habzbor

363

haditengerszetiHh ~t ~kl ra^ni brod; pnclos ~ oklopnicahadihaj-ksret [~et] konvojhadiipar [~a, ~t] ratna industrijahadijelents [~e, ~t, ~ek] ratni izvetajhadikiktS [~je, ~t, ~k] ratna lukahadikrhz [~a, ~at, ~ak] ratna/vojna bolnicahadlklcsn [~e, ~t, ~k] kzg, trt ratni zajamhadilbon: ~ ll vkivel biti zavaen (v u neprijateljstvu v na ratnoj nozi) s kimhadilevltr [~a, ~at, ~ak] vojni arhivhadizvegy [~e, ~et, ~ek] ratna udovicahadirokkant [~ja, ~ot, ~ok] ratni/ vojni invalidhadlsarc [~ot] ratni namethadisegly [~e, ~t, ~ek] ratna pomohadiszllftmny [~a, ~t, ~ok] poiljka ratnog materijalahadiszerencse [~je, ~t] bojna sreahaditengerszet [~e, ~et] ratna mornaricahaditengerszeti vojno-pomorski; ~a/ca-dmia mornarika/vojno-pomorska akademijahaditermels

364

Hga

hgcs

365

hajdan(ban)haditermels [~e, ~t] kzg ratna proizvodnjahaditerv [~e, ~et, ~ek] ratni planhaditett [~e, ~et, ~ek] ratni podvighadititok [-titka, -titkot, -titkok] vojna tajnahaditrvnyszk [~e, ~et, ~ek] vojni/ ratni sud; ~ el llt staviti/stavljati koga pred vojni/ratni sudhaditudsts [~a, ~t, ~ok] ratni izvetaj/dopis; vesti tb s frontahaditudst [~ja, ~t, ~k] ratni dopisnikhadizem [~e, ~et, ~ek] ratni pogon, vojni zavod, vojno preduzeehadizskmny [~a, ~t] ratni plenhadjrat [~a, ~ot, ~ok] ratni/vojni pohodhadkteles [~e, ~t, ~ek] vojni obveznikhadktelezettsg [~e, ~et] vojna obaveza; ltalnos ~ opta/opa vojna obavezahadmozdulat [~a, ~ot, ~ok] manevar [-vra]; ~okat vgez manevrisati [-iem]hadmvelet* [~e, ~et, ~ek] ratna operacija, borbena akcijahadmveleti vojnooperativni; ~ terlet vojnooperativno podrujehadmvszet [~e, ~et] ratna ve-tinahadnagy [~a, ~ot, ~ok] porunikhadonszik [~ott, -sszk/-sszon] mahati [maem] v mla-tati v mlatarati v lomatati rukama, uzmahivati [-hujem] rukom, gestikulirati, gestikulisati [-iem], razmahivati [-hujem] (se)hadoszlop [~a, ~ot, ~ok] vojnika kolonahadosztly [~a, ~ot, ~ok] divizijahadparancs [~a, ~ot, ~ok] vojna zapovesthadsegd [~e, ~et, ~ek] rg autanthadsereg [~e, ~et, ~ek] vojska, armija; (trt:) Jugoszlv Npfelszabadt Hadsereg Narodnooslobodilaka vojska, NOV; Szovjet Hadsereg Sovjetska armija; Vrs Hadsereg Crvena armija; megszll ~ okupaciona

armija/vojska; a ~ mozgstsa mobilizacija vojskehadsereg- armijskihadsereg-fparancsnok [~a, ~ot, ~okj vrhovni komandant vojske/armijehadseregparancsnok [~a, ~ot, ~ok] komandant armijehadseregszllt [~ja, ~t, ~k] vojni dobavlja/liferanthadseregtbornok [~a, ~ot, ~ok] general armije; armijski general rghadszntr [-tere, -teret, -terek] ratite, bojite, bojno polje, poprite ratnog dejstva, ratna pozornicahadtp [~Ja ~ot, ~ok] 1. (intzmny) vojna intendantura; 2. (ellts) vojna komora, snabdevanje vojske/armijehadtest [~e, ~et, ~ek] (armijski) korpushadtestparancsnok [~a, ~ot, ~ok] komandant/zapovednik (armijskog) korpusahadgy [~e, ~et, ~ek] vojni/ratni poslovi, poslovi narodne odbranehadgyi vojni; ~ kltsgvets vojni budethadgyminiszter [~e, ~t, ~ek] ministar [-tra] vojske/rata; (aJSZSZK-ban = Npvdelmi llamtitkr) Dravni sekretar za narodnu od-branuhadgyminisztrium J4~d, ~ot] ministarstvo rata, vojno ministarstvo; ~t> ~k] teralac [-aoca]; (vadszaton) goni, hajkahajt- msz pogonskihajter [-ereje, ~t] msz pogonska snaga/sila, pokretaka snagahajtogat [~ott, -asson] 1. (pre)savijati; 2. (ismtelget) ponavljati, terati svoje, ne poputati; mindig ugyanazt ~ja stalno terati isto, sve isto pilitihajtogats [~a, ~t] 1. (papr, lemez) savijanje; 2. (ismtelgets) ponavljanjehajtogat [~}a, ~t, ~k] (knyvktszetben) savijahajtka [^.ja, *it, *ck] (kabtgallron) posuvratak [-tka], podsvitak [-tka], suyratak; (kabtujjon) narukavljehajtkar [~Ja> ~t> ~ok] 1." ruica za teranje/pokretanje; 2. msz (motorban) klipnjaahajtkerk [-reke, -reket, -rekek] msz pogonski toak, toak za teranje/ pokretanje, zamajac [-jca], zamanjak, zamajni toak, pogonski koluthajtm [~ve, ~vet, ~vek] msz pogonski mehanizamhajtrd [~ja, ~at, ~ak] msz pogonska motka, poluga za teranje/ pokretanjehajtszj [~a, ~at, ~ak] msz po-gonski/transmisioni remen v kai, pokretaki kai, remen za pogonhaj t vadszat [~a, ~ot, ~ok] lov s hajkom, hajka [tb birt e -ki]hajt [~Je. ~t ~k] ukosnicahajii: barna ~ sme, kestenast; szke ~ plavhajvgs [~t, ~ok] ld hajnyrshajvggp [~e, ~et, ~ek] aparat/ maina za ianje

hajvlasztk [~a, ~ot] razdeljak[-Ijka] ajviihajviselet [~e, ~et, ~ek] nain eljanja, frizurahal1 fn [~a, ~at, ~ak] riba; szrtott ~ suva/suena riba, lopar; tejes ~ mleac [-ca]; a ~ ivik riba baca ikru; (szl:) gy l mint ~ a vzben ivi kao bubreg u loju; fejtl bzlik a ~ s glave riba smrdi hal8 ige [~t, ~jon] mreti, umreti/ umirati [-rem]; hen ~ umreti od glada/gladihl [~t, ~jon] spavati, prenoiti; szabad g alatt ^ prenoiti pod vedrim nebomhla [~ja, ^ct] zahvalnost, blagodar-nost, hvala; ~ istennek! slava bogu ! rCt ad vkinek vmirt zahvaliti/zahvaljivati [-ljujem] (se) kome na emu hlaads [~a, ~t] 1. zahvaljivanje, blagodarenje; 2. vall blagodarenje halacska [~ja, ~t, -ik] ribica, ribi,mala ribahalad [~t, ~jn] ! napredovati [-du-jem], odmicati [-iem]; jl ~ dobro napredovati; a munka nem ~ rad se ne mie sa mesta; 2. (idrl) prolaziti, promicatihalads [~a, ~t] 1. napredovanje; 2.. tv napredak [-etka], progres; 3. (tanulsban) uspeh haladk [~a, ~ot, ~ok] odgoda haladktalan [~u] neodloan [-na] haladktalanul neodiono, bezodvlano,bez odmakahalad I. mn napredan i-dna], progresivan [-vna], naprednjaki; "> rtelmisg napredna inteligencija; ~ gondot-kods naprednjatvo; U.fn [~ja, ~t, ~k] (halad szellem szemly) naprednjak, progresivist, progresi-vista h haladvny [~a, ~t, ~ok] mat, rgprogresija hlanek [~e, ~et, ^ek] hvalospev[tb -vovi]hall [~a, ~>t] L smrt; (elmis) preminue; erszakos ~nasilna smrt: termszetes ~ prirodna smrt; n van biti na smrti/samrti, umirati [-re].rvt24 Magyarszerbhoihallbntets

370

halszszvetkezet

halaszt

371

hallgatagsgpasti [padnem] u agoniju; ~ra gzol smrtno pregaziti; ~ra tl osuditi na smrt; hsi ~ hal poginuti [-nem] v pasti na polju asti, poginuti junakom smru; 2. tv ~ra rml zamreti/zamirati [-rem] od straha; ~ra dolgozza magt preterano raditi, raditi do iznemoglosti hallbntets [~e, ~t, ~ek] smrtnakaznahalleset [~e, ~et, ~ek] smrtni sluaj; ~re szl biztosts osiguranje za sluaj smrti hallfej [~e, ~et, ek] mrtvakaglava hallflelem [-Ime, -lmet, -lmek] smrtnistrah, strah od smrti hallhrgs [~e, ~t, ~ek] hropac[-pca]hallkanyar [~a, ~t, ~ok] smrtonosni zavoj, smrtonosna okuka v krivulja puta hllkods [~a, ~t, ~ok] zahvalji-vanjehllkod|ik [~ott, ~jk/~jon] vkinekvmirt zahvaljivati [-ljujem] (se)kome na neemu, blagodariti komena neemuhallkzdelem [-Ime, -lmet] smrtnemuke to halllomny [~a, ~t] riblje blago,zaliha ribe, riblji fond hallos [~at; ~an; ~abb] 1. (hallt okoz) smrtan [-tna]; ~ betegsg smrtna bolest; jog ~ tlet smrtna presuda/osuda, osuda na smrt; ~ szerencstlensg ldozata lesz smrtno nastradati; ~ veszedelem smrtna opasnost; 2. (halllal kapcsolatos) samrtniki, samrtni, smrtni; ~ gyn na samrtnoj postelji; 3. tv ~ ellensg smrtni neprijatelj; 4. (halotti): ~ csend grobna tiina; ~ verejtk/ vertk mrtvaki/samrtniki znoj; 5. vall ~ bn smrtni greh hallozs [~a, ~t, ~ok] umiranje,pomorhallozsi: ~ arny mortalitet hallratlt [~je, ~et, ~ek] osuen/osuenik na smrt hallspadt [~an] bled kao smrt

halltusa [~ja, ^it] agonija, samrtne muke tb, borba sa smruhaland I. mn smrtan [-tna]; az ember ~ ovek je smrtan; II. fn [~Ja> ~t-~k] smrtnik; (n) smrtnicahalandsg [~a, ~ot] smrtnost, pomor, umiranje, mortalitethalandzsa [~ja, -it] bla-bla, nerazumljiv govorhalandzsz(llk) [~ott, ~zon] bulaznitihalntk [~a, ~ot, ~ok] slepo oko, sle-pooica, slepoonicahalntkcsont [~ja, ~ot, ~ok] orv slepoonjaa, slepoona kosthls1 fn [~a, ~t, ~ok] (alvs) noenje, konaenjehls2 mn [~at; ~an; ~abb] 1. zahvalan [-Ina], blagodaran [-rna], haran [-rna]; ~ ksznet! najlepa hvala! 2. tv ~ tma zahvalna tema; ~ munka zahvalan/blagodaran posaohalasfts [~a, ~t] poribljavanjehalast [-tava, -tavat, -tavak] ribnjak, riblje jezerohalsz [~a, ~t, ~ok] ribar, alashalsz- ribarskihalszs [~a, ~t] ribolov, ribarenje, pecanjehalszat [~a, ~ot, ~ok] ribarstvo, ri-bolovstvo; ~tal foglalkozik ribaritihalszati: ~ engedly dozvola za ribarenje v za ulov ribe, ribarska dozvolahalszbrka [^.ja, *it, -ik] ribarska barkahalszhaj [~Ja> ~t, ~k] ribarski brodhalszhl [~Ja> ~t, ~k] ribarska mreahalsz|ik [~ott, -asszon] 1. loviti ribu, ribariti; (horgszik) pecati; 2. (tv:) a zavarosban ~ loviti u mutnoj vodihalszkunyh [~Ja ~t> ~^] ribarska kolibahalszl [~t] riblja orbahalsznudrg [~ja, ~ot, ~ok] tri-etvrt pantalone, ribarske hlae"halszsas [~t, ~ok] ll orao ribolovachalszszerszm [~(j)a, ~ot, ~ok] ribarski alathalszszvetkezet [~e, ~et, ~ek] ribarska zadruga

halaszt [~ott, -asszon, ~ani] (pl dntst) odloiti/odlagati [-laem], odgoditi/odgaati; (halogat) odugovlaitihalaszts [~a, ~t, ~ok] 1. odlaganje;ez nem tr ~t to se ne srne odlagati;2. (haladk) odgoda, odlaganjej/i'ze-tsi ~ odgoda plaanja; ~t krtraiti odgodu/odlaganjehalaszthatatlan [~ul] neodloan [-na]halszzskmny [~a, ~t] ulov ribehlatelt: ~ szvvel od srca blagodaran[-rna], sa dubokom zahvalnou hltlan [~ul] nezahvalan [-Ina], nebla-godaran [-rna]; ~ munka nezahvalan posao; ~ szerep nezahvalna uloga hltlansg [~a, ~ot] nezahvalnost,neblagodarnosthalbrka [-ija, ~t, ^ik] tikvara halcsont [~Ja ~t> ~ok] riblja kost;(fzksztshez) ipovina haldokls [~a, ~t] umiranje, agonija haldokl ik [~ott, -koljk/-koljon, ~ani/ -kolni] umirati [-rem], biti na samrti, boriti se s duom, pasti [padnem] u agonijuhaldokl I. mn umirui; koji je na samrti; II./ [~ja, ~t, ~k] samrtnik haleledel [~e, ~t] hrana za ribu haltel [~e, ~t, ~ek] jelo od ribe halfeldolgoz: ~ zem tvornica zapreradu ribehalfogs [~a, ~t, ~ok] ribolov halgazdasg [~a, ~ot, ~ok] ribogojstvo,ribarsko gazdinstvo halhatatlan mn besmrtan [-tna], neumrli; ~n tesz obesmrtiti; ~n tette a nevt besmrtno se proslavio halhatatlansg [~a, ~ot] besmrti.r-t halikra [~t] hajvar, riblja ikra, ajvar;(kisebb halak) mrest halina [~ja, ^t, /-k] tex valjana vuna halinacsizma [~ja, At, -ik] izme odvaljene vunehalk [~an; ~abb] tih, neujan [-jna], tihan, slabo ujan [-jna]; ~ hangon tihim/laganim glasom halkabban lake ! tie ! halkan 1. tiho; 2. zene piano, polako, tiho24*

halkit [~ott, ~son, ~ani] stiati/ stiavati; ~ja a hangot priguiti/ priguavati s priguivati [-ujem] glashalkul [~t, ~jon] stiati/stiavati sehali1 fn [~ja, ~t, ~ok] (helyisg) holhall2 ige [~ott, ~jon, ~ani] uti [ujem]; rosszul ~ vmit preuti; ~ani sem akar rla ni da uje o njemu; ~juk! da ujemo 1 ujmo ! nagyot ~ biti nagluv/nagluh; ahogy ~om,... kao to ujem,..., kako ujem,...; gy tesz, mintha nem ~an pravi se kao da ne uje; praviti se Toa/Englez szlhalls [~a, ~t] sluh; ~ szerve organ sluha; elveszti a ~t izgubiti sluh, zagluhnuti [-nem]; zene ~ utn jtszik svirati po sluhu; j ~a van imati dobar sluh; els ~ra po prvom sluhuhallat [~ott, -lsson] 1. vmilyen hangot ~ dati/davati [dajem] glas; ~ magrl dati/davati glasa o sebi, javiti/javljati se; 2. tv ~ja a hangjt javiti/javljati se; ~ja szavt rei svoje miljenjehallatra: flem ~ na moje ui; e szavak ~ na te reci, uvi te recihallatlan [~ul] neuven; ~/ neuveno !hallatsz|ik [~ott, -tsszk/-tsszon] uti [uje] se; ameddig a hang ~ik dokle glas dopire; gy ~ik uje sehalleves [~e, ~t] riblja orba/juhahallgat [~ott, -gasson] 1. (nem szl) utati [-tim], muati, uteti [-tim]; -gass! uti! uti! jezik za zube 1 szl: mlyen ~ mukom muati; ~ mint a csuka uti kao zaliven; (tv:) errl ~ a krnika o tome se uti; 2. (odafigyel, meghallgat) sluati; eladsokat ~ sluati v polaziti predavanja; jogot ~ sluati prava; matematikt ~ studirati matematiku; zent ~ sluati muziku/ glazbu; sokat ~ (p/ zent) nasluati se; 3. ide -gass! sluaj! pazi!hallgatag [~on] utljiv, utljiv; ~ ember utalica h, nhallgatagsg [~a, ~ot] utljivosthallgats

372

halottashz

halottaskocsi

373

hamistatlanhallgats [~a, ~t] 1. utanje, mucanje, utnja, muk; ~sal mellz vmit prei [-edem] mukom preko ega; megtri a ~t prekinuti utnju; 2. (vminek a hallgatsa) sluanjehallgat [~ja, ~t, ~k] 1. (egyn) slualac [-aoca], sluatelj: egyetemi ~ slualac univerziteta v sveuilita, student; studentkinja, studentica; 2. (kszlken) slualica; 3. (brndos magyar nta) tuna madarska pesmahallgatkznsg [~e, ~et] slualaka publikahallgatlagos [~an] preutan [-tnaj; ~ beleegyezs preutni pristanakhallgatlagosan utke, utkehallgatsg [~a, ~ot] sluaoci tb, studenti tb; slualaka publika, auditorij, auditorijum, auditorijahallgatzjik [~ott, ~zk/~zon] prislukivati [-kujem]hallgatva utke, utkehallhat [~an] ujan [-jna]hallhatsg [~a, ~ot] ujnosthalliszt [~Je ~et] riblje branohall ! halo ! alo !hallcsont [~ot, ~ok] sluna koicahallcs [-csve, -csvet, -csvek] (orvos) slualica, stetoskop, prislukivalo, prislukivalica; (nagyothall) usni aparat za pojaanje zvuka/sluhahallideg [~e, ~et, ~ek] sluni ivac, ivac sluhahalljrat [~a, ~ot, ~ok] sluni kanalhallkszlk [~e, ~et, ~ek] orv prislukivalo, prislukivalicahalloms [~a, ~t, ~ok] uvenje, kazivanje; ~bl ismer poznavati koga po uvenju/kazivanju; ~bl tudja znati po prianjuhallnyls [~a, ~t] orv sluni otvorhallszerv [~e, ~et, ~ek] organ siuha, sluni organhalmaz [~a, ~t, ~ok] gomila, hrpa; (csom pl knyv) toshalmazllapot [~a, ~ot] agregatno stanjehalmazelmlet [~et] teorija gomilanja materijala, teorija mnoina/skupovahalmoz [~ott, ~zon] gomilati; (pnz-

kszletet) tezaurisati [-iem], tezauri-rati halmozs [~a, ~t, ~ok] gomilanje;pnzkszlet ~a tezaurizacija halmozds ['a, ~t] nagomilavanje halmozdlik [~ott, ~jk/~jon] gomilati se hl1 [~ja. ~t, ~k] 1. mrea; ~bakerl biti ulovljen, uhvatiti se umreu; 2. (tv:) vkit a ~jba kertuhvatiti koga u mreu hl2 [~ja, ~t, ~k] l hlszoba hlflke [-je, -it, -k] 1. udubina zakrevet u sobi; alkov rg; 2. hajspavaonica na brodu, kabina zaspavanje; 3. vast odeljenje/kabinau kolima za spavanje halogat [~ott, -asson] odlagati [-aem],odugovlaiti, otezati [-eem], zavlaiti, duljiti, duljati halogats [~a, ~t, ~ok] odgaanje,otezanje halogn vegy (elem) halogn (elemen(a)t[-nta]) hlhely [~e, ~et, ~ek] mesto zaspavanje hling [~e, ~et, ~ek] spavaa/nonakpulja, presvlaka, presvlakua hlkocsi [~Ja> ~t, ~k] spavaa kola,vagon za spavanje hlkocsijegy [~e, ~et, ~ek] karta zaspavaa kola halom [halma, halmot, halmok] 1. hum[-movi], humka, hrpa, pribreak[-eka]; 2. tv ~ra dnt oboriti hklnyi: egy ~/os(halszat> zahvata,koliina ribe koja se mreom ujedan-put ulovi hlszer mreast hlszoba [~ja, ~t, ot, ~ok] aljkavost,nemar, nemarnost, nehaj hanyagul aljkavo, nemarno, nehajno hanyagul: ~ ltztt neuredno odeven hnyan (szemlyekrl) koliko njih (nas, vas); ~ rkeztetek? koliko vas je stiglo?hnyas koji po broju? hnys [~a, ~t, ~ok] bacanje, bljuvanje, povraanjehanyatls [~a, ~t, ~ok] nazadak[-zatka], nazadovanje, opadanje;~nak indul poeti nazadovati vopadatihanyatl|lk [~ott, ~ani] nazadovati[-dujem], opadati hnyatott: ~ lete van nesreeno iveti[-vim]hanyatt naleake, naleice, naleke, poleuke; ~ esik pasti natrake/ nauznak v na lea; ~ fekszik leati na leima v naleake hanyat-homlok (p/ menekl) na vrat na nos, navrat-nanos, sunovratice hnyaveti 1. (nyegle) razmetljiv; (henceg) hvalisav, hvastav; 2. Id hanyag hnyfle koliko vrsta; ~ mdon nakolika nainahnyinger [~e, ~t] gaenje, muka, nadraaj povraanja; ~em van bljuje mi se, muka mi je, riga mi se; ~/ kaptam meni se uzmutilo hnykoldik [~ott, ~jk/~jon] prevrtati [-rem] se, koprcati se; lmatlanul ~ik az gyban prevrtati se v bacakati se od besanice (u krevetu)hny

378

harci

harcias

379

hrmashny [~ja, ~t, ~k] bny odgrtite, hrpitelinyd|ik [~ott, ~jk/-jon] 1. ~k] vall zvonarharangnt [~Je> ~t, ~k] zvonolivac [-vca]harangsz [~t] zvonjenje, zvuk zvonaharangtorony [-tornya, -tornyot, -tornyok] zvonara, zvonikharangvirg [~(j)a, ~ot, ~ok] nv zvonce [-eta], zvoniharangzgs [~t] zvonjavaharnt popreko, proprgno, upoprekoharnt- poprean [-na]harntcskos popreno prugastharap [~ott, ~jon] 1. gristi [-izem], ujedati; 2. vmit (eszik) jesti [jedem]; ~ egyet mezetitiharaps [~a, ~t, ~ok] 1. ujed; * helye grizotina; 2. (falat) meze [-eta]harapdl [~t, ~jon] grickati, griskatiharapnival [~Ja ~t] biz (falat) zalogaj; nincs semmi ~ja nema ta da jede, nema ni zalogajaharapfog [~ja, ~t, ~k] kleta tb, klete tb; ~val megfog ukletiti/ ukleivati [-ujem]haraps [~at; ~an; ~abb] 1. (llat) zao [zla]; ~ kutya ujedljiv pas; 2. tv zajedljiv, jedak [jetka] dandr-ljiv, zagriljiv, pakostan [-sna]haraszt [~ja, ~ot, ~ok] suanj [-nja], suvo/suho lie; (kzrn:) nem zrg a ~,ha a szl nem fjja ne govori svet (za)badava/uzalud, nema dima bez vatre, nije to bez nekeharc [~a, ~ot, ~ok] 1. (csata) boj, megdan; 2. (kzdelem) borba; npfelszabadt ~ narodnooslobodilaka borba; sorsdnt odsudna borba; vdekez ~ odbrambena borba; ~ban ll vkivel voditi borbu s kime; ~ban ll zaraen; ~ot kezd zametnuti bojharcszat [~a, ~ot] taktika, ratna vetina, nain voenja rataharcedzett borbom prekaljen/oelien, na borbu dobro sviknutharcgz [~t, ~ok] kat bojni otrovharci (u)bojni, ratni, borbeni, borni; kat ~ llomny bojni sastav; ~ dat

davorija; ~ erk borbene snage;~ feladat borbeni/bojni zadatak; ~ kszsg borbenost; kat ~ kszltsg borbena gotovostharcias [~at; ~an; ~abb] borben, ratoboran [-rna]harciassg [~a, ~ot] borbenostharckpessg [~e, ~et] borbena sposobnostharckptelen nesposoban za borbuharckszsg [~e, ~et] borbena gotovostharckocsi [~ja, ~t, ~k] kat borna kola tb, tenk, tankharckocsirok [-rkot, -rkok] kat protivtenkovski rovharckocsiz [~ja, ~t, ~k] kat tankist, tankista h, tenkist, tenkista hharcmezei [~t, ~k] bojno polje, bojiteharcmd [~ja, ~ot] vid/nain borbeharcmozulat [~a, ~ot, ~ok] kat bojni/ratni pokretharcol [~t, ~jon] (csatzik) biti [bijem] se; (hadat visel) ratovati [-tujem]; (kzd) boriti se; kzs gyrt ~ boriti se za zajedniku stvarharcol mn ratujuiharcos I. mn borben; II. fn [~a, ~t, ~ok] ratnik, borac [-rca], pobornik; reg ~ stari boracharcostrs [~a, ~at, ~ak] saborac [-rca], suborac [-rca]harctr [-tere, -teret, -terek] kat bojno polje, bojite, ratite, borite, frontharctri ratni; ~ szolglat ratna/ratnika sluba, sluba na frontuharcsa [-cja, *it, rik] somhrem [~e, ~et, ~ek] haremhremhlgy [~e, ~et, ~ek] haremska robinjaharfa [-Cja, -it, Zk] harfahrfamvsz [~e, ~t, ~ek] harfist, harfista h, harfahrfamvszn [~je, ~t, ~k] har-fistica, harfistkinja, harfaicahrfz|ik [~ott, ~zon] svirati na harfi, udarati u harfuharisnya [^,ja, -a, ^,k] arapa; kttt ~ pletena arapa, arapa na po-

plet; rvid ~ kratka arapa; (zokni) soknaharisnyafej [~et, ~ek] priglavak [-vka], naglavak [-vka]harisnyagyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/ tvornica arapaharisnykot^ I. mn: ~ gp maina za pletenje arapa, pletaa maina za arape; ~ munks pleta arapa, arapar; II. fn [~je, ~t, ~k] pod-veza, podvezicaharisnyanadrg [~ja, ~ot, ~ok] ara-pe-gaiceharisnyatart [~Ja ~t, ~k] 1. ld harisnyakt II.; 2. (zoknitart) dra za arapehrt [~ott, ~son, ~ani] 1. (fleg sp) (tst, szrst, kapura lvst) otkloniti/otklanjati, odbiti [-ijem]/ odbijati, doekati/doekivati [-kujem]; 2. vkire vmit svaliti/svaljivati [-ljujem] to na nekoga; msra ~ja a hibt svaliti krivnju/krivicu na drugogaharkly [~a, ~t, ~ok] detao [-tla], detliharmad [~a, ~ot, ~ok] treina, trei deo [dela]harmadfok treeg stepena; mat ~ egyenlet jednaina treeg stepenaharmadik I. trei; ~ osztly tanul uenik (lny) uenica treeg razreda; treak; (lny) treakinja; ~ szemly trea osoba, tree lice; II. ~a trei dan u mesecu; e hnap ~n treega ovog mesecaharmadikos [~a, ~t, ~ok] ld harmadik osztly tanulharmadrang trecerazredan [-dna]harmadrsz [~e, ~t, ~ek] trei deoharmadszor 1. (harmadik alkalommal) trei put; 2. (felsorolsban) treehrman (frfiak) trojica; (vegyesen frfiak, nk) troje; (hrmasban) utrojehrmas I. mn (hromszoros) trojak, trostruk; ~ ikrek trojci [tb, birt e -jaka], trojanci [tb, birt e -naka]; (lenyok) trojanke [tb birt e -naka]; II. fn [~a, ~t, ~ok] (szm; 3-ashrmashangzat

380

hromszglet

hromszgtan

381

hasmensszmmal jellt) trojka; isk ~t kapott fldrajzbl dobio je trojku iz zemljopisa; III. hat ~ban utroje; ~val po trojehrmashangzat [~a, ~ot, ~ok] zene trozvukhrmasszably [~t] mat trojno pravilohrmasugrs [~t] sp troskokharmat [~a, ~ot] rosa; reggeli ~ rosataharmatcsepp [~et, ~ek] rosna kapharmatfi [-fvet] nv muhoiovka, rosuljaharmatos [~at; ~an; ~abb] 1. rosan [-sna], oroen; ~ lesz ld harmatoso-dik; 2. tv (pl arc> sve kao rosaharmatosodlik [~ott, ~jk/~jon] rositi se, kvasiti se od rose, orositi/oroa-vati se, okvasiti se rosomharmatozik [~ott, ~zon] rositi, po-rositi/poraati, orositi/oroavatiharminc [~at] tridesetharmincadik tridesetiharmincas I. mn:a ~ vek tridesete godine; a ~ szm szoba soba broj trideset; II. fn [~a, ~t, ~ok] TJ!>md stupac [-pca], palta, if [tb -tovi]; 4. (jsg, folyirat> stuac [stup ca], stupac [-pca]hasad [~t, ~jon] 1. prsnuti, rasprsnuti [-nem] se,"cepati se, kiat; se; puknuti [-nem]/pucati, prsnuti; 2. (szvet)" epa ti se; 3. (fiz:)az atommag ~ epa se atomsko jezgro; 4. klt ~ a hajnal zora puca v grane, zorihasads [~a, ~t, ~ok] 1. pucanje, cepanje; a k ~ prsnue kamena; 2. a szvet ~a cepanje tkanine: 3. (fiz:) az atommag ~a cepanj';/r3sbijanje/fisija atomskog jezgra; 4. ~ok] hektarhektoliter [~e, ~t, ~ek] hektolitar [-tra]helikopter [~e, ~t, ~ek] helikopterhely [~e, ~et, ~ek] 1. mesto; (trsg) prostor; rnykos ~ zapad, hladovina, mesto u hladovini, hlado-vito mesto, osoje; biztos ~ sigurno mesto; rendeltetsi ~ odredino mesto; szletsi ~ mesto, roenja, rodno mesto; tartzkodsi ~ mesto boravka, boravite; nincs ~ nema mesta; vkinek a ~be lp stupiti/ stupati na ije mesto; sp ~bl ugrik skoiti uvreten, skoiti s mesta (u vis); els ~en na prvom mestu, u prvom redu; ~et foglal sesti, zau-zeti/zauzimati mesto; foglaljon ~et! zauzmite mesto ! 2. szl ~n van a szve srce mu je na mestu; megllja a

~t valjano prionuti [-nem], valjano se drati [-im]helyrak [~at] cene mestahelybeli I. mn mesni; II. fn [~je, ~t, ~ek] metanin [tb -tani]; (n) me-tanka [rsz e -ki]helybenhagy [~ott, ~jon] 1. (megerst) odobriti/odobravati; 2. (elver) izlematihelycsere [^je, ~t, iCk] menjaje/pro-mena mestahelyenknt mestimicehelynval umestan [-sna]; nem ~ neumestan, deplasiranhelyes [~et; ~en; ~ebb] 1. (igazi, j) ispravan [-vna], pravilan [-Ina], taan [-na], pravi, prikladan [-dna]; ~ megolds ispravno reenje; ~/ tako je! pravo! 2. (kedves, tetszets) zgodan [-dna]; ~ emberek zgodni ljudihelyesbt [~ett, ~sen, ~eni] ispraviti/ ispravljatihelyesbts [~e, ~t, ~ek] ispravak [-vka]helyesel [~t,~jen] odobriti/odobravati; nem -slem ne odobravamhelyesen ispravno, pravo; ~ mondtad pravo si rekaohelyesrs [~a, ~t] pravopishelyesrsi: ~ hiba pravopisna grekahelyesls [~e, ~t, ~ek] odobravanjehelyessg [~e, ~et] ispravnosthelyett 1. mesto, umesto birt e; za trgy e; a lenya ~ mesto keri; vlasz ~ umesto odgovora; 2. ~e (~em, ~ed stb) mesto njega/nje (mesto mene, mesto tebe /frf.)helyettes I. mn namesni; ~ fnk zamenik stareine/efa; podef; ~ tanr suplent; II. fn [~e, ~t, ~ek] zamenik; (n) zamenicahelyettest [~ett, ~sen, ~eni] vkit zameniti/zamenjivati [-njujemjkoga, supstituisati [-iem]helyettests [~e, ~t, ek] zamena, zamenjivanjehelyettesthet zamenljiv, zamenjivhelyez [~ett, ~zen] 1. metnuti [-nem], staviti/stavljati, poloiti/polagati [-aem]; rendri felgyelet al ~ vkithelyezs

392

helytll

helytart

393

herestaviti/stavljati koga pod policijski nadzor; vd al ~ staviti pod optubu, optuiti/optuivati [-ujem]; 2. Budapestre ~ vkit premestiti koga u Budimpetu; 3. (szl:) biztonsgba ~ staviti na sigurno mesto, obez-bediti/obezbeivati [-ujem], osigurati/osiguravati; kiltsba ~ staviti u izgled; szabadlbra ~ pustiti koga na sloboduhelyezs [~e, ~t, ~ek] 1. (leraks, sztraks) polaganje, postavljanje, razvrstavanje, podela; 2. sp ~t r el zauzeti [-zmem] mestohelyezett [~je, ~et, ~ek] sp plasiran; els ~ prvoplasiran, dobitnik, po-bednik, pobedilac [-ioca]; msodik ~ drugoplasiranhelyezkedik [~ett, ~jk/~jen] 1. staviti/stavljati se; (tv:) vmilyen llspontra ~ik zauzeti [-zmem J/zauzimati neko stanovite; 2. gyeskedik) manevrisati [-iem]/manev-riratihelyhatroz f~ja, ~t, ~k] nyelv mesna oznaka, oznaka mestahelyi mesni, lokalan [-Ina]; ~ rfolyam mesni teaj/kurs; ~ beszlgets (tele-fonon) lokalni razgovor; ~ jrat lkalna linija; ~ jelentsg od mesnog/lokalnog znaaja v znaenjahelyirdek: ~ vast Iokalna/vicinalna eleznicahelyisg [~e, ~et, ~ek] prostorija, lokalhelyismeret [~e, ~et] poznavanje mestahelyjegy [~e, ~et, ~ek] rezervacija mesta u vozuhelykmls: ~ cljbl/vgett radi u-tede mesta vekonomisanja prostoromhellyel-kzzel tu i tamo, sporadinohelymeghatrozs [~a,~t] utvrivanje/ odreivanje poloaja, lokacijahelynv [-neve, -nevet, -nevek] ime mesta, geografski nazivhelyrsg [~e, ~et, ~ek] stalna posada, garnizonhelyrajz [~a, ~ot] topografijahelyrajzi topografskihelyrell [~t, ~jon] uspostaviti/uspo-

stavljati se; a rend ~t red je uspostavljenhelyrellt [~ott, ~son, ~ani] 1. uspostaviti/uspostavljati, obnoviti/obnavljati, vratiti u preanje/prijanje stanje; a katonasg ~otta a rendet vojska je uspostavila red; 2. miiv restaurisati [-iem], restauriratihelyrehoz [~ott, ~zon] naknaditi/nak-naivati [-ujem], opet popraviti, izgladitihelyrehozhatatlan [~ul] nenaknadiv, nepopravljivhelyreigazt [~ott, ~son, ~ani] (ki-javit) ispraviti/ispravljati, (csontot) namestiti/nametati (kost)helyreigazts [~a, ~t, ~ok] ispravak [-vka], ispravka, popravkahelyrejn [-jtt, -jjjn] 1. popraviti/ popravljati se; 2. (egszsgileg) oporaviti/oporavljati se, popraviti sehelyretesz [-tett, -tegyen, -tenni] staviti/stavljati na mestohelysg [~e, ~et, ~ek] (nastanjeno) mestohelyszn [~e, ~t] lice mesta, mesto radnje; a ~en na licu mestahelyszni: ~ szemle uviaj/oevid/pregled/razgled na Iicu mesta; jog ~ trgyals rasprava na licu mesta v na mestu dogaaja; rd ~ kzvetts neposredan [-dna] v direktan [-tna] prenos; ~ kzvetts egy mrkzsrl prenos utakmicehelysznrajz [~a, ~ot, ~ok] (mszaki terv rsze) situacija, situacioni planhelyszke nedostatak [-tka]/oskudica prostora; ~ miatt zbog nedostatka prostorahelytll [~t/~ott, ~jon] 1. (kitart) ustrajati [-jem], drati [-im] se, odrati/odravati se; ktelezettsgnek ~ ispuniti/ispunjavati svoje obaveze, odgovoriti/odgovarati svojim obavezama; 2. (helyesnek bizonyul) biti taan [-na], vredeti [-dim]helytlls [~a, ~t] primanje odgovornostihelytll (helyes) taan [-na]; (igaz) ispravan [-vna]; (igazolt) opravdan; (alapos) temeljit

helytart [~ja, ~t, ~k] namesnikhelytelen [~iil] neumestan [-sna], pogrean [-ina], neispravan [-vna], neuputan [-tna]; ~ megolds nepravilno/neispravno reenje; ~iil cselekszik uiniti to neumesno/neis-pravno/naopakohelytelent [~ett, ~sen, ~eni] vmit prigovarati emuhelytelents [~e, ~t] neodobravanjehelyzet [~e, ~et, ~ek] stanje, poloaj, situacija; kptelen/lehetetlen ~ nemo-guno stanje, apsurdna situacija; a munksok ~e stanje/poloaj radnika v radnitva; a~ az, hogy. .. stanje je takvo da ..., situacija je takva da...; abban a ~ben van biti u stanju/poloaju; a ~ magaslatn ll biti na visini situacijehelyzeti potencijalan [-Ina]; ~ elny potencijalna prednost; fiz ~ energia potencijalna energijahelyzetjelents [~e, ~t, ~ek] izvetaj o stanju/situacijihelyzetkp [~e, ~et, ~ek] pregled/slika situacijehetnpereg [-rgett, ~jen] valjati se, valjukati se, koturati sehemzseg [~ett, ~jen] vrveti [-vim]; a np ~ az utckon svet vrvi po ulicamahenceg [~ett, ~jen] hvalisati [-iem] se, razmetati [-eem] se, kooperiti se, busati se u grudihenger [~e, ~t, ~ek] (msz is) valjak [-ijka]; (motorban) cilindar [-dra], stublina; ~ alak valjkast, cilindrian [-na]hengerde [^.je, ^,t, Ak] msz valjaonicahengerel [~t, ~jen] (msz is) valjatihengerelt (fmru) valjanhengeres msz snabdeven valjkom/ valjcima, cilindrian [-na]hengersz [~e, ~t, ~ek\msz valjaoni-ar, radnik valjaonice, valjaoniarski radnikhengert [~ett, ~sen, ~eni] valjati, koturatihengerkerk [-reke, -reket, -rekek] (felvon) vitao [-tla] za dizanje; (malom) toak [-ka] na valjku

hengermalom [-malma, -malmot, -malmok] mlin na valjkehengerm [~ve, ~vet, ~vek] valjaonicahengerpalst [~ot] mat omota cilindrahengersor [~a, ~t, ~ok] msz grupa/red/reim valjakaHenrik [~et] Henrik, Hinkohentereg [-rgett, ~jen] valjati sehentes [~e, ~t, ~ek] kobasiarhentesru [~ja, ~t] kobasiarska roba, suvomesnati proizvodhenteszlet [~e, ~et, ~ek] kobasiarska radnjahenye [^.t; ^n; -ibb] 1. (lusta) len, Ienj, besposlen; ~ letmd besposlen ivot; ~ frter dembel, len/lenj ovek, Ienina h, n, badavadija h; 2. tv (res) prazan [-zna], suvian [-na]henyl [~t, ~jen] Ienstvovati [-tvu-jem], besposliiti, lenariti, dembeli-sati [-iem], badavadisati [-iem], prodavati [-dajem] zjala, levento-vati [-tujem], uzuritihenylT [~je, ~t, ~k] dokoliar, besposliarhepehups [~at; ~an; ~abb] neravan [-vna], dombast, jarugavherceg [~e, ~et, ~ek] herceg, princ, knez, vojvoda hhercegi herceki, hefcegovski, prin-evski, kneevski, vojvodskihercegn [~je, ~t, ~k] herceginja, hercegovica, herceica, princeza, kne-ginja, vojvotkinjaHercegovina [,-it] fldr Hercegovinahercegovinl I. mn hercegovaki; II. fn [~t, ~ak] Hercegovac [-vca]; Hercegovka [tb brt -ki]hercegsg [~e, ~et, ~ek] kneevina, vojvodina, kneevstvo, vojvodstvohercehurca [^ja, M] (kellemetlensg) neprilika, nevolja; (gond) briga; (huzavona) natezanje, kinjenjehere1 [-ije, ^t, ^.k] 1. (mh) trut; 2. (henyl ember) lentina h, n, besposliarhere2 [*ije, -Ct, ^,k] (nvny) detelinahere3 [~je, -ct, rik] orv mudo, monie tb, jaje [-eta]heri

394

hetyke

hv

395

hinyosheri [~t, ~jen] trojiti, kopiti, jalo-vitiherit I. mn: ~ diszn brav [-vovi]; ~ l utuen konj; II. fn [~je, ~et, ~ek] kopac [-pca]herezacsk [~ja, ~t] orv rnonjahrics [~e, ~et, ~ek] nv gorocvet [tb -tovi]hering [~je, ~et, ~ek] ll haringa, sleherny [~ja, ~t, ~k] ll gusenicahernyfszek [-fszket, -fszkek] guse-njak, guseniko gnezdohernyselyem [-selyme, -selymet] prirodna/sirova/ista svilahernytalp [~a, ~at, ~ak] msz toak [-ka] na gusenice, guseniarsko gazilohernytalpas: ~ jrm vozilo sa guse-nikom trakom, guseniar; ~ kerk toak guseniara; ~ traktor traktor-guseniar, guseniar, traktor na gusenicamahernyz [~ott, ~zon] mgazd (u)nititi/ (u)nitavati v (i)strebiti/(i)streblja-vati s istrebljivati [-ljujem] gusenicehervad [~t, ~jn] (tv is) venuti [-nem]hervadhatatlan [~ul] neuveo [-ela]hervadoz|ik [~ott, ~zk/~zon] venuti [-ne]hervadt [~at; ~an; ~abb] (tv is) uveo [-ela], (u)venuthervatag ~on] uveo [-ela], lokavhess isz is!hesseget [~ett, -gessen] teratiht1 szn [hetet, heten] sedamht2 fn [hete, hetet, hetek] nedelja, sedmica, tedan; ~ kzben preko nedelje/sedmice/tedna; egy ~ mlva kroz nedelju dana; ma egy hete pre nedelju dana, danas osam dana; egsz ~en svu nedelju, cele nedelje; minden ~n svake nedelje; mhoz egy ~re kroz nedelju dana, od danas za nedelju dana; ~rl ~re nedeljama, iz nedelje u nedelju htalv [~Ja> ~t] biz mavalo, dre-malo h heted r~e, ~et, ~ek] sedmina

hetedik sedmihetedszer 1. (hetedik alkalommal) sedmi put; 2. (felsorolsban) sedmohetenknt1 (szm) po sedam, po sedmerohetenknt2 (id) nedeljnohetes1 I. mn sedni; a ~ autbusz autobus broj sedam; sedmica biz; U. fn [~e, ~t, ~ek] (szm, krtya stb.) sedmicahetes2 I. mn: ~ es dugotrajna kia; II. fn [~e, ~t, ~k] isk nedeljni redarhetet-havat: ~ sszehord govoriti zbrda--zdolahtves sedmogodinji; ~ vfordul sedmogodinjica; trt ~ hbor sedmogodinji rathtf [~Je. ~t, ~k] ponedeljak [-ljka]heti nedeljni, sedmini, tedni; ~ raszm (oktatsban) nedeljni broj/ fond asovahetibr [~e, ~t, ~ek] (helyisgrt) nedeljna/sedmicna stanarina v kirija; (munkrt) nedeljna/sedmicna platahetijegy [~e, ~et, ~ek] (villamos stb) nedeljna kartahetilap [~ja, ~ot, ~ok] nedeljnik, tednik, nedeljni/sedmini listhetivsr [~a, ~t, ~ok] nadeljni/ sedmini/tedni sajam v vaarhtkznap [~ja> ~ot, ~ok] radni/ poslen danhtkznapi svakodnevni, teatni; (przai) prozaian [-na]htrt: ~ grnyed a) (meggrnyed) grbiti se; b) (megalzkodik) sagnuti [-nem] v preklopiti v pognuti glavuhtszzadik sedamstotihtszemlyes: jog, rg ~ tbla Stol sedmoricehtszeres sedmostrukhtvge [ biti odsutan [-tna], izostati [-anem]/izostajati [-jem]; 3. (tv:) mg csak ez ~ott! samo to nam je jo falilo!hinyz I. mn (meg nem lev) manjkav, manjkajui; a ~ sszeget ptolni kell manjak treba nadoknaditi; II. fn [~Ja> ~t, ~k] (tvollev) odsutan [-tna], nenazoan [-na]hiba [*ja, *it, Ak] 1. (elhibzs) greka [rsz e -ci], pogreka, krivica, krivnja; At ejt y kvet el pogreiti; uiniti v napraviti greku, zakriviti; a te Adbl tvojom krivicom; 2. (fogyatkossg) mana, nedostatak [-tka], falinka, falinga, defekt; testi ~ telesna mana; 3. (vtek) krivica, greh; elnzi vkinek a ~jdt gledati komu kroz prste; Aul r fel upisati/ upisivati v uraunati u krivicu; 4. prekraj, pogreka, fault, folthibabejelents [~je, ~t] (telefon) prijava smetnjehibaforrs [~a, ~t, ~ok] uzrok smetnjehibakeres [~je, ~t, ~k] msz (mszer) detektor grekehibapont [~Ja> ~ot, ~ok] sp pogrekahibs [~at; ~an; ~abb] 1. (tves, elhibzott) pogrean [-na]; sp ~ raji pogrean start, rav polazak; 2. (Vtkes) k"v; ki a ~? (t)ko je kriv? nem ~ on nije kriv; 3. (hinyos, srlt) manjkav, ote-

en; manjiav, s grekom, falian [-na], falian [-na]hibtlan [~ul] bespogrean [-na], ispravan [-vna], besprekoran [-ma],hlbz|lk [~ott, ~zk/~zon] pogreiti, zakriviti, uiniti grekuhibztat [~ott, -asson] vkit kriviti, kuditi, koriti koga; prigovarati, manisati [-iem] komehibbant anut; kiss ~ on nije dotu-pavan [-vna]hibrid ll, nv I. mn hibridan [-dna]; ~ kukorica hibridni kukuruz; II. fn [~je, ~et, ~ek] hibrid, krianac [-nca], meanac [-nca]hd [~Ja. hidat, hidak] 1. most [tb -tovi], uprija; sztnyithat/szt-tolhat ~ pokretni most; hidat ver postaviti/postavljati most v upriju; 2. (haj:) parancsnoki ~ zapoved-niki most; 3. orv (szjban) most; 4. (tv:) minden hidat felget maga mgtt poruiti iza sebe sve mostovehideg I. mn [~et; ~en; ~ebb] (tv is) hladan [-dna], studen; fldr ~ gv studen/hladan pojas; orv ~ borogats hladan oblog; (szl:) se ~, se meleg ni hladan, ni topao; ni riba, ni meso; ni slano, ni papreno; II. fn 1. [~e, ~et, ~ek] hladnoa, studen; farkasordit ~ van hladno je kao u tenari; olyan ~ van mint a jgveremben ovde je hladno kao u tenari; ~re fordul (az id) zahlad-neti [-nim], postati [-ane] hladnim/studenim; 2. (orv:) kilelte a ~ tresla ga je groznica; a ~ leli imati groznicuhidegen hladno; ~ hagy engem ne uzbuuje mehideghbor [~Ja> ~t, ~k] pol hladni rathideghengerm [~ve, ~vet, ~vek] msz hladna valjaonicahideghullm [~a, ~ot, ~ok] met talas/ val hladnoe, hladan talashideglels [~e, ~t] ld hidegrzshidegrzs [~a, ~t] orv, np drhtavica, zimica, groznica, vruicahidegszik [-gedett, -gedjen] ld hidege-dik

hidegtl [~a, ~at, ~ak] inija sahladnim jelom hidegvg [~ja, ~t, ~k] msz hladnodleto, hladan dubac hidegvr [~e, ~t,] hladnokrvnost hldegvr hladnokrvan [-vna] hldegvlzes: ~ borogats hladan oblog hdpts [~t] mostogradnja, graenjemosta hdfeljr [~ja, ~t, ~k] msz prilazmostuhdfeszty [~ot] msz raspon mosta hfdfff [~Je ~t, ~k] mostobran, obalnistub mostahdkorlt [~ot, ~ok] ograda mosta/ uprije, mosna ograda, grudobran mostahdlb [~at, ~ak] ld hfdpillr hdmrleg [~e, ~et, ~ek] mosnavaga hdnyfls [~t, ~ok] msz rasponmosta hfdpillr [~t, ~ek] mosni stup, pilonitb, stup mostahidraulikus msz hidrauliki, hidraulini; ~ daru hidraulina dizalica hidrogn [~je, ~t] vegy hidrogn,vodonik, vodik hidrogn- hidrogenski hidrognbomba [~ja, ~t, ~k] vegy,kat hidrogenska bomba hidrolzis [~e, ~t] vegy hidroliza hidropln [~Ja ~t, ~ok] hidroplan hldver8 [~t] kat postavljanje/graenje mostahiedelem [-Ime, -lmet, -lmek] vero-vanje; (sejts) nasluivanje; (feltevs) pretpostavka hina [^ja, At, ^k] ll hijena hg [~at; ~an; ~abb] idak [itka], tean [-na]; (p/ leves) tanak [-nka]; ~ takarmny mea higany [~a, ~t,] vegy iva higanyoszlop [~ot] stub ive u termometruhiggadt [~at; ~an; ~abb] staloen, pribran, priseban [-bna]; (jzan) trezven; ~an natenane higgadtsg [~a, ~ot] pribranost higinikus [~at; ~an; ~abb] higijenski hgt [~ott, ~son, ~ani] razvodniti/

razvodnjavati, razblaiti/razblai-vati [-ujem] vodom hgt [~ja, ~t, ~ok] msz (hgtszer) razblaujue sredstvo hihetetlen [~l] neverovatan [-tna] hihet [~en/~leg] verovatan [-tna],verojatan [-tna] hihetleg verovatno, verojatno hja: vminek ~ nedostatak [-tka], pomanjkanje ega; jobb An u nedostatku/pomanjkanju ega boljega; kis ~ volt, hogy nem ... malo je falilo da ne...hm [~je, ~et, ~ek] 1. mujak; 2. (jelzknt) muki.hmbl [~t, ~jon] ljtiljati, njihatihfmes 1. (kivarrott) vezen; 2. npr ~ tojs areno jaje; 3. (szl:) gy bnnak vele mint a ~ tojssal paze ga kao malo vrde na dlanuhmez [~ett/hmzett, ~zen] vesti [vezem]hmez-hmoz [hmezett-hmozott, h-mezzen-hmozzon] okoliiti, za-baurivati [-rujem], arati, uvijati (se), vrdatihiml [~je, ~t] orv boginje tb, ospice tb; apr ~ kozice tb; hlyagos ~ ospice, male boginjehimlOhely [~e, ~et, ~ek] hrapahlmlffhelyei boginjav, ospiav, kozi-av; hrapav, oravhimlolts [~a, ~t, ~ok] orv kalemljenje boginjahmnem [~et] nyelv muki rodhmnem mukoga rodahimnusz [~a, ~t, ~ok] himna; nemzeti ~ nacionalna/narodna himnahmpor [~a, ~t] nv pelud, polen, cvetni prah, pepeljak [-ljka]himvesszff [~je ~t, ~k] orv muki ud, penishmzs [~e, ~t, ~ek] 1. vezenje; a ~t befejezi dovesti [-vezem]; 2. (a kzimunka) vez [tb -zovi]; npi ~ek narodni vezovihnr [~Ja> ~t] morska trava, okrek, drezgahlndu I. mn indijski, hinduski; II. fn [~t, ~k] Hindus, Indijac [-jca]; (n) Indijkahint

398

hrlik

hrmagyarz

399

hitelesthint [~ett, ~sen, ~eni] sipati; (szl:) port ~ a szembe' bacati prainu u oi hinta [^ja, ri.t, ~t, ~k] (film) filmski urnal; (folyirat) glasnik

hrads [~a, ~t, ~ok] vezist, vezista h hirdet [~ett, -essen] 1. (kzz tesz) objaviti/objavljivati [-ljujem], oglasiti/oglaavati; eredmnyt ~ objaviti rezultat/ishod ega; 2. (jsghirdetsben) oglasiti hirdets [~e, ~t, ~ek] oglas, anonsa hirdetsi oglasni; ~ rovat rubrika o-glasa, oglasna rubrika hirdetmny [~e, ~t, ~ek] oglas, objava,raspishirdet [~je, ~t, ~k] oglaiva hirdet'iroda [~ja, ~t, ~k] komentator, tumahrmond [~ja, ~t, ~k] 1. rg li hrnk; 2. (tv:) mg ~ sem maradt bellk nije ostao ni jedan hrnv [-neve, -nevet] glas, slava; ~retesz szert stei glas/slavu hrneves glasovit, slavan [-vna] hrnk [~e, ~t, ~k] glasnik, vesnik,ulak, glasonoa h, tekli, telal hrsszefoglal: heti ~ smotra nedeljnihdogaajahrszerz I. mn obavetajan [-jna]; ~szolglat obavetajna sluba; II. fn[~je, ~t, ~k] obavetajac [-jca]hrszolglat [~a, ~ot] novinska sluba,sluba za informacije hirtelen I. mn [~iil] 1. iznenadan [-dna], naprasan [-sna]; ~ hall naprasna smrt; ~ h^'.udal hal meg umreti naprasnom smru; 2. (lobba-nkony) ~ termszet naprasit, nagao [-gla]; ~ harag nabusit, naprit, prljiv; II. hat iznenada, najedanput, napreac, odjednom, naglo, odjedanput, odjedared hirtelenben iznenada, u brzini; ~ azt sem tudtam, mihez kezdjek u brzini nisam ni znao ta da ponem hirtelensg [~e, ~et] 1. iznenadnost, brzina; 2. (lobbankonysg) naprasitost hrgynksg [~e, ~et, ~ek] novinskaagencija, agencija za informacije hrvers [~e, ~t, ~ek] 1. pejor (neistinita) propaganda; 2. (reklm) (preterana) reklama hrviv [~Je ~t ~k] glasonoa h,glasnik, ulak hrzrlat [~ot] zabrana prenosa/pre-noenja vestihisz1 [hitt, higgyen, hinni] 1. (elhisz) verovati [-rujem]; nem ~em ne verujem; ne higgye ezt nemojte misliti v verovati; akr ~ed, akr nem verovao ili ne; 2. vall ~ istenben verovati u boga; 3. ~ a gyzelemben verovati u pobedu; 4. (gondol, vl) misliti, drati [-im]; azt ~em mislim, smatram hisz8 ld hiszen

hiszekegy [~et] vall veruju, verovanje hiszkeny [~en] lakoveran [-rna] hiszkenysg [~e, ~et] Iakovernost hiszemben: abban a ~ u uverenju, podpretpostavkom, verujui da hiszen ta, amahisztria [^ija, ^it, ^,k] histerija hisztris [~at; ~an; ~abb], hisztrikus [~at; ~an; ~abbl histerian [-na]hit [~e, ~et, ~ek] 1. (hves, bizalom) vera; 2. (vlekeds) miljenje; (feltevs) pretpostavka; (meggyzds) uverenje; abban a ~ben, hogy ... u uverenju da ... ; 3. vall vera, verovanje hitbizomny [~a, ~t, ~ok] jog, trtfideikomis, majorat hiteget [~ett, -essen] zavaravati, za-varkivati [-kujem] hitegets [~e, ~t, ~ek] zavaravanje hitehagyott [~ja, ~at, ~ak] (vall is)otpadnikhitel [~e, ~t, ~ek] 1. veresija, kredit; hossz lejrat ~ dugoroni kredit; ~ behajtsa naplata; ~be vesz kupiti/ kupovati na veru v na veresiji! v na kredit, uzeti to na veresiju; ~/ befagyaszt zamrznuti/zamrzavati kredite; ~t nyit otvoriti/otvarati kredit; 2. (bizalom) verovanje, vera, poverenje; vminek ~l za/u potvrdu ega; ~t ad vkinek, vminek poverovati [-rujem] komu, u to; ~t rdeml verodostojan [-jna] hitel- kreditni hitelbank [~ja, ~ot, ~ok] kreditnabanka, kreditni zavod hiteles [~et; ~en; ~ebb] pravi, nepatvoren, autentian [-na], verodostojan [-jna]; (hitelestett) ove-ren, overovljen; ~ forrs autentian izvor; ~ hrek pouzdane vesti; ~ msolat overen/overovljen prepis hitelest [~ett, ~sen, ~eni] 1. (iratot) overiti/overavati, overoviti/ overovljivati [ljujem]; potvrditi/ potvrivati [-ujem] ispravnost, utvrditi/utvrivati pravovaljanost, dokazati [-aem]/dokazivati [-zu-jem] istinitost, verifikovati [-kujem],hitelests

400

hidz

hv

401

hizlalverificirati, overiti/overavati; jegyzknyvet ~ overiti/overavati zapisnik; 2. (mrtket, slyt) proveriti/pro-veravati (meru), badaritihitelests [~e, ~t, ~ek] 1. overavanje, overovljenje, overa; 2. (mrtk) proveravanje (mera), badarenjehitelessg [~e, ~et] verodostojnost, autentinosthitelez [~ett, ~zen] dati/davati [dajem] na veresiju/ kredit, kreditovati [-tujem], kreditiratihitelezs [~e, ~t, ~ek] podela kre-dita/zajmahitelez [~je, ~t, ~k] poverilac [-ioca], verovnik, kreditor,hitelintzet [~e, ~et, ~ek] kreditni zavod, kreditna banka, veresijski zavodhitelkpes [~en] sposoban za kredithitelkpessg [~e, ~et] kreditna sposobnosthitelkeret [~e, ~et, ~ek] kreditni okvirhitellevl [-vele, -velet, -velek] ker, pnz kreditno pismo, akreditiv; rszleges ~ delimini akreditiv; visz-szavonhatatlan ~ neopozivi akreditivhitelnyjts [~t] podela zajma, kre-ditovanjehitelrendszer [~e, ~t] kreditni sistemhitelronts [~t] kvarenje kreditahitelviszonyok [~at] kreditni odnosihites 1. zaklet; ~ tolmcs zaklet tuma; ~ knyvvizsgl zakleti revizor knjiga; 2. np, r ~ felesg zakonita supruga/enahitetlen I. mn [~l] neveran [-rna], bezveran [-rna]; ~ Tams neverni Toma; II./ [~e, ~t, ~ek] nevernik, bezvernik; trt (mohamednok szerint a keresztny) aurhitetlenked|lk [~ett, ~jk/~jen] ne verovati [-rujem], sumnjatihitfelekezet [~e, ~et, ~ek] verois-povesthith vall (tv is) veran [-rna] veri, ortodoksan [-sna]; pravoveran [-rna]

hitkzsg [~e, ~et, ~ek] veroispo-vedna/crkvena optina v opinahitlerellenes trt antihitlerovskihitlerista trt I. mn hitlerovski; II. fn [Aja, At, Ak] hitlerovac [-vca]hitlerizmus [~t] trt hitlerizam [-zma]hitoktats [~t] vall veronauk(a)hitoktat [~ja, ~t, ~k] vall verouitej; katehet, kateheta hhitrege [-cje, At, Ak] ir mit [tb -tovi]hltsorsos [~a, ~t, ~ok] vall jednover-nik, jednoverac [-rca], istovernikhitszegs [~e, ~t] verolomstvo, prekraj zakletve/prisegehitszegi I. mn veroloman [-mna]; II. fn [~je, ~t, ~k] verolomnik, nevera h, nhitsznok [~a, ~ot, ~t, ~k] laskavac [-vca], temena, mazalica, gmizavac [-vca]; aljas ~ izmearhz|ik [~ott, ~zk/~zon] gojiti se, debljati, pretiliti, titi [tijem]hizlal [~t, ~jon] toviti, gojiti, pretilitihizlals

402

hhrkz

hoh

403

hlyaghizlals [~a, ~t] tovljenje, gojenje, tijenje; ~ra fogott 'llat gojenac [-nca] hizlalda [^ja, *it, k] tovilitehizlal I. mn (pl tel) hranljiv, hranjiv; II. fn Id hizlaldahz I. mn: knnyen/jl ~ serts man-gulac [-Ica]; nehezen ~ serts librasto svinje; II. fn [~ja, ~t, ~k] ~t> ~k] cipele za sneghcsizma [~ja, ~t, ^k] izma za sneghd [~ja, ~ot, ~ok] ll dabar [-bra]hodly [~a, ~t, ~ok] 1. (juhakol) tor, obor; 2. (bartsgtalan nagy helyisg) sobetinahdt [~ott, ~on, ~ani] osvojiti/osvajatihdt I. mn osvajaki; ~ hbor osvajaki rat; II. fn [~)a, ~t, ~k] osvajahdol [~t, ~jon] 1. vkinek klanjati se komu; 2. (tv:) kros szenvedlyeknek ~ podati/podavati [-dajem] se tetnim strastimahdolat [~a, ~ot] klanjanje, iskazivanje poasti, (straho)potovanjehdol [~ja, ~t, ~k] potovalac [-va-oca]

hdprm [~je, ~et, ~ek] dabrovi-nahodzsa [^ja, -it, *:k] vall hoda hheke [-cje, *Ct, ^.j] ralica za sneg v za razgrtanje snega, maina/stroj za ienje snegahember [~e, ~t, ~ek] ovek od snega, snegovi, sneko belihess [~t] opad snega, sneg, sneenjehfedte pokriven snegomhfehr [~en] beo [bela] kao sneg, snean [-na]Hfehrke [*it] npr Sneanahfelh' [~je, ~t, ~k] sneni oblakhfergeteg, hfrgeteg [~e, ~et] snena oluja, vejavica, meava, smutahfvs [~a, ~t, ~ok] 1. l hfergeteg; 2. l hbuckahgoly [~ja, ~t, ~k] grudva od snegahgolyz|ik [~ott, ~zk/~zon] grud-(v)ati sehgrgeteg [~e, ~et, ~ek] usov, plaz, lavinahogy1 hat 1. kako? ~ vagy? kako si? ~ hvjk? kako se zove? ~ van az, hogy. . . otkud to da. . .; 2. de mg ~! jote kako ! 3. ~ volt! (jrzskor) jo (jedanput)! ponovo ! 4. ~ a szilva? poto su ljive?hogy2 ksz da, to; anlkl, ~. . . a da ne . . .; azrt jttem, ~ ezt elvigyem doao sam da to odnesem; krdezte, ~ elmegyek-e pitao je da li u otii; krjk, ~ kldjn neknk molimo vas da nam poaljete; ~ megmentse da bi spasaohogyan kako?hogyha akohogyhogy kako to?hogyisne kako ne bi! kako da ne!hogylt [~e, ~et] nahoenje, zdravljehogyne I. (termszetesen) naravno, dakako; II. (nyomatkost feleletben) vala ! dabo(g)me!hhny [~ja, ~t, ~k] biz, trif (szltol) vetrogonja h, n, vetrenjakhhatr [~t] fldr snena granicahhr [~(j)a, ~t, ~ok] krvnik, delathhrkz: ~re ad/juttat vkit predati koga krvniku/delatu; ~re jut pasti

[padnem] u ruke krvniku; pasti aka delatuhoh isz stoj 1 stani! ~, nem gy llapodtunk meg! stani, nismo se tako dogovorili!hjelents [~t] met izvetaj o sneguhoki [~ja, ~t] hokejhoklzjik [~ott, ~zon] igrati hokejhkotr [~ja ~t, ~k,] (gp) skrej-per snega, snegoderhkuszpkusz [~a, ~t, ~ok] 1. (trkk) hokus-pokus, vesta varka, trik; 2. pejor (ceremnia) ceremonijahol I. hat gde? ~ voltl? gde si bio? II. ~.. ., ~.. . kad... kad. .., te. .. te. ..; ~ ezek, ~ azok te ovi, te oni; ~ ezt akarja, ~ azt te hoe ovo, te hoe ono; ~ itt, ~ ott as ovde, as onde; ~ tbb, ~ kevesebb kad vie kad manjehlabda [~ja, ~t, ri,k] snena gruda, lopta od snega, guka snegahlabdzs [~a, ~t] grudanjehlabdz|ik [~ott, ~zon] grudati se, igrati se snenom grudvomhold1 [~ja ~at, ~ak] csill mesec; a ~ udvara krug mesecahold2 (terletmrtk) jutro, ralholdfny [~e, ~t] meseev sjajholdfogyatkozs [~] pomraenje/pomrina mesecaholdkros [~a, ~t, ~ok] mesear; somnambul, somnambulist, nonik, lunar, lunatik, hipnobatHold-lak [~t, ~k] selenitholdtlte [*it] pun mesec, utap, uba; ~kor pri punoj meseiniholdudvar [~t] prsten oko mesecaholdvilg [~ot] meseinaholdvilgos sjajan [-jna] od meseeva svetlahi [~t] sneanica, topljenicaholland I. mn [~ul] holandski, nizozemski; ~ festszet holandsko slikarstvo; II. fn [~ott, ~ok] Holan-anin [tb -dani], Nizozemac [-mca]; (n) HolanankaHollandia [^t] fldr Holandija, Nizozemskahollt [~e, ~et] mesto boravka, prebivalite, boravite

holl [~ja, ~t, ~k] gavranhollfekete crn kao gavranholmi I. fn [~ja, ~t, ~k] prtljag, baga, stvari; rtktelen ~ pusto maslo; II. mn (vmifle) ikoji, nekoji, nekakav [-kva], kojekakav [-kva], neki, ma koji; ~ aprsgok neke malenkosti; ~ kifogsok kojekakve smicaliceholnap sutra; ~ig do sutraholnapi sutranji; a ~ elads sutranja predstava; ~ nap sutranjicaholnaputn prekosutra; szl ~ kis-kedden u kukovu dneholnaputni preksutranjiholott premda, iako, doim; szorgalmasan dolgozik, ~ beteg marljivo radi, iako/premda je bolestanholt I. mn [~an] 1. mrtav [-tva]; 2. tv ~ idny/szezon mrtva sezona, doba mrtvila; ~ tke mrtav kapital; II. fn [~at, ~ak] 1. ~a utn posle/iza njegove smrti; ~a napjig do smrti; ~t nyilvnt proglasiti/proglaavati mrtvim; 2. ~ig tart hsg vernost do grobaholtg [~a, ~at, ~ak] (foly) rukavac [-vca]holtbiztos(an) siguran [-rna] kao smrtholtfradt [~an] posve iznemogao [-gla]/iscrpljen, mrtvo umoran [-rna]holtpont [~ja, ~ot] mrtva taka; ~rajut doi na mrtvu taku, zastati [-anem]holtrszeg [~en] treten pijanholtsly [~a, ~t] tara, teina omota, mrtva teina, nepotreban [-bna]/ suvian [-sna] teret, pritega, balastholttest [~e, ~et, ~ek] Ie(ina), trupinaholtvgny [~t, ~ok] 1. mrtvi/slepi/ krnji kolosek; 2. tv ~ra jut zaci na mrtvi kolosekholtverseny [~e, ~t] sp mrtva trka, jednaki broj bodovahlyag [~ja, ~ot, ~ok] 1. orv mehur; (hgyhlyag) (mokrana) beika; 2. (brn, pl gstl szrmaz) plik, mehur; (a nyelven) jaterica; ~ alak plikast; 3. tv, pejor prazna upa25*hlyaghurut

404

hnap

hnapos

405

horgszblhlyaghurut [~ja ~ot,] zapaljenje beike, upala (mokranog) mehurahlyagkf [-kve, -kvet, -kvek] kamen u beicihlyagos [~at; ~an; ~abb] plikovit, mehurasthlyagosod|ik [~ott, ~jk/~jon] dobivati mehurehlyagpapir [~Ja ~t] pergamenthar-tija, pergamentpapirhomly [~a, ~t] tama, nejasnost, nevidelica; ~ba burkol pomraitihomlyos [~at; ~an; ~abb] (tv is) taman [-ruha]; tv ~ok] jastoghombr [~ja, ~t, ~ok] ambar, ko, kotarka, itnicaHomrosz [~t] mit, ir Homerhomroszi ir homerski; ~ eposzok Homerovi eposihomlok [~a, ~ot, ~ok] elo; ~t rmolja natmuriti sehomlokcsont [~ja, ot, ~ok] eona kosthomlokdsz [~e, ~t, ~ek] poeonikhomlokegyenest: ~ ellenkez potpuno/ dijametralno/radikalno protivan v suprotan v opreanhomlokfal [~a, ~at, ~ak] p prednji/ fasadni zidhomloknzet [~e, ~et] frontalni pogled; pogled slica/spredahomlokrnc [~a, ~ot, ~ok] brazda na eluhomloktr [-tere] tv prednji deo, prednja strana; az rdeklds -terben ll stoji u sreditu interesovanjahomlokreg [~e, ~et,] eona dupljahomlokzat [~a, ~ot, ~ok] lice/proelje kue, fasadahomlokzati prednji, fasadnihomok [~ja, ~ot] 1. pesak [-ska]; 2. tv' ~ra pt graditi na peskuhomok- pean

homokbnya [~ja, ~t, -k] peanik,peani rudnik homokbucka [^ija, rit, -ik] peanibreuljak/humak, hrpa peska homokfld [~Je ~et] peara, pes-kuahomoki: ll ~ vipera pepeljasti poskok homokra [~ja, ~t, ^ik] peani sat,peanik homokos [~at; ~an; ~abb] peskovit;~ fld/talaj peskulja, prljua homokoz [~ott, ~zon] posuti [-spem]/posipati peskomhomokpuszta [~ja, ~t, ^ik] peara homokrteg [~e, ~et, ~ek] peananaslagahomoksivatag [~ja, ~ot, ~ok] peana pustinja, peano more homokszem [~e, ~et, ~ek] zrno peska homokszn boje peska, drap, beboje homokszr [~ja, ~t, ~k] prskalopeska homoktalaj [~a, ~t, ~ok] peara,peskovita zemlja, peskovito/peanozemljite v tlo, peskua, peskulja homoktenger [~e, ~t, ~ek] peanomore, more peska homokztony [~a, ~t, ~ok] peaniprud, uak [uka] homokzsk [~Ja> ~ot, ~ok] vreanapunjena peskom homonima [~ja, ~t, ~k] nyelv ho-monim, istozvunica homorft [~ott, ~son, ~ani] sp uvinuti[-nem] se homor [~n/~an] udubljen, ugnut,konkavan [-vna] homoszexulis I. mrt homoseksualan[-Ina]; II. fn [~t, ~ok] homoseksualac [-lca]homoszexualits [~a, ~t] homoseksualnosthon [~a, ~t] otadbina, domovina hna: ~ alatt pod pazuhom hnalj [~a, ~at] pazuh, pazuho; ~alatt pod pazuhom hnap [~ja, ~ot, ~ok] mesec; foly~ tekui mesec; jv ~ idui mesec;mlt ~ proli mesec; ezeltt egy ~palpre mesec dana

hnapos meseni; nv ~ retek rotkvica honfi [~a, ~t, ~ak] rg rodoljub,domorodac [-roca]honfitrs [~a, ~at, ~ak] domorodac [-roca], sunarodnik, sunarodnjak honfoglals [~a, ~t] osvajanje otadbine/domovine; a magyarok ~a dolazak [-laska] Maara (u dornovimi) honi domovinski, domai, domorodan[-dna]honismeret [^et] poznavanje otadbine/domovine honleny [~t, ~ok] rg, klt domorotka{lb birt -rotki] honnan odakle, otkud(a) honol [~t, ~jn] stanovati [-nujem] honorl [~t, ~jon] nagraditi/nagraivati [-ujem], platiti/plaati honorrium [~a, ~ot, ~ok] honorar,nagrada, plata, plaa honost [~ott, ~son, ~ani] 1. primiti za dravljanina, dati graansko pravo, naturalizovati [-zujem], naturalizirati; 2. ~ja magt priroditi se honosts [~a, ~t, ~ok] prijem u dravljanstvo, naturalizacija honossg [~a, ~ot] dravljanstvo,zaviajnost, indigenat honpolgr [~a, ~t, ~ok] dravljanin[tb -ljani], domorodac [-roca] honpolgrsg [~a, ~ot] dravljanstvo hontalan [~ul] bez otadbine, bez domovine, bez dravljanstva, raseljenhonvgy [~a, ~at] enja v eznue za otadbinom/domovinom, nostalgija honvd [~je, ~et, ~ek] honved,domobranac [-nca], domobran honvd- domobranski honvdelem f-lme, -lmet] narodna odbranahonvdelmi: ~ miniszter ministar narodne odbrane; dravni sekretar za narodnu odbra-nu; ~ minisztrium ministarstvo narodne odbrane; dravni sekretarijat za narodnu odbranuhonvd': ~ hbor otadbinski rat, rat za odbranu domovine

honvdsg [~e, ~et] domobranstvo(maarska vojska) holvads [~t] kravljenje/otkravlje-nje/topljenje snegahpehely [-pelyhe, -pelyhet, -pelyhek]pahuljica snega, sneria pahuljicahord [~ott, ~jon; ~ani] 1. (tv is)nositi; (jrmvel) voziti; pnzt ~magval nositi novaca kod sebe;I 2. nositi; 3. ez a puska' messzire ~ ova puka tera dalekov ima velik domet horda [~ja, ~t, ~k] horda, rulja hordgy [~a, ~at, ~ak] nosila tb,nosiljka, tezgere tb hordalk [~a, ~ot] nanos, naplav,mulj, nasap [-spa], snos hordr f~ja> ~t, ~ok] nosa horderej: nagy >*> velike/vanosti, zamaan [-na]horder [-ereje, ~t] zamaajhord [~ja, ~t, ~k] bure [-eta, tbburad], bava; (vznek) sidlo; ~alak bavast; a ~ folyat bure curihordcsap [~ot, ~ok] s!avina/ep naburetuhordcska [~ja, ~t, .ik] burence [-eta] hordz: a bor ~ vino je sudovno hordszmra bure po bure hordoz [~ott, ~zon] nositi hordozhat ~t> ~k] msztaranj [-rnja]horog [~ja/horga, horgot, horgok] udica, kvaka, kuka; kocsikapcsol ~ spojni kuka; (tv is) ~ra kerl/akad upecati se, uloviti se v uhvatiti se na udicu horogkereszt [~je, ~et, ~ek] kukastikrst/krihorognyl [-nyele, -nyelet, -nyelek] prutilo

horony [hornya, hornyot, hornyok] msz leb, ipilo; leb, otvor lozehoroszkp [~Ja ~t> ~ok] rodanik, horoskop; ~ot kszt vkinek gledati komu u rodanikhorpad [~t, ~jon] uginjati [-nje] se, ugibati sehorpads [~a, ~t, ~ok] ugnue, ulegnue, udubljeno mestohorpadt [~at; ~an; ~abb] ugnut, upao [-ala]hortenzia [,4 ja, *it,