Marina S. Tokin, Branisla (Novi Sad)

Hronotop tre ta u romanu TRAV KA HRONIKA

U romanu T NI Trav cioni storni i istorij -cifi vom . Istra va va rad obuhvata struk-turu ta ra ju ci – sukobu, ali i ukrštaju dvaju dija tral nosti Isto -li ki kon vlada li vih ravni (bor ro oci i došljaci, individual tivno, kon tivnost i isku kav kon sta li liko tava taci hološka studi nacionaltali ljava li oloških kon ku i uni-nost ljudskih situaci dati u okvi cijali -fi Balkan kasamo stanovnik Balkan ostrva tivno notira ma ša ri tona ri -ka kultur no ljivosi litari ti . Stanov-ni ka dao Sli i vama, no iskustvo o no rava ci ostavili u ama – ti na raskrsni tini, ka i Z rani sto na sta ma, ovi istori vac. Balkan kao simbo ki, istorijsko- ki, kulturološ -nosti. Sudbi stvuju tlja ku istoriblja , - Za vr vih na skih dana, u Sara dio i obja-vio d v francu la da no, -bi struka. Sam slo ski kon ju, cuskoj boravak u Pari u iskoristio

Marina S. Tokin, Branisla 576 ci šava svoj dav ti roman o kon -nima u Travniku. „ ka mog knji -ka i Zapada, sarad ra“ I ni stavi no vo stvaralaštvo, vo T -NIKE T NI ta -ci sla larnosti romana N nu knjikriti siva nosti i ori nalno vid T NI stva naslovom, ciraju r dnicom hroni-ri nja u Travniku. Kon-no ci nisa ti istorij -ka riju ljud vidno va tivu tifikaci Istorija ljud stva na kon nom m k nu tva va istinu ljudisku vlja nu stvar ju-nim junacikvo kultur trira no -ka janja i stradanja van kru nih simbo rija.

Trav kanu, a Bal „ti ta osta traš noonom tur “ Pro nja romana odi nalna i simbo ki dvostru ci va slika u roma no varati fakto-fi sn ni nativnosti, i dobista . Prostor u nja romana ka-ci ta, ni kra vi ši fano, no, tlost i mrak... skoj, duali koj slici jimo mi i oni. „Za tradicionalna druš ri na cija koju ova druš ra va torid sto ru tori ’ (ta ni naš ’), Kosmos; osta tori i u ava doku tacij cuskim kon latom u Travniku. o nik, kako bi komadiistori li i. „Sku tih u skom sta jalan roman“ ( ma -www).

V

no ta u romanu T NI

577 dru ta’, strani hao stor, nasta tima, strancima’ (koji su, uosta na onima i fantomima)“ – Elija 5. I kao što biva u mitu i bajka ša vidnu) harmoni ta, ula da. Samim svo sustvom -došlica donosi haos i uvo dak3. nu vidi -ka u okto sutnih na Sofi -ska cuski kon U tradicional ma ta lo a – ili da ustu ju -nju bitno sta T NICI bit dak, ali

mi, kulturno i socijalno osvo stonasu nom, doka u romanu s rolo stor kon ka jima (smrt ta, ljubnica u šumi...) nut [...] ri lina koju su naraš di dili, ni pro no [...] (TNI , . šava pro dicionalno kodirano o no „ n ma cima ’ i ’ ta, raskrsni ni, dvo stori na koji jalno trasira sno ukršta ma onostra-“ (Bra rostora roman -roman šava, kru ju vanja rad nu. tim, taj stor ja mu odi li.

sta ono davi skih ratova, ustanka u Srbi vrata u Turskoj... U kri nima svaka 3 Mit sta ba anali rati u konromana, „ ali -no vaju sni, na do i kao va vlastita konstrukci sta nost li va sastavni tana, što – dana u odno ma dru ti la, kao obili Mit dai nicom. Uostalom, a to ni liko mit do ba svi ta i ri -va “

Marina S. Tokin, Branisla ri sta mar tva tar ji

’. Zbo mo ri nu – storu romana, ci nom hronoto ta nom obli tar -la (T NI , tra na. ci nom, lo to kon stavljaju najdi ktniji da. vanja ovih dvaju sila, ša nu trati dvaja dicional

Sta lova vlja na od osnovnih koordinata kata. Najšaj kon vira ti ta. Poku laci -va ot ju svaka unu loš -ti ta. Zatim, kako to objašnja joj studiji , sta no tuma kovnoj istorij -ni tora isklju ri -bo stru vor Salomo ja lom na samom kraju roma ju i odla ( na, ) Odla ri, ra ju pali, dola mo, – pam mo, li, nili i spasa li i – da -po pla na isku (T NI .

S dru „filo fi “ obli va u svo fonijskoj struktu istoriju i kultu ti ri cioniraju vo trira i ori talno nu kultur olo ju kako bi otvo ti struisa no ta. roman T NI va na binar cijama. Prva i osnovna naju ljivi cija, kulturološka dihotomija ka i dljiva dihotomi od osmiš nih kon-trasta. U romanu nala tra – smrt

tlost – tama –

rast – da mladost – lost muško – sko

ra na nji vidni anta ni am, sva cij -sob uvi i doksalno, unutar sva cija da homo nost,

no ta u romanu T NI

li ti obliku ni cija. Sto li tava šava koli nost, toli cija .

Privid ro nost ta, ta oso nost „ ibrid ti sno i kulturno mno lika sto suda ti ri ta koji sku -“ . kvu kon ci va i forma romana, fonijska struktu tiva. U tom tivnom mno s ka ka ukršta oloških i kultur kali nu. U Kolonji o voru u ni ta, ova risa nja li noj sudbinskoj harmo no omi Na kraju, na pra nom kraju, mo -, , da n la no (T NI-

u , no u drugom, no, a samo naoko no i ra no, ras no, , , , kao kon-kom, N ra ji no „ ri nija ” (T NI , 333) jan, Salo jas, Kolonja i svi dru sno vornici ta u „ titar ti li ho finici tiv titarni tri hibridi ra t riju kao svoju unutrašnju dru ku dru sti“

Privid ro no va na kulturološ ološ-vi lika vo odsu -nal sut-va ni na- Ilustrova mo ovu tvrd rom. ici – da ta ci „ “. -jica su hriš ni, kon li, svaNasu mu ovo , lakomunikati bilnom bra la-va, na majka i doma bilnom bra ravno ni sanjar skih osobi -no umi ri.

Marina S. Tokin, Branisla ja i muslimana. Pri lonutku moli (T NI-lah – na vom sarkofa - i [...] ni (T NI ski fratri koji su imali uro nu ra moljcima, ra nici ma oni-ma rom (T NI , ku, s nja dvoji mi ja , sao sutnih va (T -

NI , 3 . va di notlu indi nosti, ravnodušnoma nji ša no ostorno-turološ cifikuma.

ni m nu – -storu, o hronoto nosti, o tu ri niska struktura roma vr nu struktuhva nim narativnim tokom koji tra -ni ka u okto nu rinat suko o vlja. Kom ti-na mitnosti sudbi ko nošaj da knji cit matskim ti to dljivim, unutraš nji ka-ra-tu „ nih uslovnosti, toli no noj uslovnosti – dubljuosmišlja tljava ki i dija ki naju ljivici ni kom i filosofskom stavu […]“ – Ban –

rar cijali fibi na i filo fi -sa filo fi nosti. Milivoj Solar u M tvrdi stva filo fi nostav-stavlja stva filo fi nosti i vanja Platonovih dijalo ja ci „ ci lutnosti filo fii isto cija slobo viduali ljila ironija romana“ na filo fija otvo-na filo fija’ ni ci ti nosti. Na kra - „ukoliko filo šava sabrati najdu -

no ta u romanu T NI

kov fi kov ho-ji, utoli viisti sti sti“

Srod cijali fi „antro loš mi “. I nih doka no -vih stavo bit objašnja tual nosti u kojima filo fi ci ru slo skoj javno va filo fi-sut skoj filo skoj javno riistorij turološ nosti u koji ru -ka va ro fi voj knji

EX P oda vrlo blis rovoj filo fi-cijali -fi ci tim, i u kasni vim knji -lo bli no -nja i stavo ro -ro fi no vali i na istra -van njima, koji fija bavi (Pro -www). U skla bli va manju knji nosti i filo-fi Pro vlja objašnjavajunasto „ “ i „ riju“.

ju filo fi rari ju, nasto nu stro ni mov rar stvi ci bli vanja filo -fi no fi ni koj filo fiji i knji no ri -mo nih filo kod knji ni no mla mo i kod vom E TU, ali i u romani ma. To ja rij ja „ ma“ i „ -“, nostavni no, u knji nosti i u knji nim formama

mo i „ “ -ja mo i kod onal su ki „ nat“ u

ma, nai t anji janja (Pro -www). rao ma istoriji.

rij tiva tiva vanja ljud ja -vim bitnim odnosima / a to istorij tiva no ni na šta

Marina S. Tokin, Branisla dru van janja... tiva vanja ljud janja otkriva i samo „ “... ili obrnu tiva -fi / odno / otkri va ja-tiva tiva vanja ljud janja tiva / istorij tiva ti tiva tivanju ri -www).

riju kao istra va movnosti ljud-bi da da oku cija istorij tikom, ko istorij -loš toja tu i istoriji. ma istoriji motivisasvojim romanima, nai ka va rij lo bu -ra ma nama sami rij no - fija, nai slu ci to jaja traš ja loška vi istorijski romasuštin klih istorij ta nista, ali i kod ovih koji su sada (Pro--www).

T NI nu, cijali misa cioni ka u ci nom sto ci skoj i ološkoj kon laci vo istra nost ko ci stoju ljud U romanu T NI Trav cioni storni i istorij-ski s cifi vom t tu ra no ju ci – sukobu, ali i ukrštaju dvaju dija tralnih nosti Isto list ki kon vlada vih ravni. trojakoj no davanja hronoto ta

kao ja ta nicama, mar ni, ri janja..., ju i istorij ji van toka romana ra vaju „ stan “5 va vi 5 ni t stanih ( narod ), kao š su smatra di -kova. Svr ra nacional vi ni torijal-

no ta u romanu T NI

fo balkan ni -nicu u kojo ni kid raju.

3. uni nost ljuds sanja u istoriji, na mikro to ni

ri

nika. Sara vo – tlost – Pro-ta.

ratura Ban Ban Miloš. Zago Novi Sad Matica ska.

jal lo bosan lovca – tal archi ac . Sta- vi – /cms-. Sta

Bra Bra la. Glu i u narod giji Plato. Elija Elija Mir fano ri.

raci -www -cial_ cu lara . Sta . va mudrost isklju nosti. In Mio-ki (ur.) ka dru kan njo skim knji no -ma , Insti no nost. S 67–

Sanja. Na granicama ori . Pan -vo . , vid. Balkan tika.

ka . Pro Pro Luka. Haj ro Niš Pro ta. sta lja u njihovoj bor rijalikolonijali kolonijali da, rasi ju ni -si ci naci moni tiv blokov-ti raci .-www).

Marina S. Tokin, Branisla Pro -www i Haj , Z VI PORED -kultura/art_dur . Sta

Said, Edvard. Ori li ja štam . Solar, Milivoj. rija romana Nolit.

Marina S. Tokin, Branisla

Chronotope of the BOSNIAN CHRONICLE / CHRONICLES OF TRAVNIK

B C NICLE / C NIC T NIK Trav tiocifi . arch would tu – conflict, but tri si – This conu sibilititation – lo natio -ta lision of dif o olo cal con nd, uni sa ati tialist lo Branisla Uni ru Pri Sajlo branisla Marina Tokin na škola „Prva vojvo ska bri da“ Pri marinatokin