Hermes Opomena Dusi

  • View
    26

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

HERMES

Transcript

  • Naslov originala na nemakom: Ermahnung der Seele, Hermes Trismegistos, Rozekruis Pers, Haarlem, Niederlande, 1 993. Copyright: Rozekruis Pers, Haarlem, Niederlande

    Copyright za Srbiju i Crnu Goru: Zlatni zmaj, Beograd

    Prelom i priprema za tampu: Damir Mati Korektura i lektura: Maja Adi tampa: Zuhra, Beograd

    Zahvaljujemo se Vojkanu Adiu i Ivanu Pavieviu

    Drugo izdanje

    Beograd 2005.

    ISBN 86-83495-12-4

    Tira: 500

  • Opomena dui

    Hermes Trismegistos

    preveo neboja arac

    Beograd, 2005.

  • Predgovor

    Onaj preko koga Istina postaje re, sam ostaje istovremeno nepoznat i nevidljiv, ali i tri puta velianstven (ili tri puta veliki ).

    Hermes (Tot, Merkur) je ime boga koji vlada prenoenjem, razmenom, recima.

    Kada je, dakle, Hermes Trismegistos - tri puta velianstven - to upuuje na to da se iza takvog imena, god to bio - jedan ovek ili vie ljudi -krije vrlo uzvien um koji prenosi vrlo uzviene poruke upuene srodnim umovima.

    Takve poruke su daleko od banalnosti svetine i potpuno nedostupne onome to nazivamo obinim ljudskim intelektom, koji je voen logikom uzroka i posledice i potpuno slep i gluv za razumevanje paradoksa.

    Verovatno iz tog razloga sva uenja i sve ono to govori jezikom tih paradoksa, i to uzvieni um upuuje srodnom umu - po Hermesu se naziva hermeti- zam .

    5

  • * * *

    Za Hermesa Trismegistosa ne zna se pouzdano je bio i kada je iveo. Ali, ono to je jasno u svakom sluaju je da je to ime koje u sebi nosi znaenje i ukazuje na to da se iza njega krije veliki posveenik - da se linost povukla i da je ostalo samo posveenje.

    Pripisuje mu se nekoliko dela: Tabula Smaragdina, Corpus Hermeticum, Opomena dui, i sva su iz Egipta stigla u Evropu uglavnom preko Arapa.

    * * *

    Opomena dui je jedan od manje poznatih tekstova koji se pripisuje Hermesu Trismegistosu. Postoji oko sedam verzija ovog dela, od kojih samo tri sadre celokupan tekst.

    Kako je navedeno u predgovoru nemakog izdanja, i hriani i muslimani su ostavili svoje tragove u njemu, to bi moglo da ukae na to da su ga koristili i jedni i drugi.

    Ali, bez obzira u iju batinu, kulturu, uenje ili tradiciju ga svrstali, svakom

    6

  • ga proita jasno je da je njegova poruka bezvremena i da ne poznaje prostorne granice.

    Opomena je upuena oveku, odnosno dui. Meutim, kao to je ve napomenuto, to nije poruka koju e svako razumeti, uprkos tome to je vrlo jasna i nedvosmislena.

    Da su mnogi razumeli i da sada razumeju ono to je tu napisano, i svet bi bio drugaiji. Ali zna? Moda uda ipak nisu nemogua?!

    Beograd 2003.

    7

  • 1.

    P okazau ti, duo, vene principe.Primi ih u svoje bie tako da postanu tvoje vlasnitvo i da bude toliko proeta istinom, kao to si sada uverena u to da vatra sagoreva stvari i da je po prirodi vrua i suva, a da voda utoijava e i da je po prirodi hladna i mokra.

    Ako ti se neke stvari ine pomalo nejasnim, mora se u sebe samu, u svoju savest povui, tako da tvoje moi ostanu slobodne od suprotnosti i za-bune. Onda e kroz spoljne stvari biti odvedena ka unutranjem gledanju. Kada neko posmatra sliku, iz nje izvede postojanje slikara i u iscrtavanju linija i nainu slikanja prepozna slikarevu ruku u pokretu, ako, znai, biva pokrenut nadahnuem stvaraoca, dobija uvid u ideju tvorca.

    Tako je sa svim, duo. 1 ako Tvorac nije neposredno vidljiv, moemo mu se pribliiti preko njegovih dela. Tako

    9

  • moemo postati svesni i Tvorca vasione i dela sudbine, naime kroz njihova dela.

    Molim te, duo, seti se svega, bilo da je opaeno mislima ili oseajem. 1 znaj da ti Istinski Postojee, Prvi Uzrok, Potpuna Svetlost, daruje mogunost da spozna unutranju sutinu stvari i njihove fine razlike, ukratko reeno, gnozu.

    Sve stvari u odnosu na Njega postoje izdvojeno, i nisu deo njega. Jer On je, sveukupnost, a ne zbir svega. Razmisli ovome duo i oslobodi se neistote prirode. Budi ponizna i udi za Mjim, Izvorom i Ocem Dobra, Korenom i Tvorcem moi miljenja, Vrarem ivota i Mudrosti, njim, koji je jedina dobrota i milost, tako da moe zadobiti uee u ivotu i iskusiti sreu i blaenstvo.

    Uzrok, Tvorac i Poelo vasione - neka su iznad sve blagoslovena i sveta njegova imena - tebe je, duo, ni iz ega stvorio i stvaralaku ti mo miljenja darovao. Ta mo se sastoji u tome to moe da vidi stvari onakve kakvim ih je Tvorac zaista stvorio. Ali, ti oblikuje stvari koje pripadaju svetu

    10

  • misli i ija je stvarna ideja od tebe sakrivena. Ti ih oblikuje iz sveta koji vidi, jedan oblik iz drugog oblika.

    Ti dob(ja saznanje kroz sliku koja je nastala otiskom peata, koji je izgravirao njegov tvorac. Tako ti biva dato da ponovo prepozna stvarni oblik kakav je nastao udahnuem due od onoga je gravirao peat. Drugaije reeno, pokret vode upoznaje preko oblika koje je voda obrazovala u pesku i mulju. Veruj mi, istina je to to sam ti objasnio, i znaj da su svi oblici i slike u svetu stvari koje dolaze i odlaze, koje vidi oima svog tela, samo alegorije i otisci ideja koje su uistinu nepromenjive i koje poseduju neprolazni ivot.

    Ono to je u duhu, moe biti vieno samo duhovnim okom. Onome je u duhu, u istinskom ivotu, i poseduje telo, mora biti jasno da je taj ivot vena stvarnost. ovek u materiji oblikuje sliku samom sebi. On

    vidi sebe u svojim sop- stvenim idejama i otiscima. To mu se dopada i zato je radostan. On vidi ljubav

    11

  • u samom sebi; on u samom sebi posed uje dopadljivost i radost. A to je istinska, neprolazna srea koja veno traje.

    Trudi se, duo, da zadobije istinski uvid kroz otkroverije i da upozna sutinu stvari, ali negiraj njihov kvantitet i kvalitet. Otkrovenje i sutina stvari su jednostavni i dua ih moe razumeti neposredno i bez posrednika. Kvanitet i kvalitet su, pak, mnogostruki i ogranieni prostorom i vremenom.

    I, znaj, duo, da je nemogue stei uvid u svet mnogostrukosti. Jer u tom svetu ne moe ostati, i iz njega nita sa sobom ne moe poneti.

    Uvid je osobenost due. Uvid je odvojen od spoljnih stvari. Zato se lati poznavanja jednostavnosti i napusti mnogostrukost.

    Od kosmikih elemenata, duo, zemlja je najtei. Manifestuje se dublje od drugih stvari. Gustina je velika. Gruba je, gusta, teka i kruta. Izolovana je od svetlosti i ivota, to jest od samo- delotvornosti.

    12

  • Zatim dolazi element voda, koja je finija i istija i koja stoji iznad zemlje. Sadri vie ivotnih mogunosti.

    Sledei element je vazduh, koji je finiji od vode i sadri vie svetlosti i ivota.

    Zatim sledi element vatra, najfiniji od etiri elementa, koji poseduje najvee ivotne mogunosti.

    Posle vatre dolazi element - nebesko telo -koji u sebi sadri najistiji od etiri nia elementa. On je poseban i jedinstven: prvo, zato to je sastavljen od vrlo finih supstanci, zato to je prepun ivotnih mogunosti, zato to je lepo ureen i stepenovan i zato to je blizak ivotu i savrenima koji sudeluju u duhu. Kao drugo, zato to poseduje oblik koji je od svih oblika najlepi i koji je savren i simetrian, oblik nebeskog tela ili kugle. Tree, zato to sve to je njime obuhvaeno pokazuje isti oblik, oblik kugle u obliku kugle i sve tako do dole, do Zemljine kugle.

    Posle elementa nebeskog tela, koji je najvii od svih elemenata, sledi u uzdiuoj putanji supstanca due.

    13

  • Dua je ista i zrai svetlost. Ona nebeskim teiima daje harmonino kretanje. Dua je suptilnija od svih tela i elemenata koje obuhvata.

    Dua je bestelesna. Sve to se nalazi ispod due ne moe imati uee u ivotu, izuzev uz pomodue. Dua u sebi poseduje mo miljenja, volje i suda. Ona iri svoje moi nad svim sa ime se povezuje, u sluaju da je to u stanju da primi njene moi. I tako ona donosi ivot.

    Sve sa ime dua nije povezana, lieno je misli, volje, pokreta i suda. A kada te moi ne postoje, nema ivota.

    Iznad due stoji duh i obuhvata je. On je najsuptilniji od svega to se moe opaziti i uzvien je iznad svega ostalog.

    Duh od Boga prima i bez posrednika rasipa svetlost, ivot i lepotu nad svim to iz njega ivi. Duh je najvii posrednik. On stoji najblie Bogu kao kraljev namesnik uz kralja.

    14

  • Seti se ovog poretka, duo, budi proeta ovom istinom i budi, kada je njemu re potpuno sigurna. Tako su stvari sastavljene, ureene i stepenovane.

    15

  • 2.

    L a je, duo, kada se kae da ovajsvet vara ljude i da je ispunjen i svetlom i prividom. to kae, ne poseduje uvid. Bilo bi lepo kada bi ovek od svog prvog koraka na ovom svetu, pa do poslednjeg, mogao da uiva u nepre- kidnom blagostanju i srei. Ali, tako nije. Uvek nanovo on doivljava sreu i nesreu, blagostanje i bedu. Meutim, ne vara svet oveka, ve ovek sam sebe vara, unitavajui se tako. ovek misli da njegova srea lei u darovima

    ovog sveta i da oni ostaju veno. Ali, oni nestaju u izmeni dobra i zla.

    lako se ovaj svet sastoji od suprotnosti, i dobro i zlo se naizmenino meusobno sukobljavaju, postoje slike i ogledala viih i stvarnijih stvari. Kroz njih dua ovde moe biti probuena i primorana da usmeri panju na samu sebe, kako bi zadobila jasan uvid, i samim tim istinu.

    17

  • Dua dolazi na ovaj svet kako bi stekla sposobnost razlikovanja i uvid. Ovde prispela, ona, meutim, zapostavlja svoj zadatak, zaboravlja sutinsko i biva obuzeta dobrima ovog sveta, i zbog svega toga ona zaboravlja cilj svog postojanja na zemlji. ovek se pogreno slui svojim ulima, jer preko njih ne moe dobiti uvid, iako je ovaj svet ipak mesto na kome se moe upoznati istina. Vidljivi oblici koje opaaju ula dodue prolaze, ali su oni senke i slike ivota koji je uistinu vean.

    U svetu praslika ne postoji nita to u ovom svetu i u procesima koji se deavaju sa stvarima ne bi moglo da se pronae u vidu odraza. Sa druge strane, na ovom svetu ne postoji nita to kao sli