­titi kao tanani segment u ogromnom mozaiku il i panora­mi metoda i naučnih pristupa. Mal i deo ove široke scene može se videti u njegovom eseju Psihologija haš iša. Jasno, to nije delo uskoumnog ludaka ili fanatika. Da bi se zaista razumela genijalnost ovog čoveka, trebalo bi se upoznati sa tehničkim instrukcijama koje je napisao o svim fazama dvaju starih sistema sa koj ima je radio. Mora se prihvatiti kao činjenica da je u oba dostigao vrhunac. Ovo potvrđuj e sadržaj i kontekst takozvanih zvaničnih instrukcija nje­govog Reda, kao i sledeće, koje je posebno pogodno da­nas, kada toliko neiskusnih mladih zadobijaju "udarce" od psihodeličnih droga:

"Baš kao što nečije prvo zaslepljujuće oduševljenje no­vim krajolikom pretvara, dok nastavlja da zuri, u divljenje

32 IZRAEL REGARDIJE

izvrsnim detaljima vidika. U početku su bili zamagljeni za­slepljujućim naletom opšte lepote; pojavljuju se jedan po jedan kako se šok smanjuj e i - strastvena zanesenost pre­daje se razumnom interesovanju.

"Na isti način, Posvećenik gotovo uvek počinje lavi­nom stihova dahćući mistične ekstravagancije o 'zabranje­noj ljubavi ' , 'nezamislivom blaženstvu'. (Ovo odgovara emocionalnoj i metafizičkoj magli koja je karakteristična za pojavu misl i iz homogenosti. Kratka i jasna diferenci­jacija ideja obeležava um odraslog.) Obično gubi osećaj za proporciju, za humor, za stvarnost i procenu zvuka. Nje­gov ego je često naduvan do tačke pucanja, do tačke kada bi bio prezirno smešan da nije tako žalosno opasan za sebe i druge. Takođe, ima tendenciju da svoje novootkrivene istine o i luminaciji shvata kao jedinu istinu, i insistira na tome da one moraju biti važne i validne za sve ljude, ko­liko su i za njega."

Moraće se pretpostaviti da je običan čitalac u celini ne­upoznat sa onim čemuje Krouli stremio. Da bismo ispravili ovaj propust, dozvolite da pretpostavimo da ste učenik mi­sticizma i da ste se prijavili kod njega kao kod takozvanog autoriteta za obuku u metodama Velikog rada. Ovo je jedan arhaični terll1in koj i se odnosi na samodisciplinu koja vodi prosvetljenju. Prva dužnost koja se postavlja pred početnika, jeste da pročita neka dela sa uvodne liste zvanične l iteratu­re koj a mu je data da je iščita. Kada, nakon oko tri mese­ca, završi sa čitanjem, može da se prijavi za pismeni ispit naučenog materijala. Osnovna namera ovde bila je samo da se utvrdi da je, u najmanju ruku, stekao intelektualno pozna­vanje osnovnog klasičnog materijala.

U slučaju daje želeo da nastavi dalje i daje bio primljen, zaklinjao se kao Pripravnik Kroulijeve organizacije A:. A: . . Ova zakletva samo je izražavala, na formalan način, da će se posvetiti Velikom radu.

Zakotrlja} kamen 33

Pred nj im je bila godina napornog rada na praktičnom, eksperimentalnom nivou. Sam je morao da od raznovrs­nog materijala koj i je pročitao, odabere određenu vežbu, i l i nekoliko vežbi - meditaciju, i l i magijsku, i l i molitvenu. Od njegovog slobodnog izbora i inicijative zavisilo je šta će predložiti da radi. Niko nije mogao da mu kaže šta da odabere i l i da uradi.

Obavezno je, međutim, bilo vođenje zapisnika, dnevni­ka. Bez obzira na to u čemu je bio nemaran, dnevnik je morao da piše redovno, trezveno i detaljno. Neispunjavanje ovoga bilo je nedopustivo. Na kraju celogodišnjeg rada, ovaj dnevnik je bio predavan Krouliju na pregled. Na osn-

• • ovu toga šta je dnevnik pokazivao i otkrivao, učenik bi bio

, .

unapređivan na sledeći nivo Reda. Ali, iznad svega, Krouli-ju je dnevnik otkrivao karakternu strukturu eksperimentato­ra. Otkrivao je nj egove idiosinkrazije, njegove naklonosti i ljubavi; mentalne predispozicije i emocionalne predrasude. A kako je Krouli, pozajmivši pravilo od Herll1etičkog reda Zlatne zore, napisao: "Ravnoteža je osnova rada", prepi­sivao je posebne vežbe i radnje koj e su služile da uravnoteže učenikovu psihološku strukturu.

Ukoliko je učenik odabrao da se u toj prvoj, pripravničkoj godini bavi samo jogom, Krouli bi mu možda predložio brojne dodatne stvari, kao što su jednostavnije, ali osnov­ne joga vežbe - disciplinske vežbe koje bi student lako bio u iskušenju da ignoriše. Ili, drugo, Krouli bi mogao da preporuči neke dijametralno suprotne radnje - kao što su molitvene vežbe, ceremonijalna magija i šta sve ne, Efekat ovoga bilo je sprečavanje da učenik razvije jednostrane crte karaktera - i na taj način spreči da ode brzopleto i postane fanatik.

Ukoliko je učenik obećavao i teoretski bio upoznat sa, recimo, delom Različitosti religijskog iskustva Vilijema Džejmsa i drugim sličnim analizama i opisima mističnih

34 IZRAEL REGARDIJE

i transcendentalnih stanj a, Krouli bi, možda, preporučio upotrebu hašiša. U vreme kadaje Krouli pisao svoju knj igu, takve droge mogle su se nabaviti bez recepta, u bilo kojoj apoteci, a da to ne krši ustanovljene zakone u Engleskoj.

Svrha ove hašiš-seanse bila je, jednostavno, da studentu omogući blagi ukus, i l i neku naznaku mističnog iskustva ka kom je usmeravao svu svoju energiju. Kroulijeva namera nikad nije bila da droge koristi kao zamenu za telo-um-dis­ciplinu, na kojoj je insistirao iznad svega. To nikako nije bila nj egova namera. Moramo ozbiljno shvatiti njegovu izja­vu:

"Ne nalazim potrebu za hašišom, osim kao pripremnom demonstracijom da postoji drugi svet, dostupan-nekako. Moguće je da bismo, ukoliko bi farmaceuti usmerili svoje napore ka stvaranju standardne droge mogli da nađemo vrednu i neškodljivu pomoć za proces koji sam optimistično nazvao Naučni lluminizam." (Italik je moj-prim.aut.)

Želim nedvosmisleno da naglasim kako je Krouli, ne jednom, već hiljadu puta, potvrdio da je disciplina sama po sebi mnogo važnija od bilo kog rezultata il i dostignuća. Njegova teza bila je da se u obučavanju koncertnog pijan­iste, na primer, koncentriše na vežbe i skale, sve dok ne razvije dovoljno manueIne veštine i samodiscipline da bi svirao Betovenov Emperor Concerto. Ne počinje se od kra­ja. Ovo je oblast u kojoj se on ozbiljno razlikuje od svojih savremenika.

Ipak, kako je ljudska priroda samo ljudska priroda, i kako su ljudi skloni da se obeshrabre i, nakon toga odustanu od borbe za prosvetljenj em, Krouli je tvrdio da bi, ukoliko bi im se dao nagoveštaj o tome kakva bi zabranjena iskustva mogla biti, možda bil i voljni da prevaziđu svoju sopstvenu inertnost i utučenost- i rade. Bilaje to mrkva kojom se maše ispred magarčevog nosa. Ali, samo toliko dugo da se maga­rac pokrene!

Zakotrljaj kamen 35

"Neka se ne zamišlja", napisao je,"Da sam ovo izmislio iz čiste lenjosti i l i umora. Ali, sa mističnim sredstvima koja sam tada imao na raspolaganju, zahtevao sam dane ili ne­delje da bih došao do bilo kakvog rezultata . . . Da sam samo mogao da neophodni period smanj im na nekoliko sati . . . Moja molba je upućena priznatim psiholozima i fiziolozi­ma da povećaju broj i tačnost svojih istraživanja o intros­pektivnim pravcima koje sam utemelj io, moguće uz veću pomoć farmaceuta.

"Kada bude određeno čisto fizio-psihološko dejstvo, zamoliću da dalje usmere pažnju na specijalne rezultate kom­binovanja droge sa mističnim procesom- uvek uz uvežbano posmatranje- i od tog momenta budućnost Naučnog Ilumi­nizma biće osigurana. (ltalik je moj-prim. aut.)

Ono čemu se nadao, delom se i ostvari lo. Hemičari su proizveli lizergičnu kiselinu 1 938 . iako neki od njenih psihičkih efekata nisu uočeni sve do 1 945. Tužno je reći da - iako je Krouli živeo do 1 947 godine - nikada nije saznao da je Iizergična kiselina bila stvorena kao istinska droga iz­bora, idealan hemijski instrument za koj im je čeznuo kao eksperimentalnom pomoći magijsko-mističnom sistemu koji je razvio.

Jedan od nekadašnjih saradnika Timoti Lirija, Frank Ferguson, koji je napustio diplomski rad na antropologiji da bi doprineo napretku sada mrtve organizacije posvećene širenju infoIIlIacija o Iizergičnoj kiselini, jednom prilikom je objasnio da su istočnjački mistici mogli da kontrolišu svoj nervni sistem nakon dvadeset do trideset godina učenja i samodiscipline. Požurio je da arogantno, rekao bih, doda kako bi, uz pomoć halucinogena, ove joga veštine mogle da se nauče za nekoliko nedelja. Njegovo mišljenje bilo je da duga i naporna disciplina jogija u današnje vreme ne zahteva ono što je Liri opisao kao "drogom izazvan sa­tori." Ovo obećanje je, naravno, najprivlačnije za svakog

36 IZRAEL REGARDIJE

od nas, safari bez suza! Jedan drugi pisac u The Harvard Review prokomentarisao je kako su se ljudi koj i su radil i sa l izergičnom kiselinom nadali da će naći brz i lak način da dostignu unutrašnj e ci ljeve koje su, u prošlosti, dostizali samo oni koji su bili voljni da se podvrgnu bolu i poslu koj i se povezuje sa starim disciplinama.

Ovo je uistinu bilo daleko od osnovne premise Ali­stera Kroulija. Kao protivudarac ovome, kao da je bio u iščekivanju takve zloupotrebe preteranim pojednostavlj iva-

. . . njem, napIsao Je :

"Mogao bih da uverim druge ljude da misticizam nije čista ludost bez insistiranja da čitav život posvete njegovom izučavanje kod mene, a kada bih samo mogao da uverim nekoliko kompetentnih posmatrača- za tako nešto nemam poverenja ni u samog sebe- nauka bi pojurila da prati i istražuje, razjasni pitanje jednom zauvek, i, kao što sam ja verovao, i verujem, naoruža se novim oružjem - deset hil­jada puta moćnij im od vage i mikroskopa."

Njegova osnovna premisa navođena je iznova, na sto različitih načina. Nikada nije rečeno da bi iskustvo sa drogom per se ikada moglo da zameni elementarnu mentalnu i spir­itualnu disciplinu za koju se zalagao i na kojoj su insistirali svi prethodni okultni učitelj i . U suštini, bio je relativno sigu­ran da bi, šta god iskustvo sa drogom pobudilo, uskoro bilo zaboravljeno i postalo hladno, sivo, nejasno sećanje.

"Kako bi se i očekivalo, takve for Ille ostavljaju malo uti­saka na sećanje. Ipak, dovoljno su zavodlj ive i ja se plašim da ogromna većina mistika živi svoje živote lutajući u ovom zaludnom svetu senki i školjki . . . Kakva zaludna ludost (od svake istinske nade napuštena!) tražiti u drogi, piću, pištolju il i konopcu raj od koga su odustali zbog trenutne slabosti i l i trenutnog kolebanja . . . "

Ono što se zahtevalo, iznad svih ostalih stvari, bila je izdržlj ivost i istrajnost- disciplina sistema telo-um, u svim

Zakotrlja) kamen 37

tehničkim fazama samog Rada, kako bi se obezbedila os­novna neophodna sredstva kroz koja će mistična stanja biti vraćena, ponovo doživljena i ponovo istražena.

Hjuston Smit, koj i je napisao esej u knjizi o LSD-u, koju je izdao Dejvid Solomon, misli slično kao Kroul i . Napisao

•

Je:

"Slučaj Zena je ovde posebno značajan, jer njegovi stožeri po pitanju iskustva prosvetljenja-safori i l i kensho­koje, neki (ali ne svi) Zen isti kažu, podseća na LSD. Slično i l i različito, suština je da Zen priznaje kako će iskustvo, osim ako je ujedinjeno sa disciplinom, propasti.

Smit nastavlja i dodaje, ono što je najbitnije za ovu tezu, da: -

"Cakje i Budadha morao da sedne . . . Bez)o riki, posebne moći razvijene kroz zazen (sedeća meditacija), vizija je­dinstva dosegnuta u prosvetIjenju . . . s vremenom postaje zamagljena i konačno bledi u prijatno sećanje umesto da se zadrži kao sveprisutna stvarnost koja oblikuje naš sva­kodnevni živo!. . . Biti sposoban da živiš u skladu sa onim što je kroz satori otkrilo Oko Uma, zahteva, kao i pročišćavanje karaktera, i razvoj ličnosti, period sazrevanja zazena."

Krouli je, pak, ukazao da postoje prilike, čak i kada je neko stekao vrhunsku veštinu u meditacij i , kada bi dodat­ni podsticaj ili stimulus obezbeđen razumnom i umere­nom upotrebom hašiša, omogućio da se savlada sterilnost i hladnoća dugo otegnute discipline; da se vine visoko iznad oklopnih ograničenja ego-funkcija u neopisivo. Uvod nje­govog sopstvenog eseja o hašišu bavi se upravo ovim pro­blemom.

"Takođe sam bio svestan vrhunca agonije meditacije, 'suvoće' (kako je Molinos naziva) koja očvršćuj e i steriliše dušu.

"Sama radnja koja bi trebalo daje preplavi svetlo m, vodi jedino u tamu strašniju od smrti, očaj i gađenje koje isuviše

38 IZRAEL REGARDIJE

često vodi ka napuštanju, pri čemu bi, zapravo, trebalo da ohrabre; zbog toga-kako proročišta potvrđuju - najtamnije je pred svitanje.

"Meditacija mi je zbog toga smetala", prokomentarisao je suvo, "kao da steže i sužava dušu. Počeo sam da se pitam da l i je 'suvoća' bila osnovni deo procesa. Ako bih na neki način mogao da prodrmam njen odar Uma, ne bi l i Beskraj­ni Božanski Duh skočio u Svetlo?"

A onda rečito pita, jer, nemojmo nikada zaboraviti da je ovaj čovek bio majstor meditacije: "Ko će zakotrljati ka­men?"

Da bi odgovorio na svoje pitanj e, formul isao je hipo­tezu: "Možda je hašiš droga koja 'labavi nosače duše', ali je sama po sebi ni dobra n i loša . . . Dobro, dakle, da vidim da li se prvo mističnim egzaltiranjem sebe i nastavljanjem svo­jih molitvi, dok droga rastače matriks dijamantske Duše, taj dijamant možda neće pokazati čist i iskričav, blistav 'ne od Sunca, niti od Meseca, niti od Zvezda' . . . "

v

-STA se podrazumeva pod mističnim iskustvom, može se

objasniti na različite načine. Možemo koristiti idiom mod­ernog psihološkog jezika, unapređujući mišljenje da droga, nekako, razređuje oklop karaktera il i mentalne mehanizme odbrane koj i sputavaju i ograničavaju psihu.

Ovo razređivanje dozvoli lo bi pojavljivanje osećanja, emocija, energije i drugih psihičkih sadržaja iz Nesvesnog, dugo zakopanih, i l i pak onih koj i nikad nisu videli svetlost dana. Njihovo bi pojavljivanje stoga proširilo ograničene horizonte svesnosti i omogućilo iskustvo okeanskih osećanja il i osećanja nirvane. Napad na funkcije egaje namerna kon­trolisana radnja kada se primene vežbe meditacije i kon­centracije - kao u jogi i Zenu - ali, naravno, mnogo manje izvesna kada se primeni psihodelična droga.

Trenutno se razvija nova škola psihologa. Oni na mistično iskustvo gledaju kao na zdrav razvoj naprednog rasta psihe. Nisu, kao što je to činila nauka devetnaestog veka, ovaj fenomen smatrali nečim što je izvan nj ihovog psihološkog polja. Kako je to deo prirodnog ljudskog ponašanja, tako se i razmatra unutar nj ihovog naučnog delokruga, a ne kao da pripada polju religije. Umesto poznate fraze "religijsko" i l i "mistično" iskustvo, skoval i su frazu "vrhunsko" iskustvo, da bi govori l i O istom unutrašnjem fenomenu.

Skloni su da posmatraju njegovu pojavu kao znatno lIčestaIiju nego što se prethodno pretpostavljalo, sa jednom -spontanošću koja je imanentna njegovoj učestalosti. Cešće

40 IZRAEL REGARDIJE

da nego ne, među nereligioznim ljudima kao što sU'j'i'esnici i umetnici, ne pobuđuje se niti izaziva upotrebom molitvi ili nekom drugom religijskom tehnikom. ' '

"U principu, nema razlike između izoštravanja percepcije upotrebom spoljašnjeg instrumenta, kao što je milaoskop", napisao je Alan Vats, "i njenog izoštravanja upotrebom unutrašnj eg instrumenta, kao što je neka od ove tri droge. Ako su one uvreda za dostojanstvo uma, ondaje mikroskop uvreda za dostojanstvo oka, a telefon dostojanstvu uha . . . "

Neurološko objašnj enje je takođe moguće i, ukoliko je sve ostalo isto, jednako je validno. Evo, na primer, jednog, koje je dao Liri:

• "Cinjenice o neurološkim kapacitetima ljudskog bića

jednostavno su astronomske. Svako od nas poseduje oko l O

biliona moždanih ćelija. Ovo je nekoliko puta pomnožen ukupan broj ljudskih bića na svetu. Svaka moždana ćelija može biti u vezi sa 25 000 drugih moždanih ćelija. Broj mogućih povezivanja je snage reda veličina 1 0 milijardi na dvadesetpetohiljaditi, količina veća od broja atoma u uni­verzumu. Ova elektro-hemijska mreža, nezamisliva u svo­joj složenosti, anatomska je struktura svesti . . . .

Kako da objasnimo ovaj neobični nesklad između poten­cijala kortikaInog kompjutera i siromaštva programa koje mu namećemo? Malo se zna o funkciji mozga i o procesi­ma učenja kojimaje ogromni moždani potencij al limitiran i sužen. Termin koji se čini najadekvatnijim da opiše proces je utiskivanje.

Šta je utiskivanje? . . . To je 'veoma brzo učenje koje se dešava kod nekih životinja . . . u određenom, ranom stadiju­mu razvoja.'

Još jedan zadivljujući aspekt procesa utiskivanja jeste njegov nepredvidiv i slučajni kvalitet. Kako je Konrad Lo­renc bio prisutan u pravom momentu, guščići su ga 'utis­nuli' kao zaštitnički, materinski objekat. U drugom eksperi-

Zakotrljaj kamen 4 1

mentu, mladim pticama je u kritičnom momentu pokazana ping-pong loptica i one su provele ostatak života tražeći i vodeći ljubav sa plastičnim loptama. Ovaj eksperiment je u isto vreme zabavan i zastrašujući. Podseća nas da svako od nas vidi svet kroz perceptualne strukture (biohemijske­neurološke) koje su nam slučajno postavljene u najranijim momentima. Pokreće zabrinjavajuću sumnju da, uprkos našoj hvaljenoj racionalnosti i uslovljenoj sigurnosti, možda jurimo određenu ping-pong lopticu koja nam je, u tim os­etljivim momentima osvetljenosti, jednostavno utisnuta u kortikaIni film . . .

Određeni alkaloidni molekuli imaju moć da dramatično odlože poznate, naučene strukturalne karakteristike nervnog sistema; svesnost je iznenada oslobođena iz svog uslovlje­nog obrasca i izbačena u blještavo tkanje nenaučenih men­talnih slika. Koliko god vatreno bilo neslaganje naučnika o vrednosti i socijalnom značaju psihodeličnih droga, postoj i jedna stvar oko koje se slažu: droge pokreću svesnost u ta­janstvene, nove predele u koj ima sve deluje moguće i ništa ne ostaje određeno . . . Psihodelične droge mogu, ne samo da otklone stare utisnute modele, već i da pruže mogućnost iskustva 'smrt-ponovno rađanje' koj e se tako često navodi tokom psihodeličnih trenutaka. Ponovno utiskivanje znači da je, tokom psihodelične seanse, nervni sistem subjekta u stanju dezorganizovanog ftuksa koje je vrlo blisko onom iz detinjstva. Planirano, voljno oslobađanje fiksnih perceptu­alnih obrazaca i privremeno otvaranje fluidne, bezgranične svesti nagoveštava nadu kontrolisanog, samokontrolisanog ponovnog utiskivanja."

Možemo ići i dalje, na religijski koncept, da mistično iskustvo predstavlja Sjedinjenje sa Bogom. Krouli je mogao biti teista, kao što je bio sa Vedantom, ili ateista, kao sa Thera Vada BudizOlom, kako je odabrao, u zavisnosti od okolnosti. Ali, koj i god filosofski stav da je zauzeo, njemu

42 IZRAEL REOARDIJE

kao medijumu nije predstavljalo problem da tumači životna •

iskustva, bilo da su ona mistična i l i sekularna. Cešće je, zapravo, usvajao ateistički stav, kao više utilitaristički. Ovo je prilično dobro izraženo u sledećem odlomku iz njegovog

• dela Jevanđelje po Sv. Bernardu Sou:

"Mistično postignuće može se definisati kao Sjedinjenje Duše sa Bogom, i l i kao realizacija sebe, i l i- postoji pedeset fraza za isto iskustvo. Isto je jer, bez obzira na to da l i ste Hrišćanin i l i Budista, teista i l i (kao šio sam ja, hvala Bogu!) ateista, postizanje ovog, jednog istog stanja, dostupno vam je koliko i noćna mora, i l i ludilo, i l i intoksikacija. Religio­zni narodi zakopali su ovu činjenicu ispod planina dogme, ali ju je studija komparativne religije razjasnila. Potrebno je samo objavljivati paralelne odlomke mistika svih godina i religija da bi se videlo da su govorili o istim stvarima; dobi­ja čak i verbalne identitete, kao kineski 'Tao koj i je Tao nije Tao' , hinduski 'Ne To, Ne To' , kabalistički 'Glava koja je iznad svih Glava, Glava koja nije Glava', hrišćanski 'Bog je Ništa' i modernih ateista i l i panteističkih mistika 'To nije ono što jeste."

Mogao je da usvoji i druge stavove, koj i su jednako vali­dni kao i prethodni . Sledeći opis, na primer, izveden je iz dnevnika koj i datira, približno, iz 1 909:

"Kada sam, dakle, pripremio odaju, tako da je sve bilo u mraku, osim Lampe nad Oltarom, počeo sam, kao što sam gore već zabe leži o, da se raspaljujem u molitvi, pozivajući svog Gospoda; zapalio sam u Lampi Pantaki koji sam napravio od Njega, odričući se S lika, kako bi se On sam mogao pojaviti u meni.

Odaja je bila ispunjena tim čudesnim sjajem ultralju­bičastog svetla koje je svetlelo bez izvora, kome nije bilo ravnog u prirodi, osim ako je to bila Severna Zora . . . Potom sam jedva primetno, lako, jednostavno, neprimetno klizeći, prešao u Ništa. I bio sam omotan u crni sjaj svoga Gospoda,

•

Zakotrlja) kamen 43

koji je prodro u svaki deo mene, stapajući svoje svetlo sa mojom tamom, ne ostavljajući tamu, već čistu svetlost.

Gledao sam obličje svoga Gospoda i osetio kako se unutrašnje drhtanje razbuktava u Poljubac - i predosetio is­tinske Svete tajne - i u jednom momentu video sve mistične vizije u jednoj ; i Sveti Gral mi se prikazao, i mnoge neizre­cive stvari postadoše mi znane.

Dato mi je da uživam u finom prisustvu svoga Gospoda u sebi tokom tog čitavog dvanaestog dana.

Onda sam zamolio Gospoda da me, još sada, povede u • • •

svoJe vecno prIsustvo. Ali, On se povukao, jer ja moram da uradim ono što sam

ovde poslat da uradim . . . A Svetlo i Parfem sa mnom svaka­ko ostaju u maloj Odaji i znam da moj Spasitelj živi i da će poslednjih dana stajati nad zemljom . . .

Sat na Senatu otkucava, a moje uši su obuzete nj egovom mističnom melodijom. To je Beskrajno unutrašnj e kretanje stvari, osigurano koegzistencijom nj ihovog zbira sa celi­nom, koj e transcendira krajnje suprotnosti; promenu koja

. ukazuj e na truljenje, stabilnost koja vodi u monotoniju. Razumem sve Psalme Blagoslova; tu je spontana po­

hvala, fontana u mom srcu. Autori Psalma sigurno su znali nešto o iluminaciji kada su ih pisali . . . Moja duša peva . . . Moja duša peva!"

U pokušaju da navedenu zahvalnicu, makar i u maloj meri, učinimo racionalnom, mogli bismo se osvrnuti na esej Nauka i Budizam koj i je napisao oko 1 903. ne mnogo pre nego što će doživeti svoje prvo Dhyana iskustvo, nakon in­tenzivnog vežbanj a joge. U ovom eseju je napisao:

"Pretpostavimo, međutim, san toliko stvaran da se bu­dan čovek čitav unizi pred sećanjem na njega, da se njegova svest o njemu pojavljuje hi ljadu puta stvarnija nego stvari oko nj ega; pretpostavimo da je čitav ovaj život načinjen tako da odgovara novim činjenicama njemu tako otkriven-

44 IZRAEL REGARDlJE

im; da bi se s radošću odrekao godina nonnalnog života da bi dobio minute tog života-sna; da je nj egov osećaj za vreme iskorenjen kao nikad ranije, i da su ovi uticaji trajni. Tada ćete reći, delirium tremens Ci intoksikacija hašišom, s obzirom, konkretno, na osećaj za vreme) nam daje paralelu. Ali, fenomen delirium tremensa se nejavlja kod zdravih oso­ba. Što se tiče insinuacije o auto-hipnozi, sećanje na 'san' je dovoljan odgovor. Bilo kako bilo, jednostavna činjenica o višoj očiglednoj stvarnosti - uverenje koje se ne može uzdrmati, il7lipuisable (jer u engleskom ne postoji reč) dovo­ljan je test. I, ako se udostojirno da se raspravljamo, to je zarad zadovoljstva, i nebitno za vitalnu činjenicu; čarka, a ne žestoka borba.

,:San' koj i sam opisao je stanje koje Hindusi i Budisti zovu Dhyana. Metod za njegovo dostizanje je duševno i fizički zdrav i naučan . . . Jednostavno je. Um je prisiljen da fiksira svoju pažnj u na jednu misao, dok se primenjuje moć kontrole i održava duboka budnost u slučaju da misao na momenat odluta."

ll i bi mogao da, sa najvećom lakoćom, izbegne bilo koji od navedenih pristupa, da primeni skeptičniji filosofski stav, kao što je navedeno, na primer, u nj egovoj najranijoj knj izi o jogi - Deo J Knjige IV:

"U toku koncentracije primetili smo da se sadržaj uma u svakom momentu sastojao od dve stvari, ne više; Objekat, promenljiv, i Subjekat, nepromenljiv, i l i se tako čini. Uspe­hom u Dharani objekat je učinjen nepromenljivim koliko i subjekat.

Rezultat ovoga je da dva postaju jedno. Ovaj fenomen obično dolazi kao ogroman šok. Neopisivo je čak i stručnjaku za jezik, te stoga ne iznenađuje da poluobrazovani mucavci plivaju u okeanima euforije.

Sve poetske sposobnosti i sve emocionalne sposobnosti bacaju se u vrstu ekstaze pojavom koja odbacuje um i čini

Zakotrljaj kamen 45

da ostatak života deluje apsolutno bezvredno u poređenju . . . -Cak i kada osoba stalnim ponavljanjem postane naviknuta na Dhyanu, nema reči koje se čine adekvatnim . . . Najvažniji faktor u Dhyani je, međutim, uništavanje ega. Naše sh­vatanje univerzuma mora biti u potpunosti preokrenuto, ako ovo želimo da prihvatimo kao validno, a došlo je vreme da

-

razmotrimo šta se zaista dešava . . . Covek kojije iskusio bilo koje od intenzivnijih oblika Dhyane je oslobođen. Univer­zum je uništen za njega i on za Univerzum. Njego va volja, stoga, može ići svojim putem, nesputana . . . Dogodio nam se najzaprepašćujući fenomen, imali smo iskustvo koje čini da ljubav, slava, status, ambicija, bogatstvo, izgledaju smešno

-i sa strašću počinjemo da se pitamo: 'Sta je istina?' Uni-verzum se srušio na nas kao kula od karata, a i mi smo se stropoštali ."

U knjizi Istorija Zen Budizma koju je napisao Hajnrih Dumulin, SJ. , postoji opis 'Velikog umiranja' koji bi Krou­l i , na svoj ateistički način, sve u svemu prihvatio, s obzi­rom na to da je odgovarao jednom od njegovih mističnih iskustava tokom prelaska južnih granica Kine, blizu Vijet­nama, 1 906. godine:

"Ukoliko želite da dosegnete pravi Nonego," kaže mo­nah Hakuin u toj priči, "morate osloboditi svoj uticaj nad ambisom. Ako nakon toga oživite, doći ćete do istinitog ega

-četiri vrline. Sta znači osloboditi svoj uticaj nad ambisom?

-Covek je zalutao i stigao do mesta na koje ljudska noga ni-kad nije kročila. Ispred nj ega je zevao ponor bez dna. Nje­gova stopala stajala su na klizavoj mahovini na kamenu, a bezbednog uporišta nije bilo nigde oko njega. Nije mogao da korakne ni napred ni nazad. Samo ga je smrt čekala. Loza koju je ščepao levom rukom i vitica koju je držao desnom,

-malo su mogle da mu pomognu. Zivot mu je visio o koncu. Bude li oslobodio obe ruke odjednom, njegove suve kosti će se pretvoriti u ništavilo.

I

46 IZRAEL REGARDIJE

Tako je to sa učenicima Zena. Tražeći jedan Koan dolazi do tačke kada je njegov um kao mrtav, a njegova volja kao ugašena. Ovo stanje je poput široke praznine nad dubokom provalijom bez mogućnosti da se uhvati rukom i l i nogom. Sve misli iščeznu, a u grudima gori zebnja. Ali, onda se iznenada desi da se sa koanom i telo i um slome. To je slučaj kada se ruke oslobode iznad ambisa. Ovo iznenadno uzdi­zanje je kao da neko pije vodu i zna šta je za njega vre­lina i hladnoća. Ispunj ava se neizmernom radošću. Ovo se

-naziva ponovno rođenje (u Cistoj Zemlji). Ovo je nazvano gledanjem u sopstvenu prirodu. Sve zavisi od istrajavanja i uverenja da će uz pomoć ove koncentracije, osoba konačno prodreti u suštinu sopstvene prirode."

U knj izi Psihologija haš iša, ovde ponovo objavljenoj, Krouli je imao da kaže mnogo više o osnovnim kriteriju­mima mističnog iskustva, što vredi citirati :

"Može biti korisno ovde jednom zauvek napraviti raz­liku između lažnih i stvarnih mističnih fenomena, jer smo u prethodnim poglavlj ima pričali o oba bez razlike. U 'as­tralnim vizijama', svest je jedva narušena, u magijskim iza­zivanj ima snažno je egzaltirana, ali je još uvek ograničena svoj im prvobitnim uslovima. Ego je još uvek suprotstav­ljen ne-Egu; vreme je, ako je i izmenjene brzine, još uvek tu; isto kao i Prostor, neke vrste prostora smo svi svesni. I opet, opaženi fenomeni prate uobičajene zakone rasta i propadanja.

Ali,svi stvarni mistični fenomeni protivreče ovim uslo-•

vIma. Pre svega, Ego i ne-Ego ujedinjuju se eksplozivno,

njihov proizvod nema ni jedan od kvaliteta bilo kojeg od nj ih. To je upravo onakav fenomen kao direktno mešanje vodonika i hlora. Prvo što se uočava jeste iluminacija u našoj analogiji , ekstaza i l i ananda (blaženstvo) u dostiza­nju Dhyane. I kao što nam ova iluminacija ne pomaže da

Zakotrlja) kamen 47

analiziramo gas hlorovodonične kiseline, tako nas Ananda sprečava, ometajući nas u opažanju stvarne prirode fenome­na. U višim mističnim stanj ima, dalje, nalazimo da su Jogi i l i Mag naučili kako da to kontrolišu.

Ali kombinacija elemenata će obično biti jedna konačna radnja katastrofalne energije . . . Nova svesnost koja nastaje kao rezultat kombinacije je, takođe, uvek jednostavna."

•

VI

• STAje to toliko važno u vezi sa psihodeličnim drogama

zbog čega bismo trebali da im posvetimo pažnju? I l i pos­vetimo vreme onome što je Krouli pre toliko godina imao da kaže o njima? Možda se najubedljiviji odgovor na ovo pitanje može naći u nekoliko izjava jednog od gore nave­denih savremenika.

U eseju pod naslovom "Kultura i individua" Oldas Hak­sli je saosećajno napisao:

"Izuzetno rapidne tehnološke i demografske promene postepeno povećavaju opasnosti koj ima smo okruženi, dok istovremeno slabe značaj tradicionalnih modela osećanja i ponašanja koje svim pojedincima, vladarima i potlačenima podjednako, nameće nj ihova kultura. Uvek poželjno, široko rasprostranjeno uvežbavanje u otvaranju rupa u kulturnim ogradama, sada je naj neophodnije. Može l i to uvežbavanje biti ubrzano i učinjenojoš efikasnij im pažljivom upotrebom fizički neškodlj ivih, sada dostupnih psihodelika? Na osn­ovu svog iskustva i objavljenih dokaza, verujem da može. U mojoj utopističkoj fantazij i, Ostrvo, u zamišljenim uslovi­ma sam razmatrao načine na koje bi bilo moguće supstance slične psilocibinu upotrebiti da bi se ispotenciralo neverbal­no obrazovanje adolescenata i podsetili odrasli da se stvarni svet veoma razlikuje od unakaženog univerzuma koji su za sebe stvorili sredstvima kulturno-uslovljenih predrasu­da." Na ovom mestu, Haksli je odgovorio nekim od svo­jih kritičara sa prilično surovim humorom: ,,'Zabavljajući

50 IZRAEL REGARDIJE

se sa Gljivom '- tako je jedan šaljivi kritičar objavio priču. Tek, šta je bolje: provoditi se sa gljivom i l i imati ideološku idiotiju, imati ratove zbog reči, imati sutrašnja nedela zbog j učerašn j ih nesporazuma?"

Tu je, takođe, i značajan odlomak iz knjige Alana Vatsa, Vesela kosmalogijo:

"Reakcija većine obrazovanih ljudi na ideju sticanja bilo kakvog dubljeg psihološkog i l i filosofskog uvida kroz drogu je da je to previše jednostavno, previše veštački, čak i previše banalno da bi se ozbiljno razmatralo. Mudrost koja se može 'uključiti', kao prekidač na lampi, kao da vređa ljudsko dostojanstvo i degradira nas do nivoa hemijskih mašina. Osoba priziva u um slike hrabrog, novog sveta u kome postoj i klasa proizvedenih Buda, ljudi koj i su 'sas­tavljeni ' kao lobotornizirani, sterilisani i l i hipnotisani, ali u d " rugom pravcu . . .

Bez obzira na to da l i će se tvrdokomicima i hiper­konzervativcima religijskog misticizma svideti i l i ne, on nastavlja:

" I pored široko rasprostranjene i neselektivne predrasude o drogama kao takvima, i bez obzira na tvrdnj e određenih re­l igijskih disciplina da sujedini kanali do iskrenog mističnog uvida, ne mogu da pronađem suštinsku razliku između iskustva izazvanog, pod povoljnim uslovima, ovim sup­stancama i stanja 'kosrničke svesti' koja su zabeležil i R.M. Buk, Vilijem Džejms, Evelin Anderhil, Rejnor Džonson i drugi istraživači misticizma . . . "

Konačno, tu je i jasno, precizno i nedvosmisleno svedo­čenje Dr Timoti Lirija u njegovom govoru "LS D- droga koja proširuje svest":

"Ozbiljna vizionarska iskustva su, priznajem, ključ za promenu ponašanja- drogom izazvan satori. Za tri sata se, pod odgovarajućim uslovima, korteks može očistiti. Igre koje uznemiravaju i muče, mogu se videti u kosrničkoj di-

Zakotrljoj kamen 5 1

menzij i . Al i, Zapad nema ritual, nema igre koja može da podnese CE (širenje svesti) iskustvo sa drogom. U odsustvu odgovarajućih rituala, može samo da nameće svoje poznate igre, politiku nervnog sistema, um koji kontroliše mozak . . .

Postoji mnogo metoda za širenje svesti preko granica igre . . . Fizičke traume to mogu da učine. E lektro šok. Eks--tremni umor. Zivite godinu dana u drugoj kulturi, veoma različitoj od svoje, u kojoj Vaše uloge, i rituali, i jezik ništa ne znače. Il i se odvojite od pritiska igre institucionalnim

-povlačenjem. Zivite neko vreme u monaškoj ćelij i . I l i se

-venčate sa osobom ruskog porekla. Cu Ino uskraćivanje to čini . . . Najefikasniji način da se preseče struktura igre zapad­nog života je upotreba droga, droga koje proširuju svest. . ."

Bilo bi dobro da je čitalac imao neku vrstu "vrhunskog" il i psihodeličnog iskustva, kako bi mogao da dođe do bilo kakvog razumevanja suštinske vrednosti Kroulijevog ese­ja Opasna biljka. Samo tako bi mogao da dođe do nekog saosećajnog razumevanja za ono što Krouli, kao i naši savremenici, pokušavaju da nam kažu. U nedostatku istog, trebalo bi da bude upoznat sa nekim delima, koja se sada već mogu nazvati klasicima, ove nove literature u ekspanziji .

Ja bih, na primer, od srca preporučio sledeće: Religije, vrednosti i vrhunska iskustva- A.H.Maslov Vrste religijskog iskustva- Vilijam Džejms Vrata percepcije- Aldus Haksli Droge i um- Dr Robert S . De Ropp LSD- droga koja proširuje svest- izdao Dejvid Solomon Vesela kosmologija- Alan Vots Moje Sopstva ija- Konstans A. Njulend Unutar sebe i preko - Sidni Koen, M.D.

-Citavim pitanjem eksperimentisanja sa drogom za

psihodelične svrhe, u ovim knj igama se bavi sa različitih stanovišta. Neki pisci se u potpunosti slažu sa širokom

52 IZRAEL REGARDIJE

upotrebom novih supstanci koje uključuju ne samo lizergičnu kiselinu, već i meskalin, psilocibin i nekoliko drugih, skorije napravljenih. Većina autora zauzima čvrst stav protiv bilo kakve upotrebe droga izvan medicinski kontro lisanih ustanova i istraživačkih centara. Nekolicina drugih su pažljiviji- održavajući srednji kurs između Scile i Haribde. Na taj način,međutim, može se steći pogled iz

. . , ptičije perspektive na čitavu oblast I trenutno postoJece

stavove o drogama koje proširuju svest. Dr Sidni Koen je, u gore pomenutoj knjizi, veoma racio­

nalan, izbegavajući potpunu osudu lizergične kiseline, kao što to čine mnoge od njegovih lekarskih kolega, kao i njeno preterano entuzijastično prihvatanje a la Liri et al.

On pokušava da izdiferencira "drogom izazvan satan" i od mentalnog zdravlja i od ludila, smišljajući novu reč "ne­zdravIje", koja će za sada poslužiti, Njegov u potpunosti ra­cionalan stav izražen je u ovom odlomku iz njegove knj ige:

"Neki od nas, sasvim razumlj ivo, traže spiritualnu vred­nost Rusoovog povratka prirodi - sa drogom, ako je neo­phodno. Odgovori su jednostavni i na dohvat ruke. Sve što je potrebno jeste vera da poverujemo mistiku.

Malo nj ih je voljno da prihvati alternativu. Alternativa je priznanje da smo vrsta u razvoju i da, u ovoj fazi razvo­ja, ne možemo da razaznamo konačne istine, Moramo se zadovolj iti voljom da, i l i prihvatimo istine kao dovoljne za sada, i l i (a ovo je teže) da kontempliramo o pitanjima bez prihvatanja odgovora."

Prilično sam siguran da bi se Krouli složio sa ovim skeptičnim stavom. No, on bi na osnovu svog iskustva sa mističnim discipl inama, dodao: "Postoji samo jedan kamen koj i skepticizam ne može da pomeri - kamen iskustva." Na ovom kamenu on je izgradio svoju građevinu.

Pored gore navedenog spiska, postoj i još jedna knj iga koju bih svesrdno voleo da preporučim- Psihodelično iskust-

Zakotrlja j kamen 53

vo koju su pisali Timoti Liri, Ričard Alpert et al, Pominjem je zasebno, pošto je to jedini tekst koj i je približan, iako samo delimično, Kroulijevom eseju o hašišu. Psihodelično iskustvo je priručnik uradi-sam, zasnovan na upotrebi Tibe­tanske knjige mrtvih koju je izdao Dr W.Y.Evans Vene, kao psihopompezni vodič za transcendentalno iskustvo.

Autori zaslužuju neverovatnu pohvalu i ogromno prizna­nje za stepen uvida i razumevanje pokazano u ovom zaista veličanstvenom tekstu - nešto dobrim delom novo i jedin­stveno u našoj kulturi. Prilično sam siguran da bi Krouli da­nas, da je živ i upoznat sa ovim delom, momentalno napisao "ushićenu" kritiku u jednom od svojih Equinox izdanja. Možda bi, u momentu dok daje pohvalu, skrenuo pažnju na svoje sopstveno istraživanje droga, na stepen brilijant­nosti njegovih različitih instrukcija u veštinama meditacije, magije i tantre, kao i svom ranom pokušaju analiziranj a specifičnih efekata hašiša. Zbog ovoga bi ga neki nazvali

•

egoistom. Kada pročitate neke od prethodno navedenih knjiga, pred­

lažem da se vratite drugom od četiri eseja, Opasna biljka, koji je pisao Oliver Hado, koji je objavljen ovde, ir.lajući na umu da je napisan pre pedeset godina, Ipak, njegov ve­liki deo je bezvremen. Može da pomogne da se da pravac savremenim pokušaj ima merenja obima i dubine i dej stva aktuelnih psihodeličnih supstanci.

Ako sam ponovio tvrdnju daje Krouli imao prednost nad većinom istraživača današnj ice, to je pre svega zbog toga što moramo učiniti nešto kako bismo ponovo uspostavil i is­torijsku ravnotežu i obezbedili ovu generaciju jasnim puto­kazima i znacima.

"Naučni Iluminizam" bilaje fraza ištampana na naslovoj stranici svakog broja Equinoxa, od 1 909- 1 9 14 . Pratile su je još dve: "Cilj religije. Metod nauke." U različitim momen­tima, Krouli je bio pozivan da objasni šta je želeo da kaže

54 IZRAEL REGARDIJE

ovim frazama. Možda najbolje izlaganje, može da se nađe u Uvodniku koj i je napisao za jedan od brojeva Equinoxa:

" l . U osećajnom svetu doživljavamo tugu. Konačno, to znači: priznajemo postojanje problema koji zahteva

- . resenj e.

2. Prihvatamo dokaze Hjuma, Kanta, Herbert Spensera, Fulera i ostalih za ovu tezu:

• •

Sposobnost čovekovog razuma za procenj ivanje u svoJoJ suštinskoj prirodi sadrži element protivrečnosti samoj sebi.

3 . Na sve ovo dodajemo: Postoji l i i jedno rešenje za ova dva problema, Taštine

života i Taštine misli, ono mora biti u dosezanju Svesti, koja transcendira oba. Nazovimo ovo super-normalna svest, ili, tražeći bolju reč, 'spiritualno iskustvo. '

4. Vera je predložena kao leko Ali, mi doživljavamo mno­ge inkompatibilne oblike Vere zasnovane na Autoritetu - Vede, Kur'an, Biblija; Buddha, Hrist, Džozef Smit. Da bismo izabrali između nj ih, moramo se koristiti razumom, za koj i se već pokazalo da je pogrešan vodič.

5. Postoji samo jedan kamen koj i skepticizam ne može da pomeri - kamen iskustva.

6. Nastojali smo stoga da od uslova sticanja spiritual­nog iskustva eliminišemo njegove dogmatske, teološke, slu­čajne, vrhunske i ostale nebitne elemente.

7. Zahtevamo upotrebu strogo naučnog metoda. Um tragača mora biti neutralan; sve predrasude i drugi izvori greške moraju biti iskorenjeni.

8. Zbog toga smo stvoril i sinkretističko-eklektički mo­del, kombinujući osnove svih metoda, odbacujući sve nj i­hove prepreke, da razrešimo problem putem preciznih eks­perimenata, a ne nagađanj ima.

9. Za svakog učenika preporučujemo drugačiji metod (do detalja), prilagođen njegovim potrebama, baš kao što i lekar za svakog pacijenta prepisuje odgovarajući lek.

Zakotrlja) kamen 55

1 0 . Mi, dalje, verujemo da se Okončavanje spiritual­nog iskustva ogleda u sferama intelekta i delovanja kao genij, tako da uzimajući običnog čoveka, vežbom možemo načiniti Učitelja.

Ova teza zahteva dokaz; nadamo se da ćemo obezbedi ti takav dokaz s namerom stvarajući Genija."

Potvrđivanje je još uvek neophodno, ali nije izvan grani--

ca mogućnosti. Cini mi se da dolazi vreme kada će Krouli i ono za šta se on zalagao dobiti zakasnelo priznanj e. Predugo je ovaj čovek bio klevetan i kritikovan na najprizemnijim osnovama - osnovama koje bi prosečno intel igentna osoba danas jedva opravdala. Rezultat ovoga je zaobilaženje nje­govih značajnih dostignuća u carstvu misticima. Rezultat ovoga je i naše ignorisanje njegovog grubog razotkrivanja psiho-socijalnih zamki, kroz koje smo besciljno lutali, kao da ih nikad nije zabeležio. Mi smo na gubitku.

Koje su bile njegove kvalifikacije? Neke od nj ih već su pisane. Osim toga, stekao je dobro klasično i naučno obrazovanje na Kembridžu. Dalje, u svojim planinarskim

- -podvizima po Skotskoj, Svajcarskim Alpima i Himalaji-ma, pokazao je posebnu vrstu nečega što bi mnogi sma­trali ludo odvažno m hrabrošću praćenu naročitim oprezom - karakteristike koje su bile izuzetno korisne kada se latio problema psihodeličnih droga. Ovo se takođe oslikava u njegovim obično usamljeničkom hodanju po Španij i 1 908, kada tako nešto baš i nije bilo popularno, po severnim grani­cama pustinje Sahara i Alžira 1 909, kao i mnogo puta kas­nije, penjući se na nekoliko ugašenih vulkana u Meksiku i pešačeći sa ženom i detetom preko donjih rubova Kine koji se graniče sa Vijetnamom. Sve ovo uradio je u periodu ranog dvadesetog veka koj i nije bio ni bl izu bezbedan- po pitanju putovanja - kao danas. Naj lepše od svega, bio je izvanredan prozni pisac, što ovaj i drugi eseji pokazuju, ali i dobar lirski pesnik.

•

56 IZRAEL REGARDIJE ••

-Staviše, i to je daleko najvažnije pitanje ovde; Krouli je

bio eksperimentalni mistik od najvišeg značaja. Godinama je marlj ivo vežbao tehnike joge i magije, sve dok nije dosti­gao temeljno ovladavanje obema metodama, istočnom i za­padnom. Sve ove retke veštine su, konačno, upotrebljene za njegovo eksperimentisanje sa različitim drogama. Ovi eseji svedoče, i pružaju značajan dokaz o njegovom objektivnom i naučnom pristupu čitavom procesu. Na primer:

"Jedan jedini obučeni posmatrač sa petogodišnjim •

iskustvom, manje novca nego za izgradnju pekare i ne više pomoći od onoga što može da mu pruži dvanaest dobrovo­ljaca, njegovih učenika, zadobio bi slavu višu od zvezda i postavio čovečanstvo na kraljevski put ka rešenju Jednog velikog problema. Naučni Iluminizam zaslužio bi svoje ime, i l i bi misticizam dobio zamah koj i bi još jednu mladu ludu, poput mene, poštedeo traćenja čitavog života na be­smislene studije i omogućio mu da se uključi u plemenitiju karijeru varanja svoj ih saradnika u akreditovanim krugovi­ma trgovine i politike, a da ne govorimo o grubim podlo­stima slobodnih zanimanja.

Ali, ja nemam sumnj i . Neka istraživač sam proučava svoj mozak na osnovu smernica koje sam ja postavio, po mogućnosti, na prvom mestu uz pomoć hašiša i l i nekog boljeg fizičkog sredstva kako bi se prevazišao tupi skepti­cizam koj i je stvoren od inertnosti neznanja; besmisleno je proučavati ne-mozak drugoga, snagom prevarantske repu­tacije, kao što istraživači spiritualizma, kako se čini, rade. Vaš sopstveni mozakje najbolji, a potom izvežbani i živahni mozgovi pametnih i obrazovanih ljudi, u savršenom zdrav­Iju, poštenih i opreznih."

Mislim da će ovo jasno i na adekvatan način p15kazati neke od motiva koje je Krouli imao pišući o svojim

' iskust­

vima sa hašišom.

VII

OBIMNA l iteratura koja se bavi lizergičnom kiselinom neprestano raste. Različiti autori koji su doprineli Solomono­voj knj izi, na primer, navode čak sedamdeset neobičnih naslova. O',i obuhvataju knj ige, radove, eseje, članke itd. Mek Glotin', međutim, u svom eseju na ovu temu, izjav­ljuje da je od otkrića njenih mnogostrukih psihičkih efekata 1943 . godine, objavljeno više od 700 radova o l izergičnoj kiselini.

Ovo uobičajeno široko interesovanje bilo je na početku stimulisano nadama u okviru psihijatrijskog polja stvaranj a uzora shizofrenije, koji bi mogao da pomogne u proučavanju mentalnih oboljenja koja se uobičajeno javljaju. Ovo očekivanje bi lo je napušteno kada je otkriveno da postoje ogromne razlike između dva psihička stanja. Na mesto nade za uzorom psihoze, razvijene su tehnike za upotrebu droge kao pomoć u psihoterapij i mnogo problematičnije psiho­neuroze. Postoji dokaz da se u ovom pravcu postiže uspeh. Knjiga Konstans Njuland, Moje Sopstvo i ja, jedan je adek­vatan pokazatelj onoga što se ovde pokušavalo.

U mom slučaju, psihodelici su bili odgovorni ne samo za nekoliko potresnih vrhunskih iskustava nego, što je još važnije, kako je "oduševljenje" nepoznatim nestajalo, čak i za neke duboke uvide koji su mi sasvim izmakli , uprkos

• Long-lasting Effects ojLSD on Certain Altitllde in normals: An Exper­imental Proposal: William H. McGlothin, the Road Corporation, Santa Monica, California, 1962

I

58 IZRAEL REGARDIJE

godinama intenzivne dubinske terapije. Ako n i zbog čega drugog, zbog ovoga hemijska sredstva imaju veliku vred­nost. Niti sam ja sam u izvođenju ovoga. Nekoliko psiholo­ga različitih analitičkih škola imali su slična iskustva pros­vetljenja, iako zbog aktuelne zakonske situacije, neki nisu voljni da se izlože kaznenim društvenim merama izjavljujući ovu činjenicu i registrujući svoja lična iskustva.

Još ubedlj ivije od ovoga, međutim, bilo je otkriće da je alkoholizam daleko najučestalija patologija koja pozi­tivno reaguje na drogu. Verujem da su kanadski psihijatri bili među prvima koj i su uočili ovu činjenicu i počeli da eksperimentišu sa drogom, uz zadovoljavajuće rezultate. Napisano je nekoliko izveštaja, na podsticaj Hemfrija Os­monda, D.P.M.

Ogromno narodno interesovanje za l izergičnu kiselinu, međutim, zapravo je izazvano ovim otkrićima: a) tokom iskustva sa drogom stimulisana su i oslobođena intenziv­na osećanja prijatnosti; b) simuliraju se transcendentalna

• • v • mlslIcna stanja.

Prva reakcija dovela je do mešanja bitnika (osoba koj a nastupa protiv konvencija - prim.prev.) na univerzitets­kom kampusu i drugde, sa masivnim švercovanj em droge za upotrebu, nažalost, od strane tinejdžera i mlađih ado­lescenata. Ovi ljudi nemaju nikakvo opravdanje za takvo eksperimentisanje - bar dok ne postignu neku vrstu sta­bilnog učešća u socio-ekonomskom poretku u kom se na­laze. U suprotnom, to je običan neurotični beg, baš kao i izražavanje njihovog revolta protiv porodice i društva.

Mladi imaju pravo da se pobune protiv utvrđenog poret­ka stvari. Ne samo da je njihovo pravo da se pobune, nego je pobuna neodvojiva od same nj ihove strukture. Za adoles­centa, društvo je beznadežno zaglibljeno u otrcanu zbirku beskorisnih stavova, radnj i i institucija. Ništa od toga, kako se čini, nije previše privlačno za današnjeg adolescenta.

Zakotrlja} kamen 59

Imajući u vidu distancu od dve decenije, evidentno je da su ovi ljudi neopaženo postali deo društvenog poretka protiv koga su se prethodno pobunil i . On se promenio zbog njihovog ranijeg nonkonfotmizma, pa ipak, nekim čudom, ostao je isti. I onda im se može učiniti da, uprkos svim s pravom iznetih kritika, postoje faze društva koje istrajavaju zbog nj ihove vrednosti za opstanak. Budući da je tako, tre­balo bi da dozvolimo, pa čak i da ohrabrimo mladu osobu u njenom razvoju i pobuni, istovremeno je štiteći od moguće štete za njenu budućnost.

Smatram da bi pobunjenik u svojoj pobuni protiv društva postigao više kada bi podrivao iznutra. Stekni sve "alatke" koj e društvo može da ponudi i onda, u procesu adaptacije, primeni te alatke da modifikuješ i l i uništiš ono što je beznačajno ili beskorisno u društvu. Ali, koristiti psihodelike kao sredstva pobune i potkopavanja društva, teško da j e najinteligentnija upotreba psihodeličnih dro­ga. "Odustati" od borbe za opstanak je idiotizam naj­grotesknije vrste.

Upotreba l izergične kiseline, i l i bilo kog halucinogenog sredstva, samo za "izlet", kako je predloženo kao najslobod­nij i, najspontaniji način za eksperimentisanje, zvuči isuviše kao neodgovorni stav nekog današnjeg srednjoškoIca. Čo­

�eku bi prva i momentalna reakcija bila potpuno negativna. Cinilo bi se da to predstavlja zloupotrebu droge.

Ipak, danas se u ovu svrhu koristi alkohol. To je najvećim delom socijalno prihvaćena droga i, bez obzira na određenu nacionalnu zabrinutost zbog alkoholizma, ova bolest- a tako je danas shvaćena-nije previše ozbiljno doživljena, kao ni kada inače trezan čovek završi povremenim "pijančenjem" na zabavi .

Prosečnom muškarcu i ženi konvencionalno društvo obezbeđuje mnogo puteva za "izlet". Vožnja kolima se obično koristi u te svrhe, u priličnoj meri mimo prozaične

60 IZRAEL REGARDIJE

ideje o prevozu. Cena izražena u broju usmrćenih na auto putu dolazi do zapanjujuće visokih brojki.

Poslovna aktivnost može se koristiti ne samo za obezbe­đivanje razmene dobara i usluga, već se isuviše često koristi kao sredstvo da se dobije "izlet" van života. I nije sasvim osuđena zbog toga - čak i ako je cena koj a se često plaća, srčano oboljenje i l i čir na želucu.

Mnogi odgovorni lekari su često skretali pažnju na neke negativne efekte psihodeličnih droga. Samoubistva, depre­sivne i anksiozne reakcije, psihotični slom ovi i neurotična pogoršanja su među tim neželjenim dejstvima. Danak među neurotičnim adolescentima je neosporno težak.Upotreba lizergične kiseline nije sasvim bez ozbiljne opasnosti i neki ne baš mudri ljudi su na putu da zauvek pate. Poreći ovo, isto je što i staviti osobi mačje oči ispred očiju i demonstri­rati visoki stepen lične i socijalne neodgovornosti.

Za upotrebu droga se plaća cena- iako to ne mora neo­phodno da bude glavna i najvažnija primedba. To je jed­nostavno č injenica koju treba prihvatiti.

Sa njom sigurno ne treba da se igra onaj ko je laik. Treba da je daju stručnjaci koj i su obučeni za upotrebu droga- po mogućnosti saosećajni psihijatar i uz prisustvo psihologa i l i neke druge osobe koja zaista ima iskustva sa ulogom i dužnostima "psiho-pompe". Po opštem priznanju, postoje laici koj i su stekli obimno iskustvo u umetnosti "psihodeličnog bebi-sitinga". Ali, s obzirom na to da su stvari ono što su, i da je pravna i medicinska situacija takva .kakva je, eksperimentatora bi tokom i nakon "tripa" trebalo da nadgledaju kompetentne i profesionalne osobe.

Nema svrhe poricati, kao što su neki budalasto činili, da je bilo nesrećnih slučajeva koj i su usledili nakon uzi­manja 1izergične kiseline. Aspirin, na primer, nekad dovede do fatalnog ishoda, kao i penicilin - i mnoge druge korisne droge. Veći deo mudrosti i hrabrosti nalagao bi da se ovoj

Zakotrlja) kamen 6 1

činjenici oda dostojno priznanje i da se vodi prema tome. No, činjenica da su se nesreće dešavale i da će sigurno nas­taviti da se dešavaju sama po sebi nije dovoljan argument da opravda ukidanje lizergične kiseline. Ona će biti korištena legitimno i l i drugačije, zakonito il i nezakonito. Oni koji su nepromišljeni, pa je koriste nezakonito i bez odgovaraj ućeg vođstva, mogu samo sebe da krive ako naškode sebi.

"Osnovi za bilo kakvu moguću zabranu ovih lekova su gotovo sasvim sujeverni." Tako je napisao Alan Vots. "Nema dokaza da su oni otrovni koliko alkohol i duvan, niti zaista, da su opasni u bilo kom smislu, osim kada se ko­riste u neprikladnim okolnostima, i l i možda sa psihotičnim subjektima. Oni su značajno manje opasni od većeg dela sadržaja uobičajenog kućnog ormarića sa lekovima . . . Govoreći sasvim striktno, mistični uvid nije u hemikaliji više nego znanje iz biologije u mikroskopu."

Vredi obratiti pažnju na niz Kroulijevih opservacija iz dvadesetih godina, kada je nastao veći deo njegovih naj­zrelijih dela:

"lntoksikacija, dakle, ekstaza, Ključ je za Stvarnost. . . Religijska ekstaza neophodna je čovekovoj duši. Tamo gde se ona dostiže mističnim radnj ama, direktno, kako bi trebalo da bude, ljudima ne trebaju zamene. Tako Hindusi ostaju zadovoljno trezni, i ne mare za niz osvajača koji su s vremena na vreme okupirali njihovu zemlju i vladali njima. Ali, tamo gde je ljudima jedino poznato sredstvo za dosti­zanje ove ekstaze, i l i njenog privida, alkohol, oni moraju imati alkohol. Uskratite im vino, pivo il i šta god bilo nj i­hovo piće i oni će ga zameniti morfijumom, kokainom, i l i nečim lakšim za sakrivanje i uzimanje, a da se ne otkrije.

Zaustavite to, i eto revolucije. Sve dok čovek može da se oslobodi viška Energije u uživanju, život mu se čini lakim i potčinjava se. Uskratite mu Zadovoljstvo, i l i Ekstazu, i njegov um počinje da brine o načinu na koj i je iskorišćen

62 IZRAEL REGARDIJE

i ugnjetavan. Vrlo brzo tajno počinje da baca bombe i da, prikupljajući snagu, šalje svoje tirane na vešala."

Ova upozorenja deluju toliko pogodno, da se moj um automatski vraća u strogi period Volstedovog dekreta. To­kom J 920-tih, u Sjedinjenim Državama, milioni inače pris­tojnih i zakonu povinovanih građana, skrenuli su sa svog puta, kako bi pokazali apsolutni prezir prema Zakonu o prohibicij i . Čak i oni koj i su ranije koristili malo il i nimalo alkoholnih pića, našli su se, hteli ne hteli, uvučeni u ovaj vrtlog prkošenja zakonu. Federalne agencije koje su bile zadužene za kontrolu primene pridržavanje zakona, ot­krile su jogunastu konfrontaciju od strane samovoljnog i

• odlučnog građanstva, potpomognutog i podstaknutog gang-sterskim elementom koji je otkrio da su kuvanje, destilacija i distribucija opojnih pića upravo zlatni rudnik.

Dekret je, konačno, morao biti ukinut. Ali, to je bilo nakon što je zdravlje, samo nebo zna kolikog broja ljudi, stradalo od švercovanog viskija i drugih pića, a ogromno bogatstvo bilo besplodno rasuto u kršenje i primenu ne-

• popularnog zakona. Staviše, to je inaugurisalo period kada je poštovanje zakona palo niže nego ikada, i ja mislim da se od toga još nismo potpuno oporavili . Izgleda da je ovo anarhija na koju Krouli ukazuje u gornjem odlomku.

Nešto slično će se desiti u našem vremenu. Bez obzira na nekoliko neproverenih naučnih zaključaka o opasnosti za telo i um uključenih u upotrebu psihodeličnih droga, učinjen je prevelik uticaj na svim nivoima društva da bi se izdejst­vovalo lako zaustavljanje. Ako moraju biti doneti zakoni, trebalo bi da budu usmereni prvenstveno na zaštitu maIolet­nih - svakako ne da uskrate takozvanoj, odrasloj populaciji zadovoljavajuće emotivne ventile, koji nose samo neznatnu opasnost. Ako se ovo ne ispoštuje, nove generacije će iskus­iti bezakonje 20-tih.

Zakotrlja} kamen 63

Sporadični izveštaji ukazuju na to da je, do danas, preko milion odrasl ih imalo iskustvo sa psihodeličnim drogama, uključujući brojne doktore medicine i psihoterapeute. Mno­gi sveštenici potvrdili su iskustvo kao duboko religijsko i l i transcendentalno. Po nj ima, vera je zamenjena ličnim iskustvom.

Ova druga reakcija (b) angažovala je pažnju nekih od najfinijih spekulativnih umova koj e je naša generacija vi­dela - od Oldasa Hakslija i Alana Votsa, do Ričarda Alporta i Timoti Lirija.

S obzirom na to da su dva potonja psihologa zbog neslaganju izbačena sa Harvarda, budna pažnj a javnosti bila je usmerena na sve nj ihove aktivnosti. Oni su široko pisali i predavali o ovoj temi, pretvarajući ionako veliko interesovanje za l izergičnu kiselinu u nacionalnu preoku­paciju. Ista je postala toliko velika da je, u nekoliko država, donet zakon protiv posedovanja halucinogenih droga, iako je Federalna vlada pažljivo sprovodila saslušanja u vezi sa uputnošću takvog čina. Poslednja reč još nije izrečena, u to sam sasvim siguran. Previše smo blizu onome što se dešava . Ali, ako mi dozvolite da se usudim da tvrdim, rekao bih da ovi autori još uvek mogu da uđu u psiho-rel igijsku isto­riju kao istaknute ličnosti koje su bile instrument u trans­fOli II isanj u aktuelnih, mrtvih religijskih stavova u vitalna mistična iskustva. Ovo bi moglo da rezultira, s jedne strane, povećanim članstvom u nekoliko religijskih institucija u zemlji - za šta, sasvim sam siguran, crkve nikad neće po­kazati zahvalnost - i ponovo oživljenom eksperimentalnom stavu prema čitavom pitanju mistic izma, koji nikada tokom poznate istorije ljudske vrste nije bio izjednačen. U svakom slučaju, potonji će prožeti državne religije i transformisati ih. Rezultat svega toga može se pokazati kao konačna reha­bilitacija I amnestija Alistera Kroulija i onoga što je nazvao svojim sistemom "Naučnog Iluminizrna".

64 IZRAEL REGARDIJE

. . . . . . . . . . . Prošlo je pola veka od kako je skovao ovu frazu. Danas, samo mali broj ljudi barem nešto zna o izvanredno analitičnim delima koja je Krouli napisao. Sa l izergičnom kiselinom, praktično krilaticom na mnogim usnama, i kada se pojavilo toliko mnogo odličnih dela za i protiv, čini mi se kao imperativ da se oživi Kroulijeva originalna studija. Imao je tako mnogo toga da kaže u vezi sa tim i rekao je to veoma dobro. Štaviše, zbog njegove obučenosti, iskustva i mističnih dostignuća, bio je u mnogo boljoj poziciji da jasno izrazi ono što je radio, nego većina naših savreme­nika. Ovo nije ni blizu da bi se ocrnili današnji pisci. Oni su, na prednjoj strani nadgrobne ploče, uradili dobar posao, da ukažu kako obazriva upotreba psihodeličnih droga, u ve­l ikoj meri, može da proširi ograničene horizonte ljudskog uma.

VIII

JEDAN od mnogih kočeva kojim su Kroulija napadali njegovi savremenici ticao se seksa. Krouli je razvio svoje ideje o seksu i seksualnim običajima o koj ima se ni naj­manje nije stideo i l i ustezao da govori. Vel ikodušno ih je napisao za svakog ko ume da čita. One su govorile u prilog tome da su društvene i moralne inhibicije i ograničenja nj e­govog vremena bile zločin protiv prirode, za koji je bila iznuđena stroga kazna. Ne sasvim drugačije od Playboy fi­losofije seksa, zbog koje je Hefner bio naširoko veličan i zloupotrebljavan, bile su mnogo ispred svog vremena.

Krouli je bio pomalo razbacano Mnogo njegovih razmi­šljanja, precizno i prelepo izraženog, kako je samo moglo da bude, rasuto je po različitim tomovima. Nikada nije bio zaista sposoban da detaljno izloži svoju životnu filosofiju u jednom tomu. lako je nameravao da to uradi, bilo je to u simboličkom i poetskom jeziku, povremeno arhaičnim književnim stilom, tako da je to gotovo potpuno gubilo svrhu jednostavnog objašnjenja za narod.

-Zeleo je, na primer, da Liber Aleph i l i Knjiga mudrosti i

ludosti, napisana verovatno oko 1 9 1 7- 1 8. godine, a koju su posthumno štampali njegovi učenici, bude zreo izraz njegove konačne filosofije i stava po ovim pitanjima, uključujući seks, koj i gaje zaokupljao tokom čitavog života. Ali, knjiga je bila fOllllulisana u arhaičnoj fOllni koja je, da bi je na­pisao, nesumnjivo zahtevala neverovatnu veštinu i koncen­tracij u s njegove strane. U većini slučajeva se nije verovalo

•

66 IZRAEL REGARDIJE

da će mu čitanje ove knjige doneti revno s ne učenike, niti izvršiti pozitivan uticaj na njegove neprijatelje. Nakon kratkog paragrafa kojim počinje ovaj Uvod, sledi još jedan, koj i se nastavlja na istu temu:

Ali J' a činim uzaludne napore, sine moj, da zabeležim " , sve ovo.do detalja; jer, to je kvalitet ove trave: da ubrza pro-ces Mišljenja; može biti hiljadostruka, i, štaviše, da obliku­je svaki korak u Slikama, složenim i neodoljivim u Lepoti, tako da nemaš Vremena da smisli š, još manje da izgovoriš, bilo koju Reč kao Ime za bilo koj u od nj ih."

. Već sam izjavio da njegovi slobodni stavovi o seksu nISU

bili različiti od Hefnerovih, kako su objavljeni u Playboy­u. Ali, to nije sve. On je smisleno povezao seks sa misti­cizmom, tvrdeći da ekstaza jednog nije previše drugačija od ekstaze drugog i da bi jedno, kauzalno moglo biti pove­zano sa drugim. lednom je, jednostavno i iskreno, napisao:

"Kada ste dokazali da je Bog samo ime za seksualni ins­tinkt, čini mi se da nije daleko od zapažanja da je seksualni instinkt Bog."

Na osnovu nj egovih putovanja širom sveta, sa nesumn­jivo ogromnom prilikom za seksualno iskustvo i eksperi­mentisanje, napisao je neke tehničke instrukcije o tome kako ovu vezu učiniti efikasnom. One su postale deo i paket posebne mistiko-magijske filosofije koju je detaljno opisao _ deo po deo, jer je bilo potrebno mnogo godina da nj egovo

. ,, ' ... iskustvo popuni teorijske praznine u onome cemu Je ucen. Ovo može biti jedan od nekoliko razloga zbog čega je to­liko nj ih fonnulisano u simboličkoj formi, formi od koje su se mnogi povukli - poraženi . Ali, postoji zaista malo potrebe za povlačenjem i porazom. Malo meditacije, malo

• . " v ,, -ilum inacije (sa i l i bez psihodelIka) I vrata se nj isu, sirom otvorena, da otkriju neopisivi sjaj .

Zbog toga sam bio uzbuđen kada sam u izdanj u Playboy­a, u septembru 1 966. godine, pročitao intervju sa Timoti

Zakotrlja} kamen 67

Lirijem. Delovalo mi je gotovo kao fleš-bek, povratak u doba pre pedeset godina - kada je intervjuisan Krouli, ali ovaj put u simpatičnom okruženju, a ne od grupe glupih, neprijateljski nastrojenih reportera, koji pišu za Džona Bula i senzacionalističke novine čiji je vlasnik Lord Biverbruk.

U tom intervjuu, Liri je izjavio: "Seksualni uticaj je, naravno, otvorena, ali privatna tajna o LSD-u, o kom niko od nas nije govorio u proteklih nekoliko godina. Prilično je socijalno opasno reći da vam LSD pomaže da pronađete božanstvenost i pomaže vam da otkrijete sebe. To kažite i već ste u nevolj i . A onda, ako objavite da je psihodelično iskustvo u osnovi seksualno, tražite da vam se sav sredovečni monolit srednje klase sruči na glavu . . . Seksualna ekstaza je glavni razlog za aktuelni LSD bum. Kada je Dr Godard, • Sef Administracije za hranu i lekove, objavio na saslušanju u Senatu da deset posto naših studenata na koledžu uzima LSD, da li ste se zapitali zašto? Naravno, otkrivaju Boga i smisao; naravno, otkrivaju sebe; ali, zar ste zaista verovali da seks nije osnovni razlog za ovaj uzburkani mladalački društveni bum? Raditi istraživanje o LSD-u a da izostavite seksualnu ekstazu ne možete raditi više nego što možete ra­diti mikroskopsko istraživanje tkiva izostavljajući ćeliju . . . LSD seansa, vidite, jeste preplavljujuće buđenje iskustva; oslobađa moćne, primaine energije, od kojih je jedna sek­sualni impuls koj i je najjači od svih impulsa na bilo kom nivou organskog života . . . " •

Cak i brzo prelistavanje Kroulijevog knj iževnog opusa otkriće slične poglede, preokupacije i zaključke. On ih je, međutim, preneo daleko iza ove jednostavne teme, do iskustva identiteta Boga i seksualne ekstaze.

,

IX

U VREME kada je Krouli pisao o ovim pitanjima, prav­na situacija bila je mnogo drugačija nego sada. U to vreme, mnoge od tada poznatih halucinogenih droga mogle su se kupiti bez mnogo teškoća na otvorenom tržištu - u najbližoj apoteci. De Kvinsije opisao ovu otvorenu situaciju prilično opširno u svojim Ispovestima engleskog žderača opijuma. Sada se sve to promenilo. Neke od tih droga nisu dostupne čak ni licenciranim lekarima. Samo neka klinika, ili institut koji su posvećeni istraživanjima mogu da nabave, na prim­er, lizergičnu kiselinu.

Da postoji dobro razvij eno crno tržište lizergične kise-v

line i marihuane - dobro je poznato. Cuo sam da u Sever-noj Kaliforniji postoji takvo otvoreno crno tržište da je moguće dostaviti narudžbinu za Iizergičnu kiselinu i dobiti tuce kapsula - svaka po trista mikrograma - za pola sata. Međutim, postoje strogi zakoni protiv posedovanja i trgov­ine psihodeličnim drogama. Caveat emptor!

.. Pre, ili kasnije, biće postavljeno pitanje: "Gde onda da nabavimo psihodelične droge?" Prilično sam siguran da će mi neko napisati pismo- pretpostavljajući da ja imam neku količinu i da sam voljan da nešto prodam- i tražiti nekoliko doza.

Na samom početku, dakle, dozvolite da nedvosmisleno izjavim da nemam nikakve psihodelične droge niti pristup istima. Moje lično iskustvo sa lizergičnom kiselinom odi­gralo se pre nekoliko godina kada sam, sa zahvalnošću,

70 IZRAEL REGARDJJE

učestvovao u istraživačkom projektu sa lokalnim psihi­jatrom. U to vreme, uzeo sam četiri "tripa" koje svrstavam među najvrednija i najznačajnija iskustva u čitavom životu. Međutim, sada nisam, niti sam ikada bio izvor za psihodelične droge.

Šta onda mogu da preporučim čitaocu, znajući da su ovi istraživački projekti ukinuti? Crno tržište? Teško. To sigurno nije baš najbolje rešenje datog problema. Kada je Liriju postavljeno ovo pitanje u intervjuu za Playboy, on je prilično oprezno odgovorio: "LSD je protivzakonit, aja sig­urno ne bih nikome savetovao da krši zakon. Reći ću, ipak, ovo: Kroz istoriju su, ljudi koj i su želeli da prošire svoju svest, da nađu dublje značenje unutar sebe, bili u stanju da to i urade, ako su bili spremni da tome posvete vreme i energiju. U drugim vremenima i zemljama, ljudi bi hodali bosi 2 000 milja da pronađu spiritualne učitelje koj i bi ih uputi li na Budu, Muhameda ili Ramakrišnu."

Osim pravnih faktora, postoji sveprisutna sumnja u os­novnu čistoću proizvoda sa crnog tržišta. Sada, kada su kriminalni sindikati uočili mogućnost ogromne finansijske dobiti, vrlo je realno da su ti proizvodi nečisti. A kakve efekte na zdravlje i druge faktore može imati eventualna nečistoća, svako može da zamisli .

Otprilike, jedino što se danas može preporučiti kao bez­bedno jeste temeljno raspitivanje u vezi sa preduzećima koja se bave istraživanjem. Administracija Veterana u svojim razl ičitim kapacitetima širom zemlje, uvek eksperimentiše i sprovodi istraživanja vrednosti ove i mnogih drugih dro­ga. Mogu se kontaktirati kako bi se proverilo da l i su im potrebni dobrovoljci. Oružane snage koje uvek sprovode eksperimente sa hemijskim sredstvima za svrhe rata i za odbranu protiv napada, možda takođe trebaju dobrovoljce. Moguće je, međutim, da se ti dobrovoljci regrutuju iz re­dova angažovanih članova različitih ogranaka Oružanih

Zakotrlja) kamen 7 1

snaga. Duševne bolnice u različitim državama ove zemlje, takođe mogu biti uključene u istraživačke programe gde se ispituju ova i druge psihodelične droge. Bolnice povezane sa mnogim Univerzitetima obavezane su na istraživanja,

-za šta su uvek potrebni dobrovoljci . Cini mi se, dakle, da u takvim medicinskim ustanovama, kao što su ove upravo opisane, leže najbolje mogućnosti za sticanje zakonitog pristupa eksperimentisanju sa psihodeličnim drogama.

. . . Osim toga, lično eksperimentisanje trebalo bi da bude pod nadzorom stručnjaka- i to je, ja mislim, najvažnije. Ispitivanje reakcija psihodeličnih droga bez kompetentne pomoći, po mom mišljenju, glupost je najgrotesknije vrste. S druge strane, dokazi podržavaju stav da medicinski nad­zor nije uvek najkorisnija vrsta vođenja. Možda nadležni koji vode ova istraživanja blagovremeno shvate, sa Lirijem, Kroulijem i mnogim drugima, da je najbolji vodič, u ovom smislu, osoba koja je i sama bila "tamo" nekoliko puta. Možda će, kada se stiša publicitet senzacionalističkog tipa, i nastupi ozbiljnij i stav, ovaj savet postati priznat. Može se, takođe, desiti da će se druge ustanove uskladiti, što bi dovelo do toga da se odraslim, inteligentnim i progresivnim osobama omogući da se posluže koristima i prednostima psihodeličnog iskustva.

U vezi sa tim, moram da navedem delove intervjua sa •

relativno nepoznatim pesnikom iz Los Anđelesa, Carlsom Bukovskim, u Los Angeles Free Press, 3 . septembra 1 967, kada su ga pitali za mišljenje o lizergičnoj kiselini.

"Mislim da bi sve trebalo da bude dostupno svakome, hoću reći LSD, kokain, kodein, trava, opijum, "rađenje". Ništa na zemlji što je dostupno bilo kom čoveku, ne bi trebalo da bude konfiskovano i proglašeno nelegalnim od strane nekog drugog na, naizgled, moćnijem ili povoljni­jem položaju . . . Umorio sam se od morala iz I 8-og veka u svemirsko-atomskom vremenu 20-og veka. Ako želim da

72 IZRAEL REGARDIJE

se ubijem, smatram da bi to trebalo da bude moja stvar; ako želim da se navučem na iglu, to bi trebalo da bude moja stvar. Ako izađem i noću opljačkam benzinske pumpe da bih platio svoje, to je zbog toga što zakon podiže cenu veoma jevtinim stvarima, sve do pravog rata protiv moj ih nerava i duše. Zakon greši, ja sam u pravu.

v "Sta drugo možeš da uradiš sa mrtvima nego da ih ubiješ?

Pogledajte naše bezbedno, nedrogirano stanovništvo sada u autobusima, na sportskim događajima, u super marketima i kažite mi da l i su prijatan prizor. I zašto bi lekari bili dileri bez robe? Nisu li sada dovoljno debeli? Dovoljno imućni? Dovoljno razmaženi? . .

"Moja primedba na trenutnu LSD-pomamnu-fazu-sjaj a je da su je preuzeli hipici, mladi svingeri, tupa vc i, kao vrstu privatnog prostora za ritualni ples, kao zamen u za dušu .. . Nesposobni da prihvate istinu, nesposobni da se suoče sa ogledalom istine, oni IGRAJU NA DUŠU, na biti IN, bop, čizme, brada, beretka, moderno, ortak, bilo šta. Duga kosa, kratke suknje, sandale, bilo šta; psihodelične žurke, s likanje, muzika, psihodelični grejpfrut, psihodelični gerila frong, pi­janke sa ortacima, senke, biciklovi, jogiji, spiritistički svet­lozvuci, disko, devojke su Ričards, lako isparljiva droga istine, Kid Goldstein super novi pop dečko, The lefferson Airplane, Anđeli Pakla, bilo šta, bilo koja prokleta stvar da im da identitet, da im da fasadu Bića da bi Pokrila Užasnu Rupu. Bob Di lan je njihova duša: 'Something's happen­ing and you don't know what it is, do you Mr. Jones?' . . . (Nešto se dešava, a Vi ne znate šta je to, zar ne, gospodine Džouns?)

"lli grupa nj ih legne u krugu na pod, trava kruži i pričaju o Liriju i staroj dobroj Levici, pričaju o Endiju Vorholu i kako je grozan rat u Vijetnamu, i samo prokleta budala može da zadrži posao, i ko još hoće da vozi?- hodanje je bolje. I neko je morao da ubije Džonsona. Na podu su sveće. I

Zakotrlja j kamen 73

dečaci su mamini dečaci, a žene su dva puta udavane i dva puta razvedene,sede, ogorčene i u srednjim četrdesetim. Ne misli ! Prestravi se. Zapanji se. Svetlo, LSD. Liri, gitare, ljubav . . .

"Nisu sve nj ihove ideje potpuno bez vrednosti, ali u suštini istog razmišljanja o sličnim stvarima prikrivaju Užasnu Rupu, zamišljaju da su objektivna, simpatična ljud­ska bića . . . Zapravo su jedan veliki usrani mozak od želea koj i grabi LSD kao Sveti Krst i čini da ga mrzim zbog otisaka nj ihovih stopala, otisci nj ihovih umova su preko moj ih očiju. Možda ću, kada oni krenu ka svom sledećem uzbuđenju, probati malo kiseline. Sve do tada, neka se val­jaju u nj oj sve dok ne napune svoje praseće stomake."

Ovo je gotovo kao da slušanje Kroulijevog duha od pre četrdeset godina kako se skaradno smeje kroz mračne hod­nike vremena.

x

U MEĐUVREMENU, dok se ne otkriju neki pouzdani i legalni izvori za psihodelike, ima mnogo toga što potenci­jalni eksperimentator može da uradi. N i jedna droga sama po sebi, ili psihospiritualna tehnika, ne može da iskoreni osnovnu nesigurnost koja vreba iz dubina ljudske psihe. Sa ovom se činjenicom jednom moramo suočiti, i zapra­vo bi to trebalo da uradimo pre bilo kakve halucinogene ekskurzije. Zbog ovog i sličnih razloga već dugo insisti­ram da praktičnim eksperimentima učenika Misterija treba da prethodi duža ili kraća upoznatost sa nekim od oblika psihoterapije. Da l i je to frojdovska, jungovska, rajhovs­ka ili bilo koja druga varijacija osnovne psihoanalitičke škole, malo je važno. Analitičarsko iskustvo će u najmanju ruku dovesti učenika u dodir sa aspektima i funkcijama i sadržajem njegove sopstvene psihe koje bi inače mogao ni­kad da ne spozna. Da li će neurotični problem biti rešen u ovom procesu, zaista dolazi na drugo mesto. To je iskren pokušaj da se osoba suoči sama sa sobom, što je najviše dostignuće. Iznad svega ostalog, ovo će takođe rezultirati osvetljavanjem svake latentne psihoze i odvojiti otvoreno neurotičnu od potpuno psihotične osobe. Potonji bi tada tre­balo da bude ozbiljno posavetovan da nikad, ni pod kakvim okolnostima, ne dotakne psihodelične droge.

Ono za šta bih ja bio posebno zainteresovan, bio bi prob­ni brak između rajhijanskog neverbalnog sistema vegeto­terapije sa povremenom i razumnom upotrebom lizergične kiseline. Prvi sistem posvećen je razlaganju neuro-mišićnog

76 IZRAEL REGA RD lJ E

oklopa karaktera- tehnički izraz koj i ukazuje na sve odbra­ne ega na psihičkom i mišićnom nivou funkcionisanj a. Kako je jedan od efekata l izergične kiseline, očigledno, ra­zlaganje utvrđenih granica ega, čini mi se da bi kombinova­na upotreba ova dva imala sinergičko dejstvo. Svako bi olakšalo efikasnost drugog, pokazujući put ka vrhunskom iskustvu. Na ovaj način, vreme i trud i novac- sve vitalni faktori u psihoterapiji- bili bi ušteđeni.

Psihoterapija će, takođe, izložiti učenika njegovim sop­stvenim skrivenim inferiomostima, nesigurnostima, stra­hovima i sumnjama kao što ništa drugo neće. Kada je ovo postignuto, šta god kasnije moglo da se pojavi to­kom psihodeličnog iskustva, teško da će biti i približno zastrašujuće i preplavljujuće u odnosu na ono kako izveštaj i navode da je bilo za neke.

Po mišljenju Džeralda Herda, što je veći ego- implicirajući da su čisto nesvesni strahovi i krivice bili kompenzovani hipertrofij om ego funkcija- teži će biti period straha izaz­van lizergičnom kiselinom. Pre nego što uzvišeni momenti i ekstatično iskustvo ekspanzije budu mogli da dođu i prođu, ego će morati da se preda, i voljno ili ne, da se razloži. Ovo je tradicionalna predaja ega, pre no što dođe do "mističnog venčanja" .

Za one koj i odole razlaganju ega, ovaj proces, privre­meno "umiranje", izazvano trima malim pilulama od 1 50 mikrograma lizergične kiseline, može da bude đavolsko iskustvo. Nije čudo da se bibliografije pozivaju na određeni mali procenat onih koj i prođu kroz psihotične epizode kao posledica tripa sa lizergičnom kiselinom. Ja sam, srećom, prošao dugogodišnju psihoterapiju pre prvog iskustva sa halucinogenima., tako da sam bio pošteđen ovog užasa. Ali - po Alanu Haringtonu, koji je napisao ,,Posetu Unutrašnjem prostoru", jedan od eseja koje je Dejvid Solomon sakupio u svojoj već spominjanoj knj izi "LSD- droga koja proširuje

Zakotrljaj kamen 77

svest, - on je bio toliko zaokupljen držanjem "za sebe" da je na početku propustio veliki deo lepote. Požurio je, ipak, da doda kako se onog momenta kada je došlo do predaje, uzdigao "na vrh univerzuma" kao i svi ostali.

Nikada neću zaboraviti jednu priliku od pre nekoliko godina kada sam 'bebi sitovao' kolegu koji se spremao da uzme svoj prvi trip, kao deo psihijatrijskog istraživačkog projekta u kom smo obojica učestvovali. Oko sat vremena nakon uzimanja tri malene pilule, počeo je da oseća jezu, blagu u početku, čij i je intenzitet, međutim, rastao sve dok zubi nisu počeli sumanuto da mu cvokoću. Od tada, pa do kraja tripa, mnogo sati kasnij e, bio je mučen gomilom teških gastrointestinalnih simptoma, povraćanjem i dijare­jom. Trip je samo intenzivirao njegove aktuelne neurotične simptome. Oni su bili prisutni pre tripa i bez sumnje su još uvek aktivni. Bio je to zaista prizor za žaljenje. Droga ga je lišila praktično svih zaštitnih oklopa - i od njegove praved­nosti ostali su dronjci. Od tada pa nadalje, on je intelek­tualno bio protiv čak i mogućnosti razmatranja lizergične kiseline kao pomoći i l i katalitičkog sredstva u psihoterapiji ili istraživanju bilo koje vrste. Njemu je bilo dosta!

Dugo nakon toga, tokom razmišljanja o psihodeličnim sredstvima zajedno sa napomenom Džeralda Herda, i meditacijom na moja lična i iskustva drugih ljudi, shvatio sam koliko je razložna Herdova procena. Kolega je zaista pokušavao da se očajnički drži sebe. Uprkos svim ostalim pojavama, on je bio preplašen da bi se prepustio. Za ovo igranje uloga platio je visoku cenu - čije razmere čak ni on nije, niti je mogao, da pojmi u to vreme.

Ovom prilikom se mora spomenuti i često potvrđivana teza da je M isticizam beg za seksualno frustrirane energije.

v Cesto čujemo da se ljudi, bez direktnog znanja bilo o Mis-ticizmu, bilo o psihodeličnim iskustvima, pozivaju na oba, kao na beg. To su slatkorečive fraze, koje često koriste pisci

78 IZRAEL REGARDlJE

u popularnoj štampi. Naravno, ovaj stav je duboko konzer­vativna stvar, obično izgovorena da bi se održao status quo, ili sakril i sopstveni strah, ili unutrašnje bankrotstvo.

S druge strane, nasumična upotreba halucinogena od strane adolescenata, svakako dokazuje njihovu neodgovor-

v nu zamenu za život i životno iskustvo. Zivot u mašti, bez obzira na to kako je izazvan, slaba je zamena za stvarnost, i bez obzira na to koliko je ekstaza neopisiva, ili mašta živa, ili čula oštra tokom "tripa", sposobnost da se nosi sa životom, ljudima i svetom je neizbežno osuđena da trpi.

v Covek plaća veoma visoku cenu za "beg".

Dejvid Solomon, izdavač već spominjane kolekcije ese­ja o lizergičnoj kiselini, opisujući svoj "trip", tvrdi da droga jeste izazvala let, ali u njegovom slučaju - let direktno u stvarnost. To nije bio beg u bilo kom doslovnom ili kon­vencionalnom značenju reči. Izjavljuje da nikada pre nije video, ili osetio na bilo koj i način, sopstveno jedinstvo i učešće konkretnog materijalnog sveta koj i je, pod uticajem ove senzorne ekspanzije, dobio sasvim drugačije značenje. Njegovo iskustvo dovelo ga je do opažanja da nema ma­terijalnog sveta sa brojnim nijansama i implikacijama ko­j ih smo samo retko svesni. Njegov let nije bio nejasan iz, nego duboko poniranje u stvarnost. I - veoma slično Krouli­ju pedeset godina ranije - komentariše da njegov drogom ubrzan um nije samo uhvatio simbolički poetski značaj, apsolutnu jednostavnost i istinitost Blejkove ekstatične vizije. Prvi put u svom životu doslovno je video "svet u zrnu peska".

Naposletku, treba ponoviti poslednje pitanje postavljeno Liriju za intervju u Playboy-u: "Kako će ova psihodelična uprava obogatiti ljudski život?" Lirijev odgovor, jednosta­van i rečit, takav je da bi ga Krouli poštovao i odobrio:

"Omogućiće svakoj osobi da shvati da nije robot u igrici spušten na ovu planetu da bi dobio broj socijalnog

Zakotrlja) kamen 79

osiguranja i bio obrtan na montažnoj traci škole, karijere, osiguranja, sahrana, rastanaka. Kroz LSD će svako ljudsko biće biti naučeno da razume da je čitava istorija evolucije zabeležena unutar njegovog tela; izazov čitavog ljudskog života će za svaku osobu biti da rekapitulira i iskustveno istraži svaki aspekt i promenu ove drevne i veličanstvene divljine. Svaka osoba će postati svoj sopstveni Buda, svoj sopstveni Ajnštajn, svoj sopstveni Galileo. Umesto oslan­janja na konzervi sano, statično, mrtvo znanje, prenošeno sa drugih proizvođača simbola, koristiće svoj lanac od 80, ili koliko već godina na ovoj planeti da iživi svaku mogućnost ljudske, pre-ljudske, pa čak i podljudske avanture. Kako se ovim istraživanjima bude poklanjalo više poštovanja i vremena, biće manje zakačen za trivijalnu, spoljašnju ra­zonodu. I to bi moglo biti prirodno rešenje problema do­kolice. Kada sve teške poslove i mentalno naporne poslove preuzmu mašine, šta ćemo mi raditi sa sobom- izgraditi još veće mašine? Očigledan i jedini odgovor na ovu jedinstvenu dilemu je da ćemo morati da istražimo beskraj unutrašnjeg prostora, da otkrijemo strah, i avanturu, i ekstazu koji leže II svima nama."

Ako čovek treba da dostigne unutrašnj i mir, koji bi mogao i mora voditi ka harmonij i u svetu, to mora da uradi u skladu sa svojom unutrašnjom prirodom. To mora biti istraženo. Tek o[lda može da postane sposoban da postigne ono što potencijalno već jeste. "Svaki muškarac i svaka žena su zvezda."

Proces samorealizacije oslobađa ujedinjujuću energiju koja je potrebna za ha! monične odnose sa svetom uopšte, i sa svim stvarima i ljudima u njemu. Ispod svog našeg savremenog nasilja i senzacionalizma, već se pokazuje talas budućnosti. Stvoren je impuls u pravcu pomaganja čoveku da ispuni svoje najdublje potencijale. Vrhunsko iskustvo - bilo da je spontano ili izazvano putem različitih metoda

80 IZRAEL REGARDIJE

ukratko razmotrenih u ovom eseju - proizvodi oslobađanje energije iz nesvesni h delova psihe vodeći ka realizaciji ovih urođenih mogućnosti.

Ovo je bila Kroulijeva životna teza, otuda i njegovo in­sistiranje na tome da mistično stanje izučavaju naučnici bez predrasuda i bez daljeg odlaganja.

I

I I

III

IV

OPASNA BILJ

FaIlllaceutika hašiša, E. VINEREJ, M.P.S.

Psihologija hašiša, Sa pokušajem nove klasifi­kacije meni poznatih mističnih stanja uma, sa molbom za Naučni Iluminizam, OLIVER HADO

• Poema hašišu, SARL BODLER (Prevedena)

Izbor koji ilustruje Psihologiju hašiša, iz "Žderač hašiša" H. S. LUDLOV

FARMACEUTSKA STUDIJA

CANNABIS SATIVA (KOJA JE SKUP DO DANAS POZNATIH ČINJENICA)

CANNABIS INDICA je u Englesku uneo Ošonesi, a prvi ekstrakt je napravio pokojni gospodin Piter Skvajer, poznati fal maceut iz Oksford Strita. Kako navodi "Britanska fal llla­kopeja", zvanična vrsta može da se sastoj i od cvetonosnih ili plodonosnih vrhova i često je nižeg kvaliteta, budući da plodonosni vrhovi daju manje smole .

. Po "Dnevniku" Poslova hemijskog udruženja, smola je važan sastojak. Navodi se da je aktivni princip crveno ulje, kanabioI, koje je podložno oksidacij i i postaje neaktivno.

Medicinska svojstva su sedativna, sredstvo za umirenje, hipnotička i antispastična. Sa uspehom je korištena kod mi­grene i delirijuma, neuralgije, bolova u završnom stadijumu sušice i akutne manije, kao i kod menoragije i dismenoreje. ("Squire 's Companion", str. 1 67 , izdanje 1 904.)

Ne izaziva zatvor ili gubitak apetita, naprotiv vraća apetit koji je izgubljen kao posledica hroničnog pijenj a opijuma ili hlora. ( 1 889, Lancel, vol. i . Str.65)

Dr Martindej l komentariše da je nedavno Kanabis, koj i je uvezen imao više toksičnih efekata nego ranije (ovo i pored činjenice da je na drogu plaćena visoka izvozna tak­sa); navedeno je da su toksični simptomi prouzrokovani dozama ekstrakta u okviru zvaničnih granica. Po "Britan­skoj farmakopeji" doza je Y. do 1 gr. Lancel vol .i , strana 1 042, beleži dva interesantna slučaja toksičnih simptoma prouzrokovan ih uzimanjem prekomeme doze tinkture.

Antidoti za trovanje Kanabisom su ispumpavanje stoma­ka ili emetik (sredstvo za povraćanje-prim. prev.) praćeno

84 Zakotrlja} kamen

osvežavajućim gutljajima brendija i vode ili jake kafe,

biljnim kiselinama, poput limunovog soka i l i sirćeta.

Dr Robert Huper u svom "Lex icon Medicum" (strana

3 1 5), objavljenom 1 848, kaže: "Cannabis Indica je vrsta

konoplje mnogo korištena na istoku kao razdražljivac. Hin­

dusi je zovu Bangue, Arapi Hasheesh, Turci Ma/ach.

Listovi se žvaću ili puše kao duvanski, a od njih se pravi

i opojni napitak. Ovu biljku takođe koriste i Hotentoti, koj i

je zovu Dacha." -

Clanak gospodina Dejvida Hupera, F.C.S., F.L.S. (Up-

ravnik Botaničkih bašti u Kalkuti) koj i sledi, pročitan na

zadnjem sastanku Britanske fallnaceutske konferencije u

Aberdinu, baca određenu količinu svetla na komercijalnu

stranu problema. Na kraju rasprave, gospodin D.B. Dot,

ugledni škotski fannaceut, primetio je da je profesor Stok­

man odbio da ispituje drogu, pošto je beskorisna. Gospo­

din Edmund Vajt, Ph.C., smatrao je da do propadanje droge

dolazi zbog enzima i preporučio pažljivo skladištenje kako

bi se sprečilo dejstvo enzima.

CHARAS INDIJSKE KONOPLJE DEJVID HUPER, F.C.S., F.L.S.

Iako je "charas" tačno opisan kao "smrdljiva ineprerađena droga, čija je upotreba s pravom isključena iz civilizovane medicine", u Britansku Indiju se uvozi u vrednosti od 1 20 000 funti godišnje, suma koj a prevazilazi ukupnu vred­nost sve druge uvezene medicinske robe, i stavka je koja zavređuje više od spominjanja u prolazu. Indijska konoplja (Cannabis Sativa), kada se uzgaj a na istoku, na gornjim listovima i cvetnim vrhovima luči opojnu smolastu masu, izlučevinu koja je primećena na biljkama koje rastu širom zapadnih Himalaja i Turkestana, gde se charas priprema

Opasna biljka - Farmaceutika hašiša 85

kao komercijalni proizvod. Ranije je uzgajana na poljima Turkestana, ali se sada koristi kao granica oko drugih useva (!Joput kukuruza), semena koja se seju u isto vreme. Lep-­ljIva Izlučevma (bela kadaje vlažna i sivkasta kadaje suva) nalaZI se na gornjim delovima biljke pre nego što se pojave cvetovI, a u aprili i maju, kada biljke dostignu visinu 4-5 stopa i semenke sazru, Kanabis se skuplja, nakon košenja useva, i skladišti na hladnom, suvom mestu. Kada se osuši, praškasta smolasta supstanca može da se odvoj i čak i samo blagim protresanjem, pri čemu se prah sakuplja na krpu. U nekIm oblastima, biljke se seku blizu korena, obešene glavama na dole, a prah ili gard, strešen sa nj ih, sakuplja na čaršave prostrte na pod. Listovi, seme, itd., se skidaju, a pe­sak itd., odvajaju propuštanjem kroz fino sito, pri čemu se prah sakuplja i skladišti u platnene i l i kožne torbe, i tada je spreman za izvoz. U nekim selima od charasa, ili ekstrakta prave se loptice, koje sakuplja preprodavac.

Po dolasku na britansku teritoriju, sav ch aras se meri pred najbližim Magistratom, koj i ga pečati, a potvrda o težini koju potpisuje zamenik Komesara daje se vlasniku. Trgovac, pre napuštanja oblasti, dobija dozvolu da drogu odnese na posebno tržište. Zamindari kineskog Turkestana su prodavci droge, uvoznici Yarkhandis ili Ladakhis, koj i Je mahom prodaju u Hošiapuru i Allllotsaru, vraćajući se sa komadima tkanine, i l i allnitsarski trgovci koji trguju sa Ladhakom. Na ovaj način droga stiže do glavnih gradova Pendžaba u septembru ili oktobru. Odatle se distribuira po Centralnim i Ujedinjenim Provincijama sve do Bombaja, I Kalkute I svuda se koristi za pušenje. Charas, i ako dro­ga, u trgovini koja se obavlja u Ladakhu, u vel ikoj meri Igra ulogu novca, a cena droge zavisi od stanja na tržištu i bilo kog kretanja koje prouzrokuje odgovarajući porast ili pad u vrednosti robe za koj u je razmenjena. Tako cena za razmenu charasa uvek predstavlja kocku. Tovar (dva pai-

,

86 Zakotrlja) kamen

sa ili tri monda') se prodaje za 40 do 50 rupija (Rs,), cena transporta do Hošiapura (glavni magacin Pendžaba) je 1 00 rupij a, a tamo dostiže cenu od 30 do 1 00 rupija za mond, Trgovci na malo prodaju male količine po ceni koja dostiže 200 do 500 rupija za mond, Pre pet godina, uzgaj ivači iz Kashgara, ohrabreni visokim cenama, posejali su veliki rod i imali fantastičnu žetvu, da bi se našli pred već pretrpanim tržištem i padom cena na pijaci u Lehu sa 60 na 30 rupija. Sledi uvoz charasa iz Ladhaka i Kašmira između 1904. i 1 907. :

1 904-5 1 905-6 1 906-7

Centa" 28 1 8 2446 1 883

Vrednost Rs. 12 , 1 3,860 Rs. 1 8,39,660 Rs. 22,90,560

Male količine charasa se prave, prvenstveno za lokal­nu upotrebu, u himalajskim oblastima Nepala, Kumaona i Garvala i u Baluhistanu. Uzorke baluhistanskog charasa iz oblasti Saravan države Kalat, gospodin Hjuz-Buler je po­slao Muzeju Indije.

Ono što sledi je način pripreme: "Ženske 'bhang' biljke se kose kada su visoke do struka

i pune semenki. Listovi i semenke se razdvajaju i suše do pola. Onda se rašire na tepih napravljen od kozije dlake, preko nj ih se stavlja još jedan tepih i blago protrlja. Prah koj i sadrži narkotičku supstancu spada, a listovi itd. se uklanjaju i stavljaju na drugi tepih i ponovo protrlj aju. Prvi prah je najboljeg kvaliteta i poznat je kao nup; prah iz drugog trešenja se zove tahgalim i nižeg je kvaliteta. Trećim trešenjem dobija se gania i još je nižeg kvaliteta.

. Mond (engl. Maund)- jedinica mere na indijskom subkontinentu i u zapadnoj Aziji. čija vrednost varira II zavisnosti od oblasti (prim.prev) "Cwt - centa, sto funti ( I funta�453,5927 g) prim.prev.

Opasna biljka - Farmaceutika haš iša 87

Od svake vrsta praha prave se loptice zvane gabza i čuvaju u platnenim torbama. Pravi kvalitet prepoznaje se po lakoći sa kojom se topi."

Lokalne cene po toli' su: za prvi kvalitet 2a.Sp., drugi kvalitet l a.7p. i treći kvalitet l i p. Male količine charasa nađu put sa Tibeta u Britanski i Domorodački Garval; malo je pripremljeno u Simli i Kašmiru, dok su ostali izvori Ne­pal i brdske oblasti Almora i Garval. U pripremanju nepal­skog ch aras a, ganja-biljke se ce de između dlanova, a lep­lj iva smolasta supstanca očisti. Momea, crni kolači poput voska, procenjeni na 1 0 rupija po siru" i Shahjekani, štapići koji sadrže delove lista, procenjeni na 3 rupij a po siru, su dve vrste nepalskog charasa, kog se godišnje nekoliko monda izveze u Luknov i Kaunpor. Charas se ne proizvodi u ravnicama Indije, osim malih količina u Gvalioru, ben­galska ganja ne proizvodi charas u čitavom postupku koji prolazi tokom pripreme- naglašavajući tako činjenicu da se opojna izlučevina razvija samo u biljkama koje rastu na odgovarajućoj nadmorskoj visini i klimu, kao na Himala­j ima i Turkestanu.

Nečistoća.- Ečison je 1 874. izjavio da ni jedan ch aras dobrog kvaliteta nikad nije stigao u Leh, najbolji ch aras u originalnim lopticama šalje se u Bokaru i Kokan. Rekao je

•

daje glavni onečišćivač brašnasti pokrivač voćki divlje i pi-tome Trebizon datule (Eloeagnui' hortensis). U Ujedinjenim Provincijama i Pendžabu, ulis�k je da je droga iz larkanda prefinjena, a prednost se u nekim četvrtima daje nepalskoj i ostalim himalajskim vrstama. Specijalni pomoćnik u Kash­garu izjavljuje da nema koristi u povećavanju težine, jer

. Tola- jedinica za težinu na indijskom subkoninentu, koja se prven­stveno koristila za plemenite metale, ranije približno, a sada jednaka težini 1 80 grena (oko 1 1 ,7 g) (prim.prev) o o

Sir (engl.seer)- promenljiva jedinica težine na indijskom subkonti­nentu od oko I kg (prim.prev)

88 Zakotrlja j kamen

dileri u Indij i prilikom kupovine droge istu i probaju, a u sup,otnom bi platili veliku carinu na onečišćivač kao i na sam charas, tako da trenutno ni jedan izvoznik ne bi kvario svoj charas dodajući strane supstance.

Gospodin Huper dodao je opise uzoraka, naime: Kašgar charas, larkand charas, Baludžistan charas, Gvalior charas, Kumaon charas, Garval charas, Nepal ch aras i Momea cha­ras iz Simla.

Hemijsko ispitivanje.- Priložena tabela analiza uzeta je iz autorovog izveštaja Narkotičkoj komisiji za indijsku konoplju za 1 893-4. godinu, ali je dodato i nekoliko novih analiza:

Opis charasa

Yarkhand Amballa "Mashak" . . Amritsar "Bhara" . . - " - "Mashak" . . Delhi prašina 12a . .

" "

Bombay Gwalior

I r. 1 a . . . Mashak" .

. . . . . . . .

Ir. 9a

Kumaon (divlji) . . . " (pitomi)

Garhwal Almora Nepal " "Shahjehani",

Simla "Mamea" Baluchistan ( l ) 1 903

" " . , "

Kashgar ( I ) (2) (3)

(2) " (3) 1 905 (4) " (5) "

· . . · . .

· . .

Ekstrakt, alkoholni

40.0 42.7 38 . 1 46.5 42.4 42.6 4 1 . 1

36 . 1 43.4 22.4 34.2 4 1 .9 36.9 44.6 44.4 37.0 22.4 22.0 24.2 26.0 24.9 40.2 40.9 48.1

Biljna Pepeo, Pesak lsparlji� tvar rastvorljiv va tvar 1 8.2 23.9 1 1 .4 6.5 12.9 12.4 28.2 5.8 14.9 10.8 29.8 6.4 12.6 1 0.0 27.3 3.6 1 7.9 9.8 25.9 4.0 18.8 1 1 . 1 23.2 4.3 1 l .3 1 0.7 29.5 7.4

20.2 1 1 .8 27.3 4.6 27.7 8.2 17.7 3 . 1 52.0 9.2 7.4 9. I 46.3 9.0 3.0 7.5 37.0 7.9 5.5 7.7 40.5 10.5 4.6 7.5 35 . 1 8.2 6.5 5.6 3 7. 7 9.6 4.1 4.2 32.0 12.3 9.3 9.4 1 9.9 14.8 38.6 4.3 35.2 20.8 1 5 . 1 6.9 1 6.0 I " , ., -9 -, ., 7.2 24.1 9.6 3 1 .0 9.3 27.3 1 1 .5 25.8 10.S 2 1 . 1 9.2 1 6.8 1 2.7 1 6.3 9.9 20.5 12.4 15.6 8.2 1 6. I 12.0

Kako navode Flukiger i Hanburi, ch aras daje jednu četvrtinu do jedne trećine svoje težine amorfne smole, a

Opasna biljka - Farmaceutika hašiša 89

navodi se da dobri uzorci daju 78 posto smole. Videće se iz tabele da uzorci sa severa Indije prosečno daju 40 pro­cenata, najviše iz Kašgara, a najmanje iz Baluhistana i div­lje biljke iz Kumaona, gde poslednje navedene odgovaraju dobrom uzorku ganje.

Fiziološke vrednosti.- Kapetan J.F.Evans, LM.S, hemij­ski stručnjak vlade Bengala, takođe je priložio rezultate svog fiziološkog testa u Izveštaju Narkotičke komisije za indijsku konoplju za 1 893-4. Njegovi eksperimenti urađeni su sa alkoholnim ekstraktima, i samo jedan uzorak- najbolji charas iz Amritsara- približio se u konačnim fiziološkim efektima ekstraktu, uzetom kao standard, pripremljenom od bengalske ganje. Slede vrednosti upoređene sa onom Am­ritsar mashaka, označenom kao 32:

Amritsar Mashak 32 Bombaj • • 4 Delhi Mashak • • 24 Ambala Mashak . 2 Ambala Mashak 23 Delhi dust • 2 Garval . 2 1 Kumaon divlja • I Delhi dust • (2 .ga)20 Kumaon pitoma . 1 •

Amritsar Bhara 1 9 Gvalior • I

Najbolj i Amritsar charas je trideset dva puta snažniji od proizvoda iz Gwaliora, potonji od biljaka uzgajanih u ravni­cama, dok količina alkoholnog ekstrakta nije povezana sa fiziološkom aktivnošću droge.

Profesor Griniš u svom dobro poznatom radu Materia Medica kaže daje Cannabis Indica godišnja dvodoma biljka domaća u centralnoj i zapadnoj Azij i, ali mnogo uzgajana u zemljama sa umerenom klimom zbog njenih jakih vlakana (konoplja) i masnog semen a (konoplj ino seme) i u trops­kim zemljama takođe, zbog smolaste izlučevne koju tamo proizvodi. Izlučevina poseduje veoma dragocena i snažna medicinska svojstva, ali se ne proizvodi kada biljka raste u umerenoj klimi, dok je, s druge strane, vlakno biljke u

90 Zakotrlja) kamen

potonjim uslovima mnogo snažnije nego ono kod tropske bi ljke.

Biljka konoplje, međutim, uzgajana u Indiji, svakako se po nekim osobinama razlikuje od one uzgaj ane u Evropi; bi ljka je ranije smatrana posebnom vrstom i nazvana Can­nabis Indica, ali je ovo mišljenje sada napušteno.

Uzgajanje konoplje zbog njenog semena i vlakana, potiče iz davnina. Kao opijat su je koristili Persijanci i Ara­bljani u jedanaestom i dvanaestom veku i verovatno mnogo ranije, ali nije uneta u evropsku medicinu sve do 1 838. go­dine. Za medicinsku upotrebu uzgaja se u oblastima Bogre i Rajšakija do severa Kalkute i zapadno, odatle kroz central­nu Indiju do Gujerata. Veoma dobar kvalitet droge kupuje se u Madrasu, ali se evropsko tržište snabdeva prvenstveno nižim stepenom kvaliteta iz Galapura.

Biljke sa tučkom, koj i jedini luči smolu u bilo kojoj količini, krešu se da bi fotmirale grančice koje cvetaju; vrhovi ovih cvetonosnih grančica se sakupljaju, ostavl­jaju da uvenu, a onda presuju gaženjem u manje ili više kompaktnu masu. Ovo formira drogu poznatu pod imenom "ganjah", il i (na londonskom tržištu) Guaza.

Veći listovi se posebno sakupljaju; kada su osušeni, po­znati su kao "bhang".

Tokom manipulacija kojima je biljka izložena tokom pripreme droge, određena količina smole se odvaja; ona se sakuplja i sačinjava drogu koja je poznata kao "ch aras" (Churrus). Charas se takođe priprema trljanjem ganjah između ruku il i muškaraca koji se u kožnom odelu češu o biljke koje rastu, u svakom slučaju, odvajajući aktivnu lep­ljivu smolu; otud zvanični opis ograničava drogu na onu fonnu sa koje smola nije otklonjena.

Svi ovi oblici droge se u Indiji mnogo koriste za stvaran­je prijatne vrste opij enosti; ganj ah i charas se puše, dok se bhang koristi za pripremanje pića ili slatkiša.

Opasna biljka - Farmaceutika haš iša 9 1

Droga ima snažan miris, ali je gotovo lišena ukusa. Učinjeni su brojni pokušaji da se izoluje aktivna sup­

stanca indijske konoplje; ovde nije moguće učiniti više od toga da navedemo značajnije od kasnijih pokušaja.

Sibold i Bradberi su 188 1 . izolovali gustu, žućkastu, ma­snu tečnost koju su nazvali Cannabinine, a nj ihove rezul­tate su 1 884. potvrdili Varden i Vade!.

Robert je 1 894. izdvojio tamno crvenu sirupastu masu kojaje posedovala opojna svojstva, a 1 896. su Vud, Spajvi i Isterfild iz charasa pod smanjenim pritiskom dobili izvesnu neaktivnu terpensku i viskoznu smolu Cannabinol, koja se pri zagrevanju topi u uljastu tečnost. Kada se uzima interno, KanabinoI prouzrokuje delirijurn i san, a, koliko je trenutno poznato, on predstavlja opojni sastojak indijske konoplje.

Pored ovog sastojka, Met ju Hej je 1 883. dobio bezbojne kristale alkaloida tetano-cannabine, koji su po fiziološkom dejstvu podseća l i na strihinin.

Cannabis Indica je ranije korištena kao hipnotik i sred­stvo protiv bolova, ali je njeno dejstvo nesigurno.

Daje se kod manije i h isterije kao sredstvo protiv bolova . -t grceva.

Gospodin E.M.Holms, F.L .S . , Upravnik Muzeja fat rna­ceutskog udruženja, pišući na temu Cannabis Indica, kaže: "Derviši obavljaju pripremu žvaćući smolastu vrstu u bade­movom ulju i malu količinu toga dodaju u supu da proizve­de produžen san."

laka doza Kanabisa izaziva čudne halucinacije, brišući, privremeno, ideju o vremenu i prostoru, ali obična uvezena droga nikad nije sveža žetva koju Hindusi čuvaju za svoju upotrebu. Aktivna supstanca Kanabinil (koliko se zna) brzo oksidiše i gubi svoja svojstva tako da, ukoliko se zahteva zaista aktivan preparat, najbolje je da se napravi u Indij i, koristeći čist alkohol i sveže vrhove, ili sveže napravljen charas, koj i, kao čvrsta masa, ne oksidiše tako brzo.

Zakotrlja) kamen

Bilo bi dobro, pre završetka, detaljno razmotriti posled­nja istraživanja gospode Vud, Spajvi i Isterfild.

S ledeće je ponovo štampano iz "Proceedings of the Chemcal Society" za 1 897-8. i nalazi se na strani 66.

KANABlNOL

Autori su nastavili svoje ispitivanje Kanabinola, toksičnog smolastog sastojka Indijske konoplje (Prev. 1 896, 69, 539):

Supstanca ključa uz blago razlaganj e na oko 400°; njen apsorpcioni spektar ne pokazuje karakteristične veze, gus­tina njene pare na temperaturi ključalog sumpora slaže se sa formulom C H ° koiaJ'e već bila dodeIJ·enajedinjenju. 18 24 2' J .

Dostavljen je jedan izveštaj o reakciji Kanabmola sa acetil anhiridom, benzoil hloridom i fosfornim anhidridom;. rezultati ukazuju na prisustvo jedne hidroksi Ine grupe. U slučaju acetil anhidrida ili acetil hlorida, međutim, jedan od proizvoda reakcije je kristalno jedinjenje koje se topi na oko 75°. Autori su ovom jedinjenju dodelili formulu C"HI,O,. Isto jedinjenje su nedavno opisali Dunstan i Henri (Proc. 1 898, 1 4, 44, Feb. 1 7), koj i mu pripisuju formulu CI,H"Oac; pušljiva jodovodonična kiselina zagrevana do ključanja sa Kanabinolom ne daje metil i l i etil jodid. Redukcija sa jodovodoničnom kiselinom u zatvorenim epruvetama stvara hidro-karbon C loH,o

Dugim kuvanjem sa ili bez agenata za dehidrataciju, stvara se hidro-karbon C loH 16.

Oksidacija sa hrom nom kiselinom razblaženom vo­dom, alkalnim i l i kiselim permanganatom ili razblaženom nitričnom kiselinom praćenaje stvaranjem kapronske kiseli-

. . . ' v ne, pri čemu se, verovatno Istovremeno, stvaraju l nIze masne kiseline. Dejstvo isparenj a nitrične kiseline na kanabinoi rastvoren u hladnoj glacijalnoj acetilnoj kiselini, odstranj uje

Opasna biljka - Farmaceutika haš iša 93

jedan atom ugljenika kao ugljenik anhidrid, i stvara crvenu amorfnu supstancu, što dovodi do usaglašavanja brojnih analiza oko fOImule CI7H,oN,06.

Dovedena do ključanja sa nitri čnom kiselinom, ova sup­stanca proizvodi. svetlo crvenu supstancu CI7H20N,O, koja daljom oksidacijom, između ostalih, proizvodi žuto jedi­njenje kiseline u kristalnom obliku C IlH "NP,.

koje formi­ra teško rastvorij ive kristalne natrijumove, amonijumove i srebrne soli, što je, verovatno, dinitrofenol, i jedinjenje C IIH IINO,. čije osobine odgovaraju oksikanabinu Bolasa i Francisa (Chemical News 1 87 1 , 24, 77).

Ovo jedinjenje ima osobine nitro-Iaktona, kao što su Dunstan i Henri već pokazali.

"Priprem ljene su i analizirane odgovarajuće kristalne kali­jumove i srebrne soli. Ime kanabinična kiselina predloženo je za kiselinu koja potiče od oksi kiseline koja nije nitro­vana.

Amido-kanabinolakton, C I IH IIO,NH, dobija se u bez­bojnim kristalima koji se tope na 1 1 9° nakon redukcije nitro-Iaktona jodovodoničnom kiselinom ili kalajem i hi­drohloričnom kiselinom.

Baza lako ponovo kristališe iz tople vode; njene soli se ponovnom kristalizacijom iz vodenog rastvora raspadaju; analizirani su jodovodonik i platinohlorid."

U kasnijem radu, koji je pročitan pred Udruženjem Hemičara, gospoda (Chemical Society Messrs.), Vud, Spaj­vi i Isterfild (Proc. Chemo Soc. 1 897-8, str. 1 84) kažu:

"Pokazano je da je uljani lakton pripremljen iz nitro­kanabinolaktona (oksikanabin) metatolibutirlakton, dok je odgovarajući nitroderivat oksikanabin.

Oksidacijom Kanabinolaktona stvara se laktonska kise­lina koja sjedinjavanjem sa potašom daje izoftainu kiselinu. Nitrokanabinolaktonična kiselina se dobija oksidacijom ok, sikanabina sa nitri čkom kiselinom u zatvorenim epruveta-

I 94 Zakotrlja) kamen

ma ili kalijum pennanganatom. Pokazano je da su isparljive masne kiseline nastale oksidacijom Kanabinola nitričkom kiselinom nOlIllalne buterinske (Dunstan and Henry, Proc. Chem.Soc. 1 898, 14, 44), normalne valerijanske i noIlnalne kapronske kiseline, pri čemu se u najvećim količinama stvara valerijanska kiselina."

Ljubaznošću Gospode Park, Dejvisa i ostalih, apoteka­rima proizvođačima iz Londona i Detroita, Mičigen, SAD, omogućeno nam je da E.M. Hauton, Ph.C., M.D.; i H.c. Hamilton, M.S. izvedu jasnu farmakološku studiju droge (Odlomak iz članka u American Journal of Pharmacy iz januara 1 908.)

Iz nekoliko uzoraka Cannabis Americana pripremlje­ni su tečni i čvrsti ekstrakti, u skladu sa U.s .P., i nj ihovo fiziološko dejstvo testirano na životinjama.

Navedeni metod, koj i je prethodno predstavljen ovom Udruženju, je metod koj i je jedan od nas (Houghton) osmis­lio i koristio prethodnih dvanaest godina. Ovaj metod se, u osnovi, sastoji od pažlj ivog posmatranja fizioloških efekata koje preparat napravljen od droge koja se testira, izaziva na psima, nakon interne primene. U odabiru životinja za testi­ranje, neophodno je uzeti one koje su lako prijemčive na dejstvo Kanabisa, jer se reakcija na drogu kod pasa, isto kao i kod ljudi, značajno razlikuje. [sto tako, na psima bi pre konačnog izbora za testiranje trebalo da budu obavljeni pre­liminarni testovi, kako bismo tačno znali kako se ponašaju pod određenim uslovima. Nakon što su životinje konačno izabrane, i utvrđeno da odgovaraju na standardnu test-dozu od 0.01 gr po kilogramu, odvajaju se u ove svrhe, vodeći računa da su dobro nahranjeni, u odgovarajući smeštaj i, u svakom smislu, u najboljim mogućim higijenskim uslovi­ma. Nalazimo da je pogodno u svakom momentu držati u blizini dve ili više odabranih životinja, kako ne bi dolazilo do prekida u testiranju uzoraka koj i pristižu.

Opasna biljka - Farmaceutika hasisa 95

U primeni testa, standardna doza (u formi čvrstog ekstrak­ta, zbog pogodnosti) se aplikuje interno, u malim kapsula­ma. Jezik psa se levom rukom povuče napolje između zuba, a kapsula desnom rukom postavlja u koren jezika. Jezik se nakon toga brzo pušta i kapsula guta sa lakoćom. Kako bi droga bila brzo apsorbovana, dvadeset četiri sata pre testa ne treba davati hranu, a po potrebi dati efikasno sredstvo za v . v , •

clscenJe. U relativno kratkom vremenu, pas počinje da pokazuje

karakteristično dejstvo droge. Treba uočiti tri tipična efekta aktivnih ekstrakata na prijemčive životinje: prvo stadijum razdražljivosti, potom stadijum nedostatka koordinacije praćen periodom pospanosti. Prvi od nj ih toliko zavisi od karakteristika samog psa koji je izabran da je od malog značaja za ocenjivanje dejstva droge, dok, sa samo malim brojem izuzetaka, drugi, i l i stadijum nedostatka koordinaci­je, neizostavno sledi za jedan ili dva sata; pas gubi kon­trolu nad nogama i mišićima koji podržavaju glavu, tako da kada se čini da mu ništa ne privlači pažnju, njegova glava pada, telo se njiše, a kada je pod jakim uticajem, životinja će posrtati i pasti, usled izuzetno očigledne i upadljive in­toksikacije.

Neophodno je iskustvo posmatrača kako bi ustanovio kada počinje manifestacija fiziološkog dej stva droge, pošto uvek, kao i u slučaju mnogih hemijskih testova, postoj i faktor subjektivnosti od kog se treba zaštititi. Kada je aktivni ekstrakt dat prij emčivoj životinji , u najmanjoj dozi koja će proizvesti bilo kakvo uočlj ivo dej stvo, tre­ba pažlj ivo posmatrati najmanj i znak nedostatka koordi­nacije, nedostatka pažnje ili pospanosti. Neophodno je da životinje budu smeštene u prostoriju u kojoj ih ništa neće razdraživati, s obzirom na to da kada im bilo šta intere­santno privuče pažnju, karakteristični efekti droge mogu da nestanu.

96 Zakotrlj'aj kamen

Uticaj test-doze nepoznate droge pažlj ivo se poredi sa uticajem iste doze standardnog preparata datog drugom test-psu u isto vreme i pod istim uslovima.

Konačno, kada životinje postanu pospane, zapažanja se beleže, a životinje vraćaju u svoj smeštaj .

Narednog dana, posmatranje dva psa se obavlja obrnu­tim redom, dakle, životinja koja je dobijala test-dozu nepoznate, dobija test-dozu poznate droge, i obrnuto, i pravi se druga opservacija. Ukoliko neko želi da napravi veoma tačnu kvantitativnu detelIninaciju, preporučlj ivo je uzeti, ne dva psa, nego četiri i l i pet, i proučavati efekte test-doze nepoznate vrste u poređenju sa test-dozama poznate vrste, u nekoliko posmatranja, u naizmeničnim danima. Ukoliko je nepoznata vrsta ispod standardne aktivnosti, količinu tre­ba povećavati, sve dok proizvedeni efekat ne bude isti kao za test-dozu standarda. Ukoliko je nepoznata droga jača, test-doza se, shodno tome, smanjuje. Od doze nepoznate droge određene kao one koja izaziva isto dejstvo kao test­doza standardne, određuje se neophodna količina rastvora ili koncentracije. Stepen tačnosti sa kojom je izveden test, zavisiće u velikoj meri od iskustva posmatrača i toga koliko je pažljivo sprovedeno posmatranje.

Još jedna stvar koju treba imati u vidu kod korišćenja pasa za standardizaciju Kanabisa jeste to da, iako se čini da oni nikad ne gube svoju prijemčivost, za precizno testiranje isti psi ne mogu da se koriste neograničeno. Nakon nekog vremena se toliko naviknu na dej stva droge, da odbijaju da stoje na nogama, i tako ne pokazuju tipični nedostatak koordinacije koj i je njen najkarakterističniji i najkonstant­nij i efekat.

Pre usvajanj a fiziološkog testa pre više od dvanaest godina, često su nas uznemiravale pritužbe lekara da su određeni tovari droga bili neaktivni; zapravo su neke bol­nice, pre preuzimanja svojih zaliha preparata konoplje,

Opasna bilj'ka - Farmaceutika haš iša 97

tražile uzorke kako bi napravile grube provere na svojim pacijentima pre naručivanja. Od usvajanja testa nismo imali stručno potvrđen izveštaj o neaktivnosti, iako su, za medi­cinske svrhe, testirane i nabavljene tone različitih preparata Cannabis Indica.

Na početku našeg posmatranja, obavljeno je pažljivo pretraživanje literature o konkretnom pitanju, kako bi se utvrdila toksičnost konoplje. Nismo mogli da pronađemo izveštaj ni o jednom slučaju trovanja sa fatainim isho­dom, iako se često mogu javiti alarmantni simptomi. Pas težine 25 funti dobio je injekciju od dve unce aktivnog U.S .P. tečnog ekstrakta u jugularnu venu, sa očekivanjem da će to svakako biti dovoljno da izazove smrt. Na naše iznenađenje, životinja se, nakon što je bila bez svesti jedan I po dan, potpuno oporavila. Ovaj pas je dobio ne samo ak­tivne sastojke droge, nego i količinu alkohola sadržanu u tečnom ekstraktu. Drugi pas je dobio oko 7 grama čvrstog ekstrakta Kanabisa sa istim rezultatima. Nikada nismo mo­gli životinji da damo količinu U.S .P. i l i drugog preparata Kanabisa (Indica Americana) dovoljnu da izazove smrt.

Postoje određene varijacije u količini dobijenog ekstrak­ta, kao što se i može očekivati od različitih sorti semena itd , , u razl ičitim uzorcima. Postoj i, takođe, određeni stepen vari­jacije u fiziološkom dejstvu, ali je u svakom od slučajeva administracija 0.0 I grama ekstrakta na kilogram telesne težine, izazvala karakteristične simptome na pravilno odab-

. " . " ralllm zIvotIIljama.

Ponovljeni testovi koje smo sproveli uveri li su nas da je Cannabis Americana pravilno uzgojen i tretiran, jednako akt�van kao i najbolja indijska droga.

Sta više, dali smo našu zalihu tečnog ekstrakta i čvrstog ekstrakta Cannabis Americana u ruke iskusnim kliničarima .

, I od osmorice od ovih ljudi, koji svi koriste drogu u veli-kim količinama, dobili smo izveštaj e u koj ima navode da

"

98 Zakotrlja) kamen

nisu bili u stanju da uoče nikakvu terapijsku razliku između Cannabis Americana i Cannabis Indica.

ZAKLJUČCI

1 . Metod, opisan ovde, za određivanje fiziološkog dej­stva Cannabis Sativa internom administracijom posebno odabranim psima, potvrđen je kao potpuno pouzdan kada se standardna doza ekstrakta od 0.0 1 grama po kilogramu telesne težine, testira na životinjama; efekte beleži iskusan posmatrač, i poredi sa efektima iste količine standardnog

preparata. . " . .

2 . Utvrđeno je daje Cannabis Sativa, uzgajan na razl1cltlln

lokalitetima Sjedinjenih Država i Meksika, jednako aktivan

kao i najbolji uvezen Cannabis Sativa uzgajan u Indiji, kao

što i je pokazano laboratorijskim i kliničkim testovIma. .

Napisano je mnogo toga u vezi sa komparatIvnIm deJ­

stvom Cannabis Sativa uzgajanim u različitim klimatskIm

uslovima (Cannabis Indica, Mexicana i Americana). Gene­

ralno je pretpostavljeno da je droga uzgajana u Americi tera� pij ski praktično bezvredna i da se, za dobijanje fiZIOloškI

aktivnih preparata, mora koristiti Cannabis SatIva uzgajan

u Indiji . Šta više, tvrđeno je da je najbolja indijska droga ona

koja se posebno uzgaja za medicinsku upotrebu, da se deo

koj i se koristi sastoji od cvetonosnih vrhova neoplođemh

ženskih biljaka, pri čemu se vodi računa da se tokom uzga­

janja muške bi ljke iskorene. Naše iskustvo govori. da je

ovo pogrešno mišljenje, pošto smo više puta utvrdilI da Je

indijska droga koja sadrži velike količine semena Jednako

aktivna kao i droga koja se sastoji samo od cvetonosmh

vrhova, pod uslovom da je seme uklonjeno pre filtriranja.

Pre nekoliko godina smo započeli sistematsko ISpitIVan­

je Cannabis Sativa uzgajanog u Americi . Sakupljeni su i •

Opasna biljka - Farmaceutika haš iša 99

pažljivo ispitani uzorci sa brojnih lokaliteta. Iz ovih uzoraka su, u skladu sa metodom iz Fallllakopeje, pripremljeni tečni i čvrsti ekstrakti i nj ihovo fiziološko dejstvo pažlj ivo testi­rano na životinjama, i konačno standardizovani fiziološkim metodama. Ponovljeni testovi su nas uverili da je pravilno uzgajan i tretiran Cannabis Americana jednako aktivan kao i najbolja indijska droga, dok smo, s druge strane, često na­lazili da je indijski Kanabis praktično inertan.

Pre prodaj e preparata Cannabis Americana, međutim, dali smo uzorke tečnih i čvrstih ekstrakata u ruke iskusnih kliničara u cilju testiranja u praksi , i od ovih ljudi, koj i su u praksi koristili velike količine Cannabis Indica, smo dobi­li izveštaje koj i potvrđuju da nisu bili u stanju da otkriju bilo kakvu terapijsku razl iku između Cannabis Americana i Cannabis Indica. Mišljenj a smo, stoga, da će Cannabis Americana biti jednako efikasan, i možda generalno pouz­danij i nego Cannabis Indica doneta iz inostranstva, pošto je očigledno da sa izvorom snabdevanja na svom pragu mogu da se preduzmu sve mere predostrožnosti kako bi se dobila neprerađena droga najboljeg kvaliteta.

Pravilno botaničko ime droge koju razmatramo je Can­nabis Sativa. Indijska biljka ranije je smatrana posebnom vrstom per se, ali botaničari sada smatraju da su dve biljke identične. U medicini je, međutim, zadržano staro ime, Cannabis Indica. Cannabis Indica jednostavno znači Can­nabis Sativa uzgajan u Indij i, a Cannabis Americana znači Cannabis Sativa uzgajan u Americi. Njegovo uvođenje u zapadnu medicinu potiče sa početka prošlog veka, al i je u azijskim zemljama kao opojno sredstvo korišten od pam­tiveka, i pod imenom "hashish", "bhang", "ganja" ili "cha­ras" ga,redovno, konzumira više od dve stotine miliona ljudi.

Fiziološko dejstvo Cannabis Americana je potpuno isto kao dejstvo Cannabis Indica. Za efekte ove droge kaže se

1 00 Zakotrlja) kamen

da potiču, pre svega, od dejstva na centralni nervni sistem. Prvo izaziva stanje uzbuđenja, koje je slično početnom sta­dijumu akutne alkoholisanosti. Ova ekscitacija motornih zona i drugih nižih centara u mozgu, po W. E. Diksonu, sa Kembridž Univerziteta, "nije rezultat direktne stimulacije ovih, nego posledica depresije najviših i kontrolnih centara. U svakom slučaju dolazi do depresije najviših centara, i ovo je dokazano smanjenom efikasnošću u obavljanju mental-

• v ' " •

nih radnj i, nesposobnošću da se fokuSIra paznJa l nejasnim rasuđivanjem." Kod nižih životinja dejstvo droge je slično kao kod čoveka, i pokazuje iste varijacije. Nekad se javlja stadijum zanosa sa povećanim brojem pokreta, i praćen je depresijom, malaksalošću i snom. Refleksna razdražlj ivost je prvo povišena, a zatim smanjena. Cannabis Indica se od opijuma razlikuje po tome što ne izaziva smetnje pn va­renju i konstipaciju. Kod ljudi je srce generalno ubrzano kada se droga puši. Intravenska injekcija kod životinja usporava puls, delom putem inhibitorne stimulacije, a de­lom putem direktnog delovanja na srčani mišić. Zenice se generalno proširene. Smrt od akutnog trovanja je izuzetno retka, a oporavak se dešavao nakon ogromnih doza. Kon­tinuirana zloupotreba hašiša domorodaca sa istoka nekad vodi u maniju i demenciju, ali ne prouzrokuje iste smetnje u ishrani kao opijum; a redovna upotreba malih količina, koja je gotovo univerzalna u nekim zemljama na istoku, kako se čini, ne šteti zdravlju.

Cannabis Americana se koristi u iste medicinske svrhe kao i Cannabis Indica, koja se često koristi kao hipnotik u slučajevima nesanice, kod nervne iscrpljenosti, i kao sed­ativ kod pacijenata koj i su u bolovima. Njegova najveća upotreba je možda bila kod lečenja različitih nervnih i men­talnih bolesti, iako se nalazi kao sastojak u mnoglITI lekovI­ma protiv kašlja. Generalno, Cannabis Americana može da se koristi kada je indikovan blagi hipnotik ili sedativ,

Opasna biljka - Farmaceulika hašiša 1 0 1

pošto se kaže da ne remeti varenje, i nema kao posledicu mučninu i depresiju. Korisna je u slučajevima migrene, naročito kada je opijum kontraindikovan. Preporučuje se kod Parkinsonove bolesti da smanj i tremor (drhtanje), kod spazrna bešike i kod seksualne impotencije koja nije rezul­tat organske bolesti, naročito u kombinacijama sa orahom

• • •

za povracanje l snetom. Uobičajena doza je: Extractus Cannabis Americanae, 0,0 1 gr ( 1 .5 zrno) Tečni ekstrakt Cannabis Americanae, 0,5 cc ( I kap) Doza Cannabis Americana ista je kao i Cannabis Indica,

s obzirom na to da smo našim eksperimentima utvrdili da nema terapijske razlike u fiziološkom dejstvu dveju droga.

Cannabis Sativa, uzgajana u Sjedinjenim Državama (Cannabis Americana) uz preduzete mere predostrožnosti, pokazao se jednako aktivan kao najbolji uvezeni Canna­bis Sativa uzgajan u Indij i , kako su pokazali eksperimenti. Prednosti upotrebe pažljivo pripremljenih čvrstih i tečnih ekstrakata domaće droge očigledni su kada se uzme u obzir da je svaki korak procesa, od sejanja droge do finalne pro­daje krajnjeg proizvoda na tržištu, pod nadzorom stručnjaka. Aktivnost uvezene droge varira do krajnj ih granica i njen veliki deo je praktično inertan, ili je besramno zaprljana.

Pisac želi da zahvali na svesrdnoj pomoći koju su mu tokom pripremanja ovih beležaka pružil i gospodin E.M. Holms, F.L.S . i gospodin S . Džejmison, M.P.S. (Gospoda

-Park, Dejvis i drugi). Citaoce koji žele dodatne informacije o ovoj temi upućujem na British Phallllaceutical Codex ( 1907) (Britanski Fallnaceutski Kodeks) i na Skvajerov, nedavno objavljen, "Priručnik za britansku fannakopeju".

1 02 Zakotrlja) kamen

BIBLIOGRAFIJA

Marshall, London Lancet, 1 897, i .p. 235. Dixon, British Medical Journal, 1 899, ii .p. 1 36. Fraenkel, Archfexp.Path.u.Pharm. xlix, p. 266. Cushny, "Textbook ofPhannacology", 1 906, p. 232. Houghton and Hamilton, Am. Jour. Pharm. January 1 908. Transactions Chemo Society, 1 896, 69, 539. Proceedings Chem Society, 1 898, 14, 44, Feb. 1 7; Ibid. 1 898, p . 1 84 Squires, "Companion to British Pharmacopoeia", 1 908. Martindale's "Extra Phannacopeia", 1 908. Hooper's "Medical Dictionary". Chemist and Druggist.

E. WHINERAY, M.P.S., ETC

OPASNA BILJ

II DEO

PSIHOLOGIJA HAŠIŠA

OLIVER HADO

(Alister Krouli)

OPASNA BILJKA

I

"Nosači duše, koj i joj daju dah, lako se oslobađaju. "Priroda nas uči, a proročišta potvrđuju, da čak i zle klice materije isto tako mogu postati korisne i dobre."

ZARATUSTRA

Naše viđenje Hašiša- Opasne biljke, može se porediti sa Alf Laylah wa Laylah (Hiljadu i jedna noć), sa samom Kulom Vavilonskom, koj a u sebi sadrži istinu grubu i finu, nerazmrsivo isprepletenu sa najfantastičnijom bajkom. Od istraživača koj i su makar na trenutak prošli kroz magični veo njene očaravajuće ekstatičnosti, mnogi su bili prestravljeni, mnogi razočarani. Malo njih se usudilo da čeličnim rukama stegne vatrenu kćer Džina; da sa njenih otrovnih skarletnih usana otme poljupce smrti, da njeno telo, glatko i hladno poput zmije, pritera na neki pakleni krevet za mučenje i u njoj izazove grčeve kao što munje paraju oblake, samo da bi u njenim beskrajnim, kao more zelenim očima pročitao zastrašujuću cenu njene nevinosti- crno ludilo .

• Cak je i uzvišeni Ričard Barton, koj i je rešio gotovo sve

ostale zagonetke istočne Sfinge, ovu zaobišao. Uzimao je drogu mesecima "bez drugih simptoma, osim povećanog apetita" i u njegovom generalnom stavu prema intoksikaciji hašišom (o kojoj se često govori u "Noćima"), pokazuje da je gleda kao ne više od poroka, i čini se da i ne pomišlja da je, porok ili ne, imala čudesne plodove; ako ne Drveta

1 06 Zakotrlja) kamen

• Zivota, onda onog drugog Drveta, dvojnog, i zlosrećnog, i smrtonosnog . . .

Ne! Jer ja sam na strani Zmije; znanje je dobro, nek košta šta košta.

Tako malo voća, dakle, koliko sam mogao ubrati sa njenih jesenjih grudi (same nezrele bobice, priznajem!) hi· tam da ponudim svojim prijatelj ima.

I da jednostavnost takve boginje ne bi bila oskmavljena najmanjim znakom ukrašavanja hitam da skinem sa sebe svo zlato i l i nakit govora koji možda posedujem, da pođem, leva strana mojih grudi otkrivena, bez bojazni ili brzopleto­sti, u njen hram, nagrada kojoj sam se nadao koža jagnjeta čistog srca, znak jednostavne iskrenosti i zaštitna koža ne-

. . Vll1ostl.

Kako bih ovaj rad zadržao unutar nekih granica, mogao bih postaviti kao premisu da se priprema i svojstva Canna­bis indica mogu proučavati iz odgovarajućih falInaceutskih spisa, ali, kako ova droga ima veću psihičku, nego fizičku moć, svi strogo medicinski navodi o njoj, koliko je meni poznato, do sada su bili oskudni i netačni . Podrobnije i jas­nije su informacije koje se mogu dobiti iz brilijantnih studija Bodlera, nenadmašnog po uvidu i neutralnosti, i Ludlova, zaraženog obožavanjem de Kvinsija i sentimentalista'.

Moj doprinos ovoj temi će stoga biti strogo l ičan, i za sada nekompletan; na određen način zapravo bezvredan, pošto u takvim pitanj ima ličnost može imati mnogo veći uticaj, nego svi ostali faktori. U isto vreme, moram da na­glasim da sam na više načina potpunije opremljen od svo­jih prethodnika, utoliko što imam prednost ne samo duže

. U vreme pisanja ovog članka, samo sam preleteo preko BodJcrovog eseja. Kada sam izvodio ove eksperimente znao sam samo Ludlova i kratak izveštaj II "Martindale and Westcott" . Rezultati mog istraži vanja, dakle, ovakvi kakvi su, nepotkovani su znanjem. Podudamosti sa Bodlerom sada deluju veoma upadJjive.

Opasna biljka - Psihologija haš iša 1 07

psihološke obuke, stamenu konstituciju, temperament na koji hašiš deluje pobuđujući percepciju (Saooa) prilično nepomućenu osećaj em (Vedana) i savršeni skepticizam; ali i više od upoznatosti sa ceremonijalnim pijanstvom među mnogim nacijama i magijskim ili mističnim radnjama svih vremena i svih rasa. Može mi se, s pravom, uzvratiti kako je upravo ta moja jedinstvena kval ifikacija faktor koji najviše iskrivljuje moje rezultate. Međutim . . . .

Dozvolite mi da počnem sa pitanj em intoksikacije kao ključnim za znanje, jer sam ja sam sa te strane prvi put po­sumnjao u postojanje droge koja je (kao što sada verujem) sublimovani ili pročišćeni preparat Cannabis indica.

II "Potrudi se oko Hekatinc Poluge"

ZARATUSTRA

Baš sam izašao sa Kembridža 1 898-1 899. i živeo sam u • stanu u Canseri Lejnu, počastvovan prisustvom Alana Be-neta (sada Bhikkhu Ananda Metteyya) kao svog gosta.

Mesecima smo zajedno proučavali i vežbali Ceremoni­jaInu Magiju i pretraživali stare knjige i rukopise čuvenih mudraca tražeći ključ za najveće misterije života i smrti. • Cak ni fikcija nije bila zanemarena, i zapravo smo iz fikcije dobili ono zmce činjenice, koja je (tokom ovih godina) iz­rasla u ovaj esej .

Godinama smo nailazili najednu istu priču. Lišena lokal­nih i hronoloških nezgoda, obično je izgledala ovako:- pisac bi pričao o mladiću, tragaocu za Skrivenom Istinom, koj i, pod ovakvim ili onakvim okolnostima sreće posvećenika; nakon različitih proba, od dotičnog posvećenika, na sreću ili nesreću, dobija izvesnu misterioznu drogu ili napitak,

I

1 08 Zakotrlja} kamen

što za posledicu ima (u najmanju ruku) otvaranje kapije Drugog sveta. Ovaj napitak je poistovećen sa Eliksirom Života prirodnog alhemičara, i l i jednom od nj ihovih "Tin­ktura", naj verovatnije "Belom Tinkturom" koja metal (nor­malno opažanje života) pretvara u srebro (poetsko poima­nje), i bezuspešno smo tragali za tim da se zatrujemo sva­kom drogom koj a je u (i van) Fannakopeji.

Kao u molitvi Haklberi Fina, niš' od toga. Sada, kao Bejker, moram da preskočim četrdeset godi­

na, zapravo osam, i dođem do momenta kada su me puto­vanja u Indiju upoznala sa nj ihovim sistemima meditacije i činjenicom da mnogi od nižih jogija upotrebljavaju haš iš (uzalud ili ne, videćemo kasnije) da bi dostigli Samadi, to jedinstvo sa Univerzumom, ili sa Ništavilom, što je nejasan izraz kojim možemo zaseniti taj vrhunski trans. Takođe sam imao prednost susretanja sa Ludlovljevovm knjigom, i bio zapanjen činjenicom da je on, očito neupoznat sa Vedants­kom i Joginskom doktrinom, ipak uspeo da ih približno iz­razi, iako u degradiranom i iskrivljenom obliku.

Bio sam, takođe, svestan vrhunca agonije meditacije, "suvoće'" (kako je naziva Molinos) koja očvršćuj e i steri liše dušu.

Sama radnja koja bi trebalo daje preplavi svetlošću, vodi u mrak, strašniji od smrti, očaj i gađenje koje isuviše često vodi napuštanj u, iako bi trebalo da ohrabre, zbog toga je­kao što potvrđuju proroči šta- najmračnije pre svitanja.

Meditacija mije zbog toga smetala,kao da steže i sužava dušu. Počeo sam da se pitam da li je "suvoća" osnovni deo procesa. Ako bih na neki način mogao da prodrmam njen odar Uma, ne bi l i Beskrajni Božanski Duh skočio u Svetlo?

. Period vladavine Apofisa u mističnom regenerativnom procesu lzida Apofis Oziris I A O; i l i Crni Zmaj II alhemičarskom prevodu iz Prve Materije Rada II El iksir.

Opasna biljka - Psihologija haš iša 1 09

Ko će zakotrijati kamen? Nemojte pomisliti da su ove misli nastale iz čiste

dosade i l i lenjosti. Ali, sa mističnim sredstvima koja sam tada imao na raspolaganju, bili su mi neophodni periodi od nekoliko dana i l i sedmica da dođem do bilo kakvih re­zultata, kao što je Samadi u nekom od svojih viših ili nižih oblika; a u Engleskoj je bilo teško prevazići teškoće. Bi lo mi je nemoguće da meditiram u hladnom, a vatre neće tra­jati ujednačeno. Gas zastrašujuće smrdi; uređaj za grej a­nje ne greje; struja tada nije bila dostupna. Kada izgradim svoj hram, probaću je.

Teškoće sa hranom mogle su biti prevaziđene uz pomoć gospode Fortnuma i Mejsona, teškoće sa bukom vežbanjem, teškoće sa radom slanjem svih poslova do vraga; problem samoće pozajmljivanjem praznog stana; ali britanska klima me slomila. Nadam se da ću jednog dana biti dovoljno bo­gat da sagradim malu kuću samo u tu svrhu; a na horizontu, trenutno nema ni oblaka velikog koliko najmanji ljudski prst.

Kada bih samo mogao da neophodno vreme smanjim na nekoliko sati!

-Staviše, mogao bih da uveri m druge ljude da misticizam

nije čista ludost, bez insistiranja da čitav život posvete nje­govom izučavanje kod mene; a kada bih samo mogao da uverim nekoliko kompetentnih posmatrača- za tako nešto nemam poverenja ni u samog sebe- nauka bi pojurila da prati i istražuje, razjasni pitanje jednom zauvek, i , kao što sam ja verovao, i verujem, naoruža se novim oružjem deset hiljada puta moćnijim od vage i mikroskopa.

Zamislite me, dakle, ako možete, kako izdvajam ovih nekoliko činjenica između milion drugih iz arsenala svog uma, udešavajući ih, i konačno fOll11ulišem hipotezu koja može biti potvrđena eksperimentom.

1 1 0 Zakotrlja) kamen

III "Ali ja uzdižem sve ove misterije II dubokom ambisu Uma"

ZARATUSTRA

Moja hipoteza je bila: "Možda je hašiš droga koja 'oslobada nosače duše' , ali

sama po sebi nije ni dobra ni loša. Možda ona, kao što misli Bodler, samo preuveličava i iskrivljuje prirodu čoveka i nje-

-

govo trenutno raspoloženje." Cinilo mi se da Ludlovljevo prelepo samoposmatranje učvršćuje ovu predstavu.

"Dobro, dakle, da vidim da li se prvo mističnim eg­zaltiranjem sebe i nastavljanjem molitvi dok droga rastače matriks dijamantske Duše, taj dijamant možda neće poka­zati čist i iskričav, blistav 'ne od Sunca, niti od Meseca, niti od Zvezda' ;" a onda sam se, naravno, setio da ova cer­emonijalna intoksikacija predstavlja vrhunski ritual svih religija.

Prvo je, međutim, bilo neophodno utvrditi normalno dejstvo droge na moj organizam. Postoje razl ičiti preparati Cannabis indica, svi slični po tome što je nj ihovo dejstvo isuviše neizvesno da bi se lako ili sa sigurnošću moglo stan­dardizovati. To čak nije ni pitanje umerenih granica; od dva naizgled slična uzorka, jedan može biti pedeset puta jači od drugog. Uzorak može izgubiti pedeset posto snage za neko­liko dana. Neki uzorci mogu biti sasvim neaktivni.

Ova činjenica je dovela do toga da je gotovo u potpu­nosti prekinuta upotreba droge u medicini.

Osim toga, veliku ulogu igra ličnajednačina. Alan Benet •

je jednom prilikom, u Canseri Lejnu, uzeo Conium (kuku-ta) u količini dovoljnoj da ubije četrdeset ljudi, bez ikakvog i najmanjeg rezultata.

Opasna biljka - Psihologija haš iša I l I

Ja sam u Kandi (prvi put u svom životu) uzeo dvesta dvadeset i pet kapi Laudanuma za pet sati, takođe sa ono­liko rezultata koliko bi proizvelo deset kapi na prosečnog čoveka.

Našajednačina se, dakle, sastojala isključivo od promen­lj ivih, i to izuzetno promenlj ivihl Ništa od toga, dakle, samo zakon proizašao iz praktičnog iskustva, a ne iz teorije! Staro • pravilo Canseri Lejna: počni sa polovinom minimalne doze iz Farmakopeje, i ako se ništa ne dogodi u očekivanom vre­menu, udvostruči dozu. Ako nastaviš dovoljno dugo, nešto će se gotovo sigurno dogoditi !

IV "Duh Oca reče Na Tri l i istog trena sve stvari behu

podeljene." ZARATUSTRA

Neka moji čitaoci budu tako dobri da zapamte da se ono što sledi tiče samo mene lično. Zbog toga se mora opros­titi upotreba prvog lica, koja bi, da ličnost eksperimenta­tora nije ključna, bila sasvim neprikladna za naučni esej . Ne mogu da potvrdim da bi moje rezultate dobio neko drugi. Tpak, snažnog sam uverenja da sam eliminisao mnoge iz­vore grešaka, i da moja zapažanja možda imaju veću apso­lutnu vrednost u psihologiji nego LudiovIjeva, il i čak i mog velikog učitelja Bodlera. Nekolicina na kojima sam mogao da testiram drogu su u velikoj meri potvrdila, i ni na koji način opovrgla, moje rezultate.

Pre svega, ja pravim apsolutnu razliku između tri efekta hašiša, koji mogu da budu, i mislim da verovatno jesu- kao toliko posebni se javljaju- posledica tri posebne supstance.

Možda bi jednostavna stimulus-kriva to mogla da ob­jasni, iako sumnjam.

I I 2 Zakotrlja j kamen

I . Kratkotrajan aromatični efekat (u) Ovaj prvi, prolazan simptom, daje "ushićenje" koje

je opisao Ludlov, kao novi udar moći koja obuzima oso­bu. Psihološki, rezultat je taj da osoba upada u apsolutno savršeno stanje samoposmatranja. Opaža svoje misli i ništa osim svojih misli, i to je kao misli koje osoba opaža. Ma­terijalni objekti opaženi su samo kao misli; drugim rečima, u tom smislu osoba ima direktnu svest Berklijevskog ide­alizma. Ego i Volj a nisu uključeni; postoji samoposmatran­Je gotovo, ako ne i u potpunosti, bezličnog tipa; to i ništa

• • VIse. Ne treba shvatiti da ja tvrdim da su rezultati ovog samo­

posmatranja psihološki validni.

2. Toksični halucinogeni efekti (�) Sa dovoljno velikim dozama- jer efekat (u) je moguće

dobiti samo kao prolazni fenomen- slike misli prolaze kroz mozak mnogo brže, i na kraju vrtoglavo brzo. Više se ne prepoznaju kao misli, nego zamišljaju kao spoljašnjost. Volja i Ego postaju uzbunjeni i mogu biti napadnuti i savla­dani. Ovo predstavlja glavnu strahotu droge; protiv nje se treba boriti izuzetno- smem l i reći magično? - uvežbanom voljom.

Verujem da će se moji čitaoci složiti sa tim da prak­tikovanje ceremonijalne magije i meditacije, na stranu sve okultne teorije, vode um do neizrneme moći nad sopstve-

• • • •

nom ImagmaclJom. Strah da ćete biti izbrisani u plimi nemilosrdnih slika je

grozno iskustvo. Proklet da je ko ustukne!

3. Narkotički efekat (y) Osoba jednostavno ode da spava. Ovo nije neizostavno

posledica moždanog prem ora koji izazivaju (u) i (�); jer, sa jednim uzorkom Cannabis, primetio sam da se to dešava

•

nezavIsno.

•

Opasna biljka - Psihologija hašiša

V "Jer je Očev [ntelekt, koji shvata Razumne i ulepšava stvari neizrecive, posejao simbole po čitavom Svetu." "Shvatajući tog Razumnog otvorenog Uma; jer Razum je cvet Uma" "Slična vatra razmetljiva se širila kroz nalete vazduha, ili vaIra bezoblična odakle je došla Slika Glasa, ili čak razmetljiva Svetlost obilata, �oja se okreće, uskoviltana, glasno vrišteći. Tu je i vizija Zdrepca Svetlosti koji isija­va vatru, ili Deteta, rođenog visoko na ramenima Celestin­skog Ala, ognjenog, ili obučeno u zlato, ili golo, ili koje ispaljuje lukom strele Svetlosti i stoji na ramenima konja; ako se tada tvoja meditacija produži, treba sve ove sim­bole da ujediniš II Fom1U Lava."

ZARATUSTRA

1 1 3

Cini mi se da najvažniji psihološki rezultati mojih eks-perimenata leže u (u). Posvetio sam mnogo truda kako bih postigao samo ovaj efekat uzimajući najmanje doze, pripremajući se fizički i mentalno za eksperiment, i trudeći se na sve moguće načine da intenziviram i produžim efekat.

Jednostavni utisci u nOI malnoj svesti, hašišom se razlažu u niz hijeroglifa čisto simboličkog tipa.

Baš kao što mi konja (horse) predstavljamo sa pet slova h-o-r-s-e, od kojih, samo po sebi, ni jedno nema ni najman­ju vezu sa konjem, tako se i još jednostavnija predstava kao što je slovo A čini razložena na niz slika, prilično veliki broj , moguće nepromenljiv broj , slika. Ove glife su opažen e zajedno, upravo kao što iskusan čitalac h-o-r-s-e čita kao jednu reč, a ne slovo po slovo. Čini se da ove slikovne glife, slova u smislu reči koju zovemo misao, u prostoru stoje na određenoj razdalj ini iza misli, gde je misao udaljenija nego duša koja opaža. Gledajući svaku glifu, osoba, takođe, opaža da je ona sama sačinjena od drugih gl'ifa bližih Sop­stvu, pri čemu su ove glife bezoblične i bezimene; one za­pravo nisu opažen e, ali ih je osoba nekako svesna.

1 1 4 Zakotrlja) kamen

Nažalost, tendencija da se zapadne u efekat (P) čini veo­

ma teškim da se koncentriše na analizu ovih ideja, tako da

je osoba u žurbi da na sličan način ispita narednu misao.

ZanimIj ivo je, ipak, primetiti kako ova analiza liči na sve� tove Kabale,jedna "čista duša" u pozadini svega, sanjaIačkI

"kreativni" svet, raznolik "stvaralački" svet, i jedan, ali

konkretan "materijalni" svet. Takođe, tera osobu (tada, u toku samog procesa anali­

ze), da postavi pitanje: Ako je jednostavan spoljašnji utisak

sačinjen od tako mnogo glifa, i svaka od nj ih opet od mno­

go više, kako je moguće vratiti se "čistoj duši"? Jer, osoba

je sve vreme jasno svesna jednostavnog Ega i l i "čiste duše"

koja opaža sve ovo. . . . .

Čini se dajedino rešenje leži u metafizičkoj identIfikacIjI

monoteizma i panteizma. S druge strane, osoba je svesna dvosmernosti fenomena.

Ne samo da je tačno reći da su misli razložene na glife, do

nivoa čiste duše; nego i da čista duša odašilje glife, koje

formiraju misao. Ovde opet moramo poistovetiti Atman

sistem Hinduizma usredišten u Egu sa Anatta sistemom

Budizma, u kom su utisci sve. Pored toga, ovde se pojavljuje izuzetno značajno stanje

uma, opisano u Bhagavad Giti (citiram Arnolda):

"Ja, koji sam sve, i koj i sam stvorio sve, ostajem njegov

odvojeni Gospod." Iskustvo ne bi bilo moguće bolje izraziti. Zaratustra,

takođe: "Onaj ko je prvi potekao iz Uma, zaogrnuvši jednu Vatru

drugom Vatrom, spajajući ih, kako bi mogao pomešati izvor­

ske kratere, čuvajući neuprljnim sjaj Svoje Vatre."

Sadržeći sve stvari na vrhuncu svog Postojanja, On " . . .,

Sam se održava u potpunostI Izvan toga. Gotovo je nemoguće tako čisto metafizičko stanje, koje

dovoljno jasno sadrži kontradikciju u pojmovima. Svest

Opasna biljka - Psihologija hašiša 1 1 5

je, ipak, toliko živa, toliko intenzivna, toliko sigurna, da je logika odlučno odbačena kao detinjasta. Najbolji izlaz za logičara jeste da dokazuje kako su tri tvrdnje tesno pove­zane, toliko da ih um doživljava kao jednu; baš kao što se dva kraka šestara, prislonjena na određene delove tela osećaju kao samo jedan dodir. Mistik će, međutim, mum­lati neku ezoteričku nerazgovetnost o pravilnom tumačenju Trojstva.

Mislim da treba dodati da su rezultati moje introspekci­je gotovo sigurno posledica mog obrazovanja u fi losofiji i magiji , i da ništa osim intenziviranja introspektivne sposob­nosti ne potiče od hašiša. Efekat (a) bi, verovatno, bio pri­kriven i l i neprimećen kod osobe koja nikada i nije razvila introspekciju.

Sklon sam, ipak, da poverujem da je efekat (a) pravi efekat; i da Ludlovljev "napad samosvesnosti" nije ništa drugo, do isto dejstvo na organizam čoveka kojije očigledno nervozan i plašljiv.

VI "Razumljivo je princip svake podele. Um Oca se uskovitlao II odzvanjajućoj riki, obuhvatajući nesavladivom Voljom Ideje omniformne koje, raspršivši se dalje od jednog izvora pOlekoše;jer od istog Oca behu Volja i Kraj (koj ima su povezani oni sa Ocem u skladu sa naizmeničnim životom, kroz različita vozila). Ali, podeljeni su na dvoje, Vatrom Razuma podeljeni u druge Umne (umne stvari). Jer je Kralj svih prelhodno pred polimorfni Svet postavio Tip, intelektualni, nepokvarlj iv (nepodmilljiv), čijegje oblika otisak poslal kroz Svet, ko­jim je Univerzum zasjao ukrašen Idejama svakoraznim, čijije izvor Jedan, Jedan ijedini. Od ovoga ostali požuriše podeljeni i odvojeni kroz različita tela Univerzuma, i rođeni II rojevima kroz njegove široke bezdane, zauvek uskovitlani II neograničenom isijavanju. To su razumski začeci Očevog Izvora koji sadrže obilje sjaja Vatre na vrhuncu neprekidnog/neumornog Vremena.

I 1 1 6

v

Zakotrlja} kamen

Ali, prvobitni savršeni Izvor Očev sipao je ove prvorođene Ideje. Duša, koja je blještava Vatra,snagom Oca ostade be--smrtna, i Ljubavnicaje Zivota, i ispunjava brojne dubine nedara S veta."

ZARATUSTRA

Cini mi se da bi navodno poništavanje vremena i prosto-ra, koj e se tako često ponavlja u člancima o hašišu, bilo mnogo jednostavnije rešeno tačnij im analizama fenomena. Normalno objašnjenje uključuje pretpostavku da čovek prirodno poseduje savršen i nepogrešiv "osećaj za vreme tačan kao sat. A to je apsurdno; da je tako, ne bi nam bili potrebni satovi. Naviknuti smo na rad (da li je ideja sa fi­losofskog aspekta održiva ili ne, za nas trenutno nije bitno) sa minimumom zamislivosti i prostora i vremena. Baš kao što određeni broj udara klatna predstavlja sat, tako men­talno manje određen, ali svakako ne neograničen broj misli sačinjava jedan sat svesti. Možda se snažne i žive misli računaju kao duže isticanje vremena nego slabe. Duboki san prolazi kao nevidljivo električno pražnjenje.

Očigledno oprečna činjenica, da se vreme čini kraće kada č itamo interesantnu knjigu i l i obavljamo prijatan i posao koj i nas zaokuplja je, dakle, rešena; mnoštvo utisaka se slaže u jedan. Čitajte neskladnu i dosadnu knj igu, ili esej poput ovoga, i vreme deluje neizrecivo dugo.

Druga oprečna činjenica, da se minut Samadija čini kao večnost, iako je Samadi samo jedna misao, objašnjena je in­tenzitetom te misli i drugim razlozima o kojima ću, nadam se, diskutovati u odeljku XI I I ovog eseja.

Ovo se, dakle, dešava žderaču hašiša. Za svaki utisak ima hiljade glifa (efekat (a) i l i češće' efekat (�) - slike su toliko multiplicirane i nagomilane da se gubi sva harmoni-

. Češće, sudeći po izveštaj ima Ludlova i drugih. Ja sebi nikad nisam dozvolio da padnem pod njegovu vlast.

Opasna biljka - Psihologija hašiša 1 1 7

ja; mozak ne uspeva da prati korak sa svojim utiscima, još manje da ih kodira i kontroliše. Nalazi onda da je od ideje mačka do ideje miš putovanje od milion čežnjivih mjauka mačke do milion zraka zore miša, i da putovanje traje mili­on puta duže nego inače.

Ova analiza misli do njene zore, podneva i sumraka do­bro Je opisana u Budističkoj psihologiji.'

Cesto, takođe, najčešće, jedan od "mačjih mijauka" će biti toliko glasan da će ceo niz biti prekinut; mijauk mačke postaje dominantan, i same njegove harmonije ( i l i dishar­monije) zauzimaju vrhovni položaj- i tako dalje- tokom bezbrojnih godina ludačke halucinacije.

Ista kritika se odnosi i na prostor; jer u praksi, o prosto­ru sudimo na osnovu vremena koje nam je potrebno da ga pređemo, i l i malim ugaonim il i fokusiranim pokretima oka, i l i na osnovu svog iskustva. Tako da ako pređem sobu, imajući hiljadu misli na tom putu,soba deluje ogromno. Dosadnost puta,a ne neka halucinacija fizičkog oka, stvara­ju tu iluziju.

Pišući beleške, jednom prilikom, otkrio sam daje moja des­na ruka (koja mi, nOli Ila Ino, nije u vidnom polju) mnogo hilja­da milja duža. Bilo je čudno i teško kontrolisati te kolosalne zamahe kroz prostor do tananog rada pera. Ipak, moj rukopis nije bio gori nego inače- priznajem da ovo ne govori mnogo! To je bilo vreme kada je očigledno trebalo napisati jednu reč koja je prouzrokovala iluziju ekstravagantne veličine, sama po sebi, dakle, razumna iluzija, pretvorena u fantastični apsurd uzbuđenom maštom, koja ju je vizualizovala.

VII .. Razumljivo je princip svake podele. Bog nikad nije toliko okrenut od ljudi, i nikada mu nije tol­Iko novih puteva poslao, kao kada se uspne ka božanskim

• Videti knjigu G-dina Rhys David

1 1 8 Zakotrlja) kamen

razmišljanjima ili radi na pameten i neprav ilan način, i kako dodaje, bezbožnih usta i neopranih stopala. Jer od onih koj i su nemarni, napredak je nepotpun, podstreci uzaludni, a putevi mračni."

ZARATUSTRA

Još jedan izuzetno značajan rezultat analize misli je­ste kriticizam misli dok se rađa. 8aš kao što su utisci predstavljeni slikovnim glifama, tako i svaki odbljesak utiska prate jedna ili dve (više samo kada je kontrola nesavršena) kritičke glife, kao da su pisane malim slovima, objašnj enje odobrenja i l i šta drugo. Tako će misaoni niz A-8-C imati tri odobravajuće slike u neodređenijem tonu; duša potvrđuje sekvencu. Ako bi osoba nastavila A-8-C­E suprotstavljajuća glifa bi upozorila na netačnost, ili bar bacila sumnju na nju. U generalno nestabilnom stanju mis­li, takva kritična glifa može biti dovoljno jaka da postane dominantna; a onda se prekida čitav misaoni niz. Dozvolite mi da dam jedan primer:

Misao I . Čovek

2. Dvonožac bez perja

3. Jel' to bio Mil? 4. Lok? Lok?

Krilidzmi i njihove glife Čovek koji žanje-znači "Dobro- nastavi" Konj= "Tačno- Milova definicija" Tri konja na livadi = "Zar ne postoje drugi . dvonošci bez perja?" tok=Stop-stop-stop Grobnica na brdu="Jel' bio Lak?" Bitka Hiljade drugih nasilnih gli fa

Čitav um je sada pobesnelo more zbrkanih misli sum­nj i, pokušaja da se tačno seti ko je bio prvi ko je rekao "dvonožac bez perja", čak agonija da se povrati misao broj I , i krene iz početka. Ova nesrećna slabost misli broj 2 odvukla je misaoni tok od razmatranj a "čoveka" ka jednom akademskom pitanju; i, kako se nastavlja sa uzimanjem hašiša, teško da će se ikad na njega vratiti. Nasuprot tome,

Opasna biljka - Psihologija hašiša 1 1 9

jedna od kritičnih glifa koja napada misao "Lok? Lok?" će verovatno biti dovoljno jaka da misao povede u drugi kanal, koja sledeća koja će biti skrenuta. I to u naj boljem slučaju: jer, osoba je sada spremna da zapadne u Vrtlog efekata (P).

Postoj i samo jedan lek za ovakvo stanje stvari : disciplina misli koju u njenim najvišim oblicima nazivamo medi­tacijom i magijom. Prisustvo bolesti, primetićete, zaista savršeno objašnjava prirodu lutanja misli kako sam je ja primetio u običnoj meditaciji bez droga. M islim da bi to trebalo shvatiti kao nOtlnalnu radnju neistreniranog uma. Sve dok su misli sigurno izrečene, racionalne, kritičke glife odobravaju,i misaoni tok se hatlllonično kreće ka svom završetku. Takvi su izvežbani misaoni tokovi obrazovanih ljudi. Neodgovorno i besciljno ćaskanje žene i sveštenika je rezultat slabih misli ponavljano utapano nj ihovim kritičkim gli fama. Simpatične glife, takođe, mogu da budu pobuđene kod zaista slabih umova. Igre reči i druge pogrešne aso­cijacije misli su simptomatične za ovu vrstu imbecilnosti. Ekstremni slučaj je klasični niz ludaka "mačka-mišolovka­mačići", kada neko kaže "šešir".

Kao što sam rekao, postoj i samo jedan lek; svi smo mi, manje i l i više, izloženi tom lutanju misli, i svi mudro možemo da se potrudimo da ga prevaziđemo; taj lek je stalno vežbanje uma teškim metodama; matematička logi­ka, usredsređeno posmatranje neophodno u svim naučnim granama, i još složenije i strože vežbanje magije i medi­tacije.

Preveliki broj ljudi meditaciju pogrešno shvata kao san­jarenje; apotekarski mali koj i je mislio da su Epsom soli oksalna kiselina je manje opasan. Sanjarenje je pretvaranje misli u nepotrebnost; meditacija je stavljanje njega između zraka.

Takozvani pesnik sa svojim nejasnim snovima i idealima zaista nije n i malo bolji od bezopasnog ludaka; pravi pesnik

1 20 Zakotrlja} kamen

je radnik koj i život hvata za gušu i cedi njegove tajne, ko bira jednostavno i piše jezgrovito, čiji je rad istinit i čist kao čelična oštrica, iako je njegov zamah širi i brži od sunčevog!

Opširno blebetanje površnih brblj ivaca kao što su Long­felou i Tenison najsmrtonosniji je otrov za um. Sve ovo je dovoljno tačno u najprostijoj egzoteričnoj neophodnosti zrele civilizacije. Ali, ako treba da idemo dalje u prirodu stvari, da zaronimo dublje od hemičara, da se vinerno više od pesnika, da gledamo šire od astronoma, moramo se opre­miti oštricom još boljeg sastava.

VIII "Neprimereno je tog Razumnog shvatiti sa žestinom, već sa bezgraničnim plamenom dalekosežnog Uma, mereći sve stvari osim tog Razumnog. Ali neophodno je shvati­ti ovo; jer ako ti uzdigneš svoj Um, ti ćeš razumeti, ne iskreno, ali počinje da ti donosi čist i ispitivački osećaj, da proširi prazni um tvoje duše do tog Razumnog, kako bi rnogao da spoznaš Razumnog, jer on postoji iznad Uma." Ti ga nećeš razumeti, kao što razumeš neku običnu stvar."

ZARATUSTRA

U svojim drugim filosofskim radovima nastojao sam da pokažem kako sposobnost zaključivanja po svojoj prirodi nije sposobna da reši ni jedan problem čovečanstva.

Njen reductio ad absurdum je dovoljno jasan u veličan­stvenom prvom delu Prvog principa Herberta Spensera. Kant je dovoljno dobro pokazao Dualizam i urođenu protiv­rečnost samom sebi u svom delu Prolegomena i njene četiri teze i njihove antiteze (§ 5 1 ); a Hegelova Logika, pravilno shvaćena, čitavu stvar bi dovela do prezira.

Nažalost, "zdrav razum" ljudske vrste je odvratio da je zbir unutrašnj ih uglova svakog trougla, na kraju, ipak jed­nak zbiru dva prava ugla; i daje mentalni proces, koj i to tako

Opasna biljka - Psihologija haš iša 1 2 1

precizno zaključuje na osnovu nekoliko aksioma i defini­cija, sigurno dostojan poverenja dodajući nešto neučtivo o Nemcima i Metafizici.

Oboje su u pravu, i oboje greše. U svetu zdravog razu­ma, razum funkcioniše; u svetu fi losofije, ne funkcioniše. Metafizički ćorsokak je stvaran, a ne verbalan. Unutrašnja priroda stvari nije racionalna, bar ne dokle god nam se traži da "racionalno" definišemo kao "racionalistično". Zašto bi bilo? Zašto bi pravila golfa vladala mehanikom leta golf loptice?

Upravo ova činjenica je prodavcima vere omogućila da pruže otpor filosofskoj struj i. Fihte je zaista i istinski jed-

-

nako u pravu i jednako greši kao i Seling; Hjum je prilično nesavladiv kao i Barkli.

Hajde da ne pokušavamo da izvlačirno istinu iz toga, ni pomoću ludosti "zdravog razuma", ni pomoću ludosti "vere", n i pomoću Hegelovske ludosti.

Mislim da se lako može složiti sa tim da sposobnost rasuđivanja nije nužno savršena. Ona predstavlja stanje ljudske misli, ništa više.

Ne možete ubedi ti divljaka u istinitost binomske teo­reme; treba l i onda da se iznenadimo ako mistik ne uspe da preobrati filosofa?

Ipak mora da proba.

IX "Jer opremljen svim vrstama naoružanja, sličan je boginji."

. -I naoruzan,

ZARATUSTRA

"Dragi moj profesore, kako možete očekivati da poveru­jem u tu besmislicu o bakterijama?" "Dođite, sedite za mi­kroskop; i posmatrajte ih !"

- Ne vidim ništa.

1 22 Zakotrlja) kamen

- Samo izoštrite pomeranjem -taj šraf tu- napred-nazad vrlo polako!

- Ne mogu da vidim-- Držite levo oko otvoreno; bolje ćete videti! - Ali . . . - Ali kako znam . . . ? - O, ima hiljadu pitanja koja biste mogli da postavite! - Da li je u redu posmatrati upotrebljavajući sočiva,

koja, kao što je opšte priznato, prelamaju svetlost i iskriv­ljuju viđenje?

- Kako znam da te cvike nisu prašnjave? - Je I' nije moguće da su te stvari u vazduhu? I tako dalje. Profesor, naravno, može da me uveri, i što sam skeptičniji,

toliko ću odlučnije biti uveren na kraju; ali ne pre nego što naučim da koristim mikroskop. A kada naučim- u pitanju je nekoliko meseci, možda godina- kako mogu da uverim nekog sledećeg skeptika?

Samo na isti taj način, učeći ga da koristi instrument. l pretpostavimo da on odvrati: "Vi ste sebe namerno na­

govorili na halucinaciju '" Koji odgovor ja imam? Ni jedan koj i je meni poznat. Na stranu što je mikroskopija unela revoluciju u hirurgij u i druge oblasti, baš kao što je misti­cizam uneo korenite promene, iznova, u filosofije ljudi.

Analogija je savršena. Meditacijom stičemo viziju no­vog sveta, jednako kao što je svet mikroorganizama bio neslućen tokom vekova razmišljanja- razmišljanja bez metoda- posao bez plana!

Upravo tako su pogrešili i učitelji meditacije. Dostigli su mističnu viziju, napisali knj ige o njoj, pretpostavili da su zaklj učci koje su oni izvukli iz svoje vizije istiniti i na dru­gim ravnima- kao kad bi se čovek koji radi za mikroskopom kandidovao za parlament sa platformom: "Glasajte za mik­robe"- nikad nisu zabeležili moguće izvore greške, sukobili se sa razumom i naukom, pali u zaborav i zaslužili prezir.

Opasna biljka - Psihoioglja hagiJa 1 23

Ja želim da uklopim metode, da proverim stari empiri­jski misticizam preciznošću moderne nauke.

Hašiš barem daje dokaz novog reda zaključivanja, i (meni se čini) predstavlja prima Jacle slučaj koj i je mistici trebalo da razumeju, a nisu ga razumeli.

Ali, danas zahtevam priznanje fenomena hašiša za men­talni fenomen primarnog značaja; i zahtevam istraživanje.

Tvrdim- manje više ex catedra- da će meditacija uneti revoluciju u naše poimanje univerzuma, kao što je učinio i mikroskop.

Onda moj prijatelj fiziolog dodaje: "Ali, ako sposobnost posmatranja ometeš drogama i

posebnim mentalnim treningom, tvoji rezultati neće biti validni."

A j a odgovaram: "Ali, ako ti ometeš sposobnost posmatranja soči vima

i posebnim mentalnim treningom, tvoj i rezultati neće biti validn i ! "

On se ljubazno nasmeje: "Strplj ivo izvođenje eksperimenta će ti dokazati da je

mikroskop pouzdan." l ja se ljubazno nasmejem: "Strpljivo izvođenje eksperimenta će ti dokazati da je

meditacija pouzdana." Tu smo dakle.

X .,Ne ostaj na ivici sa talogom,jer postoji mesto za tvoj lik u carstvu jednako veličanstvenom."

ZARATUSTRA "Kada vidiš zemaljskog demona da se približava, krikni glasno i žrtvuj kamen Mnjzurin."

ZARATUSTRA

Kao dečak u školi, uživao sam reputaciju kukavice bez premca; u svetu sam podjednako optužen za nepromišljenu

I

1 24 Zakotrlja j kamen

hrabrost. Procena dečaka je bila bolja. Istina je da sam uvek bio izuzetno oprezan, nikad nisam dobrovoljno preuzeo čak ni najmanji rizik.

Paradoksalan rezultat je da sam prošao stotine milja, nevezan, preko snegom prekrivenih glečera, i da niko (ko­liko ja znam) nije čak ni pokušao da ponovi moje značajnije uspone na Beachy Head. Neki bi, pomalo besno, mogli da dodaju da se ista primedba odnosi i na moja putovanja u predele uma, svesti i duše.

Ovaj veliki uvod je jednostavna napomena o tome koliko sam predostrožan bio pri izvođenju svojih eksperimenata.

Prvo pravilo: najveći oprez u proceni doza. Drugo pravilo: da eksperiment nikad ne ponavljam pre

nego što prođe najmanje mesec dana. Iskreno, sumnjam daje to bilo neophodno. Ne pretpostav­

ljam da je moja volja nenOtlllalnojaka; pre verujem da post­oji određeni tip roba droge rođenog iz majčine utrobe; i da je mali procenat onih koji to postanu ili kojima je to namet­nuto. Govoreći ovo, među droge svrstavam i opsesije kao što su muzika, religija i kockanje. Da l i je "Keswik week" manj e razvratan od kubikaškog praznika? Neki ljudi žure sa sastanka na sastanak, i svoje živote predaju ovom nez­dravom obilju podsticaja;nigde drugo nisu srećni; postaju razdražlj ivi kao kokainska neman, i čine mizernim živote onih koj i su prisiljeni da dođu u kontakt sa nj ima.

Ja lično, nikad nisam osetio kajase navike, iako sam pro­bao sve mentalne i fizičke otrove, jedan za drugim. Ja pušim duvan, najjači duvan, previše, kako mi je rečeno; pa sam ga ipak više puta ostavio, kako bih video da li ima ikakvu moć nada mnom. Nije je imao; ostavio sam ga jednako radosno kao što mali dečak ostavlja primamljivu drugu polovinu svoje prve cigare. Moje ruke bi (prvih dan ili dva) nakon jela, iz navike krenule ka džepovima; ne nalazeći tamo ništa, setio bih se, nasmejao, i istog momenta zaboravio na to.

Opasna biljka - Psihologija hašiša 1 25

Mislim, dakle, da navodnu opasnost od navikavanja na hašiš možemo da odbacimo kao nestvarnu.

Naviku neće steći niko osim predodređenog roba droge; a on naviku za hašišom može imati isto kao i bilo koju drugu; za njega je sigurno da će potpasti pod uticaj neke čarobnice.

Svi ovi zloslutni izveštaj i, međutim, zaista su bezvredni, bezvredni u najboljem slučaju kao omne ignotum pro terri­bili strah divljaka zbog nepoznatog oblika flaše, bezvredan u najgorem slučaju kao umerenost ekscentrikovog objašnjenja smrtonosnih efekata alkohola, vegetarijančevog objašnjenja o opasnosti jedenja mesa, il i misionarevog objašnjenja religi­je ljudi među koj ima živi. Navodna pohotlj ivost hašiša- to priznaje čak i Bodler- za mene jednostavno ne postoj i, možda zbog toga što u mom umu ne postoj i klica pohote. Naravno da ćete, ako se uzbudite, bilo kojim stimulusom, prljavom

_ maštom, dobiti pogubne efekte. Kada kralj ica Mab golica advokata, on sanja o plaćanjima. Tako će ljudi, koj i golotinju povezuju sa razvratom, i u Mona Lizi videti Pikadili Cirkus, a upotreba droge će takve verovatno najviše zasvrbeti.

Preporučujem im to jer, robovi i svinje kakvi jesu, to ih neizbežno mora odvući u smrt, stazom ludila koje se da potvrditi, koje je za društvo manje opasno od nj ihovih sadašnj ih prepredenih moralnih gadosti.

Takođe mislim da, sve u svemu, Bodler preuveličava reakciju. Ja nikad nisam osetio ni najmanji premor i l i malak­salost, nego sam, nakon eksperimenta odlazio na svoj drugi posao sa uobičajenom sveži nom i energijom. Ti efekti vero­vatno, ipak, u velikoj meri zavise od uzorka droge koj i je korišten; neki mogu sadržati više aktivnih i l i neprečišćenih toksičnih supstanci, nego neki drugi.

Ostavljajući po strani sva ova optimistična razmatra­nja, čovek se i dalje u potpunosti slaže sa Bodlerovim zaključkom, iz istog razloga. (Odbacujemo njegov prethod­ni sofizam.)

1 26 Zakotrlja) kamen

Ne nalazim potrebu za hašišom, osim kao pripremnom demonstracijom da postoj i drugi svet, dostupan-nekako. Moguće je da bismo, ukoliko bi fal maceuti usmerili svoje napore ka stvaranju standardne droge, izolovanjem sup­stance koja je odgovorna za efekat (a), i tako dalje, mogli da nađemo vred nu i neškodlj ivu pomoć za proces koj i sam optimistično nazvao Naučni I luminizam.

Za sad, međutim, još uvek nismo stigli tako daleko. Što se mene tiče, ja bih prilično dobro trebalo da znam šta da ra­dim, dovoljno dobro da dođem do svog malog "oslobađanja nosača duše" pretpostavljam u dva od pet puta, možda i

• • vIse. Ne dovoljno sigurno da bih bez dugog niza eksperi­

menata, drugim ljudima mogao da garantujem rezultate, a ipak nedovoljno da bih mogao da im preporučim da sami probaju, osim ako su pod nadzorom nekog iskusnog.

Moja molbaje upućena priznatim psiholozima i fiziolozi­ma da povećaju broj i tačnost svojih istraživanja o intros­pektivnim pravcima koje sam utemelj io, moguće uz veću pomoć fal maceuta.

Kada bude određeno čisto fizi o-psihološko dejstvo, zamol iću da dalje usmere pažnju na specijalne rezultate kom­binovanja droge sa mističnim procesom- uvek uz uvežbano posmatranje-i od tog momenta budućnost Naučnog Ilumi­nizma biće osigurana.

Moram da dodam jedan i l i dva pasusa o prirodi mističnog procesa i opštem karakteru transcendentalnih stanja svesti koja su rezultat njegove uspešnog upražnjavanja.

XI "Načinio Je čitav Svet od Vatre, Vazduha, Vode i Zemlje, i od sve-hranljivog Etera."

ZARATUSTRA

Opasna biljka - Psihologija haš iša 1 27

Jedna istina, kaže Brauning, vodi pravo do kraja sveta; i tako smatram nemogućim da načnem pitanje, koliko god malo delovalo, bez otkrivanja sveta. l dok se spremam da diskutujem o karakteru mističnih stanja, istog momenta sh­vatam da, ukoliko želim da se izrazim iole razumljivo za engleske čitaoce, mora biti uveden potpuno novi sistem kla­sifikacije.

Klasičnih osam Jhanas će nam biti beskorisne, Hindu sistem je gotovo podjednako loš; Kabala zahteva prethodno

• znanje Drveta Zivota čije bi objašnjavanje zahtevalo pose-ban tom; ali, srećom, u budističkim Skhandama i Tri Karak­teristike koje ih poriču, imamo shemu koja se može lako prilagoditi zapadnoj psihologij i .

U "Nauka i Budizam" sam se detaljno bavio ovim Skhan­dama; ali ću ih sada ukratko ponoviti.

U ispitivanju i analiziranju bilo kog fenomena, prvo primećujemo njegovo Ime i FOIIllU (Nama i Rupa). Kažemo "Evo je ruža". U takvom svetu žive potpuno obični ljudi.

Sledeće (sa Berklijem) opažamo da je ova rečenica ne­tačna. Postoj i optički osećaj (Vedana) crvenog; olfaktorni

• osećaj mirisa; i tako dalje. Cak su i njena težina, njen prostor modifikacije osećaja; i čitava rečenica se pretvara u "Evo dražesnog niza osećaja koje objedinjujemo pod imenom ruža." To je svet u kakvom žive čulni umetnici.

Utvrđeno je, dalje, da ove modifikacije čula nisu drugo do opaženi predmeti; zadovoljstvo ili bol nestaju; a osećaji su opažen i hladno i jasno ne dozvoljavajući da utiču na um. Ovo opažanje (Safina) je svet hirurga ili čoveka nauke.

Dalje, uočeno je da samo opažanje zavisi od prirode posmatrača, i njegove sklonosti (Sankhara) da opazi. Ruža nije ni malo zanimlj iva za ostrigu. Ovo stanje uspostavlja dual ističku koncepciju, kakvu Mansei nije bio u stanju da transcendira, i koj a istovremeno originalnu ružu postavlja na njeno kosrničko mesto. Kreativne sile koje su ružu i čoveka

1 28 Zakotrlja j kamen

napravile onim što jesu, i uspostavile nj ihovu međusobnu relaciju, sada su samo svest. Ovde živi filosof.

Dovoljno lako, ovo stanje prelazi u stanje čiste svesti (Viiiiianam). Ruža i posmatrač i nj ihove sklonosti i odno­su su nekako nestali. Fenomen (ne originalni fenomen "ruža",nego fenomen sklonosti da dobijemo opažaj ruže) postaje svetlo bez oblaka; statička, više ne dinamička pred-

• stava. Covek je nekako dospeo iza vela univerzuma. Ovde žive mistik i pravi umetnik.

Budista, međutim, ne staje ovde;jer on navodi daje čak i ova svest lažna; da kao sve stvari ona ima Tri Karakteristike Tuge, Promene i Nestvarnosti.

Ćitava ova anal iza je čisto intelektualna, iako se možda može priznati da je nekoliko filosofa bilo sposobno za tako duboko i istančano razlaganje fenomena. Ona nema nikakve veze sa misticizrnom kao takvim, ali je njena razložna istina čini pogodnom osnovom za našu predloženu klasifikaciju mističnih stanja koja proizilazi iz mnogih religijskih i magij­skih metoda koje se koriste među ljudima.

XII "Veliko sunce, i blistavi Mesec." ,,0. Etre,sunce, i duše meseca! Vi, vi ste vođe vazduha!" "Načela, koja su razumela Razumna dela Oca,On je obu­kao u osetljiva dela i tela,postavši posredne veze koje postoje da bi povezale Oca sa Materijom, čineći vidljivi­ma slike nevidljivih Priroda,i upisujući Nevidljivo II

Vidljivi okvir Sveta." "Postoje neki Iracionalni Demoni (bezumni elementali), koj i potiču od Vladara Vazduha; te je Proročište reklo, Biće Vozar Vazdušnih, Zemaljskih i Vodenih Pasa." "Vodeno, primenjeno na Božanske Prirode, označava Vladavinu neodvojivu od Vode, i stoga Proročište Vodene

-

Bogove zove Setačima po Vodi." "Postoje neki Vodeni Elementali koje Orfej naziva Nerai­dama, žive gde su veća isparenja Vode, kao što se dešava

Opasna biljka - PSihologija hašiša

II vlažnom, oblačnom Vazduhu, čija se tela nekad vide (kako je govorio Zaratustra) oštrijim okom, naročito u Persiji i Africi." "Neka te vodi besmrtna dubina tvoje Duše. ali iskreno podigni oči ka gore."

ZARATUSTRA

1 29

Nama-Rupa.- Ćisto materijalni i stoga mračni i besmi­sleni, su bezbrojni oblici koj i proganjaju čovekov um. Na određen način, ovde moramo svrstati sve čisto čulne fenomene, i slike koje pamćenje predstavlja umu koji nasto­ji da se koncentri še najednu misao.

U drugim sistemima misticizma moramo svrstati sve astraine fantome, božanske ili demonske, koji jedva da su viđeni ili ih čujemo bez dodatne refleksije na njih. Da bismo to postigli dovoljno je izvesti sledeći eksperiment:

Sedite udobno; možda je najbolje da počnete u mraku. Zamislite što jače možete svoju sopstvenu figuru koja

stoj i ispred Vas. Prebacite svoju svest na tu figuru, tako da sada gledate

na svoje fizičko telo u stolici. (Ovo je obično jedina teškoća.) Osećajući se savršeno udobno u svom zamišljenom telu,

dozvolIte tom telu da se kroz vazduh podigne do velikih VISina.

Stanite. Pogledajte oko sebe. Oči vašeg "astralnog" tela će verovatno biti zatvorene. Ponekad ih je teško otvoriti.

Onda ćete opaziti razne vrste oblika, koji će se menjati kako putujete. Njihova priroda će gotovo u potpunosti za­visiti od Vaše sposobnosti kontrole. Neki ljudi čak mogu da opaze fantome delirijuma i ludila, i da zaista polude od straha i užasa.

Dozvolite da se "astralno" telo vrati i sedne, uklapajući se sa fizičkim. •

Cvrsto ih ujedinite: eksperiment je završen.

1 3 0 Zakotrlja} kamen

Vežba dovodi do savršenstva. Ova vežba je varljiva, pa čak i opasna; najbolje je da joj

prethodi i da je prati pažljivo izveden "Manji Ritual Pen­

tagrama'''. Još je bolje imati veštog učitelja. Ekspenment

je lak; sa samo dva učenika (od nekoliko desetina) nisam

uspeo,i to u potpunosti; sa drugima je prvi eksperiment bIO • uspesan. . . . .

U ovaj deo moramo da uvrstimo i oblike kOJI se pOJav-

ljuju kao odgovor na obrede ceremonijalne magije.

(Za instrukcije konsultovati "Goetia", " Solomonov Ključ'':

Elifaza Levija, Komelijusa Agripu, Pietra di Abana, Bareta I

druge.) . . . . Ovi oblici su mnogo čvršći i realniji, mnogo OpaSI1lJI, I

izuzetno ih je teško postići. Poznavao sam samo nekolicinu

uspešnih praktičara. . . . . '

Svi ovi oblici i imena su beskrajno raznolikI. NepnJatnl

vizuelni i akustički fenomeni haš iša pripadaju ovoj grupi.

Ne treba samo pretpostaviti da je viđenje Božanskog bića

neizrecivog sjaja neophodno višeg tipa od ovog sveta se­

novitih oblika. Greška u ovoj tački je mnoge studente

odvela sa pravog puta. Najviše među ovim stvarima su tri

vizuelna i sedam auditivnih fenomena Joge. ( Izostavićemo

razmatranje ostalih čula; tema zahteva zaseban tom.) Oni

se odnose na Sunce, Mesec i Vatru; i njihovo pojavljivanje

obeležava dosezanje Dhyane. Oni su zaslepljujući, i praćeni

su toliko intenzivnim, mada mirnim bljeskom, da se sastoje

od prirode Vedane, i pod određenim okolnostima mog� da

se uzdignu da dotaknu Safifia. Auditivni su ZVUCI kOJI se

čuju kao zvona, slonovi, gromovi, trube, morske školjke,

"ljupka Vina" i tako dalje; oni su od manjeg značaja i mno­

go su uobičajenij i.

. Sugestije G-dina l-lada su zvanično sakupljene i napraVljena je knjiga

pažljivih uputstava. Vidi Liber O.-ED

Opasna biljka - Psihologija haš iša 1 3 I

Kao što je očekivano, takvi oblici ostavljaju malo utisa­ka na pamćenje. Ipak, dovoljno su zavodljivi, i plašim se da veoma velika većina mistika provodi svoje živote lutajući po tom nestvarnom svetu senki i školjki. Sve ovo je, takođe, prijatan aspekt doživljaja. Ovde spadaju i grozni oblici de­lirijuma i ludila koj i opsedaju i uništavaju dušu koja ne uspe da ih kontroliše i odbaci. Ovde živi Stanovnik Praga svesti, ta koncentrisanost u jedan simbol Očaja i Straha od Uni­verzuma i od Sopstva. A na svim stazama je On, spreman da udari na onoga ko se zanese ili zastrani, iako je dosegao gotovo najveće visine.

Koliko sam ih samo poznavao, poput Čaj Ida Rolanda i njegovih vršnjaka, koji su došli u tu Mračnu Kulul Jedan mlad, jedan hrabar i jedan čist-izgubljeni' Izgubljeni ' Zat­voreni u paklima materije, izbrisani u uskovitlanim vodama lude vizije, prave žrtve haš iša duše.

Ovaj "dvoručni motor na vratima je spreman da udari" svakog od nas ko nije dostigao Arahatšhip, pristup u Veliko Belo Bratstvo. Nije dovoljno naterati nas da odbacimo svoj ateizam i uskliknemo: "Bože, budi milostiv prema meni grešnom i sačuvaj me na putu Istine !". Ne, jer za one među nama koj i znamo koja trostruka srebrna nit od mesečeve svetlosti vezuje crvenu krv našeg srca za Neopisivu Krunu Sjaja, koj i smo videli koj i Anđeo stoj i na mesečevom zraku, koji smo spoznali parfeme i vizije, videli kapi rose nebeske kako stoje na srebrnom lamenu čela- za nas nije n i strah ni ponos, već tišina u jednoj misli o Jednom iznad svih misli.

U fantomskom svetu nije preostalo straha; mi možemo uzeti krv Crnog Zmaja za našu Crvenu Tinkturu. Razumemo učenje Visila JnleriOl"a Terrae Reclificando /nvenias Occu/­lum Lapidem; i uprežući u svoja trijumfalna kola Belog Orla i Zelenog Zmaja, s lakoćom putujemo Stazom Kameleona, pored Gvozdenih Kula i Fontana Nebeske Rose, u to crno neopisivo More najmirnije.

132 Zakotrlja} kamen

XIII Iz Otvora Zemlje potekli su zemaljski Psoliki demoni, "

ku " ne pokazujući pravog znaka smrtnom čove . "Ne idi dalje kada Liktor prođe pored tebe." . .. Ne usmeravaj svoj um ka širokim površmam� ZemlJ�; jer Biljka Istine ne raste na zemlji. l ne men kretanje Sunca, sakupljajući pravila, jer je ono nošeno Večnom Voljom Oca, i ne samo zbog tebe. Odbaci (iz s�oga uma) plahovito kretanje Meseca, jer se on uvek krece snagom neophodnosti. Kretanje Zvezda nije nastalo zbog tebe. Široki eterični let ptica ne daje istinsko znanje, OltI secI­ranje utrobe žrtava; sve su to samo igračke, os�ova pre� vare najamnika; beži od nj ih, ako želiš da stupiŠ II svetI raj pobožnosti, gde su Vrlina, Mudrost i Pravednost spo­jene. " "Ne poginji se pred mračno veličanstvenim SvetOl� II

kome se uvek nalaze ncverna Dubina. i Had obavijen oblacima očaravajući II nerazumljivim slikama, stl [110-

glav, kri�dav, crni večno ustalasani Ambis koji uvek prihvata Telo nejasno, bezoblič�o i ��azno." "Ne poginji se, jer ispod Zemlje lezI bezdan, do kog se stiže Lestvama od Sedam Koraka, i tamo Je postavljen Tron zle i fatalne sile." .. Ne ostaj na ivici sa talogom, jer postoji mesto za tvoj lik II carstvu jednako veličanstvenom." "Ne prizivaj vidljive Slike Duše Prirode." "Ne gledaj na Prirodu, jer je njeno ime fatalno." "Postalo je Vi da ih ne biste gledali pre no što Vaše telo bude inicirano, jer vazda mameći odvlače duše od svetth

. . . " tTIlstenJa.

"Ne rodi je, da na odlasku ne bi nešto �adrž�la." "Svet koji mrzi Svetlost, i spiralne struje kOJIma su mno­gi povučeni na dole."

ZARATUSTRA

Moglo b i biti korisno ovde jednom zauvek napraviti ra­zliku između lažnih i stvarnih mističnih fenomena, jer smo u prethodnim poglavljima pričali o oba, bez razlike. U :as­tralnim vizijama', svestje jedva narušena; u magIjskIm Iza­zivanjima snažno je egzaltirana, ali je još uvek ograničena svojim prvobitnim uslovima. Ego je još uvek suprotstav-

Opasna biljka - Psihologija haš iša 1 3 3 -

ljen ne-Egu; vreme je, ako je i izmenjene brzine, još uvek tu; tako je i Prostor vrsta Prostora kog smo svi svesni. I opet, opaženi fenomeni prate uobičajene zakone rasta i pro­padanja .

Ali,svi stvarni mistični fenomeni protivreče ovim us­lovima.

Pre svega, Ego i ne-Ego se ujedinjuju eksplozivno, njihov proizvod nema ni jedan od kvaliteta bilo kojeg od njih. To je upravo onakav fenomen kao direktno mešanje vodonika i hlora. Prvo što se uočava jeste bljesak u našoj analogiji , ekstaza ili Ananda (blaženstvo) u dostizanju Dhy­ane. I kao što nam ovaj bljesak ne pomaže da analiziramo gas hlorovodonične kiseline, tako nas Ananda sprečava, ometajući nas u opažanju stvarne prirode fenomena. U višim mističnim stanjima, dalje, nalazimo da su Jogi il i Mag naučili kako da to kontrolišu.

Ali, kombinacija elemenata će obično biti jedna konačna radnja katastrofalne energije.

Ova radnja se, takođe, ne odvija u vremenu i l i pro­storu onakvima kakvima ih mi znamo. Mislim da je za prvo doživljavanje Dhyane neophodno biti sam. Određeni mistični metodi mogu da nas nauče da zadržimo sliku; ali kriterijum prave Dhyane je samoća, potpuno suprotna ne­jasnim i promenijivim fantomima "astraine ravni".

Nova svest koja nastaje kao rezultat kombinacije je, v

takođe, uvek jednostavna. Cak i kada je beskrajno složena, kao u Atmadarshana i l i Viđenje Kosmičkog Pauna, njena jednoća je istinitija nego ove dve kontradiktorne istine.

O pitanju vremena i prostora. Sve vreme je ispunjeno; sav prostor je ispunjen; fenomen je beskrajan i večan.

Ovo je tačno, iako njegova jednoća čini trajanje fenom­ena jedva zamislivim. Ukratko, doživljen je u nekoj drugoj vrsti vremena, nekoj drugoj vrsti prostora.

1 34 Zakotrlja) kamen

Nema ničeg iracionalnog u vezi sa ovim. Ne-Euklidovs­ka geometrija, na primer, je moguća, i može biti tačna. Jedi­no što je neophodno za teoriju o univerzumu jeste da treba da bude tačna za sebe unutar sebe; jer izvan nema ničega čime možemo da proverimo svoj proračun.

I nije nezamislivo da mnogi od ovih svetova postoje, prožimajući se uzajamno. Pretpostavite četiri dimenzije, i eto prostora za neograničen broj svetova. Jer, iako ravan u potpunosti ispunjava kvadrat, ona kocku uvek mora da ostavi potpuno praznom.

-Sto se tiče zakona koj i vladaju u ovom novom carstvu,

ovde ništa ne možemo da kažemo. Većina mistika su skre­nuti sa prave linije istraživanja, obično bazičnijim (emocio­nalnim i l i pobožnim) čarima Vedana fenomena koji ćemo pomenuti; ali verovatno da i najbolji moraju biti zbunjeni neusaglašenošću svoga Iskustva sa simbolima jezika.

Moglo bi se dodati da je jezička teškoća na određen način osnovna. Jezik započinje jednostavnim izražavanjem običnih potreba većine pripadnika životinjskog sveta. Dalje vidimo da su sve nauke stvorile svoj sopstveni tehnički jezik kako ih običan narod ne bi razumeo. Prigovaranje misticima, kako su nj ihovi simboli nerazumlj ivi, jednako je opravdano koliko i prigovaranje poznavaocu algebre ili hemičaru. Pisani rad u Udruženju Hemičara u potpunosti obično razumeju tri ili četiri, od preko sto uglednih hemičara u prostorij i.

Ono što je dobijeno za "popularnu nauku" izgubljeno je za tačnost; i u radu ove vrste više se plašim prigovora svojih mističnih učitelja, nego prigovora zbunjene gomile.

Mnogo važnije i sigurnije od karakteristika samih mistič­nih transova je velika i značajna analiza da je rezultat pra­vog transa da inspiriše Jogija snagom da najbolje moguće obavi posao u svom polju.

Ljude koj i izazivaju plačljivost i histerične ispade, praznu sentimentalnost; koj i su čudaci, budale, zvekani, blebetala-

Opasna biljka - Psihologija haš iša 1 35

njih odbijam da prihvatim kao mistike. Istinski fenomeni misticizma mogu da se pojave samo u prvoklasnom mozgu i u zdravom mozgu; nj ihovo delovanj e na taj mozakje da ga umire, da ga ojačaju, da ga učine sposobnijim za uzvišeno i neprekidno razmišljanje. Čuvajte se jaganjaca u lavljim kožama, magaraca koj i njaču i misle: "riče tigarl"

Fizički, takođe, mistik treba da bude poznat po svojim kvalitetima snage, čistoće i svetlosti; svojoj samokontro­li,svojoj koncentraciji misli i dela, svojoj krepkosti, svom strpljenju.

Retko ćete ih naći da uz popodnevni čaj čavrljaju o vido­vitosti, i l i čak o "igranju Adama". -

Sta? Ne znate kako se igra "Adam"? I sebe nazivate mu-dracem? Pih!

Igra "Adam" igra se ovako. Uzmite ključ, Bibliju,elastičnu traku. Nasumično otvarajte Bibliju dok ne nađete pogodan

tekst. Tu ubacite ključ, ostavljajući burence i prsten izvan. Stavite elastičnu traku oko knjige, tako da dobro pričvr­

stite ključ u njoj . -Citavu kompoziciju dovedite u ravnotežu stavljajući

svoj i palac Pomoćnika Maga Veštine ispod ključa jedan naspram drugog.

(Značajna, ali, po mom mišljenju, krivoverna škola po­svećenika koristi kažiprst.)

Budite savršeno mimi; i postavite svoje pitanje: "Adame, Adame, istinu mi kažil Da li . . . i tako dalje.

Ovaj veličanstveni metod čupanja srca sudbine je oči­gledno izveden od nešto bolje· razrađenog metoda u knj izi "Solomonov Ključ" (Knjiga 1 . , poglavlje IX) za otkrivanje krađe, koji se izvodi sa sitom i za koj i sam smatrao (sve dok mi "Adam" nije posavetovao suprotno) da predstavlja naj­bedniji razvrat u kom bi ljudski intelekt mogao da uživa.

1 36 Zakotrlja) kamen

Igra je, međutim, veoma cenjena među vidovnjacima šarlatanima; i ja sasvim mogu da razumem njihov oprav­dani gnev zbog toga što ja ne priznajem nj ihovu vičnost u ovoj igri i u podvaljivanju i uceni kao nešto što im daje pravo na mesto za Okruglim Stolom Posvećenika.

No, hajde da se mi vratimo našoj klasifikaciji.

XIV "Postoji određeni Razumni koj i Vam je omogućio da ra­zum ete Cvetom Uma." "Pomešavši Životnu Iskru, od dve skladne supstance, Uma i Božanskog Duha,kao treću im je dodao Svetu Ljubav, časnog Vozara koj i ujedinjuje sve stvari." "Ispunjavanje Duše dubokom Ljubavlju." "Čovekova Duša na izvestan način privlači Boga sebi. Nemajući ništa smrtno, ona je potpuno opijena Bogom. Ona se raduje II svojoj harmonij i pod kojom opstaje smrt­no telo." "Kao zraci Svetlosti njegovi tokovi idu II napred, završa­vajući se oštrim vrhovima."

ZARATUSTRA

Vedana.- U vezi sa Osećaj ima, prvo možemo da prime­tirno klasu rasej anih misli koje se odnose na emocije u usredsređenom umu početnika. Traženj e zadovoljstva u, ili trpljenje bola od, same meditacije je nešto čega se naročito treba plašiti.

Od mističnih fenomena možemo opaziti ogromnu klasu pobožnih vizija. Višnu, Hrist, Jehova i druga božanstva po­javljuju se kao odgovorna dugotrajnu i vatrenu ljubav. Vi­dite "Bhagavad Gita", Xl poglavlje, vizije mnogih katoličkih Svetaca, Tereze, Gertrude, Fransisa i drugih, Ana Kings­ford ("Odevena Suncem", ! ll deo), Idra Rada Kadiša i tako dalje.

Devica Marija je mnogima omiljena; sve je to jedan fenomen.

Opasna biljka - Psihologija hašiša 1 3 7

Primetite, međutim, da mnoge od tih vizija uopšte nisu tip Dhyana; to su u glavnom samo halucinacije "astralne ravni". U poglavlju Xlll smo ukazali na znake.

Metodi dostizanja ovih stanja mogu se pronaći u svakoj knjizi Bhakta Joge- najbolja za koju ja znam je Swami Vi­vekanandina- i u Lojolinoj "Exercitios Espirituales", čija su disciplina i metod, po mom mišljenju, nenadmašene.

Ovi fenomeni su gotovo uvek uprljani seksualnošću, i zbog toga su veoma opasni. "Prljavština je stvar na pogrešnom mes­tu", i mešati, svesno ili nesvesno, moral ili nemoral sa religi­jom je prljavo; a prljavština stvara bolest. Žrtva u najboljem slučaju postaje fanatik, a u najgorem i najčešćem, idiot.

Nižeg tipa su ljubavi Magova i prizvanih elementala. Kako Levi kaže: "Ljubav Maga za takva bića je bezumna, i može da ga uništi." Sigurno hoće, ako se ne pripazi na vreme.

Više, opet, jer su sasvim neodređene i iz tog razloga vernije tipu Vedana su ushićenje od radosti i duboka duševna patnja, koje su doživeli ljudi kao što su Luter, Foks, Molinos i drugi. Profesor Vilijem Džejms na najprikladniji način obrađuje ovo pitanje u svom delu "Ramovrsnost religijskog iskustva".

Ograničenja ovog stadij uma su prvo, njegova utonulost u sebe; drugo, njegova gotovo uvek nesavladiva sklonost za samoograničavanjem i usko st.

Dva mistika, jedan koji uživa u Hristu, a drugi u Višnuu, će svoja iskustva opisati gotovo identičnim jezikom, a ipak pro­glasiti jedan drugog za "neznabošca" odnosno "Mlechha".

Među fenomenima hašiša, sličnost je u intenzivno doživ­Ijenim emocijama (što je dobro opisao de K vinsi (opijum), a naročito Ludlov). To su strah, ponos, Ijubav,smeh, tuga i druge.

U slučaju Višvarupadaršane (vizija Višnua), čak i rezul­tata kakvi su oni sv. Fransisa i sv. Ignatiusa, najbolji mistici mogu da izbegnu sebičnost, uskost, i emocionalizam, i po­dignu svoje iskustvo do tipa Sanna ili čak Sankhara.

1 38 Zakotrlja) kamen

"Bhagavad Gita" svakako doseže visine ovog drugog- ili bar odraz sa te visine- u jednoj ili dve tačke.

Ne smemo propustiti da ovom poglavlju dodamo niži aspekt onoga što Mag Abramelin naziva Znanje i Razgovor Svetog Anđela čuvara, još jedan (i manje metafizički pre­tenciozan) način govorenja o "Višem Ja" ili "Geniju". To je zaista samo niži aspekt, jer fenomen uistinu spada u Vin na­nam. Pa ipak, kodj ednostavnijih duša se ova osobita Milost spušta- može li se tako reći?- na ovaj nivo, baš kao što otac može da se pridruži svom detetu u igri, zadobijajući tako nj egovu simpatiju i poverenje kao osnov za više sjedinja-

•

vanje.

XV "Um Oca lebdi na tananim vodiljama koje blistaju nesa­lomivim obrisima nemilosrdne vatre." .. Proročišta potvrđuju da se vrste Ličnosti i dmgih Božanskih vizija pojavljuju u Etru (ili Astralnom Svetlu)."

ZARATUSTRA

Sanna.- Glavni među Sanna fenomenima, u slučaju početnika koji pokušava da usredsredi svoj um, su one uznemirujuće misli koje analiziraj u sam proces. Teže ih je uništiti nego ostale, pošto one više ne dolaze iz pamćenja ili fizičkih stanja, nego iz samog delanja, tako da se ne mogu isključiti, već se sa potrebama mora direktno suočiti i ov­ladati ih.

U mističnom svetu, dolazimo do tih čudnih ekstaza koje(uveren sam) leže iza mnogih filosofskih dogmi.

Sv. Atanasije je verovatno doživeo nešto slično kada je napisao svoju ludu veroispovest. Takođe i Hindusi sa svo­j im pokušaj ima da potvrde Parabrahmu poričući mu sve kvalitete, nj ihova dogma o "parovima suprotnosti", njihovo zastupanje da Sat-Chit Ananda transcendira ove parove; tako je verovatno i Herberta Spensera direktan Samadi

Opasna biljka - Psihologija hašiša 1 3 9

opažaj ovog Safifia tipa vodio da formuliše svoju iracio­nalnu doktrinu Transcendentalni realizam, baš kao što je (sigurno) Berklijeva doktrina nastala iz Samadija tipa Ve­dana. Stigma ove klase mističnog iskustva je nesumnjivo, kao prvo nj eno razlaganje svih koncepata u opažaje sasvim neodređene i bez strasti, i drugo (i povrh toga), njeno tran­scendiranj e zakona mišljenja, kako smo mi navikli da ih shvatamo.

(Ovo je samo delimično tačno. Kejnova "Formalna logika", temeljno proučena, vodi osobu opasno blizu supra-

• racionalnom. Cuveni profesor je verovatno jedva svestan kako su njegovi orlovski letovi okrznuli sunce svojim va­trenim krilima.)

Ako stanovnik na ovoj planeti meditira na Boga, njegovo prvo iskustvo tog Boga više neće biti Njegovo pojavljivan­je i l i Njegovo delovanje na njega, već Njegove Prirode u nekim predelima čiste misl i . U slučaju boga Ozirisa, na primer, on svoju viziju više neće izraziti imenom Oziris i l i zelenim licem, belom odorom ukrašenom zvezdama u tri žive boje, krunom i žezlom i bičem; niti će pevati čudesne himne o prelaženju u Amennti, smrti i vaskrsenju Boga; nego će sve ovo izraziti nekim čistim simbolom, kao što je krst, heksagram, ili čak broj 6. i oni na njegovoj ravni

• •

ce ga razumetI. Ovde, takođe, moramo da klasifikujemo otkrovenja čiste

Kabale, i otkriće veza među simbolima. Stanja na ovom Sanna nivou su toliko uzvišena u istini

da racionalan čovek gotovo nikad neće uspeti da ih razume. On ima neko iskustvo Rupa vizija,makar i samo u analogij i; on Rupa mistika naziva šašavo m budalom; takođe i Vedane, čijeg mistika naziva budalastim magarcem; ali Safiiia mis­tik mu se čini kao sumanuti ludak.

Sličnost haš iša ovom stadijumu su mentalne analize koj e sam detaljno obradio, u poglavlj ima Y. i VII .

1 40 Zakotrlja) kamen

Metodi za postizanje uspeha u ovoj stvari su daleko teže •

od onih koje su nekad bile dovoljne. Citav um mora da bude usmeren tokom dugih neprekidnih perioda, apsolutno kon­centrisan na svoj sopstveni rad sve dok mu to ne postane normalno, kada se doseže stanje zvano Pratyahara. Prvi re­zultat će biti njegovo razlaganje na nepovezane utiske. Na­kon ovoga može se pojaviti užasno iskustvo; svest o nepove-, zanosti svih fenomena, i o jedinicama svesti posmatrača. l Univerzum i Sopstvo su ludi. Um može da postane pot­puno prazan, gde je jedino olakšanje (koliko god čudno zvučalo) sve osim nepodnošlj ive mentalne patnje svesti. Ova patnja, koja pripada nižem Vedana nivou, je teret, koji neprestano vuče mistika dok on nastoj i da rasprši crnilo svog ludila. Ali jedinstvo njegove patnje je dokaz njegovog Sam stva, i predznak njegovog vaskrsenja iz ponora. Takvo mistično stanje može da traje nekoliko dana, a možda i ne­deljama. Neću se truditi da ističem ograničenja. Najmanja greška u procesu bi gotovo sigurno kao rezultat imala traj­nu i beznadežnu melanholiju; samoubistvo bi možda bilo najsrećnij i završetak.

XVI ,,0, kako svet ima krute umne vladare!"

ZARATUSTRA

• Sankhara.- Citalac će primetiti- verujem sa bolnim

saosećanjem- narastajuću teškoću izražavanja ovih rezul­tata meditacije rečima. U ovom stadij umu, osoba prosto poželi da sa Fihteom uzvikne da bi, kada bi bilo moguće početi sve iz početka,čovek počeo izmišljanjem nove she­me simbolizma.

Ovde u Sankhari, analogija hašiša malo greši. Možda uverenost u neodolj ivost veze između uzroka i posledice,

Opasna biljka - Psihologija haš iša 1 4 1

svest o neophodnosti subjekta i objekta jednog za drugim može da je predstavi kroz nepromenljive glife. Moguće je da je moje iskustvo sa hašišom još nepotpunije nego što sam pretpostavljao, i da bi neki talentovaniji eksperimenta­tor mogao da popuni ovu prazninu.

U koncentracij i početnika- iako se u ovom stadijumu teško može zvati početnikom- Sankhara predstavlja strašnu prepreku. Jer, ometanje za njegov uravnoteženi tok misli je upravo sam taj tok; ne kao Safifia, nesreća neminovno nastaje iz tog toka, kao da je kamenje u rečnom koritu, ali sam zakon gravitacije, njegova neizbežna tendencija da prati svoj pravac. Tako se dobri mladi Jogi oseća nekako nezgodno postavljen; stvorivši moćan motor i uklonivši sve zamislive prepreke za njeno neometano funkcionisanje; sada Je suočen sa inercijom sve te veličanstvenosti i sjaja.

Frankenštajn! M istična stanja Sankhare su groznija i strašnija od svih

koja smo do sada spomenuli. Atmadarshana, na primer, jedino se može bledo opisati (plašim se nerazumlj ivo,čak i tako) govoreći o svesti čitavog Univerzuma kao o Jednom . ' I kao Svemu, u Svojoj nužnoj vezi sa Sobom unutar i van Vremena i Prostora.

Ovde je, takođe, rezultat Sammasatija, razumevanje svog sopstva i njegove veze i istovetnosti sa svim.

Ali, osećam da baljezgam. Naprezanje da se razmišlja o ovim stvarima, da se prevode na jezik filosofije, daje osećaj­tražim i ne nalazim drugi izraz- da će čoveku eksplodirati gla­va. Sklon je da ustane i viče iz čiste nemoći, i samo krajnja ludost tako nečeg ili neki �gi metod da se dođe do olakšanja zadržava ga da mirno piše. Covek se, isto tako, oseća kao stara žena u Terezi Rakin, nem i paralisan čak i dok se raspada od ogromne tajne. Nije onda nikakvo čudo ako su posvećenicima potrebne godine obuke pre nego što su stvari same po sebi shvaćene! "Ne gledaj na Vidljivu Sliku Duše Prirode; jer je

1 42 Zakotrlja) kamen

Njeno Ime Fatalnost; nije postala tvoje telo da Je gledaš, sve dok prvo nije pročišćeno Svetim Misterijama."

Najpraktičniji i naj lakši metodi za postizanje ovih stanja, načelno, su:

Prvo, vežbanje "magijske memorije". Vežba je da se za­pamte dnevni događaji unazad, dakle, prvo večera, onda čaj, ručak, doručak. Osim, naravno, što se do tog vremena osoba zauvek odrekla jelal Memorija stiče naviku, i napo­sletku nastavlja da radi unazad tokom sna, nazad, nazad, kroz rođenje i prethodna stanja sve dok (kaže Bhikku Anan­da Metteya) idući unazad kroz prošlost osoba ne stigne pra-

-vo u budućnost- "Sto je lepo, ali ja ne znam šta to znači !"

Mislim daje u redu da napomenem daja nikad nisam po­stigao nikakav uspeh u ovoj meditaciji, i navodim je samo

- . po cuvenJu.

Pravi ključ do stanjaje Sammsati- Pravo Sećanje. Osoba razmatra sve poznate faktore koji suje stvorili takvom kakva je, baš takva a ne drugačija. Jasno je da izostavljanje i jedne majušne pojedinosti mora da promeni čitav tok događaja.

Razmislite onda, zašto ovako, a ne onako?

"Istražite Reku Duše, odakle, i l i koj im redom ste došli: tako da iako ste postali sluga tela, možete ponovo da se uzdignete u Red iz koga ste potekli, ujedinjujući dela sa svetim razlozima."

Zbog čega sam rođen u Engleskoj, a ne u Vel su? Zbog čega su moji roditelj i bili baš oni koj i' su bili, a ne

neki drugi? Zbog čega sam se dao na planinarenje, a ne na kriket? I tako za svaku poznatu činjenicu koj a se nekog tiče- a

sve poznate činjenice se osobe tiču, makar i samo da se za­pita "Zbog čega ja ovo znam?"

Kako se sve to uklapa? Mora,jer Univerzum nije lud- to crnilo je prošlo.

Ko sam dakle ja? I zašto? I zašto?

Opasna biljka - Psihologija "ašiša 143

Dostizanjem ekstaze i l i Samadija kroz ovaj kanal, za­gonetka Kamme je rešena, i osoba je u stanju da uđe u carstvo čiste svesti. Univerzum, čij imje posledicama davno ovladano, konačno je savladan u svojim uzrocima; i zaista je Majstor Hrama onaj koj i može da kaže:

Vi Veri Vniversvm Vivvs Vici.

XVII "Sve stvari opstaju zajedno II Razumnom Svetu."

ZARATUSTRA

Moram da ubacim kratku napomenu o Samadiju, izvoru beskrajnog nesporazuma.

Etimološki se sastoj i od Sam (grčki 0UV), zajedno sa, i Adhi (hebr. Adonai), Gospod, naročito lični Gospod, i l i Sveti Anđeo čuvar.

Hindusi ga, shodno tome, koriste kako bi dali ime onom stanju uma u kom su subjekat i objekat, postajući Jedno, nestali . Kao što se H jedini sa CI, i nastaje HCI, tako se i Jogi sjedinjuje sa objektom svoje meditacije (možda nje­govo srce), i kako ovi nestaju, Višnu se pojavljuje. Ne radi se o tome da Jogi opaža Višnua.' Jogi je nestao, baš kao što je i vodonik. Nije Srce postalo Višnu, niti je Višnu ispunio Srce: Srce Je nestalo, isto kao i Hlor. Imamo epruvetu, i ona Je puna HCI koja više nema nikakve veze sa svojim elemenlIma, kao rezultat njihovog ujedinjenja. (Namerno posmatram problem na nivou "elementarne hemije".)

. Teškoća pokazi.vanja ovoga navodi autora knjige "Bhagavad Gita" da

pređe na Rupa-slIl1bole kada je trebalo da bude II Viililanam (pogI.XI). N�o�hodn? Je da se promeni subjekat II rečenici. I tako autobiografija M1Shka tece: fetlls, beba, dete, dečak, mladić, čovek, 4 1 8. Nema ličnog Id�nl1teta �ao

.v�ze iZmeđu čoveka koji je na rubu "dostizanja" i Bića

kOJe se pOjavljuje II njemu, poništavajući ga, i Koga on kasnije pamti kao svog "Genija".

144 Zakotrlja) kamen

Samadi je, dakle, za Hindusa rezultat, zapravo rezultat rezultata. Postoje viši i niži oblici. Onaj nazvan Nirvikalpa­Samadi, kod koga trans nastaje usled otpuštanja svih misli,

o . ' " umesto da se koncentriše na jednu misao - to Je najvIsa vrsta.

Za Budistu Samadi, iako je nameravano stanj e uma isto, nije kraj , već sredstvo.

Sveti-čovek-istoka ovo stanje uma mora da očuva nena­rušenim tokom čitavog svog života, koristeći ga kao oružje da napadne Tri Osobine (antiteza Nibbane): isto kao što čovek koristi nOI maInu dual ističku svest da bl napao taj du­alizam.

Moram da primetim da je ova ideja toliko veličanstvena da gotovo sumnjam u njenu izvodljivost, i drhtim s obzi­rom na svoje shvatanje iste. Samadi, koji traje dvanaest sekundi, fenomen je koj i prodnna dušu čoveka, Iskorem nj egovu Kammu, uništi nj egov identitet- a Bhikku Ananda Metteyya radosno govori o praktično neprekIdnom Sama­diju kao prvom koraku do dostignuća I

Hindus, takođe, postavlja ovo pitanje. Ja" kaže on definišem Fenomen kao promenljiv, a

'" ' " Atman Noumenon' kao nepromenlj iv. Kada me izazivaju, ja samo uzvratim navodeći razliku između Atmana i Para­matmana. Vi kažete isto, ali za Atman kažete 'Nibbana'."

Budista može samo da odgovori, dovoljno grubo: Ne postoji Atman; postoji Nibbana.

. ' . Hindus verovatno promrmlja nešto u vezI sa kntlkovan­

jem Nibbane nametnuvši određenom broju Budista kon: cepciju Parinibbane, jednostavno, ali jasno defimsanoJ kao Ono na šta se ne primenjuje nikakva kntlka! Pa Ipak, Ataman i Nibbana su definisani gotovo identičnim termi-

•

mma.

. Noumenon- razumom shvaćena stvar (nasuprot fenomenu) (prim. prev.)

Opasna biljka - Psihologija haš iša 145

Jasno je da je za nas, koji ni jedno ne znamo savršeno, za­ludno da pokušavamo da sudimo u tako osetljivom zapletu. S druge strane, bolje je da zapnemo i postignemo oba, i Ono što kombinuje, poriče, i transcendira oba. Reči su jeftine!

XVIII "U ovome su bezoblične stvari uobličene." " Slična vatra razmetljiva se širila kroz nalete vazduha, i li vatra bezoblična odakle je došla Slika Glasa, ili čak razmetljiva Svetlost obilata, kqia se okreće, uskoviltana, glasno vrišteći. Tu je i vizija Zdrepca Svetlosti koji isi­java vatru, ili Deteta, rođenog visoko na ramenima Ce­lestinskog Ata, ognjenog, ili obučeno u zlato, ili golo, i l i koje ispaljuje lukom strele Svetlosti i stoji na ramenima konja; ako se tada tvoja meditacija produži, treba sve ove simbole da ujediniš II Formu Lava." "Ali Bogje onaj koji ima Glavu Sokola."

ZARATUSTRA

Viiiiianam.- Kada bi analogija hašiša ovde mogla da nam pomogne, onda je to ono najuzvišenije stanje u kom je čovek sebe izgradio u Boga. Neko bi mogao da se nađe u nedoumici da li sama droga ikada ovo postiže. To je možda samo predodređeni posvećenik koj i , momentalno oslobođen rastačućim dejstvom droge iz niza četiri niže Skandhe, stiče ovo znanje koje je s pravom njegovo, pot­puno budalast, koliko može biti da tako nešto uradi kakvim drugim uobičajenim metodama.

U slučaju aspiranta za meditaciju, ovaj stadijum je još strašniji od prethodnog. On je, da upotrebimo raniju meta­foru, obustavio zakon gravitacije; struja je mima, a Sunce duše se vemo odražava u njegovom sj aju; moćni motor je zaustavljen.

Ali- gle ! Oslobodili smo se pokreta, ali materija ostaje . (l ponovo moram da se izvinim zbog tako pojednostav­ljenog pogleda na fiziku.) I dokle god postoji čestica ma-

1 46 Zakotrlja} kamen

terije, ona mora da ispuni Univerzum- nema mesta za Duh. Njegova misao je kontrolisana i blaga;njegova misao (čak ! )

. . . � je zaustavljena; ali tu je misao. Ona ostaje postoJana, Jaca nego ikad u svojoj tišini i veličini; i - o, nesrećniče! Ono što može biti misao nije istinito.

Uzeo s i laži, te lisičice koje kvare grožđe. Laži si jednu za drugom zatajio; i šta si postigao?

Oblikovao si sve iluzije. O bedni robe! Sve što si uradio jeste da si uskladio i uj edinio sve laži i i luzije u jednu uni­verzalnu laž, jednu bezgraničnu i luziju. Ona je jedna; ne postoji ništa da se postavi nasuprot nje. Ti si deset mil iona puta više u vlasti Maja nego ikad, ti, koj i sebe nazivaš Para­brahma, Hua, JAO!

Mistična stanja ovog stepena su konačna i savršena iden­tifikacija Sopstva sa Svetim Anđelom čuvarom, Vizijom Pana, Četiri bezoblična stanj a Budizma, naime, Samadi nad Svešću, Prostorom, Ništavilom i onim što, u logičkoj fraze­ologiji, nije n i P ni p' . Ovde bi, takođe, trebalo da smestimo Šivadaršanu, Viziju Razaranja Univerzuma, Otvaranje Oka • Sive.

(Zbog toga posvećenici u ovom stadijumu kao oznaku nose oko.)

Šta se još može reći o ovoj viziji, osim da je Univerzum, kakav je prethodno znan kroz Atmadarshanu, poništen? Pa ipak, negacija ove fraze jedina očigledna; smisao je da je sva ta negativna Atmadarshana uništena; samo se iluzija nastavlj a. Na njenom mestu, ipak, zaista postoji Ništa- i je­dini način da se izrazi materija jeste da se to Ništa napiše velikim N .

Ako je čitalac racionalista imao super-stolpničko strpljen­je da dovde čita, sada će sigurno konačno baciti knj igu sa etički opravdanom psovkom.

Ja ga, ipak, molim da veruje da postoji tračak razlike . . � .

između mene i trgovca paradokSima. Ja se ne Igram reclma-

Opasna biljka - Psihologija haš iša 1 47

sam Gospod zna koliko bih želeo da to mogu! Nalazim da se one igraju mnome! - Ja se iskreno i trezveno trudim da stavim na papir ono što znam, ono što znam bolje od bilo čega na svetu, ono što toliko prevazilazi i nadmašuje sva druga iskustva da gorim da to obznanim.

Pa opet, nikako ne uspevam. Dao sam svoj život prouča­vanju engleskog jezika; moji laskavci pretpostavljaju da imam nešto malo sposobnosti za izražavanje, naročito, neki bi se složili, u prenošenju svih vrsta neumerenih misli . No, ovde želim da spalim Univerzum zbog nedostataka jezika. I tako bes prođe, i čovek shvati kako su njegovi preci, u istom stanju, izašli iz njega slikajući u tišini "Srce opa�ano Zmijom", i l i "Krilata Lopta" ili neku sličnu zamisao.

Ako nastavim, videvši da je moj mali dar za jezik si­gurno s razlogom baš moj, i iz tog raz10ga, pošto ni jednog drugog razloga ne može biti, neka mi moji prijatelji raciona­listi oproste, dok ih agonija moje nesposobnosti najstrašnije kažnjava.

• Sto se tiče metoda za sticanje ovih posebnih stanja, u ve-•

likoj meri se slažem sa Sri Paranandom, svoj im pobožnim •

prijateljem, kada priča o "Milosti Boga Sive", i sa svojim nepobožnim prijateljem Bhikku Ananda Metteyyom, kada nagoveštava da slučajna podudarnost obima Nibbana-Dhatu i Samsara-čakre sa Brahmarandrom' dometa 99-godišnjeg­Talipota" u mladog Arahata'" mogu imati neke veze sa tim.

Mi jednostavno znamo tako malo; samo mali broj nj ih ikad stekne ovu vrstu iskustava da se osoba verovatno jedva

. Brahmarandra- jedna od čakri, energetski centar koji predstavlja real­i�acij t1, povezana sa fizičkim telom na vrhu lobanje, tl predelu fontanele (prim. prev.) oo Talipot- istočnoindijska palma sa velikim lepezastim lišćem (prim. prev) oo. Arahat- r,::č koja se prevodi kao Svetac, Osvajač, Svevišnji, Spasitelj ild. (prim.prev)

1 48 Zakotrlja) kamen

može opravdati u insistiranju (kao što sam ja uvek insistirao i to odlučno) na tome da je nagrada u skladu sa učinkom. Moguće je zamisliti da učinak ne utiče na ovo pitanje, kao što sasvim jasno utiče na nižim nivoima, moguće je da aut­sajder može da izvede veliku stvar- Agnosko!

Ipak, ja ljudima savetujem da rade na tome. Možda je naj direktniji metod sedenja u svojoj Ajna

čakri (ona tačka u kojoj se rađaju misli, tačka koja se otkriva i vraća samosvesna ponavljanim vežbanj em) i bez razmišljanja o bilo čemu, jednim udarcem ubijati misli čim se pojave, kao kada dete ubija muve. Teškoća je, naravno, ubiti ih bez razmišljanja o ubijanju, misao koja je, narav­no, jednako loša kao i svaka druga. Ja lično nikad nisam postigao ništa ovim metodom. Verujem da se dosta često može dogoditi da se tokom bilo koje napredne meditacije i li prizivanja, iznenada javi ovaj tip spiritualnog iskustva bez vidlj ivog povoda.

U svakom slučaju, nadajmo se da je tako' Kao pitanje praktične politike, mislim da će razumna

kombinacija metoda istoka i zapada verovatno dati najbolje rezultate.

Dopustite mladom Posvećeniku, na primer, da temeljno savlada osnove Hindu sistema.

Pustite ga da savlada Asanu, stav, tako da može satima nepomično da sedi, a da ni jedna poruka od njegovog tela ne dosegne i time uznemiri njegov mozak. Pustite ga da u svoje veštine uvrsti i Pranayamu, kontrolu disanja i vitalnih nervnih tokova koji reaguju u skladu sa nj im.

Dopustite mu potom da odgovarajućim ritualom cere­monijalne magije egzaltira svoju dušu do najviših grani­ca; a kada se ovim sredstvima potpuno identifikuje sa Svevišnjim, pustite ga da, kao taj Svevišnji , nastavi da meditira sa najvećim intenzitetom na Sebe, sve dok se nje­govo polje u potpunosti ne ispuni jednom Mišlju.

Opasna biljka - Psihologija hašiša 149

Konačno, ako ovo, muška energija, ne bude dovoljno, pustite ga da je transfollIliše u čistu i savršenu prazninu i pa­sivnost, kao u one koja čeka Voljenog, sa snažnom čežnj om pretvorenom u obestrašćenu sigurnost da će On doći.

Možda će se tada Oko nad nj im otvoriti, i grobnica nje­gove Piramide biće odpečaćena.

Nemoguće je u nekoliko reči temeljno objasniti ovaj eklektički sistem; jer svako delo i misao rituala zahtevaju stručnog učitelja, a čak i dobar učenik može godinama učiti pre nego što savlada metod. Do tog vremena on, što nije nemoguće, može otkriti i neki svoj metod.

Pa ipak, ja moram dati sve od sebe; i ako time mogu da pomognem "najmanjem od malih", utoliko bolje.

XIX .. Razumno opstaje izvan Uma."

ZOROASTER

Nerodha- samapatli.- Sigurno je sasvim zadovoljavajuće, verovatno ćete misliti, nositi to Oko kao oznaku, doći tako blizu kraja.

I tu dolazi šala. Ipak, za posvećenika Anglo-indijska iz­reka: " Krvopija je krvopija (pijavica), ali krvopija u tvom nosu nije šala '" (Nos nije odgovarajuća reč, ali nema veze! ) može da se pojavi sa bolnom jačinom.

Jer, on nije bliže Nibbani nego kad je počeo. Iako je skinuo sve ljušture Misli i dotakao samu Misao, dostižući čak Negaciju misli; i dalje je u ravni Misli . A ono što može biti misao, nije istinito.

Sva njegova pravednost j e kao prljave rite; čak i njegova -

večnost S ivadaršane, njegovi sačuv1ni karori" Mahakalpasa

• Igra reči- Ajok's ajok (leech) bUI ajok up your nose is nojoke (prim. prev) o o Karor- deset miliona rupija (prim.prev.)

1 50 Zakotrlja) kamen

u Aropa- Brahma-Lokasu moraju da prođu; mora da se vrati svojim konjima, ali ovaj put - kao konjska muva.

Onda mora da napusti čitav niz ekstaza; sve ovo vreme je bio na pogrešnom putu. Jer, Tri Karakteristike važe za Vififianam kao i za Rupu; Promena, Tuga i Nestvarnost.

Ima samo jednu prednost; naviku usmerenosti na Jedno­Ekagrata. On može biti bilo koja vrsta crnog maga; ali je barem naučio da usredsredi svoj um. Ali, čemu da stremi? Analogija hašiša je ovde bolja nego ikad; jer, Nibbana je za

" dostizanje Osam Jhana, Cetiri bezoblična stanja K.A.ll. isto što i Deset Božijih zapovest i za bilo koje od njegovih hašiš­stanja. To, međutim, nema nikakve veze sa tim.

Sve vreme je kružio oko granica točka, veselo pevajući: "Bliže, moj Bože, Tebi, Bl iže Tebi !", a njegov Bog je u centru. Izveo je trik vrača, i upropastio mnogo devojaka u nadi da će prizvati kišu.

Dakle- mora se pretpostaviti, jer ovde stižem do tačke kada smo, kako se gospodin Vajt podruguje, poterani da potražimo utočište u čudesnom mraku i nepovratnoj misterij i (jer o tome ništa ne znamo)- on seda i kontemplira o Tri karakteristike. Ovo će, po svoj prilici, biti veoma teško uraditi, jer je on verovatno (zbog sveg "Milost Boga

" Sive" posla) stručnjak za Vififianam transove, stvorivši tako jedan večni Univerzum i još večnije Odsustvo Univerzuma, od koj ih su oba ,takođe, verovatno samo masa Sat-Chit­Anande (Postojanje-Znanj e- Blaženstvo), dok pokušava da razmišlja o Promeni- Tuzi- Nestvarnosti.

Na kraju, pretpostavljam, verovatno neosnovano, uspeva da vidi prvo istinu,a zatim neistinu Triju karakteristika-i to je Nibbana.

(Neko bi mogao objasniti, kao i sa Samadijem, da čovek nije "u" Nibbani; Tri karakteristike nisu "u" Nibbani: već­Nibbana jeste.)

Opasna biljka - Psihologija hašiša 1 5 1

Bilo bi lako obesiti paradoks-shemu u kojoj su Promena, ne-Promena, Promena-i-ne-Promena i ni-Promena-n i­ne-Promena sve četiri opažene istovremeno; i neki autori zaista jesu uradili nešto veoma slično; ali, među nama, ja ne verujem da su oni znali bilo šta o tome; i kako ja sam ne znam ništa, vama je sve jedno, radije bih tu temu ostavio po strani . Zaista ne možemo imati još jednog Hargrejva Dženingsa "Rozenkrojceri: nj ihovi rituali i misterije".

[ tu priča mora da se završi. Dodao sam ovo poglavlje zbog upotpunjavanj a celine, ali je to sve po čuvenju. Isuviše sam slep da bih video neophodnost ovog poglavlja uopšte; daleko sam od uverenosti da Vififianam fenomeni ne predstavljaju konačnost; oni su toliko posebni da čak i onome ko je na nj ih naviknut mora delovati teško da zamisle stanje koje ne samo da prevazilazi nj ih, većje izvan njihove dimenzije. Ipak . . . . Možda je ono što ja sada navodim zaista Velika I luzija . . .

Konačno, usvojivši budističke Skhande kao osnovu svoje klasifikacije, iz čiste učtivosti sam bio obavezan da predstavim budističku doktrinu onako kako sam je čuo od jedinog čoveka koj i je zaista razume, Bhikkhu Ananda Metteyya.

Kada bih samo mogao da Ga razumem . . . !

XX .. Ako uzdigneš Vatreni Um do pobožnog dela, očuvaćeš promenij ivo telo." "Još tri dana i više ne treba da se žrtvujete:'

ZARATUSTRA

Nalazimo se na kraju naše male digresije o mističnim stanjima, i sa zadovoljstvom možemo da se vratimo razma­tranju Naučnog lluminizma. Imali smo, možete reći, šaku jada Nauke i nepodnošljivu količinu lluminizma. Pa, to sam

1 52 Zakotrlja} kamen

i hteo da kažete. Da nije tako, ja ne bih proveo dve noći nad ovim radom, a volim da budem svež svakog jutra da bih otišao u Prado da uživam u Velaskezu!

Ovde su, gospodo, brojna istinska mistična stanja; neka domaća, neka uvezena. Molim vas, recite nam šta su! (Vi volite da nam govorite šta stvari jesu.)

Beskorisno je čitavu gomilu etiketirati kao ludake, a nisu ni beznačajni.

Po mom mišljenju, većina velikih ljudi u svetu su ih zna­l i ; oni sami su svoju veličinu pripisivali ovim iskustvima, i ja zaista ne vidim zbog čega bi im se znatno manji broj ljudi suprotstavljao. Nadam se da ću, kad budem imao više ma­terijala, opširnije diskutovati o ovom stavu; ali u krajnjem

• slučaju, ova stanja su od izuzetnog značaja. Cak i kao ludos-ti, zahtevala bi najstrože istraživanje u cilju objašnjavanja rada mozga. Ali, tako to biva! Sva sveta svetska l iteratura ih je puna; umetnost i poezija svih vremena su inspirisane njima; a, Lorda mi Harija, mi ne znamo ništa o nj ima. Ništa do onoga što nejasne i zabrinute misli umova samih misti­ka, neuvežbanih u tačnosti i posmatranju, donose sa izvora svetlosti; ništa, osim onoga što probi sveti izrabljuju, i o čemu izlapeli starci bulazne.

Z'lmislite šta tvrdimo' Da koncentracija i njeni rezultati mogu da otvore Zatvorenu kraljevsku palatu, i odgovore na Sfinginu zagonetku. Čitava nauka nas samo dovodi do sle­pog zida, zida Fi losofije; tu je vaš veliki Ram' da probije odbrambeni položaj i pusti jurišni odred Dece Kletve da zauzmu nebeske visine.

Samo jedan obučen posmatrač sa pet godina rada, para manje nego što treba da se sagradi pekara, i ne više pomoći od one koju može da mu pruži tuce nj egovih studenata dobrovoljaca, zaradio bi slavu višu od zvezda, i postavio

• Ram- Ovan, znak i sazvežđe u Životinjskom krugu (prim. prev.)

Opasna biljka - Psihologija haš iša 1 53

čovečanstvo na kraljevski put do rešenj a Jednog velikog problema. Naučni Iluminizam bi zaslužio svoje ime, ili bi misticizam dobio zamah koj i bi spasao još mladu jednu budalu poput mene od traćenja čitavog života na tako be­smislenu studiju i omogućio mu da se angažuje u otmenijoj karijeri varanj a i obmanjivanja svoj ih prijatelja u akredi­tovanim sferama trgovine i politike, a da ne govorim o većem nepoštenju liberalnih profesija.

Ali, ja nemam sumnji . Neka istraživač sam proučava svoj mozak na osnovu smernica koje sam ja postavio, po mogućnosti, na prvom mestu uz pomoć hašiša il i nekog boljeg fizičkog sredstva kako bi se prevazišao tupi skepti­cizam koj i je stvoren od inertnosti neznanja; besmisleno je proučavati ne-mozak drugoga, snagom prevarantske repu­tacije, kao što istraživači spiritualizma, kako se čini, rade. Vaš sopstveni mozakje najbolji, a potom izvežbani i živahni mozgovi pametnih i obrazovanih ljudi, u savršenom zdrav­lju, poštenih i opreznih.

Od nj ih ćete dobiti više nego od nekog plačljivog histeričnog profesionalnog šarlatana. Sve suprotne priče su čiste tričarije; Muhamed je bio veliki zakonodavac i veliki borac; probajte svoj eksperiment sa zdravima, a ne sa lu­dima'

Istina, halucinacije ćete lakše dobiti sa umobolnim; ali zato nikad, nikad, nikad nećete naći ženu i l i izopačenog koj i su sposobni za bilo koji tip transa višeg nego što je Vedana. Verujte mi na reči

Ne! Ništa mi ne verujte: probajte sve; čvrsto se držite onoga što je dobro!

MADRID,

AVglISI. 1908. O.S .

OPASNA BILJ

III DEO v v

POEMA O HASISU

Prevod: Radivoje Konstantinović, v

objavljeno u Bodler, Sari, Poezija-proza,

Veštački rajevi, lP Svetovi, Novi Sad, 199 1 .

I

v v

POEMA O HASISU

I v

SKLONOST PREMA BESKONACNOM I

Oni ljudi koj i umeju da posmatraju sami sebe i koj i svoje utiske zadržavaju u sećanju, oni koji su umeli, kao Hof­man, da izgrade svoj duhovni barometar, katkad su se našli u položaju da sa osmatračnice svojih misli sagledaju lepa godišnja doba, srećne dane, divne trenutke. Ima dana kad se čovek budi mlada i čila duha. Čim sa kapaka zbaci teret sna koj i mu ihje bio slepio, pred nj im se prostre slika spoljnog sveta sa moćnim reljefom, čistim obrisima, raskošnim bo­jama. Moralni svet otkriva svoje široke perspektive, oza-v rene još neviđenim svetlostima. Covek, počastvovan tom lepotom, nažalost retkom i prolaznom, oseća se istovreme­no više umetnički nastrojen i pravičniji, jednom reči, ple­menitij i . No u tom izuzetnom stanju duha i čula koje mogu, ako ga poredim sa neprobojnim mrakom svakodnevice i običnog bitisanja, bez preterivanja nazvati rajskim, najoso­benije je to što ga ne uzrokuje ništa vidljivo, niti bilo šta što bi se moglo pojmovno odrediti. Je l i to stanje posledica dobre h igijene i l i razumnog režima? Eto prvog objašnjenja koje se duhu nameće; ali moramo priznati da često ta divo­ta, ta vrsta čuda, nastaje kao da je delo više i nevidljive sile koj a se nalazi negde izvan čoveka i to posle jednog vre­menskog razdoblja u kome je taj čovek zloupotrebljavao svoje fizičke sposobnosti. Možemo li reći da je to čudo od­govor na usrdnu molitvu i na revnost u služenju stvarima duha? Neosporno je da bi najpodesniji način stvaranja tog

1 58 Zakotrlja j kamen

blistavog i tako sjajnog moralnog zdravlja bilo neprestano preuznošenje žudnje, stremljenje duhovnih snaga prema nebu. No, na osnovu kakvog besmislenog zakona, ono se katkad javlja posle grešnih orgija uobrazilje, posle namerne zloupotrebe razuma što je čestito i razumno kao prestro­javanje u zdravoj gimnastici. Upravo zato, to neprirodno stanj e duha najradije smatram pravom milošću, čarobnim ogledalom u kome je čovek pozvan da se vidi lepim, to jest onakvim kakav bi trebalo i kakav bi mogao da bude, nekom vrstom anđeoskog podsticanja, ljubaznog upozorenja. Isto tako, jedna spiritualistička škola, koja ima predstavnike u Engleskoj i u Americi, natprirodne pojave kao što su priviđenja, aveti i tako dalje, smatra izrazima božanske volje kojoj je cilj da u čovekovom duhu probudi sećanje na nevid lj ivu stvarnost.

Uostalom, tom prijatnom i jedinstvenom stanj u u ko­me sve snage postižu ravnotežu, u kome mašta ma koliko čudesno bujna, ne povlači za sobom osećanje morala u opasne pustolovine, stanju u kome jednu izuzetnu osećaj nost više ne mrcvare bolesni nervi, ti uobičajeni savetodavci zločina i beznađa, tom čudesnom stanju, kažem, ne pre­thode nikakvi nagoveštaj i n i predznaci. To stanjeje nepre­dvidlj ivo kao pojava aveti. To je neka vrsta opsednutosti, ali isprekidane opsednutosti stanja u kome bi, ako smo mu­dri, trebalo da čvrsto poveruj emo u jedno bolje življenje i da se ponadamo da ćemo ga svakodnevnom vežbom volje i ostvariti. Tu oštroumnost, taj zanos čula i duha trebalo bi da čovek u svako doba smatra pravom blagodeti . Zato je on, misleći samo na neposredno uživanje, ne plašeći se da će se ogrešiti o zakone svoga telesnog ustrojstva, u fizici, u farmacij i , u najj ačim pićima, u najfinij im mirisima, u svim podneblj ima i u svim vremenima, tražio načina kako da pobegne, pa makar i na neko l iko časova, iz svog obitavališta od blata i kako to kaže pisac Lazara, "dajednim

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 59

zahvatom ponese nebo". Avaj ! Čovekovi poroci, ma koliko ih smatrali tako užasnim, sadrže dokaze (kad to nije samo nji­hova sklonost da se šire u beskonačnost ! ) njegove sklonosti prema bezmernom. Samo se ta sklonost često nepravilno us­merava. Uobičajena izreka: "Svi putevi vode u Rim", mogla bi se protumačiti metaforično i primeniti na svet morala: sve vodi nagradi ili kami, tim dvama oblicima večnosti. Ljud­ski duh sav vrvi od strasti, u njemu strasti ima u izo­bilju, na prodaju, da se ponovo poslužim drugim otrcanim izrazom. No, taj nesrećni duh, čija je prirodna izopačenost isto tako velika kao i njegova iznenađujuća, gotovo para­doksalna sposobnost za ostvarivanje milosrdnih dela i ne­govanje vrlina koje se teško postižu, bogat je paradoksima koji mu dopuštaju da zloupotrebi preobilje te bezgranične strasti. On nikada ne veruje da se može prodati ceo, u jedan mah. Pošto je zaslepljen, on zaboravlja da dira u lu­kavijeg i jačeg od sebe, i da Duh Zla, kad mu se pruži prst, uzima ruku. Taj vidljivi gospodar vidljive prirode (reč je o čoveku) hteo je, dakle, da stvori Raj pomoću lekarija, pre­vrelih napitaka, sličan ludaku koj i bi konkretni nameštaj i prave vrtove zamenio dekorom, slikanim na platnu, razape­tim na ramove. U toj izvitoperenosti smisla za beskonačno, po mome mišljenju, leži upravo razlog svih grešnih ispada, od samotnog i zamišljenog opijanja čoveka od pera koj i , prinuđen da u opijumu traži ublaženje fizičkog bola i otkrivši tako izvor bolesnih uživanja, postepeno to pretvara u svoju jedinu higijenu i nešto slično suncu svog duhovnog života, do najodvratnijeg pijančenja po predgrađima, kada se čovek usijane glave, zatrovan slavoljubljem, valja po đubretu na drumu, izvrgnut ruglu.

Među drogama koje su najpodesnije za stvaranje onoga što ja nazivam Veštačkim idealom, ne uzimajući u obzir alko­holna pića koja čoveka brzo fizički obodre, al i mu ubiju duhovnu snagu, i l i mirise koji mu, kad ih preterano koristi,

1 60 Zakotrlja j kamen

s jedne strane obogaćuju maštu, dok ga s druge strane, postepeno fizički i s.c rp lj uju, dve materije koje se lako ko­riste, pa su stoga najprihvatlj ivije i najpodesnije, u stvari su haš iš i opijum. Istraživanje tajanstvenog dejstva tih dro­ga i bolesnog naslađivanja u nj ima, kao i neizbežnog okaja­vanja koje dolazi posle dužeg uživanja, i najzad, istraživanje same nemoralnosti koja je sastavni deo tog služenja jednom lažnom idealu, sadržaj su ove studije.

Studija o opijumu već je napisana i to veoma jasno, a problem je istovremeno osvetljen sa medicinske i sa poetske tačke gledišta, pa se ne bih usudio da tome bilo šta dodam. ZadovoIjiću se, dakle, da u drugoj studiji raščlanim prob­leme koje predstavlja ta neuporediva knjiga koja u Fran­cuskoj nikad nije bila prevedena u celosti. Pisac, čovek slavan, bujne i izuzetne mašte, koj i danas živi povučeno i u tišini, usudio se da sa tragičnom bezazlenošću sačini povest o nasladama i mukama koje je nekada osetio uživajući opi­jum, a najdramatičniji deo njegove knj ige je onaj u kome govori o natčovečanskim naporima volje koje je trebalo da uloži kako bi se oslobodio prokletstva na koje je sama sebe tako nesmotreno osudio.

Danas ću govoriti samo o hašišu i to na osnovu mnogobro­jnih obaveštenja, izvoda iz beležaka il i poverljivih razgovora sa pametnim ljudima koj i su dugo uživali tu drogu. Samo ću tu raznovrsnu dokaznu gradnju sliti u jednu celinu, to jest u neku vrstu monografije, izabravši jednu dušu (koja se, uostalom, lako može objasniti i odrediti) kao uzor iskustava te vrste.

II ŠTA JE HAŠIŠ?

Priče Marka Pola koje smo nepravedno ismevali, kao i priče nekih drugih starih putnika, proverene su istraživanjem naučnika i zaslužuju naše uvažavanje. Ne nameravam da po­sle tog putopisca pričam kako je Starac sa planine, pošto je opio hašišem (odatle potiče reč bašišin i l i asasin, što znači ubica) zatvorio u nekakav Zemaljsk i raj svoje najmlađe učenike koj ima j e hteo da pokaže kako izgleda

v ' . v . . ZIvot u raJu, u cemu nazIremo njegovu nameru da ih nagradi za, tako reći, pasivnu i nesvesnu poslušnost. Običaje tajnog udruženja haš iš ina, čitalac može da prouči u knjizi gospo­dina Hamera i u radu gospodina Silvestra de Sasija koji je objavljen u XVI tomu dela Radovi Akademije za natpise i lepu književnost, a u pogledu etimologije reči assassin, ubica, njegovo pismo uredništvu lista Savetodavac, odštampano u broju 359, godine 1 809. Herodot priča da su Skiti saku­pljali na gomile zrnevlje konoplje na koje su, zatim, bacali užareno kamenje. Na taj način su se kupali u pari koja je bila mirisnija od pare što se dizala u ma kom grčkom par­nom kupat i lu i u tome su tol iko uživali da su vrištal i od zadovoljstva.

Postojbina hašiša je Istok. Stari Egipćani su vrlo do­bro znali da konoplja irna razdražujuće dejstvo i to opojno sredstvo se, pod različitim imenima, veoma mnogo koristilo u Indiji , Alžiru i Arabij i . No mi imamo tu pored nas, pred očima, čudnovate primere opijenosti do koje dolazi ud­isanjem isparenja izvesnih vrsta bi line. Da ne govorimo o deci koja posle igre i valjanja po stogovima pokošene

1 62 Zakotrlja) kamen

lucerke, često dobijaju nekakvu neobičnu vrtoglavicu, a

poznato je da se posle žetve konoplje žeteoci i žetelice isto

tako osećaju. Kao da se sa požnjevene konoplje dižu neka

kužna isparenja koja poseduju moć da im obešenjački zavrte

mozak. U glavi žeteoca nastaje prava zbrka i on katkad

počne budan da sanja. U iz.vesnim trenucima, udovi om­

litave i otkažu poslu$nost. Culi smo priče o mesečarskllu

krizama koje tako često spopadaju ruske seljake, a koje,

kako kažu, prouzrokuje ulje od konopljinog semena koj im • •

se začinjava jelo. Ko još nije čuo za luckasto ponasanje

kokošaka koje su zobale konoplju, a poznato je kako

su plahi konj i koje seljaci o svadbama i o praznic! lua

svetaca zaštitnika mesta, spremaju za trku, nahranlvsl Ih

konopljom, katkad čak poprskanom vinom?

Pa ipak, francuska konoplja se ne pretvara tako lako u

hašiš il i bar, ako je suditi :Jo ponovljenim iskustvima, ne

daje drogu koja bi bila jaka kao hašiš. Hašiš, i l i indijska

konoplja, Cannabis indica, biljka je iz porodice kopriva,

sasvim slična konoplji koja uspeva u našim krajevima,

samo nije toliko visoka. Ona ima veoma jako opojno de­

jstvo koje je, pre nekoliko go-dina, u Francuskoj privuklo

pažnju naučnika i visokog društva. Cenjen je prema zemlj i

iz koje potiče: ljubitelji najviše cene hašiš iz Bengala, dok

vrste hašiša iz Egipta, Carigrada, Persije i Alžira imaju iste

osobine, ali im je dejstvo za stepen blaže.

Hašiš ( i l i trava, bolje rečeno prvorazredna trava, kao

da su Arapi jednom rečju trava, hteli da izraze sve ono što

je izvor nematerijalnih naslada) ima razna imena, već prema

sastavu i načinu pripremanja u raznim zemljama u koj ima

se bere: u Indij i se zove banii, u Africi )erijaki, u Alžiru i

u Arabij i madiund itd. Nije svejedno u koje godišnje doba

se konoplja bere. Kad je u cvetu, onda je najjača. Za pri­

premanje raznih vrsta droge jedino se koriste cvetni vrhovi,

a o tome bismo želeli da kažemo nekoliko reči.

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 63

Masni ekstrakt hašiša, kakav pripremaju Arabljani, dobi­ja se kuvanjem vrhova sveže biljke u maslu, sa malo vode. Kada tečnost potpuno ispari, dobije se preparat, nalik na žućkasto zelenkastu pomadu neprijatnog mirisa na hašiš i na užeglo maslo. U tom obliku, upotrebljava se u kugli­cama od 2 do 4 grama, ali zbog odvratnog mirisa koji se vremenom pojačava, Arapi taj masni ekstrakt spravljaju u obliku pekmeza.

Od tih pekmeza, najviše se traži takozvani davamesk. To je mešavina masnog uvarka, šećera i raznih mirišljavih začina kao što su vani la, cimet, pistacija, badem, mošus. Katkad se čak dodaje malo ekstrakta od španske bube, ali to nije ni u kakvoj vezi sa uobičajenim dejstvom hašiša. Pripremljen na takav novi način, hašiš gubi neprijatne oso­bine i može se uzimati u dozama od 1 5, 20 i 30 grama, bilo uvijen u li snato testo bez kvasca, ili u šolji kafe.

Gospoda Smit, Gastinel i Dekurtiv su svojim opitima hteli da otkriju aktivni princip hašiša. Uprkos tim naporima, još nije pronađen njegov hemijski sastav. No, obično se smatra da se njegova glavna svojstva kriju u jednoj smo­lastoj materij i koja se u njemu nalazi u pri l ično velikoj količini i iznosi otpri like 1 0% od celokupne sadržine. Da bi se ta smola dobila, biljka se osuši, pa se istuca u krupniju prašinu i nekoliko puta se opere alkoholom koj i se za­tim del imično ocedi. Potom se ostavi da ispari dok se ne dobije gust ekstrakt. Taj ekstrakt se pomeša sa vodom koj a rastvori strane gumaste materije i smola tako os-

• • • tane u cIstom stanJu.

Ovaj proizvod je mekan, zagasito zelene boje i odlikuje se jakim osobenim mirisom hašiša. Dovoljno je uzeti pet, deset, petnaest centigrama da bi imao zapanjujuće dejstvo. No hašišin, koji se može uzimati u obliku pastile obložene čokoladom i l i pilul ica sa đumbirom ima, kao davamesk i masni ekstrakt, uglavnom jako dejstvo, veoma različite

1 64 Zakotrlja) kamen

prirode, što zavisi od temperamenta pojedinca i njegovog

nervnog ustrojstva. Najzanimljivije je to da hašiš ne de-•

luje uvek podjednako n i na određenog pojedinca. Cas

će mu bit i bezmerno i neodoljivo prijatno, čas će osetiti

blagodeti i punoću života, katkad će upasti u polusan, ispre­

secan snovima. Pa ipak, neke pojave su prilično redovne,

naročito kod osoba iste naravi i vaspitanja. U toj raznovrs­

nosti postoj i neka vrsta jedinstva, pa ću upravo zato, bez

mnogo truda, napisati tu monografiju o opijenosti o ko­

joj je maločas bilo reci. U Carigradu, u Alžiru, pa čak i u Francuskoj, ljudi puše

hašiš pomešan sa duvanom. No, tada se pomenute pojave

javljaju u veoma blagom obliku, bolje rečeno: prespore su, •

trome. Cuo sam da su nedavno iz hašiša destilacijom izdvo-

j il i jedno ulje koje, po svemu sudeći, ima jače dejstvo od

svih dosad poznatih preparata. No, ono još nije dovoljno

proučeno da bih mogao sa izvesnošću da govorim o nje­

govim osobinama. Nije li izlišno napominjati da su čaj, kafa

i alkoholna pića snažna pomoćna sredstva koja uglavnom

ubrzavaju razvoj tog tajnovitog opojnog stanja?

I I I SERAFINOVO POZORIŠTE

• •

. Sta se oseća? Sta se vidi? Divote, zar ne? Izvanredni pr-Izon? Je h to zaista lepo? Zaista strašno? Zaista opasno? ­Takva pitanja, obično radoznalo, a istovremeno uplašeno, neiskusni postavljaju onima koji su posvećeni u tajnu. To Je, . rekh bl�mo, nekakva detinja radoznalost, slična onoj kOJu pnmecuJemo kod ljudi koj i se nikad nisu odvoj ili od svoga ognjišta, kad se nađu pred čovekom koji se vraća IZ ��Ieklh I neznanih krajeva. Oni zamišljaju pijanstvo od hasIsa kao neku obećanu zemlju, kao Široku pozornicu opsenarskih obmana, sad ga vidiš sad ga ne vidiš, na kOJoJ Je sve čudesno i nepredviđeno. To je predrasuda, teška za?lud�:.

I pošto je za običnog čitaoca i one koj i se raspituju, re

.c has/s,

. p�Jam Jednog čudnog sveta, okrenutog na glavu,

ocekivanje cudesmh snova (bolje rečeno halucinacija koje se, uzgred rečeno, ređe javljaju, no što se to pretpostavlja), odmah ću ukazati na značajnu razliku koja postoji između opijenosti pod uticajem hašiša i fenomena sna. U snu, tom pustolovnom putovanju na koje odlazimo svake večeri ima , neč:g čarovitog, ali u pozitivnom smislu reči. San jeste čudo, ah cudo Je redovno, pa upravo to narušava tajnu. Ljudski snovI s

.e dele u dve vrste. Jedni, puni svakodnevnog života,

bnga, zelja, poroka, prožeti su, na manje-više neobičan na­čin, slikom predmeta koje smo tokom dana uz put opazi li, kOJI. su bezobzirno utisnuti na široko platno sećanja; priro­dan san to je sam čovek. Ali druga vrsta sna! To je san nerazložan, nepredviđen, koj i nije ni u kakvom odnosu, ni

•

1 66 Zakotrlja j kamen

u kakvoj vezi sa naravi, životom i strastima spavača! Taj

san koga bih ja nazvao hijeroglifskim snom, očigledno je

izraz natprirodne strane života i upravo zato što je logički

nemoguć, stari su verovali da je božansko delo. Pošto se

njegovi razlozi ne mogu tražiti u prirodnim pojavama, stari

su ih tražili u nečemu što je izvan čoveka. Ako ostavimo po

strani problem tumača snova, moramo reći da još i danas

postoj i jedna filozofska škola koja u snovima te vrste čita

čas prekor, čas savet; jednom reči, ona u njima vidi izve­

snu simboličnu i moralnu predstavu koja se javlja u duhu

čoveka koj i sanja. San je rečnik koji valja proučiti, to je

jezik čij i ključ mogu dobiti mudri. " . , . U opijenosti hašišom nema ničeg sličnog. Necemo IZICI

iz oblasti prirodnog sna. Pijanstvo, ma koliko trajalo, biće

neosporno samo jedan ogroman san, zahvaljujući jarkim

bojama i si lnoj moći neposrednog poimanja. No ono će

uvek sačuvati poseban tonalitet određene ličnosti; čovek je

hteo da sanja, san će ovladati čovekom. Ali taj san će biti

pravi sin svoga oca. Dokoličar se dovijao kako da u svoj

život i u svoju misao veštački uvede natprirodno. No, on je

posle svega i uprkos slučajnoj snazi svoj ih osećanja, ipak

onaj isti čovek koji je nadrastao svoje granice, isti onaj brod

podignut na veoma visoki stepen. On je podjarmljen, ali,

na svoju nesreću, podjalInio se sam, to jest podjalInio ga je

deo njegove ličnosti koji je već stekao prevlast: hteo je da

preuzme ulogu anđela, a pretvorio se u životinju, trenutno

veoma moćnu, ukoliko se može nazvati rečju moć preterana

osetljivost kojom nismo tako ovladali da bismo je uzmogli

ublažiti ili iskoristiti.

Prema tome, neka otmeni svet i neupućeni ljudi koji

bi hteli da osete izuzetna zadovoljstva, znaju da u hašišu

neće naći ništa čudesno, ništa osim prirodnog, ali pretera­

nog. Mozak i organizam, pod dejstvom hašiša, obavljaće

uobičajene pojedinačne funkcije, koje će sada, doduše, biti

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 67

brojnije i snažnije, ali ipak verne svome poreklu. Čc;vek neće izbeći kob svoje fizičke prirode i duhovne strukture: hašiš će za utiske i misli bliske čoveku biti uveličavajuće, ali čisto ogledalo.

Evo droge pred vašim očima: malo zelenog pekmeza, veličine oraha, osoben og mirisa koji izaziva laku odvratnost i mučninu kao uostalom svaki fini, pa čak i prijatni miris kad se upotrebljava u velikim količinama, pa je veoma jak i, rekli bismo, gust. Neka mi bude dozvoljeno da primetim, uzgred, da se ova pretpostavka može postaviti i u obratnom smislu i da ćemo u najodvratnijem mirisu koj i nas prosto razdražuje, uživati ako ga budemo upotrebljavali u malim količinama i ako ga ne prskamo po širokim površinama. - Evo, dakle, sreće! Tolika je da može stati u kašičicu' Sreća sa svim mogućim pijanstvima, ludovanjem, detinja­rijama! Ne bojte se, slobodno progutajte, nećete umreti. To neće oštetiti vaše organe. Kasnije, možda, od preteranog pribegavanja čaroliji, oslabiće vam volja, možda više nećete biti tako muževni kao danas, ali kazna je još tako daleko i prirodu budućeg sloma teško je odrediti ! Kakvoj opasnosti se izlažete? Sutra ćete biti malo umorni i nervozni. Zar se svakodnevno ne izlažete svakom mogućem jadu i pokoru uz veoma malu nadoknadu? I eto, svršeno je: da bi dej stvo bilo jače i potpunije, Vi ste čak rastvorili vašu dozu mas­nog ekstrakta u šolj ici crne kafe. Pazili ste da je uzmete na prazan stomak i odložili ste za devet, deset sati uveče uzi­manje sadržajnog obroka, kako bi otrov mogao slobodno da deluje. U najboljem slučaju, kroz jedan sat, uzećete lako svarlj ivu čorbu. Sada ste dovoljno okrepljeni za dugo čud­novato putovanje. Oglasila se sirena sa parobroda, jedra su podignuta i vi imate onu retku prednost nad ostalim put­nicima da ne znate kuda idete. To ste želeli, živela sudba!

Pretpostavljam da ste izabrali pravi trenutak kad ćete krenuti na ovu pustolovnu ekspediciju. Za savršenu raspus-

• 1 68 Zakotrlja j kamen

nost potrebna je savršena dokolica. Uostalom, svesni ste da se pod uticajem hašiša ne preuveličavaju samo razrnere pojedinca, već i okolnosti i sredine. Ne predstoji izvršenje nekog zadatka koj i zahteva tačnost. Nemate porodičnih ne­prilika, niti ljubavne jade. O tome naročito vodite računa. Te neprilike, taj nemir, to sećanje na zadatak koj i u određenom trenutku iziskuje napor volje i traži da mu posvetite pažnju, ječali bi kao posmrtno zvono kroz Vašu omamljenost i za­troval i bi Vam časove zadovoljstva. Nemir bi se pretvorio u moru, tuga u mučenje. Ako ste sve ovo uzeli u obzir, a vreme je lepo, ako ste smešteni u pogodnu sredinu kao što je slikoviti predeo i l i poetski ukrašena soba, ako se, osim toga, možete nadati da čujete dobru muziku, znači da je sve u najboljem redu.

Obično postoje tri faze pijanstva od hašiša koje se prilično lako međusobno razlikuju i veoma je zanimlj ivo posmatrati

• kod novaj lija prve simptome prve faze. Culi ste kako se šuška o čudesnom dejstvu hašiša. U mašti ste unapred stvo­rili jednu posebnu predstavu, nešto slično idealu pijanstva. Predstoji još da saznate hoće l i stvarnost biti zaista na visini očekivanja. To je dovoljno da Vas od samog početka baci u jedno grozničavo stanje koje će pogodovati raspoloženju koje stvara osvajački nastrojen otrov što svoju moć širi Va­šim telom. Većina početnika u prvoj fazi uživanja hašiša žali se da on deluje sporo. Oni nj egovo dejstvo očekuju sa detinjastim nestrpljenjem i pošto droga, na stepenu opijen­osti na kome se oni nalaze, tako brzo ne deluje, počinju da se razmeću nevericom što veoma zabavlja okorele uživaoce hašiša koji znaju kako se to opojno sredstvo ponaša. U toj neverici, kao predznak jedne oluje kojaje dugo oklevala da se razbesni, počinju da se javljaju prvi udari i da se postepe­no umnožavaju. To je, najpre, nekakva razdraganost, lucka­sta, neodoljiva, koja Vas sveg obuzme. Ti napadi bezrazlož­ne veselosti kojih se stidite, učestali su i ispresecani inter-

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 69

valima tuposti u koj ima uzalud pokušavate da se priberete. Najjednostavnije reči, najobičniji pojmovi, dobijaju novu i • čudnu fizionomiju. Cak se čudite kako ste dosad mogli mis-liti da su jednostavni . S ličnosti i neprilična poređenja koja je nemoguće predvideti, beskonačne igre reči, nagoveštaj i šala, neprestano Vam vrcaju iz mozga. Đavo je ušao u Vas, uzalud se opirete toj veselosti, bolnoj kao golicanje. Povre­meno se smejete sebi, svoj im budalaštinama i svom ludilu i Vaši drugovi, ako ih imate, smeju se podjednako i sebi i . Vama. No, kao što i oni nisu zlobni, tako ni u Vama nema

• • gorcme.

To osećanje prijatnosti, čas slično malaksalosti, a čas lj utom bolu, ta nelagodnost u veselosti, ta nesigurnost, ta neodlučnost tipična za bolesno stanje, obično su kratkoga veka. Uskoro, odnosi između pojmova labave, osnovna nit koja povezuj e Vaše zamisli tako je istanjena da Vas samo Vaši saučesnici mogu shvatiti. Međutim, o tome i što se toga tiče - nikakvog dokaza: možda samo misle da Vas shvataju i varka je međusobna. To luckasto ponašanje i to kikotanje koje podseća na eksplozije, sve one koji nisu u onom stanju u kome se Vi nalazite, podsećaju na pravo ludilo i l i, u naj­manju ruku, na izmotavanje manijaka. Naprotiv, mudar i trezven stav, sređenost misli opreznog svedoka koj i se nije opio, uveseljava vas i zabavlja kao neka posebna vrsta lu­dila. Uloge su promenjene. Krajnje ste ironični prema nje­govoj hladnokrvnosti . Nije l i tajanstveno smešan položaj čoveka koj i uživa u nečem što je drugom čoveku, koj i nije tl njegovoj koži, neshvatlj ivo? Luđak sažaljeva pametnog i zato, na vidiku njegovog intelekta, počinje da se rađa misao o njegovoj nadmoćnosti. Uskoro će ta misao porasti, dobiće silne razmere i rasprsnuće se kao meteor.

Bio sam svedok jednog prizora te vrste u kome se u tom smislu otišlo veoma caleko, i čija grotesknost je bila razumlj iva samo onima koji su poznavali, bar na osnovu

'I 1 70 Zakotrlja j kamen

posmatranja drugih, dejstvo materije i ogromnu razliku u dijapazonu koju ona stvara između dve, pod pretpostavkom iste vrste inteligencije. Jedan slavni muzičar koji nije znao kakva su svojstva hašiša i možda nikada o nj ima ništa nije ni čuo, upao je u neko društvo u kome je više osoba uživalo tu drogu. Oni su pokušali da mu opišu kako je čudesno nj eno dejstvo. S lušajući te neobične priče, ljubazno, pre­dusretljivo se smeškao kao čovek kojem odgovara da se nekoliko trenutaka pravi važan. Tim duhovima koji su pod uticajem otrova postali pronicljivi, nije promaklo da ih došljak prezire, pa su počeli da ga ismevaju kako bi ga uvredil i . Te eksplozije veselosti, te igre reči, ta izobličena lica, cela ta bolesna atmosfera ga je razdraživala i naterala da izjavi, možda ranije no što je nameravao, da je ta sprd­nja s umetnikom, lo karikiranje, nešlo zaista ružno i da ono, uostalom, sigurno veoma zamara one koji su se toga poduhvatili. Nešto luckasto i smešljivo ozari kao munja sve duhove. Dvostruko su se razvesel i l i . "Ta sprdnja možda prija vama

", reče on, "ali meni ne

". "Dovoljno je da nama

prija"

, sebično odgovori jedan bolesnik. Ne znajući ima li posla sa pravim luđacima i l i sa ljudima koji se prave ludi, muzičar je zaključio da će najbolje biti da se povu­če. Ali, neko zaključa vrata i sakri ključ. Neki drugi čovek pade pred njim ničice, zamoli ga u ime celog društva za oproštaj i izjavi drsko, al i suznih očiju, da uprkos nje­govoj duhovnoj inferiornosti koja možda pomalo izaziva sažaljenje, prema njemu svi osećaju duboko prijateljstvo. Muzičar tada popusti, ostade, čak pristade da posle usrd­nih molbi, nešto odsvira. No, zvuci viol ine koj i su se širili po sobi kao nekakva nova zaraza, zanosili su (reč nije dovoljno jaka) čas jednog, čas drugog bolesnika. Začuli su se duboki uzdasi, promukli jecaj i , suze su u potocima tiho potekle niz obraze. Muzičar se uplaši i prestade da svira, pa prišavši onome na kome su znaci blaženstva

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 7 1

bili najuočlji vij i , upita ga da l i mnogo pati i kako bi mu se moglo pomoći. Jedan od prisutnih, čovek praktičan, predloži mu da popije limunadu, ili uzme nešto kiselo. Ali bolesnik, zenica mutnih od zanosa, obojicu pogleda sa neiz­recivim prezirom. Hteti izlečiti čoveka koj i je zanemoćao od obilja života, zanemoćao od blaženstva!

Kako vidimo iz ove anegdote, uviđavnost igra prilično veliku ulogu u osećanjima kojaje izazvao hašiš, uviđavnost praćena opuštenošću, lenošću, ćutanjem, uviđavnost koja je posledica razneženosti, mekuštva i labavijenja živčanog sistema. U prilog ovoj primedbi, jedna osoba mi je pričala o pustolovini koj u je doživela u tom stanju opojnosti i kako je živo zadržala u sećanju te utiske, potpuno sam shvatio u kakvu smešnu, nepopravljivu zabunu ga je bacila ta razl ika dijapazona i stepena o kojoj sam maločas govorio. Ne se­ćam se da li je čovek o kome je reč, prvi i l i drugi put uživao drogu; je li uzeo preveliku dozu ili je hašiš, bez ikakvog drugog očiglednog razloga (što se često dešava) delovao mnogo jače nego obično. Pričao mi je da se u tom svom naslađivanju, u tom vrhunskom zadovoljstvu što oseća daje pun života i pun duha, odjednom nečeg prestravio. Najpre ponesen lepotom svojih osećanja, odjednom se nj ih uplašio. Upitao se šta bi bilo od njegovog uma i od njegovih orga­na, kad bi to stanje, koje je smatrao neprirodnim, uzimalo sve više maha, kad bi se strune njegovog živčanog aparata sve više zatezale. Sagledan duhovnim okom bolesnika koje poseduje sposobnost uveličavanja, taj strahje neosporno bio neopisiva patnja. "Bio sam

", rekao je on, "sličan konju koji

je, gonjen nevidljivom silom, jezdio prema ponoru i mada je hteo da stane, nije mogao. Zaista, bio je to strahovit galop i moja misao, rob okolnosti, sredine, slučaja i svega onoga što se može podvesti pod reč kob, kretala se čisto i apsolut­no nejedinstvenim pravcem. Prekasno je ! Ponavljao sam to u sebi neprestano i očajno. Kada se ugasilo to osećanje koje

j

1 72 Zakotrlja) kamen

mi se činilo da je beskonačno trajalo, a koje je trajalo možda samo nekoliko minuta, kad sam poverovao da najzad mogu uroniti u lepotu, tako dragu istočnjacima, koja sledi iza te faze velike uskovitlanosti, snađe me nova nesreća. Sveg me prože novi nemir, veoma trivij alan, veoma detinjast nemir. Odjednom se setih da sam pozvan na jednu večeru, na večernje poselo kakvo priliči ljudima na položaju. Una� pred sam video sebe u krugu ljudi, razumnih i obzlrnlh, kOJI savršeno vladaju sobom, tako da ću biti prinuđen, da pod svetlošću mnogobrojnih svetiljki, kao zmija noge, krijem svoje duševno stanje. Duboko sam bio uveren da će mi to poći za rukom, ali istovremeno sam se osećao gotovo izgub­ljen, jer sam pomišljao kako ću silno morati da se zbog toga naprežem. Ne znam kojom slučajnošću, reči iz jevanđ;nja: Teško onome ko izaziva sablazan! ' iskrsle su ml u secanjU , . i želeći da ih zaboravim, nastojeći da ih zaboravim, nepres-

tano sam ih u sebi ponavljao. Moja nesreća (jer to je bila prava nesreća) poprimilaje tada ogromne razmere. Odlučio sam, iako sam bio slab, da postupim energično i da se posa­vetujem sa nekim apotekarom, pošto nisam znao prolIvot­rov a želeo sam da oslobođenog i nesputanog duha krenem , u svet u koj i me je zvala moja dužnost. Ali, na vratima apo­teke, nešto mi odjednom pade na pamet, tako da sam zastao nekoliko trenutaka i počeo da razmišljam. U prolazu sam se pogledao u izlogu i zapanj io se kad sam video svoje lice. To bledilo te opuštene usne, te upale oči ! Uplašiću tog val-,

• v • • I janog čoveka, pomislio sam u sebi, i to zbog kakve tricanje .

Dodajte tome da nisam želeo da ispadnem smešan, da sam se bojao da u apoteci ne bude sveta. No, ta moja iznenadna uviđavnost prema nepoznatom apotekaru, nadvladala je sva ostala osećanja. Zamišljao sam da je taj čovek isto tako os­etljiv kao što sam bio ja u tom mračnom trenutku i pošto sam uobrazio da njegovo uho i njegova duša, kao I mOje uho i moj a duša, mogu da zatrepere na svaki šum, odlučio

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 73

sam da uđem u njegovu apoteku na prstima. N e bih smeo, rekao sam u sebi, da se pokažem previše obazriv kod jed­nog čoveka u kome treba da pobudim milosrđe. Zatim sam obećao sebi da ću spustiti glas kao što sam utišao bat koraka. Poznato je kakav glas imaju uživaoci hašiša: debeo, dubok, grlen glas koj i mnogo podseća na glas ovejanih pušača opi­juma. Sve je ispalo drukčije no što sam zamislio. Odlučivši da ohrabrim apotekara, ja sam ga uplašio. On za tu bolest uopšte nije znao, nikad za nju čuo nije. Međutim, gledao me je radoznalo, a u toj radoznalosti bilo je mnogo podoz­renja. Šta je mislio? Da sam luđak, zločinac, ili prosjak? Ni jedno ni drugo, bez sumnje, ali sve te besmislene misli prošle su mi kroz glavu. Morao sam nadugačko i naširoko da mu objašnjavam (strašno zamorno!) šta je to pekmez od konoplje i čemu služi, neprestano ponavljajući da to nije ništa opasno, da on nema razloga da se za sebe plaši i da samo tražim neko sredstvo za umirenje il i reagens, uporno i često ponavljajući da mi je iskreno žao što ga uznemira­vam. Najzad - shvatite koliko su me te reči ponizile - on me jednostavno zamoli da se povučem. To mi je bilo hvala za moju preteranu uviđavnost i dobrotu. Pođoh na večeru, nikog nisam sablaznio. Niko nije ni primetio da sam uložio natčovečanski napor da ne bih bio izvan ostalog sveta. Ali nikad neću zaboraviti koliko sam se namučio zbog jedne više nego pesničke opojnosti, ometene dekorom i osujećene osećanjem dužnosti'"

Ma koliko je saosećanje prema svakom bolu kome je ishodište mašta, sastavni deo moje prirode, ne mogu se

-uzdržati da se ovoj priči ne nasmejem. Covek koji mi je to ispričao, nije se popravio. I dalje je u zlosrećnom uvarku tražio uzbuđenje koje je trebalo da nađe u sebi. No, kako je to obazriv čovek, od reda, svetski čovek, smanjio je doze i zato je drogu mogao uzimati češće. Tek kasnije će se naći u prilici da proceni plodove svoje higijene.

1 74 Zakotrlja j kamen

Vraćam se pravilnom toku razvoja opojnosti. Posle te detinjaste faze razdraganosti, dolazi do trenutnog smirenja. Ali, osećanje svežine u rukama i nogama (koje se kod nekih osoba, može čak pretvoriti u silnu hladnoću) i silna malak­salost svih udova, najavljuju da su na pomolu novi događaji . Ruke su klonule, a glava, celo biće, utrnuli su i zbunjujuće otupeli. Oči postaju krupnije, kao da se u neumitnom za­nosu šire na sve strane. Lice obliva bledilo. Usne se suža­vaju i uvlače u usnu duplju. Ubrzano dišete, kao čovek koj i teži da ostvari velike planove, koga muče krupne zamisli i l i koj i hvata vazduh da bi dobio zalet. Grlo se, tako reći, steže. Nepce se osušilo od žeđi koju bi bilo pravo uživanje ugasiti, kad slatko lenstvovanje ne bi od toga bilo prijat­nije, i ne bi nas sprečavalo da se pomerimo s mesta. Mukli i duboki uzdasi izvijaju se iz grudi, kao da staro telo ne može da podnese želje i žustrinu nove duše. Povremeno se stresete i nesvesno se trgnete. To je slično trzaj ima koji, na kraju radnog dana ili u olujnoj noći, prethode konačnom

• •

smirenju u snu. Pre no što krenem dalje, želeo bih da vam povodom onog

osećanja svežine o kome je maločas bilo reči, i spričam još jednu anegdotu. Ona će pokazati kako droga u svakom po­jedincu, može razl ičito da deluje, čak u isključivo fizičkom smislu. Ovoga puta, obraća nam se jedan čovek od pera i u nekoliko odlomaka njegove ispovesti, moći ćemo, verujem, da pronađemo izvesne znake njegovog knj iževnog tempera­menta.

"Uzeo sam", rekao mi je taj čovek, "umerenu dozu mas­nog ekstrakta i sve je bilo u najboljem redu. Kriza bolesne veselosti bila je kratkotrajna i skolio me je nekakav umor, sav sam bio utrnuo, što je gotovo podsećalo na sreću. Na­dao sam se, dakle, da ću provesti mirno i bezbrižno veče. Na nesreću, slučaj je hteo da sam jednu osobu morao da otpratim u pozorište. Odvažno sam prihvatio svoju ulogu,

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 75

rešen da savladam neodoljivu želju za lenstvovanjem i nepokretnošću. Sva vozila u mojoj četvrti bila su zauze­ta, morao sam se pomiriti sa saznanjem da ću dobar deo puta prepešačiti, da ću se probijati kroz gomilu, okružen zaglušnim tandrkanjem kola, glupim razgovorima prolazni­ka, celim jednim okeanom prostaštva. Već su vrhovi prstiju počeli pomalo da mi se hlade, uskoro su se sasvim sledili, kao da sam obe ruke umočio u kantu mrzle vode. No, to mi nije pričinjavalo bol. To gotovo žestoko osećanje, čak me je prožimalo kao žudnja. Međutim, činilo mi se da se, što duže traje taj moj beskonačni put, sve više ledim. Dva­tri puta sam upitao osobu koju sam pratio je l i zaista tako hladno. Odgovor je glasio da je naprotiv veoma prijatno, gotovo toplo. Najzad, u gledalištu, zatvoren u loži sličnoj kutij i, koj a mi je bila dodeljena, sa tri-četiri sata odmora koje sam imao pred sobom, učinilo mi se da sam stigao u obećanu zemlju. Osećanja koja sam potiskivao idući ulicom, skupivši ono malo snage kojom sam mogao da raspolažem, odjednom su navrla i ja sam se slobodno prepustio jednom nemom ludilu. Bilo mi je sve hladnije, a ipak, video sam da su ljudi lako odeveni, ili da čak umorno brišu znoj sa čela. Radosno sam pomislio kako sam ja povlašćen čovek kome je jedinom data prednost da mu leti u pozorištu bude sveže. Bilo mi je sve hladnije tako da je to već postalo zabrinjavajuće, ali ja sam sav bio obuzet željom za saznan­jem do kog stepena temperatura može da se spusti. Najzad, spustila se do te tačke, da mi se hladnoća uvukla u svaku poru; celo telo mi se sledilo, tako da su mi se gotovo sve misli zamrzle. Bio sam santa leda koja misli . Zamišljao sam sebe kao kip isečen iz ledenog bloka i ta luda halucinacija, ispunila me je gordošću; podsticala je u meni neko osećanje moralne dobrobiti koje ne bih umeo da vam opišem. Bio sam još zadovoljniji što sam sasvim sigurno znao da niko od prisutnih i ne sluti kakav sam ja, u suštini, i kakvu pred-

1 76 Zakotrlja) kamen

nost imam nad nj ima. A onda, bio sam srećan što moj drug i ne sanja, ni jednog trenutka ne može ni da posumnja, kakva me sve čudna osećanja obuzimaju! Nagrađen sam za napor savlađivanja i prikrivanja i moje izuzetno zadovoljstvo os­talo je velika tajna.

Uostalom, čim sam kročio u ložu, na oči mije pao mrak što je, verovatno, bilo u nekoj vezi sa mojom zimogrožljivošću. Najverovatnije je da su se ta dva utiska uzajamno podsti­cala. Poznato vam je da se pod uticajem hašiša uvek javl­jaju vizije okupane veličanstvenom svetlošću, velelepnim sjajem, pravim vodopadima rastopljenog zlata. Toj drogi odgovara svaka svetlost, svetlost koja teče u širokom vodo­padu i svetlost koja se kao srebrni prah hvata na vrhovima i na neravninama, svetlost svećnjaka u salonima, voštanica za vreme Marijinih majskih pobožnosti, buj ica rumenila pri sunčevom smiraju. Izgledalo je da onaj bedni luster u pozorištu rasipa svetlost koja je suviše slabašna da bi uga­sila tu neutoljivu žudnju za blistavošću. Učinilo mi se, kako sam vam već rekao, da ulazim u podzemni svet tmine koja se, uostalom, postepeno zgušnjavala, dok sam ja san-

• jao polarnu noć i večnu zimu. Sto se tiče pozornice (to je bilo nekakvo humorističko pozorište), samo je ona bila os­vetljena, beskrajno mala i smeštena daleko, veoma daleko, kao na kraju ogromnog stereoskopa. Neću vam reći da sam slušao glumce i sami znate da mi je to bilo nemoguće. Povremeno bih neki odlomak rečenice letimično zabeležio u pamćenju i ono se, slično veštoj igračici, njome poslužilo kao odskočnom daskom, da bi se vinulo u veoma daleke sanjarije. Moglo bi se pretpostaviti da drama, koja se ova­ko sluša, nema logične veze, da je nesuvisla. Nemojte se zavaravati. Ja sam otkrio veoma utančani smisao u drami stvorenoj pomoću moje rasejanosti. Ništa mi u njoj nije smetalo i pomalo sam bio nalik na onog pesnika koj i je, videvši prvi put predstavu Ester smatrao sasvim prirodnim

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 77

da Aman kralj ici izjavi ljubav. To je bilo, već pogađate, u trenutku kad Aman padne ničice pred Esterom, moleći je da mu oprosti zločine koje je počinio. Kad bi se sve drame slušale na taj način, mnogo bi dobile, pa čak i one Rasi­nove.

Glumci su mi se činili veoma mali i tačno i brižljivo ocrtani kao likovi Mesonijea. Video sam jasno, ne samo najmanje pojedinosti nj ihove odeće, kao na primer, nacrt tkanine, šavove, dugmad itd., već i crtu koja je odvajala masku od lica, belo, plavo i crveno i sva sredstva koj ima su pravljene bore na licu. A ti Lil iputanci su se kupali u nekakvoj hladnoj i čarobnoj svetlosti, slično odsjaju koje veoma čisto staklo dodaje uljanoj slici. Kad sam najzad uspeo da iziđem iz te grobnice ledene tmine i kada se fantazmagorija mog unutrašnjeg bića raspršila, bio sam prepušten sebi; osećao sam se umorniji nego da sam ceo dan rintao."

I zaista, u toj fazi opijenosti, sva čula zahvata neko tanano osećanje, dolazi do vrhunske prenapregnutosti. Čula mirisa, vida, sluha, pipanja, podjednako učestvuju u tom razvoju nabolje. Oči vide beskonačnost. Uho hvata zvuke, gotovo nečujne u opštem žagoru. Tada počinju da se javljaju halu­cinacije. Predmeti iz stvarnosti polako, postepeno, popri­maju posebna obličja. Oni se izobličavaju i preobličavaju. Zatim dolazi do nesuglasica, zabune, preturanja misli . Zvu­ci se ogrću bojama, a boje su prožete zvucima. Kazaćete da je to sasvim prirodno i svaki poetski nastrojen mozak, kad je zdrav i kada je u nonnalnom stanju, lako poima takva poređenja. No, ja sam već obavestio čitaoca da zaista nema ničeg natprirodnog u opijenosti hašišem. Samo poređenja o koj ima je reč, postaju tada neobično živa, ona prodiru u duh, ona ga osvajaju, ona ga ugnjetavaju svojom samov­Iasnom prirodom. Note postaju brojevi, a ako imate malo dara za matematiku, melodija, zvučni sklad koj i smo čuli, zadržavajući svoje sladostrasno i čulno obeležje, pretvara-

•

1 78 Zakotrlja) kamen

ju se u široku aritmetičku operaciju u kojoj brojevi rađaju

brojeve i čije faze i nastajanje pratite neverovatno lako I

okretno, upravo kao izvođač.

Katkad se dešava da ličnost iščezne i da se objektivnost,

svojstvena panteistički nastrojenim pesnicima, u Vama ra­

zvije tako neprirodno, da, posmatrajući predmete iz spolJ­

njeg sveta, zaboravljate da sami postoj ite i uskoro se u nJ Ih

utopite. Pogled se zaustavlja na skladnom drvetu kOJe povIJa

vetar. Kroz nekoliko trenutaka ono što bi u mozgu pesntka

bilo samo sasvim prirodna pojava predstava, u vašem će

postati stvarnost. Vi ćete najpre tom drvetu pripisati Vaše

strasti, Vašu žudnju i l i Vašu tugu, cviljenje njegovih grana,

nj ihovo povijanje, postać� deo Vas i uskoro ćete se poisto­

vetiti sa tim drvetom. Isto tako ptica koja leti u dubini nebe­

skog plavetnila, najpre predstavlja besmrtnu želju da se uz­

dignemo iznad zemaljskih stvari. Al i odmah potom, Vi ste

ta ptica. Zamišljam da sedite i pušite. Pažnju će Vam pre­

dugo privlačiti plavičasti oblaci koji se dižu iz lule. Misao o

isparavanju, sporom, uzastopnom, večnom, zaokupiće Vam

duh i Vi ćete tu misao uskoro priključiti svojim sopstventm

mislima, svom miSaOnc.:ll aparatu. Usled jedinstvene varke,

neke vrste prenošenja misli i l i intelektualnog nesporazuma,

osetićete kako i sami isparavate i pripisaćete svojoj luli (u

kojoj se osećamo šćućureni i nabijeni kao duvan) čudnu

sposobnost da ona puši Vas.

Srećom, taj beskonačni rad mašte trajao je samo jedan

tren, jer ste u jednom svesnom predahu, sa velikim napor­

om, ipak uspeli da pogledate na zidni sat. Ali druga stru­

ja misli Vas ponese. Ona će Vas još jedan trenutak okre­

tati u svom živom vrtlogu i taj drugi trenutak, biće druga

večnosl. Jer su mnoštvo i silina osećanja i misli potpuno

poremetili razmere vremena i bića. Izgleda da u jednom

satu proživljavate nekoliko ljudskih života. Zar onda ntste

slični nekakvom fantastičnom romanu koji bi bio živ, a ne

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 79

napisan? Ne postoji više granica razlikovanja između or­gana i uživanja, a upravo to je izvor osude te opasne vežbe u kojoj nestaje sloboda.

Kad kažem halucinacije, ne treba to shvatiti strogo -

bukvalno. Cista halucinacija, kakvu lekari često imaju pri-like da izučavaju, razlikuje se za jednu veoma značajnu ni­jansu od halucinacija, bolje rečeno od zastranj ivanja čula u onom stanju svesti koje uslovljava hašiš. U prvom slučaju, halucinacija se javlja iznenada, savršena je i kobna. Osim toga, ona ne nalazi opravdanje, n i povod u svetu spoljnih predmeta. Bolesnik vidi jedan oblik i kad ga nema, čuje zvuke kad vlada tišina. U drugom slučaju, halucinacija se javlja postepeno, gotovo svesno i ne pretvara se u savršenu predstavu; nju pothranjuje samo rad mašte. Najzad, za takvu halucinaciju postoji povod. Zvuk će govoriti, jasno će se razumeti šta kaže, ali zvuk je nešto što postoji u stvarnosti. Opijeno oko čoveka koj i je pod uticajem hašiša, videće čudne oblike. Ali, pre no što su postali neobični i čudovišni, ti oblici su bili jednostavni i prirodni. Stoga, zaista izražajna živost halucinacija nipošto ne briše onu razliku koju pred­met donosi sa sobom iz faze svoga postanja. Ona prva vrsta vuče koren iz određene sredine i iz sadašnjeg vremena; ova druga, nema korena.

Da bi se bolje shvatilo ovo previranje mašte, ovo sazre­vanje sna i rađanje poezije na koj e je osuđen mozak zatro­van hašišem, ispričaću još jednu anegdotu. Ovoga puta priču ne raspreda ni dokoni mladić, a ni čovek od pera. Obraća nam se žena, prilično zrela žena, radoznala, podložna uzbu­đenjima i koja, ne mogavši odoleti i skušenju da okusi otrov, drugoj ženi opisuje svoje najzanimljivije viđenje. Njenu priču prenosimo od reči do :eči:

"Ma koliko neobična i sveža bila osećanja koja sam crp­la iz svoje pomame koj a je trajala dvanaest sati (Dvanaest ili dvadeset? To zaista ne bih znala reći), nikad više se neću

1 80 Zakotrlja j kamen

dovesti u to stanje. Duh je suviše napregnut, umor posle

toga prevelik. Istini za volju, moram reći da u toj detinja­

stoj igrarij i ima nečeg zločinačkog. Najzad sam popustila

radoznalosti. A onda, to je bilo grupno ludovanje, kod sta­

rih prijatelja, tako da nisam smatrala tako strašnim što ću

izgubiti malo od svog dostojanstva. Pre svega mora� vam

reći da je taj prokleti hašiš zaista podmukla droga. Covek

povremeno pomisli da se otreznio, oslobodio more, ali to

je samo varlj ivo zatišje. Postoje trenuci odmora, ali posle

nj ih sve počne iznova. I tako, oko deset sati uveče, nađoh

se u jednom od tih trenutnih stanja. Mislila sam da sam se

oslobodila tog obilja života u kome sam, istini za volju,

uživala, ali koje je ipak bilo prožeto nemirom i zebnjom.

Sela sam da večeram sa zadovoljstvom, kao da sam posu­

stala od duga puta. Jer do tada, iz opreznosti, uzdržavala

sam se odjela. Ali, čak pre no što sam ustala od stola, uhva-. . ' v

tilo me je ludilo, kao mačka mIša, I otrov Je ponovo poe eo

da se igra mojim jadnim mozgom. Iako se moja kuća nala­

zila nedaleko od zamka naših prijatelja, a kočije su mi bile

na raspolaganju, toliko me je bio obrvao san, osećala sam

tako silnu potrebu da se prepustim tom neodoljivom ludilu,

da sam sa zadovoljstvom prihvatila ponudu domaćina da

kod njih prenoćim. Vi znate taj zamak i poznato vam je da

je celo ono krilo u kome žive vlasnici, preuređeno, doterano

i osveženo na savremeni način, ali da je nenastanjeno krilo

ostalo onakvo kakvo je bilo, to jest, u starom stilu i sa starim

ukrasima. B i odlučeno da se za mene namesti spavaća soba

u tom delu zamka i izbor pade na najmanju sobu, nekakav

oveštao i trošan budoar u kome je ipak još uvek bilo iz­

vesne draži. Moram da vam ga kako-tako opišem da biste

stekli utisak kakvo je bilo to moje neobično viđenje koje je

mnome tiranski ovladalo, viđenje koje je zaokupljalo moju

svest celu jednu bogovetnu noć, tako da nisam imala vreme­

na ni da primetim kako odmiču sati.

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 8 1

Taj budoar je veoma mali, veoma uzak. U visini venca, tavani ea počinje da se zaokružuje u obliku svoda. Po zido­vima vise uska i dugačka ogledala odvojena panoima na kojima su naslikani predeli u lakom, dekorativnom stilu. U visini venca, na sva četiri zida, prikazani su razni alegorični likovi, jedni kako se odmaraju, drugi kako trče i l i skaču. Iznad njih, nekoliko divnih ptica i cveće. Iza tih likova, diže se rešetkasta ograda, sl ikana tako, da izdaleka izgleda kao prava i naravno, ona sledi krivinu tavanice. Tavanica je pozlaćena. Sav međuprostor između rešetaka i figura prekriven je, dakle, zlatom, a u središtu zlatna površina je ispresecana samo geometrijskim prepletom tobožnje ograde. Kako vidite, to pomalo podseća na prefinjenu kr­letku, na veoma lepi kavez za veoma veliku pticu. Moram reći da je noć bila divna, veoma prozračna, mesec veoma sjajan, tako da se čak, kad sam ugasila sveću, sav taj ukras i dalje video, neosvetljen pogledom moga duha, kako biste to mogli da pretpostavite, već tom lepom noći čij i se odsj aj prelivao po svoj pozlati, ogledalima i bojama.

Najpre sam bila veoma začuđena, videvši kako se preda mnom, pored mene, na sve strane pružaju velika prostran­stva. B i le su tu bistre reke i zeleni prede l i su se ogledali u mirnim vodama. Pogodi l i ste da je to bio odraz slika sa panoa u ogledalima. Kad sam digla pogled, videla sam sunce na zalasku, sl ično rastopljenom metalu koj i se hladi. Bilo je to zlato sa tavanice, ali rešetkasta ograda ostavljala je na mene takav utisak da mi se činilo da se nalazim u nekakvom kavezu i l i u kući koja je sa svih strana otvorena prema prostranstvu i da sam ja od svih tih čuda odvojena samo rešetkastom ogradom svoga divnog zatvora. Smejala sam se najpre svojoj obmani, ali što sam više gledala, čarolija je bivala sve jača, postajalaje sve životnija, prozračnija, sve više je dobijala obrise jedne nametljive stvarnosti. Otada je utisak o zatočenosti ovladaQ mojim duhom, ne umanjivši

•

1 82 Zakotrlja j kamen

mnogo, moram reći, raznovrsna uživanja koja mi je pružao

prizor što se prostirao oko i iznad mene. Cini lo mi se da

sam zatvorena na duže vreme, možda na hiljadu godina, u

tom raskošnom kavezu, sred tih vi linskih predela, između •

tih čudesnih vidika. Sanjarila sam o Lepotid u Sumi zas-

pa/oj, o pokori koju moram da izdržim, o budućem isku­

pljenju. Iznad glave su mi proletale sjajne, tropske ptice i

pošto je moje uho uhvatilo zveket praporaca na kolajni ko­

nja koj i su kasali negde u daljini na glavnom drumu, utisci

koje su primala oba čula, vid i uho, stopili su se u jedan je­

dini, pa sam pticama pripisivala tu tajanstvenu pesmu bakra

i mislila sam da se ona izvija iz njihovog metalnog grla.

Očigledno su razgovarale o meni, l ikujući nad mojim rop­

stvom. Izgledalo je da se akrobati-majmuni, spadala-satiri,

rugaju zatočenici kojaje tu ležala, osuđena na nepokretnost.

Ali, sva mitološka božanstva su me gled.ala, smešeći se ljup­

ko, kao da su htela da me obodre i podignu mi duh kako bih

strpljivo podnosila čini koje su na mene bačene i sve ženice

su klizile u uglu kapaka, kao da su htele da se upiju u moj

pogled. Na osnovu toga sam zaključila da bih se ipak, ako

mi je ova vremenska kazna morala biti izrečena za stare gre­

he, za neki nesvesni prestup, mogla ponadati u jednu višu

dobrotu koja bi mi, osuđujući me na smotrenost, ponudila

ozbiljnija zadovoljstva od igre lutkom koja je ispunjavala

srećom naše mlade dane. Kako vidite, razmatranje o moral­

nim problemima takođe je sačinjavalo deo moga sna, ali

moram priznati da su zadovoljstvo u posmatranju tih oblika

i tih blistavih boja, kao i uverenje da sam središte jedne dra­

me fantastičnog, često potpuno zaokupljali sve moje misli .

To stanje je trajalo dugo, veoma dugo . . . Hoće l i potrajati do

svitanja? Ne znam. Odjednom sam ugledala jutarnje sunce

koje je ušlo u moju sobu. Veoma sam se začudila i uprkos

svim naporima svesti, nisam mogla da se setim jesam li

spavala i l i sam strpljivo podnosila jednu prijatnu nesanicu.

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 83

Maločas, bila je noć, a sad, eto dana! A ipak, živela sam dugo, o, veoma dugo . . . Pošto sam izgubila osećanje vre­mena, bolje rečeno merilo vremena, koliko je trajala cela ta noć mogla sam oceniti samo po mnoštvu misli koje su mi se roj i le u glavi. Ma koliko mi se, sa te tačke gledišta, mogla učiniti duga, ipak mi je izgledalo da je trajala samo neko­liko trenutaka, i l i da čak nije zauzela mesto u večnosti.

Ne moram ni da Vam govorim koliko sam bila iscrpljena . . . bila sam prosto na izmaku snage. Kažu da to što sam ja doživela, podseća na zanos pesnika i stvaralaca, iako sam uvek mislila da su lj udi čiji je zanat da nas uzbuđuju, po prirodi neosporno veoma staloženi . No, ako poetski zanos podseća na bunilo u koje me je bacila jedna kašičica pek­meza, mislim da zadovoljstvo čitalaca pesnika staje mnogo skuplje, i bilo mi je prilično prijatno, osetila sam prozaično zadovoljstvo što sam naslutila da sam najzad kod kuće, inte­lektualno kod kuće, u svojoj intelektualnoj postojbini, to . v · " Jest, u stvarnom ZIVOtU.

Eto jedne očigledno razložne žene. No, poslužićemo se njenom pričom samo da bismo iz nje izvukli nekoliko ko­risnih napomena koje će upotpuniti ovaj veoma sažet opis osnovnih uzbuđenja koje izaziva uživanj e hašiša.

Ona je govorila o večeri, kao o jednom zadovoljstvu koje je došlo u pravi čas, u trenutku kada joj je trenutno zatišje, koje je izgledalo konačno, pružilo mogućnost vraćanja u stvarni život. Zaista, kao što sam rekao, postoje izvesni prekidi i varljiva zatišja i pod uticajem hašiša, često se strašno ogladni, a gotovo uvek veoma ožedni. Međutim, ručak il i večera, umesto da donesu konačno smirenje, pono­vo prouzrokuju još jači napad, dovode do vrtoglave krize na koju se žali ta gospođa, krize koja je propraćena nizom očaravajućih viđenja, blago obojenih izvesnom bojazni, viđenja kojima se ona trezveno i dobrovoljno predala. Stra­hovita glad i žeđ o kojima je reč, ne mogu se zajaziti bez

1 84 Zakotrljaj kamen

izvesnog napora. Jer, čovek se oseća toliko uzdignut iznad materij alnih stvari, i l i je tako ošamućen drogom da mu je potrebno dugo da se sprema, ako želi da pomeri bocu i l i vi ljušku.

Konačna kriza, koja je posledica probave, zaista je veo­ma jaka. Protiv nje je nemoguće boriti se. To stanje bi bilo neizdržlj ivo kad bi predugo trajalo i kad ga uskoro ne bi za­menila druga faza opojnosti koja se, u maločas pomenutom slučaju, iskazala u sjajnim viđenjima pomalo zastrašujućim i l i istovremeno utešnim. To novo stanje istočnjaci nazivaju kiel Ono više nije puno uskovitlanih i uzburkanih osećanja, već je prožeto smirenom lepotom, to je stanje nepomičnosti, odricanja i preobraženja. Odavno više niste svoj gospodar, ali sada se zbog toga ne žalostite. Bol i osećanje vremena su iščezli ili, ako katkad ipak izbiju na površinu svesti, oni su promenjeni pod uticajem uzbuđenj a koje preovlađuje, i tada se nalaze u takvom odnosu prema svom uobičajenom vidu i obliku, kao poetska seta prema stvarnom bolu.

No, naročito treba istaći da je u priči ove gospođe (zato sam je i naveo) halucinacija patvorena i nalazi razloge postojanja u spoljnoj velelepnosti. Duh je samo ogledalo u kome se odražava preterano izobličena slika sredine i ono­ga što je okružuje. Osim toga, vidimo da se umešalo ono što bih najradije nazvao moralna halucinacija: subjekt veruje da nešto ispašta, ali ženska narav, nesklona raščlanjivanju problema, omela je sUbjekt da zapazi osobeno ortimističko obeležje pomenute halucinacije. Blagonakloni pogled olimpijskih božanstava, poetizovan je i lakiran prevashodno hašišinskim lakom. Neću reći da je ova gospođa mimoišla grizu savesti. Ali njene misli, načas obojene setom i kajan­jem, ubrzo je ozarila nada. Imaćemo još prilike za provera­vanje ove primedbe.

Ona je govorila o umoru koji se oseti sutra. Zaista, to je težak umor, ali on se ne oseti odmah i kad ste prinuđeni da

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 85

ga primeti te , uvek se začudite. Jer, najpre, kad ste zaključili da se novi dan rodio na vidiku života, osetite zadovoljstvo i začudite se. Mislite da uživate u čudesnoj, divnoj lakoći duha. Ali čim ste ustali, nekakav zaostatak opojnosti počne da Vas prati i vuče natrag, sličan bukagijama iz Vašeg ne­davnog ropstva. Noge su Vam se oduzele i hod Vam je ne­siguran pa se pribojavate da se svakog časa ne razbijete kao kakav lomlj iv predmet. Težak umor (neki ljudi tvrde da u njemu ima izvesne draži) ovladao je Vašim duhom i širi se prema Vašim prirodnim sposobnostima kao magla po predelu. I eto, još nekoliko sati ste nesposobni za bilo koji posao, za bilo koju delatnost, nemate snage. To je kazna za nemilosrdno rasipanje snaga Vašeg nervnog sistema. Vašu ličnost ste šakom i kapom rasipali u vetar koji ju je razve­jao na sve četiri strane zemlje i neba i sada, o, kako Vam je samo teško da je prikupite i saberete!

, ' I

1 86 Zakotrlja} kamen

IV "

COVEK BOG

Vreme je da odvratimo pogled od svih tih cirkusarija i velikih marioneta koje su nastale u dimu usijanih detinjas­tih glava. Zar nam ne predstoj i razgovor o ozbi ljnij im pi­tanjima: o preobl ičavanju ljudskih osećanja, jednom reči o moralu hašiša?

Dosada sam ispisivao samo sažetu monografiju opo­jnosti: ograničio sam se na izvlačenje osnovnih crta, na naglašavanje prvenstveno materijalnih događaja. Ali za čoveka od duha, mislim da je važnije da upozna dejstvo otrova na duhovni život pojedinca, to jest, da vidi kako ras­tu, izobličavaju se, dobijaju prenaglašene razmere opažaj i koj i onda, u jednoj izuzetnoj atmosferi, postaju slični pojavi refrakcije .

• Covek čiji je organizam, posle dugotrajnog uživanja

opijuma i l i hašiša, iscrpljen usled navike na te droge, ipak smogao neophodnu snagu da se od nj ih odvikne, podseća me na odbeglog zatvorenika. Više mu se divim nego opreznom čoveku koji nikad nije pogrešio, uvek nastojeći da odoli iskušenju. Kad su u pitanju pušači opijuma, Englezi se često služe izrazima koji se samo neiskusnim ljudima, neupućenim u strahote tog pripadanja, mogu učiniti preter­anim: enchained, fettered, enslaved! To i jesu, zaista jesu lanci u poređenju sa koj ima su svi ostali lanci, dužnosti, ne­zakonite ljubavi, samo potka od gaze i paučine' Strahovito združivanje čoveka sa sobom! "Postao sam rob opijuma, on mi je vezao ruke, i svaki moj rad, svaki moj plan, poprimio

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 87

je boju mojih snova"

, kaže Ligej in suprug. Ali, u koliko je samo divnih odlomaka Edgar Po, taj pesnik bez premca, taj neosporni filozof koga treba uvek navoditi kad je reč o tajnovitim bolestima duha, opisao mračni i privlačni sjaj opijuma? "Ljubavnik svetle Berenike", metafizičar Egej , govori o izvitoperavanju svoj ih prirodnih sposobnosti u tom smislu što ga nešto tera da prida neprirodnu, čudovišnu vrednost najobičnij im pojavama. "Neumorno razmišljati satima, pažnje usredsređene na neki detinjasti navod na marginama, i l i u tekstu knjige, ostati zamišljen gotovo ceo letnji dan u neobičnoj senci koja se koso pruža po ta­petama i l i po podu, zaboraviti se i noć probdeti, gledajući uspravni plamičak neke svetiljke i l i žar na ognjištu, danima sanjariti o miomirisu jednog cveta, do besvesti ponavljati neku običnu reč dok zvuk, pošto se ponavlja, ne izgubi moć stvaranja bilo kakve predstave u duhu, takva su bila neka od najopštij ih i najmanje opasnih odstupanja od mo­j ih umnih sposobnosti koja nesumnj ivo nisu besprimer­na, ali koj a, svakako, zahtevaju objašnjenje i podstiču na istraživanje.

" I nervozni Ogest Bedlo, koj i svakog jutra,

pre šetnje, proguta dozu opijuma, priznaje nam da mu je najveća korist od tog svakodnevnog trovanja što posle nje­ga svakoj, pa i najobičnijoj stvari, poklanja preteranu paž­nju ! "Međutim, opijum je delovao na uobičajeni način, to jest budio je živo interesovanje za celokupni spoljni svet. U treptanju jednog l ista, u boji jedne vlati trave, u obi iku dete­line, u zujanju pčele, u sjaju jedne kapi rose, u dahu vetra, u neodređenom mirisu koj i se diže iz šume, rađa se ceo jedan svet nadahnuća, kreće veličanstvena i raznobojna procesija nesređenih i napabirčenih misl i .

"

Tako se, kroz usta svoj ih ličnosti, izražava majstor strave, princ tajanstva. Ta dva obeležja opijuma savršeno se mogu primeniti na hašiš. U prvom, kao i u drugom slučaju, inteli­gencija, nekada slobodna, postaja rob. Ali reč napabirčen,

1 88 Zakotrlja) kamen

kojom se tako dobro može dočarati niz misli čiji razvoj podstiču i njime upravljaju, spoljni svet, slučaj i okolnosti, deluje još istinitije, strasnije kad je u pitanju hašiš. U tom slučaju, razmišljanje je samo olupina prepuštena na milost i nemilost svim struj ama i tok misli je neuporedivo brži i više iskidan. To govori, mislim, prilično jasno, da je hašiš, onako kako danas deluje, mnogo jače opojno sredstvo od opijuma, mnogo veći neprijatelj urednog života, jednom reči, mnogo više može čoveka da uznemiri. Ne znam da l i posle deset godina trovanja hašišem, čovek propadne ona­ko potpuno, kao posle desetogodišnjeg uzimanja opijuma. Kažem da haš iš, kako trenutno tako i kasnije, ostavlja teže posledice. Prvi je mimi zavodnik, drugi demon duhovne razdešenosti.

Želim da u ovom poslednjem poglavlju pojmovno odre­dim i raščlanim problem moralnog pustošenja te opasne i slatke igre duha, tog tako silnog pustošenja, te tako duboke opasnosti, da mi oni koj i se vraćaju iz borbe samo lako ran­jeni, izgledaju kao junaci pobegli iz pećine jednog Proteja sa mnogo obličja, kao Orfej i, pobednici Pakla. Ako želite, shvatite ovaj način izražavanja kao metaforično preteriva­nje, ali moram reći da mi se droge, ti razdražujući otrovi, ne čine jednim od najstrašnij ih i najpouzdanij ih sredstava kojima raspolaže Duh Tmine za vrbovanje i potčinjavanje kukavnog ljudskog roda, već čak jednim od njegovih najsavršenij ih ovaploćenja.

Da bih skratio posao i da bi moj prikaz bio što jasniji, umesto da skupim razbacane anegdote, ovoga puta ću usred­srediti pažnju samo na jednu zamišljenu ličnost i svestrano je osmotriti. Moram, dakle, da zamislim jednog čoveka pre­ma svome izboru. U svoj im [spovestima, De Kvinsi s pra­vom tvrdi da opijum čoveka ne uspavljuje, već ga, naprotiv, podstiče, ali ga podstiče samo u okviru prirodnih granica njegove ličnosti i, da bi se doneo sud o čudima koje stvara

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 89

opijum, bilo bi besmisleno raspitivati se o tome kod nekog prodavca volova, jer će ovaj, opijen, videti samo volove i pašu. Dakle, nemam nameru da opisujem gruba maštanja jednog odgajivača stoke opijenog hašišem; kome bi bilo pri­jatno da to čita? Koga bismo privoleli da to čita? Da bih dao idealno obeležje predmetu svog istraživanja, treba da sve njegove zrake usredsredim u jedan jedinstveni krug, treba da ih polarizujem. A tragični krug u koji ću ih sabrati biće, kako sam rekao, jedna ličnost po mome izboru, nešto slično onome što su u XVIII veku zvali tankoćutan čovek, onome što je romantičarska škola krsti la kao neshvaćen čovek, a što građanske porodice i masa građana obično žigošu na­zivom originalan.

Pomalo nervozna, pomalo razdražlj iva priroda, najpo­godnije je tlo za razvoj raznih etapa ovakvog pijanstva. Dodajmo odnegovan duh, sklon izučavanju oblika i boje, nežno srce, iznureno nesrećom, ali još uvek spremno da se podmladi. Po želji možemo čak prihvatiti nekadašnja za­stranjenja i posledice koje ona ostavljaju na jednu, jako razdražljivu prirodu, ako ne izvesnu grižu savesti, ono bar žaljenje za zloupotrebljen im i izgubljenim vremenom. Smis­ao za metafizičko razmišljanje, poznavanje raznih filozof­skih pretpostavki o ljudskoj sudbini, svakako nisu nekorisni dodaci kao ni ona ljubav prema vrlini, apstraktnoj vrlini, stoičkoj i l i mističnoj vrlini o kojoj je reč u svim knjigama koje savremena deca prosto gutaju, kao nešto vrhunsko do čega se jedna otmena duša može vinuti. Ako se svemu tome doda silna prefinjenost čula, koju sam izostavio kao uslov koj i prevazilazi granice obaveznog, mislim da sam sakupio glavne i najpoznatije sastojke lika savremenog, osetljivog čoveka, elemente onoga što bi se moglo nazvati svakodnev­ni oblik svojevrsnosti. Pogledajmo sada šta će biti od te individualnosti koja je, pod uticajem hašiša, prekomerno izrasla iz svojih okvira. Sledirno tu procesiju ljudske uobra-

1 90 Zakotrlja) kamen

zilje do njene poslednje i najsjajnije postaje, do verovanja pojedinca u sopstvenu božanstvenost.

Ako ste Vi jedna od tih duša, Vaša urođena ljubav pre­ma obliku i boji naći će, najpre, obilnu duhovnu hranu na prvim stepenima razvoja Vašeg pijanstva. Boja će dobiti neobičnu silinu i ući će u mozak pobedonosno i snažno. U nežne, osrednje i l i čak loše slike sa tavanice, prodrećejedan strahotni život. Najdeblje, grubo slikane tapete kojima su obloženi zidovi krčmi, udubljuju se kao blistave diorame. Sjajnopute nimfe, gledaju Vas krupnim očima, dubljim i prozračnij im od neba i vode. Ličnosti iz davnine, smešno nakićene u svojim svešteničkim odeždama ili vojničkim uniformama, uspostavljaju s Vama poverlj ive veze običnim pogledom i svečano Vam se poveravaju. Izvijenost linija je jedan, konačno jasan jezik koji izražava uznemirenost i žudnj u duše. Međutim, stvara se ono tajnovito i privreme­no stanje duha u kome se dubina života, prepuna nj egovih mnogostrukih problema, otkriva cela u prizoru, tako prirod­nom i tako običnom, koj i imamo pred očima u kome se prvi predmet na koj i smo naišli, pretvara u rečiti simbol. Furie i Svedenborg, prvi sa svojim analogijama, drugi sa svojim vezama, ovaplotili su se u rastinju i u životinjama na koje Vam je pao pogled i umesto da poučavaju služeći se govorom, prenose znanje služeći se oblikom i bojom. Moć razumevanja alegorije dobija i Vama samima nepoznate razmere. Primetićemo, uzgred, da alegorija, taj toliko produhovljeni način izražavanja koj i smo omrzli krivicom neveštih slikara, ali koja je, zaista, najprirodniji praoblik poezije, sasvim opravdano ponovno zauzima istaknuto mesto u inteligencij i ozarenoj pijanstvom. Hašiš se tada razliva preko celog života kao kakav tajanstveni premaz. On po tom životu prosipa boje koj e su svečanost za oko i

• ozaruje svu njegovu dubinu. Cipkasti predeli, vidici koj i se gube, perspektive gradova, izbeljenih mrtvačkim tamnilom

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 9 1

oluje, i l i ozarenih jarkim ognjem sunca na zahodu - du­bina prostora, alegorija dubine vremena - igra, pokret, ili svečano kazivanje glumca, ako ste otišli u pozorište - prva rečenica koju ugledate, ako Vam je pogled pao na knj igu - najzad sve, opštost bića iskrsava pred Vama u novoj slavi o kojoj dotad niste ni sanjali . Gramatika, čak i ta suva gram­atika, pretvara se u nekakvu čaroliju. Reči vaskrsavaju u obličju koje ima meso i kosti , javlja se imenica u svoj svojoj suštastvenoj dostojanstvenosti, pridev, ogrnut prozračnošću i bojom azura, kao i glagol, anđeo pokreta koj i daje zamah rečenici. Muzika, drugi jezik drag lenjivcima ili dubo­kim duhovima koj i žele da se opuste u raznovrsnosti rada, pričaju Vam o Vama i govore poemu Vašeg života: ona se utelovljuje u Vama, a Vi se u nju utapate. Ona iskazuje Vašu strast, al i ne neodređeno i nejasno kako to čini onih večeri kada se opuštate, jednog dana u operi, već podrobno, činjenički, svakim ritmom obeležavajući poznatu uzbunu u Vašoj duši, svakom notom koja se pretvara u reč i celom poemom, ulazeći u mozak kao neki rečnik u koji je udahnut • • ZIVOt.

Nemojmo pomisliti da do svih tih pojava u duhu dola­zi bez nekoga reda, sa upadljivim naglaskom stvarnosti i dannarom spoljnjeg života. Unutrašnji pogled preobražava sve i svaku stvar dopunjuje lepotom koja joj nedostaje da bi zaista mogla da izazove dopadanje. Takođe, toj fazi , u suštini punoj sladostrašća i čulnosti, treba dometnuti ljubav prema bistroj vodi, tekućoj il i stajaćoj; ljubav koja se tako čudesno razvij a u opijenosti mozga nekih umetnika. Ogledala posta­ju povod tog sanjarenja koje podseća na žeđ za duhovnim životom, sjedinjenu sa fizičkom žeđi što suši ždrelo i o kojoj sam maločas govorio. Voda koja otiče, vodoskoci, skladni vodopadi, modro prostranstvo nesagledljivog mora, otiču, šume, snevaju se neizrecivom draži . Voda se izležava kao prava zavodnica i mada nisam često uveren da hašiš izaziva

1 92 Zakotrlja) kamen

pomamu i ludilo, ne bih se zakleo da je posmatranje bistrog ponora, za jedan duh zaljubljen u prostranstvo i kristalni sjaj, potpuno lišeno opasnosti i da se drevna priča o Ondini, za čoveka koga su ponela osećanja, ne može pretvoriti u tragičnu stvarnost.

Mislim da sam dovoljno govorio o čudovišnom bujanju vremena i prostora, ta dva nerazlučiva pojma, sa kojima se duh tada suočava bez tuge i bez straha. Sa izvesnim set­nim uživanjem, njegov pogled tada bludi kroz ponome go­dine i smelo se zariva u beskonačne vidike. Pretpostavljam da ste pogodili kako tom neprirodnom i nasilnom bujanju takođe podležu sva osećanja i sve zamisli, kao i blagona­klonost (verujem da sam za to izneo prilično lep primer), kao i pojam lepote, a i ljubavi. Pojam lepote treba, naravno, da zauzme prostrano mesto u jednom duhovno nastrojen­om temperamentu, onakvom kakvog sam upravo zamislio. Sklad, uravnoteženost linija, euritmija pokreta, izgledaju onome koji sanja kao nužnosti, kao dužnosti, ne samo svih stvorenja, već i njega spavača, koj i je, u toj fazi krize, obdaren čudesnom sposobnošću shvatanja besmrtnog i sveopšteg ritma. A ako je naš fanatičar lišen lične lepote, ne verujte da dugo pati, zato što to mora da prizna, niti da sebe smatra neskladnom notom u svetu sklada i lepote koju je stvorila njegova uobrazilja. Sofizmi hašiša su mnogobrojni i divni, obično optimistički nastrojeni, a jedan od najvažnijih, najdelotvornijih, želju pretvara u stvarnost. Neosporno je da se to isto dešava i u većini slučajeva iz običnog života, ali u ovom slučaju, koliko u tome ima više žara i utančanosti! Uostalom, kako bi jedno biće, toliko obdareno da je kadro da shvati sklad, dakle, jedno biće, koje je neka vrsta žreca Lepote, moglo da napravi izuzetak i omašku u svojoj sop­stvenoj teoriji ! Moralna lepota i njena snaga, blagorodnost i njene čari, lepo izražavanje i njegovi uspesi, sve to uskoro preuzima ulogu ublažavanja jedne nametljive ružnoće, za-

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 93

tim utehe i najzad, savršenog podilaženja jednoj zamišljenoj vlasti.

v Cuo sam mnoge ljude, ljubopitljive kao gimnazijalce,

kako pokušavaju da se obaveste kod onih pojedinaca ko­jima je uživanje haš iša prešlo u naviku, na koji način se u opojnom stanju prilazi problemu ljubavi. Kakvo može da bude to ljubavno ludilo, samo po sebi već tako silovito, kad je zatvoreno u drugom ludilu, kao sunce u suncu? Upravo takvo pitanje će se postavljati u masi ljudi koje ću ja na­zvati zaludnicima iz intelektualnog sveta. Umesto odgovo­ra na jedan nečasni podtekst, na onaj deo pitanja koji se ne USUđujemo da glasno postavimo, uputi ću čitaoca na Plinija koji je ponekad govorio o svojstvima konoplje na takav način da je uspeo da razbije mnoge zablude o toj temi. po­znato je, uostalom, da je obamrlost najredovitija posledica zloupotrebe nervnog sistema i neumerenog uživanja nekih materija koje razdražuju živce. Dakle, pošto u ovom slučaju nijereč o sposobnosti ispoljavanja nekog osobitog ljubavnog osećanja, već o moći uzbuđivanja ili razdraživanja, jed­nostavno ću zamoliti čitaoca da uzme u obzir da je mašta jednog nervoznog čoveka, omamljenog hašišem, raspaljena do krajnjih granica, isto onako neobjašnjiva kao najsilo­vitiji nalet uragana, a njegova čula utančana do te mere, da je to teško pojmovno odrediti. Prema tome, možemo pret­postaviti da se u takvom stanju duha i čula, lakom, najna­ivnijem milovanju, stisku ruke, na primer, može ustostručiti vrednost i veoma brzo ih tako omamiti da dolazi do zastoja rada srca, što obični smrtnici smatraju ummum sreće. No, neosporno je da hašiš, u mašti koja je često bila zaokupljena ljubavnim problemima, budi nežne uspomene, kojima bol i nesreća čak daju poseban sjaj . Takođe je sigurno da su ta uznemirenja duha prožeta jakom merom čulnosti, a uosta­lom, neće biti na odmet da napomenemo, što je dovoljno da bismo u ovom trenutku utvrdili koliko je hašiš nemoral-

1 94 Zakotrlja) kamen

no sredstvo uživanja, da jedna sekta ismailita (asasini su

poreklom iz te sekte) u obožavanju svetinje skreće daleko

iznad nepri strasnog Lingama, to jest ide do apsolutnog I

isključivog kulta ženske polovine simbola. Pošto je svaki

čovek slika istorije, bilo bi sasvim prirodno da se u duhu,

koj i se slabićki predao na milost i nemilost paklenoj drogi i

koj i se sprda sa rasipanjem sopstvenih duhovnih I telesnIh

sposobnosti, rodi neka besramna jeres, čudovišna religiJa.

Pošto smo se osvedoči l i da u opojnom stanJu, kOje Iza­

ziva hašiš, dolazi do izraza jedna posebna vrsta dobro­

namernosti i to čak prema nepoznatim licima, neka vrsta

čovekoljublja koja je pre prožeta sažaljenjem, nego ljubav­

lju (ovde se javlja prva klica satanskog duha koji će se ra­

zviti na jedan neobičan način), ali koja ide sve do straha da

se bilo ko ne ožalosti, pogađamo u šta se može pretvOriti

osećaj nost usredsređena na određenu dragu ličnost, koja

igra, i l i je igrala značajnu ulogu u bolesnikovon;. moralnom

svetu. Kult, obožavanje, molitva, snovI o sreCI, kuljajU I

šikljaju uvis sa silinom žive želje i bleskom vatrometa. Kao

barut i obojene materije ognja, savru i utrnu u tami. Nema

tog spleta osećanja kome se ne bi mogla pridodati mekuš�a

ljubav nekog zarobljenika hašiša. Grešna čulnost za kOJu ce

hašiš uvek umeti da nađe opravdanja i praštanja, može da se

stopi sa sklonošću prema zaštićivanju i osećanjem žarkog

i odanog očinstva. Ta sklonost ide još dalje. Zamišljam

počinjene greške koje su u duši ostavile gorke tragove,

muža i l i ljubavnika koj i samo tugom (kad su u nOllIlaI­

nom stanju) razmišljaju o prošlosti ispresecanoj olujama.

Ta gorka iskustva se u opojnom stanju mogu pretvoriti u

prave slasti. Potreba za praštanjem čini maštu gipkijom i

pokornijom, a sama griža savesti, u toj satanskoj Igri kOja

se iskazuje isključivo u jednom dugom monologu, može da

deluje kao nadražujuće sredstvo i da u srcu snažno raspali

vatru oduševljenja. Da, griža savesti ' Jesam l i bio u zabludi l

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 9 5

kad sam rekao da se haišiš, jednom zaista filozofski nastro­jenom duhu, mogao učiniti savršenim satanskim oruđem? Griža savesti, jedinstveni dodatak zadovoljstvu, uskoro se pretvara u slatko razmatranje griže savesti, u jednu vrstu sladostrasnog istraživanja, a to istraživanje se obavlja tako brzo da čovek, taj "prirodni đav", kako bi to rekle pristalice Svedenborga, ne primećuje koliko je ono nesvesno i ko­liko se on, svakog trenutka, sve više približava đavolskom savršenstvu. On se divi svojoj grizi savesti, u njemu raste ponos, a za to vreme gubi slobodu.

Eto, dakle, čoveka koga sam zamislio, eto duha po mome izboru gde stiže do onog stepena uživanja i vedrine na kome je prinuđen da se sam sebi divi. Sve protivrečnosti se poništavaju, svi filozofski problemi postaju jasni, i l i bar

-takvi izgledaju. Sve se pretvara u predmet uživanja. Covek se bezmemo ponosi punoćom svog sadašnjeg života. J edan glas u njemu (avaj, to je nj egov glas ! ) govori mu: "Ti sada imaš pravo da smatraš da si iznad svih drugih ljudi. Niko ne zna i ne bi mogao shvatiti sve ono što misliš i što "sećaš. Oni čak ne bi umeli da cene tvoju uviđavnost prema nj ima. Ti si kralj koga prolaznici ne poznaju i koj i živi u osami svo­j ih uverenja; ali, zar je to tebi važno? Zar u tebi ne živi onaj uzvišeni prezir koj i dušu i ozaruj e takvom dobrotom?"

Međutim, možemo pretpostaviti da povremeno iskrsne neka uspomena koja tu sreću naruši. Neki utisak koji dolazi spolja može da u nama probudi sećanje na prošlost o kojoj je neprijatno razmišljati. Od koliko l i je samo besmislenih i l i podlih postupaka satkana ia prošlost, postupaka koj i su zaista nedostojni jednoga kralja misli i koji bacaju tamnu senku na njegovo besprekomo dostojanstvo? Budite uvereni da će se čovek koji uživa hašiš, hrabro suočiti sa tim fanto­mima punilI. prekora i da će čak u tim gadnim uspomenama naći razloge za zadovoljstvo i za preuznošenje sebe. Ovakav će biti tok njegovog razmišljanja: kada prvo poznanje bola

1 96 Zakotrlja j kamen

umine, on će radoznalo raščlanjivati onaj postupak i l i ono

osećanje čija uspomena je omela njegovo sadašnje veličanje

sopstvene ličnosti, istraživaće uzroke svojih nekadašnjih

postupaka, okolnosti u kojima je živeo i, ukoliko ne nađe

u tim okolnostima dovoljno razloga, ako ne za praštanje,

a ono bar za ublažavanje krivice, i ne pomišljajte da će se

smatrati pobeđenim! Prisustvujem njegovom razmatranju

kao kakvoj igri mehanizma pod prozračnim staklom: "Taj

sfi,ešni postupak, kukavičluk i l i podlost, koji me, kad sam

ga se setio, načas doveo u zabunu, u potpunoj je suprotnos­

ti sa mojom pravom prirodom, mojom sadašnjom priro­

dom i sama nepoštednost sa kojom ga osuđujem, inkviz­

ito rs ka, prestroga brižljivost sa kojom ga raščlanjujem i

ocenjujem, dokaz su moje uzvišene i božanske sposob­

nosti za ostvarivanje vrlih dela. Koliko je ljudi na svetu

tako vešto da samo procenjuje svoje postupke, tako strogo

da sebe osudi?" A on, ne samo što sebe osuđuje, već se i

veliča. Kada strašnu uspomenu tako zataška razmatranjem

jedne savršene vrline, jednog savršenog milosrđa, jednog

savršenog stvaralačkog dara, on se bezazleno predaje svo­

joj pobedonosnoj duhovnoj orgij i . Videli smo da, svetogrd� no izvitoperivši otajstvo ispaštanja, istovremeno pokajnik l

ispovednik, onje sebi dao lako odrešenje, i l i što je još gore,

u osudi sebe, našao je novi povod za svoju gordost. Na osno­

vu razmatranja svojih snova i planova za ostvarivanje vr­

l ih dela, on zaključuje da je kadar i da dobra dela ostvari

u praksi. S i l ina ljubavi sa kojom je prigrlio taj tantom vr­

line, po njegovom mišljenju dovoljan je i presudan dokaz

odvažnosti neophodne za postizanje ideala kome stremI.

On potpuno poistovećuje san sa delanjem i njegova mašta

se sve više raspaljuje pred zanosnim prizorom sopstvene

popravljene i ulepšane prirode, zamenjujući tom očarava­

jućom slikom koju je sam stvorio, svoju stvarnu ličnost,

tako mlitavu, tako silno sujetnu, da bi najzad sebe uveličao

Opasna biljka - Poema o hašišu 1 97

onim jednostavnim rečima, koje za njega sadrže ceo jedan svet gnusnih uživanja: Ja sam najpošteniji čovek na svetu!

• • Zar vas to ne podseća na Zan Zaka koji se i sam, pošto se

ispovedio svemiru, u čemu je bilo izvesnog sladostrasnog uživanja, usudio da isto tako pobedonosno (i l i u najmanju ruku nešto malo umerenije), isto tako iskreno, isto tako uveren o, ponovi taj uzvik? Oduševljenje i zadivljenost pred vrlinom, razneženost nerava usled koje je do suza bio ganut pred dobrim delom, il i na pomisao o svim dobrim delima koja bi želeo da učini, bile su dovoljne da stekne veoma visoko mišljenje o svojim moralnim vrednostima. Žan-Žak je bio omamljen i bez hašiša.

Da l i da nastavim raščlanj ivanje te pobedonosne mono­manije, tog ludila veličine? Da l i da objasnim kako je, pod uticajem otrova, čovek koga sam zamislio, uskoro uobra­zio da je središte vasi one? Kako je postao živo i najviše oličenje izreke da strast ponovo sve pripisuje sebi? On veruje u svoju vrlinu i u svoj stvaralački dar, pa zar onda ne pogađamo šta će se na kraju zbiti? Svi predmeti koj i ga okružuj u, toliko su upečatlj ivi da u njemu bude ceo jedan svet misli, šarenij ih življih, tananijih no ikad i prevučenih čarobnim, ali lažnim sjajem. "Ti velelepni gradovi

", kaže

on u sebi, "ili divna zdanja, poredani su kao kakav dekor, te lepe lađe koje se u setnoj dokolici ljuljaju u pristaništu i koje su ol ičenje našeg prećutnog pitanja: Kad ćemo ot­ploviti u susret sreći? - Ti muzeji, prepuni skladnih oblika i opojnih boj a, te knjižnice u kojima su zgomilana dela Nauke i snovi Muze, to sakupljeno oruđe koje nam se jed­noglasno obraća - te zanosne žene koje veština kićenja čini još privlačnijim, kao i to što nam tako retko upućuju pogled - sve to je stvoreno za mene, za mene, za mene! Za mene je čovečanstvo radi lo, za mene se mučilo, žrtvovalo - da bi služilo kao hrana, pab u/um, mojoj nezajažljivoj gladi za uzbuđenjima, saznanjem i lepotomi" Preskačem i sažimam.

1 98 Zakotrlja} kamen

Niko se neće začuditi ako se u glavi sanjara rodi krajnja,

vrhunska misao: Postao sam BogI Ako se divlji, strani krik

izvije iz njegovih grudi sa takvom silinom, sa takvom moći

domašaja da bi, kad bi volja i vera opijenog čoveka zaista

bi le delotvome, taj krik ispreturao čete anđela postavljene

na putu koj i vodi u nebo: Ja sam Bog! No uskoro, taj ura­

gan gordosti pretvara se u mirnu, nemu, spokojnu lepotu i

sveobuhvatnost svega što živuje, oboji i ozari sumporasti

osvit. Ako se slučajno kakva nejasna pomisao uvuče u dušu

tog srećnika dostojnog sažaljenja: Nema li drugog Boga?

verujte da će se on isprsiti pred onim gore, da će se upustiti , .

u raspravu o svojim htenj ima, da će mu se neustrasIvo su-

protstaviti. Koji je ono francuski filozof, da bi izložio pods­

mehu savremeno nem ačko učenje, rekao: "Jesam l i ja Bog

koji je loše ručao?" Ta ironična primedba ne bi pomogla

duh naviknut na uživanje hašiša. On bi mimo odgovono:

"Moguće je da sam loše ručao, ali ja sam Bog."

Opasna biljka - Poema o hašišu

V MORAL

1 99

Ali sutra! Tog strašnog sutrašnjeg dana svi organi koj i su klonuli, iscrpljeni, opušteni živci, neodoljiva potreba da briznete u plač, nesposobnost da prionete na tekući posao, svirepo vas opominju da ste se upustili u jednu zabran­jenu igru. Odvratna priroda, li šena sinoćnjeg lažnog sj aja, podseća na tužne ostatke već otpraznovane svetkovine. Naročito je pogođena volja, taj naj-dragoceniji prirodni dar. Kaže se, a to je donekle i tačno, da ta droga ne prouzroku­je nikakav fizički bol, niti kakvo ozbiljno oboljenje. No, može l i se tvrditi da se čovek nesposoban za rad i spreman samo da sanjari, oseća zaista debro, iako su mu svi orgar i u dobrom stanju? Dovoljno poznajemo ljudsku prirodu da bismo znali kako čovek koj i kašičicom pekmeza, u jednom trenutku može sebi pribaviti sva nebeska i zemaljska blaga, ni hiljaditi deo toga nikad neće p0stići radom. Možete l i za­misliti jednu državu u kojoj se svi građani opijaju hašišem? Kakvi bi to građani bi l i ! Kakvi ratnici! Kakvi utemeljivači

, zakona I Cak na btoku, gde je uživanje hašiša veoma rasprostranjeno, neke vlade su shvatile daje preko potrebno zabraniti upotrebu te droge. Zaista, čoveku je zabranjeno, po cenu njegovog intelektualnog propadanja i uništenja, da narušava prvobitne uslove svoga postojanja i ravnotežu uspostavljenu između njegovih prirodnih sposobnosti i sre­dine u kojoj su one predodređene da deluju, jednom reči, da remeti svoju sudbinu, zamenjujući je jednom kobi nove vrste. Podsetimo se Melmota, tog divnog znamenja. Razlog

-njegove strahotne patnje je raskorak između njegovih Cu-

200 Zakotrlja) kamen

desnih sposobnosti, stečenih trenutnim sklapanjem saveza sa Satanom, i sredine u kojoj je, kao božje stvorenje, osuđen da živi. I nijedan od onih koje je hteo da zavede, ne pristaje da od njega pod istim uslovom kupi tu nj egovu strahotnu povlasticu. Zaista, svaki čovek koj i ne prihvata uslove života, prodaje svoju dušu. Veoma je primetan odnos koj i postoji između satanskih tvorevina pesnika i živih bića koja

• su se odala uživanju droga. Covek je hteo da bude bog, a uskoro, eto, na osnovu jednog moralnog zakona nad koj im nemamo vlast, spustio se čak ispod svoje stvarne prirode. To je duša koja se prodaje na malo.

Balzak je, bez sumnje, mislio da za čoveka nema veće sramote, ni dublje patnje od nemogućnosti da radi i deluje po slobodnoj volj i . Sreo sam ga jednom na nekom sastanku na kome se govorilo o neobičnom učinku hašiša. Slušao je razgovor i postavljao pitanja veoma pažljivo, živo i radoznalo. Njegovi poznanici su pogađali da ga taj prob­lem zanima. Ali saznanje da na to misli protiv svoje volje, veoma ga je pogađalo. Pokazali su mu davamesk. On ga je pogledao, pomirisao i vratio, ne dodirnuvši ga. Borba između njegove gotovo dečje radoznalosti i odvratnosti od nesvesnog postupka, lišenog slobodne volje, suviše jasno se ogledala na njegovom licu. Osećanje dostojanstva je prevagnulo. Zaista, gotovo je nezamislivo da bi teoretičar volje, taj duhovni brat Luja Lambera, pristao da upropasti i delić te dragocene materUe.

Uprkos dragocenim uslugama koj e nam čine eter i hlo­roform, mislim da sa gledišta spiritualističke filozofije, svi savremeni izumi koji nastoje da ograniče ljudsku slobodu i ublaže neophodan bol, na sebi nose istu moralnu ljagu. Sa nemalim divljenjem saslušao sam jednom neobično mišljenje nekog oficira koji mi je ispričao kako je nad jed­nim francuskim generalom u EI-Aguatu izvršena veoma teška i svirepa operacija kojoj je ovaj, uprkos hloroformu,

Opasna biljka - Poema o hašišu 201

podlegao. Taj general je bio valjan čovek, pa čak i nešto više od toga; jedan od onih duhova koji se mime duše mogu nazvati viteškim. "Njemu nije", rekao mi je taj oficir, "bio potreban hlorofolll1, već pogledi cele armije i svirka vojne muzike. Možda bi ga ti spasio." Hirurg nije bio mišljenja tog oficira, ali vojni sveštenik bi se neosporno divio tim

, . . osecanjIma .

Posle svih ovih razmatranja, zaista bi bilo suvišno tvr­diti uporno, da je hašiš nemoralno sredstvo uživanja. Niko pametan se neće protiviti što ga upoređujem sa samoubi­stvom, sa polaganim samoubistvom, sa oružjem uvek krva­vim i uvek naoštrenim. Nijedan filozofski nastrojen duh neće mi zameriti što ga izjednačavam sa vradžbinom, sa magijom koje, delujući na materiju i koristeći tajna sredstva čija se lažnost, a još manje delotvomost, ničim ne mogu dokazati, hoće da osvoje oblast u koju je čoveku pristup zabranjen i l i je dozvoljen samo onome koj i je toga dosto­jan. Crkva osuđuje magiju i vradžbine, zato što se one bore protiv božje promisli, što suzbijaju dejstvo vremena i hoće da naprave suvišnim uslove čistote i moralnosti i zato što ona, Crkva, smatra zakonitim, pravim, samo dobra, koja su stečena dobronamernom trudoljubivoŠću. Kartaroša, koji je pronašao način kartanja nasigurno, zovemo varalicom, a kako ćemo nazvati čoveka koj i sa nešto sitnine hoće da kupi sreću i stvaralački dar? Način je nemoralan, upravo zato što ne može da podbaci, kao što pretpostavljena nepogrešivost magije, na njega udara pečat Pakla. Moram li dodati da zbog hašiša, kao i zbog svega u čemu uživamo u osami, po­jedinac postaje suvišan ljudima, a ljudi suvišni pojedincu, pošto ga droga podstiče da se neprestano divi samom sebi i da se svakodnevno gura prema blistavom bezdanu u kome će, kao Narcis, ogledati l ice i diviti mu se?

Da l i , po cenu dostojanstva, poštenja i slobodnog izbora, čovek može iz hašiša da izvuče vel ike duhovne koristi, da ga

202 Zakotrlja} kamen

pretvori u neku vrstu mašine za razmišljanje, u plodonosno oruđe? Često sam imao prilike da Čuj em to pitanje i sada na njega odgovaram. Pre svega, kao što sam već opširno objasnio, haš iš pojedincu ne otkriva ništa što ne bi bilo on sam, to jest, taj pojedinac. Doduše, taj pojedinac je takoreći podignut na kub, porinut do krajnj ih granica svoje ličnosti, a pošto je, takođe, izvesno da sećanje na utiske nadživljava orgij u, nada tih utilitarista, tih pristalica moralnih koris­ti, ne izgleda na prvi pogled potpuno l išena smisla. Ali, zamoliću ih da nikako ne smetnu s uma da misli iz koj ih se nadaju da izvuku tako veliku korist nisu, u stvari, tako lepe kako trenutno preobražene i ogrnute čarolijom lažnog sjaja, izgledaju. One su više privržene zemlji nego nebu i dobar deo svoje lepote duguju napetosti nervnog sistema, lako­mosti kojom se duh na nj ih baca. Zatim, ta nada je jedan poročni krug; ako i prihvatimo začas misao da hašiš daje, i l i bar povećava stvaralačku sposobnost, moramo reći da oni nemaju u vidu da je u prirodi hašiša da slabi volju i da na taj način dodaje s jedne, ono što oduzima s druge strane. To jest, da raspaljuje maštu, ali da ne poseduje moć da se njome koristi. Najzad, ako i pretpostavimo da postoji čovek dovoljno vešt i dovoljno jak da može izići na kraj sa tom alternativom, treba pomisliti na drugu opasnost, sudbonos­nu, strašnu opasnost koju predstavlja svaka navika. Sve se ubrzo pretvara u nužnost. Onaj ko pribegava otrovu da bi mislio, uskoro neće moći da misli bez otrova. Možete l i da zamislite kako je strašna sudbina čoveka čija paralizovana mašta ne bi mogla da radi bez pomoći hašiša i l i opijuma?

Prilikom izučavanja filozofije, ljudski duh, podražavajući kretnje zvezda, mora slediti krivulju koja ga vraća na polaznu tačku. Doneti zaključak, znači zatvoreni krug. Na početku sam govorio o tom divnom stanju u koje je čovečji duh kat­kad doveden, zahvaljujući nekoj, gotovo posebnoj milosti. Rekao sam da čovek, neprestano nastoji da podgreva svoja

Opasna biljka - Poema o hašišu 203

nadanja i pokušavajući da se uzvisi do beskonačnog, u svim zemljama i svim vremenima, pokazuje pomamnu sklonost prema svim vrstama materije, pa čak i onim opasnim koje, proširujući granice njegove ličnosti, mogu začas pred nje­govim očima da dočaraju onaj jevtini raj , predmet svih nje­govih stremljenja i najzad, da taj smeo duh, rastući nesvesno sve do vrata Pakla, daje tako dokaz svoje prvobitne veličine. No, čovek nije u tolikoj meri napušten, u tolikoj meri lišen časnih sredstava za osvajanje neba, da bi bio prinuđen da pribegava farmaciji i l i vradžbinama. Njemu nije važno da prodaje dušu kako bi platio opojna milovanja i prijateljstvo hurij a. Sta znači jedan raj koji se mora zadobiti po cenu svog večnog spasenja? Zamišljam jednog čoveka (da li bramana, pesnika i l i hrišćanskog filozofa?) kako stoj i na strmen itom Olimpu duhovitosti . Oko njega muze Rafaela i l i Mante­nje, da bi ga utešile što se tako dugo svega lišava i usrdno moli, igraju veoma otmeno, nežno ga gledaju i poklanjaju mu najbl istavije osmehe. Božanski Apolon, taj majstor svih vrsta saznanja Frankavile, Alberta Direra, Golcijusa i mnogih drugih ( . . . zar je važno koga, nije li on Apolon svakog čoveka koj i to zaslužuje?), gudalom prelazi preko ustreptalih struna. Ispod nj ega, u podnožju planine, u trnju i u glibu, ljudsko stado, rulja robova, krivi lice od zado­voljstva i urliče od ujeda otrova. A rastužen i pesnik kaže sebi: "Ti nesrećnici koji se nisu ni l išavali, ni molili i koji su odbili iskupljenje koj e se zadobija radom, traže od crne magije sredstva koj ma bi se odjednom, uzdigli do nadze­maljskog života. Magija ih vara i za nj ih pali lažne vatre sreće, dok smo mi, pesnici i filozofi, preporodili našu dušu neprestanim radom i razmišljanjem. Upornim vežbanjem volje i neprestanim negovanjem otmenih namera, stvori li smo za sebe zemaljski raj , pun nepatvorene lepote. Veruj ući u izreku da snaga vere pomera planine, napravi l i smo jedino čudo koj e nam je bog dozvolio da učinimo!"

,

OPASNA BILJ

IV DEO

NEKOLIKO ODLOMAKA IZ H.O.LUDLOV

v v v v

ZDERAC HASISA

KOJI SADRŽI NEOBIČNE KARAKTERISTIKE DEJSTVA DROGE

v v v v ZDERAC HASISA

o mestu, Njujorku na primer, stranac zaključuje, ne tako što će reći da svako ko svedoči o njegovom postojanju kopira od drugog, već priznavanjem: "Takvo mesto posto­ji". Tako i ja zaključujem o činjenici, rekavši : "Ta činjenica postoji ."

Pokušavamo da imitiramo istočnjački opis, ali uzalud. Naši umovi ne mogu da nađu nit do svojih neutabanih kozjih staza razmišljanja; naši najviši uzleti su još uvek u atmosferi otežaloj od zadaha i vlage uobičajenog života.

Ne uspevamo da razumemo one olujom obavijene vrhove uzvišenosti koji lebde nad orijentalnom pričom, ili one le­pote koje pored toga, kao Rajske reke, stvaraju muziku.

Mi smo svi naučeni da kažemo: "Deca sa Istoka žive pod nebom osunčanijim nego nj ihova Zapadna braća; ona su riznica vekovne tradicije; nj ihova polucivilizovana mašta nije sputana okovima logike i škola." Ali, Jonci su u jed­nom momentu zadovolji l i sve ove uslove, pa Homer ipak nije pevao o lblisu, ni o putovanju super-čoveka na krilima duha !<roz beskraj ružičastog etra. U jednom periodu svoje istorije, Francuska, Nemačka i Engleska su bile prepune svih odlika neprosvećenog duha Starog Sveta, ali kada se sa laute minstrela začuo eho Orijentalne muzike, minnesinger, i l i trouVl3re? Razlika se ne može objasniti klimom, religi­jom, i l i maniri ma. Neobjašnjivo II Arabljanskoj priči nije

208 Zakotrlja) kamen

natprirodno kao takvo, nego posebna faza natprirodnog - i u lepoti, i u užasu.

Kažem neobjašnj ivo, jer je za mene, kao i za sve oko mene, to godinama imalo takav karakter. U kasnij im dani­ma, verujem, i to uz svu neophodnu skromnost, otključao sam tajnu, ne hipotezom, ne procesima zaključivanja, već putujući kroz ta jedna te ista polja čudnih iskustava koja su ugažena sandalama veličanstvenih starih sanjara Istoka. Stojeći na istim planinama vizije na kojima su oni stajali, slušajući istu grgoljavu melodiju koja se razlegala sa nj i­hovih zanosnih izvora da, zavlačeći se u nj ihove mračne pećine čarobnjaštva, i zarobljen nj ihovim zlim duhom u neizrecivoj tišini nemerIjivih dubina mora, skupo sam pla­tio pravo da dođem ljudima sa kartom svojih lutanja u ru­kama, i da otkrijem osnove građenja Orijentalne priče.

Tajna leži u upotrebi hašiša. Biće dovoljno nekoliko reči da se kaže šta je hašiš. Na severnim geografskim širinama konoplja (Cannabis sativa) gotovo u potpunosti prelazi u vlakno, postajući, zahvaljujući toj osobini, veliki izvor ma­terijala za asure i konopce. Pod južnim suncem, ova ista biljka gubi svoju vlaknastu teksturu, ali luči, u količinama jednakim jednoj trećini svoje zapremine, neprovidnu i zelen­kastu smolu. Između severne i južne konoplje nema razlike, osim delovanja različite klime na istu biljnu esenciju; ali su je prirodnjaci, obmanuti mnogo većom količinom lepljive izlučevine u ovoj drugoj, odvoji li od njenog brata iz hladni­j ih krajeva imenom Cannabis indica. Smola biljke Canna­bis indica je hašiš. Među narodima Istoka je od pamtiveka poznato da poseduje snažna stimulativna i narkotička svoj­stva; širom Turske, Persije, Nepala, i Indije danas se koristi u svim slojevima društva kao predavanje navici. Upotre­bljava se u različitim oblicima. Nekad se pojavljuje u stanju u kom se luči iz zrele stab lj ike, kao neprerađena smola; nekad se priprema u konzerviranom obliku sa proceđenim

Opasna biljka - Žderač hašiša 209

puterom, medom i začinima; nekad se pravi odvarak cvet­nih vrhova u vodi i l i araku'. U svakom od ovih oblika način , primene je gutanje. Sušena biljka se, opet, puši na lulu il i žvaće, kao duvan kod nas.

Tableta dovoljna da se uravnoteži teg od deset grena" na terazij ama. Ovo sam, pod uticajem Pereira i Farmakopeje, progutao bez straha od opasnosti ishoda.

Uzimajući u obzir činjenicu da nisam postio kada sam uzeo tabletu, morao bih da osetim njene efekte tokom naredna četiri sata. To vreme je prošlo, a da nije donelo ni nagoveštaj fenomena. Bilo je jasno da je moja doza bila nedovoljna.

Zarad proučavanja veoma konzervativne razboritosti, izdržao sam da prođe nekoliko dana bez ponavljanja eks­perimenta, a zatim, u jednakoj tajnosti, uzeo tabletu od pet­naest grena . . • . Ovaj drugi eksperiment je bio jednako neefi­kasan kao i prvi.

Postepeno sam, svaki put za pet grena, povećavao dozu do trideset grena, koje sam uzeo jedne večeri, pola sata na­kon čaja.

Sada sam gotovo došao do zaključka da sam bio potpuno neprijemčiv za dejstvo hašiša. Bez ikakvih očekivanja da će ovaj zadnj i eksperiment biti uspešniji nego prethodni, i zapravo bez saznanj a o načinu na koji je droga uticala na one koj i su uspešno izveli eksperiment, otišao sam da veče provedem u kući bliskog prijatelja. Vreme je prošlo prijatno uz muziku i razgovor. Sat je otkuca o deset, podsećajući me da su prošla tri sata od kako sam uzeo dozu, a još se nije pojavio ni jedan neobičan simptom. Bio sam potaknut da pomislim kako je i ovaj pokušaj bio jednako jalov kao i prethodni.

• Arak- rakija od pirinča (ili kokosovog oraha) (prim.prev.) •• Gren- najmanja jedinica tega apotekara, zlatara itd. (prim.prev.) oo.

Gren (engl .grain)-jedinica za težinu, l gren iznosi približno 0.0648 gr (nap. prev)

2 1 0 Zakotrlja} kamen

Ha! Šta znači ovo iznenadno uzbuđenje? Udar, kao od

neke nezamislive životne sile, bez upozorenja juri kroz

čitavo moje telo, skačući u vrhove prstiju, probijajući se

kroz moj mozak, trzajući me dok gotovo nisam odskočio sa

svoje stolice. Nisam mogao da posumnjam. Bio sam u vlasti efeka­

ta hašiša. Moja prva emocija bila je nekontrolisani strah­

osećaj da dobijam nešto čemu se nisam nadao. U tom mo­

mentu dao bih sve što sam imao, ili sam se nadao da ću , imati da budem kao što sam bio tri sata ranije. ,

Nigde nikakvog bola- probadanja u nekom vlaknu- a

oblak neizrecive čudnovatosti se nadvijao nada mnom,

neprobojno me pokrivajući od svega što je bilo prirodno i

poznato. Pošto sam još jednom čuo strane i nestvarne tonove

svog glasa, postao sam uveren da je neko drugi govorio, i u drugom svetu. Sedeo sam i slušao: glas je nastavio da priča. Sada sam prvi put doživeo tu ogromnu promenu koju hašiš pravi u svim merenjima vremena. Prva reč odgovora iziskivala je period dovoljan za radnj u drame; poslednja me ostavila u potpunom neznanju o bilo kojoj tački dovoljno daleko u prošlosti da odredim početak rečenice. Njeno izg­ovaranj e moglo je iziskivati godine. Ja nisam bio u istom životu u kom sam bio kad sam čuo da počinje.

A onda se, vremenom, proširio i prostor. U kući mog pri­

jatelja postoji posebna fotelja koja je uvek bila rezervisana

za mene. Sedeo sam u njoj na udaljenosti od jedva tri stope

od centralnog stola oko kog su bil i okupljeni članovi poro­

dice. Razdalj ina se naglo povećala. Čitava atmosfera delov­

alaje rasteglj ivo, i beskrajno razvučena u ogromne prostore

koj i su me okruživali sa svih strana. Bil i smo u ogromnoj

prostorij i , u kom smo moj i prijatelji i ja zauzimali suprotne

krajeve. Plafon i zidovi kretali su se na gore klizeći kao da

ih je oživela iznenadna sila neodoljivog rasta.

• Opasna biljka - Zderač haš iša 2 1 1

O! Nisam to mogao da izdržim. Uskoro bi trebalo da ostanem sam usred beskrajnog prostora. A sada je svakog momenta sve više raslo uverenje da me gledaju. Tada nisam znao, ono što sam kasnije čuo, daje sumnja u sve zemaljske stvari i ·osobe karakteristika deli rijuma, od hašiša.

Usred moje komplikovane halucinacije, mogao sam da opazim da imam dvojno postojanje. Jedan deo mene je bez opiranja jurio duž staze ovog ogromnog iskustva, drugi je sedeo gledajući sa visine na svog dvojnika, posmatrajući, razmišljajući, i smireno odmeravajući sve fenomene. Ovo smirenije biće saosećalo je sa drugim, ali nije izgubio svoju prisebnost.

S luškinja nije došla. "Da je ponovo pozovem?" "Zašto, ovog momenta si je

zvao." "Doktore," svečano sam odgovorio, jezikom koji bi svakom ko nije shvatio kako se osećam zvučao dovoljno bombastično, "neću poverovati da me varate, ali meni se čini kao da je od tada prošlo dovoljno vremena da se sve Piramide ponovo pretvore u prah."

Sada sam se, u drugom životu, setio da sam davno, u ciklusima pogledao u svoj sat da izmerim vreme kroz koje sam prošao. Impuls me terao da pogledam ponovo. Kaza­ljka koja pokazuje minute stajala je na pola puta između petnaest i šesnaest minuta posle jedanaest. Mora da je sat stao; prineo sam ga uhu: ne, još uvek je radio. Proputovao sam kroz čitav taj nemerIj ivi niz snova za trideset sekundi. "Moj Bože !" uzviknuo sam, ,ja sam u večnosti." U prisus­tvu tog prvog uzvišenog otkrića sopstvenog vremena duše i njene sposobnosti za večni život, stajao sam drhteći od strahopoštovanja. Dok ne umrem, taj momenat otkrovenja će mi ostati kao jasno oslobađanje od ostatka mog posto­janja. Još uvek ga čuvam u nenarušenom sećanju kao jednu od neizrecivih svetosti svoga bića. Sve godine zemaljskog

2 1 2 Zakotrlja) kamen

života koje dolaze, ne mogu biti toliko duge koliko tih tride­set sekundi.

Pre početka zapisa ove nove vizije, napraviću digresiju kako bih predstavio dva zakona delovanja hašiša, koj i, kao objašnjenja, zaslužuju mesto ovde. Prvo, nakon završetka bilo koje fantazije koja je izbila na površinu, gotovo neizostavno sledi prebacivanje radnj e na neku drugu scenu u sasvim različitom okruženju. U ovom prelazu, opšti karak­ter emocije može da ostane nepromenjen. Mogu da budem srećan u Raju i srećan na izvoru Nila,ali retko, bilo u Raju il i na Nilu, dva puta za redom. Mogu da se grčim u Etni i da neugasivo gorim u paklu, ali gotovo nikad, tokom istog delirijuma, Etna il i pakao, neće biti svedoci mojih muka i drugi put.

Drugo, nakon što je potpuno uzbuđenje vizije potpune veličanstvenosti protutnj alo kroz žderača hašiša, njegova sledeća vizijaje obično mime, opuštajuće, i zabavne prirode. On se spušta sa svoj ih oblaka i l i penje iz svog ponora na srednj u zemlju nežnih senki, gde svoje oči može da odmori od sjaja serafi ma ili đavoljih vatri. Ima životne mudrosti u ovakvom uređenju, jer bi, u suprotnom, duša brzo sagorela u obilju svog sopstvenog kiseonika. Mnogo je puta, čini mi se, baš moja tako bila spašena od uništenja.

Kada sam se probudio bilo je jutro- zaista jutro, a ne halucinacija od hašiša. Prva emocija koja mi se javila nakon što sam otvorio oči, bila je sreća što su stvari imale svoj normalan izgled. Da; iako se čini lo da je zadnje iskustvo kog sam bio svestan zadovoljavalo sve ljudske želje, fizičke ili duhovne, nasmejao sam se na četiri ravna zida svoje spavaće sobe, i pozdravio nj ihovu jednostavnost koja nije imala nameru da se pretvori u arabesku i l i duge, sa zado- . volj stvom. To je bilo kao povratak kući iz večnosti prove-

• Opasna biljka - Zderač haš iša 2 1 3

dene u samoći među palatama stranaca. S pravom mogu da kažem večno st, jer tokom čitavog dana nisam mogao da se oslobodim osećanja da sam od prethodnog bio odvojen ne­merljivim protokom vremena. Zapravo, nikada ga se nisam u potpunosti oslobodio.

Ustao sam da bih testirao svoje povraćene snage, i video da l i je oporavak bio potpun. Da, nisam osećao ni jedan znak teiesne iscrpljenosti niti mentalne depresije. Sve funk­cije vratile su se u nOi malu, sa samo jednim izuzetkom; pamćenje nije moglo da obriše tragove mog prolaska kroz veliku misteriju.

Ne. Više nikad ne treba da ga uzmem. Nisam poznavao sebe; nisam poznavao hašiš. Nema sum­

nj e da postoje temperamenti na koj e ova droga, kao reak­tivni fenomen, izaziva fizičku i mentalnu depresiju. Ovo nikad nije bio slučaj kod mene. Opijum i alkohol se utvrde kao navika postajući neophodni da nadoknade nervno pro­padanje, koje su pre svega prouzrokovali. Umor koji sledi njihov zanos, zahteva ponavljanje zadovoljenja, i otuda je svako sledeće zadovoljavanje želje uzrok narednog. No, ni jedan od tih elemenata nije ušao među razloge koji su mene vezali za haš iš. Govorim uvereno, a bez preterivanja, kada kažem da sam proveo mnoge sate u mukama kakve Kran­mer na lomači, ili Gaudencio di Luka pod Inkvizicijom, ni­kad nisu spoznali, ali sam iz dubina takvog iskustva)a uvek izlazio bez tragova njegovog uticaja na smanjenje snage ili poleta.

Da je prvo iskustvo bilo praćeno depresijom, ja ga vero­vatno nikad ne bih ponovio. U svakom slučaju, bilo je mnogo lakše odupreti se opuštenim mišićima i iscrpljenom umu kada su molili za ponavljanjem zadovoljenja nego obliku koji je fascinacija zapravo uzela. Danima sam bio čak neuobičajeno jak; sve životne sile bile su u stanju pri-

2 1 4 Zakotrlja) kamen

jatne aktivnosti, ali me je sećanje na čudesno blaženstvo

o kom sam razmišljao, neprestano mamilo kao neodoljIva

čarobnica. Nisam mogao da zatvorim oči u popodnevnom

sanjarenju, a da u tom svetu, polumračnom, polusvetlom,

ispod očnih kapaka, ne vidim beskrajni niz prekrasnih slika

koje ni najsnažnija volja ne bi mogla da umanji i l i zase­

ni. Sada su beskrajnim i mirnim nebom plovili raskošni

trgovački brodovi od oblaka, stalno menjajući oblik i boju

u beskrajnom krugu transformacija.

Sada sam, pojavivši se iznenada iz okruženja duboke

šume, stajao na obali široke reke koja je savijala daleko u

nejasnu daljinu, i bešumno klizila pored svojih isturenth

rtova, odbijajući svetlost koja nije n i od sunca ni od mes­

eca, već na pola puta između nj ih, i tu i tamo zatreperila

prigušenim prizmatičnim zracima. Hramovi i bašte, fon­

tane i drvoredi , protezali su se neprekidno kroz moju budnu

i usnulu maštu, i mešali se sa svim onim što sam čuo, i l i

pročitao, i l i video. Na stranicama Giboa palate i proplanci

Nikomedije su bili ilustrovani bojom hašiša i stvarnošću - . .

hašiša; a putujući sa starim Denom Coserom, sam se opIjao

divnim pejzažima iz snova čitavim putem do Kentenberija.

Muzika iz moje vizije još uvek se čula kao eho; kao što su

zvona Boa nekada zvala Vitingtona, tako je i on mene zvao

- Okreni se okreni se." I J' a sam se okrenuo. " ,

Treba zapamtiti da se stanja ekstaze hašiša uvek menjaju u manje uslovima manjeg uzbuđenja, u kojima preovla­davaju fenomeni sreće i smirenosti. U skladu sa ovim zako­nom, u ovom konkretnom s lučaju, Den, kom sam ispričao svoje prethodno iskustvo, nije bio iznenađen da čuje da sam u završnoj kadenci naše pesme prasnuo u grohot ne­zaustavljivog smeha, već je molio da sazna šta je njegov uzrok, kako bi i on mogao da se smeje. Mogao sam samo

Opasna biljka - Žderač haš iša 2 1 5

da viknem kako je moja noga limena kutija napunjena stepeničnim šipkama, i dok sam šantao okolo, držeći taj deo tela savršeno ukrućenim, i zbog straha od lomljenja metala i zbog teškoća savijanja, čuo sam zveketanje mesin­ganog sadržaja koj i se pomerao sa jedne na drugu stranu, sa osećajem najveće ljudskoj duši moguće apsurdnosti. Sada je noga bila vraćena u svoje pređašnje stanje, ali je u međuvremenu njen deo porastao do veličine koja bi ga učinila veoma poštovanim stopalom Brajana Borua i l i jed­nog od Titana. Podignut nekoliko stotina stopa u nebeski svod, bio sam primoran da se popnem na svoj džinovski pijedestal na način ni malo graciozan u svetu u kom bi bilo moderno imati dve noge, i izuzetno neprijatan umanjenom delu tela, koj i je uzaludno pokušavao da dosegne zemlju trzaj ima zanimljivim upravo zbog svoje beznačajnosti. Pošto je ova smešna muka postepeno otklonjena, u tišini sam nastavio svojim putem sve dok nismo ponovo bili okruženi kućama grada.

A onda me spopala i ta, karakteristična za haš iš, neiz­reciva žeđ. Mogao sam da legnem i lapćem rosu sa trave. Moram da pijem, šta god, kako god. Uskoro smo došli do kuće- uskoro, jer nije bilo ni pet blokova od mesta gde smo seli, a ipak večnost, zbog žeđi koja me obuzimala i širenja vremena u kom sam živeo. Ušao sam u kuću kao što bi neko prišao izvoru u pustinji, sa divljim skokom oduševljenja, i pohlepnim pogledom zurio u piće koje mi je prijatelj sipao

-dok se čaša punila. Sčepao sam je- prineo je usnama. Ha! Iznenađenje. To nije bila voda, već najukusnija medovina kojuje Velški pesnik pio u zdravlje Hauel Da. Poigravala je i iskrila kao neka tečna metempsihoza ćilibara; presijavala se kao spiritualna vatra hiljade hrizolit,-. Na oko, po ukusu, to je bila medovina, kakva nikad nije ispunjavala čaše Val­hale.

2 1 6 Zakotrlja} kamen

Hašiš sam zvao "droga putovanja", i trebalo je samo da pre gutanj a svoje tablete snažno usmerim svoje misli ka određenom delu sveta kako bih čitavu svoju fantaziju učinim topografskom u najvišem mogućem stepenu.

Dve su činjenice koje sam ponavljanim eksperimen­tom potvrdio kao univerzalne, a koje ovde nalaze svoje mesto, najpodesnije moguće u toku moje priče. Prvo: U dva razl ičita slučaja, kada su telo i um očigledno u sasvim sličnim stanj ima, kada se okolnosti, spoljašnje i unutrašnje, zapravo ni najmanje ne razlikuju, ista doza istog prepar�ta haš iša će često proizvesti dijametralno suprotne efekte. Sta više, ja sam jednom prilikom uzeo tabletu od trideset grena, koja jedva da je dala osetne pojave, a drugi put, kada je moja doza bila samo pola te količine, prošao sam patnje mučenika, ili sam se radovao u savršenom nastupu ludila. Njegovi efekti su toliko promenijivi da sam, mnogo pre nego što sam odbacio užitak, svaku narednu tabletu uzimao svestan da izazivam neizvesnost ogromnu koliko i ravnoteža između pakla i raja. Pa ipak, zanesenost je uzela Nadu za advokata i dobila spor. Drugo: Ukoliko bi, tokom ekstaze delirijuma od hašiša, druga doza, koliko god mala-da, čak i ako nije veća od polovine zrna graška- bila uzeta da produži to stanje, neizbežno će proizaći takva agonija od koje će se duša naježiti od sopstvene mogućnosti izdržlj ivosti bez uništenja. Ponovljenim eksperimentima, koji sada zauzima­ju najstrašnije mesto na spisku strašnih sećanja, sam doka­zao da, od svih promenlj ivih pojava koje prate hašiš, jedino dva ostaje nepromenijiva. Njegova upotreba odmah nakon nekog drugog nadražaja će proizvesti jednako strašne po­sledice.

U gasio sam svetlo. Može delovati trivijalno da se ovo kaže,ali to je stvar jednako važna kao i bilo koja druga koju

•

Opasna biljka - Žderač hašiša 2 1 7

je moguće opaziti. Kroz mrak kao medijum, žderača hašiša mogu da preplave najjeziviji nagoveštaj i ponora. Gašenje sveće može da postavi kao pakao širok jaz ispod njegove cvećem ukrašene svečane trpeze, i njegovu palatu magije pretvori u Golgotu. Svetlost je neophodnost za njega, čak i kada spava; ona mora da oboj i nj egove vizije, i l i one posta­ju tamne kao obale Stiksa' .

Bilo je to buđenje, kojem, ma vraga, nije bilo ravnog - .

u cItavom ogromnom zaspalom carstvu mora. Pored mog kreveta u centru sobe staj a su nosila, sa čij ih su uglova visi­li nabori teškog pokrivača; opruženo na nosilima ležao je najstrašniji leš, čije je modro lice bilo iskrivljeno mukama mučkog ubistva. Tragovi ogromne agonije bili su zaleđeni u ukočenost u neprirodnom položaju svakog mišića, a nokti na prstima mrtvog čoveka razderali su njegove dla­nove u beznadežnoj borbi nekoga ko je popustio, ali ne bez očajničkog otpora. Dve svećice kod njegove glave, dve kod nogu, sa svoj im visokim i neugašenim fitiljima, činile su jezovitost nosila jasnije nezemaljskom,a prigušeni prezriv i smeh nekog nevidljivog posmatrača se s vremena na vreme podrugivao lešu, kao da su pobedonosni demoni l ikovali iznad svog plena. Pritiskao sam rukama očne jabučice dok me nisu zabolele, u žestokoj želji da sprečim prizor; zario sam glavu u jastuk, da ne bih mogao da čujem taj grozni smeh đavolskog sarkazma.

Ali- kakva strahota! Video sam kako se zidovi sobe po­lako stapaju, plafon spušta, pod podiže, kao što je nekada video usamljeni zatvorenik, čija je ćelija bila osuđena da mu bude grob. Bivao sam sve bliže i bliže lešu. Skupio sam se daleko od ivice kreveta; šćućurio sam se u najbednijem strahu. Pokušao sam da vrisnem, ali mi je govor bio para-

. Stiks- reka II donjem svetu, preko koje je Haron prevozio seni

2 1 8 Zakotrlja) kamen

lisan. Zidovi su se sve više primicali jedan drugom. Moja ruka, sada na čelu mrtvog čoveka. Ispružio sam i ukrutio ruku kao šipku od gvožđa; ali od kakve je koristi ljudska snaga protiv kontradikcije te surove građevine? Moj lakat se polako savio pod teškim pritiskom; plafon je postajao sve bliži- upao sam u strašni zagrljaj smrti. Bio sam sabijen, bio sam gušen u niši bez vazduha, koja je bila sav prostor koj i mi je preostao. Skamenjene oči zurile su u moje, i opet je izluđujuća zvonjava đavolskog smeha zvonila kraj mog uha. Sada su me sa svih strana uz grozan pritisak dodirivali zidovi; došlo je do strašnog rušenja, i osetio sam kako se sva čula brišu u mraku.

Konačno sam se probudio; leša nije bilo, ali sam ja zau­zeo njegovo mesto na nosilima. U istom položaju u kojem je on bio, ležao sam nepomičan, svestan, iako u mraku, tako da sam na licu imao kopiju njegovog izgleda napaćenosti. Soba je izrasla u gigantsku prostoriju, čiji je krov bio sa­stavljen od gvozdenih lukova; pod, zidovi, ivice, sveje bilo

-od gvožđa. Cinilo se daje spiritualna suština metala kombi-nacija surovosti i očaja. Njegova masivna čvrstina govorila je jezik koj i je nemoguće uobličiti u reči, ali će svako ko je gledao nezaustavlj ivu silu poluge neke velike mašine, i uvideo njenu sposobnost za ubistvo, uhvatiti bljesak, ba­rem u sećanju, uzbuđenja koje kao da kaže, "Ovo gvožđe je neumorna neman," neizrecivog značenja koje sam video u tim kolosalnim gredama i stubovima. Mučio me prizor tog čelika kao što bi i prisustvo ogromnog asasina.

No, moja čula su se otvorila za opažanje još gorih prisu­stava. Pored mene se, iz sumporastog sumraka koj i je ku­pao sobu, postepeno pojavio najgrozniji oblik koj i bi duša nerastrojeno mogla da pogleda- demon, takođe od gvožđa, u belom usijanju i zaslepljujući slavom unutrašnjosti pakla. Lice koje je bilo gvožđevita inkarnacija svake zamisl i zlobe i ironije, zurilo je u mene pogledom koji je pržio svojom

•

-Upasna biljka - Zderač haš iša 2 1 9

nesnosnom vrelinom, i još više nepojmljivim stepenom unutarnje zlobe koju je simbol izovalo. Shvatio sam čiji sam smeh čuo, i momentalno sam ga ponovo začuo. Pored njega je još jedan demon, njegov blizanac, ljuljao ogromnu kolevku sastavljenu od gvozdenih šipki, kao i sve ostalo, i zažarenu nemilosrdnom vrelinom, nalik demonovoj .

A sada, u pojanju najgroznij ih huljenja koja je moguće zamisliti, i l i pre huijenja toliko strašnih da ih ljudska misao ne može pojmiti, oba demona su planula, sve dok, samo slušaj ući ih, i ja n i sam postao krajnje bezbožan. Još uvek se sećam značenja pesme koju su pevali, iako jezik koj i će je prevesti još ne postoj i, i daleko bilo od mene, da makar i nagovestim nj enu prirodu, iz straha da će izgledati da u bilo kom stepenu ovekovečujem takvo hUljenje kakvo iz­van obitavališta izgubljenih ni jedna usta nisu sposobna da izgovore. Svaka nota same muzike bila je usklađena sa mišlju, kao što simbol predstavlja suštinu; svoj im se zvečanjem mešala sa izluđujućom škripom kolevke koja se neprestano ljuljala, sve dok nisam osetio da sam uteran u teški očaj . Iznenada, najbliži demon je zgrabio vile (takođe od zažarenog gvožđa), zabio ih u moju izopačenu stranu i bacio me u zažarenu kolevku. U svojoj muci pokušao sam da skinem rešetke; iskliznule su mi iz ruku i ispod stopa­la kao najglatkije ledenice. Ležao sam neizgoren tokom narastajuće agonije, bio sam bacan sajedne na drugu stranu drmusanjem od jezive mašine, a iznad mene je još uvek zvonila pesma blasfemije, i oči demonskog sarkazma se smejale na mene podržavajući pogled majke na dete.

"Hajde da mu pevamo, "rekao jejedandemon drugom, "us­pavanku Pakla." Huljenje se pretvorila u grozno dočaravanje večnosti rečima, otkrivajući šta je to, i zadržavajući se u zanosu zlobe na njenoj beskonačnosti, njenoj uzvišenosti narastajućeg bola, i njene lišenosti utvrđenih tačaka koje bi mogle da je izdele u celine. Simbolima zajedničkim za sve

220 Zakotrlja) kamen

jezike, pre nego glasovni m rečima, pevali su ovu strašnu apokalipsu, a sami simboli imali su zvuk tako jasan kakav je jezik mogao dati. Ovo je bila jedna, i jedina predstavnIca koje mogu da se setim. Polako su počeli: 'Danas je otac sutra, sutra je imalo sina koj i će roditi dan sledeći . ' Ovako su, ubrzavajući, pevali, iz dana u dan, genealogiju hiljada godina, i ispratio sam uzastopne generacije, bez prekida i u jednoj karici, sve dok brzina nj ihove procesije nije dosti­gla brzinu toliko groznu da u potpunosti predstavlja samu večno st; a ja sam još uvek bežao kroz tu goruću genezu ciklusa. Osećam da ne prenosim ono što sam nameravao, ali neka to niko drugi nikad ne shvati bolje.

Uvenuo kao list u vrelom dahu reme, osetio sam da sam, nakon milion godina, bačen na gvozdeni pod. Demoni su otišli, kolevka je nestala. Stajao sam sam, gledajući u besk­rajne i prazne prostore. Otkrio sam da sam na ogromnom

- . trgu, kao iz nekog evropskog grada, sam u vreme vecemJeg sumraka i okružen kućama visokim stotine spratova. Bio , sam neverovatno žedan. Potrčao sam ka sredini trga i stigao do nje nakon beskrajnog putovanja. Tamo je bila fontana izvajana od gvožđa, svaka slavina nepodražlj ivo naprav­ljena za ismevanje vode, pa ipak suva kao pepeo vulkana. "Umreću od žeđi," viknuo sam. "Još jedan pokušaj . Mora biti ljudi u tim ogromnim kućama. Oni, bez sumnje, vole umirućeg putnika, i daće mu da pije. Dobri prijatelj i ! Vode!

- . . Vode!" Zaglušujuća buka prosula se na mene sa sve cetm strane trga. Svako prozorsko okno sa stotinu spratova svake kuće u tom kolosalnom kvadratu, poteklo je kao sa jednog izvora. Probuđeni moj im vapajem, na svakom prozoru je stajao užasni ludak. Visoko u vazduhu iznad mene, ispred, pored mene, sa svake strane, i iza mojih leđa, mnoštvo ludih likova je škrgutalo zubima na mene, sevalo očima, frfljalo, zavijalo, zastrašujuće se smejalo, šištalo i psovalo. Od nepodnošlj ivog prizora, i sam poludeo, i skačući gore dole, imitirao sve nj ih, i ispijao nj ihov pomahnitali duh.

Opasna biljka - Žderač hašiša 221

Hašiš je zaista prokleta droga, i duša na kraju plaća najgorču cenu za sve svoje ekstaze; štaviše, njegova upotre­ba nije pogodno sredstvo za sticanje bilo kakvog uvida, a ipak, ko može da kaže da u tom periodu zanosa nisam ra­zumeo stvari onakve kakve jesu, tačnije nego ikada u nor­malnom stanju? Hajde da ne tvrdimo da je polubezbrižan i neinteresantan način na koj i inače gledamo na prirodu, normalan modus dušine moći vizije. Postoji ogromno značenje, intenzitet zadovoljstva u svakom okruženju, ali da b i ga videle, naše oči moraju biti odpečaćene. U radosti hašiša, tek smo stigli neodgovarajućom stazom do tajne te beskrajne lepo te koju treba gledati i na nebu i na zemlj i kada padne veo telesnosti, i znamo kao što smo i znani. Onda ćemo se iz blatnjavih voda naših života, oskrnav­ljenima vekovima degeneracije kroz koju su tekli, popeti do starinskog iskonskog izvora, i postati zane ti njegovim napitkom otkrovenja.

Ne sećam se da l i sam već spomenuo da u stanjima hašiša povremeno dolazi do buđenja, dva puta u toku sata,moguće (iako ja nemam načina da to tačno procenim, zbog posebnih svojstava hašiš-vremena), kada se um u izuzetno kratkim intervalima vraća u savršeno normalno stanje, i sve stvari vidi u svom poznatom svetlu.

Buđenje u danu nakon niza nejasnih i prekrasnih sno­va, još se nisam povratio u potpuno nOllIlaIno stanje. Počeo sam da doživljavam zakon hašiša koj i je sve više i više razvijao svoje efekte tokom narednih meseci njegove upotrebe. Sa nastavkom hašišarskog života, gde efekat svakog narednog zadovoljavanja postaje sve trajniji dok do tada izolovana iskustva ne počnu da se dodiruju; onda se veze delirijuma ukrštaju, i na kraju toliko izmešaju da lanac postaje neprekidna traka, koja se čas odmara s razdraganom

l ' I

I I

222 Zakotrlja} kamen

lakoćom kao brojanica; čas moćno pritiska dušu kao svetlu­cavi obruč od gvožđa koj i drži mučenike na kocu. Posled­nj i meseci ovog opčinjenog postojanja, bilo da je prekinuto mentalnom anihilacijom il i povratkom u mime i pomešane činjenice čovečanstva, prošli su u neprekidnom, a ipak raznolikom snu.

Štaviše, kroz mnoge ekstaze i mnoge patnje, još uvek sam pretpostavljao da samo eksperimentišem, i to, takođe, u naj lepšem polju uma koje se može otvoriti za istraživanje, i sa sredstvom toliko zavodljivim u svom uticaju, daje duša postala svesna da je bila potrebna divovska snaga da po­begne onda kada su njene brave oslabljene.

Kod Vilijama N------------- hašiš nije proizveo ni jedan od efekata karakterističnih za fantaziju. Nije bilo haluci­nacija, nije bilo proletanja neobičnih slika ispred očiju kada ih zatvori.

Cirkulacija je, međutim, stigla do iznenađujuće punoće i brzine, praćena istom introverzij om sposobnosti i jas­nog opažanja svih fizičkih procesa koj i su i mene, u mom prvom eksperimentu na sebi, zgranuli. Disanje mu je bilo hrčuće, zenice raširene, spuštenih očnih kapaka, praćeno komatoznim stanjem, koje je trajalo satima, iz kog je bilo gotovo nemoguće u potpunosti pobuditi energije. Ovi simptomi, zajedno sa čudnom krutošću mišićnog sistema, i nesposobnošću za odmeravanje preciznog dometa i jačine glasa u govoru, učinili su slučaj sličnijim onima za koj e je dr O ' Šonesi, iz Kalkute, zabeležio da se pod njegovim neposrednim nadzorom dešavaju među domorocima u In­dij i, nego bilo koj i od onih koje sam ja video.

U pola osam uveče, dakle, nakon večere umesto pre, kao što bih više voleo, uzeo je dvadeset i pet grena droge. Onima

Opasna biljka - Žderač has iša 223

koj i znaj u da sam ja sa petnaest grena često dobijao najjače efekte kanabina, ovo može delovati kao velika tableta; ali se mora imati na umu da je, da bi se osigurao kompletan fenomen, pri prvom eksperimentu neophodna doza mnogo veća nego ikad kasnije. Za razliku od ostalih stimulansa sa koj ima sam upoznat, umesto zahtevanja povećanja količine kako se upotreba nastavlja, hašiš zahteva smanjenje, na izgled ostavljajući, po povratku u prirodno stanje (ako mogu da se izrazim prilično materijalnom analogijom), neiskorišteni kapital zanosa za naredno zadovoljstvo da pokrene posao.

Neko vreme smo hodali u tišini. Osećao sam kako se moj prijatelja stresa kada se oslonio na moje rame. "Šta se dešava, Bobe?" pitao sam. "Uh! Ja sam u nepodnošljivom hororu," odgovorio je. "Spasi me, ako možeš'" "Šta ti se dešava?" "Ova kiša čađi koja na mene pada sa neba je zastrašujuća."

Gledao sam da tok njegovih misli usmerim na drugi kanal, ali je on u svom iskustvu stigao do one tačke u kojoj je sugestija nemoćna. Njegov svet Stvarnosti nije mogao da se promeni nikakvim uticajem iz našeg Senovitog. Ja sam došao do istog mesta u kasnij im danima, i tada je bi lo jedna­ko nemoguće da bilo koje ljudsko biće promeni stanje koje me obuzelo kao što bi bilo za brata na zemlji da ispruži ruke i spase svog brata koj i pati u morama besmrtnosti. U zeml­jama Orijenta postoje ljudi kojima je posao da paze žderače hašiša tokom nj ihovih halucinacija, i tvrde da su sposobni da ih neprekidno vode prijatnim putevima halucinacije. Ako oni zaista poseduju tu moć, del irijum koji kontrolišu mora biti mnogo fleksibilnije stanje od bilo kog koje sam ja video da se dešava pod najjačim uticajem hašiša. U datom slučaju, shvatio sam da su sugestije nemoćne. Porazili su me unutrašnja stvarnost vizija i strah od spoljašnjeg mraka.

I

,

224 Zakotrlja) kamen

A sada je, u sred mraka, tu iznenada stajao točak kao onaj za lutriju, okružen jednom sjajnom tačkom, koja je predstavlj ala sve njegove pokrete. Polako je počeo da se okreće; njegova brzina je postala zastrašujuća, a iz njego­vog otvora su poleteli simboli koji su ukazivali na njega, pravilnim sledom, svaki najsitniji detalj iz njegovog pre­thodnog života: od njegove prve neposlušnosti u detinjstvu­odbijanje da nekog dana, još u detinjstvu, ide u školu kada mu je to naređeno, do zadnjeg nepriličnog postupka koj i je počinio- čitavo njegovo postojanje proletelo je pred nj im kao munja na tim gorućim znacima. Stvari potpuno zabo­ravlj ene- stvari smatrane trivijalnima tada kada su se desile - male kao posekotina od vrbovo g štapića, sve su proletele njegovim čulima kao strela; a ipak ih se svih setio kao stvar­nih događaja, i prepomao njihov red u svom postojanju.

Ovaj fenomenjejedan od najupadlj ivijih očitovanja stan­ja u kom viši hašišni zanos zaista postoji. To je delimično kidanje, u trenutku, onih veza koje ujedinjuju dušu i telo. Nemoguće je da duša izgubi tragove i jednog utiska.

Ujutru se probudio u uobičajeno vreme; ali kako je po prirodi verovatno bio osetljivij i nego ja, hašišno oduševljenje, bez halucinacije, nastavilo se nekoliko dana.

Asadaje preda mnom zasjala nova činjenica. Ova agonija nije bila nova; osetio sam je pre mnogo godina, u istoj sobi, među istim Ijudima,i slušajući isti razgovor. Većini ljudi, takav osećaj se javio u nekom momentu, ali je retko više od nejasnog i trenutnog. Kod mene je bio dovoljno određen i trajan da bih ga ispitao i smestio kao stvarno sećanj e. Video sam ga u trenu, kom su prethodili i nakon kog su usledili nizovi jasno oživljenog prethodnog života.

Koja je životna mudrost ove činjenice? Ako ne nalazi­mo osnov da verujemo da smo nekad svesni sebe živeli u

Opasna biljka - Žderač haš iša 225

nekom drugom stanju, i stoga to ne možemo da objasnimo, nije l i možda ovo rešenj e enigme? U trenutku kada duša prima novi utisak, ona ga prvo prihvata kao stvar potpuno čulnu; govori nam koliko je velik, i kakvog je kvaliteta. Na ovu definiciju o njegovim granicama i izgledu nastav­lja se, u periodima velike aktivnosti, intuicija činjenice da će osećaj u budućnosti ponovo biti opažen otkrivajući da će učiniti pristupačnom čitavu prošlost. Ona to proročki beleži na neuništive listove svoga dnevnika, uverena da će izaći na videlo u budućim otkrivenjima. A mi koj i , zbog sklonosti svoga mišljenja, odbacujemo sve tvrdnje o poma­vanju budućnosti, opažaje možemo da priznamo samo kao sadašnje ili prošle, i onda dvojno ostvarenje pripisujemo nekom periodu koji je prošao. Mi opažamo povezanost dva opažaja, ali, trenutnom obradom, u redosledu iskustava drugom dajemo pogrešno mesto. Duša se tretira kao istoričar, a zapravo je proročica; ali se greška u shvatanju dešava u mikroskopskom deliću vremena da je opažanje nemoguće. U hašišnom rastezanju sekundi u minute, i l i čak u skladu sa mnogo većim razmerama, postoji mogućnost da se temeljno istraži do sada kratkotrajan fenomen, i istina izlazi na videlo. Još koliko ovakvih proročanstava može biti odbačeno kroz skaradnu naviku tela možda nećemo saznati sve dok duša ne odbrani svoju tvrdnju na sudu gde mora imati publiku.

U ovom svetu, mi smo samo pola duše; sposobni smo, dakle,da shvatimo opažaj e i emocije od pola kruga. Jednom kada sami budemo potpuno zaokruženi u simetriji , imaćemo snage da podnesemo pritisak uticaja iz čitave sfere istine i milosti.

Ovo sadašnje stanje polu-razvijenosti je ono koje beskonačnost buđenja iz hašiša čini toliko neizdržljivim, čak i kada je njegova uzvišenost uzvišenost radosti. Više

I I I

226 Zakotrljai kamen

nemamo ništa sa horizontima, a granica koja je nekad bila naša prepreka i naša tvrdava je uklonjena, dok mi gotovo stradamo od priliva opažaja.

Ne bi bio težak zadatak da se dokaže, sa velikom verovat­noćom, barem, da su se inicijacija u Pitagorejske misterije, i napredne instrukcije koje su joj sledile, u značajnom ste­penu sastojale u primeni, razboritoj, ako smem da upotrebi­mo tu reč, hašiša, koj i umu daje kritičku i analitičku moć, koj i je početniku omogućavao da uvija tamu i maglu iz zamračenih istina dok ne budu stajale jasno viđene u sjaju svoje harmonične lepote kao intuicija.

Jedna stvar u vezi sa Pitagoromi njegovim prijatelj ima mi je delovala zadivljujuće. Postoji legenda da ga je, kada je prelazio preko reke, njena voda dozivala u prisustvu nj e­govih sledbenika, "Zdravo! Pitagora." •

Cesto bih, dok sam pod dejstvom hašišnog delirijuma, čuo da nežive stvari zvone takvim glasovima. Pozdravljale su me sa svake strane, iz sten a, i drveća, i iz voda, iz neba, u mojoj radosti ispunjavajući me snažnim zanosom kada ih čujem kako pozdravljaju svog gospodara; u mojoj ag­onij i sipajući bezimene psovke na moju glavu dok sam odlazio u večno izgnanstvo od svake naklonosti. Za ovu Jamblikusovu tradiciju osećam poštovanje koje me goto­vo uverava da se glas,reke zaista čuo, iako samo ubrzanim umom nekog hašišom udešen<ig ezoterika. Opet, možda doktrinu metempsihoze Pitagori jesu preneli prvo tebanski sveštenici; ali u našem pokušaju da njegovu prvu ideju i potonje širenje pripišemo pravim razlozima ne bi trebalo prevideti iznenađujuće tumačenje koje bi hašiš mogao dati ovom načelu.

Gledao sam i gle! Čitava nebeska polulopta je bilo jedno ogromno mesingano zvono, koje se ljuljalo na nekom nevid­ljivom nesalomljivom stožeru gore u beskraju. Kada sam

Opasna biljka - Poema o hašišu 227

došao, bilo je bez glasa, ali sam ubrzo čuo kako zvuči. Moja stopala su brzo bila čvrsto vezana za vrh neba, i, nj išući se s glavom na dole, postao sam njegov jezik. Još snažnije se nj ihalo to zastrašujuće zvono, i sada, strahovito udarajući, moja glava je udarila o njegovu stranu. To nije bio bol od udarca, iako je to bilo nezamislivo, nego nepojmljiva kolo­salna rika koja je ispunila univerzum, i takođe zauzela moj mozak, kojaje u jednom trenu uništila svaki osećaj, misao i postojanje. U trenutku sam osetio da mi je život ugašen, ali sam mao da je to od poništenja, a ne od smrti.

Kada sam se probudio iz hašišarskog stanja, bio sam zaprepašten što još uvek postojim, kao što bi bio i mrtav čovek iz prošlog veka kada bi sada iznenada bio vraćen na zemlju. Neko vreme sam, iako potpuno svestan, verovao da još uvek sanjam, i do današnjeg dana sam izgubio tako malo sećanja na to demonsko zvono, da sam tokom pisanja ovih redova stavio ruku na čelo, slušajući i osećajući nešto, samo kroz uobrazilju, što je bilo eho prvobitne more. Ta istrajnost utisaka je ono što objašnjava činjenicu hašišarskog stanja, nakon nekog vremena, postajući svakim danom sve više stvar agonije. Nije to zbog toga što telo postaje iscrpljeno ponavlja­nim nervnim šokovima; kod nekih konstitucija, zaista, ova iscrpljenost može da se pojavi; kod mene nikad nije, kao što sam rekao, čak ni nivoa mišićne slabosti, pa ipak, univer­zalni zakon stalno ubrzavajuće dijabolizacije vizija u mom slučaju je važio jednako kao i u bilo kom drugom; no, jed­nom doživljena strahota postala je K1:�l1a 'ix; 'aci, neotuđivi miraz pakla; b i lo je sigurno da će se ponovo pokazati u nekim- Bogu hvala ako ne u svim- budućim vizijama. Video sam, na primer, ujednom od svojih ekstatičnih stanja, svetleću tačku na nebeskom svodu, prizmatično sporedno sunce. U sred mog 0duševljenja od gledanj a u njega, ono se misteriozno pretvori lo u moje sopstveno srce, i tu postalo vatreni krug, koj i je postepeno progrizao svoj put, sve dok

I I

I

228 Zakotrlja) kamen

čitav izopačeni organ nije bio u mučnom plamenu. Ta tačka je, ponovo viđena u post-vizij i, kroz sećanje na nekadašnji bol na mene momentalno proizvela isti prokleti efekat. Broj takvih upamćenih svežnjeva ogreva za strašne ideje svakako su rasli proporcionalno produžavanju hašišarskog života, sve dok naposletku jedva da je postojao vidljiv i l i opiplj iv objekat, fraza koja je izgovorena, koja nije imala neku takvu paklenu moć kao da je povezana sa ranijom posledicom patnje.

Polako se, dakle, ponoć sklapa nad nebom žderača hašiša. Jedna po jedna, na njegovom pokrovu tri puta ofarbanom u Aharonu', pojavljuju se zlokobni lustrurni", dok on hoda pod poluloptom koja gori demonskim lampama, i po tlu popločanom pločicama pakla. Iz ovog užasnog carstva postoje samo tri puta. Hvala Bogu što iznad ove zavodljive kapije ne piše:

"Lasciate ogni speranza voi ch' entrate!"

Prvi od ovih izlaza je ludilo, drugi smrt, treći napuštanje. Prvim se nesumnjivo najčešće polazi, iako može proći mno­go vremena pre nego što dođe do konačnog bega u zaborav, i jednako je strašan kao i carstvo koje ostavlja za sobom. Drugi se bedniku retko otvara, osim ako ga ne otvori svojim

, nožem; njegova vrata obično oklevaju da se otvore. Sto se tiče zadnjeg, neka se bori, iako zastrašujuća utrnulost oka­menjuje njegove udove- iako je sa svake strane puta četa strašnih zloduha sa isukanim vatrenim mačevima- iako pred nj im odzvanjaju krici demona, a nezamislive hurije

v pozivaju nazad- preko trnja, kroz mučilište, ali u- Zivot!

Požurili smo u prvi obl ižnj i restoran. Ulazeći, tražio sam jedino materijalno olakšanje koje sam ikada našao za ove

,

• Aharon- reka II podzemnom svetu (prim.prev.) . Lustrum- žrtva čišćenica, žrtva ublaženiea, žrtva ispaštanja (prim. prev.)

v Opasna biljka - Zderač hašiša 229

duhovne muke- nešto veoma kiselo. Na istoku se koristi šerbet; moja je bila jako kisela limunada. Čaša napitka je spremljena, i ja sam je, nesposoban da podnesem šok ve­likog gutljaja, ispio staklenom cevčicom. Osetio sam blago olakšanje- veoma sporo. Pre nego što je prva čaša ispijena, zapovedio sam da mi pripreme jošjednu što je brže moguće, u strahu da se plamen ne proširi dok čekam. Ovako sam zaposlio čoveka pravljenjem limunade, jedne za drugom, zaranjajući svoju cevčicu preko ivice isceđene čaše u punu vrtoglavom brzinom za koju su postojali smrtnički razlozi, sve dok nisam popio šest limunada.

Vratio sam se hašišu, ali samo kada sam gubio nadu u sprovođenje svoje prvobitne namere- njegovo apsolutno i trenutno napuštanje. Sada sam odlučio da ga postepeno napustim- da se polako povlačim od svog neprijatelja, sve dok ne pređem granice njegovog zanosnog tla, na kome je nadmoćno ratovao sa mnom. Kada jednom pređem granicu, i oslobodim se zastrašujuće čarolija, moći ću da tražim spas, i da se nadam da ću se udaljiti od njega na svojoj povraćenoj teritorij i .

Nameravao sam da do ove tačke stignem smanj iva­njem doza droge. Najveća doza do koje sam ikada sti­gao bila je drahma' , koja je retko bila neophodna osim u najneprijemčivijim stanj ima mozga, pošto je, u skladu sa zakonom operacije hašiš za koji sam rekao da važi u mom iskustvu, u to vreme mnogo manja pilula obično bila dovoljna da proizvede puni efekat nego kada sam započeo uživanje. Sada sam svoju dnevnu dozu smanjio na deset do petnaest grena.

MomentaIni rezultat čak i ovog modifikovanogprihvatan­ja navike bilo je vraćanje u blaženstvo nekadašnjeg života. Izašao sam iz svoj ih oblaka; spoljašnjem svetu je vraćeno

. Drahma- starogrčka jedinica za težinu, 4,23gr

230 Zakotrlja) kamen

pravo na zanimljivost, a ubitačna umrtvljenost moga uma bila je zamenjena živom aktivnošću. Laskao sam sebi da sada postoj i neka nada za beg postepenim odbacivanjem, i, štaviše, bio uveren da bih pošto sam sada retko doživljavao nešto nalik halucinacijama, mogao da prođem kroz ovo postepeno lečenje bez patnje na tom putu.

Kao što je limunada nekad bila efikasan lek za patnju zbog preterivanja, sada sam otkrio da je upotreba duvana, u meri koj a bi se u drugačij im uslovima smatrala neumere­nom, bila preventiva za strahote napuštanja.

Kako sam, pre nekog vremena, govorio o svom ličnom iskt:stvu sa datom temom, potvrđujući svoju sposobnost da u nekim trenucima osefim poglede, vidim zvukove, itd, neću se truditi da sadašnju diskusiju i lustrujem naracijom o do­datnim delovima svog slučaja. Mogli bi mi odgovoriti, "A ' da, sve je to vrlo verovatno; ali ti si verovatno izuzetak od opšteg pravi la; ni na koga drugog ne bi tako delovao." Ovo mi je često bilo govoreno kada sam, na početku hašišarskog života, entuzijastično povezao sve najneobičnije fenomene svoje fantazije.

Ali, nema takve stvari koja je tačna za efekte hašiša. Jednako neizbežno kao što će dva čoveka koja dobiju ista uputstva, i koja imaju jednaku naklonost Proviđenja, stići na isto mesto, tako će i dva čoveka sličnog temperamenta doći na istu teritoriju hašiša, videti iste misterije svoga bića, i spoznati iste do tada nezamislive činjenice. Ovo je karak­teristika koja, iznad svih poricanja, dokazuje definitivno postoj anje najčudesnijih hašišom otvorenih stanja uma. Carstvo tog stimulusa nije ludost; ono postoji baš kao i En·

gleska. Nikada nismo toliko apsurdni da očekujemo da vi­dimo tuce ludih ljudi da se svi drže jedne iste halucinacije, a da nisu imali nikakvu komunikaciju jedan s dplgim.

Kao što sam već rekao ranije, nakon što je moja upo­znatost sa carstvom opčinjenosti postala, verovatno, opšta

Opasna biljka - Poema o hašišu 23 1 -

kao bilo čija, kada bih bio pozvan da nadgledam nekoga ko prvi put izvodi eksperiment (a uvek su me zvali), po najne­jasnijoj reči, često samo po pogledu, mogao sam tačno da kažem mesto do kog je moj pacijent stigao, i da u skladu sa tim postupam. Mnogo puta sam, po nekom izrazu koj i su drugi posmatrači smatrali neizrecivo detinjastim, prepoznao oznaku polja čuda na koje sam putovao u savršenom zano­su. Razumeo sam simbolizaciju, koju oni nisu.

lako savršeno svestan, kao i u prirodnom stanju, i spo­soban da razume sve spoljašnje stvarnosti bez halucinacije, još uvek je svaku reč koja mu je upućena opažao u obliku nekog vizuelnog simbola koj i ga je najsavršenije uobličio. Satima je svaki zvuk imao svoju boju i svoj oblik, jednako stvarne, baš kao što bi i okruženje trebalo da ih ima.

Činjenica, kojoj nikad ranije nisam bio svedok, da je um u tom stanj u sposoban da svoje fenomene da drugom i da o nj ima mirno filosofira, priuštila mi je sredstva najjasnijeg istraživanja. Otkrio sam da je njegov slučaj bio analogan B. I mom slučaju; jer, on je kao i mi, u odvojenim unutrašnjim tipovima prepoznao svaku moguću senzaciju, naše reči pra­vile su vidljivu simboličnu paradu pred njegovim očima,i svaki opažaj, bilo koje vrste, postajao mu je opipljiv kao oblik i čujan - kao muzika.