HRANITELJSTVO UZ INTENZIVNU I DODATNU PODRŠKU

Autori: Saradnici: Tamara Borisavljević Milica KrstićMiodrag Petrović Ivana LišaninTijana Jauković

SPECIJALIZOVANO HRANITELJSTVO

TERAPEUTSKO HRANITELJSTVO

INTENZIVNO HRANITELJSTVO

SPECIJALIZOVANO HRANITELJSTVO

HRANITELJSTVO UZ INTENZIVNU I DODATNU PODRSKU

TERAPEUTSKO HRANITELJSTVO

PUT CPSU

BAAF

Inicijalna znanja i iskustva,Pride program Adoptionscentrum

Cilj naše analize je, da na osnovu petogodišnjeg iskustva Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd, u pružanju podrške deci na hraniteljstvu i hraniteljskim porodicama, dođemo do saznanja o tome ko čini grupaciju kojoj je potrebna intenzivnija podrška u odnosu na ukupnu populaciju dece i mladih na hraniteljstvu, šta sve uključuje ova vrsta podrške, koji su oblici i načini njenog pružanja, kao i to, koji su izazovi sa kojima se najčešće susrećemo u praksi i kako ih možemo prevazići.

KO SU DECA KOJOJ JE POTREBNA INTENZIVNA I DODATNA PODRŠKA

METODOLOŠKI DEO ANALIZE

Princip selekcije uzorkaIzvori podataka (savetnici, hranitelji i deca)Način prikupljanja podataka (upitnik, fokus

grupa)

Unos i obrada podataka

DECA I MLADI IZ UZORKA PO POLU

•Mada je u Beogradu na hraniteljstvu već godinama nešto više devojčica nego dečaka, u ovom uzorku situacija je obrnuta. Moguća objašnjenja veća adaptibilnost ženske dece po rođenju, kulturni obrasce u podizanju dece različitog pola.

ZASTUPLJENOST ODREĐENIH UZRASNIH KATEGORIJA U UZORKU

NACIONALNOST

•Zastupljenost dece romskog porekla (37,2%) nešto veća nego u ukupnoj populaciji na hraniteljstvu (30%)

SREDINA IZ KOJE JE DETE DOŠLO

STRUKTURA UZORKA PREMA DUŽINI TRAJANJA SMEŠTAJA

POSTOJANJE DIJAGNOZE

Postojanje razvojnog ili zdravstvenog

problema

Broj dece Procenat

DA 63 46.0

NE 74 54.0

UKUPNO 137 100.0

BROJ TRETMANA PO DETETU

OSTVARIVANJE UVEĆANE NAKNADE

Prema Pravilniku o kriterijumima i merilima za utvrđivanje cena usluga u oblasti socijalne zaštite koje finasira Republika dete sa razvojnim problemima na hraniteljstvu ima pravo na uvećanu naknadu

ZaštitaDETETA i

unapređenje blagostanja

OKVIROKVIR ZAZA PROCENUPROCENU

Zdravlje

Obrazovanje

Identitet

Porodični i društveni odnosi

Predstavljanje u društvu

Emocionalni i razvoj ponašanja

Veštine brige o sebi

RA

ZV

OJN

E P

OT

RE

BE

DE

TE

TA

SPOSO

BN

OST

ZA

RO

DIT

EL

JSTV

O

PORODIČNI I FAKTORI SREDINE

Osnovna nega

Emocionalna toplina

Stimulacija

Usmeravanje i granice

Obezbeđivanje sigurnosti

Stabilnost

Šira porodica

Stanovanje

Zaposlenost

Prihodi

Integracija

porodice u

društvo

fPorodična istorija i

funkcionisanje

Sredstva zajednice

PROBLEMI U FIZIČKOM ZDRAVLJU I NAPREDOVANJE

Problemi:

Neurološki problemiOboljenja disajnih organaSenzorna oštećenjaTelesna invalidnost

NAPREDOVANJE DECE NA KOGNITIVNOM PLANU

Teškoće:

Usporen psihomotorni razvojOmetenost u mentalnom razvojuZastoji u govorno-jezičkom razvojuPoremećaj pažnjeEdukativna zapuštenostNerazvijenost radnih navikaNiske aspiracijeTeškoće u savladavanju gradivaIzostajanje sa nastavePrekidi u školovanju

ШКОЛА

AKTIVNOSTI PODRŠKE DECI NA KOGNITIVNOM PLANU

DETE

POVEZANOST NAPREDOVANJA NA OBRAZOVNOM PLANU I OBEZBEĐIVANJA POMOĆI U UČENJU

NAPREDOVANJE DECE NA PLANU IDENTITETA-KONTAKTI

CPSU Beograd je akreditovao program “Podrška porodici-podrška detetu”, namenjen osnaživanju roditelja i drugih srodnika.

Problem održavanja kontakata izmedju dece i roditelja je veoma kompleksan i zahteva uključivanje čitavog sistema

NAPREDOVANJE DECE NA PLANU IDENTITETA-ŽIVOTNA PRIČA

Program “Moj životni put”

84% dece ima osnovne informacije o svom poreklu što predstavlja značajan napredak u odnosu na početak našeg rada

NAPREDOVANJE DECE NA PLANU EMOCIJA I PONAŠANJA

Teškoće:

Poremećaj izgradnje odnosa privrženosti (afektivne vezanosti)Promene raspoloženjaStrahoviAgresivna i autoagresivna ponašanjaPoremećaj navikaTeža psihička oboljenja (depresija, psihoza)Poremećaji u ponašanju

DETE

NAPREDOVANJE DECE NA PLANU PORODIČNIH I DRUŠTVENIH ODNOSA

Teškoće:

Povlačenje iz socijalnih kontakataNeprihvatanje vrednosti, pravila i autoritetaUlaženje u konflikteUčestalo rizično ponašanje u grupi

NAPREDOVANJE DECE NA PLANU RAZVOJA SAMOZAŠTITNIH VEŠTINA

•Manje od polovine dece iz našeg uzorka manifestovalo je teškoće na ovom planu razvoja na početku posmatranog perioda.

•Program “Vaspitanje za zdravlje kroz životne veštine”

KOMPETENCIJE HRANITELJA

1. Obezbeđivanje sigurnog okruženja za dete2. Zadovoljavanje razvojnih potreba deteta3. Očuvanje identiteta deteta i kontakata sa bliskim osobama4. Pružanje podrške za prevladavanje separacije i gubitaka5. Razvijanje saradnje

POVEZANOST NAPREDOVANJA DECE SA STEPENOM RAZVIJENOSTI KOMPETENCIJA HRANITELJA

AKTIVNOSTI PODRŠKE CPSU

Gradjenje odnosa

Primena metoda i tehnika

AKTIVNOSTI PODRŠKE CPSU

Kom

pete

ncije

hra

nite

lja

AKTIVNOSTI PODRŠKE CPSU

Prosečan broj poseta po porodici u analiziranom periodu bio je 9,1, što je za 2 posete više od uobičajenog godišnjeg proseka CPSU.

AKTIVNOSTI PODRŠKE CPSU Popis programa obuke koje realizuje CPSU Beograd:

Izazovi vaspitanja u adolescenciji Veštine komunikacije sa adolescentima Vaspitanje za zdravlje kroz životne veštine Fizička i psihološka nega beba Veštine postavljanja granica i vaspitanja male dece Oblikovanje i promena ponašanja Kako koristiti disciplinu u zaštiti i odgajanju deteta (Prajd) Kako razumeti i procenjivati samopoštovanje deteta na hraniteljstvu (Prajd) Moj životni put - negovanje identiteta deteta na hraniteljstvu Podrška porodici-podrška detetu Dete u zaštiti-priprema za promenu Predškolci i budući prvaci-prilagođavanje na školsku sredinu Priprema hraniteljskih porodica za brigu o bebama i maloj deci Priprema i podrška hraniteljskoj porodici za prihvat deteta sa umerenom

ometenošću u mentalnom razvoju Program pripreme hranitelja za brigu o deci sa Daun sindromom Podrška dece i mladima u kriznim i traumatskim situacijama-urgentno

hraniteljstvo

ZAKLJUČCI Deca iz uzorka su u posmatranom periodu ostvarila

napredovanje na gotovo svim razvojnim planovima.Ovaj napredak je u direktnoj vezi sa dobijenom podrškom.

Najbolji efekti se ostvaruju kada se kombinuje više vidova podrške.

Najmanje napredovanje postoji u domenu kontakata dece sa roditeljima i srodnicima što povezujemo i sa nedovoljne senzibilisanošću stručnjaka u socijalnoj zaštiti za rad na ovom problemu.

Na planu poznavanja životne priče prepoznaju se efekti kontinuiranog rada u toku prethodnih 5 godina. Dalji napredak na ovom planu ograničen je prethodno pomenutim razlozima.

Aktivnosti stručne podrške su doprinele tome da najveći broj hranitelja prepoznaje i na adekvatan način zadovoljavava potrebe dece na kognitivnom i emocionalnom planu razvoja, gde se prepoznaju i značajni napreci.

ZAKLJUČCI

Zastupljenost razlika u procenama i intervencijama među stračnim radnicima u CPSU i dalje postoji.

Novi pristup u definisanju potreba dece za dodatnom i intenzivnom podrškom baziran na funkcionalnim profilima dece u određenom vremenskom periodu.

Intenzivna podrška kao produbljivanje i pojačavanje aktivnosti, a dodatna podrška kao širenje postojeće mreže detetu i porodici (doprinos određenju pojma).

Iako fokusirana na dete, intenzivna i dodatna podrška se pruža porodičnom sistemu kao celini.

PREPORUKE Rad na daljoj standaradizaciji usluga i aktivnosti CPSU Unapređivanje metodologije izbora porodice za dete. Razvijanje programa personalnih i porodičnih asitenata,

klubova i grupa za podršku razvoj usluge „predaha“ Unapređenje kvaliteta saradnje sa drugim institucijama

kroz redovnu razmenu znanja i iskustava Razvijanje saradničke mreže sa zdravstvenim radnicima

u skladu sa inicijativom hranitelja Razvijanje visoko struktuiranih (tretmanskih) porodica i

obezbeđivanje adekvatne stručne podrške Nastavak rada na programu podrške BP i intenziviranje

saradnje sa CSR u ovoj oblasti Promovisanje korišćenja pozitivnog rečnika i razumevanja

značaja prikupljanja detalja vezanih za životnu istoriju deteta