Historija umjetnosti I

8/18/2019 Historija umjetnosti I

1/17

Razdoblja praistorije

U doba neolita čovek nema dovoljno hrane, klima je povoljna za žitarice. Od izrazito lovačke privrede prelazi se na zemljoradnju, razvijaju se i naselja. Čovekov rad zavisi od prirode.

Pojavljuje se i religija. Ovaj odnos prema prirodi odrazio se i u umetničkom stvaranju. Javljajuse i prve zalihe a s njima i nejednakost i raslojavanje gentilne zajednice. tvaraju se porodice iligensovi !porodice su u gensovima". #u$karac se odre%uje kao roditelj i dete pripada mu$karcu.Čovek od ilovače pravi posu%e, ručno u različitim oblicima. Ukra$ava ga i boji. &e zna se tačno$ta je smisao dekoracija. U vreme robovlasni$tva se dve kulture javljaju i ne zna se koja je starijadali je to 'gipat ili #esopotamija. igurno je da su se razvijale nezavisno od početka i donjihovoga kontakta dolazi tek kasnije.

Staroegipatska umjetnost

()judski život je prolazan, ali spomenici traju vječno( je jedno od osnovnih načela na kojima počiva egipatska umjetnost. Jedan od načina da oživotvore ovu *ilozo*iju bila je gradnja objekatai kipova koji su bili otporni na djelovanje godina. +ijekom tri tisue godina nije bilo velikih promjena u stilu, u $tovanju jedne umjetnosti koja je sebi postavila velike norme- monumentalnaarhitektura, vrlo stroge simetrije, stroga skulptura visokog stupnja *iguracije i dekorativno, plo$no slikarstvo strogih pravila. 'gipatski umjetnik je službenik političke i vjerske hijerarhije bio je puki zanatlija, anoniman, a sva je slava pripadala *araonu koji je djela naručivao i potpisivao.

'gipatska umjetnost je od početka obilježena smru, tj. obredima koji prate odlazak *araona na

drugi svijet. +ako je i egipatska arhitektura služila uglavnom veličanju bogova i pokojnog*araona kojima su podizani hramovi i grobnice. Prve grobnice nazivaju se mastabe. +o sugrobnice pravokutne osnove, napravljene od cigli ili kamena, a sastoje se od tzv. bunara i kapele.+ipično za mastabu starog carstva su tzv. lažna vrata koja pokazuju pokojnika.

'volucijom mastabe do$lo je do izgradnje tzv. stepenastih piramida. /mhotep, prvi poznatiarhitekt, poveao osnovu od kvadrata u pravokutnik i na nju dodao jo$ 0 terase 1 plat*orme, akasnije jo$ dvije. 2žozerov kompleks, pored piramide, sadržavao je ulaznu kapiju, trijem, kapelei sve je bilo opasano velikim zidom.

&aziv piramide potječe iz grčkog jezika i znači kolač od žita. &eke piramide nisu nikad bile

kori$tene kao grobnica vladara. &ajpoznatiji kompleks piramida je pored 3ize,*araona 4u*ua, 4a*re i #enkaure. &ajstarija i najvea je4eopsova piramida. &a povr$ini bilo jeoklopljeno najglatkijim pločama koje su re*lektirale svjetlo. U unutra$njosti, piramida se sastojiod uskih mračnih hodnika koji vode do glavne *araonove grobne komore. 2ruga piramida je4eopsovog sina 4e*rena, a trea, najmanja, 4e*renovog sina #ikerina.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Faraonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Faraonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Faraonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mastabahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bunarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bunarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kapelahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kapelahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stepenasta_piramidahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stepenasta_piramidahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Imhotephttp://hr.wikipedia.org/wiki/Imhotephttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trijemhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gizahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kufuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kafrahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kafrahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Menkaurahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Menkaurahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keopsova_piramidahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keopsova_piramidahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mastabahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bunarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kapelahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stepenasta_piramidahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Imhotephttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trijemhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gizahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kufuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kafrahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Menkaurahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keopsova_piramidahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Faraon


2/17

Skulptura

Početak povijesnog doba ujedinjenja 3ornjeg i 2onjeg &ila u egipatsku državu

predstavlja Narmerova paleta, pločica ukra$ena relje*ima koja se koristila za $minkanje. Ona jeukra$ena relje*ima koji prikazuju *araona &armera kao simbola jedinstva zemlje, utjelovljenog boga koji pobjedonosno vlada nad silama kaosa. 4ompozicijska rje$enja koja se ovdje koriste javljat e se u svim kasnijim egipatskim slikama i relje*ima- podjela povr$ine okomito na trake!okomita perspektiva", vladarev lik vei od ostalih !hijerarhija", i piktogra*ska vrijednost likova.+aj zbir pravila prikazivanja naziva seegipatski kanon i strogo e se primjenjivati u egipatskojumjetnosti.

U tarom carstvu skulptura je tijesno vezana uz nadgrobnu arhitekturu, a kako su same grobnice bile hiper1dimenzionirane, tako e i skulpture biti monumentalne. *inga je simbol božanskogujedinjenja ljudske mudrosti i životinjske snage. &alazi se ispred kompleksa piramida u 3izi.

'gipani uglavnom rade u kamenu. 4ipovi *araona stavljaju se ispred i unutar grobnih hramova.U egipatskom kanonu su predvi%ene i različite poze, ovisno o dru$tvenom položaju prikazaneosobe. 5ogovi i kraljevi se prikazuju u dvije poze- uspravnoj pozi s jednom nogom naprijed isjedei s rukama pruženim niz butine. &ajznačajnije skulpture starog carstva sukipovi 2žozera, 4e*rena, #ikerina, princa6ahotepa i dame &o*ret

Poput mezopotamske skulpture i egipatska skulptura je komponirana strogo simetrično, beznaznake pokreta tijela ili izraza lica. 5ila je zatvorenih oblika, glatkih povr$ina, monumentalnausred pojednostavljivanja, bez suvi$nih pojedinosti. vim sredstvima izražavala se vjera utrajnost i neuni$tivost egipatske države.

U razdoblju rednjeg carstva želi se napraviti realistična analiza. rednje carstvo je dalo malu bojenu skulpturu, ra%enu nekad u drvetu, a nekad u vapnencu.

U doba &ovo egipatsko kraljevstvo težnja k realizmu je najizraženija pa prikazi *araona nisu božanski mitovi nego su puni detalja i individualiziranih karakteristika.

2olaskom 6amesida na vlast, zavr$ava ovo vrijeme (humanizma( i vraa se egipatskom kanonuu najstrožoj verziji 7 hladne i krute skulpture ogromnih dimenzija s tek pokojim detaljem. &ajvee su skulpture ispred ulaza u hram 6amzesa //.

Slikarstvo/ako su egipatski natpisi i slike veinom vezani za arhitekturu, neke od najljep$ih očuvani suna papirusu, tj. tankim i napetim listovima papirusa koji su se pre$ali i mogli se savijati u svitke ido 08 m dužine. &ajočuvaniji i najljep$i svitak je tzv. Knjiga mrtvih.

5oja je bila jako važna u egipatskoj umjetnosti i simbolici, pa se pojavljuje i na najstarijimspomenicima, predmetima, a najbolje očuvani su u unutra$njosti grobnica koje su bile potpuno

http://hr.wikipedia.org/wiki/Narmerova_paletahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Faraonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Narmerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Perspektivahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hijerarhijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Egipatski_kanonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sfingahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Egipatski_kanonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Egipatski_kanonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEozerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kefrenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kefrenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kefrenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mikerinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mikerinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Princ_Rahotephttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nofret_Ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mezopotamska_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ramzes_II.http://hr.wikipedia.org/wiki/Papirushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Papirushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Knjiga_mrtvihhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Knjiga_mrtvihhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Narmerova_paletahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Faraonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Narmerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Perspektivahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hijerarhijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Egipatski_kanonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sfingahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Egipatski_kanonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEozerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kefrenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mikerinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Princ_Rahotephttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nofret_Ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mezopotamska_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ramzes_II.http://hr.wikipedia.org/wiki/Papirushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Knjiga_mrtvih


3/17

oslikane. 'gipatske slike najče$e prikazuju mitolo$ke scene, potom scene iz života *araona, borbe i prino$enje žrtvi, i na kraju scene iz svakodnevnog života. 4ao i u skulpturi, slijedi sekanon. U tarom carstvu su svi likovi bili iste veličine, a cijela povr$ina zida je bila podijeljenahorizontalno na vi$e ploha i čitali su se od dna prema vrhu.

&ajljep$i primjeri slikarstva su u tebanskim grobnicama. 9idovi i stupovi ukra$avali su setekstovima i izrazito kolorističkim prizorima iz života *araona. U tim grobnicama se nalaziooslikani namje$taj, nakit i bogato ukra$eni sarko*azi.

STARI BLISKI ISTOK - U!T"OST !#O$OTAI%!

#esopotamija je skup različitih kultura i naroda koji su se nastanjivali oko :;88 godine p.n.e., na području izme%u reka +igra i 'u*rata. Ovo je područje stalnih ratova i doseljavanja raznihnaroda.

!po&e '

()Sumer *)Akad +)"ovosumersko razdoblje ,)Asirija )"ovi .)$ersija dinastija A&menida/)$ersija dinastija Sasanida

SU!R

umeri su tvorci klinastog pisma. /maju malo ostataka iz oblasti arhitekture, jer je njihovgra%evinski materijal čerpi i drvo.

umerska skulptura je geometrijska i ekspresivna uz oseanje sumerskog vajara za *ormu putem kupe i valjka.


4/17

ASIRI

9grade su od opeke, a kapije i nizi delovi unutrasnjih zidova vaznih prostorija oblagali suvelikim kamenim pločama. One su ukrasene niskim relje*ima u kombinaciji relje*a i slobodne plastike. +o su najstariji narativni relje*i 1 slikarsko pripovedanje. 6elje* je plitak, ali zahvaljujui

utančanoj gradaciji povrsine, velike je mase i zapremine.

"O1I 1A1ILO"

=avilonska kula, najpoznatije arhitektonsko delo, od klesanog kamena i opeke. /starine dveri,ulazna kapija u =avilon, gle%osana opeka sa bordurom i modelovano zivom bojom. 9ivotinje suljupke i vedre, elegantne i graciozne

$!RSI%A

&jihovu umetnost poznajemo sa predmeta koje su sahranjivali sa mrtvima. +akvi predmeti od

kosti drveta ili metala, predstavljaju vrstu pokretne umetnosti, kako nazivamo nomadskuopremu- oruzje, konjska oprema, kopče, *ibule, pehari, zdele i slično. vim predmetima jezajednički repertoar oblika poznat kao @zivotinjski stilA.

Persijska vjera 1 učenje 9oroastra, dualizam svetlosti i mraka. &emaju religioznu arhitekturu.

kulptura je u arhitektonskom okviru, ceremonijalna. 6elje*i su sa *igurama u svečanom marsu, bez uzora sa slojevima odee jednim preko drugog. Persijska umjetnost je statična.

9a vreme asanida umetnost je mesavina rimskih elemenata i elemenata umetnosti bliskogistoka. tatična je. vilene tkanine su ponos sasanidske umetnosti.

!2!%SKA U%!T"OST

'gejska umjetnost je umjetnost 'gejske kulture koja je zajednička BivilizacijiBiklada, 4retskoj i #ikenskoj civilizaciji koje su cvale u $irem području 'gejskog mora.

Pronalazak pluga, točkova, jedrilice, kalendara, pisma, omoguio je da se odre%eni broj ljudiudruži u vea naselja iz kojih su nastali gradovi. 'gejska kultura je cvala na otoku 4reti i naPeloponezu. U umjetnosti #ezopotamije i 'gipta umjetnici su uvijek pod bliskom paskom bogova ili bogolikih kraljeva obični ljudi se pojavljuju samo usputno kao umanjene *igure ili(ukrasi( u grobnicama. Prva civilizirana umjetnost u kojoj je sam čovjek u sredi$tu pozornosti

javila se na otoku 4reti i kasnije na tlu 3rčke.3IKLA0SKA U%!T"OST

6azvila se dojmljiva umjetnost brončanog doba. ačuvane su stvari koje su sahranjivali samrtvima u skromnim kamenim grobovima. )judske *igurice od mramora. 2anas su poznate kao(Bikladski idoli( jer su služili kao predmeti obožavanja.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Egejska_kulturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Egejska_kulturahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Civilizacija_Ciklada&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Civilizacija_Ciklada&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Civilizacija_Ciklada&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Mikenska_civilizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Egejsko_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Egejsko_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drevna_Mezopotamijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_drevnog_Egiptahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_drevnog_Egiptahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kretahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stara_Gr%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bron%C4%8Dano_dobahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mramorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mramorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Egejska_kulturahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Civilizacija_Ciklada&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Civilizacija_Ciklada&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Mikenska_civilizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Egejsko_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drevna_Mezopotamijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_drevnog_Egiptahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kretahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stara_Gr%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bron%C4%8Dano_dobahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mramor


5/17


6/17


7/17


8/17

niza prstenja !najče$e tri", a kapitel mu je ukra$envolutama !spiralni krajevi ehinusa" 2r5keku9e grade se kao mikenski megaroni, s tim da se javlja podjela na dvije prostorije- glavna zaglavara kue i goste, te sporedna za ženu i djecu. U nekim kuama se javlja i otvoreno dvori$te,ome%eno stupovima.

voju jedinstvenost ?eleni su potvrdili i pronalaskom ar&itekture kazali:ta) 6azumljivo je da je njihovo shvaanje arhitekture dalo rje$enje kazali$ta isključivo na otvorenom prostoru.jedi$ta su pravljena polukružno u ravni terena, a u centru sjedi$ta izgra%ivano je kružna ili polukružna orkestra namijenjena zboru i kretanju glumaca. &a nju se nastavljao trei diokazali$ta 7 skena. Ona je u početku bila zaklon u obliku $atora. >kustika je u grčkim kazali$tima bila tako dobra da se u posljednjem redu čulo isto tako dobro kao u prvom. &ajpoznatije je>tensko kazali$te.

Skulptura

3rčki kipari su uspjeli postii savr$eno majstorstvo u obradi kamena. Opa težnja grčke

skulpture bila je idealizacija koja je dostigla svoj vrhunac u klasično doba. +a potpunaidealizacija dovela je do toga da su svi grčki kipovi visoki, vitki i savr$eno proporcionalni.

&ajznačajniji kipar ovog razdoblja je $oliklet koji je izradio brončanu skulpturu mladia skopljem 1 Kopljonoše ( Dorifora ). +ežina skulpture počiva na jednom stopalu dok drugo jedvadotiče tlo vrhovima prstiju. +aj stav kontraposta !prirodni stav na jednoj nozi koji uravnotežujemirovanje i pokret" je bio veliki napredak u odnosu na kipove kourosa iz arhajskog razdoblja.Poliklet je držao da je ljepota razmjerni odnos dijelova tijela i tih dijelova prema cjelini. +ajsavr$eni odnos bi je u tome da se glava odražava E puta u visini tijela. Poliklet je svojimskulpturama dao i osnove idealizacije portreta grčkih skulptura koje uvijek imaju karakterističangrčki nos i blage linije usana.

U isto vrijeme kada Poliklet ustanovljuje svoj kanon, u >teni nastaju prve skulpture u slobodnom pokretu. 5itna karakteristika grčke umjetnosti je veza ar&itekture i skulpture. Osim relje*a kojisu se nalazili na 8rizu, najdominantnije su bile skulpture u timpanu ! zabatu" koje su, iako ra%enekao slobodno stojee *igure, shvaene za gledanje samo s prednje strane. Jo$ jedna otežavajuastvar bio je oblik niskog trokuta, $to je uvjetovalo da *igure s lijeve i desne strane buduoblikovane u brojnim, pa i nezgodnim, pozama. =eliko priznanje zaslužuju grčki kipari koji suvje$to izbjegli velike razlike u proporcijama *igura tako $to su im prirodno oblikovali poze 1 odstojee u sredini, preko klečeih, do ležeih u kutovima timpana. +ako je ostvarena neponovljivaravnoteža arhitekture i skulpture.

&ajvje$tiji u svladavanju ograničenja arhitekture bio je ;idija koji je uradio svu dekoracijuza $artenon izme%u. kulpture zabata su uglavnom propale, a predstavljale su različita božanstva u prirodnom sjedeem ili polu1ležeem položaju koji promatraju ro%enje >teneiz 9eusove glave..

&astupa vrijeme recesije i kopiranja do pojave posljednjeg velikog kipara klasike 7 Praksitela, injegovog "lijepog stila" !oko F GC;.1G:H.". Praksitel je potpuno usavr$io položaj tijela u liniji.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Volutahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volutahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mikenahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Megaronhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Megaronhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kazali%C5%A1tehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Akustikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Akustikahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Idealizacija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Proporcijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poliklethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poliklethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Doriforhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kouroshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kouroshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Portrethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Portrethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kiparstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kiparstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Frizhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Timpanhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zabat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Fidijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Partenonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zeushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zeushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Praksitelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volutahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mikenahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Megaronhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kazali%C5%A1tehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Akustikahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Idealizacija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Proporcijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poliklethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Doriforhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kouroshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Portrethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kiparstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Frizhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Timpanhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zabat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Fidijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Partenonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zeushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Praksitel


9/17

Slikarstvo

U slikarstvu na keramici se pored plo$nih, stiliziranih, crvenih likova na crnoj podlozi, javljaju i potpuno bijeli pogrebni lekiti s *luidnim crtežima krepkih linija.

6!L!"I#A

Ar&itektura

5ogatstvo se iskazuje rasko$nom dekoracijom, stoga se na gra%evinama umjesto dorskog i jonskog reda počeo koristiti ugla%eniji korintski red. Korintski red vrlo je sličan Jonskom samone$to dekorativniji stupovi imaju bogatije ukra$enu bazu, a kapiteli su ukra$eni kratkim, ali plastično bogatim volutama koje imitiraju li$e akanta. 3rci često kombiniraju na gra%evinamastupovlje sva tri reda, ali ih koriste po strogim pravilima rasporeda.

Slikarstvo

Usred krize klasične umjetnosti, slikar Apel stvara jezik koji e s helenizmom dobiti opuvrijednost. >pel mije$a boje i sjenči, koristei pri tom kolorističke kontraste. +akav načinslikarstva e se pro$iriti cijelim carstvom, a poprimiv$i istočnjačke primjese slike e dobitinebrojene kombinacije oblika. 4arakteristični su i brojni mozaici od raznobojnog $ljunka umalteru koji često kopiraju slike i skulpture toga razdoblja.

Skulptura 6elenisti5ka skulptura se prepoznaje< bilo po slojevitoj i nepreglednojkompozi7ijileksandra i djelovao je nanajveem području na kojemu je ikad djelovao jedan antički kipar. Okružen brojnim sinovima iučenicima posvuda je nametnuo svoj izraz. 4oristio je " Polikletov kanon" , Praksitelovkontrapost i liniju, ali se oslanjao i na prirodu te tako izradio elemente realizma.

!TRURSKA U%!T"OST

Ar&itektura

&ajznačajniji primjeri ove kulture je tzv. sepulkralna =grobna> ar&itektura) 'trurskovjerovanje u zagrobni život je vjera da čovjek nastavlja živjeti na mjestu na kojem je pokopan.Oni najprije razvijaju grobnice kružnog tipa tzv. tumule 1 su podzemni kružni grobovi izra%eneod velikih komada kamena, natkriveni lažnom kupolom i pokriveni zemljom. 4asnije se razvijatip grobnica isklesanih u stijeni koje obavezno imaju centralnu prostoriju, Poslije se grobnekomore ugra%uju u stijene, katkad s arhitektonski izvedenom *asadom1 Orvieto.

http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lekit&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lekit&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Korintski_redhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volutahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volutahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Akanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Apelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Apelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mozaikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mozaikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Liziphttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Polikletov_kanon&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Realizam_(likovna_umjetnost)http://hr.wikipedia.org/wiki/Realizam_(likovna_umjetnost)http://hr.wikipedia.org/wiki/Tumulhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lekit&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Korintski_redhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volutahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Akanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Apelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mozaikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Liziphttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Polikletov_kanon&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Realizam_(likovna_umjetnost)http://hr.wikipedia.org/wiki/Tumulhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kupola


10/17

/znutra su rasko$no ure%ene !sarko*azi, zidne slike" i prepune bogatih priloga !posu%e, nakit,oružje, ukrasni i uporabni predmeti 7 posebno brončana ogledala".

Skulptura

9načaj vjerovanja u zagrobni život pokazuje i izrada sarko8aga koji su sastavljeni od sanduka nakojima obavezno leži ispružena skulptura pokojnika.

Slikarstvo

&ajbolja su ostvarenja etrurske umjetnosti zidne slike u grobnim komorama. tilski ove slikeslijede grčko slikarstvo, ali su izražene etrurske osobitosti- realizam, prirodnost u držanju i pokretima likova te prikazivanje krajolika. U doba helenizma tematika postaje ozbiljna, slikajuse prizori iz mitova o bogovima podzemlja i demona smrti. 'trurske zidne slike jedini su

sačuvani spomenici monumentalnog antičkog slikarstva prije rimskog razdoblja.

U%!T"OST STARO2 RIA

U rimskoj umjetnosti postoje dvije *aze-

klasi5na rimska umjetnost =() st) pr) Kr) - *) st)>

kasno-anti5ka umjetnost =+) - ) st)>)

Prije arhitekture, 6imljani su bili poznati gra%evinari. /za njih su ostali brojni mostovi, brane, kanali, popločane ceste i openito brojna inženjerska remekdjela koja su bila rasijana po cijelom 6imskom Barstvu.

6imski grad bi rastao unutar utvrde, oko centralnih ulica koje su se sjekle na sredini $to je predstavljalo oblik urbanizacije koja nije postojala od grčkih kolonija, zatim bi se gradilo izvanzidina. U grad bi se uveo vodovod i kanalizacija.

Urbanizacija bi se nastavljala i izvan grada gdje su zemljane parcele bivale podijeljene u pravilnekvadrate 7 agera.

6imska civilizacija donijela je novinu vezanu za grad, ta novina je trg ! forum" kao organizirana iurbanizirana cjelina. +aj glavni gradski prostor je sa svih strana bio okružen javnim objektima ihramovima koji kao pojedinačni objekti nisu važni nego značaj dobivaju uklopiv$i se u cjelikompleks i činei *orum. 2ugo su se na *orumima odigravale i gladijatorske igre, sve dok6imljani nisu stvorili prostor amfiteatra samo za tu svrhu.

Ar&itektura

http://hr.wikipedia.org/wiki/Sarkofaghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Skulpturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Skulpturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Skulpturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Realizam_(likovna_umjetnost)http://hr.wikipedia.org/wiki/Realizam_(likovna_umjetnost)http://hr.wikipedia.org/wiki/Pejza%C5%BE_(likovni)http://hr.wikipedia.org/wiki/Pejza%C5%BE_(likovni)http://hr.wikipedia.org/wiki/Pejza%C5%BE_(likovni)http://hr.wikipedia.org/wiki/Helenizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gra%C4%91evinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gra%C4%91evinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Branahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Branahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kanalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kanalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cestahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cestahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ulicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kanalizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kanalizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Urbanizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Urbanizacijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ager&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ager&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Trghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Forumhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gladijatorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Amfiteatarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sarkofaghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Skulpturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Realizam_(likovna_umjetnost)http://hr.wikipedia.org/wiki/Pejza%C5%BE_(likovni)http://hr.wikipedia.org/wiki/Helenizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gra%C4%91evinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Branahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kanalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cestahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ulicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kanalizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Urbanizacijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ager&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Trghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Forumhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gladijatorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Amfiteatar


11/17

Uzimajui gr5ke elemente 6imljani su stekli preduvjete za monumentalnost, te sasvim nove pojmove kao $to je luk i svod bez kojih ne bi postojala arhitektura zapada.

6azvoj arhitekture od samih početaka odražava speci*ično rimski karakter i rimski način privatnog i javnog života, tako da su svi elementi pozajmljeni od 'tru$čana i 3rka, ubrzo dobili

nesumnjivo rimsko obilježje. +o se na prvi pogled vidi na raznovrsnim tipovima rimskihhramova bazilikalnog, kružnog ili osmokutnog oblika, rimskih kua i palača, samostalnih!domus" ili grupiranih u blokove !insula", carskih palača 1 veličanstvenih porazmjerima, teatrima, am*iteatrima, hipodromima i javnim kupatilima !termama".

6imljani su shvatili etrurski polukru?ni luk i koristili sve njegove sposobnosti. ve rimskekonstrukcije izvedene su zahvaljujui jednom od najveih dostignua rimske civilizacije, a to je cement.

>rhitektonska djela koja su počivala upravo na konstrukciji luka bili su rimski akvadukti.

0omusi u 6imu su bile rasko$ne, ali i *unkcionalne stambene kue. Obično su se sastojale od brojnih kvadratnih prostorija raznih namjena koje su bile orijentirane prema sredi$njemotvorenom dvori$tu s bazenom, etru$čanskog podrijetla 7 atriju..

+erme su bile velika zajednička kupatila s uglavnom sličnim osnovnim rasporedom prostorija.astojale su se od kupaonica s toplom vodom, kupaonica s hladnom vodom, prostorija zamasažu, prostorija s toplim zrakom, parne kupaonica, vestibula, prostora za razgovor, sobe zavježbu, pa čak i čitaonice.

Ito se tiče kazali:ta !teatar ", 6imljani grade zatvoreni kompleks po uzoru na grčki teatar, ali srazlikom $to je skena prelazi u prvi plan, a u orkestri sjede rimski odličnici. 6imska kazali$ta se

uvelike razlikuju od grčkih, prije svega u tome $to su 3rci iskori$tavali prirodnu padinu brijegaza pravljenje mjesta za sjedenje, dok su 6imljani gradili sjedali$te kao posebnu gra%evinu.

&o, am8iteatar je čisto rimska tvorevina koja jednostavno spaja dva teatra u eliptičan objekt zazabavu !4olosej 7 ;8 888 mjesta za sjedenje".

lavoluci su osobit arhitektonski oblik koji su izmislili 6imljani. Oni su bilimonumentalni arkadnispomenici. &ajče$e su s jednim ili tri zasvo%ena prolaza, ukra$enastupovima ili polu1stupovima koji stoje na visokoj bazi.

Skulptura

Počeci rimske skulpture oslanjaju se na etru$čansku skulpturu ili su doslovna kopija grčkihmajstora u mramoru. U rimskoj je umjetnosti akcent na prikazivanju pojedinačnog,karakterističnog. +o najbolje dolazi do izražaja u mno$tvu portreta rimskih gra%ana !D0 888statua".

Jedinstveni su i rimski relje*i koji su obično bivali vezani za zavjetneobjekte, sarko*age, trijum*alne stupove ilislavoluke.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Rimljanihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Luk_(arhitektura)http://hr.wikipedia.org/wiki/Svodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zapadna_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimski_hramhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimski_hramhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ku%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ku%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pala%C4%8Dahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pala%C4%8Dahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Domus&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Insula&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Teatarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Amfiteatarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Amfiteatarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hipodromhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Terma&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Cementhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cementhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Akvadukthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Akvadukthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Domus&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Atrijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Atrijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kazali%C5%A1tahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Teatarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Amfiteatarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Koloseumhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavolukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arkadahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Etrurska_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Portrethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sarkofaghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sarkofaghttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Trijumfalni_stup&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Slavolukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimljanihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Luk_(arhitektura)http://hr.wikipedia.org/wiki/Svodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zapadna_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimski_hramhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimski_hramhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ku%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pala%C4%8Dahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Domus&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Insula&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Teatarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Amfiteatarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hipodromhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Terma&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Cementhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Akvadukthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Domus&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Atrijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kazali%C5%A1tahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Teatarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Amfiteatarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Koloseumhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavolukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arkadahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Etrurska_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Portrethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sarkofaghttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Trijumfalni_stup&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Slavoluk


12/17

Slikarstvo

6imsko slikarstvo sačuvano je u manjoj mjeri u 6imu. =jerojatno se oslanjalo

na helenističko slikarstvo, iako od helenističkog slikarstva nije ostalo gotovo nikakvih tragova.#noge imune, pa i one ne tako imune, gra%anske kue bile su ukra$avane zidnim slikama!8reskama". $ortreti su u rimskom slikarstvu bili veoma rijetki !za razliku od skulptura", anajljep$i su primjeri u donjem 'giptu.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_stare_Gr%C4%8Dkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_stare_Gr%C4%8Dkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Freskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Portrethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Portrethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Skulpturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_stare_Gr%C4%8Dkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Freskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Portrethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Skulptura


13/17


14/17


15/17


16/17


17/17

Bik iz Altamire, praistorijsko slikarstvoWillendorfska Venera, praistorijska skulpturaPisar, egipatska skulpturaZoserova piramida, egipatska arhitekturaMikerin i njegova žena, egipatska skulpturaEgipatska knjiga mrtvih, egipatsko slikarstvoPiramide u izi, egipatska arhitekturaZigurat u !ru, sumerska arhitekturaZmijska "oginja, minojska kultura#ika sa samotrake, helenisti$ka skulptura%aokontova grupa, helenisti$ka skulpturaMauzol, helenisti$ka skulptura&anjena lavi'a, asirska umjetnost

Partenon, arhitektura (lasi$ne r$keAfrodita knidska, skulptura klasi$ne r$ke)is'o"olos, skulptura (lasi$ne r$keErehtejon, arhitektura klasi$ne r$ke*rno+guralno slikarstvo klasi$ne r$ke(ora, arhajska gr$ka skulptura)oriforos, skulptura (lasi$ne r$kePosejdon iz zaljeva Artemision, skulptura klasi$ne r$ke(uros, arhajska gr$ka skulpturar$ki teatar, klasi$na gr$ka arhitektura(onstantin Veliki, rimska skulpturaAra pa'is, skulptura anti$kog &imaAugust Prima Porta, skulptura anti$kog &ima(oloseum u &imu, rimska arhitekturaPantheon, rimska arhitekturareska iz Pompeja, rimsko slikarstvo

Bik iz Altamire, praistorijsko slikarstvoWillendorfska Venera, praistorijska skulpturaPisar, egipatska skulptura

Zoserova piramida, egipatska arhitekturaMikerin i njegova žena, egipatska skulpturaEgipatska knjiga mrtvih, egipatsko slikarstvoPiramide u izi, egipatska arhitekturaZigurat u !ru, sumerska arhitekturaZmijska "oginja, minojska kultura#ika sa samotrake, helenisti$ka skulptura%aokontova grupa, helenisti$ka skulpturaMauzol, helenisti$ka skulptura&anjena lavi'a, asirska umjetnostPartenon, arhitektura (lasi$ne r$keAfrodita knidska, skulptura klasi$ne r$ke)is'o"olos, skulptura (lasi$ne r$keErehtejon, arhitektura klasi$ne r$ke*rno+guralno slikarstvo klasi$ne r$ke(ora, arhajska gr$ka skulptura)oriforos, skulptura (lasi$ne r$kePosejdon iz zaljeva Artemision, skulptura klasi$ne r$ke(uros, arhajska gr$ka skulpturar$ki teatar, klasi$na gr$ka arhitektura(onstantin Veliki, rimska skulpturaAra pa'is, skulptura anti$kog &imaAugust Prima Porta, skulptura anti$kog &ima(oloseum u &imu, rimska arhitekturaPantheon, rimska arhitekturareska iz Pompeja, rimsko slikarstvo

Documents

Historija umjetnosti I