25
ИСПОВЕСТ БОЛЕСНИХ ДАНА Х А У Г ! и и к к и и п з з б б р р а а П П о о е е з з ј ј е е аутор Жељко М. Машовић п п р р р и и и в в в е е е д д д е е е н н н а а а к к к р р р а а а ј ј ј у у у ј ј ј у у у л л л а а а 2 2 2 0 0 0 0 0 0 7 7 7 . . .

HAUG - Zbirka Poezije

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Zbirka poezije (elektronska) nastajala teskih ali zanimljivih godina zivota u Srbiji (1993-2007) ukljucujuci i bonus pesme (nekoliko) nastajale 2011/12. Autor FATman je bloger, psiholog, underground umetnik, drustveni aktivista i komunalni terapeut... A ovo je ono sto je moralo da se izbaci - probrano i pretrpelo ''sud vremena''. Nadam se da ce se citaocima svideti... The collection of poems (e) developed for years of difficult but interesting life in Serbia (1993-2007) including bonus songs (some) created 2011/12. Fatman author is a blogger, psychologist, underground artists, social activists and community therapist ... And this is what he had to expel - exquisite, and sustained the court of '' time''. I hope it will appeal to readers ...

Citation preview

Page 1: HAUG - Zbirka Poezije

ИСПОВЕСТ БОЛЕСНИХ ДАНА

ХАУГ! ии кк ии

п

ззбб рр аа ППооеезз јјее

аутор Жељко М. Машовић

ппрррииивввееедддееенннааа кккрррааајјјууу јјјууулллааа 222000000777...

Page 2: HAUG - Zbirka Poezije

ПОНУДА ЉУБАВИ ЈЕ ТЕШКА СТВАР мисаоне слагалице и шарене цветове иностране разгледнице разне нове светове бабске старе бајалице карте за све летове раздркане спајалице урнебесне филмове маску што скрива лице алкохол и димове израелске бројанице буђења и снове гаће секретарице очеве и синове моје мисли с' границе божуре и кринове бомбарбер с' крстарице патуљке и дивове виле а и вештице баш све моје страхове и мало, шарено маче ставићу пред тебе понудивши ти своју љубав. ДА ЛИ ЈЕ? да ли је тешко

1

приказати себе некоме у најгорем светлу и рећи Ето... Воли ме!? да ли је теже од камена који ти увек пада на срце када то не урадиш?

САМО ПОЛАКО противречим, нећу да признам али је тачно и мислим да знаш јер да није тако не бих све ово време био крај тебе, а доста смо заједно прошли... немој да ме тераш да кажем те две речи оне нису право стање ствари! пре ћу ишчупати срце и пружити ти га још куцајуће крвавом руком спалити цигаром претходно име на рамену и на лево сиси, жилетом лагано изрезбарити ТВОЈЕ... само ме не терај на те две речи - не знам их...

Page 3: HAUG - Zbirka Poezije

ЧИК... (кратак наслов-дуга песма)

ајд' ми, молим те, покажи љубав

- никад је нисам видео.

јел' то онај дежмекасти слепац са крилима или изгледа некако

другачије?

данима, годинама – нема даље?!

размишљам... ако је љубав слепа како ће да ме нађе?

направио сам мали уређај: након протека времена,

стално истог, шаље звучни сигнал,

стално исти, не бих ли јој помогао;

џаба...

пријатељи и познаници причали су ми

као им љубав често куца на врата...

еј, човече! ја имам и звонце

- па ништа.

нисам толико глув да не чијем кад неко куца

али сам урбан па се боље одазивам на звонце...

а сад сам се спремио... ево већ је месец дана како седим у ходнику уветом наслоњен на

врата... чекам.

а кад се појави, кад закуца,

брзо ћу отворити врата ухватити је, везати и без икаквих питања

распорићу је извадићу јој срце

и још пар виталних органа тек да зна да није смела

да зајебава човека жељног да је

упозна...

после бих јој одрао кожу осушио је и

ставио као заставу на терасу

- да виде људи да је љубав

коначно стигла и до мене...

и ту остала.

али, не сме да дође, зна она шта је чека.

чуо сам је скоро била је близу

ишла код комшије; закаснио сам да је ухватим

пре него што уђе.

али сад сам спреман... - 'ајде, дођи... чик!

2

Page 4: HAUG - Zbirka Poezije

ИСПОВЕСТ... агресија моје жеље прозор црвен – очи црне зид је крвав још одавно дуго сам кроз њега ишао сад је време да се смирим кажу бића око мене да огрнем танке нити пустим да ме носи време... нећу никад мирно стати камелеон мења боју ал' једнако муве гута не дам кости да ми стегну! не дам мозак да ми сломе! СРЕЋНИ ГРАД... сутра ћу кренути у Срећни град о њему говори Спрингстин ухватићу дилижансу и отићи наћи ћу Младост пролећа ухватићу га за уши и вући вући док не призна где је перон са кога се креће за Срећни град.

ПОНОС? нећу да се савијам макар ме шутирали не смем да се савијам до грла сам у блату. КАД БИ МОГЛО... понекад бих најрадије послао свест прекоокеанским бродом на једно дуго, дуго путовање. често ми се чини да је то једини начин да преживим али јебига; она не жели да крене понекад само прошета кратко у неки за мене скривени кутак на жалост никад не остаје тамо издржи само тренутак.

3

Page 5: HAUG - Zbirka Poezije

РЕАКЦИЈА... неспособни су себи дали за право да буду јаки. као што комплекси терају да будеш моћник осећајући снагу као лек за оно што вам се (умишљено или не) за леђима смеју. као мужјак пуме кад запишава територију они покушавају да својом глупошћу означе круг... за све.

КОЖА не дам ником своју кожу макар хтео да је носи цепана је, ал' је моја сва је шупља – лепо стоји да је крпим не бих хтео јер већа би цена била па би многи такву хтели и тешко бих градом иш'о с новом кожом, још траженом овако је мало хоће ал' је не дам ни на атко. кр

БЕЗ... као стомак јак као Фриско слободан као пролаз лак као ружа уморан. као борац дуг као срећа прекидан као џукац друг као љубав нестваран. као сунце умивен као цврчак нерадан као душа сакривен као историја погуран. као живот недоклан као зец испрепадан као посао несталан као лаж је отпоран.

4

Page 6: HAUG - Zbirka Poezije

ЈАВИТЕ МИ (СЕ)! удах – издах... дишем. дишем и мислим, о свему... немам преча посла. сећам се да сам јео, давно је било... и са б се сећам, врло магловито. седим у соби дигнем се и... опет седнем; пушим једну за другом, пива још имам... све је нормално (све је релативно) само телефон не звони. није звонио цео дан, можда и дуже... можда сам ја само привидно ту, можда је све ово део неког другог филма... можда сам ја умро а нико се није сетио да ми јави?!

СВЕ... као што (по правилу) сви велики црнци буду слабог вида и као што (по правилу) сви посебни људи буду малко мртви - тако ја (по правилу) размењујем материју са космосом... изузеци само потврђују. МОЖДА... можда време стоји а ми течемо можда су звезде light show богова можда су речи некада довољне можда ме она воли

5

Page 7: HAUG - Zbirka Poezije

БЛЕЈАЊЕ КРОЗ ПРОЗОР... људи, куће, кола, куће, кола, људи, кола, људи, куће и по неки тунел. глупо је гледати кроз прозор у саобраћају, наше дилижансе пуне су људи, много је глупље гледати ЊИХ они могу да узврате поглед. зато, ваљда, сви гледају кроз прозор а не знам да ли знају да у брзини видиш само обрисе ствари а не и пукотине које их чине... волим кад станемо у тунелу, онда смо принуђени да гледамо једни друге за промену, али то обично не траје дуго.

ПЕСМА... птица је певала О ХРАБРОСТИ ретко ко је чуо ту песму што траје нико кога сам питао није ми рекао да ЈЕСТЕ АЛИ ја не верујем да ми се причињава а како сад објаснити И ГОВНАРИМА да чујем оно што чујем и да нисам потпуно луд? - а птица све време ПЕВА да је време.

РАЗМИШЉАЊЕ кад размишљам о старењу брзо се растужим јер ми много лакше падају боре на души него на лицу... душу људи ретко виде.

6

Page 8: HAUG - Zbirka Poezije

см-ЕХ... ха ха ха хе хе хе ху ху ху... умрећу. јес' да нисам чуо оно што си рек'о ал' мора да је смешно и то уби Боже па се зато смејем весело је друштво а нећу да кварим својим слабим слухом па макар је фора старија од струје ил' на мом рачуну није битно, 'ајде само нек смо скупа. и још неки људи смеју се без безвезе ал' тај њихов смех више није шала јер они се смеју на баш свих нас рачун па је дошло време да мало заплачу!

ДУГО... дуго је питање зашто: много тог' памтим, ретко разумем волим те само када сам сам борбене коже поре слабо луче лажу ме да није време су руке кратке да их задрже често сам себи говорим нешто ништа не звучи како треба плашим се само линије што спаја бели ми живот шарено мења покретна трака односи све око мене нема живота најбољи негде далеко иду остали се не воле више ја немам са ким да одем џеп одређује светлост рекламе памет је другоразредна ствар не личим на манекене не носим кравату нећу да се мењам не могу више овако у кругу пропуштају увек неке друге... дуго је питање зашто, данас се питам!

ПОСВЕТА КЕБРИ дуге су песме а кратко их пишеш њих никад неће схватити птице мали је простор а чиниш много борбено пишеш јер тугу живиш у себи носиш речи још теже и никад крај ти не донесе тигар јер ти си човек – рукама мислиш. остављенима друштво најтеже пада исти сам, исти, ја те разумем...

7

Page 9: HAUG - Zbirka Poezije

ОДЛУКА... коначно ћу написати ПЕСМУ ни кратку ни дугу ни бољу ни гору од свих других решио сам, коначно ХОЋУ узео хемијску – црну рука је почела сама да мисли биће то песма О СВЕМУ о љубави и мржњи животу и смрти о старости срећној решио сам стварно ХОЋУ дивне она рећи ће ствари можда би чак и лепа била али сад не могу.

КОМАРАЦ ујео ме ГОВНАР као да немам довољно својих проблема а ево данас попуших две и по пакле крџе... ваљда. и уопште ми није јасно шта му, који мој, треба моја крв у никотину нек сиса мало оне пунокрвне, straight-fit храним се здраво тренирам а онда spa типове и цицке румене у лицу и безгранично снажне док се улазе и излазе ИЗ НАШИХ смрдљивих дилижанси. они долазе из других КРАЈЕВА они немају мањак еретроцита и њих мало ко овде заиста воли.

8

Page 10: HAUG - Zbirka Poezije

ЛУДИЛО поново је дошло ушло ми у главу шири боје, звуке даје неку снагу. данас су ми рекли по први пут гласно учини то! границу пређи - све ти је јасно: урлам на празно не чујем себе смишљам нешто глупо улазим у сне чека ме свет чудан и диван мисао лебди - повратка нема? вечно се питам да ли да сањам јер сан се брани када си сам...

ПРЕКИД зашто се стално прекину везе кад нешто важно хоћу да кажем због чега курцшлус на релацији увек на неку погрешну страну или не кажеш или не чујеш то је та немоћ... која зевнуту реч врати у грло и крене путем - назад у мозак.

ТО... чудовишно вечито дете даје ти срећу као замену за борбени дух који ће стићи и чудно гледа прегласно а лаке користи речи што тешко падну на младо срце љубави жељно и окретног даха. и док се камен у предобрости својој што шири поузданост нечег што бити мора не пусти сузни крик рођеног тек у борби за ваздух што значи не можеш знати сигуран бити да ли је или не...

9

Page 11: HAUG - Zbirka Poezije

ВРЕМЕНОМ ЋЕ СТАТИ ('91-'96) заборавили су ко је данас одређен за кривца - тукли су по сећању - тукли су редом... неке су похапсили зато што су били ту и зато што су присуством ставили на знање да не пристају да буду овце иако нам је вођа чобан... и то лош. дуго су их (а и нас) учили човек је највеће богатство они су веровали поступили по логици зато их разумем: највећа богатства држе се под кључем. зато их разумем не оправдавам; а ко мене пита?

АУТЕНТИЧНО... неко вече је једна врло паметна девојка (контрадикција ал' јеби га) цело вече слала поруку као човек не може бити индивидуалан и аутентичан ако гледа телевизију... мислим, причала је она шире (бар се трудила) али се свело на то. размишљао сам све време: ја гледам ТВ макар од јутра до сутра; мислим, радим још понешто кад баш морам изађем понекад и да видим људе гледам их, гледају они мене схватим –ништа се нису променили (дал' је еволуција стала?!) само је више нових а мање старих онда се вратим кући укључим моју кутијицу светлуцави прозор у свет и гледам их опет... тако ми више одговарају мали су, у кутији, смењују се а могу (што је још боље) и ја да их смењујем. најбоље од свега је што могу да их утихнем или дезинтегришем ако су досадни, а знате како је то тешко са овим правим. узгред, и ону девојку са почетка гледао сам у кутији гледам је често и обично гасим кад почне да тупи заправо – увек је гасим.

10

Page 12: HAUG - Zbirka Poezije

ДИСТОЈБИНГ (УЧМАЛОГ КОМШИЛУКА) пиштало је и завијало наизменично деранжирајући ми вијуге које сам одмарао пратећи светлуцање послато од наше највишље суграђанке. постепено су се палила околна светла: солитер, дугачка, тридесети, Земља, галаксија... почетно пиштање и завијање као да је изазвало ланац пиштања и завијања, свако различито а једнако несносно. а онда дрека у границама финоће па непристојнија појединачна па општа. свако је имао нешто да дода приложи... лак начин ослобађања а ја се нисам придружио, ваздуха је било мало прозори отворени, сви, и довољно је било што се све чуло... неке бабе су провриштале а онда – појединачни пуцњи један, два, четири, шест десет, једанаест, дванаест... неко је одлучио да нешто предузме. број пиштања и завијања се смањивао... рапидно. када је све стало

светла су се, полако, погасила... свуда. људи ослобођени стреса кренуше да спавају, одморни. а ја сам и даље седео и блејао у светлуцање наше највишље суграђанке... -

Боже, мрзим аларме!

СУМЊА... када гледам цвет питам се ко га је створио одакле латице, тучци и остала говна. кад се возим лифтом размишљам о томе да можда није учвршћен како треба па могу да љоснем заједно са тим ковчегом на бетон који замара бојом и рукама створитеља. кад неку креснем кажем себи: опет ниси први, касније се питам: а који си? ко су они били? укратко, све у мени изазива сумњу слабију или јачу а кад читам своје песме углавном се питам какви ме мајмуни ложише да знам да пишем и да ли сам већи кад сам поверовао?!

11

Page 13: HAUG - Zbirka Poezije

САМО САМ ХТЕО... дошла је милионити пут вероватно последњи дуго причамо о одласку оговарамо људе вештачки се смејемо на давно апсолвиране форе... мислио сам да ћу моћи да више немам шта да изгубим. после сваког дела разговора застајемо, ја гледам кроз прозор она у ТВ и обратно, седимо једно наспрам другог дели нас сто и неке умишљене ограде хтео бих да их срушим још мало времена ОСТАЈЕ каже све је средила и ИДЕ. гледамо се отварамо уста за једно говоримо друго - требало би да јој кажем. три године – можда није много време је ипак релативно? вероватно више нећу имати ПРИЛИКЕ а не бих да ме погрешно схвати. прећутаћу и овај пут ЛАЖЕМ себе да има још шансе... а само сам хтео да се предомисли.

ПАД морам да паднем лептир се трепераво креће ка смрти хтео је успео је самоубиство никад лакше њему можда макар мислим, цвеће ће расти трава се повијати људи се волети људи се мрзети а ја ћу падати... то свакако има крај једном ћу дотаћи ДНО.

... борци ће дићи руке од времена смеха лудог и невезаног али ипак... авиони нису више средства за летење повезивање човека са птицама слободе пребрзо пролази време за љубав мржња је...

12

Page 14: HAUG - Zbirka Poezije

ВИДОВИТОСТ ускоро ћу да серем. није што осећам да говно сасвим полако, креће у разгледање околине вирећи из црева и што покушавам да ноге вежем у чвор да не би кренуло у шетњу крајоликом пре него што завршим песму... није! тако ми се јавља - па да пожурим.

ЧЕСМА чесма у кухињи вечито цури поправљали су је сви покојни отац, ја и маса водоинсталатера – ЏАБА! ради ОК два-три дана а онда поново почне цури, шишти и ништа јој не можемо. баш ме нервира та чесма окрећем је тако да вода удара у ивицу судопере - чак је и тај метал излизан камоли мој мозак... и даље цури... у затвору тако муче. најгоре је што знам да: планине могу да се сруше небо пукне на пола мир (светски) почне или се Христ врати - она ће и даље цурети.

ПЛАНСКО ГУБЉЕЊЕ ВРЕМЕНА пријатељи баш су срећни нађу се на пола пута мало иду, онда стану напоран је овај дан. голубови брзо стигну чим неко отресе нешто слете, приђу па одлете напоран је овај дан. тај чупавац шармантан је око њега две су рибе једну пипа, другу љуби напоран је овај дан. црна баба једе дуго вилице је пада страх нема друго шта да ради напоран је овај дан. мркочели пролазници нестадоше сви за часак само ја још седим овде напоран је овај дан. а треба убити још два сата - напоран је овај дан.

ВАРИјација и кад те нешто посред мозга клепи - don’t worry, Be happy!

13

Page 15: HAUG - Zbirka Poezije

ПОСТХУМНО доста ми је постхумно награђених

КАКО САМ ПОЧЕО ДА СЕ БИЈЕМ

- коме (чему) дајете награду? огриску који су црви и мрави оставили за касније или потомцима или духу... једите говна! дајте човеку нешто док може да користи или награду преузмите Ви дубоко у дупе!

БЕЗИМЕНА кажеш да је чудно то што слушам могао бих и ја да кажем штошта о теби нећу јер си ме увредила речима да се не понашам нормално и да бих могао да се средим нећу због ствари као што је право на сопствени живот и још неких, за тебе неважних, разлога није ми јасно како не схваташ борбу коју водим са собом и са створењима која ме гоне није ми лако ни кад сам сам још ми је теже када ме гњавиш -

нећу да буде како ти кажеш!

био сам мали (по годинама не по килажи) настала је некаква чарка између мене и, пар година, старијег дечачића (он се курчио) . . . . . одједном сам чуо пљесак и осетио како се његов длан залепио за мој, десни, образ. као сваки, прави, Хришћанин окренуо сам други образ... десило се исто. онда ми је понестало образа па сам му јеб'о матер.

КАКО САМ ПРЕСТАО ДА СЕ БИЈЕМ када сам мало остарио почео сам да читам књиге најчешће праву литературу тако су дошле на ред разне психоанализе, хиндуизми, окултизми и остали изми... продирање у себе – рецимо. отприлике у то време (мог културног уздизања) људи око мене су почели да се наоружавају, ватрено... затим су открили чари теретане разних дрога за напуцавање па су се убрзано на моје очи претварали у Б.О.В.-ове... а ја сам, читајући и радећи још понешто (може се претпоставити), ужасно смршао а пиштоље никад нисам волео и убрзо сам схватио

14 да туча нема смисла.

Page 16: HAUG - Zbirka Poezije

ПРУЖАЊЕ немам много у животу али ћу ти то радо дати узми – твоје је јер не знам шта бих радио са тим без тебе јер те дуго пратим у стопу и заборавио сам како је одлучити сам куда идеш а не желим да се сетим... не још!

ТЕШКО желим неког кога не могу имати то ме излуђује желим нешто што нећу имати и баш је тешко.

ХАИКУ (ГИСТРО) можда јесте оно слон цвет је чудна травна биљка кад га гази не жали се.

АНДРЕА (чудни сонетни венац) АНдреа је врло чудна девојка ДРЕчи по васцели дан Апсолутно знајући да ме ТО БОЛИ - мислим да је садиста!

МРКООКА... гледала ме је непрекидно несносно очекивала је резултате гледајућег притиска а ја... нећу да пишем на силу!

ПОСВЕТА (мом брату и многима) за кога пуцаш на свога брата? за кога си херој овога рата? за кога, воле, направи срања када су исти Слоба и Фрања! ЦИМ – БУМ потезна мина цимнеш и летиш... ништа лакше; као седишта у војним авионима само је сврха различита

15

а можда и није.

Page 17: HAUG - Zbirka Poezije

ИСТИНА спада ли у истину и када не знаш да лажеш?

СЕМИ КОЛАН за петама ми је зарезивала оловку хтела је да ме опише није јој било јасно како смо још живи а нико нас не зарезује... ја сам био примерак изумирући зато ми је за петама госпођица семи из града анђела.

УНИЈАЋЕЊЕ дуг процес претварања нечега у ништа мора да има за

јебано име...

ПОСВЕТА Г-ДИНУ РАСПЛЕТУ (писано '93) срушене куће, плач и смрад дима немогуће речима исказати срање надам се негде још људи има што виде небо ал' не кроз грање. глупе су речи што говориш Расплет дал' њима вараш мене ил' себе важан је твој сокић и омлет за све друго теби се јебе. створио си говна што причају, је ли створио си напон и поћи ће струја неће бити зида вечно да нас дели наглув си на песму стићи ће олуја.

ЦИРКУЛАЦИЈА цвет расте да би растао требају му говна. говно не расте али стасава, да би напистило мајку буљу треба му потисак. потисак приликом срања треба да јача, да би могао човек треба да је наједен. храна се смањује - расте инфлација. за инфлацију требају људи и паре, паре штампамо људи је све мање. да би људи настали потребна је љубав (тако бар кажу) а и ње је све мање. да би је било више треба нам цвеће да је искажемо лако и једноставно па...

16

- ГОВНА ЧИНЕ ОВАЈ СВЕТ

Page 18: HAUG - Zbirka Poezije

(НЕ)МОЖЕ ИМ СЕ лек је посадити палме усред снега или као онај шиптар чудне боје возити острво градом; професор Гаврило топио се летео и нестајао цепао део по део тела и брао децу са дрвећа... хрома-ки је ситница али не овде на месту где је плејбек уз чангрљање групно у студију са водитељем још увек фора ја не могу ништа да тражим. од гована правимо питу па они са јаким стомаком нек' се изволе послужити...

ИПАК ако ствари једном стану и снови које имам лепотом замењени буду можда ће и челик повијат се почет к'о травка на ветру или трбушна плесачица на Истоку... чак и сада осећам трептај кад срце виче то је она али то брзо лечим мислима о несрећи о мравима о тузи камена становника - и онда ме прође. не прихватам ништа а приори но ово ће морати да оде унакрсно масакрирајући само себе и понеког од нас и онда, можда, осетим све што и сада и одговорим главом на подстицај стомака... ипак, нисам сигуран

17

- можда сам заборавио одговор.

Page 19: HAUG - Zbirka Poezije

СОНЕТНИ ВЕНАЦ актуелна сада прича јер ме чини лудим авангардно њу имати мало може људи. ћилим плетем од умора из душе ми чудног створа волим попут оног твора опичићу кад ће зора рано дизат' баш се мора ташко пада најновија бора егземпларка љубавног помора пошто после преко ње се шора.

И ШТА САД? опет си направио срање које тешко можеш поправити... и што си лагао? да ли се плашиш везивања које води од слободе или си једноставно смрад неспреман да узме сазрео плод да прихвати појам љубави без разумске јаме. знам да не бежиш баш увек баш од свега ал' зашто бежиш ба

ш кад не треба?!

АКО ПРОБАМ... ако пробам згазиће ме коњи неких чудних слутњи, неки ће ме можда заобићи а камење у мени можда ће да пукне. а шта онда? оно ме држи чврстим недајући ми да будем као они што остављају слузав траг своје послушности свога пада... постанем ли као они што траже срећу овде и сада нећу више бити исти нећу више бити свој нећу више бити сам... - а то је обавеза.

ЊАЊ-ЊАМ.. кусај сад оно што си скувао јесте да ниси тако мислио јесте да никог није болело али си ипак говно појео јер си себе слагао изричито кад си рекао... и сад уживај у плоду свог рада - на путу ка срећи

18

настављаш сам.

Page 20: HAUG - Zbirka Poezije

НИЈЕ О ТОМЕ... (омаж Буковском а част њој) нећу да причам о томе што на теби почива овенчано и жељи нас џукаца. индискретно било би и непотребно сасвим да сваки скот – читалац купивши ово писаније купи и познавање велике тебе. хтео сам, јасно, да назначим само да једна од бољих више није са нама а само је некима услишила жељу...

ЈА... моје тело је пластично оно жели све да зна моја глава је гвоздена она ништа не прима често хоћу - ретко могу опустим се, сазнам све... са досадом битку губим а то никога не занима руке су ми сувише кратке да би она застала држите ме моћне стене видећемо дал' је КРАЈ.

РОТИРАСМО... ето ти га сад почела си да играш на карту коју си давно ставила у рукав за овакве ситуације. и шта ја сад да учиним а да не окренемо?! јеби га! после свега што сам чуо ти изиграваш ледену краљицу као ја те одбио сад је ово контра томе вас уче фенси часописи - кад Мухамед, коначно, крене ка брегу а брег побегне од њега, остаје му да се укопа у чека... да брег појури њега - па ће опет он да бежи. мачка и миш?! а – ха. једино ме плаши што осећам да наседам.

ИСТИНА 123482 када љубав добро иде сви се тада њоме диче а кад нешто по злу крене тада сви на говно личе.

19

Page 21: HAUG - Zbirka Poezije

НЕ ПОНОВО! Кегни је гинуо на врху света а твоја сукња је таква да се лако разрће и ноге ти се лако, врло лако, разгрћу... у ствари ти се цела лако разгрћеш; као кад балегу на сеоском путу разгрћу гуме ретких кола у пролазу... и гадиш ми се. ти никад не би гинула на врху света а ја нећу да разгрћем балегу по сеоском путу... не поново.

ПРАЗНО... некада ми је требало пет минута да лутајући улицама без циља наиђем на познаника/цу... данас ми треба и више дана али наишао сам, данас, на једну стару познаницу... присећали смо се неких зезања и ултра позитивне екипе од које су зависила... чудно, и она и ја смо знали да ти људи више нису овде.

ОД КАДА МРЗИМ ЉУДЕ... мој први контакт са људима кога се могу сетити биле су шетње са маторцима по, претпостављам Матарушкој, бањи. е сад шетње – мање више; њих двоје су ме (ретко загрљени) гурали у колицима иако нисам био баш мали (увелико сам причао) и мислим да сам имао око две и по (мрзело ме да ходам, шта ли?) * * * * онда, док су маторци причали међусобно над колицима су се, у пролазу, нагињали разни пролазници и свако од њих је имао нека претежно глупа и неоригинална питања на која сам ја, да не испаднем глуп, морао да одговарам... није ми то падало толико тешко као њихова лица из беби перцепције: кад сте мали а неко велики вам унесе фацу у видокруг можете да приметите сваки детаљ као јебени сонар. и нагледао сам се: длака из носа бркатих дама младежа, чибуља и, омиљених, длакавих брадавица... о зубима, испуцалим устима и чмичцима - да не причам... једина предност је што сам у малим годинама имао прилику да замрзим људе па сам сад на коњу... други каскају па им треба времена.

20

Page 22: HAUG - Zbirka Poezije

МОЖДА толико тога у теби зашто кријеш само добро... можда би се изненадила можда би се опустила можда би... тешко је знам много проблема непотребних... а можда је то есенција можда чак и живота можда ипак... постоји излаз избор – не одабир већ борба можда и грешим можда је све грешка а можда... мисао и призив незаборав залогај који не бих да пљунем... можда и ти тако мислиш можда стојиш у рову наспрам можда... не обавезује

АНЂЕО једном сам упознао анђела правог тебе а онда си нестала недуго затим кад год се вратиш неочекивано бурно схватим колико грешим проценом увек...

21

Page 23: HAUG - Zbirka Poezije

ннаајјННООВВИИЈЈЕЕ 22001111--1122

А ТИ? урадиш – посереш помузеш – пролијеш ходајућа шизофренија и можда ја... похвалиш – попљујеш помазиш – пребијеш шетајућа хистерија и ваљда ја... подстакнеш – прегазиш обећаш – погазиш непокретна фрустрација и сигурно ја.

ЂЕТ-СВЕТ третирај ми тело хидрирај ми лице и све длаке малене почупај са пице осмисли ми тренинге састави дијету научи ме ходању по ђет-сет паркету направи ми стајлинг одради ми шутинг кола ћу на лизинг остало на пушинг у уста ћу ботокс у сисе силиконе у зубе цирконе да будем к'о оне

ЦРНО... моји јунаци обично гину ил' гине оно што их чини бићем уз кратак поглед ил' додир руке, инструментал и затамљење... моји хероји нису на прву пречесто пусте да дуго их газе док осмех киси негде у углу, удараљке и flash back: у кадру минић краћи од плате поглед у око који се крије по руци брзо нацртан пут неспремност, слабост, немоћ и страх моји идоли не обећавају пуно, зато се ваљда пречесто повуку када је битно а за бесмислице потуку а зато ваљда и носе црно.

22

Page 24: HAUG - Zbirka Poezije

ЦРНА БАРБИКА... барбике многе у излогу стоје ал' само се једне људи боје, за њу се други планови кроје само јер је - друге боје врхунска израда – добра играчка у ћошак склоњена да не узнемирава! нико не жели да замара главу размишљаш: можда је и у праву, неће да задире у њену страву много је лакше - одабрати плаву врхунска израда – добра играчка у ћошак склоњена да не узнемирава! црна барбика звучи опасна јер се не уклапа јер - одудара...

ПРОТИВРЕЧ... сад кажеш да је (била) коинциденција свака твоја (показана) интенција ал' мене још не дрма деменција само ме вазда јебе потенција... и телу често прија латенција а феромон не лучи елоквенција... срећом – постоји излаз ретенција.

ОВАН други се човек крај тебе буди трећега неког у снове скриваш док се ја питам, мучим и знојим да ли те волим или ми пријаш обично кад те пред собом видим прескочи мозак – погреше речи а кад се ипак ободрим, снажим нешто ме увек некако спречи високо пуцаш, рећи ће многи и ту ћу шљагу примити радо ваљда и нема другог решења јер ти си вук а ми смо стадо.

23

Page 25: HAUG - Zbirka Poezije

(НАЈ)ЛЕПШЕ ЖЕЉЕ... нек' се за тебе сва срећа лепи и нек' ти подари све што ти треба па нека твоји узуси слепи без спреге расту више од неба ја ћу се склонити и погнут' главу јер више воље у мени нема да те убеђујем да сам у праву и да је сувишна свака дилема када се једном пробудиш знојна бесна што пре ниси схватила суштину можда ћеп тада постати вољна да превазиђеш фокус на површину... алтернација последњих стихова: бићу баш ја та чибуља гнојна шт

о тада избије на површину...

КАД... када ме казни(ш) учини(ш) то грубо и гадно а поглед би хтео да није ту да ме упозна(ш) помисли(ш) кратко и брзо на мисли што би да нису ту а онда стане(ш) остане(ш) дуго (ма) вечно уз мене који сад нисам ту...

24