of 33/33
1. Historijski kontekst razvoja preduzetništva. Korijeni preduzetništva kao kreativne i inovativne djelatnosti se mogu pronaći još kod starih civilizacija kao što su babilonska, egipatska, arapska i kineska. Potrebno je samo razmisliti o tome kakve su vještine, kompetencije, sposobnosti, ali i odlučnost, bile neophodne ljudima da sagrade prve piramide, dovedu pitku vodu i akvadukte, ili kreiraju nove proizvode. Ako se ide još dalje u prošlost, može se reći da je najvišinivo inovativnosti i kreativnosti u ljudskom društvu bilo pitanje kreiranja prvih alata za prilagođavanje okruženja svojim potrebama. Naravno, kroz historiju još od vremenastarih arapskih i grčkih civilizacija u različitim privrednim djelatnostima, posebno trgovini, je bilo vrlo aktivnih i unosnih poslova kao i inovativnih poslovnih ljudi koji su prepoznate šanse iskorištavali. Konačno, Richard Cantillon (1680-1734.) je skovao riječ entrepreneur (preduzetnik), iako on nije definirao preduzetništvo direktno i cjelovito, ali je opisao šta rade pojedini preduzetnici. Na taj način se stvorila historijska platforma za naknadno deskriptivno determiniranje preduzetništva i preduzetnika. Prvi preduzetnici tog vremena su bili trgovci, prijevoznici i manufakturisti, dok se u današnjem vremenu preduzetničko djelovanje ostvaruje u svim segmentima poslovnog i društvenog djelovanja. 2. Osvrt na razvoj preduzetništva u toku Industrijske revolucije. Pojavom industrijske revolucije na prijelazu iz 19. u 20. vijek dolazi do naglog porasta značaja preduzetništva u novonastalim industrijama. No, ubrzo nakon industrijske revolucije značaj preduzetništva opada sa početkom masovne proizvodnje i koncentracije kapitala, što se vrlo brzo u

I Parcijala Preduzetnistvo

  • View
    228

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

I parcijala preduzetnistvo

Text of I Parcijala Preduzetnistvo

1

1. Historijski kontekst razvoja preduzetnitva.Korijeni preduzetnitva kao kreativne i inovativne djelatnosti se mogu pronai jo kod starih civilizacija kao to su babilonska, egipatska, arapska i kineska. Potrebno je samo razmisliti o tome kakve su vjetine, kompetencije, sposobnosti, ali i odlunost, bile neophodne ljudima da sagrade prve piramide, dovedu pitku vodu i akvadukte, ili kreiraju nove proizvode. Ako se ide jo dalje u prolost, moe se rei da je najviinivo inovativnosti i kreativnosti u ljudskom drutvu bilo pitanje kreiranja prvih alata za prilagoavanje okruenja svojim potrebama. Naravno, kroz historiju jo od vremenastarih arapskih i grkih civilizacija u razliitim privrednim djelatnostima, posebno trgovini, je bilo vrlo aktivnih i unosnih poslova kao i inovativnih poslovnih ljudi koji su prepoznate anse iskoritavali. Konano, Richard Cantillon (1680-1734.) je skovao rije entrepreneur (preduzetnik), iako on nije definirao preduzetnitvo direktno i cjelovito, ali je opisao ta rade pojedini preduzetnici. Na taj nain se stvorila historijska platforma za naknadno deskriptivno determiniranje preduzetnitva i preduzetnika. Prvi preduzetnici tog vremena su bili trgovci, prijevoznici i manufakturisti, dok se u dananjem vremenu preduzetniko djelovanje ostvaruje u svim segmentima poslovnog i drutvenog djelovanja.2. Osvrt na razvoj preduzetnitva u toku Industrijske revolucije.

Pojavom industrijske revolucije na prijelazu iz 19. u 20. vijek dolazi do naglog porasta znaaja preduzetnitva u novonastalim industrijama. No, ubrzo nakon industrijske

revolucije znaaj preduzetnitva opada sa poetkom masovne proizvodnje i koncentracije kapitala, to se vrlo brzo u historijskom kontekstu pokazalo kao veliki nedostatak. Razvoj preduzetnike djelatnosti je zamijenjen rastom industrijskih korporacija u formi holding preduzea i konglomerata putem vertikalne integracije unaprijed i unazad, u kojima se ovjek kao osoba gubi, a njegov identitet, kreativnost i

inventivnost se poistovjeuju sa idejom kompanije.6 Za to vrijeme u socijalistikim zemljama je razvoj preduzetnitva bio potiskivan od strane dravne privrede i tadanjeg politikog i kulturolokog miljea, jer se preduzetniko ponaanje smatralo neim loim. U takvom sistemu nije bilo mjesta za razvitak preduzetnikih aktivnosti, osim sitnih tradicionalnih zanata, to je obojeno procesom demokratizacije. Naravno, demokratizacija i preduzetnitvo kao drutvena i poslovna filozofija ne mogu ii jedno bez drugog i strogo su uzronoposljedino povezani. Demokratska drutva su kroz historiju davala slobodu preduzetnikom djelovanju, a dravne ekonomije sa takvim kulturolokim naslijeem su ostvarivale kvalitetniji rast i razvoj. I obratno, kulturoloki krugovi u okviru kojih se preduzetnitvo posmatralo kao neto dobro,su veoma brzo uveli demokratiju kao platformu njihovog drutvenog djelovanja i ustroja.3. Osvrt na razvoj preduzetnitva u postindustrijskom drutvu.U savremenim uvjetima tehnolokog, ekonomskog i ukupnogdrutvenog razvoja, okruenje u kojem nastaju i funkcionirajurazliiti biznisi, pa ak i cijele ekonomije i drutva, postaje svekompleksnije i dinaminije. Globalne politike, ekonomske,drutvene, tehnoloke, legislativne i kulturoloke promjene koje ine okruenje u najirem smislu rijei, utjeu i na strateki i na operativni aspekt planiranja, voenja iorganiziranja kako poslova i aktivnosti pojedinih kompanija, tako i aktivnosti u vezi sa ekonomskim razvojem pojedinih drava. S obzirom na injenicu da bazini tipovi organiziranjabiznisa i njegovo konfiguriranje zavise upravo od situacionih faktora, kao to je okruenje u kojem dati biznis egzistira sa

svim svojim modalitetima koji se odnose na (ne)dostupnost, (ne)stabilnost, (ne)izvjesnost i kompleksnost, uz savremene trendove internacionalizacije i globalizacije biznisa, za oekivati je da e okruenje postajati sve turbulentnije, tako da e se u biznisu favorizirati bazini tipovi organizacije u vezi sa navedenim organizacionim kontekstom. Navedena kretanja upravo ukazuju na potrebu promoviranja i implementiranja filozofije preduzetnitva u svakom tipu organizacije, tako da se anticipiraju budua kretanja i osigura stabilno poslovanje. S naglim razvojem informacijsko-komunikacijske tehnologije,

krajem 20. vijeka preduzetnitvo ponovo dobija na intenzitetu i postaje osnova privredne aktivnosti. Promjena proizvodnih resursa sa materijalnih na nematerijalne, velika ekonomska tranzicija i privatizacija u postkomunistikim zemljama, su irom otvorili vrata novom uzletu preduzetnitva,

koje danas nalazi primjenu u svim sferama drutvenog i poslovnog djelovanja. Naravno, preduzetnitvo kao poslovnu filozofiju ne treba dovoditi u vezu sa procesom privatizacije iz razloga to se preduzetnitvo kao takvo diferencira od pitanja vlasnitva. Ono se ponajprije odnosi na nain razmiljanja, sistem vrijednosti i nain ponaanja menadmenta i zaposlenika unutar pojedinih organizacija, bez obzira na veliinu, strukturu vlasnitva, vrstu biznisa ili okvir djelovanja institucije. Bez obzira to

se u novijoj historiji najvei dio preduzetnike aktivnosti odnosi na mikro, mala i srednja preduzea, nemogue je i pogreno preduzetnitvo kao poslovnu filozofiju svoditi samo na ovaj poslovni segment, kako u sutinskom tako i u administrativnom smislu.4. Pojmovno odreenje preduzetnika.Preduzetnik je generator i nosilac procesa preduzetnitva, i kao takav predstavlja neodvojivi dio preduzetnike djelatnosti.

Preduzetnik je pokretaka sila preduzetnikog procesa, odnosno pojedinac koji stvara vrijednost, i u tom procesu preuzima rizik gubitka novca i vremena kroz kreiranje i plasman nekog drugog oblika vrijednosti kao to su proizvod, usluga ili ideja.11 Razni

autori gledaju preduzetnika kao poslovni fenomen iz razliitih perspektiva i u razliitom kontekstu. U skladu s tim postoje

i brojne definicije preduzetnika. Sam pojam preduzetnik dolazi od engleske rijei entrepreneur, koja vodi porijeklo iz

francuskog jezika, a koja znai zapoeti ili preduzeti neto.U svakom sluaju, preduzetnitvo i preduzetnici se uglavnom

povezuju sa biznisom, i to privatnim, i esto se kae da su preduzetnici oni pojedinci koji imaju sopstvene firme, njima

upravljaju i od toga ive.5. Pojmovno odreenje preduzetnitva.

Preduzetnitvo predstavlja nain razmiljanja, odnosno poslovnu filozofiju i nain ponaanja, i ne odnosi se usko samo na biznis. U svakoj djelatnosti, svakom preduzeu, bez obzira na veliinu i vlasnitvo, inventivno preduzetniko razmiljanje je vrlo vano. Ono se odnosi na kreativnost sistemski pristup problemu, proaktivnost i implementaciju ideja. Preduzetnici su ljudi koji preuzimaju inicijative i donose promjene u okruenju u kojem ive i rade.

6. Navedite osobine uspjenih preduzetnika.

Najvei brojuspjenih preduzetnika dolaze iz kruga onih koji posjeduju sljedee osobine:

samopouzdanje i autoritativnost

hrabrost, optimizam i elju za preuzimanjem

kontroliranog rizika

kapacitet, rad, disciplinu, marljivost i perfekcionizam

ambiciju, istrajnost, odlunost i spremnost da se

ostvari cilj

liderske sposobnosti, rezolutnost, efikasnost i

sposobnost delegiranja ovlatenja

timski duh i brigu za druge

sposobnost rjeavanja problema, osiguranja

sredstava, inventivnost i organizacione sposobnosti

fleksibilnost i adaptabilnost, osjeaj samouvjerenosti i

samopouzdanja

integrativnost i odgovornost za visoki standard

kvaliteta

snalaljivost, inteligenciju i dobro prosuivanje.7. Navedite i objasnite najmanje 5 mitova o preduzetnitvu.Prvi od mitova je da se preduzetnici raaju, a ne stvaraju.Naravno da osobine i talenti koje ovjek dobija roenjem imaju odreeni znaaj pri definiranju onoga ime e se osoba baviti u ivotu, ali one predstavljaju samo dobru pretpostavku, nikako i

garanciju uspjeha. Sljedei mit se odnosi na to da su preduzetnici vlastiti

efovi i potpuno nezavisni. Preduzetnici jesu odluni i u kontekstu naina razmiljanja dosta nezavisni, ali daleko od toga da su potpuno poslovno nezavisni. Oni moraju zadovoljiti brojne obaveze prema partnerima, investitorima, kupcima, dobavljaima, zaposlenima, porodici, i drugim interesno-utjecajnim grupama koje imaju uzrono-posljedian ili duniko-povjerilaki odnos prema njihovom biznisu. Ipak, preduzetnici donose odluku o tome da li e, kada i ta uraditi. Sljedei mit kae da su preduzetnici stalno pod stresom i plaaju veliku cijenu takvog ivota. Nema sumnje, biti preduzetnik je stresno i zahtjevno. Ali, ne postoji dokaz da je preduzetniko djelovanje stresnije ili zahtjevnije od bilo koje druge zahtjevne profesionalne uloge. Sljedei mit govori o tome da su preduzetnici uglavnom vrlo zadovoljni svojim poslom, imaju bolji osjeaj za postignue, zdravi i rjee odlaze u penziju nego oni koji rade za druge. Ovaj mit se donekle i moe smatrati relevantnim, jer tri puta vie preduzetnika nego menadera je izjavilo da nikada ne ele ii u penziju.Slijedei mit kae Preduzetnici su kockari. Uspjeni preduzetnici su veoma oprezni i znaju da upravljaju rizikom. 8. Grafiki prikaite i objasnite karakteristike uspjenih preduzetnika.

Pasija za biznisom: Izmeu ostalih, pasija, odnosno strast za biznisom u kojem osoba kao preduzetnik operira jeste kljuni preduvjet za uspjenost istog, bilo da se radi o novom ili ve postojeem biznisu. Ovakva situacija u preduzetniku stvara osjeaj da ono to radi doprinosi irem kontekstu na nain da pozitivno djeluje na drutvo kao cjelinu, tako da ga navedeni osjeaj dodatno motivira na preduzetniko djelovanje. To znai da preduzetniko djelovanje zahtijeva punu posveenost djelovanju u okviru ideje, odnosno biznisa za koji postoji preduzetnika pasija. Preduzetnitvo ne trpi parcijalnu posveenost, i u tom sluaju ne daje oekivani rezultat. Fokus na klijente/proizvode: Ovo je drugi preduvjet uspjenosti preduzetnika iz razloga to je potrebno kreirati neto novo, ali istovremeno to novo je neophodno staviti u ruke klijenata. To znai da preduzetnik s jedne strane treba prepoznati ta je klijentima neophodno, i istovremeno kreirati navedeni proizvod ili uslugu na nain da ista zaistabude dostupna klijentima. Upornost i otpornost unato promaajima: Poto su preduzetnici po samoj logici usmjereni na neto novo i nepredvidivo, stopa neuspjeha je prirodno na visokoj razini. Kreiranje novog biznisa je proces slian onom koji provodi naunik u svojoj laboratoriji. Izvrna inteligencija: Ova karakteristika uspjenog preduzetnika predstavlja njegovu/njenu sposobnost da vrstu ideju pretvori u opipljiv biznis. Izvrna inteligencija preduzetnika u najveem broju sluajeva projicira situaciju u kojoj se daje odgovor da li e odreena preduzetnika ideja uspjeti kao biznis. Stara kineska poslovica kae: Pokrenuti biznis je prilino lako, ali odrati ga ivim predstavlja stvarnu potekou. Pretvoriti jednu preduzetniku ideju u odrivi biznis znai razviti poslovni model, angairati kompetentne ljude kroz preduzetniki tim, iznai finansijske izvore i upravljati njima, pronai adekvatne partnere, voditi i motivirati zaposlene i slino.

9 Napravite distinkciju izmeu preduzetnitva i menadmenta u teorijskom smislu rijei.Menadment je u svom domenu fokusiran na pojedine dijelove organizacije, dok se preduzetnitvo ili preduzetniki menadment odnosi na organizaciju kao cjelinu. Menadment je usmjeren na administriranje i status kvo, a preduzetnitvo na kreiranje promjena. I na kraju, menadment je okrenut ka efikasnosti (operacioni aspekt) dok je preduzetnitvo okrenuto efektivnosti (strateki aspekt) prepoznavanja i iskoritavanja poslovnih prilika.9. Navedite i objasnite tri metodoloka pristupa unutar tradicionalnih teorija o preduzetnitvu.Unutar tradicionalnih teorija o preduzetnitvu mogue je uoiti tri metodoloka pristupa:1. personalno-psiholoki2. neoklasini i3. socijalno-kulturni.

-Personalno-psiholokakolapredstavljapreduzetnitvo kaodjelatnostljudposebnihpsiholokihosobina, odnosno, drugim rijeima, generiko preduzetnitvo. U ta svojstva se mogu ubrajati linost, kreativnost, sposobnost predvianja i prilagoavanja te usmjerenost na akciju, odnosno samo djelovanje.

-Neoklasina ekonomska teorija prikazuje preduzetnitvo kao djelatnost ljudi u kojoj se postojei proizvodni kriteriji optimalno koriste i kroz njih se maksimalizira profit. Neoklasina teorija bazira svoje naune premise na racionalnom ponaanju i informiranosti o trinim procesima.

-Socijalno-kulturni teorijski pristup polazi od toga da je sklonost preduzetnitvu posljedica preplitanja socijalnih, kulturnih, ideolokih, religijskih, etikih i ostalih drutvenih odnosa. Preduzetnitvo tretira kao ekonomsku djelatnost koja, u okviru socio-kulturnih institucija, efektivno koristi drutvene i ekonomske potencijale. Socio-kulturni pristup je ogranien. 10. Navedite najmanje tri teorijske definicije preduzetnitva i navedite njihove autore.Richard Cantillon-Preduzetnik je svako ko prima neizvjesna primanja.

Harvey Leibstein -Preduzetnik je pojedinac koji povezuje razliita trita, komplementira inpute i popunjava trine raskorake.

Joseph Alois Schumpeter- Preduzetnik je inovator koji stvara nove kombinacije.

11. Klasina ekonomska misao i preduzetnitvo (predstavnici, osnovni koncepti, kole).Predstavnici klasine ekonomske misli su: William Pettye, Adama Smith,David Ricard. Osnovni koncept klasine ekonomske misli je laissez faire (neka ide sve svojim tokom)i on ispoljava nepovjerenje prema vladinoj i dravnoj intervenciji. kole u okviru ekonomske misli su: Britanska kola (Adam Smith, David Ricardo, Jeremy Bentham), Francuska kola (Richard Cantillon, Abbe Nikolas Baudeau, Jean-Baptiste Say), Austrijska kola (Carl Menger), Njemaka kola (Johann Heinrich von Thuenen), Amerika kola (Amasa Walker, Francis Walker).12. Neoklasina ekonomska misao i preduzetnitvo (predstavnici, osnovni koncepti).Predstavnici neoklasine ekonomske misli su: Alfred Marshall, John Bates Clark, Frank Knight, Joseph Alois Schumpeter i Ludwig von Mises. Njene bazine ideje polaze od toga da predmet ekonomske nauke postaju rijetka dobra ili resursi za koje je izrazito vano njihovo efikasno koritenje i optimalna alokacija, zatim objektivna ekonomska analiza, matematiko i grafiko objanjavanje ekonomskih pojava, uz ponudu koritenja deduktivne i matematike analize funkcionalnih veza i odnosa izmeu ekonomskih varijabli i procesa, posebno u mikroekonomiji, to podrazumijeva veliku distancu od realnosti.13. Savremeno shvatenje preduzetnitva.Prema savremenom shvatanju preduzetnitva, ono je sposobnost osobe da:-zapazi povoljnu priliku za posao-prikupi potreban kapital-zapone posao, preuzimajui rizik da nee uspjeti, ali u nadi da e postii uspjeh.14. Navedite i kratko objsnite vrste preduzetnitva.Na osnovu dosadanjih teorijskih opservacija mogue je izdvojiti est osnovnih podgrupa preduzetnitva, kako slijedi:

individualno preduzetnitvo

grupno preduzetnitvo

korporativno preduzetnitvo

porodino preduzetnitvo

ensko preduzetnitvo

socijalno preduzetnitvo.15. Grupno preduzetnitvo.Uporedo sa razvojem unutranjeg preduzetnitva, te sa implementacijom timskog rada, dolazi i do pojave fenomena grupnog preduzetnitva. Znaajan broj pojedinaca nije sklon preduzetnitvu na individualnom nivou u obimu u kojem je sklon prihvatanju rizika od neuspjeha kada je lan tima, to je openito slino grupnim tehnikama donoenja poslovnih odluka. Timski napor takvim pojedincima omoguava da prevaziu strah od neuspjeha, poveaju samopouzdanje i pojaaju elju za postignuem, kao i da grade svoje ideje na prijedlozima i idejama drugih lanova tima. Upravo u tom pogledu se razmatra mogunost tranzicije preduzetnikog duha na ostale kategorije zaposlenika u preduzeu u cilju stvaranja preduzetnike kompanije.16. Korporativno preduzetnitvo.Korporativno (unutranje) preduzetnitvo se pojavljuje sredinom osamdesetih godina prolog vijeka. To je preduzetnitvo unutar

korporacije, odakle i sinonim korporativno. U praksi postoje tri osnovna oblika korporativnog preduzetnitva:

1. Prvi se odnosi na stvaranje nove poslovne mogunosti unutar postojee organizacije.

2. Drugi oznaava transformaciju ili podmlaivanje organizacije u smislu inovativnog procesa, ukljuujui i prihvatanje novih rjeenja za stare probleme.

3. Trei se odnosi na mijenjanje pravila po kojima posluje konkurencija na posmatranom tritu.

Korporativno ili unutranje preduzetnitvo je u vezi sa funkcioniranjem velikih korporacija, unutar kojih su razdijeljene funkcije vlasnitva, upravljanja i snoenja rizika.17. Porodino preduzetnitvo.U vezi sa porodinim preduzetnitvom postoje razliite definicije, ali je sutina svih da polaze od porodice kao glavnog aktera preduzetnikog procesa i mjesta odvijanja biznisa. Sve one, meutim, ukljuuju nekoliko dimenzija:

vlasnitvo

sudjelovanje lanova porodice

tranziciju meu generacijama

naglaenu brigu za lanove porodice

jednakost lanova porodice

doivotno lanstvo, osim za one koji ne postiu rezultate.

18. ensko preduzetnitvo.Pored svih naelnih i institucionalnih jednakosti koje formalno postoje kod preduzetnitva za razliite spolove, moe se

rei da ensko preduzetnitvo u praksi nailazi na prepreke.Najvee prepreke su u vezi sa pristupom finansijskim sredstvima, informacijama i tritu. U sluaju krize ili nekog drugog dogaaja, ene su najee te koje prve ostaju bez posla. Stoga za mnoge pokretanje vlastitog biznisa u okviru malog preduzetnitva znai uzimanje kontrole nad svojom sudbinom kroz samozapoljavanje.

Iskustvo potvruje da preduzetnice bre koriste savremena organizaciona rjeenja i moderne menaderske alate kao to

su timski rad, delegiranje, fleksibilna organizacija i slino.Razmiljaju svestranije, bolje razumiju ljude i bolje umiju da sluaju. I povrh svega, ene su visokomotivirane, sklone preuzimanju rizika i imaju razvijen preduzetniki duh

19. Socijalno preduzetnitvo.Socijalno preduzee se definira kao preduzee koje je prvenstveno orjentirano na rjeavanje socijalnih problema i koje viak vrijednosti reinvestira prvenstveno u te svrhe, bilo u svoju djelatnost, bilo u zajednicu.Jednostavnije reeno, socijalno preduzee je:

1. profitabilno, ali profit nije najvaniji cilj

2. ima drutveno korisne ciljeve

3. ostvareni profit koristi za rjeavanje drutvenih i problema u vezi sa ivotnom sredinom.

Socijalni preduzetnici su pojedinci koji nude inovativna reenja za gorue drutvene probleme. Socijalna komponenta je najvaniji element njihovog poslovanja. Socijalno preduzee podstie pozitivne drutvene promjene i socijalnu inkluziju.20. Individualne osobine preduzetnika.

II POGLAVLJE 1. Navedite i objasnite prednosti malih biznisa (u poreenju sa velikim kompanijama).

Mogunost da se u kratkom vremenskom roku identificiraju elje i namjere kupaca:-Mali biznisi mogu bre i jednostavnije udovoljiti zahtjevimakupacazbogpovoljnijegodnosa trokova i prihoda, redovnog kontakta sa kupcima i mogunosti breg reagiranja. Mogunost breg prilagoavanja na tritu:-Velike kompanije trebaju vremena dok pokrenu veliku operativu kako bi se prilagodile nastaloj promjeni, dok malim biznisima to uope ne predstavlja problem. Mogunost efikasnijeg koritenja raspoloivih resursa:-Kodmalihbiznisamaine zaproizvodnju, transportna sredstva

isl.,nikadanelee neiskoriteni, dok kod velikih kompanija sve ide znaajno sporije. Mogunost efikasnijeg i fleksibilnijeg koritenja radne snage:-Kod malih biznisa, zaposlenici po potrebi obavljaju vie radnih zadataka, proces adaptiranja je bri, povremeno zapoljavanje bre, nema dubinskih podjela rada. Mogunost bre i jednostavnije komunikacije sa trinim okruenjem:-Proces odluivanja i rjeavanja problema je daleko bri i efikasniji u poreenju sa velikim kompanijama. Mogunost breg kreiranja tima:-Vlasnikovapreduzetnikasnagaprenosi entuzijazam na zaposlene i lanove porodice, koji postaju homogeni tim koji stremi ostvarenju zajednikog cilja. Mogunost fleksibilnijeg upravljanja zalihama:- U malim biznisima brzim i estim kupovinama nivo zaliha se odrava na optimumu, dok je kod velikih kompanija to tee ostvarivo. Mogunost breg ulaska u konkurentsku borbu:-Mali biznisi znatno bre reagiraju na tritu kada je u pitanju konkurencija, konkurirajui ponekad i velikim kompanijama u odreenim trinim segmentima. Mogunost ostvarivanja poslovnog uspjeha je vea:- Motivi za rad i ostvarivanje pozitivnih rezultata kod malih biznisa su znatno intenzivniji nego u sluaju kada isti menader upravlja velikom kompanijom, iz razloga to on sam uiva u ostvarenim rezultatima i osigurava svoju, a vrlo esto i budunost svojih nasljednika. Mogunost ostvarivanja vee dobiti: - Mali biznisi ostvaruju veu dobit na dioniki kapital nego to je to sluaj sa velikim kompanijama.

2.Najee slabosti malih preduzeaPorast odgovornosti:-Vlasnik/preduzetnik vrlo esto istovremeno obavlja ulogu ulagaa, menadera, knjigovoe, prodavaa, marketinkog strunjaka i dr., tako da je sam potpuno odgovoran za svoj poslovni (ne)uspjeh. Mogunost propasti:-Rizik propadanja je mnogo vei jer preduzetnik raspolae oskudnim finansijskim i kapitalnim resursima i samim tim ima malu mogunost ublaavanja neuspjelih poslovnih poteza. Podlonost fluktuacijama na tritu:-Mala preduzea mnogo tee podnose sezonske i druge oscilacije u prodaji. Zavisnost od konkurencije:-Iako mogu uspjeno otpoeti posao, poslovanje malih preduzea moe biti ugroeno pojavom konkurencije. Finansijska slabost:-Bez obzira na uspjeno poslovanje mala preduzea su podlonija finansijskim problemima, kao i problemunelikvidnosti.Usljedovihproblema nerijetko su prinuena prodavati svoje proizvode po niim cijenama ili uzimati nepovoljnije kredite, to u konanici moe dovesti do velikih finansijskihgubitaka koji ugroavaju opstanak preduzea.`

Nedostatak znanja i strunosti:-Usljednedostatkafinansijskihsredstavamala preduzea oskudijevaju kvalitetnim strunjacima specijaliziranimzaodreene

preduzetnike funkcije. Iz istog razloga mala preduzea su prisiljena racionalizirati trokove obrazovanja i obuke osoblja. Nerazvijena pravna regulativa:-Za podsticanje razvoja preduzetnitva jako je bitno prisustvo pozitivnog zakonskog okruenja u smislu pokretanja i poslovanja malog preduzea.3.Navedite vrste kriza u pokretanju i poslovanju malih preduzea.

poetna kriza kriza likvidnosti kriza delegiranja kriza vodstva finansijska kriza kriza upravljanja rastom kriza sukcesije i zamjene menadmenta.

4.Pojmovno odreenje malog biznisa, tabelarni prikaz za BiHPojam mali biznis oznaava snanu sponu izmeu preduzetnitva i privatnog vlasnitva u voenju malih i srednjih preduzea uz nedominirajuu poziciju bilo kojeg malog preduzea u njegovoj brani. U kontekstu kontinuiranog unapreenja ekonomskih okruenja, definiranje malih biznisa se nametnulo kao apsolutni prioritet, pri emu definicija treba uokviriti sutinu i veliinu malih biznisa.Postoji, takoer, saglasnost o faktorima koji predodreuju veliinu biznisa. Najee se kao faktori mjerenja veliine biznisa uzimaju: broj zaposlenih ostvareni obim prometa imovina firme dioniki kapital.Kriteriji veliina se razlikuju prema zemljama i prema stepenu njihove razvijenosti. Relativno mali biznis u razvijenoj zemlji moe se smatrati srednjim biznisom u nerazvijenoj zemlji.Vrsta subjektaPravnistatusBrojzaposlenihGodinji promet(manji od):Bilans stanja(manji od):

MikropreduzeaMala preduzeaSrednja preduzeaFizikei pravne osobe Fizikei pravneosobeFizikei pravne osobe