H R A N I V A UVOD Ishrana krava ima ogroman uticaj na profitabilnost jedne mlene farme. Poznavanje osnovnih principa ishrane mlenih grla je neophodno za postizanje dobrih rezultata u proizvodnji mleka, ali i za odravanje ivotinja u dobrom zdravstvenom stanju. Da bi se mogli sastaviti to optimalniji obroci za ishranu mlenih krava, potrebno je poznavati vrstu hraniva i njihov sastav.

SASTAV HRANIVA Sastav hraniva

mikro elementiFe,Cu,Co,Mn,Zn,I,Mb,Se

nestrukturalni

skrob/eceri

strukturalni

(hemi)celuloza/pektin

masti, ulja ugljeni hidrati

makro elementiCa,P,Na, Cl,K,Mg,S

neorganska materija

bezazotna jedinjenja

hranivo

voda suva materija

pravi proteini amidi NPN

organska materija

jedinjenja azota

VODA Sva hraniva sadre odreeni procenat vode u sebi i prema tome se dele na suva hraniva (sadre oko 15% vode), sona hraniva (sadre 60-90% vode) i vodenasta hraniva (sadre preko 90% vode). Sona i vodenasta hraniva se ne mogu dugo drati u sveem stanju jer se brzo kvare zbog razmnoavanja mikroorganizama, tako da ih je najbolje konzervisati suenjem. Izvor vode za krave su zelena hraniva u vreme intenzivne vegetacije, jer ona tad imaju 70-80% vode. Od ostalih hraniva koja se koriste u ishrani krava, repa ima oko 90% vode, svei repini rezanci i dibra preko 90% vode, ita i zrnevlje leptirnjaa 10-13% vode, seno i slama 13-15% vode, mineralna hraniva 2-5% vode. Pored toga to krave dobijaju vodu putem hraniva, one moraju stalno na raspolaganju imati istu i sveu vodu za pie. Hraniva bogata celulozom, proteinima, mineralima (NaCl), zahtevaju vie vode za pie. Voda je neophodna za odravanje normalnog nivoa telesnih tenosti u organizmu, varenje i metabolizam hranjivih materija, proizvodnju mleka, rast itd. Nivo unosa vode zavisi od koliine suve materije hraniva, nivoa proizvodnje mleka i klimatskih uslova. Nedovoljno uzimanje vode smanjuje proizvodnju mleka u visoko mlenih krava. Mlenim

kravama je potrebno davati oko 30 litara vode dnevno. ivotinje nikad ne uzimaju vodu preko svojih potreba. SUVA MATERIJA Suva materija predstavlja materijalni ostatak nakon odstranjivanja vode iz hraniva. Dnevni unos suve materije za visoko mlena grla iznosi od 3-4% njihove telesne mase, a ovo zavisi od koliine suve materije u obroku, proizvodnje mleka i klimatskih uslova. Suva materija se sastoji iz organskog i neorganskog dela. Organski deo suve materije su proteini, lipidi, ugljeni hidrati i vitamini koji su neophodni za podmirenje uzdrnih potreba, proizvodnju i sastav mleka, rast i reprodukciju. Neorganski deo suve materije ine mineralne materije. Faktori koji utiu na unos suve materije faktori ivotinje faktori ishrane genetska osnova za unos hrane ukus i sadraj suve materije produkcija mleka svarljivost teina sadraj sirovih proteina porast sadraj grubih vlakana stadijum laktacije sadraj ulja stadijum steonosti energetska vrednost starost ivotinje kvalitet silae (miris) kondicija struktura kabastog hraniva zdravlje odnos koncentrata i kabastog hraniva

Proteini Proteini obuhvataju veliku grupu azotnih jedinjenja. Njihova vanost je u tome to ine strukturni materijal i neophodni su za razvoj i funkciju svake ive elije, ali i prenose hranjive materije, vani su za imunitet itd. Graeni su iz jednostavnih graevnih elemenata tj. aminokiselina koje mogu biti esencijalne (obezbeuju se hranom) i neesencijalne (mogu se sintetisati u organizmu). Proteini se dele na svarljive i sirove (predstavljaju sve azotne oblike tj. prave proteine i neproteinski azot), a postoji i podela proteina na razgradive (razlau se u buragu) i nerazgradive (nerazgrauju se u buragu, ve se delimino resorbuju u niim delovima digestivnog trakta). Visoko mlena grla imaju potrebu za odreenim sadrajem nerazgradivih proteina zbog normalnog procesa varenja.

Uljane same imaju najvie proteina (40-50%), zatim seno leptirnjaa koje ima 20% proteina, livadsko seno ima 8-10% proteina, a najmanje proteina imaju stona repa, slama, kukuruzovina, krtole (1-5% proteina). Mikroflora buraga preivara ima ogromnu vanost u varenju proteina hrane. Ona razlae proteine hrane do peptida i aminokiselina, a od aminokiselina dezaminacijom nastaje amonijak. Jedan deo amonijaka se resorbuje i dospeva u jetru gde iz njega nastaje ureja. Deo ove ureje odlazi u burag i tu se razlae na amonijak i ugljen dioksid, a ovaj amonijak mikroorganizmi koriste za sintezu sopstvenih proteina. Mikroflora za sintezu svojih proteina moe koristiti i sintetsku ureju. Svarivi uginule mikroorganizme, ivotinja dobija potrebne aminokiseline za sintezu sopstvenih proteina tela. Proteini odabranih hraniva nerazgradivi u buragu

hranivo %

nerazgradjeni proteini

hranivo %

nerazgradjeni proteini

lucerkine pelete 59 svea lucerka 28 krvno brano 62 jeam 27 dehidrirani pivski trop

49 melasa 35

pamukova sama 40 kukuruzna silaa 31 kukuruz 52 travna silaa 29 riblje brano 60 ovas 17 svea trava 40 soja 26 mesno i kotano brano

49 suncokret 26

sirak 54 tapioka 36 eerna repa 45 penine mekinje 29 Ugljeni hidrati Ugljeni hidrati ine 85% od organske materije u stonoj hrani. Izvor su energije za ivotinje, ali predstavljaju i potporni i strukturni materijal. Najvaniji ugljeni hidrati su rastvorljivi eeri (pentoze, heksoze, maltoza, laktoza, disaharid saharoze), skrob (razgradiv i nerazgradiv) i sirova vlakna (celuloza i hemiceluloza). Rastvorljivi eeri imaju pozitivan uticaj na procenat mlene masti. Ima ih u eernoj repi i drugim biljkama.

Skrob je najznaajniji izvor energije od svih ugljenih hidrata. Nalazi se u semenju i krtolama biljaka. Nerazgradivi skrob ima pozitivan uticaj na proizvodnju mleka i sadraj proteina. Pozitivan uticaj na proizvodnju mleka se ogleda u u tome to se on u tankom crevu razlae na molekule glukoze koja je vaan izvor energije u proizvodnji mleka. Pozitivan uticaj na sadraj proteina se ogleda u tome da velika koliina nerazgradivog skroba na poetku laktacije vodi ka boljem iskoritavanju aminokiselina u tankom crevu za proizvodnju proteina mleka. Celuloza i hemiceluloza ine potporno tkivo biljaka. Nalaze se u omotau semenja biljaka. Celulozu ne moe razloiti ni jedan ivotinjski enzim, ve samo enzim celulaza bakterija buraga. Hemiceluloza je puno rastvorljivija i svarljivija od celuloze. Celuloze ima oko 30% u senu i preko 35% u plevi i slami. Sa poveanjem procenta celuloze u hrani, poveava se i voluminoznost hrane. Celuloza smanjuje svarljivost drugih hranjivih materija, tako da negativno utie na hranjivu vrednost hrane, ali je govedima ipak neophodna odreena koliina celuloze u hrani zbog normalnog varenja tj. celuloza vri mehaniki pritisak na zidove creva i time omoguava normalnu peristaltiku, odnosno prevenira opstipaciju. Lipidi Lipidi su grupa organskih jedinjenja koja obuhvataju masti i skrobne sastojke (fosfolipide, sterole), a predstavljaju najbogatiji izvor energije, graevni su materijal, nosioci su vitamina rastvorljivih u mastima i esencijalnih masnih kiselina. Najvaniji sastavni deo lipida su zasiene i nezasiene masne kiseline. Masti su smee triglicerida razliitih masnih kiselina. Da bi se obezbedila dobra proizvodnja mleka i dobra plodnost, potrebno je kroz obrok davati masti i to najvie 50g biljne masti po kg suve materije za skoro oteljene krave i 40g po kg suve materije za krave na kraju laktacije. Kabasta hraniva su obino siromana u mastima (seno sadri 2% masti, a korenasto-krtolasta hraniva 0,2%), osim svee trave koja je vrlo vaan izvor esencijalnih masnih kiselina. Od ita, kukuruz i ovas sadre najvie masti (4%). Uljarice sadre 17-50% masti. Meavine koncentrovanih hraniva mogu sadrati vei procenat masti, to uzrokuje visok nivo masnih kiselina u buragu, a ovo moe imati za posledicu smanjenu razgradnju celuloze u buragu. Pod uticajem svetlosti, toplote i vlage, vrlo lako moe doi do uegnua masti. Vea koliina masti u hrani lako uegne. Uegla mast je neprijatnog mirisa, ukusa, neupotrebljiva je i kodljiva (uzrokuje poremeaje u varenju). Da bi se spreilo uegnue masti, obino se u hranu koja sadri vie od 8% masti stavlja neki antioksidans (vitamin E).

Vitamini Vitamini su organske materije, normalno potrebne u malim koliinama za metabolizam, dobro zdravlje, proizvodnju mleka, rast i reprodukciju. Dobijaju se iskljuivo putem hrane (vitamini A i D), hranom i posredstvom mikroflore digestivnog trakta koja sintetie neke vitamine (vitamini B kompleksa i vitamin K) i sopstvenom sintezom (vitamini C, D). Dele se na vitamine rastvorljive u mastima (vitamini A, D, E, K) i vitamine rastvorljive u vodi (vitamini B kompleksa i vitamin C). Vitamini se dodaju obrocima krava u vidu vitaminskih premiksa. Vitamin A ili retinol Vitamin A je neophodan za sintezu onog pigmenta rodopsina, za normalan rast i proliferaciju epitelnih elija, a njegov deficit dovodi do usporenog rasta, nepravilnog razvoja kostiju i nervnog sistema, hiperkeratoze koe, steriliteta, kseroftalmije (hiperkeratoza ronjae oka koja moe dovesti do tzv. nonog slepila). Ima ga u zelenim hranivima, senu, kukuruzu. Vitamin D ili kalciferol Vitamin D je vaan za normalnu osifikaciju, formiranje embrionalnog skeleta, a njegov deficit dovodi kod krava do pojave osteomalacije (razmekavanja i deformacije kostiju, tako da one postaju meke i lomljive), poremeaja u reprodukciji i laktaciji. Najvie ga ima u senu suenom na suncu, malo i u silai. Vitamin E ili tokoferol Vaan je za normalno funkcionisanje germinativnog epitela, odrava normalan graviditet, integritet miia, a njegov deficit dovodi do poremeaja u reprodukciji, degeneracije skeletne i srane muskulature, encefalomalacije. Za spreavanje avitaminoze vitamina E se moe uspeno koristiti i selen (Se). Ima ga dosta u liu zelenih biljaka, mladoj travi, jemu, penici. Vitamin K ili filohinon Neophodan je za sintezu faktora koagulacije krvi jetri. Davanje dikumarola ivotinjama uzrokuje njegov deficit. Njegov deficit dovodi do opstrukcije pankreasa, obolenja unih puteva, atrofije crevne sluzokoe. Nalazi se u lucerki, kupusu, kelju.

Vitamin B1 ili tiamin Vaan je za metabolizam. Simptomi njegovog deficita su epavost, grevi, anoreksija, pareza, paraliza. Nalazi se u zelenim hranivima, dobrom senu, zrnastim hranivima, peninim mekinjama, stonom kvascu. Vitamin B2 ili riboflavin Vaan je u transportu energije, sastojak je nekoliko enzimskih sistema. Izvori su mu lucerka, uljana sama. Vitamin B3 ili nikotinamid Vaan je u metabolizmu. Simptomi njegovog deficita su dijareja, dermatitis. Nalazi se u lucerki, itima. Vitamin B4 ili holin Spreava masnu degeneraciju jetre. Nalazi se u kukuruzu. Vitamin B5 ili pantotenska kiselina Njegov deficit dovodi do gubitka koordinacije zadnjih ekstremiteta, gastritisa, enteritisa sa dijarejom, dermatitisa, degeneracije jetre i kimene modine. Nalazi se u zelenim hranivima, mekinjama, zrnevlju ita. Vitamin B6 ili piridoksin Simptomi deficita su anemija, nervna razdraljivost, epileptiformni napadi. Izvori su mu neobraeno zrnevlje ita, stoni kvasac. Vitamin H ili biotin Njegov deficit uzrokuje dermatitis. Nalazi se u itu, stonom kvascu. Vitamin B11 ili folna kiselina Vaan je za eritropoezu tj. sintezu eritrocita, tako da njegov deficit uzrokuje anemiju. Nalazi se u zelenim hranivima, itima. Vitamin B12 ili kobalamin Vaan je za rast, formiranje i sazrevanje eritrocita, tako da njegov deficit uzrokuje anemiju i hemicelulozu jetre, slezine i bubrega.

Vitamin C ili askorbinska kiselina Neophodan je za rast potkonog tkiva, kostiju, hrskavice i zuba. Vaan je za zarastanje rana. Njegov deficit uzrokuje skorbut (krvarenje i oticanje desni, ispadanje zuba, slabost kostiju), oteano zarastanje rana i prelom kostiju. Potrebno je ivotinjama u hranu stavljati ovaj vitamin onda kada se radi o hroninim infekcijama, metabolikim bolestima, deficitu vitamina A, jakoj hladnoi ili vruini. Nalazi se u lisnatom povru, kupusu. Mineralne materije Mineralne materije su potrebne ivotinjama za jaanje skeleta i za sve vitalne funkcije. Dele se na makroelemente i mikroelemente. Makroelementi su potrebni ivotinjama u veim koliinama i ovde spadaju Ca, P, Mg, K, Na, Cl i S. Mikroelementi su potrebni ivotinjama u manjim koliinama tj. tragovima i ovde spadaju Fe, Cu, Co, J, Mn, Zn, Mo, Se i F. Mikroelementi su neophodni za dobro zdravlje krava, ali prevelike doze nekih mikroelemenata (npr. Cu, Mo, Se) mogu imati toksian efekat. Goveda koja su izloena visokim ambijentalnim temperaturama imaju veu potrebu za mineralnim materijama od goveda koja borave u ambijentu sa umerenom temperaturom. Visoko mlena grla gube znatne koliine odreenih minerala u vreme laktacionog perioda, tako da im se mora obezbediti mineralna meavina sa adekvatnom koliinom Na, Cl, P, Mg i limitiranom koliinom Se i J, a ova meavina im se daje po volji. Kalcijum (Ca) Ca je neophodan za osifikaciju, odigravanje miinih kontrakcija, pozitivno deluje na koagulaciju krvi. Deponovan je u kostima i zubima ivotinja. Njegov deficit uzrokuje osteodistrofiju i fibrozu. Izvor Ca su paa, seno, stona kreda. Fosfor (P) Fosfor je neophodan za razvitak skeleta, plodnost i produkciju. Nalazi se u kostima, mekim tkivima i telesnim tenostima ivotinja. Njegov deficit uzrokuje osteomalaciju, a kod oteljenih krava deficit i P i Ca dovodi do pojave tzv. puerperalne pareze koja se manifestuje grevima miia i gubitkom svesti. Izvori fosfora su mekinje, monokalcijum-fosfat i dikalcijum-fosfat.

Magnezijum (Mg) Nalazi se u kostima, zubima i mekim tkivima ivotinja, a uloga mu je u metabolizmu ugljenih hidrata. Ishrana krava sa paom ili senom koja ima nizak sadraj Mg, dovodi do pojave tzv. pane tetanije krava koja se manifestuje drhtanjem, smetnjama u disanju i radu srca. Ovo obolenje se lei dodavanjem Mg u obroku. Kalijum (K) Natrijum (Na) Hlor (Cl) Moraju stalno biti prisutni u hrani, jer organizam ne stvara njihove rezerve. Deficit K je redak, a deficit Na i Cl je est i nadoknauje se sa kuhinjskom soli. Deficit Na kod goveda uzrokuje gubitak apetita, zaostajanje u rastu, pad mlenosti i plodnosti. Deficit Cl uzrokuje poremeaje varenja i resorpcije. Gvode (Fe) Gvoe se nalazi u hemoglobinu eritrocita, hemosiderinu, mioglobinu, enzimima elijskog disanja, tako da ima vanu ulogu u prenoenju kiseonika do elija. Njegov deficit uzrokuje pojavu anemije u ivotinja. Bakar (Cu) Bakar se nalazi u miiima, kotanoj sri i jetri ivotinja. Njegov deficit u goveda uzrokuje depigmentaciju dlake, mravost, pad plodnosti, poremeaje sranog rada. U deficitarnim podrujima sa Cu, potrebno je ivotinjama davati mineralne smee sa Cu-sulfatom. Kobalt (Co) Kobalt je vaan za sintezu vitamina B12 u buragu i crevima (u njegovom je sastavu), pomae iskoritavanje hrane, svarljivost celuloze i uestvuje sa Cu i Fe u eritropoezi. Njegov deficit je est u regionima sa suvim zemljitem, a dovodi kod krava do znatnog pada telesne mase, anemije i smrti. Leenje deficita Co se izvodi davanjem vitamina B12 ili soli Co (Co-sulfat i Co-hlorid) ivotinjama. Jod (J) Jod je deponovan u titnoj lezdi i muskulaturi ivotinja. Zemljite i voda, a time i stona hrana su siromani u J, pogotovo krenjaka oblast kra, tako da se ovde jodira so (na 1kg NaCl se dodaje 1-100mg J ili K-jodat i daje ivotinjama). Deficit

joda u ivotinja dovodi do pojave strume, a suficit joda uzrokuje znojenje, uznemirenost, pojaan srani rad, mravost i poveanje titne lezde. Mangan (Mn) Nalazi se u svim telesnim tkivima i ima vanu ulogu u reprodukciji i razvitku kostiju, tako da njegov deficit kod goveda uzrokuje smetnje u rastu kostiju i okotavanju (posebno skonih zglobova), kao i sterilitet. Ima ga dosta u zelenim hranivima, a ivotinjama se moe davati i u mineralnim smeama kao Mn-sulfat. Molbiden (Mo) Deficit Mo nije zapaen, ali suficit uzrokuje teke dijareje kod ivotinja. Cink (Zn) Uglavnom se nalazi u zelenim hranivima. Selen (Se) Selen stimulie rast, odrava integritet miia. Njegov deficit uzrokuje miinu distrofiju, a leenje se izvodi tako to se u obrok ivotinjama dodaje Na-selenat, Na-lenit ili vitamin E . VRSTE HRANIVA KABASTA HRANIVA Zelena hraniva Letnja ishrana krava je bazirana na korienju zelene mase sa panjaka, livada i oranica. Zelena masa sa panjaka Kao zelenu masu sa panjaka u ishrani mlenih krava je najbolje koristiti slatke trave (viegodinje trave, engleski ljulj) i leptirnjae tj. svea lucerka (ukusnije su i bogatije u hranjivim materijama od slatkih trava). Mlenim kravama treba davati sveu, zelenu travu koja je pokoena pre faze cvetanja, jer je ona tad najukusnija, najkvalitetnija, nema gubitaka u koliini i kvalitetu hranjivih materija, a izostaju i trokovi konzervisanja.

Ispaa na panjacima je najjednostavniji i najzdraviji, ali i najjeftiniji nain ishrane krava, ali ona sama ne moe da obezbedi visoku proizvodnju mleka, tako da je potrebno u obrok uvesti i koncentrovana hraniva. Iskoritavanje panjaka moe biti organizovano putem slobodne ili pregonske ispae, ali je preporuljivija pregonska ispaa jer su gubici manji (gaenje trave), a omoguava i bolje iskoritavanje panjaka, kao i njegovu negu. Zelena masa sa livada Zelena masa se moe koristiti i sa prirodnih livada, ali se ona tada kosi ime se poveavaju trokovi ishrane, no sa druge strane, poveava se iskoritavanje zelene mase jer se smanjuju gubici usled gaenja. Zelena masa sa oranica Ukoliko se ne raspolae sa panjacima i livadama, zelena masa se obezbeuje sa oranica. Ova proizvodnja uzima sve vie maha, a obino se uzgajaju zelena lucerka, crvena detelina, zeleni kukuruz, sirak, grahorice, stoni graak, soja, stoni kupus, lie i glava eerne repe, suncokret, uljana repica itd. Suva, gruba hraniva Seno Zimska ishrana krava je obino bazirana na kvalitetnom senu, ali se ono moe davati i preko cele godine. Najbolje je davati seno od leptirnjaa (lucerkino seno, seno crvene deteline) jer ima visok sadraj hranjivih materija (proteina), ali moe i livadsko seno (seno viegodinjih trava, seno engleskog ljulja). Ishrana mlenih krava samo sa kvalitetnim senom nije dovoljna da obezbedi optimalnu proizvodnju mleka, pa zato u obroke treba uvesti i koncentrovana, a takoe i sona hraniva.

Peletirana lucerka se dobija u fabrikama za dehidraciju od svee lucerke. Protein peletirane lucerke se manje degradira u buragu od proteina u lucerkinom senu. Peletirana lucerka je bolja za uvanje i transport od sena. Ostala suva gruba hraniva Radi se o hranivima od sporednog znaaja u ishrani krava koja se mogu povremeno davati jer sadre veliku koliinu balasta tj. nesvarenog dela hrane koji daje oseaj sitosti i vri mehaniki nadraaj na sluznicu creva, pa time pojaava peristaltiku. Re je o slami (kukuruzovina, slama jema, slama zobi, slama penice), plevi, mahunama, ljuskama.

Silaa Kvalitetna silaa je obavezna u ishrani mlenih krava. Ona je vrlo ukusna i krave je rado jedu.

Prvenstveno se koristi kukuruzna silaa, ali moe i silaa od trava i leptirnjaa, kao i sirkova silaa. Koliina silae koja se daje kravama iznosi dnevno i do 40kg. Pored kvalitetne silae, kravama treba obezbediti i potrebnu koliinu kvalitetnog sena i koncentrata. Korenasto-krtolasta hraniva Od korenasto-krtolastih hraniva, mlenim kravama se moe davati i do 40kg stone repe dnevno, ali vee koliine mogu uzrokovati poremeaje varenja. Koliina eerne repe u dnevnom obroku za mlene krave ne sme da bude vea od 12kg, jer u suprotnom moe doi do pojave ketoze. KONCENTROVANA HRANIVA Ako se eli vea proizvodnja mleka dobrog sastava, potrebno je u obroku za mlene krave obezbediti i koncentrovana hraniva, jer ishrana samo sa kabastim hranivima u ovom sluaju, ne moe podmiriti sve potrebe u hranjivim materijama.

Obroci u kojima su zastupljeni zelena masa, seno, korenasto-krtolasta i koncentrovana hraniva su najpogodniji za ishranu krava jer podmiruju potrebe u hranjivim materijama, omoguavaju najpovoljnije uslove za biohemijske procese u buragu i njegovu normalnu funkciju. Kakvo e uee pojedinih koncentrovanih hraniva biti u ishrani mlenih krava, zavisi od kabastog dela obroka. Ako je osnovna kabasta hrana bogata u energiji, a siromana u proteinima, u koncentrovanom delu obroka e biti vie proteinskih hraniva i obrnuto. Nivo koncentrovanih hraniva oko 70% u suvoj materiji obroka poveava mlenost, ali nivo od 80% dovodi do depresije apetita, smanjenja procenta mlene masti, kao i smanjenja proizvodnje mleka. Kod ishrane mlenih krava se preporuuje koliina koncentrovanih hraniva do 12kg dnevno, s tim da se ostatak potreba podmiri iz kabastih hraniva. Zrnasta hraniva Kukuruz Kukuruz je jedno od najznaajnijih hraniva u ishrani mlenih krava. Vrlo je ukusan i bogat energijom, ali je siromaan u proteinima, sirovim vlaknima (celulozi) i mineralima (Ca i P). Mlenim kravama se daje u zrnu, klipu, mleven, gnjeen ili prekrupljen. Samleveni kukuruzni klip je vrlo dobro hranivo za mlene krave. Kukuruz se ne bi trebao skladititi dui vremenski period jer se moe lako pokvariti, a pri tom e mu i sadraj karotina znatno opasti. Prednost mu je velika koliina nerazgraenog skroba. Jeam Jeam je najrasprostranjenije ito u svetu. Kravama se mora dati izgnjeen ili srednje sitno samleven, jer e u suprotnom proi kroz digestivni trakt nesvaren. Jeam ima 95% energetske vrednosti kukuruza, ali je jai u proteinima od njega (pivarski jeam). Vrlo je ukusno hranivo i predstavlja idealnu hranu za goveda. Ovas ili zob Ovas sadri vie proteina i od kukuruza i od jema, ali najvie celuloze od svih ita, zbog ega mu je smanjena energetska vrednost (najmanja od svih ita). Ima pozitivan efekat na proizvodnju mleka i mlene masti. Visok procenat celuloze u ovasu doprinosi razvoju buraga, tako da je veoma dobro hranivo za telad.

Sirak Sirak je po hranjivoj vrednosti slian jemu. Odlino je hranivo za stoku kada je dodato drugim ukusnim hranivima. Za ishranu mlenih krava treba da je srednje sitno samleven jer ako je previe sitno samljeven, krave e ga slabo konzumirati. Vano je imati na umu da crveni sirak ima veu koliinu tanina (toksina materija ako je uneta u organizam u velikim koliinama) i smanjen nivo karotina. Soja Soja je bogata proteinima, uljem i energijom. Retko se koristi kao zrno u ishrani ve treba da je samlevena ili izlomljena i ne treba je skladititi due od jedne nedelje. U obrocima krava koji sadre ureju, ne daje se nekuvano zrno soje jer ono sadri enzim ureazu koji konvertuje ureju u amonijak, to moe tetno delovati na probavni trakt ivotinje, tako da se prethodno preporuuje termika obrada zrna soje. Primeeno je da mlena grla hranjena sa termiki obraenim zrnom soje, proizvode vie mleka nego grla hranjena sirovim zrnom. Soja data u velikim koliinama moe izazvati proliv. Seme pamuka Ovo hranivo se esto koristi u tropskim i subtropskim regijama. Celo zrno bez ljuske se moe koristiti kao dobro hranivo u ishrani odraslih grla. Bogato je sa proteinima, uljem, celulozom i ugljenim hidratima. Koliina od 2,5kg dnevno se moe davati visoko mlenim kravama u laktaciji. Ima veliki efekat u smislu poveanja procenta mlene masti i poznat je po efektu odravanja proizvodnje mleka. Sporedni proizvodi prehrambene industrije Penine mekinje Penine mekinje su sporedni proizvodi mlinarske industrije penice. Sastoje se iz omotaa zrna i endosperma.Vrlo su ukusno hranivo i poveavaju mlenost krava. Siromane su sa Ca, ali imaju visok nivo P. Bogate su sa celulozom tako da imaju laksativni efekat. Brzo se kvare, pa ih treba to pre utroiti. Ovsene mekinje Sadre visok procenat celuloze, pa pospeuju peristaltiku kod krava.

Pirinane mekinje Pirniane mekinje su sporedni proizvodi mlinarske industrije pirina. Sastoje se iz omotaa i klice zrna, kao i od polomljenih ostataka zrna pirina. Po hranjivoj vrednosti su sline ovsenim mekinjama, ali sadre vie P. Hranivo od kukuruznih mekinja, klica i skroba Ovo je sporedni proizvod mlinarske industrije kukuruza i sastoji se iz omotaa i klice zrna. Vrlo je ukusno hranivo, a sadraj hranjivih materija mu je skoro jednak celom kukuruznom zrnu. Kukuruzno klipno brano Ovo brano se dobija mlevenjem celog kukuruznog klipa, ukljuujui i zrno i listove koji omotavaju klip. Klip kukuruza sadri mnogo manje ukupnih svarljivih sastojaka, a i samih sirovih proteina, nego sam kukuruz, ali ima visok sadraj celuloze. Brano tapioke Dobija se iz korena biljke Iatropha manihot koja raste u Zapadnoj Indiji i Junoj Americi. Sadri visoko svarljiv i razgradiv skrob, ali je siromano sirovim proteinima. Vrlo je ukusno hranivo i relativno jeftino. Sojina uljana sama Sojina sama je jedno od najvrednijih izvora energije i proteina biljnog porekla. Veoma je ukusna i moe biti koritena kao glavni izvor proteina u obrocima krava i to bez restrikcija. Suncokretova sama Suncokretova sama je naa najvanija sama. Predstavlja sporedni produkt koji ostaje posle ekstrakcije ulja iz semena suncokreta. Moe da bude sa ljuskom ili bez ljuske. Hranjiva vrednost ove same varira u zavisnosti od koliine ljuske koja ostaje u sami, tj. ako sama sadri veu koliinu ljuske, vii je i sadraj celuloze, tako da je hranjiva vrednost same manja. Sama bez ljuske je najkorisniji izvor proteina za mlena grla. Pamukova sama Manje se proizvodi kod nas, a dobija se iz oljutenog ili neoljutenog semena pamuka. Ima prijatan ukus, ali je tvrda i otra za jelo. Bogata je sa proteinima, tako

da je odlian proteinski dodatak za mlena grla. Ne treba davati ivotinjama prevelike doze ove same, jer seme pamuka moe sadrati toksinu materiju zvanu gosipol koji ima inhibitorno dejstvo na digestivne enzime u probavnom traktu krava. Tretiranjem same sa zelenom galicom ili tretiranjem semena pamuka sa temperaturom preko 100C, menja se hemijska kompozicija gosipola i uklanja toksinost. Danas postoje sorte pamuka koje ne sadre gosipol u semenju. Rezanci eerne repe Rezanci eerne repe su sporedni proizvodi industrije eera, a razlikuju se sirovi, silirani i suvi rezanci. Sirovi rezanci eerne repe sadre visok procenat vode (90%) tako da se moraju brzo utroiti jer se u suprotnom lako kare. Silirani rezanci eerne repe su dobro hranivo za preivare. Imaju 20% veu hranjivu vrednost od sveih rezanaca, a i ivotinje ih radije jedu od sveih. Siliraju se sa suvim kabastim hranivima. Suvi rezanci eerne repe se dobijaju vetakim suenjem sveih rezanaca, to je vrlo skupo, ali su idealan energetski izvor za visoko mlena grla. Sadre visok procenat (45%) nerazgradivih proteina. Mogu se presovati u baze ili brikete, ali mogu biti i u rasutom stanju (rinfuza) ili u vidu peleta. Moe im se dodati manja koliina melase kako bi im se poboljao ukus i miris, a tada imaju hranjivu vrednost kao kukuruz ili ovas. Sadre dosta pektinskih materija, pa se zbog toga moraju pre upotrebe nakvasiti. Ako se nakvase ujutro, kravama se daju popodne, a ako se nakvase uvee, kravama se daju ujutru. Nenakvaeni rezanci dovode do opstrukcije jednjaka ivotinja. Najee se suvi rezanci daju samleveni sa drugim koncentrovanim hranivima kako bi se poboljala voluminoznost obroka. Ne treba ih davati kravama vie od 3kg dnevno jer tada deluju nepovoljno na kvalitet maslaca. Deluju i blago laksativno zbog celuloze. Melasa eerne repe Melasa predstavlja gusti, viskozni i sirupasti ostatak kod prerade eerne repe u eer. Koristi se u ishrani mlenih krava jer poveava energetsku vrednost obroka (odlian je izvor energije). Dodaje se ili uz kabasti deo obroka ili se unosi u koncentrovane smee u koliini od 10%. Nije skupa. Ima blago laksantno dejstvo. Poto je slatka, slui kao korigens ukusa mnogih grubih i drugih hraniva. U tu svrhu se rastvara u toploj vodi u odnosu 1:4 i onda se njom prskaju hraniva, tako da ivotinje tada bolje i vie konzumiraju npr. kukuruzovinu, slamu i druga manje

ukusna hraniva. Dobro je vezujue sredstvo za peletiranje industrijskih krmnih smea u koliini do 5%, a dodaje se i leptirnjaama pri siliranju. Melasa eerne trske Melasa eerne trske predstavlja gusti, viskozni i sirupasti ostatak kod prerade eerne trske u eer. Sadri invertni eer (eer dobijen hidrolizom saharoze) u koliini od oko 50%. Po hranjivoj vrednosti je slina melasi eerne repe. Dibra Dibra predstavlja sporedni proizvod industrije alkohola. Razlikuju se svea i suva dibra. Od svee dibre u ishrani krava je najbolja kukuruzna dibra jer ima najveu hranjivu vrednost (energija). Sadri preko 90% vode. Kravama se daje u koliini od 8-30 litara dnevno. Pogodna je za ishranu mlenih krava u blizini fabrika za proizvodnju alkohola. Dugotrajna ishrana krava sa sveom dibrom moe uzrokovati pojavu ekcema koe distalnih delova tela zbog prisustva suvinih kiselina. Za neutralizaciju suvinih kiselina, stoci treba davati 20-30g stone krede na svakih 40-50 litara dibre. Suva dibra se dobija suenjem svee dibre i bolja je po hranjivoj vrednosti od nje. Pivarski trop Pivarski trop predstavlja sporedni proizvod industrije piva i razlikuju se svei i suvi pivarski trop. Svei pivarski trop predstavlja ostatak kod proizvodnje piva, a sastoji se iz jemenog slada i zrna jema. Sadri 75-80% vode pa se lako kvari i time moe izazvati digestivne probleme. Ima srednji sadraj proteina i energije. Veoma je ukusno hranivo i dobro deluje na poveanje mlenosti krava i daje se u koliini od 5-10 litara dnevno, ali se treba davati posle mue kako mleko ne bi poprimilo njegov miris. Moe se i silirati sa suvim kabastim hranivima. Suvi pivarski trop se dobija suenjem sveeg. Sadri oko 49% nerazgradivih proteina koji se u niskoj meri razgrauju u buragu. Mlenim grlima se moe davati do 2kg ovog hraniva. MINERALNA HRANIVA Mineralna hraniva su izvori makroelemenata (Ca, P, Cl, Na) koji se stoci obezbeuju putem odgovarajuih jedinjenja, kao i mikroelemenata (Fe, Cu, Mn, J i Co) koji se obezbeuju stoci putem tzv. premiksa mikroelemenata. Znai, neorganskog su porekla. Najee se dobijaju mlevenjem ruda ili kao sporedni

proizvodi hemijske industrije. Obino su osnovna hraniva deficitna u mineralima, tako da se oni moraju dodavati obrocima i to posebno onih krava koje stalno borave u zatvorenim prostorijama. Kuhinjska so (NaCl) Obino je biljna hrana deficitarna u Na i Cl, tako da se stoci mora davati kuhinjska so. Kuhinjska so je tehniki ist NaCl uz ogranieno prisustvo Mg i drugih soli, a sadri i jod u vidu K-jodida, Na-jodida i Ca-jodida, kao i dozvoljena sredstva za denaturisanje. Kod nas se so obavezno jodira sa 10 mg K-jodida u kg zato to postoje velika podruja deficitarna u jodu. U ishrani stoke se koristi varena, kamena i morska so, a one po obliku mogu biti kristalizovane, samlevene, kamene (nisu jodirane i daju se ivotinjama da ih liu) i briketirane. ivotinjama se so daje u koliini od 0,2-0,5% obroka, a vie od ovoga moe dovesti do trovanja. Mineralna hraniva bogata sa kalcijumom Stona kreda je mineralno hranivo bogato sa Ca i najee se daje kravamai to u koliini od 0,5-1% obroka. Mineralna hraniva bogata sa fosforom Od mineralnih hraniva bogatih sa fosforom, kravama se najee daju dikalcijum-fosfat i monokalcijum-fosfat i to u koliini od 1,5% obroka. Mineralna hraniva bogata i sa kalcijumom i sa fosforom Od mineralnih hraniva bogatih i sa Ca i sa P, u ishrani mlenih krava se najee koristi kotano brano. Kotano brano se dobija mlevenjem sterilisanih ivotinjskih kostiju iz kojih je prethodno odstranjena mast i tutkalo. Mlenim kravama se daje u koliini od 0,5-1% obroka. DODACI STONOJ HRANI Radi popravljanja hranjive vrednosti obroka, boljeg iskoritavanja hrane, njene due odrivosti, lake manipulacije, ali i ouvanja zdravlja ivotinja uz poveanje proizvodnje namirnica animalnog porekla bez tetnih, negativnih efekata, pored osnovnih hraniva u smee se mogu dodati i manje koliine tzv. aditiva ili pronutritivnih materija. U ishrani mlenih krava najpreporuljiviji hranjivi dodaci su mikroelementi, vitamini i neproteinska azotna jedinjenja.

Mikroelementi Mikroelementi su potrebni ivotinjama u malim koliinama, a uestvuju u skoro svim fiziolokim i biohemijskim procesima u organizmu. U intenzivnoj farmskoj proizvodnji, dodavanje mikroelemenata obrocima za krave je obavezno jer se samo tako moe obezbediti optimalno zdravstveno stanje i dobri proizvodni rezultati. Upotreba mikroelemenata je opravdana samo onda ako u osnovnoj hrani postoji nizak nivo nekog mikroelementa. Umerena upotreba ne kodi, ali predoziranje je tetno po zdravlje ivotinja. ivotinje se snabdevaju sa mikroelementima putem tzv. mineralnih premiksa u kojima su mikroelementi (sulfati, karbonati, hloridi, oksidi) pomeani sa nekim nosaima kao to su stono brano, sitne mekinje, kukuruzno brano i stona kreda. Premiksi mikroelemenata se dodaju krmnoj smei u koliini od 0,5-1%. Vitamini Vitamini se na tritu nalaze u vidu premiksa u prakastom obliku, premiksa u tenom obliku i premiksa rastvorljivih u vodi. Dodaju se u sve krmne smee. Neproteinska azotna jedinjenja Ureja Ureja se dosta koristi u ishrani krava jer moe da zameni preko 30% potreba u proteinima. Bele je boje, proizvodi se u vidu praha, granula, a u zadnje vreme se proizvodi i u otopljenom stanju vezana za razne nosae kao to su skrob, amonijum-silikat, melasa s fosfornom i propionskom kiselinom i repini rezanci. Poto je lako rastvorljiva, u buragu krava se raspada na amonijak i ugljen-dioksid, a ovaj osloboeni amonijak bakterije buraga koriste za sintezu sopstvenih proteina. Za svoj ivot bakterije crpe energiju iz ugljenih hidrata hrane i za tu svrhu se uz ureju u obroke dodaje i melasa. Kada ove bakterije uginu, organizam ih svari i iskoristi njihove visoko vredne proteine za sintezu sopstvenih proteina tela. Ureja se dodaje u krmne smee u koliini od 1-1,5%. Krmne smee koje sadre ureju ne smeju da se kvase, ve se moraju davati u suvom stanju. Amonijumove soli Upotrebljavaju se u iste svrhe kao i ureja, a radi se o amonijum-sulfatu, amonijum-bikarbonatu, amonijum-acetatu. Krmne smee koje sadre amonijumove soli ne smeju da se kvase.

KRMNE SMEE Krmne smee se proizvode industrijski i to meanjem razliitih hraniva i aditiva u takvim odnosima da obezbeuju ivotinje sa svim potrebnim hranjivim materijama (potpune krmne smee), najkritinijim hranjivim sastojcima tj. proteinima, mineralima i vitaminima (dopunske krmne smee) ili u mikroingredijentima hrane (premiksi). Poznavanje potreba u hranjivim marterijama ivotinja, predstavlja preduslov za industrijsku proizvodnju krmnih smea. Koritenjem krmnih smea se postie optimalan rezultat u proizvodnji mleka.

SASTAV HRANLJIVIH MATERIJA U HRANIVU Sastav hranljivih materija pojedinih hraniva je pod uticajem mnogih faktora. Ovo ukljuuje kvalitet zemljita i stepen nadjubrenosti, stadijum razvoja biljaka u vreme etve ili napasanja i klimatskih uslova. Parametri Ukupne Svarljive Materije (TDN) i Neto Energija Laktacije (NEL) su najee internacionalno korieni termini. Odredjivanje energije preko TDN-a rauna se sabiranjem nivoa svarljivog sirovog proteina, sirovih vlakana, bezazotnih materija (rastvorljivi skrob) i masti hraniva. Procenat masnoa je pomnoen sa 2,25, da bi se prikazao energetski sadraj masti. NEL je koliina energije hraniva potrebna za produkciju mleka i uzdrne potrebe. Na bazi suve materije, hraniva su obino slina u ukupnom sadraju energije, ali variraju iroko u proporciji ukupne energije dostupne za proizvodnju mleka i uzdrne potrebe. Ostatak energije u hranivu gubi se kroz feces, urin, gas (metan) koji se podrigivanjem izbacuje iz buraga i viak toplote koju oslobadja krava. Neto energija je takodje potrebna i troi se za rast fetusa. Svaki kilogram proizvedenog mleka zahteva poznatu koliinu neto energije. Obzirom na razliku u ceni izmedju razliitih hraniva, jedinica sirovog proteina (SP) ili energije (TDN) treba biti poredjena na bazi 100% suve materije (SM). Ovo e biti dobar pokazatelj koje hranivo ima najbolji odnos kvalitet cena.

Primeri kabastog hraniva i njihovog sastava hranljivih materija po kilogramu sveeg hraniva (g/kg)

hranivo SM (g)

SV (g)

TDN (g)

NEL (g)

SP (g)

Ca (g)

P (g)

max.kg u obroku

svea lucerka

200

50 120 0,30 45 4,40 0,70 -

slonova trava, durum

200

65 110 0,25 18 1,20 0,50 -

viegodinja trava (chloria gayana)

200

75 150 0,30 20 1,30 1,00 -

ljulj

180

45 110 0,25 20 - - -

krmni sirak

240

55 140 0,35 25 0,90 0,40 -

pivski trop (sve)

220

30 150 0,35 55 0,60 1,20 10

silaa od trava i leguminoza

450

100

280 0,60 75 2,50 1,00 -

kukuruzna silaa

300

75 180 0,35 20 0,80 0,70 -

sirkova silaa

300

80 170 0,40 20 0,70 0,50 -

seno lucerke

900

200

540 1,30 200

13,40

3,00 -

peletirana lucerka

920

240

550 1,25 175

14,00

2,30 10

seno chloria gayana

900

340

510 1,15 70 4,50 3,50 -

seno ljulj

880

250

530 1,20 75 - - -

91 38 430 0,90 40 2,70 0,70 -

slama jema 0 0 zrela kukuruzovina

850

300

510 1,15 50 4,90 0,80 -

slama zobi

920

375

460 1,05 40 2,20 0,60 -

slama penice

900

375

400 0,85 30 1,6 0,50 -

hranivo

SM (g)

SV (g)

TDN (g)

NEL

(g)

SP (g)

Ca (g)

P (g)

max.% u

koncentratu

Energijom bogata hraniva

jeam 90050 75

01,80 11

50,5

03,40 70

kukuruz 90025 80

01,80 95 0,5

02,80 50

zob 900105

690

1,55 120

0,80

3,40 25

sirak 90025 67

01,20 11

50,5

03,20 25

kukuruzno klipno brano 90085 72

01,70 80 0,6

02,50 20 u

obrokuhranivo od kukuruznih mekinja, klica i skroba

900

55 840

2,00 100

0,50

5,00 50

pirinane mekinje 900120

640

1,20 130

0,70

14,40

25

penine mekinje 900100

630

1,40 155

1,30

11,60

25

rezanci eerne repe 90 16 70 1,55 90 5,6 0,90 15 u

0 0 0 0 obroku

brano tapioke 90030 74

01,65 20 1,8

01,80 25

melasa eerne trske 750- 54

01,20 30 8,0

00,80 10

Energijom i proteinima bogata hraniva

pivski trop 920130

650

1,50 275

3,00

5,00 10

seme pamuka, sa odstranjenom ljuskom

910

195

870

2,00 215

1,40

6,90 10 u obroku

pamukova sama 910120

680

1,60 410

1,70

11,00

15

soja u zrnu 920 55 84

01,90 38

02,5

06,00 20

sojina sama 900 60 76

01,65 44

03,5

06,40 -

suncokretova sama (bez ljuske)

920

110

700

1,60 450

3,80

10,00

20

suncokretova sama (sa ljuskom)

920

240

450

1,00 290

3,80

9,70 20

Proteinska hraniva ivotinjskog porekla i sporedni produkti

krvno brano 91010 61

01,35 80

02,9

02,50 2,5

mast (loj) 990- 17

505,75 - - - 2,5

riblje brano 91010 73

01,65 65

040,00

28,50

2,5

mesno i kotano brano 93020 63

01,85 46

0110,00

54,00

2,5

Uobiajeni mineralni dodaci

kotano brano (pareno) 97020 15

50,40 12

0240,00

120,00

5

dikalcijum fosfat 970- - - - 165

,00210,

00 -

krenjak (mleveni) 1000- - - - 370

,002,10 -

krenjak (dolomit) 1000- - - - 200

,00- -

ZAKLJUAK Ovde su date informacije o najoptimalnijim hranivima za ishranu mlenih krava, to moe biti od velike pomoi farmerima koji se bave ili ele da se bave mlenim govedarstvom. Vano je znati da je potrebno imati osnovna znanja o hranivima kako bi se postigla optimalna proizvodnja mleka, ali i da bi se postiglo dobro zdravlje ivotinja.