www.siemens.com/hitech

1 | 09

hi!tech

Magazin o inovacijama

Siemens Srbija

Električna mreža s mozgomInteligentne mreže i pametna brojila za energiju budućnosti

Ekološki otisci su mnogo više od samog korišćenja energije

Zeleni IT

Nova tehnologija za lečenje teško ozleđenih pacijenata

Nova tehnologija za

Vreme je odključne važnosti

Vozovi su već u potpunosti automatizovani automobili kreću istim putem

Bez vozača

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIimpresum

hi!tech – Magazin o invoacijama- Siemens Srbija Kontakt osoba za Siemens Srbija: Slavica Radojevic, Korporativne komunikacijeIzdavač i vlasnik medija Siemens AG Austria, Siemensstraße 92, A-1210 Beč Osoba odgovorna za izdavanje Gerald Oberlik, Korporativne komunikacije (CC) Glavni urednik Elisabeth Dokaupil CC Uredništvo Klemens Lendl, Ursula Grablechner, Claus Gerhalter, Markus Honsig, Günther Schweitzer Oglasi Gabriele Groulik Fotografije, distribucija Sabine Nebenführ, Mevla SalesTelefon +43(0)5 17 07-222 07 Faks +43(0)5 17 07-530 00 Grafički dizajn Sajovic & Augustin Litografija Repro Zwölf

štamparija Druckerei Berger, Horn. Član Udruge za integrirane komunikacije. hitech.at@siemens.comwww.siemens.com/hitech

dostupnost energije i njeno efikasno korišćenje

odigraće važnu ulogu u novoj održivoj ener-

giji. U «električnom društvu», koje je naša

budućnost, energija će se najverovatnije pro-

izvoditi manje centralno nego pre – pomoću

energije vetra, solarne energije i malih elekt-

rana u domaćinstvu, kao što su gorive ćelije ili

kondenzacijski bojleri. Ova činjenica doneće

nove izazove u snabdevanju energijom i u

nadzoru nad opterećenjem mreže jer snabde-

vanje energijom iz alternativnih izvora ili

domaćinstava može značajno varirati. Ipak,

jednom kad su povezani s virtuelnom elektra-

nom, oni pružaju potpuno stabilan i izrazito

ekološki izvor energije u velikoj mreži. Zbog

toga bi trebalo da su centralne i lokalne mreže

povezane s inteligentnom mrežom (Smart

Grid) koju Siemens može da instalira koristeći

alate moderne komunikacije i upravljanja. Efi-

kasno korišćenje energije ima veliku važnost

za budućnost. AMIS, pametno brojilo iz Sie-

mensa, tu može pomoći. Ovo brojilo uspostav-

lja brzu vezu s izvorom energije, omogućava

optimalnu potrošnju energije u domaćinstvu

i istovremeno olakšava snabdevanje strujom.

U ovom magazinu takođe ćete pronaći članke

o «zelenim» informacionim tehnologijama,

ener getskoj efikasnosti u industriji, potpuno

automatizovanoj podzemnoj železnici, godi-

ni astronomije i najnovijim tehnologijama

namenjenim lečenju teško ozleđenih ljudi.

Brigitte EdererPresednica Upravnog odbora Siemens Austrija

Uvod

Dragi čitaoci,

1|09

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

hi!techS t a r t

Pobednička infrastruktura . . . . . . . . 22Schladming se priprema za Svetski kup u alpskom skijanju 2013. ulažući u liftove za skijaše i sisteme za proizvodnju snega.

Zelena i pametna . . . . . . . . . . . . . . . . 24Energetska efikastnost, mali operativni troškovi i sigurnost jednako su važni za nove zgrade kao i dobrobit.

Vožnja bez vozača . . . . . . . . . . . . . . . 28Linija metroa U3 u potpunosti je automatizovana, a automobili kreću istim putem.

Saobraćaj u Alpima . . . . . . . . . . . . . 33Reinhold Messner je zabrinut da bi izgradnja dodatnih puteva mogla ugroziti lepotu Alpa.

Vreme je od ključne važnosti . . . . . . 34U bolnici u Beču za lečenje teško ozleđenih pacijenata koristi se najmodernija tehnologija.

Kako IT podržava korporativnusaobraznost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36EU projekat bavi se IT alatima čija je namena osigurati podršku zakorporativnoj saobraznosti.

Hi!tech – Magazin o inovacijama

Naslovna reportaža: Električna mreža s mozgom . . . . . . . . . . . . . . . 04Pametno merenje i pametne mreže – inteligentna brojila u domaćinstvima i povezivanje mreža doprineće optimalnom korišćenju energije iz obnovljivih izvora i smanjenju potrošnje energije.

Create the Future . . . . . . . . . . . . . . . 10Proglašeni pobednici ovogodišnjeg ciklusa takmičenja

Siemens Dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Energetska efikasnost i briga o životnoj sredini

Važno je šta IT ostavlja za sobom. . . 12Zeleni IT je mnogo više od same uštede energije. Ekološki otisci mere ukupnu potrošnju resursa.

Motivacija za uštedu . . . . . . . . . . . . . 16Pogoni različitih brzina i novi motori smanjuju potrošnju energije u industriji.

U potpunosti digitalno. . . . . . . . . . . . 20Brzina, fleksibilnost i kvalitet u industriji uz manje troškove: upravo to nudi PLM.

04 30

Sadržaj

xx12

Kućna elektrana . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Novi kondenzacioni bojleri za domaćinstva proizvode toplotnu i električnu energiju, a istovremeno i štede energiju.

Ako možete sanjati, san možete i pretvoriti u stvarnost! . . . . . . . . . . . 40U Disneyevom Epcot tematskom parku na Floridi posetioci izmišljaju ideje za svet budućnosti.

Pilsner, molim! . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Kako proizvođači garantiraju kvalitet piva.

22

34

02 ■ 03hi!tech 01|09

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Markus Honsig Siemens

Ujedno, njeno korišćenje ne ostavlja nikakve

neželjene tragove zagađenja. Da bi električna

energija imala veću ulogu u novoj i održivoj

energetskoj privredi, lanac njene proizvod-

nje, distribucije i korišćenja mora biti tehno-

loški modernizovan. Mora postati efikasniji,

fleksibilniji i bolje umrežen, ukratko rečeno:

električna energija mora postati inteligen-

tna. Tradicionalno, elektroprivreda obično je

centralno organizovana, a odlikuju je velike

kogeneracijskih bojlera (vidi stranicu 62),

mogu proizvoditi električnu energiju za sebe

i mrežu. To su dobrodošle promene, ali one

ujedno predstavljaju nove izazove za tržište

električne energije, sigurnost snadbevanja i

uravnoteženje mrežnog opterećenja.

Male i mikroelektrane obično ne mogu sude-

lovati na velikom tržištu (large-market) zbog

Električna energija no-silac je energetskog ra-zvoja budućnosti. Za ra-zliku od nafte ili prirod­nog gasa može se proizvesti

iz obnovljivih i, u osnovi, ne-

ograničenih izvora energije

kao što su vetar, sunce ili voda.

elektrane koje su uključene u središnu mrežu

za snadbevanje proizvodeći veliki i izuzetno

visok električni napon. To će se u budućnosti

promeniti. Proizvodnja električne energije

pomoću vetra i sunca dosta je manje centra-

lizovana i isporučuje manje jedinice u pore-

đenju s tradicionalnim velikim elektranama.

Čak i domaćinstva, pomoću gorivih ćelija ili

Električna mreža s mozgom

VEĆA TRANSPARENTNOST MREŽE za preduzece Iberdrola u Španiji korišćenjem tehnologije SINAUT Spectrum

Velike elektrane kao središnji dobavljači električne energije

Stalni nadzor nad emisijom CO2

Paralelno upravljanje najvećim i najmanjim dobavljačima električne energije.

Električna vozila kao sredstva za uskladištenje i uravnoteženje opterećenja.

Inteligentna interakcija između bro-

jila u domaćinstvima, upravljanja

opterećenjem i kupovinom energije

na tržištu.

04 ■ 05hi!tech 01|09

nemogućnosti da isporučuju dovoljno velike

količine energije. Osim toga, obnovljive izvore

energije, kao što su vetar i sunce obično je teže

kontrolisati. Oni obično proizvode previše ili

premalo električne energije u krivo vreme, to

ima za rezultat prekide u snadbevanju mreže,

a nisu u mogućnosti osigurati osnovno snad-

bevanje u trenutku kad je električna energija

neophodna.

Virtuelne elektrane. Snaga vetra i sati sunče-

vog svetla predstavljaju relativno nepouzda-

ne vrednosti, ali uz prikladno umrežavanje

mogu postati potpuno stabilan faktor u veli-

koj energetskoj mreži, kao što je nedavno

dokazao najveći nemački isporučilac električ-

ne energije RWE Energy. Krajem prošle godi-

ne RWE je spojio devet malih hidroelektrana

izlazne snage od 150 do 1.100 kW u virtuelnu

elektranu ukupne izlazne snage od 8.600 kW.

Dodatne elektrane koje rade na biomasu i

vetroelektrane trebalo bi da budu spojene

tokom godine. Ovo spajanje korisno je za

sve učesnike. Njihov je rad efikasniji i manje

utiče na klimu, moguće je bolje uravnotežiti

raspone fluktuacije u proizvodnji obnovljive

energije, a sporazumno delovanje omogućuje

učesnicima da budu uspešniji u svom poslo-

vanju jer postižu potrebnu kritičnu veličinu

za aktivno sudelovanje na tržištu električne

energije.

Povezivanje mreža. Središnje tehnologije za

virtuelnu elektranu najmoderniji su alati za

hi!tech

hi!biz

hi!school

hi!life

N a s l o v n a r e p o r t a ž a

VELIKI PROIZVOĐAČI ENERGIJE kao što je nova

Timelkam elektrana ostaće glavni stubovi snadbevanja

energijom u budućnosti .

U pREdUzEĆu SAPPI PAPIER decentralizovani

sistem upravljanja energijom u najvećem svetskom

pogonu u Gracu osigurava planiranje proizvodnje

i distribucije energije temeljenu na potrebama.

KONDENZACI-oNI BoJLERI

mogu pretvoriti domaćinstva

u snadbevače energijom.

SNAGA VETRA će postati stabilni faktor kad postane delom virtualne elektrane usprkos fluktuacijama u snadbevanju energije.

www.energy.siemens.comwww.smartgrids.euwww.energieag.atwww.siemens.com/environmen-talportfoliowww.siemens.com/innovationwww.siemens.com/it-solutions

hi!linkIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFO

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

komunikaciju i upravljanje. Odgovarajuća

opre ma za pilot projekt preduzeća RWE dola-

zi iz Siemensa: DER (Resursi za distribuciju

energije) umrežavaju pojedinačne elektrane,

sustav DEMS (Decentral Energy Management

system – Decentralizovani sistem upravljanja

energijom) stvara dnevni plan korišćenja koji

se osniva na trenutnim cenama električne

energije i potražnji električne energije odre-

đuje koji će pogoni snadbevati mrežu i kada.

"Siemensov decentralizirani sustav upravlja-

nja energijom vrlo je napredan", potvrđuje

Günther Brauner, direktor Instituta za elek-

trične sisteme i energetsku ekonomiku na

Tehnološkom fakultetu u Beču, "jer omoguću-

je regionalno upravljanje energijom i unosi

inteligenciju u mrežu. U budućnosti će biti

potrebno pametno povezati središnje i lokal-

ne mreže."

Pametna mreža, kakvu opisuje Brauner, biće

nadopunjena i elektranama za skladištenje

energije kako bi se u potpunosti iskoristila

obnovljiva energija i višak energije podelio u

reverzibilne hidroelektrane. "Da bi se to posti-

glo treba nam više skladišnih kapaciteta",

izjavio je Branuer, koji bi želio da se kapaci-

tet reverzibilnih elektrana poveća s trenutnih

1.800 na 5.000 mW. Na taj se način ne bi

uzalud potrošio ni jedan sat sunčevog svetla

(u Austriji je samo 900 sati s punim optere-

putevima.

"FACTS se najlakše može zamisliti kao sema-

for u velikom gradu koji je ispravno tempiran

i pozicioniran da omogući odvijanje saobra-

ćaja", objašnjava Loibl. Na duge pruge, što bi

se moglo uporediti s autoputevima za prenos

električne energije, tehnologija za prenos

jednosmerne struje visokog napona treba

osigurati prenos električne energije na velike

udaljenosti i uz male gubitke, što je važno da

bi se, na primer, energija iz pogona smeštenih

daleko na otvorenom okeanu dovela do kopna.

Samo inteligentno povezana mreža preno-

sa naizmenične i jednosmerne struje može

zadovoljiti izazove budućnosti koji uključuju

sve veći deo promenjivih i obnovljivih energi-

ja i trgovanja energijom širom velikih regija.

Deluj lokalno, razmišljaj globalno. Ovo načelo

otkriva nove uzbudljive perspektive za novu

Markus Honsig Siemens, digitalSTROM Christina Lehner

ćenjem) ili vetra (otprilike 2.000 sati). Nasta-

će mreža organske, žive energije, koja može

izuzetno fleksibilno i efikasno reagovati na

potražnju i ponudu.

Osnovni je preduslov za to mreža visokih per-

formansi o kojoj Brauner kaže da će "ubrzo

zatvoriti prsten od 380 kV u Austriji." "Važno je

da se povezivanjem decentraliziranih proizvo-

đača energije može kontrolisati protok ener-

gije, budući da električna energija uvek bira

put najmanjeg otpora, čak i ako je on duži.",

objašnjava Leonhard Loibl, direktor Sektora

za prenos i distribuciju električne energije u

preduzeću Siemens Austria. "Ali, samo ako to

dopustimo. Pomoću sistema FACTS (Flexible

AC Transmission Systems – fleksibilni sistemi

prenosa naizmenične struje) i Siemensovog

prenosa istosmerne struje visokog napona,

električni se prenos može voditi određenim

SOLARNI POTENCIJAL Potražnju za energijom cele Evrope može zado-

voleti područje razumne veličine od 200 puta 200

kilometara u Sahari.

“Vetar sa severa, sunce s juga i voda između juga i severa može osigurati pouzdano snadbevanje Evrope energijom.”GÜNThER BRAuNER, direktor Instituta za električne sisteme i energetsku ekonomiku na Tehnološkom fakultetu u Beču.

Digitalna električna energija

TRANSFORmATORI ZA PRENOS JEDNOSmERNE STRuJE VISOKOG NAPO-NA. Trenutno se najbolji sistem za ovu metodu prenosa uz minimalne gubitke može naći u Kini.

Savez digitalSTROM osnovan na švajcarskom saveznom Institu-tu za tehnologiju u Cirihu želi na najjednostavniji mogući način integrisati naše električne uređaje u inteligentnu energetsku mrežu pomoću novorazvijenog visokonaponskog čipa.

energetsku mrežu. Kratko rečeno, ne po sto ji

problem s energijom, već nedostatak tehnolo-

gije i infrastrukture.

Globalno dostupni resursi obnovljive energije

teoretski su dovoljni da snadbeju svet s više

nego dovoljno energije. Na primer: "Potražnju

za energijom cele Evrope može ispuniti područ-

je razumne veličine od 200 puta 200 kilometara

u Sahari", procenjuje Brauner. Ili, bliži primer

je; da je pomoću energije vetra sa severa, solar-

ne energije s juga i vodene energije iz srednje

i istočne Evrope moguće stvoriti gustu mrežu

za proizvodnju čiste energije koja bi pouzdano

i nezavisno snabdevala Evropu energijom. Pre-

duslov za to je brz, efikasan i fleksibilan prenos

energije kroz Evropu na bilo koje mesto gde

je ona potrebna. To nije moguće bez prenosa

jednosmerne struje visokog napona. I ako je

ovo trenutno osetljivo političko pitanje, danas

bi bilo teško izgraditi mrežu od 1.000 kW kroz

celu Evropu zbog toga što stanovništvo previše

zazire od dalekovoda. Ali Bruner je uveren da

"nema mogućnosti da se zaobiđu takve tehno-

logije, posebno kad se smanje izvori nafte. Tre-

baće nam infrastrukturni autoput za transport

električne energije, vodika i gasa i za put na

velike udaljenosti. Nažalost, Evropi nedostaje

dugoročno i sistemsko planiranje korišćenja-

zemljišta za izgradnju infrastrukture."

Efikasno korišćenje. Čak i najbolja infrastruk-

06 - 07hi!tech 01|09

hi!tech

hi!biz

hi!school

hi!life

N a s l o v n a r e p o r t a ž a

Pametno merenje potrošnje pomoću

inteligentnih energetskih brojila može

najbolje otkriti svoje mogućnosti pod

uslovom da su u sistem povezani

pametni uređaji. Takvih uređaja još baš

i nema. Zbog toga praksa upravljanja

energijom ovisno o opterećenju i vre-

menu, koja je već dugo uobičajena u

trgovini i industriji, još uvek ne finkcio-

niše u privatnim domaćinstvima. Čak i

kad bi takav inteligentan hardver uskoro

dospeo na tržište, frižideri i veš mašine

obično su skupi proizvodi koji se koriste

dugo godina i ne menjaju se tako brzo.

Kako bi se inteligencija dodala ne samo

novim električnim uređajima, već i

onim starim – bez obzira radi li se o

stojećim svetiljkama, zamrzivačima ili

senilima za zaštitu od sunce – Ludger

Hovestadt, direktor sektora CAAD

na Institutu za tehnologiju u Cirihu i

Wilfried Beck, inženjer informacione

elektronike, razvili su čip koji se vrlo

jednostavno može ugraditi u obliku

jednostavnog električnog terminala.

Ovaj se čip, poznat pod nazivom dSID

čip, spaja direktno u vod od 230 V

preko kojeg se vrši komunikacija bez

dodatne infrastrukture i svakom uređa-

ju, svakom prekidaču daje vlastiti iden-

titet. "Električna energija neće još dugo

ostati neinteligentna",

predviđa Hovestadt koji je

ujedno suosnivač nepro-

fitne organizacije digital-

STROM. "Uređaji, koje je

pre bilo moguće samo

uključiti ili isključiti u jed-

nom koraku, nadograđeni

su s više od šezdeset funk-

cija za inteligentno upravljanje energi-

jom – od merenja potrošnje električne

energije u stvarnom vremenu i po tač-

kama za svakog pojedinog potrošača

električne energije do deljene kontrole

grupa uređaja, središnjih funkcija

uključivanja/isključivanja te, naravno,

komunikacije s električnim brojilom.

Dodatna potrebna oprema sastoji se od

inteligentnog brojila i malog "posluži-

telja" koji uspostavlja vezu s računarom

delujući kao kontrolni centar za celu

kućnu električnu mrežu.

Razvoj ovog čipa skoro je gotov. Trenut-

no je intenzivno testiranje u toku. Vode

se rasprave s mogućim proizvođačima,

a savez je u potrazi za snažnim partne-

rima. Izlazak na tržište planiran je za

kraj 2009. ili početak 2009.

www.digitalstrom.com

“Električna energija neće još dugo ostati neinteligentna.”LuDGER hOVESTADT direktor sektora CAAD i suosnivač neprofitne organizacije digitalSTROM

Mobilne rezerve

Povratak električnih automobila nudi uzbudljive mogućnosti za nove oblike skladištenja električne energije. Veliki se proizvo-đači automobila već pripremaju za kraj naftnog doba.

Retko kad je dosad bilo moguće tako jasno uočiti neki trend. "Budućnost pripada električnom automobilu koji dobija električnu energiju iz utičnice", ustanovio je Martin Winterkorn, glav-ni direktor Volkswagena u intervjuu za nemački magazin Bild. "Ovo je početak kraja naftnog doba", najavio je Jürgen Zetsche, glavni direktor Dai-mlera na Forumu o svetskoj mobilno-sti u Štutgartu početkom ove godine. A Gernot Spiegelberg, potpredsednik Siemensovog sektora Corporate Technology izjavio je sledeće u govo-ru na simpozijumu o trendovima u motornoj tehnologiji krajem prošle godine: "Električni će se automobil pojaviti puno brže nego što mnogi od vas veruju." Zato ne iznenađuje da su električni automobili, iako su često još uvek u fazi koncepta, trenutne zvezde različitih automobilskih sajmo-va širom sveta, bez obzira zovu li se Chevrolet Volt, Mini e, Toyota FT EV , Mercedes Blue Zero ili Tesla Roadster. Radi se o puno više nego samo o niši novog modela. Ako se električni automobili vrate, to će značiti dale-kosežnu promenu u automobilskoj industriji. Električni motori relativ-

no su jednostavni izvori energije u poređenju s motorima s unutrašnjim sagorevanjem koje je teško profilisati na tržištu. Značajan kvalitet električ-nog automobila – i još uvek njegova Ahilova peta – biće akumulator. Zato nije slučajno da, na primer, Daimler sada želi preuzeti sam razvoj i proi-zvodnju akumulatora uz to je osnovao zajedničko ulaganje s snabdevačem električne energije Evonik, te da se Volkswagen udružio s preduzećem Sanyo Electronics u proizvodnji liti-jum-konskih akumulatora.Velika nada cele industrije je litij-ionski akumulator koja bi trebalo da omogući prelazak najviše 200 kilometara. To je scenario koji otvara prostor za više električnih automobila i kreira nove mogućnosti za efikasno i umreženo upravljanje električnom energijom. Električne automobile treba puniti noću kad je mreža manje opterećena, što bi moglo dovesti do boljeg korišćenja obnovljivih izvora energije, kao što je energija vetra. Šta više, kod velikih opterećenja tokom dana, parkirani bi se automobili mogli uključiti u mrežu kako bi je podržali.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

tura i najmodernija distribuciona mreža ne

mogu promeniti činjenicu da je na vrhu prio-

riteta današnjice korišćenje energije, na što je

moguće, efikasniji način. Osnovni preduslov

za to, trebalo bi uspostaviti na kraju distribu-

cione mreže, odnosno, na električnom broji-

lu.

Tradicionalno brojilo koje nam je svima

poznato jednostavan je uređaj koji može samo

u maloj meri ispuniti svoju stvarnu svrhu, a

to je merenje trenutne potrošnje. Sa brojilom

je moguće prikazati ukupnu potrošnju i vrlo

je neprecizan instrument za operaciju koja

danas, više nego ikad, zahteva određenu inte-

ligenciju i tačnost.

To će se u budućnosti promeniti. Čak i električ-

no brojilo postaje pametnije. Ono će precizno

izmeriti potrošnju električne energije, omo-

gućiti praćenje vremena korišćenja i određene

uređaje. Između ostalog, postaće središnji čvor

za umreženu i komunikacijsku kućnu mrežu i

upravljaće fleksibilnim iznosima cena.

Pametna mreža i pametno merenje dva su

stuba moderne, fleksibilne i efikasne električ-

ne mreže što predstavlja izuzetan napredak

za celi sistem. Oni, s jedne strane, omoguću-

ju koordinaciju fluktuacijskih opterećenja u

mreži, a s druge strane zahteve krajnjih kori-

snika, čime se uspostavlja osnova za idealnu

ravnotežu između proizvodnje i potrošnje

električne energije.Inteligentna brojila nisu nešto novo i već

se neko vreme, na primer, koriste u SAD-u.

Zahvaljujući AMIS-u (Automatski sistem za

merenje i informacije) Siemens sada na tržište

uvodi novu generaciju inteligentnih brojila s

dodatnim kvalitetama.

"Ne samo da će se beležeti potrošnja pojedi-

načnog domaćinstva za sve željene vremen-

Markus Honsig Siemens, Toyota, Tesla Motors, Mercedes, Energie AG

N a s l o v n a s t r a n ahi!tech

hi!biz

hi!school

hi!life

ELEKTRIČNI AuTOmOBILI Toyote, Tesle, Mercedesa. Takvi bi automobili mogli doprineti boljem korištenju obnovljivih energetskih izvora prilikom punjenja.

“Ta nova transparentnost trebala bi biti pojedinačni ključ za otkrivanje skrivenih gutača električne energije

i optimiziranje vlastite potrošnje el. energije.”JOhANN KALTENLEIThNER, rukovodilac projekta za AMIS u preduzeću Energie AG

08 ■ 09hi!tech 01|09

ske jedinice, već će se pokriti celi lanac od

proizvođača do krajnjeg korisnika", objašnja-

va Gerd Pollhamer, direktor sektora Energy

Automation u preduzeću Siemens Austria.

Tačni podaci o potrošnji prikupljaće se u tra-

fostanicama i automatski će se slati kontrol-

nom centru, gde će se koristiti za fakturisanje

te ujedno prosljeđivati mrežnim kontrolnim

sistemima. "Drugim rečima, dobavljači elek-

trične energije, zapravo, zajedno sa siste-

mom AMIS dobijaju potpunu automatizaciju

mreže", izjavio je Pollhammer.

Komunikacija između brojila i središnje sta-

nice odvija se putem električnih vodova,

putem tehnologije dalekovoda, što znači da

nisu potrebni dodatni komunikacijski kanali.

AMIS je otvoren i za buduće međuveze i apli-

kacije koje je moguće instalirati putem jed-

nostavnog ažuriranja. Moguće je priključiti i

plinska brojila, brojila za vodu i centralno gre-

janje. I na kraju, pomoću sistema AMIS moći

će se, ubuduće, kontrolisati dodatno stvara-

nje električne energije za mrežu, kao pomo-

ću solarnih ploča na krovu. Ova dvosmerna

mogućnost biće glavni preduslov električne

mreže u budućnosti.

Vodeće preduzeće u Austriji je preduzeće iz

Gornje Austrije Energie AG. Od oktobra 2008.

u toku je pilot projekt s 10.000 AMIS brojila

u regiji Vöcklabruck kojim se želi testirati

sistem u praksi. S normalnim bi radom trebali

započeti u oktobru 2009., a svake bi se godine

trebalo ugraditi 100.000 novih uređaja. Pre-

duzeće Energie AG je korak ispred kada se radi

o temi o kojoj se dugo raspravlja u Evropskoj

Uniji i o kojoj će se uskoro doneti odluka, a

to je; ponuditi korisnicima tačnije, detaljnije

informacije o njihovoj potrošnji električne

energije. "Ta nova transparentnost trebalo bi

da bude pojedinačni ključ za otkrivanje skri-

venih gutača električne energije i optimizi-

ranje vlastite potrošnje el. energije", veruje

Johann Kaltenleithner, rukovodilac projekta u

preduzeću Energie AG. Posebno ako se kombi-

nuje s odgovarajućim tarifnim modelima koji

razlikuju skupu i jeftinu tarifu, kao što je već

slučaj kod tarifa za mobilne telefone. Prema

Kaltenleithneru na jesen će biti dostupno

dovoljno podataka za razvoj takvih tarifnih

modela. Krajnji korisnici štede novac. Drugim rečima,

pametna električna energija korisna je za sve.

Mrežni operater moći će bolje da uravnote-

ži distribuciju opterećenja i da na efikasniji

način koristi mreže. Krajnji korisnik uštede-

će novac time što neće uključivati vašmašinu

kasno poslepodne i rano uveče kad je porodi-

ca na okupu, već će umesto toga čekati noć.

A na kraju će se moći smanjiti i kapaciteti za

proizvodnju električne energije potrebni za

ta razdoblja. Jedino šta ostaje nejasno je ko bi

trebao da finansira potrebna ulaganja, budu-

ći da su pametna električna brojila, naravno,

skuplja od onih tradicionalnih. Pitanje se

trenutno još uvek prebacuje između korisni-

ka, mrežnih operatera i regulatorne agencije

E-Control.

Ono šta još nedostaje da bi inteligentna

električna mreža bila potpuno inteligentna

su utičnice i inteligentni uređaji koji mogu

komunicirati s električnim brojilima kao što

je AMIS i nezavisno birati najjeftinije vreme,

drugim rečima frižideri, vašmašine i sušilice

koje se mogu fleksibilno i inteligentno kretati

energetskom mrežom.

ENERGIE AG Nova AMIS brojila

pokrivaju celi lanac isporuke od proizvođača

do krajnjeg korisnika.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Siemens Siemens

Divizija Tehnička infrastruktura objekata

(Building Technologies) Siemensa d.d. i par-

tnersko preduzeće TI-SAN d.o.o. iz Svete Nedje-

lje, isporučili su i instalirali u 877 stanova u

naselju Andrije Hebrang u Slavonskom Brodu

napredni SIEMECA sistem raspodele toplot-

ne energije korišćenjem razdelnika toplotne

energije. Preduzeće Siemens d.d. isporučilo je

celokupnu opremu, a TI-SAN d.o.o. instalirao

i pustio sistem u pogon krajem prošle godi-

ne kada su napravljena i probna očitavanja.

Isporučena oprema i sama instalacija u pot-

punosti je usklađena s »Pravilnikom o načinu

raspodele i obračunu troškova za isporučenu

toplinsku energiju“ hrvatskog Ministarstva

privrede, rada i poduzetništva koji je stupio

na snagu 12. decembra 2008.

Prvi obračun raspodele potrošnje napravljen

je za januar 2009. Napravilo ga je preduzeće

Brod-Plin d.o.o. (distributer toplotne energi-

je) koja je u tu svrhu izvršila izmenu na svom

programskom delu kako bi izgled računa bio

prilagođen novom pravilniku.

Instaliran najveći sistem za raspodelu potrošnje toplotne energije u Hrvatskoj

Reč je o dosad najvećem projektu u Hrvatskoj

koji stanovnicima naselja omogućuje samo-

stalno upravljanje nad potrošnjom toplotne

energije i kontrolu troškova grejanja koji sada

odgovaraju realnoj potrošnji stanara. Tender

je raspisala Stručna komisija naselja Andrije

Hebranga. Posao je osvojen na pozivnom ten-

deru na kojem je Siemens odabran za ispo-

ručioca tehnologije, a instalaciju je izvršilo

partnersko preduzeće TI-SAN d.o.o. Isporuče-

na tehnologija u potpunosti prati regulativu

Evropske unije, a sistem je izrađen u skladu

sa normom EN 834 koju je Hrvatska preuzela

kao normu HRN EN 834:2003.

Ugrađena je sledeća oprema: 3850 termore-

gulacijskih ventila, 4.129 razdelnika topline,

jedan kalorimetar, 238 koncentratora signa-

la za bežično očitavanje raspodele potrošnje

toplinske energije koji čine sistem od 38 neza-

visnih mreža.

Sistem omogućava raspodelu troškova za

stvarno utrošenu toplotnu energiju za svaku

U želji da probudi interesovanje učenika

osnovnih i srednjih škola za nauku i tehno-

logiju, da im pruži ključne veštine i kvalifi-

kacije, Siemens d.o.o. Beograd već dugi niz

godina organizuje takmičenje u izradi multi-

medijalnih prezentacija, i to pod pokrovitelj-

stvom Ministarstva prosvete Republike Srbije i

Sekretarijata za obrazovanje Skupštine grada

Beograda.

Takmičenje “Create the Future“ je deo global-

nog edukativnog programa Siemens Genera-

tion21 kojim Siemens promoviše i stimuliše

obrazovanje i obuku mladih ljudi.

Učenici osnovnih i srednjih škola, uzrasta od

12 do 19 godine, u timovima od 3 do 5 uče-

nika, kreiraju multimedijalnu prezentaciju

informativnog i zabavnog karaktera na raču-

naru, što podrazumeva ideju, maštovitost,

istraživanje, kreiranje vizuelnih i audio ele-

menata.

Na ovogodišnji ciklus takmičenja, čija je tema

bila je „Moja škola – Inteligenta zgrada“, pri-

Proglašeni pobednici ovogodišnjeg ciklusa takmičenja

stambenu ili poslovnu jedinicu. Za razli-

ku od ranijih obračuna koji su se vršili na

osnovi volumena stambenog prostora gde

vlasnici nisu imali mogućnost uticaja na troš-

kove, ugradnjom termoregulacionih ventila

i razdelnika toplinske energije s mogućnosti

pojedinačnog očitanja, vlasnici stanova su

u mogućnosti da racionalno koriste toplin-

sku energiju i plaćaju račune prema realnoj

potrošnji.

Preduzeće Siemens d.d. je sličnu tehnologiju

isporučio 2003. godine zagrebačkom nase-

lju Vrbiku u Zagrebu. Isporučena oprema u

naselju u Slavonski Brod najnovije je gene-

racije i naprednija je s obzirom da koristi

bežičnu radijsku komunikaciju i između poje-

dinih koncentratora signala. Praćenje projekta

napravljenog u naselju Vrbik je pokazalo da je

prosečno smanjenje troškova 20% u odnosu na

prethodnu raspodelu kada se obračun obavljao

prema kvadraturi stana. Konačan rezultat ušte-

de u mnogome zavisi od ponašanja samih sta-

nara i njihovih navika tako da može biti i puno

veći.

10 ■ 11hi!tech 01|09

U okviru svoje kampanje „Energetska efika-

snost i briga o životnoj sredini”, kompanija

Siemens d.o.o. Beograd do sada je posetila

opštine Indjiju, Vršac i grad Novi Sad i tom

prilikom predstavila konkretne predloge i

rešenja za energetsku efikasnost u oblasti

industrije i energetike.

Sa ciljem da u vreme poteškoća izazvanih

globalnom ekonomskom krizom pomogne

domaćoj privredi da unapredi svoje poslova-

nje i istovremeno smanji operativne troškove,

kao i troškove u proizvodnji, kompanija Sie-

mens d.o.o. Beograd je u saradnji sa lokalnim

samoupravama održala prezentacije name-

njene javnim i privatnim kompanijama koje

posluju na teritorijama pomenutih opština.

Šta nudi Siemens?Verovatno nijedna firma na svetu svojim kli-

jentima ne može ponuditi tako raznovrstan

portfolio ekonomičnih tehnologija zasnova-

nih na zaštiti životne sredine. Neki od prime-

ra su:

• Veća efikasnost omogućava manju potroš-

nju goriva i smanjenu emisiju zagađivača.

Siemens-ove elektrane sa kombinovanim

ciklusom rada će uskoro ostvarivati stepen

efikasnosti u proizvodnji energije od preko

60 procenata. Kombinovanom proizvodnjom

toplotne i električne energije moguće je

ostvariti stepen efikasnosti od čak preko 90

procenata. Kroz projekte modernizacije pri-

lagođene potrebama moguće je u potpunosti

renovirati starije objekte.

• Instalirano je preko 6.400 Siemens-ovih tur-

bina na pogon vetra, maksimalnog kapaciteta

od preko 5.700 MW, koje godišnje smanjuju

emisiju CO2 za 8 miliona tona.

• Zahvaljujući Siemens-ovoj tehnologiji pre-

nosa jednosmerne struje visokog napona

(HVDC), električna energija se može prenosi-

ti na udaljenosti do 2.000 km uz minimalne

gubitke.

• Pogoni sa promenljivom brzinom i pretvara-

čima frekvencije smanjujuju potrošnju ener-

gije koju koriste pumpe i ventilatori i do 60

procenata.

• U poređenju sa konvencionalnim procedura-

ma, Siemens-ova Corex tehnologija omoguća-

va smanjenje emisije CO2 i sumpor-dioksida

koji nastaju u proizvodnji čelika za 30, odno-

sno 97 procenata.

• Svojim specijalnim postrojenjima za preči-

šćavanje otpadnih voda u proizvodnji papira,

Siemens pomaže u smanjivanju zagađenja

životne sredine otpadnim vodama. Biogasovi

koji nastaju prilikom ove vrste proizvodnje

koriste se za proizvodnju električne energije,

čime se smanjuje emisija CO2 koji ispuštaju

ova postrojenja.

• Dosledna primena lakih konstrukcija i kori-

šćenje energije kočenja omogućavaju podze-

mnim železnicama, poput metroa u Oslu, 30

procenata manju potrošnju energije od kon-

vencionalnih podzemnih železnica.

• Optimizacijom sistema za grejanje, ven-

tilaciju i klimatizaciju, Siemens povećava

efikasnost u korišćenju električne energije

u zgradama i smanjuje emisiju gasova koji

dovode do efekta staklene bašte. Siemens je

modernizovao 6.500 objekata širom sveta,

smanjivši emisiju CO2 za 2,4 miliona tona, uz

uštedu od 1 milijarde evra.

• Pored toga, Siemens je dizajnirao i ener-

getski efikasna rešenja za svoje kupce, npr.

u domenu osvetljenja, koja ne ugrožavaju

životnu sredinu. LED sijalice koriste 80 pro-

cenata manje električne energije i traju 50

puta duže od običnih sijalica. U poređenju

sa modelima iz 1993. godine, naše mašine za

pranje veša danas koriste 35 procenata manje

električne energije i 46 procenata manje vode.

Siemens je u jedinstvenoj poziciji da svo-

jim kupcima ponudi energetski efikasnije

proizvode, rešenja i ekološke tehnologije u

celokupnom vrednosnom nizu, odnosno od

proizvodnje, prenosa i distribucije električne

energije, do električnih uređaja i usluga koje

omogućavaju uštedu energije, uz sve veću

primenu najnovijih informacionih tehnologi-

ja i rešenja za upravljanje energijom.

Više informacija na:www.siemens.rs

Energetska efikasnost i briga o životnoj sredini

javilo 418 timova osnovnih i srednjih škola

širom Srbije, a završene multimedijalne pre-

zentacije je predalo 116 timova.

Svečano proglašenje pobednika ovogodišnjeg

ciklusa takmičenja Create the Future 2009,

održano je 22. maja 2009. godine u poslovnom

centru kompanije Siemens d.o.o. Beograd, a

pobednici, po takmičarskim kategorijama su:

Starosna grupa 12-15 godina:

1. mesto : Tim „Munje” iz Osnovne škole „Sveti

Sava“, Atenica-Čačak

2. mesto: Tim „ Interaktiv.igk“ iz Osnovne

škole „Ivan Goran Kovačić“, Niška Banja

3. mesto: Tim „ Jahači duge“ iz Osnovne škole

„Despot Stefan“, Gornji Stepoš-Kruševac

Starosna grupa 16-19 godina:

1 .mesto: Tim „ Lola Boys” iz Tehničke škole

Železnik, Beograd

2. mesto: Tim „ Digital revolution“ iz Gimnazi-

je „Veljko Petrović“, Sombor

3. mesto: Tim „ Heros“ iz Elektrotehničke

škole „Nikola Tesla“, Beograd

Siemens je obezbedio vredne nagrade i za

pobedničke timove, i za njihove škole, a prvo-

plasirani su osvojili putovanje u Beč.

Ove godine dodeljene su i specijalne PRESS

nagrade radovima odabranim od strane novi-

narskog žirija koji su na ovaj način ukazali na

značaj ovog takmičenja u edukaciji i stručnom

usavršavanju mladih ljudi.

Više informacija na:

www.siemens.rs/generation21

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

Koliko se CO2 proi-zvede guglovanjem još uvek nije sasvim razjaš-njeno: ponuđene vrednosti

kreću se od 0.2 grama, kako

tvrdi Google, do 7 grama, kako

navodi britanski Sunday Times.

Sigurno je jedno: opšta rasprava na temu kli-

matskih promena dotakla je i IT industriju, i

to s dobrim razlogom, jer naši prenosni raču-

nari, serveri i mreže mogu biti vrlo energet-

ski neefikasni, uz vrlo nisku produktivnost.

Na primer, tipičan centar podataka 50% svoje

ukupne potrošnje energije koristi samo za

održavanje u funkciji, bez provođenja ikakvog

izračuna.

Hlađenje zagrejanih računara troši naročito

mnogo energije. Sve u svemu, ukupne količi-

ne energije potrošene na ovaj način su enor-

mne.

Gutači energije. Prema istraživanju berlin-

skog Borderstep Instituta, centri podataka u

Nemačkoj troše energiju jednaku onoj koju

potroši 2,5 miliona domaćinstava, a proizvedu

približno 6 miliona tona CO2 godišnje. Prema

proračunima Jonathana Koomeya, profesora

na univerzitetu Stanford u SAD-u, svi serveri

na svetu troše energije koliko i 14 elektrana

snage 1000 megawata.

0.2 grama, 7 grama, 6 miliona tona? Žučna

rasprava o uticaju IT industrije na okolinu

ukazuje na činjenicu da takvi podaci lai-

cima mogu biti pomalo apstraktni s

obzirom na njihovu važnost za kli-

matsku ravnotežu. Ukazuje i na

to da se smisleni odgovori na

takva pitanja mogu pronaći

samo unutar šireg okvira.

U svakom slučaju, naše

svakodnevno „surfova-

Markus Honsig Christina Lehner

Važno je šta IT ostavlja za sobom

anje“ troši velike količine energije. S druge

strane, beleže se uštede u vazdušnim milja-

ma i kilometrima vožnje, budući da je danas

arhive novina i biblioteka moguće pretraživati

sedeći za stolom, a sastanke održavati putem

video-linka, što su samo neki od primera.

Ukupna potrošnja energije. Jedan od pristupa

takvim temama sa šireg stajališta je ekološki

otisak, pomoću kojeg se može izračunati ne

samo potrošnja energije i emisija CO2 već

i potrošnja svih izvora energije, merena u

Zemljinim hektrima. Koncept koji su 1994.

izmislili Mathis Wackernagel i William E. Rees

dosad se primenjivao prvenstveno na zemlje

i njihove individualne potrošače, a rezulta-

ti su neugodni: s globalnog gledišta, svaka

osoba potroši 2.2 hektara Zemlje, a dostupno

je samo 1.9 hektara. Ova računica još je veća

uzevši u obzir samo industrijske zemlje. Pro-

sečan Austrijanac, na primer, svojim načinom

života troši čak 4.9 Zemljinih hektara. Drugim

rečima, kada bi svi stanovnici naše planete

trošili energije koliko i prosečan Austrijanac,

ne bi bilo dovoljno prostora pa čak ni uz još

jednu Zemljinu kuglu.

Vreme je da smanjimo naš ekološki otisak

barem za jedan broj, i to u svim područjima

poslovanja i industrijske proizvodnje. Upra-

vo iz ovog razloga, koncept ekološkog otiska

treba predstaviti poslovnom svetu i učiniti

ga korisnim u proizvodnji i radu preduzeća.

Prošle jeseni Siemens IT Solutions and Ser-

vices Austria započeo je istraživački projekt

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFOSadržaj■ OTISAK uzima u obzir sve potrošene izvore energije, merene u Zemljinim hektarima.

■ IT OuTSOuRCING nije samo ekonomičan, već i brine o okolini.

12 ■ 13hi!tech 01|09

NA TRAGu EKOLOšKOG OTISKA. Koncept treba učiniti korisnim za

poslovni sektor. Trenutno se radi na novom modelu za IT uređaje.

hi!techZ e l e n i I T

Z e l e n i I T

u saradnji s Evropskim Institutom za Istraži-

vanje Održivog Razvoja (SERI) i austrijskom

organizacijom Plattform Footprint s ciljem

izračunavanja ekološkog otiska IT industrije,

„važnog segmenta u ukupnom ekološkom oti-

sku poslovanja“ kaže Roland Beck, Siemensov

stručni savetnik za outsourcing rešenja.

Složen zadatak. „Direktna potrošnja energi-

je jednog IT centra samo je pola istine. Naš

model u obzir uzima proizvodnju, dostavu i

skladištenje podataka, odlaganje proizvoda,

broj službenika potrebnih za poslovanje, veli-

činu prostora i tako dalje.” Reč je o složenom

zadatku koji se bavi i podacima na koje IT sek-

tor teško može uticati, poput izvora potrošene

električne energije ili prometnih pravaca koji-

ma zaposleni svakodnevno putuju. Početan

, jednostavan model prikazivanja ekološkog

otiska IT sektora trebao bi biti dostupan već

na proleće. Potrošnja energije igra vrlo važnu

ulogu u računanju ekološkog otiska. Pose-

ban su slučaj centri podataka, gde su ključna

dva faktora. Prvi faktor je potrošnja primar-

ne energije. „Dva najvažnija faktora u ovom

području su efikasnost samih procesora i

pravilno postavljeni okviri koji omogućuju

kontrolu ventilacije, to jest, odvajanje toplog

i hladnog vazduha“, objašnjava Stephan Lei-

ner, direktor Siemesovog centra podataka u

Beču. „Na primer, Pentiumov procesor naj-

novije generacije šest je puta efikasniji od

neke od prethodnih generacija. Vrlo je važna

i potrošnja sekundarne energije, poput efika-

snosti izvora napajanja tog uređaja kontrole

klimatskih uslova.”

Energetski efikasno postavljanje i struktu ra

centra podataka prvi je deo jednačine. Drugi

deo je operativno opterećenje centara poda-

taka, tim više ako pojedinac šire razmotri

ekološki prihvatljivo i energetski štedljivo

poslovanje u skladu s ekološkim otiskom.

To pre svega znači da je izračun potrošnje

energije čak i najbolje opremljenih računar-

skih centara, i to pri korištenju samo 30 %

kapaciteta, nezadovoljavajući. „Ako koristim

IT rešenje, koje inače može uslužiti hiljadu

korisnika e-pošte i SAP-a, da bih uslužio samo

250 korisnika, uvek zapadnem u crvenu zonu,

bez obzira radi li se o potrošnji jednog izvo-

ra energije ili ukupnoj potrošnji svih izvora

energije“, otkriva Beck, govoreći o jazu izme-

đu ponude i potražnje računarne energije u

mnogim preduzećima. Ili, kako metafora kaže

– svako ko odabere cipele četiri broja veće, ne

treba se čuditi zašto ostavlja otiske koji su pre-

veliki.

Outsourcing rešenje. Upravo iz ovog razloga,

outsourcing IT usluga u mnogim slučajevima

može biti ne samo ekonomično rešenje već

rešenje koje znatno doprinosi očuvanju okoli-

ne i klimatskih uslova. Ovo se ne odnosi samo

na velika već i na mala i srednja poduzeća, za

koja Siemensova poslovna IT jedinica u Linzu

nudi posebno prilagođena SAP i outsourcing

rešenja. Budući da je jasno da je svaki proce-

sor, svaki uređaj za hlađenje, svaka linija za

prenos podataka efikasnija kad se koristi pri

kapacitetu od 80 ili 90 %, nego pri kapacitetu

od samo 20 ili 30 %. Siemens IT Solutions and

Services u ovom području nudi širok portfelj

rešenja, od infrastrukturnih rešenja za klijen-

te, servere, mreže i skladišta podataka, pa sve

do aplikacijskih rešenja, uz održavanje speci-

fičnih softverskih aplikacija. Ovaj gotovo pot-

pun i jednostavan paket usluga ne štedi samo

vaše živce i novac već i okolinu.

Energetska dijeta za servere.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMarkus Honsig Christina Lehner, Siemens

hi!tech

Ventilator Matična ploča CPU

Izvor napajanja Tvrdi diskovi RAM

Prekid potrošnje energije FSC servera RX 300: procesor ima najveći apetit.

14 ■ 15hi!tech 01|09

CENTAR PODATAKA u SIEmENS CITy-Ju. Jedan od najmodernijih u čitavoj Evropi sa gledišta očuvanja okoline.

Staklenik

efikasnog poslovanja, a katkad vrlo jedno-

stavne mere mogu proizvesti velike učinke.

Na primer, velik deo energije potrebne za

hlađenje može se uštedeti samo pravilnim

postavljanjem serverskih kućišta. U ovom slu-

čaju pravilno postavljanje znači da je hladan

vazduh koji računar vuče strogo odeljen od

toplog vazduha koje računar izduvava. Znači,

svaka od prednjih i stražnjih strana okvira

trebalo bi da su okrenute jedna prema dru-

goj, vrlo jednostavan, ali veoma retko upotre-

bljen princip, koji se u Siemensovom novom

centru podataka dosledno primenjuje. Sveži

odvodi vazduha također omogućuju efikasno

hlađenje na temperaturama manjim od šest

stepeni, dopuštajući isključivanje rashladnih

kompresora. Čitav tehnološki dizajn usmeren

je na maksimalnu energetsku efikasnost, na

primer kroz virtuelizaciju, ili drugim re čima,

kroz razdvajanje hardvera i softvera, što rezul-

tira boljim iskorištavanjem dostupnih har-

dverskih komponenti, poput RAM-a i jedinica

za pogon tvrdog diska. Na ovaj način mogu se

smanjiti fizički serverski uređaji.

Ušteda energije. Postoji nekoliko obeležja ko ja

novi Siemensov centar podataka čine uzornim

projektom u svakom smislu. Stephan Leiner,

direktor Siemensovog centra u Beču očekuje

uštedu energije od približno 20% u poređenju

s tipičnim centrima podataka na današnjem

tržištu. Odgovarajuća oprema koja će omo-

gućiti pouzdano poslovanje nije ništa manje

važna, započeti od izvora akumulirane ener gije

i generatora za napajanje u nuždi, do uređaja-

kontrole klimatskih uslova i sveobuhvatnih

zaštitnih uređaja.

Svečano otvaranje projekta zakazano je za

proleće, u novom Siemens City-ju. Novi cen-

tar podataka, u kojem će se nalaziti i serverski

park Austrijskih pošta, započeće s radom već

krajem ove godine.

Kao deo Siemensovog Global Production cen-

tra, novi centar podataka predstavlja snažnu

podršku poslovanju u srednnjoj i istočnoj

Evropi. Skupa s Centrom za rešenja udalje-

nog upravljanja iz Temišvara, koji ima 200

zaposlenih, Siemens će moći ponuditi širok

portfelj IT rešenja koji obuhvata razne zemlje

i razna područja proizvodnje.

www.siemens.com/it-solutionswww.bitkom.org

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFOhi!link

Novi centar podataka u bečkom Siemens City­ju biće jedan od najmo-dernijih računarskih centara u Evropi, i s tehnološ-kog i s ekološkog gledišta. Hla-đenje računarskog centra jedan je od ključnih faktora njegovog

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Elisabeth Dokaupil Siemens

E n e r g e t s k a E f i k a s n o s thi!tech

Evropa troši sve veće ko-ličine struje. Industrija je ovde naravno važan faktor. Industrijska potrošnja

u Austriji povećala se u posled-

njih deset godina za 37 odsto.

Ovo povećanje odgovara velikom povećanju

emisija CO2, osim toga predstavlja i teret za

kompanije. Više od dve trećine električne

energije koja se potroši u industriji može se

pripisati tehnologiji pogona, a energija pred-

stavlja 90 posto troška vezanog za motore

tokom čitavog njihovog životnog ciklusa. Ta

činjenica uznemiruje, ali i nudi izvrsnu prili-

ku. Upotreba modernih tehnologija za čuva-

Motivacija za uštedukoviti sistemi isplate. Međutim, na kraju opti-

mizacija svojstava čitavih sistema vezanih za

energiju donosi najveće koristi. Uz pogone,

Siemensova usluga optimizacije energije EOS

uzima u obzir sve duge važne energetske

procese i vrste u operacijama fabrike. Drugi

važan faktor je uvođenje upravljanja teretom.

Promenjiva brzina. Iskustvo pokazuje da su

operacije s promenjivom brzinom isplative

za trećinu svih pogona. U industrijama gde

su potrebni snažni pogoni, ovaj se princip

primenjuje već godinama. Na primer, u indu-

striji papira, potrošnja struje može se smanji-

ti za 40 posto kroz operacije s promenjivom

brzinom u pripremi materijala i predsušenju.

Veliki potencijal za štednju može se pronaći i

u pumpama, ventilatorima i kompresorima.

Ako se ovim sistemima reguliše prigušivanje

– kao što je danas uobičajeno – motor i radni

nje energije brzo se isplati. A postoje mnoge

takve tehnologije koje ne samo da poboljšava-

ju produktivnost, već i povećavaju radni efe-

kat. Ulaganja u energetsku efikasnost često

proizvode dodatne efekte koji olakšavaju pra-

ćenje procesa i dopuštaju komponentama da

rade uz veću dostupnost.

Detaljna analiza. Ali gde početi u složenom

svetu proizvodnje? Samo detaljna analiza

daje jasne činjenice. Softverski alat SinaSave

iz Siemensa uzima u obzir parametre speci-

fične za sistem, kao i sve vrednosti potrebne

za analizu, bilo kakvu promjenjivu upotrebu

kapaciteta i radnih sati. Čak i na pitanje je li

bolje ulagati u nove sisteme ili modernizovati-

postojeće postoji objektivan odgovor. Aplika-

cija koristi više energije što je veći broj radnih

sati provedenih uz pogone pod delomičnim

opterećenjem, zatim se brže energetski učin-

INDUSTRIJA PAPIRA. Moguće smanjenje potrošnje struje za 40 odsto.

hi!tech 01|09 16 ■ 17

PoTeNcIJAl šTeDNJe eNeRgIJe u prerađivačkoj industriji kroz upotrebu pretvarača frekvencije ili motora za štednju energije može se izračunati uz upotrebu alata SinaSave.

stroj rade punom brzinom, a višak pritiska

ili toka smanjuje se na stvarnu potražnju u

uređaju za prigušivanje. Bolje rešenje je upo-

treba pretvarača frekvencije, koji regulišu

brzine motora, tako da pumpa proizvodi samo

potrebnu količinu te nema potrebe za rasipa-

njem kroz prigušivanje. Ovo se primenjuje

tehnički, generisanjem trofaznog voltnog

sistema iz glavnog voda uz promenljiv stepen

i frekvenciju. Zahvalujući svojoj prilagod-

ljivosti, pretvarač frekvencije može smanjiti

troškove struje za do 50 posto.

Siemens je takođe koristio svoju tehnologi-

ju u fabrici motora u Bad Neustadt-u. Osim

zamene električnih motora za filtriranje ispu-

snih gasova aluminijumskih peći za otapanje,

ugrađen je i pretvarač frekvencije koji regu-

liše brzinu motora, a time i protok vazduha–

zamena za mehaničku klapnu prigušivača.

moToRI zA šTeDNJU eNeRgIJe mogu značajno smanjiti industrijsku potrošnju struje, posebno kao dodatak upotrebi pretvarača frekvencije. Takva se ulaganja obično isplate za manje od dve godine.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

Štednja energije: 66 posto. Ovo je donelo sma-

njenje troškova energije od 7.000 evra godiš-

nje. Pretvarači energije se naravno koriste za

štednju energije u vodovodima i bazenima.

Ova štednja energije s pretvaračima energi-

je može se još povećati povratkom energije

kočenja u mrežu. Posebno velike količine isko-

ristive energije nastaju u sistemima za diza-

nje, prenos i centrifugiranje. Drugim rečima,

gde se često koče velike količine. Siemensova

inteligentna tehnologija punjenja ovde može

uštediti značajnu količinu energije.

Preveliko. Tehnologija pogona često je i pre-

velika. Naročito za sporedne procese ili u

uslugama gradnje, moto tokom planiranja

često je „Možemo li dobiti još malo?“, budući

da tačni operativni uslovi još uvek nisu čvrsto

ustanovljeni. I ovo troši energiju. Naravno,

sami motori moraju koristiti energiju štedlji-

vo. Na primer, bakarni rotori u Siemensovim

motorima koji štede energiju doprinose pove-

ćanom stepenu efikasnosti jer je bakar bolji

provodnik, šta znači manje gubitke. Količina

izgubljene struje u poređenju sa tipičnim

motorom može se smanjiti za do 40 posto, što

je količina koja Siemens stavlja ispred američ-

kog NEMA Premium standarda.

Potrošnja struje kod električnih motora isto

tako dobija pažnju Evropske komisije. Cilj:

samo najefikasniji modeli trebalo bi da budu

dostupni u Evropi od 2011. Od 1999. postoje tri

definisane klase učinkovitosti. Najgora je od

tada izgubila značajan udeo na tržištu. Pobed-

nik ima klasu učinkovitosti dva, koja trenutno

iznosi oko 85 posto. U SAD-u je postignut čak

i veći napredak. Američki EPAct motori, koji

su slični našoj klasi jedan, već imaju tržišni

udeo od 70 posto, dok uporedni udeo u Evro-

pi iznosi samo 12 posto. Planirani novi svetski

standard dodaće četvrtu super premium klasu

koja značajno smanjuje gubitke.

Mnogi pogoni takođe rade konstantno, bez

optimizacije stvarnih procesa za uvete. Inteli-

gentniji operativni parametri određeni u pro-

Elisabeth Dokaupil Siemens

cesu automatizacije ovde mogu biti od po mo ći.

Na primer, motori bi trebalo da se gase tokom

faza neaktivnosti. Međutim, nešto što zvuči

tako jednostavno nije ni izbliza takvo u svetu

vrlo složenih industrijskih sistema. Brzo i

sigurno pokretanje nakon pauze moguće je

samo ako su svi sistemi ispravno ugašeni.

Kontrole koje koriste industrijske mreže da bi

dobile informacije potrebne za potporu kon-

trolisane aktivacije i deaktivacije mogu ovde

odigrati važnu ulogu.

Elektrostatični filteri. Elektrostatični filteri

takođe koriste značajne količine energije. A

zahtevi za ovake sisteme konstantno rastu

zbog strožih ekoloških regulativa, drugih

uslova procesa te promenjivih operativnih

medija i goriva. Viša električna polja sve više

moraju pouzdano zadovoljavati granice emi-

sije. Novi poluvodići struje (IGBT) opskrblju-

ju filtere maksimalnom voltažom i značajno

višim strujama filtera. Na ovaj način, moguć-

nosti filtera bolje su iskorišćene i eliminišu

potrebu za često skupim mehaničkim dodaci-

ma. Fabrike cementa uzdaju se u takve filtere

za uklanjanje prašine, čeličane ih koriste za

svoje filtere konvertora, a hemijska industrija

za mokre elektrostatične filtere, dok ih indu-

strija papira koristi za odvod iz kotla za sana-

ciju tečnosti.

Ove industrije uglavnom koriste velike količi-

ne energije. Troškovi energije čine veliki deo

redovnih operativnih troškova. Uz detaljnu

analizu, nužno je modifikovati individualne

korake procesa te potpuno iskoristiti toplotu

otpada da bi se nadalje smanjila potrošnja

energije.

VeNTIlAcIJA. Štedni potencijal u sporednim procesima, pumpama, ventilatorima i kompresorima.

www.siemens.com/sinasavewww.siemens.com/driveswww.siemens.com/energysaving

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIInfohi!link

- Upotreba regulacije mehaničkog toka- Motori s mnogo sati rada- Pogoni koji rade uz delimično opterećenje- Procesi kod kojih se često koči terete - Rad ventilacijskih sistema i pumpa- Sporedni procesi koji funkcionišu

i vikendom

Gde se "energy check" energije isplati

moDUl zA PUNJeNJe eNeRgIJom. Posebno visok stepen nadoknadive energije javlja se tamo gde se često koči kod velikih količina.

hi!tech E n e r g e t s k a E f i k a s n o s t

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII hi!tech 01|09 18 ■ 19Markus Honsig Siemens

Koja će biti uloga električne energije u buduć-

nosti? Kako mora izgledati odgovarajuća

energetska mreža?

U budućnosti će nam biti potreban integrisani

energetski sistem, koji će uključiti obnovljive

izvore energije i odvajanje ugljendioksida i koji

je usmeren na električnu energiju – zbog razlo-

ga energetske sigurnosti, ekonomije i malog

učinka na okolinu. Od ključne je važnosti dalji

razvoj električne mreže kao temelja energet-

skog sistema. Osim toga, električni energetski

sistem postaje sve složeniji. Doći će do veće

raznolikosti ponude i na mrežu će se spajati

sve više infrastruktura. U nekim će slučajevi-

ma ova infrastruktura ujedno nuditi moguć-

nost skladištenja, kao što su skladišne rezerve,

toplinske pumpe ili električna vozila. Jedan od

preduslova budućih energetskih sistema dolazi

u obliku tehnologija pametnih mreža. Pametna

mreža predstavlja, u prvom redu, mogućnost

opažanja i kontrole, drugim rečima fleksibilnu

i inteligentnu električnu mrežu koju je moguće

nadzirati i kontrolisati, što je od ključne važno-

sti za moderne informacije i komunikacione

tehnologije.

Šta smatrate najvećim potencijalom unapre-

đivanja razvoja moderne i efikasne električne

mreže?

Sistem održive energije, između ostalog, zah-

teva inteligentnu kombinaciju energije i visoku

efikasnost svake pojedinačne komponente u

celom sistemu. Generelno govoreći, ovaj plan

omogućuje veliku efikasnost sistema u različi-

tim vremenskim i klimatskim zonama, energija

će se u budućnosti prenositi na sve veće udalje-

nosti. U pozadini ovog nalazi se ideja o super

mreži. Istovremeno će distribucijska mreža

dobijati sve veći broj jedinica za proizvodnju

energije, kao što su vetroelektrane, kogene-

racijski pogoni i fotovoltni sistemi koji mogu

direktno puniti mrežu.

Smatrate li mogućnost iskorišćavanja masiv-

nih, neiskorišćenih rezervi obnovljivih izvora

energije, kao što je solarna energija u Sahari,

realnom?

Već je dugo poznat potencijal solarne energije,

posebno u regijama kao što je Sahara. Ali, do

danas je ta ideja bila pod negativnim uticajem

tehnoloških, privrednih te pre svega političkih

rizika. Čini se da se stvari ipak menjaju nabo-

lje. Inicijativom o mediteranskoj regiji, koja je

pokrenuta za vreme francuskog predsedanja

EU, započelo je stvarno razmišljanje na ovu

temu. Osim toga, kad se radi o tehnologiji dale-

ko smo napredovali u smeru razvijanja konce-

pata za velike solarne pogone kakve zahtevaju

takvi projekti. Za prenos velikih količina elek-

trične energije uz minimalni učinak imamo

na raspolaganju tehnologiju za prenos jedno-

smerne struje visokog napona, odnosno skra-

ćeno UHVDC. U Kini trenutno gradimo sisteme

za prenos jednosmerne struje od 800 kilovol-

ta pomoću kojih će se prenositi velike količine

energije na jako velike udaljenosti. Bez obzira

na to, predstoji nam još dalek put pre reali-

zacije, budući da je važno ne zaboraviti da je

proizvodnja energije samo jedna strana nov-

čića. Prenos električne energije u velike centre

potražnje u Evropi mora se prilagoditi potreba-

ma i kapacitetima postojeće mreže.

Sami ste ostavili značajan trag na neka tehno-

loška dostignuća, kao što je Siplink, direktno

spajanje mreža srednjeg napona.

Šta bi moglo biti jedno od velikih tehnoloških

dostignuca na ovom području?

Kao što sam već rekao, radi se o integrisanom

energetskom sistemu, o efikasnosti pojedinih

komponenti i celog sistema. Evo određenog pri-

mera. Pravi tehnološki napredak bio bi znača-

jan napredak na području električne i toplinske

provodljivosti materijala. Uz takav napredak

strojevi bi se mogli povezati, a električna bi se

energija mogla prenositi uz manje gubitaka.

A profitabilnost, kao i mali učinak na okolinu,

uvek su preduslovi za takve napredne tehnolo-

gije, jer ovde se ne radi samo o tome da se stva-

ri učine drugačijima. Moramo ih učiniti boljim.

U tome je razlika između inovacija i namera.

Upravo na tome radimo svaki dan širom sveta,

a pritom smo usresređeni isključivo na korisni-

ka.

Ne samo drugačije, već i boljeMichael Wienhold, direktor odeljenja Tehnologija i ino-

vacija u sektoru Siemens Energetika, o integrisanim, efikasnim

i globalnim energetskim sistemima i sledećim velikim temama

istraživanja.

Pravi tehnološki napredak bio bi značajan napre-dak na području električne i toplotne provodljivosti materijala.

hi!tech

hi!biz

hi!school

hi!life

N a s l o v n a s t r a n a

supervodiči u UPoTRebI Simens je stavio u pogon prvi svetski genera-tor sa supervodi­čima koji nudi male gubitke i visoke temperature.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

Velika brzina, velika flek ‑ sibilnost, visok kva li ‑ te t i mali troškovi odav ‑ no su postale vrednos ti neophodne za uspeh na glo‑

balnom tržištu. To čak više vredi za

mala i srednja preduzeća ko ja ras-

polažu ograničenim resursima.

Markus Honsig Siemens, Eisenbeiss

gnut dizajn, inženjering i proizvodnju (CAD/

CAE/CAM) ili Teamcenter, integrisano rešenje

za digitalno upravljanje podacima celog pro-

cesa čiji alati nude konzistentno, jednostavno

i otvoreno rešenje koje započinje dizajnom,

a završava planiranjem proizvodnje na CNC

opremi. To omogućuje značajno ubrzavanje

procesa od planiranja do proizvodnje i pove-

ćanje produktivnosti.

Jednostavno korišćenje. "Unapred konfiguri-

sani proizvodi nisu prikladni samo za velika

preduzeća, već i za mala i srednja preduzeća

budući da im je cena pristupačna i jednostav-

ni su za korišćenje", naglašava Franz Heider,

glavni direktor Siemens PLM Austrija u Lincu.

Najnovija inovacija koju je Siemens integrisao

u softver NX zove se sinhrona tehnologija, a

značajno ubrzava proces dizajna. Po prvi je

put moguće implementirati promene u CAD

dizajnu geometrijski i bez parametara, a da

se pritom ne mora odabrati jedna od te dve

metode, kao što je to bilo pre. To je ogroman

napredak, posebno kad se radi o složenim

geometrijama jer se granične topologije, čak i

ako se menjaju pojedinačne tačke, automatski

Samo potpuno digitalizovan lanac koji se

nevidljivo proteže od razvoja proizvoda do

njegove proizvodnje omogućuje planiranje,

oblikovanje i proizvodnju koja je ujedno i

brza i ekonomična. Pomoću svog PLM paketa

(Product Lifecycle Management – upravljanje

životnim ciklusom proizvoda) Siemens može

ponuditi napredan softverski alat koji uklju-

čuje ceo životni ciklus proizvoda i proizvodnih

sistema; od digitalnog razvoja, upravljanja

podacima o proizvodu do digitalne fabrike.

Kao što je NX program za računarski potpomo-

FmW PogoN zA RecIklIRANJe PAPIRA 10.000

pojedinačnih delova i sklopova, a ipak samo

deo celog pogona – izazov za dizajnera i

softver.

U potpunosti digitalno

FmW PogoN zA PRIPRemU PRoIzVoDNJe mATeRIJAlA Čak trideset vijaka transportne trake mora se složiti u različite položaje za nesmetan rad.

20 ■ 21hi!tech 01|09

uključuju u obračun- bez obzira na koji način

i u kojem su CAD sistemu modeli dizajnirani.

"Nevidljivim povezivanjem klasičnih parame-

tara i direktnog rukovanja inženjer dobija više

slobode i može se direktno usresrediti na pro-

izvod i njegovu geometriju", objašnjava Hai-

der prednosti nove tehnologije koja, naravno,

nudi prednosti i na području simulacije i pro-

izvodnje. Osim toga, kompatibilna je sa svim

konvencionalnim CAD softverom i garantuje

da neće doći do gubitka podataka u slučaju

promene sistema.

Izuzetna dubina razvoja. Kako se PLM softver

može uspešno koristiti vidljivo je na primeru

preduzeća iz Donje Austrije FWM Industrie-

anlagenbau koje, između ostalog, proizvodi i

najveće pogone na svetu za pripremu recikli-

ranja papira. Izazov koji predstavljaju modu-

larno dizajnirani pogoni koji su sastavljeni od

hiljadu sklopova i pojedinačnih delova leži,

ne samo u njihovoj veličini, već i u izuzetnoj

razvojnoj dubini. Posledica toga su izuzet-

no visoki zahtevi u pogledu nadogradivosti

3D softvera, a softver NX u celosti garantuje

potrebnu nadogradivost. "Pomoću Siemen-

sovog PLM sistema možemo za vrlo kratko

vreme, tokom jednog konzistentnog procesa,

dizajnirati ogromne pogone sve do najmanjeg

pojedinačnog dela. Samo se na taj način," tvrdi

Manfred Bosch, inženjer za razvoj proizvoda,

koji više ni ne može zamisliti rad bez softvera

NX i sistema Teamcenter, "može osigurati da

www.plm.automation.siemens.comsiemens.pmhclients.comwww.fmw.co.atwww.eisenbeiss.com

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIInfohi!link

poGoNsKi ZupčANiK ZA iNdusTriJu čeLiKA – virtuelan u dizajnu i stvaran u sklopu sastavljenom u Eisenbeissu.

male promene na jednom mestu nemaju izne-

nađujući učinak na nekom drugom mestu."

Razmišljanje na toj osnovi nešto je što je

poznato i preduzeću Eisenbeiss, proizvođa-

ču zupčanika iz Gornje Austrije. Čak se jedan

milion newton metara okretnog momen-

ta, odnosno, oko 7.000 za prosečni Golf TDI

može preneti pomoću specijalnih zupčanika

iz Ennsa, čija je težina do 35 tona, a koriste

se u industriji za preradu plastike, u prehram-

benoj industriji i strojogradnji. Jasno je da se

takvi zupčanici nikad ne proizvode masovno.

Preduzeća proizvedu oko hiljadu na godinu,

a gotovo da ne postoje dva slična. Mnogi zup-

čanici se moraju prilagoditi i uskladiti zahte-

vima kupca ili je potrebno izraditi potpuno

novi dizajn. To je zadatak koji NX i Teamcen-

ter mogu izvršiti efikasnije i bolje nego ikad

pre. Ono šta Edwin Kimpl, rukovodilac razvo-

ja u preduzeću Eisenbeiss posebno ceni kod

Siemensovog softvera je njegova kompatibil-

nost s drugim CAD proizvodnim sistemima te

mogućnost da se vrlo brzo naprave promene i

proslede kroz sve procese odobravanja: "Više

nema vremenskih odgađanja u procesu."

Šta je sledeće? "U budućnosti ćemo poboljšati

i digitalnu simulaciju i dizajnerska rešenja na

području elektronike i mehatroničkih siste-

ma takve razvojne promene integrisati u PLM

paket", izjavio je Franz Haider u vezi s budu-

ćim razvojem.

SINhRoNA TehNologIJA omogućuje dinamičke modifikacije. Granične topologije automatski se uključuju u obračun.

hi!techD i g i t a l n a f a b r i k a

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

Gotova je trka za Svet ski kup u alpskom ski jan ju 2013. godine. Sch lad‑ming je odvozio po bed‑nički slalom prestiŽući na ta-

kmičenju konkurente iz Švaj-

carske, SAD‑a i Italije. Sada su

pred ovim mestom na područjuGornje Štajerske novi izazovi: potrebno je više

modernih liftova, kao i više sistema za izradu

snega kako bi se osigurali idealni uslovi tokom

cele zime. Potreban je i sistem navođenja sao-

braćaja kako bi se sprečilo da se korisnici izgu-

be u uskim ulicama grada s 5.000 stanovnika.

Domaćin događaja već je utro put za izradu

infrastrukture za Svetski kup u alpskom ski-

janju 2013. godine. Na primer, kako bi se osi-

guralo pouzdano snabdevanje stotine snežnih

topova iznad skijaškog stadiona Planai,

izgrađena je nova pumpa pre početka sezone

2008./2009.

Zagarantovani sneg. To će osigurati solidnu

podlogu i dobar sneg, čak i ako ne bude nazna-

ka snega u godini u kojoj se održava svetski

kup. Iz reke Enns, koja se nalazi dobrih stoti-

nak metara ispod padine, moguće je ispumpa-

ti, oko 150 litara vode u sekundi. Dva nizvodna

jezera i napredni elektronski kontrolni sistem

garantuju da nivo vode ne padne ispod odre-

đenog minimuma kako bi se na najmanju

moguću meru smanjio uticaj na okolinu.

Inženjeri se za optimalnu pripremu vode iz

reke Enns, koja je malo pretopla za izradu

snega, uzdaju u šest rashladnih tornjeva.

"Idealna temperatura vode za proizvodnju

veštačkog snega, bez da se rashladni tornjevi

zamrznu, otprilike je 1,5°C. Da bi se to posti-

glo, voda se pumpa u tornjeve gde se hladi

Pobednička infrastruktura

gotovo 100% sigurne i na njih ne mogu uticati

čak ni udari groma.

Sedežnice i žičare. Liftovi skijališta Planai Hoch-

wurzen postavljaju nove standarde mo bil nosti

posetioca na padinama zahvaljujući kombino-

vanom rešenju izgrađenom prošle godine. Po

prvi put u Štajerskoj i ljubitelji sedežnica i lju-

bitelji žičare biće zadovoljni skijaškim liftom

Sunjet koji oboje kombinuje u jedan sistem.

Penjanje iz doline do planinske postaje na 400

metara traje samo šest minuta, a u sat vreme-

na na padine Hochwurzena moguće je prevesti

preko 2.300 skijaša. To omogućuju Siemensovi

trofazni strujni pogoni. Frekvencijski pretvarač

automatski prilagođava rad motora. "Na sistem

ni na koji način ne utiču alpska hladnoća i visok

stepen vlažnosti i on isporučuje celovitu ener-

giju direktno iz logičkog sklopa", uverava nas

Walter Wach, Siemensov rukovodilac projekta.

Otkada trofazni strujni motori imaju sistem

pomoću ventilatora", objašnjava Mario Janska

iz Siemensa. Da bi se gostima tokom odmo-

ra omogućio miran san, ventilatori su noću u

pogonu od samo 1000, izuzetno tihih, obrta-

ja u minuti, a preko dana se ona povećava na

1.500 obrtaja u minuti. Osim toga, voda se u

crpnoj stanici steriliše pomoću UV vazduha

kako bi se posetiocima na padini ponudila

osvežavajuća poslastica koja ima kvalitet pitke

vode.

Za kontrolu celog sistema dovoljan je samo

jedan ekran. Na tom se ekranu prikazuju poje-

dinačni procesi između dvanaest pumpi i šest

rashladnih tornjeva i u njima 300 programira-

nih poruka o statusu olakšavaju rad operativ-

nog osoblja time što prijavljuju, ne samo svaki

nastali problem, već i predlažu moguća reše-

nja. Veze između pojedinačnih sektora sistema

ostvaruju se putem optičkog kabla. Za razliku

od, nekad normalnih, bakarnih parica one su

TesTirANo ZA prAvi doGAđAJ. Schladming se upravo priprema za Svetski kup u alpskom skijanju 2013.

Claus Gerhalter Schladming-Dachstein/Planai-Hochwurzen, Peter M. Mayr

hi!tech S c h l a d m i n g

PADINe PokRIVeNe SNegom garantuje sistem za proizvodnju snega. Nadzor nad pumpama, rashladnim tornjevima i snežnim topovima vrši se na jednom ekranu.

kombINoVANo RešeNJe I ljubitelji sedežnica i ljubitelji žičara biće zadovolj-ni skijaškim liftovima u Planai Hochwurzenu.

22 ■ 23hi!tech 01|09

Pobednička infrastruktura

hlađenja mogu raditi pri vrlo malim brzina-

ma, npr. čak i na duŽe vreme na jakom vetru

i to bez pregrejavanja. Osim toga, energetski

filter u frekvencijskom pretvaraču spreča-

va reaktivnu struju i harmonijsku struju što

smanjuje troškove. S jedne strane se gubi

manje energije, a s druge strane je zahvalju-

jući tanjim kablovima i manjim transforma-

torima moguće infrastrukturu učiniti puno

jeftinijom.

Trofazni strujni model pokazao se i izuzetno

ekonomičnim kad se radi o habanju. Pogonski

sistem i sigurnosni automatski sistem među-

sobno komuniciraju putem digitalne linije

podataka i zajedno rade kako bi se postiglo

kratko vreme pokretanja i siguran rad bez

tehničkih smetnji.

Sjajan primer. Ukratko rečeno, Schladming se

priprema za veliki događaj koji bi se u istoriji

takvih događaja trebao zabeležiti kao sjajan

primer energetske erfikasnosti i efikasnosti u

pogledu resursa. Sve to omogućuju vizionar-

ske tehnologije koje nisu štetne za okolinu.

www.siemens.at/alpinewww.schladming-dachstein.at

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIInfohi!link

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

“Stanovnici” modernih poslovnih zgrada žele ugodnu klimu u sobi kao i dobru akustiku i osvetljenje, ukratko, žele oko-linu u kojoj se osećaju udobno. Zgrada mora pružati i energet-sku učinkovitost, niske troškove poslovanja i sigurnost uz fleksibilno zado-

voljavanje potreba korisnika i zadržavanja

svoje vrednosti što je duže moguće. Najbolji

način da zgrada zadovolji sve te potrebe jeste

SIemeNS cITY VIeNNA. Testiranje interakcije između sistema zgrade i pročelja u kompjuterskoj simulaciji.

Zelena i pametnada bude dizajnirana kao jedinstven svet, jed-

nostavno - da bude pametna. Sve bi to tre-

balo da bude uvedeno pod jednim krovom u

Siemensovom gradu Siemens City Vienna. S

početkom u 2010. godine oko 6.000 zaposle-

nih sa različitih lokacija iz okoline Beča radiće

u novoj zgradi bečkog okruga Florisdorf. Već

tokom dizajnerske faze, Siemens je koristio

dinamičnu kompjutersku simulaciju kako bi

modelirao zgradu sa svim komponentama i

video kako tehnički sistemi zgrada deluju u

interakciji s fasadom.

Optimalizacija omotača. „Naša strategija

uklju čuje toplotne optimizovanje zgrade ka ko

bismo redukovali toplotne sisteme za grejanje

i hlađenje a da pritom i dalje zaposlenima omo-

gućimo ugodnu atmosferu za rad,“ objašnjava

rukovodilac projekta Erich Schöfbeck. Umesto

na klima uređaj, zgrada se oslanja na aktiva-

ciju betonskog jezgra i mehaničku ventilaciju.

Učinkovitim obnavljanjem energije može se

ponovo upotrebiti i do 75 posto inputa ener-

gije. Cevi za vodu ugrađene u betonski pod u

kancelarijama osiguravaju ugodnu klimu tako

što prostoriju leti hlade, a zimi greju. Tokom

letnih dana kad temperatura poraste zbog kori-

snika, kancelarijske opreme te sunca, hladni

betonski podovi neutralizuju to grejanje. Noću

se hladna voda pušta kroz betonske elemente

kako bi ih ponovno ohladila za sledeći dan.

Isti sistem se koristi za grejanje zimi. U tom se

slučaju topla voda iz sistema za grejanje pušta

Elisabeth Dokaupil Siemens

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIInfoSadržaj■ PoTPUNA INTegRAcIJA svih sistema zahtev je za Green Building sertifikat

■ eNeRgeTSkA bAzA smanjuje energetske potrebe za 80 posto s dizajnom pasivne zgrade.

24 ■ 25hi!tech 01|09

S i s t e m i z g r a d e

kroz kancelarijske podove. 30 metara duboki

betonski stubovi na kojima stoji zgrada tako-

đe služe za spremanje toplote i hlađenje. Voda

se upumpava kroz sistem cevi ugrađen u te

energetske stubove. Zavisno od temperature

vode i okolne temperature, stubovi otpuštaju

toplotu u tlo ili je odatle izvlače. Stepen tem-

perature tla obezbeđuje sistem rashlađivanja

jezgra.

Smanjenje troškova energije. Savršeno

pla niranje i optimizovanje zgrade isplati se

preduzeću poput Siemensa. Grupa posedu-

je više od 3.000 zgrada i fabrika širom sveta

s ukupnim troškovima energije koji progu-

taju 470 miliona evra godišnje. Poboljšanje

efikasnosti omogućuje znatno smanjenje tog

iznosa. Siemens Real Estate (SRE), preduze-

će Siemens grupe koja se bavi nekretninama,

sistemski se bavi i tim pitanjem.

Unutar okvira Inicijative za zelene zgrade

(Green Building Initiative, GBI), potrošnja

energije i vode najbitnijih nekretnina SRE-a

širom sveta trebalo bi da se smanji za 20 posto.

Kako bi se to postiglo, SRE stručnjaci uzimaju

UgoDNA klImA. Aktiva-cija betonskog jezgra kori-sti se umesto tipičnog sistema za klimatizaciju.

učiNiTi ZGrAdu pAMeTNoM. Spoljna strana organizma zgrade važan je element. Taj se trend naziva „pametnim omotačima zgrada“. Koriste se inteligentni nanomaterijali koji se mogu modifikovati elektronskim putem. Na primer, naučnici žele kontrolisati prozore kako bi se propustila samo određena količina svetla kao mera za optimizaciju temperature.

Tehnološki mikrosvemir: Zgrada budućnosti

hi!tech

celokupni životni ciklus nekretnine u obzir, što

započinje analizom potreba i nastavlja se kroz

planiranje do izgradnje, poslovanja i rušenja

zgrade.

Različiti programi. Unutar Evrope, SRE prati

kriterijume GreenBuilding programa Evrop-

ske Komisije. Prema kriterijumima EU-a, nova

se zgrada može smatrati „zelenom“ zgradom

(GreenBuilding) ako se njena potrošnja ener-

gije nalazi najmanje 25 posto ispod vrednosti

primenjivih smernica. Sledeća kom ponenta

GBI-a je kampanja Upravljanje prirodnim

resursima (Natural Resources Ma na gement,

NRM) koja se fokusira na analizu i optimiza-

ciju postojećih zgrada. To, između ostalog,

uključuje tehnologiju regulacije za sisteme

grejanja i ventilacije, kao i zamenu električnih

pogona efikasnijim modelima. U svom radu

se SRE poziva i na LEED standard (Leadership

in Energy and Environmental Design – VVo-

đstvo u energetskom i ekološkom dizajnu),

standard US Green Building Councila (Ame-

ričkog saveta za zelene zgrade), koji se uveli-

ko koristi i u Aziji. Drugi faktori, uz potrošnju

energije, uključuju efikasnu upotrebu vode,

kvalitet vazduha u prostoriji te odabir mate-

rijala. Na primer, nove Siemensove zgrade u

Šangaju, Pekingu i Moskvi ispunjavaju LEED

kriterijume.

Koncepti iz jedne regije ne mogu se direktno

primeniti u drugoj regiji. Stoga SRE sarađu-

je s Odeljenjem za klimu i usluge zgrada na

Tehničkom Univerzitetu u Minhenu kako bi

razvili održive koncepte zgrada za različi-

te klimatske zone. Dugoročni je cilj razvoj

standarda nulte stope potrošnje energije za

administrativne zgrade. „Zgrade ne bi treba-

lo da stvaraju godišnje net količine CO2. S tim

nastojimo da smanjimo potrebe za energijom

što je više moguće već tokom faze razvoja kon-

cepta,“ naglašava GBI direktor Rainer Kohns.

„Nije moguće biti bez energije u potpunosti.

Međutim, energija će se dobijati iz obnovljivih

izvora poput geotermalne toplote, podzemnih

voda, solarne energije ili vazduha.“ Tek tada

inženjer smatra neku zgradu istinski „zele-

nom“.

Integracija svih sistema. Na koji način zgra-

da spaja maksimalnu udobnost, optimalnu

sigurnost i značajne uštede energije? Inte-

gracija svih relevantnih sistema presudan je

faktor. Usluge zgrade obuhvataju osvetljenje,

tehnologiju vode, grejanja i klime, kao i infor-

macione tehnologije te omogućuju razmenu

podataka o svetlu, temperaturi, ventilaciji,

kontroli klime i energiji. Time zgrada postaje

složen tehnološki mikrosvemir, a autonomni

stambeni blokovi su već u potpunosti deo pla-

niranja u mnogim mestima.

Siemens Corporate Technology (CT) nedav no

je započeo projekt High Performance Building

(Zgrade visokih performansi), koji predstav-

lja trogodišnju saradnju između Siemensovih

stručnjaka i naučnika iz osam međunarodnih

univerziteta i instituta za istraživanje poput

Berkeleya, Carnegie Mellona i minhenskog

Tehničkog Univerziteta kao i organizacije

Fraunhofer-Gesellschaft. Cilj im je optimalno

umrežavanje svih područja stručnosti potreb-

nih za modernu tehnologiju zgrada. Na pri-

mer, prijekat se bavi povezivanjem važnih

interdisciplinarnih tehnologija poput senzo-

ra, automatizacije, sigurnosne tehnologije i

daljinskog održavanja.

Kao deo optimizacije životnog ciklusa, vek tra-

janja materijala kao i mogućnost recikliranja

tih materijala nakon rušenja zgrade trebalo

bi da budu uključeni u dizajn zgrade, na pri-

mer, korišćenjem preferiranih američkih BIM

standarda (Building Information Modela ili

BIM koji uključuje proces kreiranja podataka

tokom dizajniranja i izgradnje zgrade) kao

sredstava planiranja. BIM sadrži sve dostupne

podatke za opis funkcionalnosti i svojstava

elemenata zgrade.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil, Markus Honsig Siemens, WWff, H. Hurnaus, Christoph Breneis

SIemeNS U šANgAJU. Nova zgrada zadovoljava kriterijume US Green Buil-ding Saveta, koji uz malu potrošnju energije ocenjuje i efikasnu upotrebu vode i odabir materijala.

oPTImAlNA UReDSkA klImA. Najbolji su uveti postignuti kroz interakciju svih sustava

www.siemenscity.atwww.siemens.com/sbt

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIInfohi!link

26 ■ 27hi!tech 01|09

Energy Base koja se nalazi u neposrednom

susedstvu Siemens City Vienna u Florisdorfu

zasad je najveća pasivna zgrada s kancelari-

jama u Austriji te impresivno demonstrira

kako se potrebe za energijom mogu drastično

smanjiti pomoću postojeće tehnologije. „U

principu, koristimo konvencionalnu tehnolo-

giju,“ objašnjava Gregor Rauhs, rukovodilac

projekta za razvoj Vienna Business Agency.

„Ono po čemu se takva zgrada ističe je inte-

gralni pristup arhitekturi i tehnologiji.“ Pri-

stup koji su razvili arhitektonski biro pos

architekten i Arsenal research institut sadrži

mnoga pametna rešenja.

„Naborano“ pročelje. Princip dizajna arhitek-

ti opisuju kao „oblik koji prati energiju“ a može

se jako dobro videti na atraktivnom južnom

pročelju Energetskog centra/baze. Specijalnim

„plisiranim“ dizajnom koji proizlazi iz raspo-

reda prozorskih površina i fotovoltnih sistema,

nisko zim sko sunce se

može ko ristiti za dobijan-

je toplote, koja se preno-

si na severni deo zgrade

putem vazdušnih kana-

la. Leti sunce visoko sija

idealno na 400 kvadratnih metara fotovoltnih

modula, koji osim što pružaju senku, proizvo-

de i energiju: 40.000 kilovat sati godišnje.

S konačnim zahtevom za energiju od 25

kilovat sati po kvadratnom metru godišnje,

ravnoteža energije je neverovatna. “Za gre-

janje, ventilaciju, hlađenje i osvetljenje

zgrade,“ objašnjava Rauhs:„koristimo manje

energije nego za opremu u kancelarijama:

fotokopir aparate, kompjutere, aparate za

kafu. Troškovi grejanja, na primer, praktično

su zanemarivi.“ U normalnim okolnostima

potrebno je grejati samo kancelarije koje se

ne koriste. Inače, prirodna toplota koju stva-

raju ljudi i uređaji dovoljna je za stvaranje

ugodne temperature za rad u Energy Baseu,

zahvalujući učinkovitom omotaču zgrade,

optimalnoj izolaciji te pametno dizajniranoj

ventilaciji. Energija za ostale potrebe gre-

janja i hlađenja dobija se obnovljivom ener-

gijom: s jedne strane geotermalna toplota

dobijena iz podzemnih voda i s druge strane

oko 300 kvadratnih metara solarnih stanica,

koje ne samo da distribuiraju toplotu već se

koriste i za pogon procesa hlađenja putem

solarnog hlađenja. Takođe, dobro je pozna-

to da se čovek ugodno oseća u zgradi Energy

Basea čak i bez uzimanja u obzir savesnosti o

savršeno čistom okolišu. Vrlo je svetlo (nema

mračnih uglova, 100 posto soba snabdeveno

je dnevnom svetlošću), nema radijatora (ume-

sto toga, betonski podovi se greju ili hlade,

što rezultira vrlo ugodnom temperaturom u

prostoriji), a mini staklenici s biljkama koji se

nalaze u kancelarijama ne samo da izgledaju

atraktivno već i vlaže vazduh. U tim zims-

kim vrtovima posađena je vodena palma koja

ispušta i do dve litre vode po biljci svaki dan.

Ciljati niže. Potreba za energijom smanjena

za 80 posto već je poprilično dobra. Međutim,

moguće je postići i bolje rezultate. Zajedno s

Arsenal istraživačkim institutom, Siemens,

koji je i obezbedio svu potrebnu tehnologiju

za instrumente i kontrolu, upravlja progra-

mom nadzora koji se sastoji od 350 senzora

kako bi identifikovao dodatni potencijal za efi-

kasan rad Energy Basea.

Oblik prati energiju

eNeRgY bASe. Pročelje optimalno koristi zimsko i letno sunce, vodena palma pruža prijatnu vlažnost vazduha.

www.energybase.atwww.pos-architecture.com

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIInfohi!link

hi!techS i s t e m i z g r a d e

80‑postotno smanjenje potreba za energijom, smanjenje operativnih troškova za 72.000 evra i smanjenje emisija CO2 za 180

tona godišnje. Nova zgrada

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

Podzemnoj železnici li- nije U3 u Nirnbergu nije potreban vozač. Vožnja je potpuno automatizo-vana, a poređenje s običnim podzemnim železnicama umirila

je putničke misli: automatizovansistem visoke tehnologije je brži, efikasniji,

fleksibilniji, jeftiniji i barem jednako siguran.

Vožnja bez vozača

upravljanja na jednom delu šina u čitavom

svetu. Automatizovane podzemne železnice

počinju na međusobnom delo vanju precizno

usklađenih, oku nevidljivih umreženih siste-

ma. Ti sistemi, koji se me đusobno nadziru,

nadziru i sve procese upravljanja železnice,

a uključuju računar koje nadzire šine, elek-

tronske signalne sisteme, središni kontrolni

sistem iračunar unutar vozova.

Elektronski vozač i putnik. Sistem automats-

kog nadzora vozova (ATC), koji nadzire i

kontroliše rad vozila, srž je nirnberške linije

U3, a kompletan sistem– i kontrolni sistem, i

Markus Honsig Siemens

POD KONTROLOM. s tehničkog gledišta, potpuno automati-zovana podzemna železnica sigurna je barem koliko i bilo koja druga podzem-na železnica.

Linija U2, koja saobraća do aerodroma, kreće

u pogon bez vozača do kraja ove godine. Testi-

ranje je već u toku.

Podzemne železnice bez vozača nisu ništa

novo, u Evropi postoje već više od dvadeset

pet godina. Prva takva podzemna železnica

puštena je u rad 1983. u Lille-u. Podzemne

železnice voze same i u Londonu, Lionu, a od

2006. i u Torinu. Podzemna železnica u Nirn-

bergu je jedinstvena: linija U2, kojom zasad

još uvek upravlja vozač, preklapa se s automa-

tizovanom linijom U3.

Ovo je jedini primer ovakvog oblika mešanog

28 ■ 29hi!tech 01|09

vozovi, proizvedeni su u Siemensovoj fabrici

u Beču. ATC sistem sastoji se od dva sistema

- sistema automatskog upravljanja vozova

(ATO) i sistema automatske zaštite (ATP), ili

kako to jednostavnijim rečima kaže Georg

Trummer, dugogodišnji rukovodilac projeka-

ta u

Siemensu: „Ovde postoji elektronski vozač i

elektronski putnik koji nadzire vozača“. Ključ

je u tome da je sistem postavljen kao takozvani

'sistem dva od tri'. To znači da čak i ako jedan

računar otkaŽe, druga dva isporučuju podatke

koji se prenose između dva računara. Voz se

Sigurna vožnja- Računar unutar vozova ima punu odgovornost nad upravljanjem.

- Drugi sistem nadzire virtu-elnog vozača i interveniše prema potrebi.

- Lokalna bežična mreža i električni kablovi ugrađeni u Šine omogućuju pouzdan prenos podataka.

- Sistem transpondera viso-ke frekvencije prepoznaje ljude i veće predmete na Šinama.

- Poseban sistem prepozna-vanja prepreka osigurava kočenje voza u slučaju sudara.

- Voz vuče energiju iz elek-tronskog sistema Šina i pri kočenju je vraća nazad u sistem.

ne mora zaustaviti, osim ako dva računara ne

otkažu.

Nadzor u kontrolnom centru. Električni kablo-

vi ugrađeni u šine omogućuju komunika-

ciju šina i podzemnih železnica. Informacije

između šinja i kontrolnog sistema izmenju-

ju se putem svetlovodnih kablova. Saobraćaj

vozila neprekidno se nadgleda u kontroln-

om centru, čiji zaposleni intervenišu ako je

potrebno. „Najveći je izazov bio već postojeće

komponente povezati s novima u jedan pot-

pun sistem koji funkcioniše“, kaže Trummer.

Ovo vredi i za sigurnost prostora u kojem voz

upravlja, središnu funkciju ukupnog sistema.

Osetljivi senzori. Šta se događa kad torba

padne na šine, ili još gore, ako se neko spo-

takne i padne? Šta ako se vrata zatvore u

pogrešno vreme? Bogat sistem transpondera

visoke frekvencije koji se sastoji od odašiljača

i primaoca ugrađenih ispod samog ruba

perona osigurava prostor šina i zaustavlja

nadolazeće vozove čim se pojavi kakva opasna

smetnja na prostoru šina. Osetljivi infracrve-

ni senzori na ulazu sprečavaju kretanje voza

čak i u slučaju da vrata uhvate nečiji kaput.

Osiguravanje perona bio je posebno težak

zadatak, budući da sistem mora znati raspoz-

nati goluba, na primer, koji će samo nakratko

sleteti na šine, bez automatskog zaustavljanja

čitavog podzemnog saobraćaja. „Svake četiri

milisekunde sistem učini brzu snimku pero-

na, a digitalni filter prepoznaje lik goluba“,

kaže Trummer, objašnjavajući principe rada

ovog sistema. Stoga, s tehničkog gledišta,

potpuno automatizovan podzemni voz pruža

barem onoliku sigurnost kakvu pružaju i

drugi podzemni vozovi. Jedino ostaje pitanje

koliku sigurnost osećaju putnici. Putovanje

bez vidljivog vozača zahteva malu dozu navi-

kavanja u početku. „Opsežan rad na odnosima

s javnošću bio je glavni zadatak tokom izrade

projekta upravo iz ovog razloga“, kaže Elisabe-

th Seitzinger, glasnogovornik uprave za javni

prevoz u Nirnbergu. Iako je u samom početku

bilo strahova, oni su već odavno nestali, jed-

nostavno zato što podzemne železnice na

automatski pogon dobro funkcionišu.

Vremenski razmaci između vozova sada se

mogu upola skratiti, s 200 na 100 sekundi.

Kratko čekanje jedan je od najvažnijih zahte-

va u procesu privlačenja putnika javnom

prevozu i podsticanja na zamenu vožnje auto-

mobilom vožnjom podzemnom železnicom.

Jedno se uvek pokaže istinitim, bilo da je

reč o kasi u prodavnici ili peronu podzemne

hi!techA u t o m a t i z o v a n a v o ž n j a

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

željeznice: ljudi ne vole da čekaju. Automati-

zovana podzemna železnica ujedno je i fleksi-

bilnija: puštanje dodatnih vozova u saobraćaj

u vreme većih potreba, na primer, za vreme

održavanja utakmica, neće sistemu pod-

zemnih železnica u Nirnbergu predstavljati

problem jer ne zahteva zapošljavanje dodat-

nog personala. Osim toga, vozovi bez vozača

mogu se kretati efikasnije nego što je to ikad

pre bilo moguće ručnim upravljanjem, i u

smislu kočenja, i ubrzavanja.

Obnavljanje energije i optimalan izračun put-

nog rasporeda omogućuje uštedu energije do

15 posto. Uštede ostvarene u kontrolnoj kabi-

ni mogu se ulagati u korisničke usluge, što će

pripomoći putnicima. Dužinom čitave linije

U3 stacioniran je personal, s kojim, za razliku

od konduktera, putnici mogu razgovarati. Oni

stoje na raspolaganju manje iskusnim koris-

nicima podzemne željeznice i pomažu im u

težim situacijama, poput zbunjujućih prese-

danja.

Markus Honsig Siemens, Mercedes, VW

Nagrada za inovaciju. Osvojeno drugo mesto

na nemačkom takmičenju za najbolju inova-

ciju i oblasti industrije (Industry's Innovation

Award) potvrda je uspešnosti ovog projekta.

Osim toga, čini se da automatizovane pod-

zemne železnice poput onih u Nirnbergu

postavljaju novi trend: slični projekti planira-

ju se i u Helsinkiju, Parizu i Hong Kongu.

Osim podzemnih železnica

i naši se automobili sve više

oslanjaju sami na sebe u

smislu vožnje i upravljanja

volanom. Poslednji primer je

nova Mercedesova E-klasa.

Opremljena svim vrstama sen-

zora i kamera, E-klasa reguliše

raspon kratkih svetala, njegov

volan počinje vibrirati ako

vozač nehotice skrene u

drugu traku, a posebnim alar-

mom upozorava na opasno

menjanje traka. E-klasa auto-

matski prepoznaje brzinska

ograničenja (i obaveštava

vozača kad je potrebno),

održava stalnu razdaljinu

od automobila koji voze

ispred, u opasnim situacijama

delomično uključuje kočnice

i čak povlači ručnu kočnicu

ako se sudar ne može izbeći ni

na koji drugi način. Poslednja

inovacija je Attention Assist

sistem, koji promatra vozače

i obaveštava ih ako njihova

koncentracija slabi te predlaže

pauzu u vožnji.

Uzevši sve ovo u obzir i uz to

upotrebimo li malo mašte,

izgleda da automobili koji

će sami voziti i nisu tako

daleka budućnost, barem

što se tehničke strane tiče,

naročito ako uzmemo u obzir

činjenicu da automobili mogu

međusobno da komuniciraju

putem automatskih sistema

te jedan drugog upozora-

vaju na poledicu na ulici iza

sledećeg ugla. Ako automobil

može prepoznati brzinska

ograničenja, jednako lako

može intervenisati pomoću

elektronski regulisane

papučice za gas. Opasnost

slučajnog skretanja u drugu

traku može se smanjiti putem

elektronskog ispravljanja

volana, sistema koji neki

proizvođači automobila već

ugrađuju. S psihološkog

gledišta – a i s pravnog – pot-

puno prebacivanje kontrole

s vozača na automobil u

bliskoj budućnosti još uvek je

poprilično škakljiva tema.

Ipak, Volkswagen već sada

nudi Park Assist sistem, koji

prepoznaje prikladno mesto

za parkiranje i automatski

skreće prema njemu. Vozači

mogu dignuti ruke s volana i

samo pritiskati kočnice i gas.

To je početak!

www.mercedes.comwww.volkswagen.com

Automobili s autopilotom

auTOMObiLi se sve više OsLaNaNju saMi Na sebe. „Samovozeći“ automobili i nisu tako daleka budućnost.. Brojni pomoćni sistemi već danas služe voza čima – i to ne samo u kritičnim situacijama.

kad je reč o vozačkom seDišTu, putovanje pod-zemnom železnicom sasvim je novo iskustvo. Više nema nikakvih sumnji.

www.siemens.com/mobilitywww.rubin-nuernberg.de

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIInfohi!link

hi!tech

MaMOGRaFija je neizbežna za rano

otkrivanje raka dojke.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII hi!tech 01|09 30 ■ 31

Stopa smrti od raka dojke dramatično se smanjila od 90-tih go-dina. Stalna poboljšanja dijagno-

stičkih postupaka omogućuje otkriva-

nje raka dojke pomoću snimanja u sve

ranijim fazama bolesti, što značajno

povećava mogućnost preživljavanja.

Dijagnostika raka dojke

pof Siemens

Mamografija koja je neophodna za rano otkri-

vanje bolesti koristi niskoenergetsko (tzv.

"slabo") rendgensko zračenje za snimanje

dojki. Takvo rendgensko zračenje omogućuje

dobijanje boljih snimaka žlezdanog tkiva od

visokoenergetskog zračenja. Digitalni detek-

tori nude najbolje rezultate, posebno kod žena

s gustim tkivom dojki. Trenutno se testira novi

3D postupak pod nazivom tomosinteza. Ovaj

postupak koristi tehniku sličnu onoj korišće-

noj u kompjuterizovanoj tomografiji za izra-

čunavanje režnjeva dojki, a tkiva u različitim

položajima različito se prikazuju.

Mogućnosti otkrivanja raka dojke vrlo su

dobre ako se uz mamografsko snimanje pro-

vodi i ultrazvučni pregled. Siemens je razvio

novi automatski ultrazvučni uređaj za snima-

nje dojki. Sonda-transduktor veličine je 15x15

hi!techR a k d o j k e

centimetara, odnosno puno je veća nego kod

običnih uređaja, a primenjuje se na tri strane

dojke. Radiolozi potom na svojim radnim sta-

nicama mogu promotriti tkivo sa svih strana.

Uz ultrazvuk i magnetna rezonanca (MR) nudi

mogućnost dijagnostikovanja raka dojke bez

izlaganja pacijenata rendgenskom zračenju.

MR čak omogućuje prikaz novih krvnih žila.

Budući da su tumorima potrebne nove krvne

žile kako bi mogli da rastu, prisutnost takvih

žila može se uzeti kao pokazatelj tumora u

ranom stadijumu razvoja. Za planiranje ope-

racija MR daje slike najveće rezolucije koje pri-

kazuju precizne dimenzije tumora. Ako je rak

već metastazirao, pomoću MR se može izvršiti

snimanje celog tela i odrediti mesta udaljenih

tumora.

MR će se u bliskoj budućnosti koristiti i za

spektroskopiju dojki. To je neinvazivni postu-

pak pomoću kojeg se mogu otkriti metabolič-

ki produkti i biohemijske promene u ćelijama.

To omogućuje merenje ćelijske koncentracije

vlastitih metabolita tela, kao što je kolin,

što doktorima omogućuje da stvore tačnije

zaključke u vezi malignosti ćelija. Alternativ-

ni postupak je kombinovanje MR snimanja

s pozitronskom emisijskom tomografijom (PET).

Time se PET snimanje u položaju s licem

prema dole kombinuje s MR snimkom dojki

PET snimanje omogućuje dobijanje informa-

cija o metabolizmu glukoze u ćelijama, a pomo-

ću MR se tumor lokalizuje.

Tokom provođenja preventivne kliničke

zdravstvene nege može se dogoditi da doktori

moraju da analiziraju i stotinu pacijenata na

sat. To ostavlja malo vremena za svaki poje-

dinačan snimak. Digitalna pomoć u obliku

programa za računarski potpomognuto otkri-

vanje (CAD) omogućuje otkrivanje raka dojke

što je moguće ranije. CAD softver označava

sumnjiva područja koja bi mogla biti zahva-

ćena tumorom.www.siemens.com/healthcare

Najnovija generacija ultrazvuka s automat-skim sni­manjem.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

Reinhold Messner o saobraćajnom opterećenju alpske re-gije – od tunela Brener do telematike.

Šta mislite o prevozu privatnim automobilom?

Naš moderni svet je mobilni svet i to je ono

što privatni prevoz čini neizbežnim. To će tako

ostati i u bližoj budućnosti. Jedina je razlika u

tome što ćemo, možda, koristiti vodonik ume-

sto fosilnih goriva. U svakom slučaju, kad se

radi o rešenjima za naše globalne probleme

vezane za okolinu, više poverenja imam u teh-

nologiju, nego u politiku.

Kakav je vaš odnos prema automobilima?

Ravnodušan sam prema automobilima. Auto-

mobil će me odvesti od tačke A do tačke B u

prilikama kad bi putovanje vozom predugo

trajalo. A ako se radi o udaljenostima većim od

800 kilometara, radije putujem avionom. Pri-

lično me plaši kult automobila koji se u odre-

đenoj meri i danas neguje. Vožnja bez nekog

cilja, samo zbog zabave, nije prikladna u ovom

trenutku.

Znači, nemate ništa protiv ljudi koji automobi-

lom putuju na odmor u Alpe?

Ne želim da govorim ljudima koji bi način pre-

voza trebalo da koriste da bi došli ovde. Budu-

ći da je turizam glavni izvor prihoda za ovu

regiju, jednostavno ne možemo dopustiti tako

nešto. Ali, smatram da bi bilo idealno kada bi

automobili ostali u podzemnoj garaži nakon

što stignu na prebivalište i kad bi se njihovi

vlasnici tokom svog boravka kretali na način

koji je manje štetan za okolinu: pešice ili putem

kombija ili autobusa – ili zašto ne bi i u toku leta

ITS magazine APA Picturedesk

Mobilnost i prebacivanje u nižu brzinu

vazduha , kao npr. fine čestice, ne mogu se

naširoko raspršivati i obično ostaju u regiji jer

ih blokiraju planinski lanci. I oko zagađenja

bukom uzrokovanom saobraćajem vode se

velike rasprave: Ne biste verovali koliko visok

može biti stepen buke, čak i na visinama od

2.500 ili 3.000 metara.

Kakve mogućnosti postoje za smanjenje veli-

kog robnog saobraćaja na ruti od severa do

juga?

Kao prvo, to su tačno ista rešenja o kojima se

godinama raspravlja na evropskom nivou i u

alpskim zemljama. Što je brže moguće mora-

mo izgraditi železnički tunel Brener. Ali, naža-

lost, projekt se pretvorio u beskonačnu sagu.

Dosad se puno govorilo, a malo radilo. Barem

je održana ceremonija postavljanja temelja,

ali čini se da projekt neće istinski započeti do

2010.

Znači da bi prvi voz mogao proći kroz tunel

Brener 2025. godine?

Još uvek postoji dovoljno nerešenih problema

koji bi se mogli naći na putu. Od svih ljudi,

upravo su ekolozi protiv projekta koji bi uve-

liko mogao smanjiti zagađenje uzrokovano

putnim saobraćajem. Dok je realna pretnja,

po mom mišljenju, trenutna finansijska kriza

zbog koje bi moglo doći do odgode početka

izgradnje. Govorimo o ukupnoj investiciji

koja iznosi nekoliko milijardi, pa čak i desetak

koristili skijaške liftove? Većina ljudi na odmo-

ru voli planine zbog prirodnog okruženja,

mira i tišine, a mnogi žele učestvovati u fizič-

kim aktivnostima na otvorenom. A ako nasta-

vimo graditi puteve do svakog vrha planine,

naš veličanstveni pejzaž izgubiće upravo onu

čar zbog koje ljudi ovde dolaze. Zato je poenta

u tome da se pronađe prava ravnoteža između

mobilnosti i prebacivanja u nižu brzinu.

Neki alpski turistički centri se već neko vreme

promovišu kao mesta gde možete biti bez-

brižni.

Prilično dobro poznajem Zermat i saobraćajni

model za ovu zajednicu u podnožju Mater-

horna, veliki je korak u pravom smeru. Jedi-

na vozila koja su tamo dostupna za prevoz

ljudi su električna vozila i konjski taksiji, a s

obzirom na velik broj pešaka brzina je stro-

go ograničena na 20 km/h. I što je najvažnije:

statistika broja posetilaca dokazuje da različiti

modeli za alpske destinacije u kojima je život

prebačen u nižu brzinu, zaista, funkcionišu.

Tranzitne rute koje vode na Mediteran pred-

stavljaju veći problem od lokalnog saobraća-

ja.

Čak bih mogao zamisliti predstavljanje auto-

puta Brener kao rute za razgledanje kad

bismo samo mogli smisliti rešenje za veli-

ki robni saobraćaj. Ovde vodimo veću bitku

nego većina neplaninskih regija. Zagađivači

S a o b r a ć a j

“Ako nastavimo da gradimo puteve do sva-kog planinskog vrha, naš veličanstveni pejzaž izgubiće, upravo, onu čar zbog koje ljudi ovde dolaze.”

hi!tech

32 ■ 33hi!tech 01|09

milijardi evra.

Ako sve bude u redu, hoće li tunel rešiti pro-

blem robnog saobraćaja kamionima?

Samo ako se u tunele postave i lokalne linije,

a EU uspe da postigne kompromis oko ove

tačke; virtuelne jedanaeste zapovesti o slo-

bodnom kretanju robe, tako što će se robni

saobraćaj kamionima prebaciti na železničku

mrežu.

Zar ne postoji nikakav način da se to ranije

ostvari?

Da, bez sumnje postoji. Na primer, sasvim

sam uveren da bi inteligentno uređenje za

upravljanje saobraćajem za celu regiju mogao

u kratkom roku uveliko doprineti rastereće-

nju saobraćaja u Alpama. Ne u smislu prepo-

ručenih zaobilaznih ruta kako bi se izbeglo

zagušenje autoputa Brener, što bi samo pogor-

šalo naš problem, već u obliku umreženog

telematskog uređaja koje uzima u obzir sve

načine prevoza. Načelo takvog "alpskog pilot

programa“ bilo bi pobrinuti se oko svega. To

znači da ih sve treba obavestiti kako, u tom

određenom trenutku, na najbrži i najpriklad-

niji način doći do prebivališta – automobilom,

vozom, autobusom ili kombinacijom svih

dostupnih sredstva prevoza.

www.siemens.com/mobility

Reinhold Messner, 64, bio je prva osoba koja se popela na sve vrhove planina iznad 8.000 metara. Proslavio se i kao autor nekoliko bestselera, pojavljivanjem u filmovima te kao trener na seminarima za upravljanje. Messner se kao nezavisni kandidat predstavljao za Evropski parlament 1999. i osvojio je petogodišnji mandat. Nakon mnogo godina planiranja otvorio je 2006. godine Planinski muzej Messner.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

rad vitalnih organa, zaustaviti krvarenje i,

što je moguće više, skratiti stanje šoka koje je

opasno za život jer ometa rad vitalnih orga-

na. „U našoj novoj prostoriji sada imamo

najmoderniju tehnologiju koja nam omogu-

ćuje pružanje optimalne nege pacijentima s

višestrukim ozledama", naglašava Dr Vilmos

Vécsei, rukovodilac traumatološke hirurgije

u Opštoj bolnici u Beču. "Otvaranje traumato-

loške ambulante i korišćenje novog skenera za

kompjutersku tomografiju (CT) omogućuju

nam brzu dijagnozu stanja organa i vaskular-

nog sistema te pružanje odgovarajućeg leče-

nja.“

CT skener je mobilni uređaj koji se nalazi u

središtu nove traumatološke ambulante. Na taj

način uređaj demonstrira filozofiju koja pred-

stavlja osnovu za lečenje teško ozleđenih ljudi

ili pacijenata u traumi, a to je sledeće: Sve se

vrti oko pacijenta, ali se nastoji da se pacijent

što manje pomera. U prošlosti je pacijente bilo

potrebno premeštati nekoliko puta od helikop-

tera do mesta gde se konačno pristupa lečenju.

Sada ih je potrebno premeštati samo dvaput.

Nakon što se ozleđena osoba iz helikoptera pre-

T r a u m a t o l o g i j a

Elisabeth Dokaupil Siemens

slikovne podatke. To nam omogućuje da pre-

gledamo područje lobanje i pripremimo se za

operaciju dok računar još uvek snima područ-

je grudnog koša." Vécsei dodaje: "U vrlo krat-

kom vremenu moguća je rekonstrukcija u 2D

ili 3D formatu." Dizajn sobe je takav da omo-

gućuje rad CT skenera s obe strane. "To ujedno

znači da smo značajno brži", kaže Vécsei.

Tokom poslednjih nekoliko godina lečenje

žrtava nesreće razvilo se jednako brzo kao i

tehnologija. "Budući da je u prošlosti skenira-

nje trajalo 45 minuta, u mnogim slučajevima

uređaj za CT snimanje nije bilo moguće kori-

stiti za pregled teško ozleđenih ljudi", kaže

Dr Machod, a sada se CT snimanje koristi za

svakog pacijenta s višestrukim teškim ozleda-

ma. "Opseg pregledavanja ozleda drastično se

povećao", kaže Dr Machold.

Vreme je od ključne važnosti

nese u traumatološku ambulantu, položi se na

ploču koja se može pričvrstiti za sto CT skenera

i posebna transportna kolica. U hitnom slučaju

na ploči je moguće i operisati. "Kod žrtava nesre-

će svaki pokret uzrokuje novu, ozbiljnu ozledu",

kaže hirurg Dr Wolfgang Machold.

Ostanak u vezi. Svemu ovome pridodaje se vre-

menski faktor. Transportnim kolicima mogu

se priključiti kolica za snimanje i praćenje

vitalnih funkcija. Kolica sadrže respiratore,

infuzijske sisteme i uređaje za praćenje vital-

nih funkcija. Pacijenti mogu ostati priklju-

čeni na te osnovne uređaje dok se nad njima

pomiče CT skener jer je otvor modernog CT

skenera dovoljno velik da oni stanu u njega.

"Kad bismo svaki put morali isklljučit i ponov-

no priključiti pacijenta, izgubili bismo oko 10

minuta po pacijentu", objašnjava Dr Machold.

CT skener pomaže i u vođenju bitke s vreme-

nom jer može raditi paralelno. Kao što kaže

Dr Machold: "Dok se CT skener pomera iznad

pacijenta, uređaj započinje izračunavanje

PROF. viLMOs vécsei: "Sada imamo najmo-derniju tehnologiju za pružanje optimalne nege pacijentima s višestrukim ozledama."

TRauMaTOLOšKa PROsTORija

u OPŠTOj bOLNi-ci U BečU Sve se vrti oko pacijenta,

ali se nastoji na što manjem pomeranju

pacijenta.

hi!tech

Kada helikopter koji pre vozi teško ozleđe nu osobu sleti na krov Op-šte bolnice u Beču, sve se

mora vrlo brzo odvijati. Sledećih

nekoliko minuta je pitanje života

i smrti. Potrebno je proveriti

svakodnevnom radu."

Korišćenje najmodernije tehnologije za paci-

jente na odelu traumatologije posebno je

važno u Opštoj bolnici u Beču. Svake godine u

bolnici završi oko 230 pacijenta s maksimalnim

ISS-om (pokazatelj težine ozleda) od 16 tačaka.

"Osim toga, povećava se broj pacijenata i duŽi-

na boravka u bolnici", kaže Dr Machold, „to je

posledica demografskih promena i povećanja

broja nesreća prilikom rekreacije.“

34 ■ 35hi!tech 01|09

www.akhwien.atwww.siemens.com/healthcare

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIInfohi!link

Sve dostupne informacije. Nekoliko kreveta

za standardnu negu nalaze se pored odela za

intenzivnu negu i mogu se stalno pratiti iz

traumatološke ambulante. Svaka radna stani-

ca omogućuje pristup svim informacijama o

svakom pacijentu u bolnici. Ako je potrebno

tretirati više ozleđenih ljudi, traumatološku

ambulantu moguće je i podeliti. Mobilni CT

skener može se koristiti naizmenično u svakoj

pojedinoj prostoriji.

Još uvek nisu iskorišćene sve mogućnosti koje

nudi rešenje za traumatološku ambulantu

instalirano u Opštoj bolnici u Beču neposred-

no pre Božića prošle godine. "Očekujem puno

više od onog što se zasad koristi," naglašava

Vécsei, „moj je cilj da oblikujemo sve naše

procedure tako da nam omoguće da iskoristi-

mo sva tehnička poboljšanja sistema u našem

- Kolica za praćenje vitalnih funkcija: Prati pacijenta i podržava sve vitalne funkcije.

- Ploča: Može se pričvrstiti uz CT sto i transportna kolica zahvaljujući čemu nije potrebno premeštati pacijenta.

- Skener za kompjutorsku tomogra­fiju (CT): Daje pregled svih ozleda pacijenta u vrlo kratkom vremen-skom periodu.

- Pod kontrolom: Krevete za standar-dnu negu moguće je pratiti iz trau-matološke ambulante.

Pojedinosti o opremi

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

smatra profesor Instituta za informacione

sisteme na Tehnološkom fakultetu u Beču,

Scharhram Dustdar, koji vodi grupu za distri-

buirane sisteme. Jedan od problema je u tome

što stručnjaci, na primer, revizori i inženje-

ri često ne govore istim jezikom. Osim toga,

situacija dobija na složenosti kada se novi ili

postojeći softver suoči sa desetak propisa. To

utiče na IT resurse, sigurnost, dostupnost i

privatnost podataka. Važno je aktivno prak-

tikovati saobraznost. Važno je i da IT siste-

mi preduzeća uistinu na odgovarajući način

Implementacija novih zakona ili propisa u IT sisteme preduzeća nije jednostavno. Nekad

nije jasno na koji način pojedina na-

čela i pravila treba implementirati

u softver. "Problem je u tumačenju",

Ursula Grablechner Achim Bieniek, fujitsu Siemens

ća prilikom implementacije pravila i zakona

u svoje IT sisteme, a ujedno pojednostavljuju

održavanje smernica koje se odnose na sao-

braznost. "Ovi modeli osiguravaju fleksibilnu

povezanost te mogućnost ponovnog korišće-

nja", kaže Dustdar. Na primer, prilikom imple-

mentacije zakona u programski kod, potrebno

je uključiti ceo niz učesnika s različitim viđe-

njima.

Paket s alatima "Gradimo softverske alate koji

svim zainteresovanim stranama omoguću-

ju da na vlastitom jeziku opišu aspekte koji

utiču na njih", objašnjava Dustdar. "Za potrebe

menadžera i stručnjaka za domene, propise o

saobraznosti dovodimo na viši nivo apstrakci-

je". Projekat bi trebalo da traje tri godine. Sle-

deći je korak servisno-orjentisanoj arhitekturi

pridružiti različite modele kako bi se za pre-

duzeće kreirao praktičan paket s alatima.

Kako IT podržavakorporativnu saobraznost

podržavaju sve relevantne procese. U suprot-

nom bi preduzeća mogla odgovarati zbog

nedostatka usklađenosti.

Zbirke zakona. "Svako preduzeće određene

veličine suočava se s problemom implemen-

taicje pravila za saobraznost unutar svog IT

sistema", naglašava Dudstdar. "Potrebno je

sortirati celokupnu zbirku zakona ili drugih

dokumenata, ili drugim rečima; implementi-

rati ih u softver. “Ali nikad nije dovoljno jedno

sortiranje. Stara pravila se menjaju, a nova

se dodaju. Jedan primer za to je načelo dvo-

struke kontrole. Ako se promeni hijerarhija

zaposlenih, to se mora uzeti u obzir u svim

relevantnim tačkama sistema. "U velikom

informacionom sistemu celu stvar je teško

održavati. Često postoji puno individualnih

pravila. Drugo je pitanje: Jesu li pravila u

suprotnosti ili čak zamenjuju jedno drugo?

To je vrlo teško ručno utvrditi", kaže struč-

njak. Unutar okvira projekta koji podržava

EU, Dustdar i njegov tim rade na razvijanju

modela i procedura koje podržavaju preduze-

“Svako preduzeće određene veličine suočava se s problemom implementa-

cije pravila za usklađenost unutar svog IT sistema.”

schahRaM DusTDaR, profesor na Institutu za informacione sisteme Tehnološkog fakulteta u Beču.

Održavanje centralnih procesa

preduzeća pod kontrolom najveći je

izazov Preduzeća koja integrišu sao-

braznost u kulturu svog preduzeća.

Siemens na tom području ima efi-

kasnu podršku svog internog IT-ija.

Proces od nabavke do plaćanja (P2P)

sveobuhvatno se i automatski prati

i uočavaju se sva odstupanja. Ključ-

na područja su strogo razdvajanje

funkcija naručivanja od autorizacije

plaćanja, stalno praćenje kako bi se

otkrilo kršenja pravila i kreiranje glo-

balnih jedinstvenih matičnih podata-

ka za korisnike i dobavljače.

"Ključni značaj novog P2P procesa

je uvođenje načela višestruke kon-

trole", naglašava Angelika Richter,

rukovodilac projekta. "Ispravnost

autorizacija može se utvrditi

pomoću odgovarajućih softverskih

alata." Svaka se aktivnost nevidljivo

dokumentuje u sistemu. Izuzeci u

odnosu na važeća pravila moraju

lično odobriti nadređeni, a u nekim

slučajevima i najviši menadžment. To

se događa, na primer, u slučajevima

kad jedna osoba mora preuzeti više

nekompatibilnih uloga.

Uloge zaposlenih pohranjuju se u

Siemensovom korporativnom imeni-

ku koji nudi podatke za autorizaciju

unutar P2P procesa.

Za sve transakcije iz lokalnih IT siste-

ma na jednom mestu se proverava

postoje li primarni faktori rizika.

Cilj je utvrditi neusaglašenost sa s

pravilima saobraznosti i druge nepra-

vilnosti. Na primer, to može značiti

utvrđivanje postoji li ulazna faktura

Potpuna transparentnost

36 ■ 37hi!tech 01|09

www.compas-ict.euwww.infosys.tuwien.ac.at

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIInfohi!link

za svako plaćanje. "Osim toga, za

administraciju osnovnih podataka

poslovnih partnera instaliran je gru-

pni sistem koji obuhvata sve zemlje

i sektore", iznosi A. Richter. Matični

podaci koji se dostavljaju u glavni

ured upoređuju se s datotekom dobi-

jenom od preduzeća Dun & Brad-

street i dodjeljuje im se broj koji se

unosi za celu grupu.

Projekat od nabavke do plaćanja

implementiran je u celoj privrednoj

regiji zemalja srednje i istočne Evro-

pe.

Projekat od nabavke do plaćanja pod kontrolomn Načelo višestruke kontrolen Analiza transakcijskih podatakan Matični podaci o partnerima na

nivou grupen Definisanje uloga u Siemensovom korporativnom imeniku

www.siemens.at/compliance

hi!techK o r p o r a t i v n a s a o b r a z n o s t

E n e r g i j ahi!tech

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

već pokrivaju i dve trećine potreba za elek-

tričnom energijom prosečnog četvoročla-

nog domaćinstva. Kogeneracija, odnosno,

kombinovanje proizvodnje energije i

toplote jedna je od dostupnih metoda, a

ujedno i jedan od najučinkovitijih načina

proizvodnje energije. Gorivo se pretvara u

električnu energiju, ali se koristi i za proi-

zvodnju pare ili vruće vode. To omogućuje

iskorišćavanje energije goriva veće od 90% -

u poređenju s otprilike 38% kad se električna

energija dobija iz elektrane. Velika efikasnost

čini kogeneraciju ekonomičnom i smanjuje

kiseonik i ugljen-dioksida. Do današnjeg dana

ova tehnologija je testirana samo u velikim

elektranama. Različiti proizvođači sada žele

razviti potencijal ovog modela čak i za jedno-

člano domaćinstvo, pri čemu bi mini elektra-

ne mogle zameniti naftne ili gasne bojlere.

Siemens stoga razvija elektroniku za mikro-

kogeneracijsku jedinicu na plin i sarađuje s

proizvođačima kondenzacionih bojlera, uklju-

čujući Viessmann, Vaillant, Remeha B.V. i Baxi

Group kako bi uveo nove sisteme na tržište.

Kondenzacioni bojleri već postoje. Oni zasad

38 ■ 39hi!tech 01|09

Želite da sami proiz-vodite električnu i to-plotnu energiju? To je moguće. Posebno ako je Vaš dom već dobro izo-lovan. Da bi se relativno jednosta-

vno pokrila potražnja, nove vrste si-

stema za grejanje ne samo da greju,

Pictures of the future Siemens, SPM GmBH

članog domaćinstva. Ostatak električne

energije dobija se iz normalne energet-

ske mreže na koju je obično spojen gasni

mikrokogeneracijski sistem. Za rad je

moguće koristiti i naftni gas u kapljica-

ma. Višak energije može se vratiti u mrežu.

Siemensova elektronika kontrolira izlaz

toplote tako da Stirlingov motor radi pouz-

dano, a sistem grejanja tople vode uvek ima

pravu temperaturu. Sam gorionik za Stirlingov

motor proizvodi pet kW toplote. U zavisnosti od

veličine, dodatni plamenik dodaje između 10 i

30 kW. Elektronika ujedno nadzire snabdeva-

nje mreže energetskog preduzeća električnom

energijom i osigurava da uređaj radi paralelno

s energetskom mrežom te da se pravovremeno

uključuje i isključuje.

Energija u nuždi. Sistem za mikrokogenera-

ciju može raditi i nezavisno od snabdevanja

električnom energijom čime postaje električni

generator za proizvodnju energije u nuždi.

U tom se slučaju sistem isključuje iz mreže i

ima maksimalnu izlaznu snagu od jednog kW

za posebne grupe uređaja kojima je nužna el.

Kućna elektrana

proizvode samo toplotu, a ne i električnu

energiju. Sistemi za mikrokogeneraciju mogu

i jedno i drugo. Kako to funkcioniše? U bojler

koji se postavlja na zid ugrađen je Stirlingov

motor. Stirlingov motor greje se pomoću gasa i

proizvodi električnu energiju iskorišćavanjem

razlike u temperaturi između zagrejane i hlad-

ne vode. Trenutni dizajn omogućuje proizvod-

nju najviše jednog kW električne energije od

kojeg je moguće iskoristiti najviše 900 W. To

je dovoljno za pokrivanje dve trećine potreba

za električnom energijom prosečnog četvoro-

MiKROKOGeNeRacija proizvodi električnu energiju iz razlike temperature između zagre­

jane i hladne vode. U toku je i razvoj bojlera na brikete sa Stirlingovim generatorom za proizvodnju električne energije (levo).

Ekstrakcija izduvnih gasova

Grejanje

Dodatni gorionik i izmjenjivač toplote

Stirlingov gorionik

Stirlingov generator

Kontrolna jedinica

Povraćaj toplote

Kontrolni ventil

Unutrašnji izgled proizvoda

niji, Holandiji i Nemačkoj. Menadžer za pro-

izvodnju Markus Herger procenjuje da je u

prve tri godine moguće prodati između 50.000

i 100.000 sistema za mikrokogeneraciju nakon

čega će naslediti trend rasta. To zavisi od toga

kako će reagovati preduzeća za snabdevanje

električnom energijom i političari. Zemlje

u kojima će se jedinice u početku prodavati;

Holandija, Engleska i Nemačka imaju zakone

o vraćanju električne energije u sistem prema

kojima se minielektrane subvencionišu. Druge

www.siemens.com/innovationwww.stirlingpowermodule.comwww.siemens.com/sbt

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIInfohi!link

energija, kao što je slučaj s hladnjacima i vitri-

nama ili s nužnim osvetljenjem. Samo uređaji

iz Siemensa imaju ovu funkciju.

Veliki tržišni potencijal. "Gasni sistem za mi kro-

kogeneraciju jedan je od naslednika konden-

zacionog bojlera koji najviše obećava", smatra

Paul Gelderloos, menadžer za tehničke inovaci-

je u preduzeću Remeha B.V. "Nudi jednostavnu

ulaznu tačku za alternativne oblike energije.

Instalateri poznaju bojler, a jedino što je novo

je proizvodnja električne energije", dodaje

Georges Van Puyenbroeck. "Prema našim tržiš-

nim podacima, svake godine u Evropi se kupu-

je sedam miliona bojlera. To znači da postoji

veliki tržišni potencijal."

Nakon otprilike četiri godine razvijanja siste-

ma mikrokogeneracije te sisteme trenutno

testira otprilike 400 korisnika u Velikoj Brita-

zemlje još nemaju takve zakone.

Brza amortizacija. Iskustvo pokazuje da je

povraćaj dodatne cene sistema za mikrokoge-

neraciju moguć u roku od pet godina. Struč-

njaci već rade na sledećoj generaciji kućnih

elektrana. One bi trebalo da budu još manje

i lakše, a istovremeno bi nudile bolje perfor-

manse i mogućnost rada korišćenjem različitih

primarnih izvora energije, kao što su nafta ili

gas proizveden iz biomase.

konačni testovi. Otprilike 400 korisnika u Holandiji, Nemačkoj

i Velikoj Britaniji trenutno testira sisteme za

mikrokogeneraciju.

Ovaj doživljaj svakodnevno iskuse hiljade

posetioca Disney Epcot parka na Floridi. Nakon

povratka u sadašnjost posetioci se mogu akti-

virati i sami stvoriti svoju budućnost u Space-

ship Earthu. «Po prvi put do sada uspeli smo

u ovom zajedničkom projektu sa Siemensom

uključiti posetioce u stvaranje neke atrakcije.

Oni tako postaju deo priče», objašnjava sce-

narista u Walt Disney Imagineers Pam Fisher.

Podstičemo posetioce na nalaženje ideja o

tome kako stvoriti budućnost u kojoj vredi

živeti. «Privlačnost ovog parka je u kombi-

naciji lične inspiracije i stvarnog napretka»,

ističe Bob Zalk, direktor produkcije Spaceship

Earth. «Upravo se to savršeno nadopunjuje

sa Siemensovim proučavanjem budućnosti,

nazvanim Pictures of the Future. Temelj ovog

projekta nije mašta, već nauka i tehnologija.»

Posetioci se pripremaju za svoj sledeći zada-

tak već za vreme svog putovanja u prošlost.

Objašnjava im se kako su se pojedinačni izumi

nadovezivali jedan na drugog i stvorili svet u

kojem danas živimo. Na kraju oni sami mora-

ju da deluju i donose odluke o svojoj buduć-

nosti. «Ugradili smo 256 različitih opcija za

Kada zakoračite u vre-meplov, u samo neko-li ko minuta susrešćete egipatske faraone, Fe-ničane, grčke filozofe i rimske careve, videti rad

parne mašine i slušati istorij-

ske radio i televizijske emisije.

budućnost - svatko dobija budućnost dizaj-

niranu baš za njega», tvrdi Ken Neville koji je

takođe zadužen za ovaj projekat.

Film o budućnosti za svakoga.

Koji aspekt budućnosti vas zanima? Dom,

po sao, zdravlje, rekreacija? Gde biste želeli da

živite? U gradu ili na selu? Da li biste radije gra-

dili s recikliranim ili prirodnim materijalima?

Je li vam draža najnovija tehnologija ili ljudski

dodir? Posetioci moraju sami odgovoriti na

ova pitanja. Zatim, gledaju kratak film o svojoj

budućnosti. Crtani likovi s licima posjetitelja

glume u filmu o sutrašnjici. Oni tako doručkuju

u futurističkoj kući, čitaju elektronske novine,

putuju u mini podmornici ili ih robot bežično

povezan s bolnicom spašava iz nesreće.

Visoku tehnologiju možemo naći ne samo u

ovoj imaginarnoj budućnosti već i u stvaranju

filmova. Na početku putovanja posetioce foto-

Ako možete sanjati, san možete i pretvoriti u stvarnost

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIPictures of the Future Disney, Carlson

PoGLed U BUdUĆnost. Posetioci pronalaze ideje o tome kako svet buduć-nosti učiniti vrednim življenja.

40 ■ 41hi!tech 01|09

grafišu. Softver za inteligentnu obradu slika

upoređuje slike i lica, odabira one prave i uvr-

štava ih u kratke filmove. «Uključivanje pose-

tioca i podsticanje njihove mašte čine ovaj

projekat vrlo jedinstvenim», tvrdi Pam Fisher.

«Najvredniji izvor inspiracije za nas bili su

scenariji u magazinu Pictures of the Future) i

razgovori sa Siemensovim stručnjacima.

Mladi istraživači pričaju.

Putovanje se nastavlja. U velikoj dvorani na zva-

noj Project Tomorrow nalazi se ogroman glo-

bus na kojem se pojavljuju lica posetioca koja

zatim odlaze do zemalja iz kojih su došli. Na

zidovima futurističke dvorane mladi istra-

živači – pobednici Siemensovog takmičenja

u matematici, nauci i tehnologiji – govore o

svojim planovima za budućnost i izveštava-

ju o najnovijim otkrićima i trendovima na

području zdravlja, snabdevanja energijom i

DisNey ePcOT PaRK Na FLORiDi. Spoj mašte i realnih budućih otkrića temelj je ove atrakcije.

home.disney.go.com/parks/www.siemens.com/pof

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIInfohi!link

mo bil nosti.

Zabavljati se i učiti u isto vreme.

Takođe postoje interaktivne igre koje učenje

čine zabavnim. Uz pametnu automobilsku

trku i rekreacione igre kroz koje posetioci-

mogu nešto naučiti o procesima u mišićima

i mozgu, park nudi još dve atrakcije koje su

jednako privlačne i mladima i starima: "Body

Builder” i “Power City.” “Body Builder” zabav-

na je trodimenzionalna igra u kojoj poseti-

oci moraju pokušati vratiti organe u kostur

koji leži na stolu i tako ga oživeti. “Power

City” odgovara na jedan on najvećih izazova

na svetu – kako održivo snabdevati gradove

energijom u budućnosti bez obzira na njihov

brz rast, a pritom ne naškoditi okolini? Sie-

mensov veliki portfolio idealan je početak za

stvaranje uzbudljivih scenarija o budućnosti

koji praktično pokrivaju sva područja života.

Pam Fisher: «Ako uspemo u tome da deca koja

se ovde igraju počnu kreativno da razmišljaju

o svojoj budućnosti, mnogo smo postigli. Naj-

važnije je nadahnuti ih da promene svet. Ono

što možeš zamisliti, možeš i ostvariti!»

svet za svakoGa. Na samom početku posetioci odgovaraju na pitanja o svojim idejama i željama.

hi!techD i s n e y

42

sistema za izvršenje proizvodnje (MES – Manu-

facturing Execution System). Podaci koje sistem

za upravljanje proizvodnjom i informacijama

(PIMS) beleži i analizira na jednom

mestu predstavlja osnovu optimi-

zacije. Centar za te informacije

je baza podataka u stvarnom

vremenu koja svake dve do

deset sekundi prima više od

10.000 vrednosti povezanih s

procesom. Ključni pokazatelji

uspešnosti omogućuju ope-

raterima i upravi detaljno ana-

liziranje procesa. Na taj se način

mogu prepoznati slabosti i raspolo-

živost pogona i mogu se registrovati kon-

trolori ciklusa za čitav niz proizvoda.

Integrisani sistemi. Novi sistem upravljanja

nalozima za proizvodnju integrisan je u MES.

Sistem prima proizvodne naloge iz nadređe-

nog SAP R/3 sistema kojem ujedno šalje izveštaj

nakon izvršenja proizvodnih naloga. Sistem

Kombinacija kvasca koji fermentira na nižim

temperaturama, meke plzenske vode, izvr-

snog ječmenog slada i hmelja Sazz stvorili su

pivo kakvo niko do tad nije okusio. Pilsner je, u

međuvremenu, od naziva robne marke postao

naziv za čitav niz različitih piva. Dve trećine

svetske proizvodnje piva čini pivo fermentisano

na nižim temperaturama i proizvedeno korišće-

njem Pilsnerove metode. Današnje preduzeće-

Pilsner Urquel osnovana je 1994., a od 2002.

članica je grupe South African Breweries.

Konzistentan kvalitet. Pivarski majstori

moraju uvek da proizvode pivo istog dobrog

ukusa i konzistentnog kvaliteta. Usprkos tome

što se zbog nepredvidivih sezonskih

i vremenskih fluktuacija stalno

menjaju karakteristike prirod-

nih sirovina: hmelja i ječme-

nog slada, pivarski majstori

održavaju kvalitet piva. Osim

toga, moraju da se pridržava-

ju strogih higijenskih propi-

sa u svim zemljama u koje se

pivo uvozi. Istovremeno, mora-

ju što štedljivije da koriste sve

resurse. Upravo na tom području

informaciona tehnologija može da omo-

gući ceo proces transparentnijim. Potencijalne

mere optimizacije mogu se utvrditi i koristiti

tokom praćenja celog proizvodnog lanca – od

porekla i kvaliteta sirovina preko statusa poje-

dinih koraka u proizvodnji sve do prodaje pro-

izvoda korisniku – i to pomoću Siemensovog

Prvi kotao svetlog piva u Plzenu proizveo je

1842. bavarski pivarski maj-

stor Josef Groll. Čak je i on

sam bio iznenađen rezultatima.

Pilsner, molim!

PILSNER URQUELL U PROCESU FERMENTACIJE Svako pivo se može pratiti kroz ceo proces proizvodnje.

upravljanja zbirnim podacima omogućuje pra-

ćenje podataka i osigurava relevantne upute

i specifikacije. Kada se ti sistemi kombinuju

s novoinstaliranim sistemom za upravljanje

laboratorijskim informacijama, Simatic IT Uni-

lab, sve je isporučene proizvode moguće pra-

titi unazad kroz ceo proces proizvodnje. Veza

između laboratorijskog sistema i MES sistema

omogućava upravljanje laboratorijom u uskoj

saradnji s proizvodnjom.

Informacioni sistem može koristiti svako, od

upravnika pogona do tehničara i operatera.

Jedinstveni podaci i jedinstveni prikaz poda-

taka pojednostavljuju prepoznavanje među-

sobnih odnosa. Time se podstiče kreativnost i

inicijativa koja zauzvrat poboljšava produktiv-

nost pogona.

www.siemens.com/meswww.pilsnerurquell.com

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIInfohi!link

P r o i z v o d n j a p i v ahi!tech

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMarkus Honsig Siemens