I Pedagogija i Njen Predmet Proučavanja

8/18/2019 I Pedagogija i Njen Predmet Proučavanja

1/14

SADRZAJ

I PEDAGOGIJA I NJEN PREDMET PROUCAVANJA……………………………………2

1.ISTORIJSKI RAZVOJ VASPITANJA KAO DRUŠTVENE DELATNOST…….3

1.1. Istoris!i r"#$o $"s%it"&"……………………………………………………31.2. Por'!(o i #&")'&' t'r*i&" %'+",o, i %'+",o,i"……………………………-1.3. D'i&is"&' $"s%it"&"………………………………………………….………/

2. MOGUCNOSTI I GRANICE VASPITANJA………………………………………/

II CILJ VASPITANJA0 RAZLIITA SVATANJA POJMA I CILJA VASPITANJA….

III ZADACI PREDSKOLSKE PEDAGOGIJE…………………………..………………….11

IV DETERMINANTE CILJA I ZADATAKA VASPITANJA………….………………….12

V ZAKLJUCAK……………………………………………………………………………….13


2/14

I PEDAGOGIJA I NJEN PREDMET PROUCAVANJA

Odredjivanja predmeta svake nauke, pa i pedagogije vrlo je vazno jer se time utvrdjuje njena

programska osnova, njen cilj i zadaci, njen koncept i teorijski okvir kao i pravci prakticnogdelovanja. To je prvi uslov postojanja svake nauke, opravdanosti njenog postojanja, osnova za

utvrdjivanje njenih granica, dometa i mogucnosti povezivanja sa drugim srodnim naukama.Predmet pedagogije, a time i sama pedagogija, razlicito se odredjuju. Naime, u mnogim

odredjenjima predmeta pedagogije, mogu se naci znacajne razlike. Najopstija i uobicajna definicija pedagogije je da je ona NAUKA O VAP!TAN"U. Ona

je opsta sto ima svoje prednosti, ali i nedostatke, tj. time nije precizno odredjen pojam vaspitanje,

sto omogucava da se on odredjuje razlicito.Posto mnoga odredjenja vaspitanja polaze od cilja vaspitanja koji su kroz istoriju #ili

razliciti, moze se reci da je to direktno uticalo na odredjenje predmeta proucavanja pedagogije.

Kada se pedagogija de$inise kao nauka o vaspitanju pri tome se ima u vidu da se vaspitanjeuzima kao opsta pedagoska kategorija, nezavisno od konkretnih uslova odredjenog drustva. Time

se zeli istaci da vaspitanje karakterisu neka #itna svojstva i zakonitosti koje imaju trajno i

univerzalno znacenje. Pedagogija se mora #aviti tim zakonitostima, ali i da ih sadrzi i da timerukovodi vaspitno%o#razovnom delatnoscu. Tek u $unkcionalnom odnosu prema praksi ona ima idrustveno i naucno opravdanje svoga postojanja.

Pedagogija se cesto odredjivala kao nauka o vaspitanju, o#razovanju i nastavi, cime se u

centar stavlja o#razovani proces vaspitanja u skoli &skolsko o#razovanje, pose#no nastava'. Timese pedagogija ogranicavala na skolsku pedagogiju, ostavljajuci van svog predmeta vazan,

raznovrstan i #ogat vaspitno%o#razovni rad van skole. Takva institucionalizacija vaspitanja i

o#razovanja dovodila je do veoma uskog shvatanja i odredjivanja i predmeta tako shvacene pedagogije.

Pedagogija se cesto de$inisala kao nauka o vaspitanjudece ili o vaspitanju i o#razovanju i nastavi mladih pokolenja i sl. Takve odred#e predmeta

pedagogije imaju nedostatak ogranicavanja predmeta pedagogije ili pro#lematiku vaspitavanjalicnosti u odredjenim periodima razvoja licnosti, na odredjenim uzrastima, pri cemu se precizno

ne odredjuju ni ti uzrasti. Takve odred#e dovode do pogresnih stavova i pri resavanju nekih pitanja daljeg razvijanja pedagogije, njenog grananja, pose#no kad je rec u odnosu

pedagogijeprema o#razovanju odraslih.

Ponekad se predmet pedagogije suzava svodjenjem samo na( )avljenjem strogo planiram iorganizovanim uticajima tj.delatnostima, prema prethodno utvrdjenom cilju i zadacima


3/14

vaspitanja* #avljenje samo pozitivnim vaspitnim uticajima u skladu sa ciljem vaspitanja* tehniku,

tehnologiju, vestinu i sl.vaspitanja svodjenjem pedagogije na #liske joj nauke i granicne

discipline, itd.Krulj, Kacapor i Kulic smatraju da nauku o vaspitanju tre#a tretirati kao socijalnu nauku,

kojnaa vaspitanju pa i prakticnom vaspitno%o#razovnom radu, prilazi interdisciplinarno. Naime,

pedagogija je slozena nauka koja se oslanja na + #itna elementa( ANTOPO-OK! &u okvirukojeg se ukazuje na vaspitanje kao na $enomen primeren i neophodan coveku'* T-O-OK!

&koji se odnosi na utvrdjene ciljeve i zadatke vaspitno%o#razovnog rada'* /TO0O-OK! &koji

se odnosi na metode, o#like i sredstva usvajanja vaspitno%o#razovnih sadrzaja'.Pored #itnih neslaganja u de$inisanju pedagogije kao nauke postoji i nesto sto je

zajednicko( to ej covek kome su namenjeni vaspitni uticaji, primereni sadrzaji, zadaci i cilj

vaspitanja. Njihova gledista se razlikuju u pogledu iz#ora sadrzaja, puteva, sredstava, o#lika

rada, a pogotovou postavljaju zadataka i cilja vaspitanja. Otuda se javljaju razlicite koncepcijenauke o vaspitanju.

Pedagogija nije vise samo nauka o vaspitavanju mladih, vec je ukupna nauka o

vaspitanju, stavise sistem nauka o vaspitanju.

Pedagogija se ne #avi samo teorijskim znanjem o vaspitanju, vec i organizovano iangazovano delovanjem na njega, kako #i se ono korigovalo i po#oljsalo. To znaci da se ona

stavlja u $unkciju inoviranja pedagoskih postupaka, pa se zato mani$estuje kao teorijsko% prakticna nauka.

Predmet proucavanja pedagogije se nalazi u neprestanom menjanju, razvijanju i rede$inisanju. To

je rezultat istorijskog razvoja pedagogije, stalnog #ogacenja, prosirivanja i produ#ljavanja pedagoskih saznanja, polja pedagoske delatnostiu, rezultat razvitka srodnih nauka, a iznad svega

rezultat opsteg drustvenog razvitka i vaspitne prakse. ve to stvara niz poteskoca i nesporazuma

pri odredjivanju premeta pedagogije.

Predmet prouvacanja pedagogije je VAP!TAN"1 To je najopstija i najsira odred#a premeta pedagogije kao nauke, to je kao polazna dovoljna, jer ukazuje na podrucje drustvene

delatnosti kojom se pedagogija #avi. ipak, zato sto je ta odred#a suvuse opsta i nacelna, ona ne

moze #lize i konkretnije ukazati na pro#lematiku, na sva ona pitanja koja sutim predmetomo#uhvacena i kojima se pedagogija #avi. 2ato se namece potre#a razjasnjavanja i odredjivanja

pojma vaspitanje.

1. ISTORIJSKI RAZVOJ VASPITANJA KAO DRUŠTVENE DELATNOSTI

1.1. Istoris!i r"#$o $"s%it"&"

Najpre, iz #ioloske%nagonske potre#e #riga o mladima, a zatim do#ija drustveao#elezja&vaspitanja%prenosenja iskustva starijih na mladje generacije'.

Vaspitanje je od elementa, povremene i neorganizovane postajalo sve vise isplanirana,

organizovana, celishodna i instituciolizovana ljudska delatnost.

U pocetku, vaspitanjem su se #avili svi odrasli clanovi zajednice( muskarci su poducavalidecake, a zene devojcice. Kasnije tu ulogu preuzimaju najiskusniji i najstariji clanovi ajednice.

Vaspitanje mladih je trajalo do dodredjenog uzrasta, a na svecanostima i ritualima, cesto vrlo


4/14

surovim, mladi su tre#ali da dokazu straijima da su sazreli kao punopravni clanovi zajednice.

aslojavanjem rodovskog drustva raslojava se i vaspitanje.

Nova ljudska saznanja i pojava pisma usloznjavaju vaspitanje, te se tako pojavljuju i prveinstitucije &vise milenijuma pre nove ere, u do#a Vavilonskog carstva, Asiriji, Kini, u rednjem

egipatskom carstvu, a vaspitaci su #ili pose#no oda#rani svestenici'.

/alo je zapisa iz tog do#a, a najvise ih je iz anticke 3rcke, iz do#a procvata $ilozo$ije&so$isti, okrat, Platon, Aristotel 4'. )avili su se opisom postojeceg vaspitanja, ali i o tome kako

vaspitanje tre#a da #ude &cilj, zadaci, sadrzaji, organizacija, mogucnosti i potre#e harmonijskor

razvoja licnosti4'. Kasnije u carskom imu, u prvom veku nove ere, javlja se prvo pose#nodelo posveceno vaspitanju 5 Vaspitanje govornika od /arka 6lavija Kvintilijana.

0akle, od rodovskih zajednica do antickog sveta, razmisljanja o vaspitanju idu od

uopstavanja vaspitnih prakticnih iskustava, a zavrsavaju se celovitim $iloso$skim teorijskim

raspravama o vaspitanju. Od tada se sve vise i u#rzanije pise o vaspitanju te se postavljajutemelji nastajanja i izgradjivanja pedagogije. Napokon, u 78.veku, na osnovu #ogatih prethodnih

pedagoskih tekovina, konstituisana je pedagogija kao samostalna drustvena nauka.

1.2. Por'!(o i #&")'&' t'r*i&" %'+",o, i %'+",o,i"

ec pedagogija je grckog porekla i njena upotre#a potice iz antickog do#a. astavljena je

od 9 reci( pais, paidos 5 dete, decak i ago, agein 5 voditi. 0akle, osnovno znacenje jeste 5 voditidete. o# je vodio dete od kuce gde su se ona skupljala i na kojem je sa ostalima do#ijalo

odredjeno vaspitanje i o#razovanje. Ovo je vazilo za decake, posto su devojcice kod kuce

vaspitavale majke. 0akle, upravo taj ro# je do#io prvi naziv pedagog( paid%agogos, tj.onaj koji

vodi dete.Vec u antickom imu znacenje i smisao tog :vodjenja; se menja. To je tada #io uceni

ro#, o#icno 3rk, koji poducava i #rine o vaspitanju dece svoga gospodara, a koji je z#og svojeucenosti postao porodicni ucitelj.Tako kasnije pedagog postaje onaj koji vodi, usmerava, potpomaze i omogucava

celokupan&$izicki i duhovni' razvoj licnosti deteta, dakle onaj koji vaspitava dete. 0anasnje

znacenje termina pedagog je visestruko( tj. svaki covek koji se #avi vaspitanjem &rodtelji i drugi',oni koji se pro$esionalno #ave vaspitanjem, a u uzem smislu nastavnici, i jos uze gledano

pro$esori pedagogije, i najuze, oni koji naucno proucavaju pro#leme vaspitanja i vaspitnu

praksu. Neophodnost za uopstavanjem iskustva i saznanja o vaspitanju neminovno je vodilo ka

konstituisanju pose#ne nauke o vaspitanju, pedagogiji & pedagogika 5 nem.'

Pedagogija je nauka o zakonitostiva vaspitanja i o#razovanja.

vaka nauka, pa tako i pedagogija, da #i #ila validna i samostalna, mora da zadovoljiodredjene kriterijume(

1. Predmet (objekat proucavanja)

2. Metodologiju sa svojom aparaturom, pomocu koje proucava i bavi se putevima vaspitanja.instrumentima treba doci do i preispitivati cinjenice i postojece istine (principi, zakoni i sl.).

Pedagogija ima disciplinu metodologija pedagoski istrazivanja. Metodika se bavi

zakonitostima proucavanja i ucenja u nastavi konkretnog predmeta.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com/FILOZOFIJA/Anticka-filozofija.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/FILOZOFIJA/Anticka-filozofija.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/FILOZOFIJA/Sokrat.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/FILOZOFIJA/Sokrat.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/FILOZOFIJA/Platon.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/FILOZOFIJA/Aristotelova-filozofija.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/FILOZOFIJA/Aristotelova-filozofija.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/FILOZOFIJA/Sokrat.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/FILOZOFIJA/Platon.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/FILOZOFIJA/Aristotelova-filozofija.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/FILOZOFIJA/Anticka-filozofija.htm


5/14

!. "istematizovano znanje i iskustvo, tj.mora da poseduje naucna saznanja.

#. "voju terminologiju, leksiku i jezik i da se po tome razlikuje od drugi nauka

1.3. D'i&is"&' $"s%it"&"

Vaspitanje je predmet proucavanja pedagogije. Najcesce i opste prihvacene de$inicije

vaspitanja su(< Vaspitanje je proces izgradjivanja, $ormiranja i samo$ormiranja licnosti

< Vaspitanje je svesno, sistematsko i planski organizovano razvijanje licnosti, njenih

intelektualnih, emocionalnih, voljnih, estetskih, radnih i drustvenih potencijala i sposo#nosti kodomladine i odraslih

< Vaspitanje je proces simultanog &istovremenog' $ormiranja i samo$ormiranja licnosti

odredjenih svojstava, kao celishodna i namerna delatnost u kojoj se vaspitaniku pruzaju

mogucnosti za optimalni individualni rast i razvoj

< Pedagozi kazu da je vaspitanje cilj, proces i sredstvo.% =ilj je svestran razvoj licnosti, a njega postavlja drustvo, zajednica, drzava.

% Vaspitanje je proces zato sto traje dok je covek ziv, tj. od rodjenja pa do kraja zivota.% Vaspitanje je sredstvo jer uz pomoc vaspitanja, vaspitac deluje na vaspitanike.

% Vaspitanje kao sredstvo podstice razvoj, licnost se osposo#ljava za pro$esiju, za rad,

o#ez#edjuje svoju egzistenciju.< 0akle, vaspitanje se vrsi planski i organizovana prema potre#ama drustva ali i

pojedinacno. Vaspitanje je strao koliko i ljudsko drustvo &civilizacija'. Vaspitanje je drustveni

interaktivni proces. Vaspitanje svake zemlje i nacije ima svoje speci$icnosti i zavisi politickih,

ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih $aktora.

2. MOGUCNOSTI I GRANICE VASPITANJA

azvoj licnosti kao dugotrajan i slozen proces je najintenzivniji u detinjsvu i mladosti, ito pod uticajem mnogih unutrasnjih i spoljnih cinilaca. Vaspitanje moze pod odredjenim

uslovima postati znacajan cinilac razvoja licnosti.

Na osnovu psiholoskih i pedagoskih proucavanja utvrdjeno je da razvoj licnosti prolaziveci #roj razvojnih $aza%uzrasta, te se one razlicito omedjavaju &mesecima i godinama' i

klasi$ikuju. Tim pitanjima se #avi razvojna psihologija. Naime, za svaki uzrast su utvrdjene

psihicke i $izicke karakteristike kao i merni instrumenti koji utvrdjuju da li je razvoj pojedinca

odredjenog uzrasta na nivou, ispod ili iznad tih opstih karakteristika razvoja licnosti za taj uzrast.Utvrdjivanje tih individualnih razvojnih karakteristika moze se odnositi na licnost u celini i na

pojedine komponente njenog psihickog i $izickog razvoja.

0a li ce i koliko vaspitanje #iti u $unkciji razvoja licnosti zavisi, pre svega, od shvatanjavaspitanja, od koncepcije, cilja i zadataka vaspitanja, ali i od vaspitaca koji organizuje i rukovodi

procesom vaspitanja, kao i od uslova u kojima se vaspitni proces ostvaruje.

Vaspitac mora da usvoji i ovlada odredjenim znanjima &o licnosti, etapama njenograzvoja, karakteristikama uzrasta koji vaspitava, mogucim individualnim odstupanjima i sl.' i da


6/14

#ude osposo#ljen za prakticni vaspitni rad &da do#ro poznaje metodiku vaspitnog rada i da ih

do#ro koristi, osnove metodologije, pedagoskih istrazivanja i da ih korekto primenjuje i sl.'.

Prilikom odredjivanja stepena zainteresovanosti, o#darenosti ili teskoca u odredjenim o#lastimaod strane vaspitanika, vaspitanje moze imati izuzetno vaznu razvojnu i>ili korektivnu ulogu.

0a #i se sagledao razvoj vaspitanika, tre#a pratiti vise razvojnih komponenti njegove licnosti

&kognitivnih, emotivnih, nivo socijalizacije i komunikacije, komponente telesnog razvoja i sl.' te je neophodno da vaspitac vodi pose#no evidenciju o razvoju svakog vaspitanika ponaoso#

&individualni tj.licni karton'.

Oni o#icno sadrze opste podatke o uceniku i njegovoj porodici, uslove u kojima zivi,zdravstveni pregledi i merenje $izickog razvoja, a pose#an deo je psovecen nastavnom, radu gde

nisu samo ocene, vec sva #itna zapazanja vaspitaca o vaspitanikovom radu u procesu nastave*

ucesce vaspitanika u vannastavnim aktivnostima, ponasanje u skoli i van nje4

Na osnovu ovih kartona, vaspitac, ali i njegove kolege, kasnije &kumulativni kartoni' mogukvalitetnije da programiraju i organizuju vaspitni rad, te time i da rad prilagodjava prema

stvarnim potre#ama vaspitanika, zajedno i ponaoso#, a time i da postize i maksimalno moguce

rezultate u razvoju licnosti svakog vaspitanika.

Na razvoj deteta i odrasle oso#e uticu #rojni cinioci, namerni ili nenamerni, stalni ili povremeni. =esto je mnogo veci vaspitni uticaj van tih programa vaspitaca &u porodici, van

skole, u ne$ormalnim grupama, uticaj mas%medija i sl.' i u pozitivnom i u negativnom smislu. To je pose#an pro#lem pedagoske nauke. Ovo ukazuje da svaki vaspitac mora #iti svestan

postojanja takvih uticaja. Vaspitanje se izdvaja po znacenju i moci uticaja upravo z#og svojih

karakteristika( svesnosti, celishodnosti, sistematicnosti i organizovanosti.0a #i vaspitac uspesno ostvario svoje zadatke, neophodno je da do#ro poznaje opsti proces

razvitka licnosti, karakteristike etapa, kroz koje prolazi taj proces, $aktore koji uticu na razvitak

svake licnosti, kao i individualne oso#enosti svakog vaspitanika. Takodje, sve ovo se odnosi i na

ucenicke kolektive sa kojima vaspitac radi, jer i oni imaju svoje razvoje karakteristike ispeci$icnosti.

Kako tre#a organizovati vaspitni rad, tj kako vaspitanje moze postati cinilac razvoja

licnosti? Odgovor na ovo pitanje daje opsta metodika vaspitanja, tj. razvijanja licnostivaspitanika, koja se #avi prakticnim pitanjima opsteg toka vaspitanja, tj. razvijanja licnosti

vaspitanika.

=inioci razvoja licnosti su( nasledje ioloski $aktor', drustvena sredina &socijalni $aktor',sistem vaspitanja i svesna stvaralacka aktivnost vaspitanika.

azni pedagozi su potcenjivali ulogu i moc vaspitanja precenjujuci ulogu naslednih $aktora i

o#rnuto.

pikurejci i stoici su govorili o sud#inskoj predodredjenosti covekove licnosti i nasledja.Velikani humanizma i renesanse su #ili oijeni verom u svemoc vaspitanja i preo#razaja sveta

putem vaspitanja.

$razmo %oterdamski 5 Priroda ako ti ej podarila sina nije ti dala nista drugo do sirovumasu, a tvoja je stvar da toj savitljivoj i o#likovanju prilagodljivoj masi das naj#olju $ormu

&zon 'ok 5 /islim da mogu tvrditi da od 7@ ljudi koje susrecemo 8 njih je ono sto jesu 5 do#ri

ili zli, korisni ili stetni za drustvo% postalo putem vaspitanja koje su imali ant 5 =ovek moze postati covekom samo putem vaspitanja. On nije nista drugo do ono sto iz

njega ucini vaspitanje.

Nasledje je prozivod dosadasnjeg razvoja zivota ljudi i ono o#ez#edjuje putem gena

preduslove &telesne, anatomsko%$izioloske strukture i strukture nervnog sistema' koji su osnova


7/14

daljeg razvoja licnosti, ne u vidu gotovih i nepromenjivih sposo#nosti i karakteristika licnosti,

vec samo u vidu odredjenih mogucnosti i dispozicija. Nasledjena o#elezja koja su proizveli geni

prelaze sa generacije na generaciju, ali se nasledjem ne mogu preneti iskustva odrasle oso#e na potomke. /edjutim, zivotna iskustva mogu promeniti gene( uticajem hemijskih procesa

tj.neodgovarajuci lekovi tokom trudnoce ili radijacija znaci degenrativne posledice. Nativizam

iologisticki determinizam ili $atalizam' precenjue ulogu nasledja, a potcenjuje ulogu vaspitanja&Platon, Aristotel, /ontenj, openhauer' 5 iver ne pada daleko od klade.

0a #i se dispozicije odredjene nasledjem mogle razviti neophodni su izvesni podsticaji iz

sredine &geogra$ski polozaj, klimatski uslovi, drustveno uredjenje, drustvena i klasna podeljenost, perspektive razvoja skolstva, porodica, skola, religija, kultura, tradicija, mas%mediji,

standard, z#ivanja u uzim socijalnim grupama'. U literaturi su opisani slucajevi dece koja su

sticajem okolnosti zivela izolovana od dodira sa ljudima i ona nisu naucila ni da se normalno

krecu, ni da govore, ni da misle. )rojna istazivanja pokazuju da je verovatnoca da se javigenetski potencijal za o#darenost podjednaka u svim ljudskim grupama #ez o#zira kako one #ile

razvrstane & po polu, rasi, naciji, klasi ili na neki drugi nacin 5 geogra$ski determinizam', ali ako

su oni razvrstani na osnovu socioekonomskih razlika onda postoji mogucnost da ti uslovi

#lokiraju razvoj sposo#nosti. mpiristicke &sociologisticke' teorije precenjuju ulogu sredine ivode nas u za#ludu o svemoci vaspitanja i iskustva ( 0zon -ok i TA)U-A AA, medjutim nije

#itno samo ono sto se pise, vec i kvalitet vostane podloge4 elvecijus% vaspitanje je svemocno, vaspitanje nas cini onim sto smo.

ternova teorija konvergencije o pomirenju nativista i empirista je vestacko pomirenje

jednostranih teorija, jer na indirektan nacin shvata licnost vaspitanika kao pasivnu i ne#itnu ucitavom procesu razvoja, a upravo je svesna aktivnost vaspitanika $aktor #ez kojeg se ne moze.

Vaspitanik nije samo o#jekt vec i su#jek vaspitanja. Ova teorija ne uocava u dovoljnoj meri

ogromno znacenje covekove aktivne prirode i njegove svesne aktivnosti, ne pridaje dovoljno

znacenja cinjenici da covek svojom svesnom aktivnoscu menja sredinu, a time i samog se#e.Vazna uloga i odgovornost pedagoskih radnika je da nadju optimalni odnos ovih $aktora razvoja i

prave mere u organizaciji vaspitanja i rada. 0akle, savremena pedagogija je od#acila ove +

teorije, a prihvatila multi$aktorsku teoriju koja pored nasledja i sredine uzima u o#zir ulogucovekove aktivnosti u vlastitom o#likovanju. 0akle, savremena pedagogija vaspitanje shvata

aktivisticki. Aktivnost vaspitanika u procesu $ormiranja licnosti podrazumeva da svaki vaspitanik

mora aktivno da ucestvuje u vaspitanju sto je preduslov njegovog razvoja ili stagnacije.Aktivnost, rad i ucenje su nuzne pretpostavke da se dispozicije razviju u aktivne sposo#nosti.

Prema nasledju ljudi su pri#lizno istovetni, ali po stecenim oso#inama se sve vise

razlikuju.

azumeti licnost kao celovit sistem znaci otkriti njena svojstva #ioloskog i socijalnog porekla, tesvojstva koja su oso#ena za ljudsku vrstu, otkriti nacin na koji se te + grupe svojstava organizuju

u jedinstvenu, relativno sta#ilnu celinu. Tako gledano nijedna od postojecih de$inicija licnosti ne

zadovoljava u celini sve zahteve jedne do#ro zasnovane de$inicije.*lport % -icnost je dinamicka organizacija onih psiho$izickih sistema unutar individue

koji odredjuju njeno karakteristicno ponasanje i njen karakteristican nacin misljenja.

N. %ot % -icnost je jedinstvena organizacija oso#ina koja se $ormira uzajamnimdelovanjem organizama i socijalne sredine.

ideja o crtama licnosti svodi se na ideju o slicnim tendencijama u ponasanju, tj. kada opisujemo

odredjenu oso#u mi koristimo one termine koji ukazuju na najcesce nacine njenog reagovanja u

odredjenim situacijama &inteligentna ili agresivna oso#a'.


8/14

Postoje #rojna merila koja nam sluze da odredimo crte licnosti. Olport je predlozio +

merila(

1. +cestalost sa kojom neko lice privata odredjeni tip prilagodjavanja (npr. snalazljivost, ali ima i odstupanja)

2. Niz situacija u kojima se neko ponasa dosledno

!. intenzitet reakcija u odredjenoj situaciji ( intenzitet obicni uzbudjenja ili fobija )

Kod pracenja i merenja ovih o#elezja javlja se pro#lem statisticke o#rade. Kod razlicitih

crta licnosti ta granica nije ista & ako oso#a resava intelektualne pro#leme procentom od @ da li je ona po nama inteligentna?'

ispoljavanje crta licnosti zavisi i od socijalne situacije & akcije solidarnosti su cesto u visokom

procentu, ali koliko je njih ucestvovalo plaseci se javne oso#e'.

Olport% crta je jedna neuropsihicka struktura koja ima svojstvo da mnoge drazi ucini$unkcionalno ekvivalentvim i da zapocne i vodi ekvivalentne & smisaono dosledne' o#like

adoptivnog i ekspresivnog ponasanja.

Olport% opsta crta je jedna kategorija za klasi$ikovanje $unkcionalnih o#lika ponasanja u

opstoj populaciji ljudi. ipak, postoji saglasnost da crte licnosti tre#a klasi$ikovati u B grupe(1. rte koje se odnose na sposobnosti neke licnosti

2. rte koje se odnose na temperament, pod kojim se najcesce podrazumeva nacin iintenzitet emocionalni reakcija

!. rte karaktera koje ukazuju na tipicne nacine reagovanja jedne osobe u

medjuljudskim odnosima

#. rte konstitucije kojim najcesce opisujemo telesni sklop jedne osobe

3il$ord i =imerman su o#javili listu $aktora koji o#uhvataju svojstva licnosti ukljucena u

temperament( opsta aktivnost, dominacija, maskulinost%$emininost, pouzdanje%osecanje nizevrednosti, sigurnost%nesigurnost, meditativnost, potistenost, emocionalnost, uzdrzljivost,

o#jektivnost, prijatnost i saradnja%netolerancija.

Ocigledno je da ova matrica temperamenta o#uhvata siru listu svojstava licnosti, a nesamo emocijalna reagovanja.

"edna od najcesce pominjanih tipologija licnosti u istoriji psihologije je Cipokratova

podela temperamenta, B tipa(7. olericki &jaka osecanja, lako resavanje na akciju, razdrazljivost i sklonost agresivnom

reagovanju'

9. "angvinicki &lako menja raspolozenje, sklonost vedrom raspolozenju, povrsnost

emocija'+. -legmaticki &reaguje retko i sporo, osecanja sla#a i tesko se ispoljavaju, stalozen, sla#o

osetljiv i sla#o pokretljiv covek'

B. Melanolicki &retko reaguje, osecanja intenzivna i dugo traju, preovladjuju osecanjatuge i za#rinutosti'.

Neki ljudi spadaju u vise tipova a neki niujedan. /alo je ljudi koji predstavljaju cist tip./edju psiholoski najvrednije tipologije spada ona koju je predlozio "ung. Po njemu,

postoje dva osnovna nacina reagovanja(

% $kstravertni tj. okrenuti ka spolja prema stvarnosti i ljudima karakterisu otvorenost

ponasanja, spremnost na neposrednu akciju, sla#ija osetljivost, realisticnost, lako socijalno

http://www.besplatniseminarskiradovi.com/PSIHIJATRIJA/Fobije.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/PSIHIJATRIJA/Fobije.htm


9/14

prilagodjavanje

% ntrovertni tj.licnost okrenutu ka se#i karakterise sklonost razmisljanju, povucenost,

zatvorenost, uzdrzljivost u ispoljavanju emocija, osetljivost na kritiku, redji i sla#iji kontakti saostalim ljudima, okupiranost vlastitim mislima i dozivljajima.

am "ung je napominjao da se ovi tipovi ne javljaju strogo odvojeno, vec kod jedne

oso#e preovladjuje jedan, a kod druge grupe drugi tip reagovanja.=ovek pripada tipu % on ga ne poseduje.

/ogucnosti i granice vaspitanja su u nasledjenim osnovima, uslovima drustvene sredine

u kojima se razvija licnost, u pravovremenosti i pravilnosti organizovanog vaspitanja i u licnomangazovanju samog vaspitanika. Na vaspitanje individue uticu ukupni drustveni odnosi pa je

time i drustveno%istorijski usvojeno ali i pol, temperament, pravovremeno otkrivanje talenata,

zdravlje4

II CILJ VASPITANJA0 RAZLIITA SVATANJA POJMA I CILJA VASPITANJA

Vaspitanje je pre svega proces $ormiranja i samo$ormiranja licnosti, tj. ima $ormativni

karakter. Njime se $ormira, o#razuje, izgradjuje, pro$ilise i kreira oso#en sklop i sistem oso#inakoje de$inisu odredjenu licnost.

Vaspitanje je i speci$ican medjuljudski &drustveni' odnos zasnovan na komunikaciji

kojom se zeli ostvariti odredjeni uticaj jednih licnosti na druge. On nije vezan samo za lokalnivec i za glo#alni nivo.

Vaspitanje predstavlja ukupnost uticaja i aktivnosti drustva kao celine, pojedine socijalne

grupe, institucije, organizacije, porodice i pojedinca, u teznji ka ostvarenju postavljenih ciljeva%

proces harmonijskog izgradjivanja svestrane licnosti.Vaspitinje je i speci$ican socijalni prostor u kome licnost moze da se stvaralacki dokaze,

izrazi ili a$irmise, provodeci npr. trecinu svog ili citav zivot kroz pedagosku delatnost.Vaspitanje je istorijska pojava i civilizacijska kategorija. Ono neguje identitet odredjenogdrusta i omogucuje vezu izmedju generacija. 0rustveni kontinuitet ne #i #io moguc #ez

vaspitanja.

Vaspitanje je i izraz kojim oznacavamo rezultat i odredjeni stupanj i nivo covekovograzvoja. 2ato se kaze za nekog da je vaspitan, o#razovan, skolovan, ucen i tre#alo #i da je njime

uslovljen i covekov materijalni polozaj i socijalni status.

Vaspitanje je nuzno i z#og sve vece kolicine znanja koju u toku zivota tre#a usvojiti i sveveceg #roja sposo#nosti koje tre#a razviti za snalazenje u savremenim uslovima zivota.

=elishodnost vaspitanja se ogleda u iz#oru i $ormulisanju ciljeva vaspitanja. Vaspitanje se

ostvaruje uvek i jedino odredjenim sadrzajima. Od iz#ora sadrzaja, njegove unutrasnje strukture,

o#rade, prezentacije i nacina interpretacije, zavise umnogome tip, nacini i rezultati vaspitanja.0akle, cilj i zadaci vaspitanja su speci$icna proklamacija covekovih teznji, a sadrzaji

predodredjuju, usmeravaju i uslovljavaju vaspitne aktivnosti. =iljevi, programi i aktivnosti,

moraju #iti u optimalnoj saglasnosti da #i se postigli pozitivni e$ekti vaspitanja.Vaspitanje je proces usvajanja znanja, vestina i navika, razvijanje psiho$izickih snaga i

sposo#nosti. 6ormiranja naucnog i licnog pogleda na svet i osposo#ljavanje za samovaspitanje i

samoo#razovanje. ealizaciju pojedinih ciljeva i zadataka vaspitanja prate i o#jedinjuju + etape(% %acionalnog &saznato% znanje, shvatanje'


10/14

% $mocionalnog &osecanja, uverenja i stavovi'

% /oljnog &primenjeno, svojevoljno delovanje i postupanje'

Tako se osnovna podrucja razvoja licnosti o#icno dele na(

0 ognitivni razvoj

0 fektivni razvoj0 Psiomotorni razvoj

Ako hocemo da napravimo rezime ili pokusaj izvodjenja elemenata za sazeto de$inisanje pojma vaspitanja, onda tre#a kao osnovne izdvojiti sledece elemente i karakteristike( odnosi se

na licnost, svesna je aktivnost, celishodna, speci$icna ljudska delatnost, namerna, organizovana,

sistematicna delatnost, ukupnost svih pozitvino usmerenih uticaja na licnost, ostvaruje se

sadrzajima, slozeno, medjugeneracijska pojava, reciprocan i povratni komunikacijski odnosrazmene, ima konzervirajuci i dinamicki karakter, dozovotni proces koje se ostvaruje na svim

uzrastima, u institucionalnim i vaninstitucionalnim $ormama, individualni i drustveni cin, najsiri

predagoski proces i pojam, a mora se sve vise zasnivati na naucnim proucavanjima i

istrazivanjima.=ilj vaspitanja je uvek #io drustveno%istorijski uslovljen i odredjen, jer je ono preko cilja

saopstavalo svoje interese u odnosu na razvoj i ponasanje pogotovo mladih ljudi. U parti jeosnovno da se $ormira hra#ar ratnik, u Atini harmonijski razvoj tela i duse &kalokagatija', za im

i Kvintilijana do#ar retor, za -oka vaspitanje mladog dzentlmena i sposo#nog poslovnog coveka,

za Cer#arta razvoj mnogostranih interesa i snaga karaktera i moralnosti, za Kersenstajnera radan,disciplinovan i upotre#ljiv gradjanin* 0akle, za jedne do#rog i lojalnog gradjanina, za drugog

#riznog roditelja ili do#rog vernika, do#rog rodolju#a i sl.

Kao sto svako konkretno drustvo, klasa ili socijalna grupacija svoje zelje i interese

priklamuje za opstevazece ciljeve covekovog zivota, time i vaspitanja, tako su $iloso$ski i pedagoski pravci istrazivali te interese( religijska, antropoloska, kulturna, pragmatisticka,

esencijalisticka pedagogija su najcesce imale suprotne zahteve.

U udz#enicima pedagogije pre ii svetskog rata, razlicita gledista o cilju vaspitanja surazvrsta u B grupe(

7. edonisticko 5 licna sreca, $izicko i duhovno uzivanje

9. +tilitaristicko 5 sticanje prakticnih, upotre#ljivih, korisnih znanja i vestina+. Moralisticko 5 znati sta je moralno do#ro i ciniti do#ra dela, sa stanovista tog

konkretnog drustva

B. "ocijalno 5 licnost sposo#na za aktivan drustveni zivot

6unkcije ciljeva vaspitanja su veoma #rojne i znacajne(

% Njegovim $ormulisanjem covek postaje svesniji svojih namera u vaspitanju, cini ga

promisljenijim i racionalnijim procesom% Njime se odrazava odredjeni kontinuitet ideja i vrednosnih sistema oko kojih se okuplja

i ujedinjuje odredjena socijala gropa

% O#ez#edjuje neophodni nivo organizovanosti i koordiniranosti vaspitne delatnosti% On je pretpostavka planiranja i predvidjanja optimalnih resenja u iz#oru i redosledu

sadrzaja, o#lika rada primeni metoda i sredstava vaspitanja

% Nije samo norma i ideal, vec i osnova za razradu zahteva i odgovornosti u odnosu na

ucesnike vaspitnog procesa i one koji o#ez#edjuju neohodne uslove


11/14

% /otivaciona $unkcija 5 ideal kome se tezi

% =ilj o#icno sadzi i smisao &zasto' delatnosti vaspitanja i slicno

% =ilj vaspitanja vodi racuna o kontinuitetu i adekvatnosti razvoja vaspitanika i planiranihaktivnosti, tempu razvoja vaspitanika. 0akle, ne polazi samo od opste drustvenih interesa, vec i

od psiho$izickih karakteristika vaspitanika, cime se iz#egava nerealan cilj.

% 6utoroloska $unkcija 5 jer je okrenut ka #uducnosti.adrzi i e$ekte razvoja licnosti i vaspitanja i predstavlja osnovu za vrednovanje ukupnih i

krajnjih ishoda vaspitne delatnosti. =ilj je dakle, kao na pocetku tako i na samom kraju vaspitnog

procesa.3rupisanje i klasi$ikovanje ciljeva vaspitanja se moze vrsiti na razlicite nacine(

vrednosni, drustveni, interpersonalni, intrapersonalni, egzistencijalni, intelektualni, kulturni4

=ilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili vise idealno zamisljen i generalizovan lik coveka,

licnost odredjenih svojstava i spois#nosti koje se zele i nastoje vaspitanjem da $ormiraju kodsvakog clana odredjenog drustva. =ilju usaglasavamo organizaciju, sadrzaje, metode i sredstva

vaspitno o#razovnog rada svih institucija i pojedinaca. Opsti cilj vaspitanja se $ormulise

pri#lizno isto ili slicno u vrlo razlicitim drustvima. Ta slicnost je samo terminoloska a sutina je

razlicita &totalna licnost, harmonijska, svestrana, slo#odna, demokratska, kreativna i sl.'. Opsticilj vaspitanja i o#razovanja u nasem drustvu je slo#odna svestrano razvijena licnost.

0va osnovna nacina $ormulisanja i de$inisanja cilja vaspitanja(% =ilj kao gotova, staticna i udaljena slika

% =ilj kao odlika i svojsvo samog procesa kojim se dolazi do njega

Procesualno $ormulisanje cilja vaspitanja ne govori samo o tome sta se zeli posticivaspitanjem &kakva licnost ili zamisljena struktura' vec i kako, na koji nacin ulazi u samu sutinu

vaspitanja, dakle, postepeno ostvarivanje cilja, tj. razlaganje cilja u $ormu procesa. Naime, #olje

je reci da je cilj svestrano razvijanje svih potencijala licnosti i njihovo #ogacenje i o#jedinjavanje

u raznovrsnosti i sl.

III ZADACI PREDŠKOLSKE PEDAGOGIJE

7. da ima $uturoloDki aspekt 5 da na osnovu utvrEenih zakonitosti u svom domenu i uvida

u opDtija kretanja i stremljenja predviEa #uduFnost vaspitanja dece ranog uzrasta*

9. da razraEuje sopstvenu istraGivaHku metodologiju 5 ovo znaHi da tre#a da utvrEuje

pro#leme, $ormuliDe hipoteze i razraEuje naHine njihovog o#jektivnog proveravanja radi

dolaGenja do nauHnih istina*

+. da se #avi vaspitanjem kao namernom i svrsishodnom delatnoDFu odreEenom

normama kojima se utiHe na deHiji razvoj &razvojno%normativna'*

B. da #ude operativna 5 na ponaDanje ljudi i dece utiHu njihovi motivi koje tre#a

o#jaDnjavati. 2#og toga se predDkolska pedagogija ne zaustavlja na deskripciji, veF uzima u

o#zir teGnje, smisao i svrhu pojava koje prouHava, kao i naHine na koje se na njih moGe uticati

kako #i se odvijale u Geljenom pravcu. To podrazumeva planski i sistematski uticaj na vaspitne


12/14

pojave, uzimajuFi u o#zir utvrEene istine, kao i predviEanje posledica ovog delovanja, uz

preuzimanje dela odgovornosti kada su one u pitanju. 2ahtevi se postavljaju u o#liku principa i

pravila koje tre#a uvaGavati tokom vaspitnog rada, uz razradu i konkretizaciju speci$iHnih ciljeva

vaspitanja dece ranog uzrasta, a u skladu sa opDtim ciljevima postavljenim u pedagogiji i

$ilozo$iji*

. da proverava teoriju u praksi vodeFi raHuna o druDtveno%kulturnim kontekstima 5 ovo

o#ez#eEuje povratnu in$ormaciju za unoDenje korekcija i dalje unapreEivanje teorije i prakse

predDkolskog vaspitanja*

I. da #ude kritiHna prema svom predmetu prouHavanja i prema svojim polaznim

osnovama, odnosno $ilozo$skim, teorijskim i druDtveno%istorijskim osnovama od kojih polazi 5

ona tre#a kritiHki da preispituje pomenute osnove i prouHava pedagoDku praksu, ukazujuFi na

za#lude i stramputice koje postoje u ovoj o#lasti. Prilikom traganja za reDenjima nikada ne tre#a

da izgu#i iz vida interese dece i utvrEene opDte%ljudske vrednosti.

J. da dolazi u interdisciplinarne odnose sa drugim pedagoDkim disciplinama i

disciplinama drugih nauka radi preuzimanja, kritiHkog ispitivanja, ocenjivanja i usvajanja

teorijskih postavki, nauHnih Hinjenica, hipoteza i pro#lema, pruGajuFi na taj naHin i sopstveni

doprinos.

IV DETERMINANTE CILJA I ZADATAKA VASPITANJA

vestrano razvijena licnost je samo delimicno pro#lem skole i vaspitno o#razovnogsistema. Ona je pre svega drustveni pro#lem, cilj i rezultat civilizacijskih napora ljudi. adasnje

generacije se pri#lizavaju tom idealu i u tome je sustina perspektivnosti i motivacione $unkcije

cilja vaspitanja.Osnov svestranosti i specijalnosti nije ili%ili vec se visoka specijalnost &uska strucnost'

moze ostvariti jedino na temelju svestranosti &prvo opste pa strucno o#razovanje'. 0akle, one se

medjuso#no ujedinjuju, prozimaju i dopunjuju &takav je odnos izmedju'. vestranost ne gusiindividualnost .

ta sve uslovljava cilj vaspitanja? To su pre svega &determinante cilja i zadataka

vaspitanja'(

0 &rustvena zajednica

0 "istem vrednosti0 ideoloska i politicka svatanja

0 "aznanja o coveku i njegovoj licnosti0 &rustvena tradicija

0 %azvijenost pedagoske nauke i sistema vasputanja (skolstva)

0 elje i potrebe, interesi i ambicije sami licnosti na koje se vaspitanje odnosi


13/14

V ZAKLJUCAK

Na $ormulisanje ciljeva i zadataka vaspitanja uticu ciljevi konkretnog drustva(

individualni i drustveni &drzavni'* ekonomski, naucni, ideoloski, religijski, nacionalni* ciljevigradjanskog ponasanja4

U nasem govornom podrucju retko se govori o vaspitnom idealu &koji je najopstiji' acesce o cilju vaspitanja &koji podlaze $ormulaciji' i zadacima vaspitanja &koji predstavljaju

konkretizaciju cilja'.

0vije tendencije pri odredjivanju cilja vaspitanja(% insistiranje na jasnom i preciznom $ormulisanju cilja vaspitanja koji svi moraju postovati i iz

kojih sve institucije tre#a da izvode svoje zadatke vaspitanja &religijska koncepcija vaspitanja 5

pravci kulturne &vrednosne' pedagogije, socijalne pedagogije4'% Niko van same licnosti nema pravo da odredjuje ciljeve vaspitanja i da se ciljevi vaspitanja u

samoj licnosti &individualisticka i personalisticka pedagogija, pedologija4'.

Vazno je da ciljevi vaspitanja #udu opazeni kao podesno sredstvoza zadovoljenje jednog

ili vise znacajnih motiv &motivaciona uloga cilja vaspitanja'. 2ato i jeste vazno da ciljevi i zadaci

#udu $ormulisani i interpretirani &operacionalizovani' tako da ih svi ucesnici prepoznaju ako

svoje. toga, oni ne smeju #iti apstraktni, nerealni i udaljeni od zivota i stvarnih ljudskih potre#a.Posto je cilj vaspitanja dat u perspektivi neophodna je konkretizacija ciljeva i zadataka

vaspitanja. Ona se sprovodi na svim nivoima i svim podrucijima vaspitnog rada(

0 Prema nivou drustvene kompetentnosti (ustavi, zakoni, propisi)0 Prema vrstama skola i vaspitno obrazovni institucija

0 Prema stranama vaspitanja (umno, moralno, estetsko, radno i fizcko)

0 Prema nastavnim predmetima i programima (ciljevi i zadaci nastave maternjeg jezika)

0 Prema programskim celinama (ciljevi i zadaci pocetne nastave citanja i pisanja)0 Pa sve do konstatovanja ciljeva i zadataka jednog nastavnog casa pri obradi odredjene

nastavne jedinice (npr. obrade basne)

7. 2adaci vaspitanja koji se odnose na osnovne komponente vapitanja. To znaci davaspitanje tre#a da ispuni osnovnih zadataka( intelektualno, moralno, estetsko, radno i $izicko

vaspitanje.

9. 2adaci vaspitanja koji se odnose na strukturu psihickog zivota. Vaspitanje tre#a daispuni + #itna zadatka ( kognitivni &racionalno podrucje', a$ektivni &emocionalno podrucje' i

psihomotoricki &voljno%delatno podrucje'

+. 2adaci vaspitanja koji se odnose na zadatke nastave( materijalni &nastavna materija',

$unkcionalni &psihomotoricko podrucje tj. razvijanje #rojnih i raznovrsnih sposo#nosti(senzorskih, prakticnih, izrazajnih i sl.'i vaspitni &komponente'

B. 2adaci vaspitanja koji se odnose na sistem &stupnjeve' vaspitanja i o#razovanja(

porodica, grupe vrsnjaka, vrtic, skola, mas%mediji, slo#odno vreme i permanentno o#razovanje.. 2adaci vaspitanja koji se zasnivaju na vaspitnim vrednostima(

0 3enericke ili opste ljudske vrednosti

0 &rustvene svesne aktivnosti i emocionalne veze0 Personalne tj. vezane za licni zivot, koje cine neju licnost i cine je srecnom ili uspesnom


14/14

Documents

I Pedagogija i Njen Predmet Proučavanja