*********************************************************************************1

Година 18. број 14. – 2018

ИздавачХаику удружење Србије и Црне Горе

Београд, Француска 7

Главни и одговорни уредникМиленко Д. Ћировић Љутички

РедакцијаНебојша Симин, Миленко Д. Ћировић Љутички, Драган Ј. Ристић,

Славка Кликовац, Зоран Раонић, Саша Важић, Дарко Хабазин и секретар редакције Миломирка Мила Вукмировић

КорицеДушан М. Ћировић

Слог и преломРадислав Јовић

ШтампаШтампарија „Меграф” Београд

Тираж: 250

Часопис је уписан у Регистар јавних гласила, у Министарству културе и медија Републике Србије под редним бројем 3540, решењем

број 651-03-141/2003-01 од 4.4.2003. године

Адреса уредника Editor in ChiefМиленко Д. Ћировић Љутички Milenko D. Ćirović LjutičkiПанте Тутунџића 7/2 Pante Tutundžića 7/211077 Београд, Србија 11077 Belgrade, Serbia

E-mail: milenko_cirovic@eunet.rs

Haiku from the world to Dragan J. Ristić: draganjristic@gmail.comHaiku in Serbian and English to Saša Važić: sasahaikuva@gmail.com

Цена 240,00 дин. Price € 10; $ 10

Часопис излази једном годишње.Слати само необјављене прилоге.Прилоге слати до 1. априла 2017.

Osvit is published once a year.Send only unpublished papers.Deadline for submissions is April 1, 2017.

********************************************************************************3

Haruo Širane Професор јапанске књижевности, Универзитет Колумбија

Изван хаику тренутка: Башо, Бусон и модерни хаику митови

Како изгледа северноамерички хаику када се посматра из Јапана? Какве савете би хаику мајстори Башо и Бусон могли дати хаику песницима са тог говорног подручја? Шта би рекли Башо и Бусон да су данас живи, да знају енглески језик и да могу да читају хаикуе северноамеричких песника?

Мислим да би били одушевљени што је хаику успео да пређе Пацифик и расцвета се тако далеко од свог места порекла. Били би импресионирани изузетном разноликошћу хаикуа песника Северне Америке и великом иновативношћу њихових дела. Међутим, истовремено би били изненађени, као што сам и ја, уским дефиницијама хаикуа датим у хаику приручницима, часописима и антологијама. Једном ми је речено да славна песма о метроу Езре Паунда, први пут објављена 1913, није хаику.

Појава тих лица у гомили: Латице на мокрој, црној грани.

Ако се добро сећам, разлог што је ова песма дисквалификована је био тај што не говори о природи какву познајемо и да је измишљена или имагинарна. Можда је Паундова песма искључена и зато јер је у њој употребљена очигледна метафора: латице су метафора за појаву лица, или обратно. Ово мишљење о песми о метроу се заснива на три кључне дефиниције хаикуа - хаику се тиче директног опажања, у хаикуу се избегава метафора и хаику говори о природи – што би песници попут Башоа и Бусона озбиљно оспорили.

*********************************************************************************4

Хаику као директан лични доживљај или опажање

Једно од најраширенијих веровања у Северној Америци је да би хаику требало да се заснива на директном доживљају, да мора да потиче из личних опажања песника, посебно природе. Међутим, важно је имати на уму да је ово у основи модеран поглед на хаику, који је делимично последица европског реализма 19. века, који је извршио утицај на модерни јапански хаику а онда поново увезен на Запад као нешто веома јапанско. Башо, који је писао у 17. веку, не би правио такву разлику између директног личног доживљаја и оног имагинарног нити би давао већи значај чињеници него фикцији.

Башо је, пре свега, био мајстор хаикаија, или комичног везаног стиха. Код хаикаија, после уводног стиха, тј. хокуа од 17 слогова, долази wакику од 14 слогова, за којим следи трећи стих од 17 слогова итд. Осим првог стиха, који је стајао сам за себе, сваки следећи се читао заједно са претходним и независно од претпоследњег стиха или онога који је овоме претходио. Дакле, први и други стих, други и трећи стих, трећи и четврти стих су били независне целине, а свака та целина независна од претходне.

Радост и задовољство које је пружао хаикаи су били у томе што је он био имагинарна књижевност, што се песник који је учествовао у писању везаног стиха кретао из једног у други свет, кроз време и простор. Основна замисао везаног стиха је била да створи нов и неочекиван свет од света претходног стиха. Неки учесници су могли да пишу о свом свакодневном животу, о томе како су службовали у Кини или били средњовековни ратници или аристократе из давних дана. Други учесници би им се прикључивали у том имагинарном свету или их водили на места која се могу дочарати у машти.

Један од разлога што је везани стих постао тако популаран у касном средњовековном периоду, у 15. и 16. веку, када се расцветао као жанр, је био тај што је то био начин да се побегне од страхота ратова који су у то време беснели земљом. За самураје је у то време непрестаних ратова везани стих био као чајна церемонија; омогућавао је да се побегне, макар на кратко, из реалног света, од свих проливања крви. Радост је била и у томе што су могли да стварају у присном друштву пријатеља и другова. Када би се завршило с писањем песничке ниске, спуштало се на земљу, враћало у реалност. Исто се дешавало на чајној церемонији коју је усавршио Сен но Рикју. Чајна колиба вас је удаљавала од брига овога света, као и ваше пријатеље и другове.

Укратко, везани стих, и регуларни (ренга) и његова комична или неформална верзија (хаикаи), је у основи био имагинаран. Хоку, или уводи стих хаикаи ниске, од које је касније настао хаику, захтевао је употребу сезонске речи, која је означавала време и место одржавања скупа, али ни она

*********************************************************************************5

није била ограничена по питању фикције. У ствари, песници су често писали на унапред задате теме (даи). Бусон, један од великих хаику песника из касних година 18. века, је заправо био у великој мери кабинетски песник. Писао је код куће, у радној соби, а често о другим световима, посебно о аристократији из периода Хеиан (10. и 11. век) и средњовековног периода. Једна од његових најпознатијих историјских песама је Тобадоно е горокки исогу моwаки кана, која је вероватно написана 1776. године (сви преводи су моји).

У дворац Тоба 5-6 јахача журе

јесења олуја

Дворац Тоба, који ову песму одмах смешта у период Хеиан или у рани средњовековни, је била царска вила коју је цар Ширакава (1053-1129) подигао близу Кјота у 11. веку и која је касније постала место бројних политичких и војних завера. Јахачи у галопу су вероватно ратници на неком хитном задатку – осећај немира и журбе је назначен сезонском речи ноwаки (јесења олуја). Амерички еквивалент би могао да буде нешто као коњица конфедерације у Гетесбургу за време Грађанског рата или народна војска у Лексингтону током америчке револуције. Хоку дочарава снажну атмосферу и јачи осећај припадања, као у сцени из средњовековне ратничке епске песме или на илустрованом свитку.

Друга позната Бусонова песма је Комабуне но yораде сугиyуку касуми кана, написана 1777.

Корејски брод не заставши, продужи назад

у маглу

Комабуне су били велики корејски бродови који су у давна времена пловили за Јапан, носећи товаре и драгоцену робу са континента, што је престало да се чини много пре Бусоновог времена. Корејски брод, у близини обале, изгледа да се креће ка луци, али онда постепено нестаје у магли (касуми), која је сезонска реч за пролеће и која подсећа на атмосферу из снова. Корејски брод који пролази кроз маглу ствара осећај мистерије, нечег романтичног, тако да се посматрач пита да ли је ова сцена само сан.

Још један пример Бусонове песме је иназума yа нами мотеyуеру акитсусхима, написане 1776.

засину муња –таласима опасана

острва Јапана

*********************************************************************************6

У овом хокуу светлост муње (иназума), сезонска реч за јесен, која се у древна времена доводила у везу са жетвом пиринча (ина), омогућава посматрачу да види таласе који окружују сва острва Акицушиме (старо име за Јапан у значењу острво на коме богато успева пиринач). Ова песма се не заснива на директном искуству. То је спектакуларан призор из ваздуха – нека врста оде плодности и лепоти земље – који би био могућ једино са неке тачке далеко изнад земље.

Чак и личне песме могу бити имагинарне.

језива зима у спаваћој соби стадох на чешаљ

покојне жене

Уводна фраза, мини ни схиму (буквално, пробити тело), је јесењи израз који указује на језу и осећај усамљености који нас обузима са доласком јесење хладноће, а он овде функционише и као метафора осећања песника након смрти жене. Песма дочарава новелистичку сцену удовца, који неко време после сахране жене случајно стаје на чешаљ у јесењој тами када се спрема да сам оде на спавање. Најчешће се тумачи да пуцкетање чешља у спаваћој соби враћа сећања на њихов однос и да има и еротско значење. Али се овде не ради о директном и личном доживљају. Чињеница је да је Бусон (1706-83) ово написао док му је жена била жива. Заправо, жена га је надживела 31 годину.

Зашто онда хаику песници из Северне Америке непрестано наглашавају директан лични доживљај? Одговор на ово питање је историјски комплексан, али треба имати на уму да је хаикаи који је писан пре Башоа био скоро потпуно имагинаран или фиктиван. Заправо, био је у толикој мери имагинаран да је то било апсурдно, па су га неки критиковали као „бесмислени“ хаикаи. Типичан пример је следећи хоку који се налази у Индосху (Наставна збирка, 1684), хаикаи приручнику школе Данрин: мине но хана но нами ни асхика кујира о оyогасе.

морски лавови и китови запливаше у таласима цветова трешње

на врху брда

Хоку повезује цветове трешње, који су довођени у блиску везу са таласима и врховима брда у класичној јапанској поезији, са морским лавовима и китовима, две некласичне, нестандардне речи, чиме комично деконструишу поетски клише „таласа цветова трешње“. Башо је био један од оних који су критиковали ову врсту „бесмислених“ хаикаија. Сматрао је да би хаикаи требало да описује свет „какав јесте“. Он је, заправо, припадао

*********************************************************************************7

ширем покрету који је био атавизам ранијег регуларног везаног стиха или ренге. Међутим, описивати свет какав јесте није значило порицати фикцију. Фикција може бити веома реалистична, па чак и реалнија од самог живота. Башо је сматрао да је неопходно да се искуси свакодневни живот, да се путује, да се што више буде у контакту са светом, тако да песник може да открије какав он стварно јесте. Али он може бити и фиктиван, нешто што је створено у машти. У ствари, песник је морао да се послужи маштом када је писао хаикаи, јер се он углавном тицао способности кретања из света у свет. Сам Башо је често прерађивао своје песме: променио би род именице, место, време, ситуацију. Све што је било важно била је делотворност поезије, а не да ли одговара првобитном доживљају.

Један од главних разлога наглашавања директног личног опажања у модерном Јапану везује се за Масаоку Шикија (1867-1902), пионира модерног хаикуа из касних година 19. века, који је истицао значај скице (схасеи) засноване на директном посматрању предмета као суштинске за писање модерног хаикуа. Ово је довело до гинка, путовања у разна места да би се писао хаику. Шики је осуђивао везани стих као интелектуалну игру док је хаику посматрао као израз индивидуалног. У овом погледу Шики је био под великим утицајем западних мишљења по питању књижевности и поезије; прво, књижевност треба да буде реалистична, друго, књижевност би требало да буде одраз личности. Супротно томе, хаикаи какав је Башо познавао је био у многоме имагинаран и био је колективна активност, резултат групне активности или размене. Шики је осудио традиционалан хаикаи по оба основа. Чак и да Шики није постојао, десило би се слично због огромног утицаја Запада на Јапан од касних година 19. века. Рани амерички и британски пионири хаикуа на енглеском језику – као што су Бејзил Чембрлен, Херолд Хендерсон, Р.Х. Блајт – нису се много бавили модерним јапанским хаикуом, али су се слагали са већином Шикијевих претпоставки. Утицај Езре Паунда и (англо-америчке) модернистичке поезије је такође био значајан за обликовање модерних схватања хаикуа. Укратко, оно што су многи хаику песници из Северне Америке сматрали да је специфично јапанско је, у ствари, потицало из западне књижевне мисли.

Често нам се говори, посебно од стране пионира хаикуа на енглеском језику (као што су Д.Т. Сузуки, Ален Вотс и песници бит генерације), који су погрешно наглашавали значај зен-будизма за јапански хаику, да би хаику требало да се односи на „овде и сада“. Ово се надовезује на схватање да хаику мора да се изведе из директног опажања или личног доживљаја. Хаику је изузетно кратак, па се стога може фокусирати на само неколико детаља. Зато је погодан за усредсређење на сада и овде. Али нема разлога да ови тренуци буду само у садашњем времену, да се тичу само савременог света или да хаику

*********************************************************************************8

не може да се односи на друга времена. Овај познати хаику се појављује у Башоовој Уској стази: самидаре но фуринокосхите yа хикаридо.

Дођоше и одоше летње кише, поштедевши

Павиљон светлости

Летње кише (самидаре) се односе и на кише које падају у данашње време и на оне из ранијег периода, које су вековима поштеђивале Павиљон светлости. Можда је Башоова најпознатија песма из Уске стазе: натсукуса yа тсуwамонодомо га yуме но ато у којој се и „снови“ и „летње траве“ односе и на савременог песника и на ратнике из далеке прошлости.

Летње траве –све што остаде од снова

старих ратника

Као што можемо видети из ових примера, хаику тренуци могу да потичу из далеке прошлости или далеких, замишљених места. Заправо, један од Бусонових великих подвига је била његова способност да ствара друге светове.

Башо је путовао да би истраживао садашњост, савремени свет, да би сретао нове песнике и да би са њима писао везани стих. Једнако је важно да је путовање било начин улажења у прошлост, сретања са духовима покојника, доживљавања онога што су његови песнички и духовни претходници доживели. Другим речима, постојале су две кључне осе: хоризонтална, садашњост, савремени свет и друга, вертикална, која води у прошлост, историју, другим песмама. Као што сам показао у мојој књизи Трагови снова: пејзаж, културна меморија и поезија Башоа, Башо је веровао да песник треба да делује на обе осе. Деловати само у садашњости, давало би несталну поезију. Деловати само у прошлости, с друге стране, значило би не бити у додиру са основном природом хаикаија, који је укорењен у свагдањем свету. Хаикаи је, по дефиницији, био нетрадиционалан, некласичан, неодређен, али то није значило да је одбацивао прошлост. Пре ће бити да је његово богатство зависило од прошлости и ранијих текстова и асоцијација.

Када би Башо и Бусон погледали хаику који се данас пише у Северној Америци, видели би хоризонталну осу, фокус на садашњост, на савремени свет, и вероватно би имали осећај да вертикална оса, кретање кроз време, у великој мери недостаје. Није проблем са хаику приручницима на енглеском језику који наглашавају значај личног доживљаја. И треба то да чине. То је

*********************************************************************************9

добар начин за практиковање ове форме, као и ефикасан и једноставан начин да се многи укључе у писање хаикуа. Верујем, као и Башо, да су директан доживљај и директно опажање апсолутно критични; да су основа од које морамо кренути и која нам омогућава да сазримо у занимљиве песнике. Међутим, као што показују примери Башоа и Бусона, то не би требало да одређује ни правац ни вредност хаикуа. То је почетак, а не крај. Они хаикуи који су фиктивни или имагинарни су исто тако вредни као и они који се заснивају на личном доживљају. Заправо бих се залагао за писање онога што би се могло назвати историјски хаику или научно-фантастични хаику.

Хаику као неметафоричан

Друго правило северноамеричког хаикуа које би вероватно узнемирило Башоа је да се у хаикуу избегавају метафора и алегорија. У хаику приручницима и часописима из Северне Америке се наглашава да би хаику требало да буде конкретан, да говори о самој ствари. Песник не користи неки предмет или замисао да би описао другу, не користи А да би разумео Б, као у поређењу или метафори; за разлику од тога, песник се концентрише на сам предмет. Избегава се и алегорија у којој скупина знакова или симбола повлачи паралелу између једног и другог света. Све три технике – метафора, поређење и алегорија – се генерално сматрају табуом у хаикуу на енглеском језику, а почетници се уче да их не користе.

Међутим, Башо у многим хаикуима користи метафору и алегорију, а то је заправо можда један од најважнијих аспеката поезије. У његово време једна од најважнијих улога хокуа, или уводног стиха, који је обично састављао гост, била је да поздрави домаћина скупа или седељке. Хоку је морао да садржи сезонску реч, да укаже на време, али је морао и да поздрави домаћина. Ово је обично чињено алегорично или симболично описивањем нечега из природе што симболизује домаћина. Добар пример је: схирагику но ме ни татете миру цхири мо насхи:

зурим нетремице у беле хризантеме –ни трунке прашине

Овде Башо упућује комплимент домаћину (Сономеу), кога представљају беле хризантеме, наглашавајући чистоту цвета, а посредно, и Сономеову.

Други пример је ботан схибе фукаку wакеизуру хацхи но нагори кана, који се налази у Башоовом путном дневнику Костур у пољу (Нозарасхи кико).

Пошто сам још једном боравио код мајстора Тојоа, спремао сам се да кренем у западне провинције.

*********************************************************************************10

дубоко из тучка божура – повлачи се

са жаљењем пчела

У овој опроштајној песми пчела представља Башоа а тучак божура домаћина (мајстор Тојо). Пчела напушта цвет са великим оклевањем, изражавајући тако велику захвалност посетиоца према домаћину. Овај облик симболизма или просте алегорије је стандардан за песнике овог времена а био је и за читаву песничку традицију. У класичној јапанској поезији предмети из природе неизоставно служе као симболи или знакови одређених особа или ситуација из људског света а јапански хаикаи није изузетак. Надаље, код песника попут Башоа и Бусона су се понављале исте слике (као што је ружа код Бусона или просјак код Башоа) да створе сложене метафоре и симболе.

Без сумње је добра идеја да почетници избегавају очигледну метафору, алегорију или симболизам, али ово не би требало да буде правило које важи за напредније песнике. Заправо сматрам да ово правило онемогућава многим добрим песницима да постану велики песници. Без коришћења метафоре, алегорије и симболизма тешко ће бити да хаику достигне сложеност и дубину која је неопходна да би био предмет озбиљног проучавања и коментара. Основна разлика између употребе метафоре у хаикуу и у другим врстама поезије је у томе да је она у хаикуу изузетно суптилна и индиректна, скоро неприметна. Метафора у добрим хаикуима је често дубоко скривена. На пример, сезонска реч у јапанском хаикуу често има метафорично значење јер она носи врло специфичне књижевне и културне асоцијације, али је њена превасходна улога дескриптивна док се метафоричка димензију подразумева.

Алузија, поезија о поезији

Нагласак на „хаику тренутку“ у северноамеричком хаикуу значио је да већина песама не поседује другу битну особину јапанског хаикаија и хаикуа: њен алузивни карактер, способност песме да се позива на друге књижевне или песничке текстове. Мислим да је Шели био тај који је рекао да је коначан циљ поезије сама поезија. Велики песници стално расправљају међу собом. Ово се посебно односило на хаикаи, који је најпре био пародија тиме што је извртао асоцијације и конвенције класичне књижевности и поезије.

Једна од Башоових иновација је била та да се удаљио од пародије и користио књижевне и историјске алузије као средство којим је подигао уметничку вредност хаикаија, који је до тада сматран нижим обликом забаве. Дубина многих Башоових и Бусонових хаикаија се заправо ослања на позивања или алузије на ранију поезију, било из јапанске или из кинеске

*********************************************************************************11

традиције. На пример, један од Бусонових најпознатијих хокуа (1742) је yанаги цхири схимизу каре исхи токоро докоро.

пало врбино лишће –бистар поток пресушио,

камен ту и тамо

Хоку је опис сцене из природе, „сада и овде“, али је истовремено и алузија и хаикаи варијација славне ваке, или класичне песме Саигјоа (1118-1190), песника из 12. века: мицхинобе ни схимизу нагаруру yанаги каге схибасхи тоте косо тацхитомаритсуре (Схинкокинсху, лето, бр. 262).

крај пута дуж бистре воде потока

у сенци врбе застах тако дуго што мислио сам

биће само тренутак

Башо (1644-94) је пре овога написао следећу песму: та ицхимаи уете тацхисару yанаги кана у Уској стази према далеком северу (Оку но хосомицхи), у којој путник (Башо), пошто је стигао на место на коме је Саигјо написао ову песму, оживљава ова осећања: Башо застаје испод исте врбе и пре него што је то схватио, читава њива је била засађена.

читава њива засађена пиринчем – растајем се

од врбе

За разлику од Башоове песме, која говори о прошлости, Бусонова песма је о губитку и незаустављивом протоку времена, о супротности између онога што се дешава сада, у јесен, када је поток пресушио а врбино лишће опало, и у прошлости, у лето, када је бистар поток призивао Саигјоа а врба му нудила заклон од врелог летњег сунца. Као што је случај са многим Башоовим и Бусоновим песмама, и ова има везе и са садашњошћу и са будућношћу, са пејзажем и песмама и асоцијацијама на њих.

Овде се ради о томе да већина јапанске поезије делује у оквиру вертикалне осе која је раније поменута. Има само неколико примера овога у хаикуима на енглеском језику. Дајем један од њих, Бернарда Ајнбонда, њујоршког песника који је недавно преминуо, која алудира на славну Башоову песму о жаби: фуруике yа каwазy тобикому мозу но ото (стари рибњак, жаба ускаче у, звук воде).

*********************************************************************************12

жабље језерце... лист у њега упада

нечујно

Овај хаику је заслужено добио прву награду јапанске авиокомпаније, на чију адресу је пристигло око 40.000 прилога. Он поседује хаикаи квалитет коме би се Башо дивио. У типичном хаикаи маниру, песма функционише на два основна нивоа. На нивоу сцене, хоризонталне осе, она је опис призора из природе, хвата осећај мира, пустињачке усамљености која је карактеристична за Башоову поезију. На вертикалној оси, то је алузивна варијација, хаикаи извртање Башоове славне песме о жаби, која вешто замењује жабу листом а звук који она прави кад ускаче – тишином. Ајбондов хаику поседује осећај непосредности, али истовремено се обраћа прошлости; улази у дијалог са Башоовом песмом. Другим речима, овај хаику се креће изван „хаику тренутка“, изван овде и сада, да говори у времену. Тешко је написати овакав хаику. Али то је она врста поезије која се пробија у матицу поетских токова и која може постати део песничког наслеђа.

Вертикална оса не мора увек бити повезана са другом песмом. Може бити оно што називам културном меморијом, већим обимом асоцијација са којима се шира заједница може идентификовати. Може се односити на неки кризни период из прошлости (као што је рат у Вијетнаму или губитак вође) са којим песник као припадник заједнице покушава да се избори. Оно што је овде основно јесте шири оквир, шири обим асоцијација које се преносе са генерацију на генерацију и које се крећу изван овде и сада, изван такозваног хаику тренутка. Ствар је у овоме: да би хоризонтална (савремена) оса преживела, надмашила време и простор, потребно је да у неком тренутку пређе вертикалну (историјску) осу; садашњи тренутак мора да сарађује са прошлошћу или са дубљим осећајем за време и заједницу (као што је породица, народна или књижевна историја).

Природа и сезонске речи

Једна од главних разлика између хаикуа на енглеском језику и јапанског хаикуа је употреба сезонске речи (киго). Постоје два формална захтева која треба да испуни хоку, који се сада назива хаику: секућа реч, која пресеца хоку од 17 слогова на два дела, и сезонска реч. Хаику песници на енглеском језику не користе секуће речи као такве, већ њихов еквивалент, било знакове интерпункције (као што је црта), именице или синтаксу. Добија се нешто веома слично секућој речи, а много је добрих песама које зависе од реза. Међутим, нема еквивалента за сезонску реч. У ствари, употреба сезонске

*********************************************************************************13

речи није формални захтев за хаику на енглеском језику као што је то случај са већином јапанских хаикуа.

У Јапану сезонска реч активира низ асоцијација везаних за културу, које су се развијале, прерађивале и брижљиво преносиле преко хиљаду година и које се чувају, трансформишу и преносе са генерације на генерацију путем приручника сезонских речи, који су и данас у широкој употреби. У Башоово време сезонске речи су имале облик огромне пирамиде. На врху су биле пет велике, које су биле у сржи класичне поезије (вака од 31 слога): кукавица (хототогису) за лето, цветови трешње за пролеће, снег за зиму, сјајно јесење лишће и месец за јесен. Од овог уског врха су се простирале друге теме из класичне поезије – пролећна киша (харусаме), цветови наранче (ханатацхибана), црноглавка (угуису), врба (yанаги) итд. На дну, у најширој области, су биле свакидашње сезонске речи које су хаикаи песници додавали у скорашње време. За разлику од елегантних слика на врху пирамиде, сезонске речи на дну су узимане из свакодневног, савременог, уобичајенијег живота. Примери за пролеће су маслачак (танпопо), бели лук (ниннику), рен (wасаби) и дивља љубичица (неко но кои).

Још од 11. века од песника класичне поезије се очекивало да пишу о поетској суштини (хони) задате теме. Поетску суштину су чиниле утврђене асоцијације у сржи сезонске речи. Када је, на пример, у питању црноглавка (угуису), песник је морао да пише о њој у вези са доласком и одласком пролећа, о појављивању црноглавке из горске долине или о односу између ње и цветова шљиве. Сматрало се да ова поетска суштина, група асоцијација у сржи теме годишњег доба, представља кулминацију и искуство генерација песника током много година. Пишући о поетској суштини, песник је могао да учествује у овом заједничком доживљају, наследи га и пренесе даље. (Ова појава се односи на већину традиционалних уметности. Почетник мора прво да научи основне облике или ката, који представљају акумулирано искуство генерација претходних мајстора.) Песници су изучавали јапанску класику као што су Прича о Гењију и Кокинсху, прва царска антологија јапанске вака поезије, јер се сматрало да је у овим текстовима садржана поетска суштина природе и годишњих доба као и славних места.

Славна места (меисхо) у јапанској поезији имају улогу сличну сезонским речима. Свако славно место у јапанској поезији било је срж поетских асоцијација по којима је песник био дужан да ствара. Такутагава (река Такута) је, на пример, значила момији, или сјајно јесење лишће. Песници попут Саигјоа и Башоа су путовали у славна песничка места – као што су Такутагава, Јошино, Мацушима, Ширакава – да би учествовали у овом колективном доживљају, да добију инспирацију од поетских места која су била врело великих песама прошлости. Ова славна поетска места су омогућавала

*********************************************************************************14

дружење са песницима из прошлости. Као сезонске речи, и славна места су имала улогу директног проводника који је водио до колективног опуса поезије. За разлику од тога, у Северној Америци има веома мало места, ако их уопште и има, која су срж утврђених поетских асоцијација оне врсте која се може наћи на славним местима у Јапану. Сходно томе, релативно је мало хаикуа о значајним местима на енглеском језику.

Ради се о томе да у јапанској поезији сезонска реч, као и име славног места, смештају песму не само у неки вид природе већ и на вертикалну осу, у већи колективни опсег поетских и културолошких асоцијација. Сезонска реч омогућава да нешто мало добије свој живот. Сезонска реч, као и име славног места, такође повезује једну песму са другим песмама. Заправо, сваки хаику је део једне огромне сезонске песме.

Људи се често чуде што је јапанска песма тако кратка. Хаику од 17 слогова је најкраћа форма светске књижевности, а вака или танка од 31 слога вероватно заузима друго место. Како је онда могуће да песма буде тако кратка а да ипак буде песма? Како се може пронаћи комплексност високе вредности у тако једноставној, краткој песми? Прво, краткоћа и очигледна једноставност омогућавају да у њој свако узме учешће, да је учини колективним, друштвеним медијумом. Друго, песма може бити кратка а ипак комплексна јер је заправо део већег, сложенијег опуса поезије. Када песник пише на једну од тема са врха пирамиде годишњих доба или посети неко славно место, он улази у имагинаран свет који дели са широком публиком и која се везује са мртвим, са древним. Као што смо видели, писати о поетској суштини теме значи учествовати у већем акумулираном искуству песника из прошлости. То је разлог што широка публика ужива у врло суптилним варијацијама на познате теме.

Ово колективно тело, вертикална оса, међутим, стално има потребу за приливом, новим животима. Хаикаи песнику је потребна хоризонтална оса да би дошао до новог искуства, новог језика, нове теме, нових партнера за писање поезије. Пирамида годишњих доба се може посматрати као концентрични кругови дрвета, при чему су класичне теме у центру, за којима следе теме класичног везаног стиха, хаикаи теме, и најзад модерне хаику речи на периферији. Кругови у самој унутрашњости имају најдужу историју и у суштини су фиктивни светови и најмање подложни променама. За разлику од тога, спољни кругови су укорењени у свакодневном животу и у савременом, вазда променљивом свету. Многи од оних с периферије ће доћи и отићи и неће се више враћати. Међутим, без сталног додавања нових кругова дрво ће угинути или се претворити у фосил. Један од идеала за који се Башо залагао пред крај живота био је онај који се односио на „непроменљиво и вечно променљиво“ (фуеки рyуко). „Непроменљиво“ је подразумевало потребу за

*********************************************************************************15

трагањем за „истином песничке уметности“ (фуга но макото), посебно у песничкој и духовној традицији, да се учествује у вертикалној оси, док се „вечно променљиво“ односило на потребу за сталном променом и обновом, чији се извор коначно налази у свакодневном животу, на хоризонталној оси.

Чудно је да дефиниција хаикуа Хаику друштва Америке не помиње сезонску реч, што је обавезно за већину школа у Јапану. Можда половина постојећих хаикуа на енглеском језику садржи сезонске речи или неки осећај годишњег доба, а чак и када хаику садржи сезонску реч, она обично нема ону функцију коју има у јапанском хаикуу. Ово је стога што се њихова значења веома разликују од области до области Северне Америке, да не помињемо друге делове света, а у принципу нису повезане са посебним књижевним или културним асоцијацијама што би читалац одмах препознао. За разлику од тога, у Јапану су стотинама година сезонске речи служиле као неопходан мост између песме и традиције. Хаику на енглеском језику стога мора да зависи од других димензија хаикуа да би живео.

Укратко, мада се за писање хаикуа на енглеском инспирација проналази у јапанском хаикуу, не може и не би требало да копира правила јапанског хаикуа због битних разлика у језику, култури и историји. Зато ће се дефиниција хаикуа на енглеском језику, по природи, разликовати од јапанске. Ако морам да дам дефиницију хаикуа на енглеском језику која би обухватила оно што сам овде навео, рекао бих, понављајући дух Башоове поезије, да је хаику на енглеском језику кратка песма, обично исписана у једном до три стиха, која трага за новим и откривалачким перспективама људских и физичких ситуација, фокусирајући се на непосредан физички свет око нас, посебно природе и на деловање људске маште, сећања, књижевности и историје. Већ постоји известан број добрих северноамеричких хаику песника који стварају у овом оквиру, тако да ова дефиниција има за циљ и да подстакне постојећи тренд и да афирмише нови простор који се креће изван постојећих дефиниција хаикуа.

Сенрју и хаику на енглеском језику

Можда је скоро половина хаикуа на енглеском језику, укључив и многе од најбољих, у ствари нека врста сенрјуа, песме од 17 слогова која не захтева сезонску реч и која се фокусира на људске и друштвене прилике, често на комичан или сатиричан начин. Мислим да је то добро. Хаику на енглеском језику не би требало да покушава да се угледа на јапански хаику, јер он функционише под битно другачијим околностима. Мора имати сопствени живот и развој.

Сенрју, какав је настао у Јапану у другој половини 18. века када се развио

*********************************************************************************16

у независну форму, био је веома сатиричан, исмевао је савремене манире и људске мане. Хаику часописи на енглеском језику су утврдили разлику између ова два облика, хаикуа и сенрјуа, при чему се оне песме које су у вези са природом подводе под категорију хаикуа а оне чија тема није природа под категорију сенрјуа. Према Хаику друштву Америке, хаику је „суштина неке активности оштро запажене у којој је природа повезана са људском природом“. За разлику од тога, сенрју се „превасходно бави људском природом, често је комичан или сатиричан“. Маде је ова дефиниција сенрјуа на енглеском језику прикладна, она која се односи на хаику, која тежи, по природи, да се преклопи са сенрјуом, чини се ограниченом.

Једна последица уже дефиниције хаикуа је да антологије хаикуа на енглеском језику садрже неоправдано велики број песама које говоре о сеоском или природном окружењу иако 90% хаику песника заправо живи у урбаним срединама. Грубо речено, северноамеричким хаику песницама је дата алтернатива или да пишу озбиљну поезију о природи (која се дефинише као хаику) или да пишу комичну поезију на теме које се не тичу природе (дефинисано као сенрју). Ово би могло да одврати хаику песнике од писања озбиљне поезије о непосредном урбаном окружењу или ширим друштвеним темама. Теме као што су подземне железнице, средства јавног саобраћаја, биоскопи, позоришта, тржишни центри итд., мада не припадају традиционалном схватању природе, у ствари су неки од најбогатијих извора за писање модерног хаикуа, као што се то потврдило на основу многих хаикуа на енглеском језику писаних у новије време и требало би да се сматрају делом природе у најширем смислу.

Због овога сада приређујем књигу хаикуа о Њујорку или урбаних хаикуа, која би, према уској дефиницији хаикуа, могла да буде подвргнута критици или дисквалификована, али која, по мени, представља изворни дух јапанског хаикаија тиме што се фокусира на непосредно физичко окружење. Пројекти попут Ди Еветсовог „Хаику у 42. улици“, у коме је представио урбане хаикуе у празној биоскопску сали под надстрешницом на Тајмс скверу, су, у овом смислу, и иновативни и инспиративни.

Закључак: Неке карактеристике хаикаија

У овоме је дилема: с једне стране, велику привлачност хаикуа представља његова демократичност, његова способност да испружи руку, да сваком буде доступан. Када је ово у питању, нема такве поезије као што је хаику. Хаику има посебно значење и улогу за свакога. Може бити облик терапије. Може бити начин да се завири у психу. Све то хаику може. А то може зато јер је кратак, јер су правила једноставна, јер може да се фокусира на тренутак.

*********************************************************************************17

Међутим, ако хаику треба да се уздигне до озбиљне поезије, књижевности која је широко цењена и која заслужује дивљење, која се учи и која се предаје, коментарише, која може утицати на друге не-хаику песнике, онда мора да поседује комплексност која јој даје дубину и која омогућава и да се фокусира на одређени тренутак у времену и да се изнад њега уздигне. Башо, Бусон и други мајстори су ово постигли путем разних облика текстуалне непрозирности, укључив метафору, алегорију, симболизам и алузију, као и путем константног трагања за новим темама. За северноамеричке песнике, за које сезонска реч не може да функционише на начин на који је то случај са овим јапанским мајсторима, ово постаје ургентније питање, које указује на потребу да се истражују не само метафоричке и симболичке могућности већ и нова подручја – као што су историја, живот у урбаним срединама, друштвена зла, смрт и рат, интернет. Хаику не мора и не би требало да буде ограничен уском дефиницијом поезије природе, посебно зато што су основна правила сасвим различита од оних у Јапану.

Како онда може хаику постићи тај циљ у простору од 17 слогова? Одговор је да то није неминовно. Једна од претпоставки Башоа и других у вези са хокуом (хаикуом) је била да је он незавршен. Хоку је био само почетак разговора; на њега је требало да одговори читалац или други песник или сликар. Хаикаи у свом најосновнијем облику, као везани стих, је у вези са повезивањем једног стиха с другим, једне особе с другом. Хаикаи је и у вези са разменом, постављањем и давањем одговора, поздравом и опраштањем, прославом и оплакивањем. Хаикаи се тицао и заједничког писања, завршавања или допуњавања песама других, додавања песме или калиграфије на нечију слику, прозног пасуса на пријатељеву песму итд.

Значајно је и то да се хаикаији, а посебно хокуи, највише цене и читају као део реченице, есеја, збирке поезије, дневника или путописа, свих форми које откривају поступак размене, повезивања и које хаикаију и хаикуу дају шири контекст. Башоово најзначајније дело је било Уска стаза према далеком северу (Оку но хосомицхи), у коме је хаику био укључен у већу прозну приповест и био део већег ланца текста.

У Башоово време хаикаи је значио две ствари: 1) представљање и друштвени чин и 2) књижевни текст. Као друштвени чин, као елегантан вид конверзације, хаикаи је морао да буде приступачан и спонтан, морао је да обавља и друштвену и верску улогу. Тако су половину Башоових хаикуа сачињавали поздрави, опроштајне песме, поетске молитве. Имали су врло специфичне функције и били постављени на специфично место и у специфично време, а служили су и за размену мишљења са другим особама. За Башоа је, међутим, хаикаи био и књижевни текст који је морао да превазиђе време и место, такав да га схвате и они који нису били на месту његовог

*********************************************************************************18

састављања. Да би то постигао, Башо је стално дотеривао своје песме, чинио их фиктивним, смештао на друго место, додавао слојеве значења, наглашавао вертикалну осу (повезивао их са историјом и другим књижевним текстовима), тако да песма може да делује ван првобитних околности под којима је написана. Надамо се да ће више северноамеричких хаику песника моћи да црпи инспирацију из овог сложеног дела.

Модерн Хаику, XXXИ:1 (зима-пролеће 2000)Пренето уз дозволу аутора.

Пренето из Хаику Реалитy/стварност, бр. 10. Превод: Саша Важић

*********************************************************************************19

ХАIКУ НА СРПСКОМ И ЕНГЛЕСКОМ

HAIKU IN SERBIAN & ENGLISH

Уредник рубрике (Еditor): Milenko D. Ćirović Ljutički

Милоје ИлићMiloje Ilić

Малени врабац, весели немирко – знамен Београда.

Ана Дамиан – ЛакићевићAna Damian – Lakićević

Врева карневала. У мирису мимоза –стало време.

Оголео жбунса песмом врабаца –чека пролеће.

А smallish sparrow,a cheerful meddler ‒a symbol of Belgrade.

Carnival throng.The scent of mimosa –time has stopped.

A bared bush with the song of sparrows –waits for spring.

*********************************************************************************20

Босиљка Боса Павловић Bosiljka Bosa Pavlović

Месечина.Траг пужа на латици руже,тек процвале.

Прозори смрзли.Пламенови у жару:ноћас плешу.

Љиљана ПрошићLjiljana Prošić

СУТОН НАД РЕКОМУДАР КРИЛА ЛАБУДАОКРЗНУО МИР

Предраг Пешић ШераPredrag Pešić Šera

испод ружау бакиној торби –разне намирнице.

Мила ВукмировићMila Vukmirović

Тек убодом ружетако обожаванеосетих бол.

Над вајатомцветно, мирисно, лепо –та рана трешња.

Moonlight.Snail track on the petal of rose,only blossomed.

Windows froze.The flames in the heat:dancing tonight.

SUNDOWN ON RIVERA SWAN JUST STROKE WITH HIS WINGSSILENCE IS BROKEN

under the rosesin grann’s bag –a variety of groceries.

Only after a prick of such a beloved rose do I feel pain.

Over the outhouseflowery, fragrant, beautiful – that early cherry tree...

*********************************************************************************21

Миленко Д. Ћировић ЉутичкиMilenko D. Ćirović Ljutički

несаница.Између дозива ћука одзиви сјећања

зарђала кантанад усахлим бунаром. Ћутим у прошлости

insomnia . . . between an owl’s calls responses of memories

a rusty bucket above the dry draw well –I keep silent in the past

*********************************************************************************22

ХАИБУН

Слободанка Луковић

Најкрупнија јабука

Ево ме на заравни брега покрај великог града, у насеобини где се жамори у време викенда и празника. Не скидам поглед с растиња и травки. Ту је и кућа за одмор, као уточиште изван градске вреве, и стари орах, три брезе, туја, бор, зелено грмље, дванаест ружа, пузавица тик до крова. Неки мир просто ме обујмио.

У даљу вране Изнад пшеничног поља. Круже све ниже...

Пас залаја из даљине а мене проже зебња усамљености. Помислих: наши стари били су смирени, мудри, богати у поимању света и живота, и жилави одрастајући у обиљу зеленила, мира, шумораја и хармоније у природи с потребом овладавања њоме. Ипак, мени недостајаше НЕКО. О, како бих да разменим утиске, да чујем људску реч!

Утом, лагано, одмереним кораком, некако уздигнута и стамена, пристиже ОНА – сусетка. У руци држи крупну петровку – јабуку. Осмехнусмо се истовремено, затечене у истом осећању.

– Узми, сад сам је убрала, за тебе! Бирала сам најкрупнију, и здраву.Под орахом, у дубоком хладу, испијасмо кафу. Понудих је колачима,

као што се чини одвајкада. Она узе најситнији, хвалећи га. После неколико уобичајених фраза, разговор поче да се распламсава и да постаје све блискији. Мало се устручавам да будем интимна због доброг понашања.

*********************************************************************************23

– Отвори срце ако ће ти бити лакше – рече – ако ћеш се оптеретити, онда немој. То ја... због тебе. Мени можеш слободно... не брини, разумем све што хоћеш да кажеш. Ја, додуше, нисам школована, али умем да негујем своју душу, а туђу да разумем. Осећам да смо сличне, иако си ти... али није важно шта је ко, већ какав је ко. Ето, ја могу са сваким само на други начин.

Кад сусетка оде, погледах јабуку: да ли да је оставим за НЕКОГ? Орах зашуми блаже. Врх брезе поведе ме у горњи свет. Лавеж паса дође ми, некако, као музика.

Сусетка оде. Мирис јабуке блажи. Осмишљам причу.

У хладу ораха, Сетих се оног нашег Испред куће.

Предраг Пешић Шера

Гости

Изнад поља, дивље голубове, скрену нагло рода. Загракташе вране, кратко гостоваше, славуји на трешњи. Велику крошњу, распеваног платана, изненади млака киша.

Поред реке стиже ми порука: Гости те чакају.

Сеоска кућа постала је у насељу хотел за странце.

Награди ружа, цвркутање врабаца, својим бубама.

*********************************************************************************24

Зоран Раонић

Видиковац над Таром

Ријека Тара још само у уху и у тијелу. Али кривина на путу отвара још један видик – видиковац коме се не може одољети. Ту се одмориште само по себи намеће. Као да ти се каже: застани, одмори, части се тиме што видиш и чиме ти душа располаже. То у торби, у ранцу, последње је што ће ти у том тренутку пасти на памет.

Камен, плочасти, као какав камени пријесто, до удобности је углачало вријеме – али и они којима служи као удобно сједиште или постеља. Надземна букова жила преко пута се испријечила на пут дијели на дио до Таре што води и на дио до мјесног средишта – али и обрнуто, зависно у ком правцу идете. Испод пута липа коју су кресали чобани, вјетрови, снијег и старост, али из које млазају охрабрујући млади изданци. Дах цвјетања се шири у круговима и у таласима – све горе до на врхове кланца, одакле последњи зраци сунца као да опомињу и позивају да се на вријеме настави пут.

Испод запећка археолози траже трагове људског битисања, али и скончања. Траже оне који су ове путеве отворили. Можда ово наше вријеме на њихово наличи, или обрнуто – ко ће то знати. Можда смо само успомена давних предака, и не баш много пријатна.

Тамни запећак. Из нас и археолога све испарава.

Али ко да одоли да се не успење до под стијену, до букве из чијег попадалог лишћа се одвајају водени млазеви што се гранају у зелена развођа алги и маховина које покривају окомиту литицу што обара косо низ беспућа, наизглед бескрајна.

Даждевњак у лишћу крај извора – пут у праисторију!

Са ноћи није дошло смирење, но само смјена, други начин живљења, промјена ритма – коју објави и један продоран писак.

С планине, Па путем до Таре – Глас сове.

*********************************************************************************25

Крај Ћехотине

И запећак и вјековима утабаване стазе крај Ћехотине, као да ти показују слику и смисао прастарог пута до у цивилизацију, ову. Ову за коју ни разиграна ондашња машта није могла слутити да ће оваквом бити. Ни онај наш предак богодавно, док је бродио на крилима неначете слободе, као ни онај колико јуче што је на једрима технолошким овуда сањао о ходу кроз бескраје и кроз вријеме, није могао видјети ово.

Ту и тамо по која оаза вакта који нас веже.

Док се буди мисао о животу у пра-заједници, о људима који су управо на овим просторима трасирали пут у омамљујућу будућност, и са овог станишта и дотакли цивилизацијске највише коте, пада у воду сан о могућности опстајања макар и оазе нетакнуте љепоте са неначетом природом, за данас и заувијек. О неком аутентичном амбијенту, скоро да није мигуће ни сањати. Само један поглед узводно – те онда бијег погледом низводно – па обрнуто, убрзава поразно сазнање да је пластична цивилизација узела маха, да је освојила простор за нормалан поглед и за слободан дах.

Крај Ћехотине. Кеса по кеса – до у заборав мутни.

Опсовах у себи нешто недодириво, можда се и Неба злом мишљу такох, Боже ме опрости, или то бјежећи од земаљске стварности мој поглед одлута горе – те спазих небеса на чудан начин располућена.

Звјездана ноћ. Пукотина на небу са млазним авионом.

Кренух правцем који се крижао са тим на небу, негдје горе у замишљеним висинама, у зони забрањеног лета и друге врсте реалности, и одозго упутих поглед на то овдје, то што овдје јесмо, на ту окрутну реалност, која из те перспективе свакако дјелује поразно. На сваком исто сазнање – да све смо и

*********************************************************************************26

заслужили, све смо то сами себи учинили. И не само себи, већ и свим другим на земљи бићима. Бићима која су одувијек недужна, а која и даље на све могуће и немогуће начине угрожавамо.

На путу стид од зеца прољећнога – кога не сретох.

*********************************************************************************27

ХАИКУ НА СРПСКОМ

Уредник рубрике: Зоран Раонић

Душан Мијајловић Адски

Храст Запис – Идем насумице –шуми ли то ветар или Стазу мог детињстваГоспод шапуће. Прекрило лишће.

Јованка Божић, Ваљево

старац купује задржах погледсадницу трешње – препун на зимзеленој грани.очекивања И она се суши

Бранислав Брзаковић, Ниш

Седа брададок гледам децујош беља

Веселин Брновић, Подгорица

На пустом пољуКолона жутих мраваПрокрчила пут.

*********************************************************************************28

Бранка Војиновић Јегдић, Подгорица

у пустом селу прислоњеноглува ноћ тумара неогуљено прућепо двориштима на колибици

Мила Вукмировић, Београд

Рибарски сточић – Трешња у зрењу –ка небу уперени на избораном лицупогледи риба. широки осмех.

Владислав Вуковић, Подгорица

Покисле птице Гуске у летуПрелијећу поље Гаком оглашавајуУ сноповима. Парање неба.

Бранка Гостовић, Београд

Поплава. На крову Уместо каратакуће мачка последња за позориште купихдом напушта. букет мимоза. Светомир Ђурбабић, Ниш залазак сунца – како је светма колико да си леп пун цвећа овог лета –још мало па ће мрак кад мислим да мрем

Милоје Илић, Београд

Људи са слика: неми сведоци прохујалих времена.

*********************************************************************************29

Љиљана Крстић, Алексинац

На сувој грани Крупне пахуљезастао пуни месец – у налету прекришедуња децембра. цветни кишобран.

Ана Дамиан – Лакићевић, Београд

Скок у воду. Литицом се плетуБарокна кула се зидине. Заробилерасу у капи. град и море.

Слободанка Луковић, Крагујевац

млад бокор здравца опет голубицабуја из кореништа у истој саксијипред старом кућом снела два јаја

Босиљка Мијатовић, Београд

Поноћ у парку Липа миришестарац седи на клупи јато птица долећепоред њега пас весела деца

Зоран Николић Мали, Ђакус

Пролећна киша – Песма цврчака –из мог воћњака неста негде на ливади имирис бехара смех заљубљених

Добрило Павић, Плужине

тек је свануло зашто косовиптице заумних боја мисле да сам страшилона трешњи чуче кад трешње краду

*********************************************************************************30

Боса Павловић, Београд

Црвено – ватра. Брод клизи у луку. Горим од бујице жеља, Трепераве, небеске звезде:а небо плаво. на води.

Предраг Пешић Шера, Смедерево

Веју пахуље... У плићакутаксиста у возилу сударају сечека муштерије. острвске руже.

Љиљана Прошић, Београд

У ОГЛЕДАЛУ НА МОМ СТОЛУТЕК НАГОВЕШТАЈ СНЕГА – БУКЕТ ПЛАВИХ ИРИСАЛИК МОЈЕ МАЈКЕ. НОВА ГОДИНА

Братислав Радуловић, Београд

Узнемири ме Из моје баштеТвоја заспала сенка Одлетеше птице.У шапату ветра. Опада лишће.

Зоран Раонић, Пљевља

Врабац међу Сув лист јавораЖабама прећута Покри мјесец у локвиПрољећно јутро. Док ми прођемо.

Јања Раонић, Подгорица

С мирисом дуња Ноћ младог мјесеца.Долазе и кртине. Трчимо кроз траву иПозна је јесен. Хватамо маглу.

*********************************************************************************31

Драган Ј. Ристић, Ниш

скупљам лешнике буран зимски дан –у ничијем дворишту – очеве гојзерицеу крошњи врапци са тавана

Милија Стевановић, Београд

Надлећу јата Певају тугомстрњике у равници. на језику који не знам,Зрна све мање. а све разумем.

Ирина Стефановић, Београд

млада јабука један по једанна младој месечини – падају листови –обрис цветова дрво још бујно

Вучета Тончић, Панчево

Рибар у чамцу Сенка се повиа сенка му у води испод ниских грана.лови рибице. Не убра воћку.

Миленко Д. Ћировић Љутички, Београд

љетна шетња – промрзло псетодеда не гази ми сенку њуши расположење каже Милица пролазника

Дарко Хабазин, Београд без идиле дечја недеља –ужурбани кораци и псић њушком ваљастазу прте већу грудву

*********************************************************************************32

Драгослав Манић Форски, Радошевац (на лужничком говору)

Надзрнул цвет’к Огреја сл’нце,из росуљаву зевњу – снег опада од кров –че дојде ли пролет орате стреје

*********************************************************************************33

ИЗБОР ИЗ ОБЈАВЉЕНИХ ЗБИРКИ ХАИКУ ПОЕЗИЈЕ

Избор (editor): Миленко Д. Ћировић Љутички

Миленко Шарац / Milenko ŠaracКУЋА НА ДАЛЕКОМ БРДУ / A HOUSE ON THE DISTANT HILL

снови на чекању.Мир ноћи населипсећи лавеж

dreams on holdthe stillness of the nightinhabited by barking dogs

празна је кућа...отишли погледи санаших прозора

empty house...stares have leftour windows

клупа у паркуодмарају – старац,сенка и пас

park benchresting – an old man,a shadow and a dog

на натри мајкадо свитања ткалаћилим и снове

all night longmother weaved on a looma rug and dreams

*********************************************************************************34

Предраг Пешић Шера / Predrag Pešić ŠeraКОМАРЦИ У ГРАДУ / MOSQUITOES IN THE CITY

На последњудедину бразду у баштипао први снег.

The first snow has fallenon the last grandpa’s furrowin the garden.

Милојка Бандука Јововић / Milojka Banduka JovovićСВЈЕТЛОСТ И ТАМА / THE LIGHT AND THE DARKNESS

Jезеро мирно.Над жутим локвањемИгра лептира.

A still lake.Above a yellow water lilyButterflies at play.

Надошла шира.Мирис шљивовицеВјетар разноси.

Носим поклон.Кроз целофан ме убодетрном ружица.

Carrying a presentthrough the cellophanea small rose stings me.

Зимски ветар...зањиха се на терасиупаљен фењер.

Winter winda lit lantern on a balconystarts swaying.

A fresh must.The wind delivers the smellOf a plum brandy.

*********************************************************************************35

Branka GostovićSKICE ZAPISA HAIBUNA I HAIKU PESAMA

Dok se nakanihtrešnju da naslikam,ona precvetala.

Umesto lastavrane na balkon sleću,da su bar svrake.

Gordana Petković, BeogradVETAR MLAD

U senovitoj kolibiVetar veje bojeSvodim dan

U smiraj danaDodir svežeg vetraOsećam tišinu

Između dve pesmeRaznosim prazninuMesec u vodi

Noć. Zrikavacapesma se ori sred grada –nisam sama.

Otvorih prozorda maglu dodirnem,samo je udahnuh.

Kroz park idemopas lutalica i ja –staze pune lišća.

Lepo je dok snegpada – stvarnost se u privid pretvara.

Iz starog panja izrastaRasuti beli danDaleki odjeci

*********************************************************************************36

Mилован Петровић Веркин / Milovan Petrović VerkinХАИКУ / HAIKU

Крекети жабаЉуљушкају се тихоЛотоси бели

Croaks of frogs –Swinging quietlyThe white lotuses

Зашкрипа ехомВоденица на рециКаменом својим

Creaks echoingA water mill on the riverWith its stone

Као ћилим шаренПросуо боје својеШафран у башти

Like a colorful rugDisplays its colorsThe garden saffron

*********************************************************************************37

ХАИКУ ИЗ СВЕТА – HAIKU FROM THE WORLDУредник рубрике (editor): Dragan J. Ristić

AUSTRIA

Dietmar Tauchner

neue Siedlung ново насеље –in den Wäldern das Rauschen у шумама шумder Jahrhunderte векова (Са немачког: Д. Ј. Ристић)

BiH

Smajil Durmišević

nema ni ljudi,ni psa – korov i zmijei voćke divlje

BULGARIA

Omilla

В дневника: у дневнику:Днес охлювите бяха отново данас опет пужевимои спътници моји сапутници

*********************************************************************************38

Диана Тенева

првокласници ђаци прваци –супата с фиде супа са фидом одна букви слова

Петя Попова

топьл вятьр топли ветарразтваря криле пеперудата отвара крила лептируот хартия од хартије

Кунка Радева

есенно сльнце јесење сунцегреят тиквите греје тиквена пазара на пијаци

Виктория Кабаделова

Болничен парк. Болнички парк.Весели са само Весели су самоврабците. врапци.

Людмила Балабанова

нямах монети – пара немам –пуснах в шапката на просяка у капу просјака спустихвьздишка уздах

Зорница Харизанова

минзухари в снега шафрани у снегузапалвам още една свещ палим још једну свећув памет на татко за оца

дъжд от падащи звезди осветли небонебето просветва киша звезда падалицапри всяко желание... код сваке жеље...(Са бугарског: Д. Ј. Ристић)

*********************************************************************************39

Елисавета Шапкарева

бледа луна бледи месецпредчувствие за утрин бескућник слутиу бездомника јутро

Стојанка Бојанова

речно камъче речни каменчићострите му ръбове његове оштре ивиценикой не помни нико не памти

Иванка Јанкова

звезди в реката звезде у рецимежду тях међу њимасамотната луна усамљени месец (Са бугарског: Мила Васов)

Ани Стаjкова – Иванова

бели снежинки лебде пахуљелетят над Коледна елха изнад божићне јелке –снежни ангели снежни анђели

(Са бугарског: Радомир Мићуновић)

CROATIA

Đurđa Vukelić Rožić

peron sa živicom u žutom svjetlu prozora žmirkaju vrapci

mačka u kriluprestaje prestimoj vrući čaj

*********************************************************************************40

FRANCE

Jean Antonini

Vieilles pierres vieux старо камење стариcalices on respire doucement путире удишеш тихоun quart d’heure de visite петнаест минута посете

(Са француског: Душица Васов)

GHANA

Jacob Kobina Ayiah Mensah

Azkenean На крајуEykertara оно што остаје:Botila bat ardoa боца вина

(Са енглеског: Д. Ј. Ристић)

GERMANY

Klaus-Dieter Wirth

der Schatten einer Taube сенка голубаfliegt als Zweiter auf узлеће као другаund ganz lautlos сасвим бешумно

die Trägheit des Kanals тромост канала –an den Hausbooten schiebt крај кућних чамацаsich der Herbst vorbei промиче јесен

Volker Friebel

Den Zug verpasst. Пропуштен воз.Wir tanzen Walzer Плешемо валцерim Schnee. на снегу.

*********************************************************************************41

Mondnacht am Kloster. МесечинаÜber dem Schnee над манастиром. Изнад снегаschwebt Chorgesang. лебди пој хора.

Ellen Althaus-Rojasa

Аbendlicht – Вечерња светлост –die alte Nachbarin стара комшикаpflanzt Vergissmeinnicht сади незаборавак

Hans-Peter Kraus

das neue Jahr beginnt нова година почињеmit Regen aus dem alten кишом из старе

Matthias Mala

senryu

Schneeglöckchen blühen Цветају висибабеAuch meine Seele blüht auf па и моја душа ће.Wir fürchten den Frost. Бојимо се мраза.

Blumen erfrieren Цвеће мрзнеAuf schneebedeckten Gräbern. на гробу под снегом.Die Seele bleibt warm. Душа остаје топла.

(Са немачког: Д. Ј. Ристић

ITALIA

Pietro Tartamella

fiocchi di neve снежне пахуљеdal fiato dei cavalla од даха коњаsi allontanano удаљавају се

(Са италијанског: Д.Ј.Ристић)

*********************************************************************************42

JAPAN

Kuniharu Shimizu

деца на киши – све дубља јесен –марширају од неми отисци стопалабаре до баре у сувом рибњаку

јесење јутро –сезонско воће саотисцима зуба (Са енглеског: Н. Михајловић)

LITHUANIA

Arturas Šilanskas

sausio pirmoji први јануар –kaktusas palaistytas кактус заливенvyno likučais остацима вина

vasaros žolės летње траве –našlaičių maži džiaugsmai ситна радост сирочетаžiūrėt į debesis да гледа облаке (Са енглеског: Н. Михајловић

MAKEDONIA

Никола Маџиров

Ги покри сите Покри свепукнатини на sидот – пукотине на зиду –мојата сенка моја сенка

Телевизорот Телевизорне работи. Во него – не ради. На њему –нашите лица! наша лица(Са македонског: Д.Ј.Ристић)

*********************************************************************************43

Христо Петрески

Пред колибом ватра Она је гризла шљивеУнутра ораси и черге А ја сам осећаоЛежимо и чувамо звезде Кисело и зелено у себи

MEXICO

Agua en Moviemento

Tumulto de silencio Граја тишинеcae al fondo. пада на дно.Acantilado Гребен

(Са енглеског: Д. Ј. Ристић)

PHILIPINES

Robert D. Wilson

the tide . . . осека...an invisible monk невидљиви калуђер raking sand грабуља песак

(Са енглеског: Н. Михајловић)

ROMANIA

Marius Chelaru

între ieri şi azi између јуче и данасm-am aşezat să număr застајем да избројимsingurătatea усамљеност

pe ecrane-acum на екранимаcopil floare şi armă – дете, цвет и оружје –rutina zilei свакодневна рутина

*********************************************************************************44

universul urcă ближи се свемирspre mine dinspre ceruri – мени са небеса –noapte în desert ноћ у пустињи (Са енглеског: Н. Михајловић)

SLOVENIA

Alenka Zorman

samotna račka усамљена пловкаv ribniku odsev у рибњаку одсјајdaljnovoda далековода

reka še mrzla река још хладна –na peščini se sonči на песку се сунчаmisel brez kopalk моја гола мисао

ob galeriji у галеријиpasijonka razstavlja страст растављаcvet in plodove цвет и плодове

(Са словеначког: С.Ђурбабић)

Ivanka Konstantino

bobneče nebo – тутњи небо –preko brezinih listov преко брезиног лишћаdivji tok brzic дивљи ток брзака

majav mostiček – климави мостић –med bregoma žubori између брегова жубориsoj mesečine сјај месечине (Са словеначког: Марко Скок)

SPAIN

Patricia Marades

Altardeciendo, Вечерњи сумрак,sobre el lienzo y la nube на платну и на облакуel mismo rojo исто руменило (Са енглеског: Н. Михајловић)

*********************************************************************************45

Миленко Д. Ћировић Љутички

НЕОБИЧНО У ОБИЧНОММиленко Шарац: Кућа на далеком брду / A house on a distant hill; превод

Саша Важић, Хаику удружење Србије и Црне Горе, Београд, 2017.

У сазвијежђу хаику пјесника са ових простора засјала је још једна звијезда. Може се рећи у пуном сјају. Пљеваљски пјесник Миленко Шарац, освједочен запаженом збирком поезије Позни откоси и књигом бритких афоризама Рафална паљба, већ се представио хаику поезијом у неким публикацијама. Доста опрезно и одмјерено, јер он не слови за оног ко „све зна“. Он је од оних који кад знају – знају шта не знају.

Био сам привилегован да први читам рукопис, потом и одштампану збирку хаику пјесама Кућа на далеком брду. Миленкове хаику пјесме носе печат рафинираног сензибилитета, сугестивности и интуитивног увида. То резултира непосредношћу доживљавања читаоца једнако као и пјесника при записивању оног што његова перцепција дометне. Кажем записивању, јер писање хаику поезије је управо записивање оног што пјесник запажа у природном окружењу чинећи то без кићења и дотјеривања пјесничким фразама. Свакако уз контеплативни приступ и интеракцију на релацији пјесник – природа. Без ега и оног „ја мислим“, „ја видим“, „ја знам“. Све то у опсегу – са мало ријечи рећи много.

Миленковој сензацији једнако су податна запажања како у рурарној средини (у којој је рођен), тако и у урбаној (у којој, углавном,живи).

звуци чактара. Низ брег силазе овце, песма и пас

*********************************************************************************46

клупа у парку. Одмарају – старац, сенка и пас

Запажање детаља је оно што релацију пјесник – природа, у хаику поезији, чини искреном и карактерише као поезију доживљеног. Свакако, као поезију у којој се садржи необично у обичном.

Непосредност интуитивног увида, у интеракцији између природног окружења и пјесника, његову поетику одликује свјежином и флуидношћу.

Миленкове пјесме карактерише ритам наглашене и неуједначене амплитуде. То је оно што долази од карактерологије пјесника и имплицира чулност, емотивност, па и сјету.

Носталгичност је нешто што је наглашено, можда и пренаглашено, код овог пјесника. Наравно, не на уштрб квалитета. Путеви којима је отац долазио, које мајчине очи милују док он одлази, прозори са којих су отишли погледи:

завичајни пут. Очевим стопама корача туга

мајчине очи још милују путеве којима одлазим

празна је кућа. Отишли погледи са наших прозора

Живјећи у времену у ком се отуђени човјек враћа (или покушава да се врати) природи, Миленку то и није тешко. Он из завичаја и природе родних Матаруга никада није ни отишао, гдје год и колико год да је био.

Колико год да је

самлео живот неке давне године. А, наше беху

наде има. Поезија ако и не може спасити свијет, може душу. Ова збирка, сама по себи, то потврђује. Својим квалитетом сама себе и препоручује.

*********************************************************************************47

Радомир Мићуновић

Гостовања и стиховања Бранке ГостовићОД БАЛКАНА ДО ЈАПАНА ИТДКроз игру и слику, уз хаибун и хаику

Бавећи се менталном и телесном културом, играјући кошарку и народна кола. Путујући и пуним капацитетом живећи, сликајући и стихујући, професор историје уметности и ликовног образовања, Бранка Гостовић, решила је да своје активности укњижи.

Сматрала је да треба да опише своје турнеје са АКУД Бранко Крсмановић, јер би њена сазнања, искуства и доживљаји многима били занимљиви и поучни.

Најјачи и директан повод да се позабави путописањем и осмишљавањем својих младалачких сусрета и усхита, свакако је осмомесечно гостовање легендарног „Крсманца“ на неколико континената, а почело је од Балкана до Јапана, па се продужило са Истока на Запад, преко Пацифика. Или још прецизније Индонезија, Хонг Конг, Јапан, Хаваји, Лос Андјелес, па средња и Јужна Америка.

Може се чак похвалити, да је, попут Колумба, била и у Колумбији! Експедиција је кренула 1963. а вратила се наредне године, да би

опроштајни концерт ансамбл одржао на Ташмајдану, августа 1964.Својевремени боравак у Земљи излазећег сунца био је толико фасцинантан,

да је Бранка до данашњег дана остала велики јапанофил, о чему говори њена припадност Друштву српско – јапанског пријатељства, као и тесна веза са тамошњим песничким формама хајбуном и хаикуом.Тим начином срочени су ови њени Записи који, поред осталог, обухватају све оно вредно и незаборавно из њене интиме и наступа.

Незаборавни утисци су, тако, оставили дубоки траг у евокацијама и

*********************************************************************************48

знацима. Требало је, наиме, јаке и дуге догадјаје, пуне сензибилности и стечене мудрости, сложити у краће прозодије и поетске трореде, приказујући људску природу и природне одгонетке.

Чудесни вербо-визуелни сплетови изронили су из присећања, као сведочанство пребогатих видјења.

А како је то вишемесечно путешествије и наступање било непоновљиво, суштинско до бола, сведочи хаику са растанка:

Радост и сузе.Последњи пут заједно –

крај и почетак.

Ако неко буде писао хронику АКУД БК, не сме заобићи Гостовићкино видјење поменутог гостовања и песмовање на ту тему. Посебно истиче улогу руководиоца и кореографа поменутог АД, иначе првака балета Народног позоришта у Београду, маестра Бранка Марковића (њему се посебно обраћа на почетку књиге), притом наводи имена свих учесника на поменутој маратонској турнеји. Неких нема више, на жалост, па је утолико драгоценије да су споменути. Не заборавља ни тадашњег нашег амбасадора у Токију Владимира Роловића.

И једна симпатична, да баш не кажемо – симптоматична појединост: „Још траје хемијска оловка. Јапанска је. Сигурна сам, коначно ћу мисао и спис да приведем крају. Поверење у Јапанце имам. Подсећају ме на Личане. На рад и натуралност, упућују на дружељубље.“

На крају првог сегмента Бранкине јапанистичке поезије могао би стајати закључак – такви контакти и написи не зближавају само појединце и групе већ земље и народе, не привремено већ задуго.

У другом делу песмарице, спомиње се Лика, завичај Гостовића. Наша колегиница ниже посвете. Прво великом Николи Тесли, са којим је везује не само порекло – Лика, него и датум родјења – 10. јул.

Природа Тесле –хармонија снаге и ума.

Узор роду људском.

Одужила се и својим родитељима, Данету и Стани. И сестрама.Тек на крају, попут многих хаидјина, незаборавна ( па, као спортискиња и

педагог, и незаборављена ) уметница се окреће годишњим добима, дивећи се благодарју извора, предела и биља, стављајући акценат, уопштено речено, на сва четири елемента од којих је свет саздан.

Од увек и поваздан. За крај смо сачували „бесмртни “ хаику:

*********************************************************************************49

Смрт није крај за све.Душе добрих вечном

светлошћу зраче.

Ето шта странице понудјеног рукописа значе.

* * *С обзиром да је поезија свуда око нас, треба је само запазити, осетити и

пренети. Тако је поступила баскетбал мајсторица, која се, на сваком терену, од-лично сналазила. Основна њена карактеристика је, бесумље, оригиналност, сло-бодоумље. Истинољубље и родољубље такодје. Све то је у човекољубљу, дакако.

У свакој прилици, била је, и остала, апсолутно своја.

* * *Поштујући али не робујући прописима, ни животу, ни у стварању, уважава

битне оквире.Дух и дах су ту. Притом се, разумљиво, осећа присуство ликовног у

литерарном, даје му боју, јер за хаику иначе кажу да је лирски пејзаж, дослух са окружењем, суштина панораме. Вокали су живописни. Баш као што се осећа такмичарски нерв у разиграним словима. Што би се народски рекло, БГ има своје ја, и држи се тога, не запостављајући, нијансе чисте, префињене лепоте и јединствене сензибилности.

Хаику принцип „Овде и сада“, када се добро примени, постаје – увек и свуда. Елем, после више деценија, планетарна кружења сведу се у један с(т)ан и једну свеску. Све у посвети: својим родитељима и јапанском народу. Да није предака, не би настала, а да није ЈАПАНАЦА не би прописала!?

Страницама објаве коју препоручујемо, писаним по јапанским облицима, провејава матерња мелодија, што подсећа на срећан спој два менталитета и две културе. Дешавало се, каже јунакиња, да се јапанске и српске помешају, у еуфорији разумевања и одушевљења.

***

Све у свему, Бранка себи заборавност брани. Примећује, подсећа(се), указује...

Нормално је да ова песникиња воли властити народ и свод. У првом реду Београд. После пола века... Данас је 28.10.2015, каже.

У контексту поднебесаја:

*********************************************************************************50

Сунце, кап воде,грумен земље, – ТРОЈСТВО.

Природа – живот.

Па готово исто то, другим речима:

Кап кише уокеану, зрно песка

пустиње – вечност.

Опсећа се, а не би требало да прашта ако не мора, да су нам бројна зла учињена, а страдања народа, и нашег, и Јапанаца и других, често су грешком политичара и владара.

* * *Превасходно, медјутим, посвећује се наша песникиња земљином шару,

климатским и другим променама, па настаје тако ниска годишњх доба.Носталгично звучи „Јесен“:

Улице миришуна кестен печени

као некада.

У тамним нијансама је страх и слутња:

Краја нема, никиши што сипи, ни

кружењу врана.

* * *Тражећи у тмурним приликама и перспективама, трачак наде за друге

и себе, стало је Бранки Гостовић да своје путеве, сусрете и утиске пренесе сународницима, а, посредством евентуалних превода, и далеким косооким пријатељима, па и човечанству таквом какво јесте:

Свет се осилиокомпас је изгубиоо Земљи не брине.

Знајући да се речи, као људи, радјају, живе и умиру – што дуже трају, то им је углавном ефекат потпунији – Гостовићевој (која је на планети ипак

*********************************************************************************51

само гост) смета пренаглашавање временских ограничења. Хтела би своје науме да оствари. У том смислу је, заправо, и писање, заправо, одбрана од пролазности. Веза са боравиштем. Уједно, опоменом незахвалним:

Рајска оаза –Србија домовина наша.

Не заборавимо.

Има ту неспорно и илузије на небески народ, да не кажемо народе. А да би узвишени посао привела крају, користи аутосугестију:

Мирна сам, радим –димензија времеШта то беше?

За Бранку највећи изазов био је Теслин живот и постигнуће. Тиме је, вероватно, и надахнута слика „Космоса изнутра“. Зар Тесла не живи и даље кроз своја открића, без просторно – темпоралног лимита!!?

Формално гледајући, записи ипак нису прва књига ове песникиње, пошто је својевремено била коаутор Уџбеника уметности за средње школе, са Видосавом Галовић. А објавила је и „Кроки песме“ у пожешком СВИТКУ, код инвентивног и предузимљивог уредника Милијана Деспотовића.

Спрема се, затим, да објави стотинак написа за каталоге изложби сликара аматера. А текстове критичара својих слика да сабере и објави уместо слика кад неможе дома да врати из приватних збирки Швајцарске, Америке Венецуеле...

***

Загледаност у вечно непризнавање привремености, тек вид је уметничке слободе.

Шта ли је све иза усудног брега, суштинска је упитаност. Зато се намеће потреба за светињама у које актер(ка) верује целим бићем, што дају трачак наде за наставак игре.

Пред нама је, без сумње, дело које верно одсликава ону која пише и оно/оне о чему/ коме се пише. Ни растојања ни прошлост нису сметње реализацији, после пола века. По мени, треба и спорт да надје неки кутак медју корацима сећања и реанимирања, у толико пре што је играла за два велика клуба – Црвене звезде и Партизана, и била члан државног тима Југославије.

Безброј разлога је што навијамо да она мисију своју, списатељску, обави, као што је у свему била успешна чега се прихватила. А песништво је, кажу, лични чин општег значаја. Када је право. А ово је здушно и право.

*********************************************************************************52

КОНКУРСИ И ПРИЗНАЊА

27. ХАИКУ ФЕСТИВАЛ, ОЏАЦИ 2016.

1. наградаДраган Ј. Ристић, Ниш

шта све не раде сенке пијаних људи – гледам их трезан

2. награда

Душан Мијајловић Адски, Ниш

Дан пред Васкрс – старица поклања јаја последњем купцу

3. наградаВитомир Милетић, Петроварадин

Печено јагње хлади се на ражњу – стигла и мува.

Награђени циклусСрба Такић, Власотинце

Печалбарски

Ђурђевдан прође, печалбар алат спрема, сврбе га руке.

Пред залаз сунца домазлук обилази, деци казује.

Похваљени:Веселин Брновић, Подгорица, Црна ГораЂермано Витасовић, Пула, ХрватскаДобрашин Јелић, БеоградНина Ковачић, Загреб, ХрватскаГордана Дракула Матић, Велики Црљени

*********************************************************************************53

Драгица Обрадовић, ЈагодинаАлександар Обровски, Нови СадТони Павлески, Прилеп, МакедонијаМиленко Шарац, Пљевља, Црна Гора

8th Yamadera Basho Haiku Contest, 2016

First Place / Прво местоMilan Dragović, Belgrad, Serbia / Милан Драговић, Београд, Србија

autumn rain – Из зимске магле:nothing left of the gull кликтање галебоваbut its voice једини покрет

The Results of 5th Japan – Russia Haiku Contest 2016

Honorable mention / Почасно признањеMilan Dragović, Belgrad, Serbia / Милан Драговић, Београд, Србија

ancient lake – древно језеро –across the smooth surface, над глатком површиномa cuckoo’s cry глас кукавице

28. ХАИКУ ФЕСТИВАЛ, ОЏАЦИ 2017.

1. награда Михајловић Надежда, Ниш

капи се давеу сопственој води –море се рађа

3. наградаМилин Стојанка, Зрењанин

Нарцис процваоАли га зима претечеХладан пољубац.

2. наградаИлић Гачић Милица, Ваљево

Клип кукурузазгажен, доле у блату.Клица избија.

3. наградаСтевановић Милија, Нови Београд

Над делтом реке,фијук удице буди,поспано јутро.

*********************************************************************************54

Награђени циклусДодеровић Зоран, Нови Сад

Уснуло село. Отишле роде.Гнездо на оџаку У гнезду на оџакупоправља рода. населио се снег. (Укупно 9 песама)

Похваљени:Блажић Петар, БеоградВелимировић Богољуб Бобан, Подгорица, Црна ГораВитасовић Ђермано, Пула, ХрватскаЂукић Драгана, ОџациЂурбабић Светомир, НишКовачевић Чедо Чеков, Нови БеоградКовачић НинаМанић Драгослав Форски, БабушницаРадовановић Данко, КњажевацШпољар Жељко, Запрешић

ПOETA конкурс – Хаику за Татјану Дебељачки

1. награда / First PrizeВеселин Гајдашевић Шљарков, Србија / Veselin Gajdašević Šljarkov, Serbia

из таме сија shining in the darkса ниске откинуто severed from a string of pearlsзрно бисера a pearl bead

2. награда / Second Prize Предраг Пера Чикарић, Србија / Predrag Pera Čikarić, Serbia

и ове јесени this autumnпожутели лист чека пријатеља a yellow leaf awaits a friendна прагу on the doorstep

*********************************************************************************55

3. награда / Third PrizeЉиљана Добра, Хрватска / Ljiljana Dobra, Croatia

кад ти из ока when fireflies soarполете свиcи у ноћ from your eyes into the nightзавиди мјесец the moon is envious

Похваљени / Commended

Franjo Frančić, SloveniaCojocaru Mihaela, RomaniaAli Znaidi, Tunisia

Хаига, прва награда / Haiga, First PrizeDragica Ohashi, Japan

када пада снег when it snowsсунце је увек насмејано the sun alwajs smilesу твоме срцу in your heart

Хаига, друга награда / Haiga, Second PrizeIliana Godoy, Mexico

иза огледала behind the mirrorзалеђени ватрени месец the frozen fire moonна чудном небу in the alien sky

Хаига, трећа награда / Haiga, Third PrizeЗоран Антонијевић, Србија / Zoran Antonijević, Serbia

од када си отишла since you leftсуши се стабло the tree has driedнеми сведок растанка the silent witness of our parting

Хаику циклус, награда / Haiku cycle awards

Борис Назански, Хрватска / Boris Nazanski, Croatia

*********************************************************************************56

Похваљени хаикуи на тему / Commended haiku on the topic of

Hideo Suzuki, Sanda, Hyogo, JapanДушан Ђуричић, Црна ГораPat Druant, FranceМирослав Мишел Болтрес, СрбијаLilia Racheva Dencheva, BulgariaJacob Kobia, KenyaPetruta Ionescu, RomaniaRam Krishna Singh, IndiaAni Stajkova – Ivanova, BulgariaПере Ристески, Македонија

KUSAMAKURA, Kumamoto, Japan, 2017

2. награда / Second Prize, Јованка Божић, Србија / Jovanka Božić, Sеrbia

Ветеран ћути. a silent veteranИспија чашу туге sips a cup of sorrow –једним пуцњем. in a shot.

ХАИКУ крај могиле (у категорији страни аутори), Орословје,

Хрватска 2017.

Прва награда Јованка Божић, Ваљево

Са заставе канебу лети орао.Лахор га враћа.

*********************************************************************************57

Први интернационални хаику фестивал – Природа у оку Културом до пријатељства – Голубовци

На конкурс је пријављено 152 хаику писца из 31 земље са свих континената. С обзиром на одзив из цијелог свијета, јавила се потреба за ангажовање селектора Дејвида Коба из Велике Британије, који је имао увид у пјесме потписане шифром приспјеле на енглеском језику.

Ево његове одлуке:

First Prize / 1. nagrada Meik Blöttenberger, Hanover, Pennsylvania, SAD

staring match натјецање у зурењуsheep on the other side овца на другој страниof a split rail fence дрвене ограде

Second Prize / 2. nagrada Tracy Davidson, Armscote, Stratford-upon-Avon, Warwickshire, Great Britain

a swirl of blue ковитлање плаветнилаthe kingfisher водомарdisturbs my reflection узнемирио мој одраз

Third Prize / 3. nagrada Celestine Nudanu, Ghana

noonday heat подневна жегаa butterfly seeks rest лептир у потрази за одморомin my shadow у мојој сјени

Third Prize / 3. nagrada Judit Katalin Hollós, Budapest, Hungary

my ex remarries мој бивши се жениa snake gourd unfurls отварају се чипкасти цвјетовиits flowers of lace змијолике тикве

Cycle Awards / Nagrada za ciklus Cezar – Florin Ciobîcă – Botoșani, Romania

*********************************************************************************58

Хаику из регионаСелектор Зоран Раонић из Пљеваља, Црна Гора,

Прва награда / First PrizeСлава Станојевић, Теслић, БиХ / Slava Stanojević, Teslić, BiH

Црвена ружа. Red rose. На уснама дјевојке On the lips of a girl,изгледа као цртеж дјетета looks like children’s drawing

Друга награда / Second PrizeЂурђа Вукелић Рожић, Иванић Град, ХрватскаDjurdja Vukelić Rožić, Ivanić Grad, Croatia

крвава кољена – bloody knees –доктору дјечак носи boy takes a dead butterflyмртвог лептира to the doctor

Друга награда / Second PrizeСлавица Шушем, Београд, Србија / Slavica Šušem, Beograd, Serbia

позна јесен – late autumn –последња јабука оде the last apple rolls down низ сеоски пут the country road

Трећа награда / Third PrizeСмаил Дурмишевић, Зеница, БиХ / Smail Durmišević, Zenica, BiH

липа у цвату, linden in bloom,клошар на клупи фућка a bum on the bench whistlingчопору паса to the pack of dogs

Трећа награда / Third PrizeСретен Перовић, Подгорица Црна Гора / Sreten Perović, Podgorica Montenegro

Над провалијом Above an abyssлебди ми озебли глас. Soars a chilled voice.Одјека нема! Without an echo!

*********************************************************************************59

Трећа награда / Third PrizeИванка Константинов, Шемпас, Словенија / Ivanka Konstantinov, Šempas, Slovenia

трули путоказ rotten signpostкозја стазица жури a goat pathway rushesпрема сунцу towards the sun

Похваљени:

Милена Дрпа, Модрича, БиХДавор Маринковић, Борча, СрбијаАљоша Вуковић, Шибеник, ХрватскаЉубица Катић, Сплит, ХрватскаРисто Хајдуковић, Улцињ, Црна ГораМиленко Д.Ћировић Љутички, Београд, Србија Предраг Пешић Шера, Смедерево, Србија Дејан Богојевић, Ваљево, СрбијаЖељко Шпољар, Запрешић, ХрватскаСтјепан Рожић, Иванић Град, Хрватска Небојша Симин, Нови Сад, СрбијаМиленко Шарац, Пљевља, Црна Гора Миховила Чеперић Биљана, Ријека, Хрватска Иван Гаћина - Задар, Хрватска Благоје Вујисић, Бијело Поље, Црна ГораМилан Вујко, Лозовац, ХрватскаНина Ковачић, Хрватска Љубица Вуков Михаило, Суботица, Србија Штефица Вањек, Иванић Град, ХрватскаМитко Гогов, Струмица, Македонија

Награђени низ од 5 хаику пјесама:

Прва награда – Љубинка Тошић ,Ужице, Србија.Друга награда – Милена Мркела, Панчево, Србија.Трећа награда – Мијајло Ашанин – Бијело Поље, Црна Гора

Похвале за низ од 5 хаику пјесама:

Иван Ковачевић Чика – Земун Поље, Србија Анђелка Павић – Бели Манастир, Хрватска

*********************************************************************************60

Марија Маретић – Жмињ, ХрватскаГоран Радичевић – Рисан, Црна Гора

19th HIA Haiku Contest

Почасно признање / Honorable MentionБранка Војиновић Јегдић, Подгорица, Црна Гора / Branka Vojinović Jegdić, Podgorica, Montenegro

на пијеску in the sandсунце се ломило the sun crushedна комадиће into pieces

*********************************************************************************61

IN MEMORIAM

Захвални смо вам што сте били с нама.Остајете и даље у нашим сећањима и причама.

Почивајте међу анђелима и стиховима.

Ана Улман

Врбислава Кика Старовић

Бајрам Сеитовић

Миjаjло Ашанин

Станиша Станковић Маки

*********************************************************************************62

Хаику удружење Србије и Црне Горе наставља са прикупљањем публика-ција о хаику поезији за

ХАИКУ АРХИВ

У том смислу позивамо све који могу да нам помогну да дођемо до што већег броја збирки хаику поезије, часописа за хаику поезију и свега што је значајно за ову форму.

Позив важи и за песнике и наше пријатеље из иностранства.Пошиљке слати на адресу председника ХУСЦГ:

Миленко Д. Ћировић ЉутичкиПанте Тутунџића 7/211077 Београд Србија

The Haiku Association of Serbia and Montenegro (HASMN) continues to collect haiku publications for

The Haiku Archive

You are kindly asked to help us by sending any haiku-related material such as books, collections, journals, anthologies, etc.

Please send them to the HASMN’s President at:

Milenko D. Ćirović LjutičkiPante Tutundžića 7/211077 Belgrade Serbia

*********************************************************************************63

САДРЖАЈ

Haruo Širane: Изван хаику тренутка: Башо, Бусон и модерни хаику митови ........................................................................................................ 3Хаику на српском и енглеском / Haiku in serbian & english .......................... 19Хаибун ..................................................................................................................................... 22Хаику на српском ................................................................................................................. 27Избор из објављених збирки хаику поезије .............................................................. 33Хаику из света .................................................................................................. 37Миленко Д. Ћировић Љутички: Необично у обичном ................................. 45Радомир Мићуновић: Од Балкана до Јапана итд ........................................... 47Конкурси и признања ......................................................................................................... 52In Memoriam ....................................................................................................................... 61Хаику архив / The Haiku archive ................................................................... 62

82 ОСВИТ : часопис за хаику поезију / главни и одговорни уредник Миленко Д. ЋировићЉутички. – Год. 1 бр.1 (2001) – Београд : Хаику Удружење Србије и Црне Горе, 2001 – (Београд :Штампарија „Меграф“). – 21 цм

Годишње . – Текстови на српском и енглескомЈезику

ISSN 1450-9997= Освит (Београд)

COBISS.SR-ID 170917383