PESMA O HILDEBRANDU uo sam da se pripoveda, kako su se kao pojedinci borci sreli, Hildebrand i Hadubrand, izmeu dve vojske sin i otac spremili su svoju opremu, pripremili svoje borbeno odelo, pripasali svoje maeve, junaci, preko oklopa, kada su pojahali u borbu. Hildebrand prozbori, Heribrandov sin; on be e stariji junak, ivotom iskusniji, on poe da pita sa malo rei, ko mu je otac u mno tvu naroda .... .... ili bilo koga da si roda, ako mi jednog ka e , ja znam ostale, dete, u carstvu: poznat mi je ceo svet . Hadubrand prozbori, Hildebrandov sin: Ovo su mi pripovedali na i ljudi stari i iskusni, koji su pre iveli, da se moj otac zvao Hildebrand; ja se zovem Hadubrand. Davno je on oti ao put istoka, pobegao ispred Odoakarove mr nje onamo sa Ditrihom i velikim brojem njegovih junaka. Ostavio je u zemlji napu tene da ive enu u kui, dete nejako bez nasledstva; on je odjahao put istoka; jer Ditrihu je bio potreban moj otac; be e on ovek bez prijatelja, be e on veoma ljut na Odoakra, jedan od najboljih junaka kod Ditriha. Bio je uvek na elu vojske, borba mu je bila uvek veoma draga, poznat je bio hrabrim junacima. Ne verujem da je jo iv . Najvi eg mi boga , ree Hildebrand, gore na nebu, nikada ti do sada nisi sa srodnijim ovekom razgovarao .... Tada skinu sa ruke savijene grivne nainjene od carskog (zlata), koje mu je kralj darovao, vladar Huna. Evo, ovo ti iz ljubavi dajem . Hadubrand prozbori, Hildebrandov sin: Preko koplja dar se prima, vrh prema vrhu... Ti si stari Hune, veoma lukav, mami me svojim reima, a hoe da me probode svojim kopljem tako si star ovek a uvek si mislio na prevaru. Rekli su mi moreplovci (koji su i li) na zapad preko (Jadranskog) mora, da je on pao u borbi: mrtav je Hildebrand, Heribrandov sin . Hildebrand prozbori, Heribrandov sin: - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Dobro vidim po tvojoj opremi, da kod kue ima dobrog gospodara, da iz te zemlje nisi morao be ati . - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Avaj, svemoni bo e , ree Hildebrand, dolazi te ka nesrea. Lutao sam ezdeset leta i zima izvan zemlje, uvek sam se borio u eti strelaca, i kada me ni u jednom utvrdjenju ne snadje smrt,

sada treba da me rodjeno dete maem ubije, probode svojim oru jem, ili da ja budem njegov ubica. Tebi je ipak sada lako, jer ti to daje tvoja snaga, od ovako starog oveka da osvojih opremu, plen da zadobije , jer ti na to ima jedini pravo . Najgori bi bio onaj , ree Hildebrand, od ljudi sa istoka, koji bi sada odustao od borbe s tobom, jer ti toliko sada eli javnu borbu; neka odlui okr aj, koji e od nas dva danas ostati bez oklopa, ili ko e zadobiti oba oklopa . Tada najpre zavitlaju jasenovim kopljima, jezovitom o trinom; ona se odbiju o titove, onda se sudare lomei ivice titova, udarali su ljutito svetlim titovima, dok im se lipovi titovi ne izlomi e, razbijeni od oru ja .... - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Ivan Pudi: Pesma o Hildebrandu. Beograd: Nauna knjiga, 1980, 23-27.