www.balkandownload.org

ISTORIJSKA NAPOMENAGodine 480. pre naše ere, persijske snage pod carem Kserksom, koje su

prema Herodotu brojale dva miliona vojnika, prešle su Helespont i krenuleu svojoj množini na pohod ka Grčkoj, da bije osvojile iporobile.U očajničkom činu odlaganja, izabrane snage od tri stotine Spartanaca

izaslane su do termopilskog klanca, gde su se planine i more tolikopribližavali da su bar delimično neutralizovali persijsko mnoštvo i njihovukonjicu. Ovde će, postojala je nada, elitni borci voljni da žrtvuju svoježivote moći za koji dan da zadrže milionsku armiju u najezdi.Tri stotine Spartanaca sa svojim saveznicima zadržavali su osvajače

sedam dana, sve dok, izlomivši u pokolju oružje i boreći se „golim šakama izubima“ (kakoje zabeležio Herodot), nisu na kraju podlegli.Spartanci i njihovi tespijski saveznici izginuli su do poslednjeg, ali merilo

hrabrosti koje supostavili svojom žrtvom nadahnulo je Grke da ustanu i dau jesen i u proleće poraze Persijance u bitkama kod Salamine i Plateje,spasavši tako novorođenu zapadnu demokratiju i slobodu da ne budu zatrteu kolevci.Danas dva spomenika čuvaju sećanja na Termopile. Na onom iz

modemogdoba, zvanom Leonidin spomenikpo spartanskom kralju koji jetamo pao, urezan je njegov odgovor na Kserksov zahtev da Spartancipolože oružje. Sastojao se iz svega dve reči: Molon labe. „Dođi i uzmi ga. “

Drugi spomenik, iz antičkih vremena, prost je kamen u koji su urezane

rečipesnika Simonida. U njegovim stihovima sažetje možda najslavniji odsvih ratničkih epitafa:Putniče, kad stigneš Spartancima, reci da padosmo vemi njihovim

zakonima.

Premda silnu hrabrost iskazahu svi Spartanci i Tespijci, najhrabriji odsvih bejase Spartanac po imenu Dijenek. Pripoveda se da na veče uoci bitkeneki Tračanin reče mu gde Persijanci u tolikom broju lukonoša imaju dastrelama svojim, kad ih odapnu, pomračuju sunce. Dijenek, opet,nezastrašen rečima ovim, uz smeh opazi: „Dobroje, jer tako ćemo se uhladu boriti. “— HERODOT: ISTORIJALisica mnoge varke zna; divlji vepar jednu, al vrednu.— A R H I L O H

Knjiga prva

KSERKS

Po zapovesti Njegovog Veličanstva, Kserksa Darijevog sina, velikog caraPersije i Medije, kralja kraljeva i kralja zemalja, gospodara Libije, Egipta,Arabije, Etiopije, Vavilona, Haldeje, Fenikije, Elama, Sirije, Asirije inaroda Palestine; vladarajonije, Lidije, Rigije, Armenije, Kilikije,Kapadokije, Trakije, Makedonije i Zakavkazja, Kipra, Rodosa, Samosa,Hiosa, Lezbosa i egejskih ostrva; suverena Parte, Baktrije, Kaspije,Susijana, Paflagonije i Indije; gospodara nad Ijudima svima od ishoda dozapada sunca, Najsvetijeg, Najuzvišenijeg i Najslavljenijeg, Nepobedivog iNeiskvarivog, koga blagoslovi bog Ahura Mazda i koji je Svemoguć međusmrtnima. Ovako Njegova Presvetlost odluči, a zapisa Gobart Artabazovsin, istoričar Njegov:Da usledi slavnoj pobedi boraca Njegovog Veličanstva nad bojnim

redovima peloponežanskih dušmana, Spartanaca i saveznika njihovih, uprolazu termopilskom, gde istrebiše neprijatelja do poslednjeg i podigošespomene u slavu ovog smelog zadobitka, želja za daljimpronicanjem štoNjegovo Veličanstvo u svojoj mudrosti na koju ga bog nadahnu oseti,jednako u izvesnu bojnu taktiku protivničkih pešadinaca, jer se pokazaunekoliko uspešnom protiv boraca Njegovog Veličanstva, i u vrstu tihbojovnika što, premda neobavezani podaništvom ni služenjem gospodaru,suočeni s bezizlazom i sigurnom smrću svejedno ne ustukoše, i izgiboše tugde behu do poslednjeg.Zaljenje izrazi Njegovo Veličanstvo zbog pomanjkanja znanja i poimanja

ovih pitanja, te bog Ahura Mazda posredova u korist Njegovog Veličanstva.Preživeli međ Helenima (kako Grci sebe nazivaju) bi otkriven, u teškimranama i na samrti, pod točkovima bojnih kola, neprimećen do trenutkatoga pod telima Ijudi, konja i tovamih životinja zgomilanim na tom mestu.Sazvani behu vidari Njegovog Veličanstva i zaprećeno im beše smrću dasvim sredstvimasačuvati moraju zarobljenikov život, a i bog usliši željeNjegovog Veličanstva. Grk pošive tu noć i sledeće jutro, a za deset danapovrati govor i moć razbora i, premda još vezan za nosila i pod staranjemCarskog Vidara, najzad bejaše ne samo spreman da govori, već i iskazivašegrozničavu žudnju za tim.Nekoliko neuobičajenih vidova primetiše na oklopu i opravi

zarobljenikovoj oni što su nad njim stražarili. Pod bojnim kalpakom nenadoše pustenu podlošku spartanskog hoplita, već kapu od pseće kožekakvu nose heloti, lakedemonjanska težačka robovska klasa. Naprotiv, što

nerazjašnjivo beše zapovednicima Njegovog Veličanstva, štit i oklopzarobljenikovi bejahu od najfinije bronze, obrubljene retkim hibernijskimkobaltom, a na kalpaku imađaše poprečnu perjanicu pravog spartijata, neobičnoga vojnika.U prvim propitivanjima način pričanja se njegovog pokaza kao mešavina

uzvišenog filozofskog i književnog jezika, što ukazivaše na dubokopoznavanje helenske etike, prepletenog s najgrubljim i najsirovijim uličnimgovorom, od koga mnogo nerazaznatljivo bi i za najučenije tumačeNjegovog Veličanstva. No Grk se voljno složi da ovo sam protumači, te iučini tako, služeći se pomalo aramejskim i persijskim kakvima govoriprostasvetina, za koje tvrđaše daje stekao putujući morem iza Helade. Ja,istoričar Njegovog Veličanstva, u nastojanju da uščuvam uši Njegove odprostačkog i gadnog jezika zarobljenikovog, starah se da prekratimuvredljiva kazivanja pre nego što bi Njegovo Veličanstvo istrpeti moralo daih čuje. No Njegovo Veličanstvo, u mudrosti svojoj na koju bog nadahnu ga,uputi slugu svoga da tumači govor Grkov ma kakvim govorom ili narečjemkoji bi tačnopreneli ono štoje rečeno na grčkom. Te nastojah da tako činim.Molim se da se Njegovo Veličanstvo seća naređenja koje izdade i da slugusvoga nedužnim drži za one delove prepisa što sledi koji moraju, i hoće,uvrediti svakog uljuđenog slušatelja.Zapisano i podneseno šesnaestoga dana Ululua, Pete Godine Vladavine

Njegovog Veličanstva

JEDANTrećeg dana Tašritua, Pete Godine Vladavine Njegovog Veličanstva, južno

od lokrijske granice Vojska Carstva nastavljajući neometena napredovanjeka središtu Grčke, utabori se naspram istočnih obronakaplanine Pamas,čije vode vaskolike, kao i brojnepre njih za sve vreme stupanja od Azije,nedostatne behu da napoje Ijude i konje.Početno propitivanje što sledi obavi se u šatoru Njegovog Veličanstva, tri

časapo zalasku sunca, pošto večemji obrok beše dovršen i dvorski posloviposvršavani. Uprisustvu glavnih zapovednika, savetnika, telohranitelja,žreca i sekretara, starešinama straže zapoveđeno je da Grka dovedu.Zarobljenika na nosilima donesoše, očiju povezanih jer mu ne bešedozvoljeno da pogleda u Njegovo Veličanstvo. Pošto obavi Zrec zazivanje iočiščenje, dozvolu čoveku dade da govori gde ga uši Njegovog Veličanstvačuti mogu. Zatvoreniku je naloženo da ne obraća se Carskoj Ličnosti, nostarešinama telesne straže, Besmrtnima, što stajahu Presvetlome sleva.Grka uputi Oront, četovođa Besmrtnih, da kaže koje. On odgovori da ime

je njegovo Kseon Skamandridov sin, iz grada Astaka u A karniji. IzjaviKseon da mu je želja najpre da zahvali Njegovom Veličanstvu što mu životspase i da izrazi zahvalnost i divljenje veštini carskih vidara. Govoraše snosila i boraše sejošsa slabošću zbog nekolikih nezalečenih rana naplućima i trupu, a sledeću ispriku uputi Njegovom Veličanstvu,jer, kakoreče, neznan mu je način kazivanja u Persijanaca, a žaljenjaje vrednopomanjkanje dara zapoeziju ipripovedanje u njega. Izjavi dalje da ono štobi ispripovedati mogao ne kazuje o vojskovođama niti kraljevima, jerpolitičke spletke velikih nikad ne beše u položaju da razmatra. Njegovokazivanje biti može samo o onome što je proživeo i čemuje očevidac bio,kao mlad štitonoša oklopne pešadije, sluga u pratnji bojnoj. Možda zaNjegovo Veličanstvo,arobljenik reče, neće biti mnogo značajnog da otkrije upripovesti običnih ratnika, „Ijudi iz stroja“, kako kaza.Odgovarajućipreko Oronta, četovođe Besmrtnih, Njegovo Veličanstvo

saopšti mu da, naprotiv, upravo tupriču najviše šeli da čuje. Obi-Ijepodataka o spletkama moćnih već ima; „jednog pešadinca priču “ najvećamu je želja da sluša.

Kakvi Ijudi behu ti Spartanci što u tri dana pred očima NjegovogVeličanstva pobiše ne manje od dvadesetine hiljada najsmelijih ratnikaNjegovih? Ko su ti borci što sa sobom u boravišta mrtvih povedoše podesetoricu, ili, neki izveštaji govore, po dvadesetoricu za svakog od njihkojipade? Kakvi behu Ijudi? Koga su voleli? Cemu su se smejali? NjegovoVeličanstvo zna da bojahu se smrti, kao i svaki čovek. Ali kakvo učenje učinida je um njihov prihvati? I pobliže još, Njegovo Veličanstvo kaza, želi dadozna o pojedincu svakom, čoveku od krvi i mesa na koga gledaše iznadrazbojišta, ali ga ne razaznavaše, izdaleka, neraspoznatljiv mu bejaše podkrvavim kalpakom i oružjem.Povezanih očiju, zatvorenik se nakloni i izreče molitvu zahvalnicu nekom

od bogova svojih. Priča što Njegovo Veličanstvo želi da je čuje, reče, ista jekoju on može istinito da kaže, i najvećma želi to.Po nuždi će morati da bude to i njegova priča, jednako kao i pripovest o

ratnicima što ih znađaše. Hoće li Njegovo Veličanstvo imati za njustrpljenja? Niti sepriča ograničiti može isključivo na bitku, već prosleditimora od zbitija što joj prethodiše, jer samo u toj svetlosti i s tog stajalištabiće životi i dela ratnika što ih je Njegovo Veličanstvo gledalo kodTermopila prikazani u stvarnom značenju i značaju.Zadovoljni behu ovim Njegovo Veličanstvo, glavni zapovednici i savetnici,

te Grk dobi činiju vina s medom da taži žeđ i zatražiše mu da otpočne gdemu je volja i pripoveda kako god nađe za prikladno. Kseon se nakloni nasvojim nosilima i poče:Uvek sam se pitao kakav je osećaj umreti.Mi što smo bili u pratnji ratnicima upražnjavali smo jednu vežbu dok smo

služili kao vreće za udaranje spartanskoj oklopnoj pešadiji. Zvala se,,hrast“, jer smo zauzimali položaje duž niza hrastova što su rasli uz ivicuravnice Otona, gde su ratnici i plemići vežbali u jesen i zimu. Postrojilibismo se po desetorica u dubinu, sa štitovima od pletera visokim koliko i miučvršćenim na zemlji, a oni bi dolazili na nas, udarne jedinice, u bojnomporetku, po osmorica u dubinu, najpre korakom, pa sve brže, u polutrku, ina kraju punim trkom. Sudar s njihovim štitovima bio je nameren da vamistera dah, i to je i postizano. Kao da je planina udarila u vas. Ma kolikočvrsto da ste stajali, kolena bi vam popustila, kao mlado drveće na klizištu;u trenutku je sva odvažnost napuštala naša srca; bili smo posečeni kao suvestabljike žeteočevim srpom.

Takav je bio osećaj umiranja. Oružje koje me je pokosilo kod Termopilabilo je egipćansko hoplitsko koplje, zariveno u pleksus pod rebrima. Ali tonije bilo osećanje kakvo biste predvideli, kao da nisam bio proboden negosmožden, poput osećanja koje bismo mi, meso za udaranje, iskusili podhrastovima.Zamišljao sam da će mrtvi biti izdvojeni, da će gledati na život s

nepristrasnom mudrošću. Ali iskustvo je pokazalo drugačije. Osećanja suvladala. Cinilo se da ništa nije ni preostalo sem osećanja. Srce mi je bilobolno i slomljeno kao nikad za zemaljskog života. Gubitak me je obuhvatiosažižućim, nesavladivim bolom. Ugledah svoju ženu i decu, svoju dragurođaku Diomahu, koju sam voleo. Ugledah Skamandrida, svog oca, svojumajku Euniku, Briseja, Dektona i ,,Samoubicu“ - ta imena ništa ne znače Njegovom Veličanstvu, ali su meni oni bili draži od života, a sada, kad samumirao, još i više.Napuštali su me. Ja sam napuštao njih.Bejah nepomućeno svestan drugova po oružju koji su pali uz mene. Za

njih su me vezivale spone jače od stotina drugih koje sam spoznao u životu.Osetih neiskazivo olakšanje i shvatih da sam se više nego smrti plašiorazdvajanja od njih. Iskusio sam ono raspinjuće osećanje koje mučipreživele u ratu, osamu i izneveravanje sebe jer si odabrao da grčevito dišeškad u tvojim drugovima više nema daha.Ovo stanje više se nije moglo nazvati životom.Bio sam mrtav.Pa ipak, kako god titansko bilo to osećanje gubitka, uz njega je postojalo

još jedno oštrije, za koje osetih da su ga iskusili i moji drugovi po oružju. Ato je ovo.Da će naša priča propasti s nama.Da niko nikad neće saznati.Nisam mario zbog sebe, iz sebićnih ili taštih razloga, već zbog njih.

Leonide, Aleksandra i Polinika, Arete koju je pogubilo sopstveno srce i,najviše od svih, Dijeneka. Da će njegova smelost, njegova dovitljivost,razmišljanja koja sam jedino ja bio povlašten da delim, sve što su on injegovi sadrugovi postigli i propatili jednostavno iščeznuti, raspršiti se kaodim posle šumskog požara - tu pomisao nisam mogao da podnesem.Već smo dosegli reku. Culi smo ušima što više ne bejahu uši i videli očima

što ne bejahu oči Letu kako teče i množinu mrtvih čije su se duge patnje

pod zemljom napokon primicale kraju. Vraćali su se u život pijući od vodakoje će izbrisati svako sećanje na njihovo bivstvovanje u svetu seni.Ali mi s Termopila, mi smo bili eonima daleko od trenutka kad ćemo piti

iz Letinih voda. Mi smo pamtili.Plač što ne beše plač, već umnogostručeni bol ratničkih srca ispunjenih

istim osećanjem kao i moje, davao je kobnom prizoru neizreciv patos.Onda iza mene, ako može postojati ,,iza“ u svetu u kome su svi pravci kao

jedan, dopre zračenje tako uzvišeno da sam znao, svi smo smesta znali, dato može biti samo bog.Feb Strelac, Apolon sam u bojnom oklopu, kretao se tamo među

Spartancima i Tespijcima. Ni reč ne beše proslovljena, niti je bila potrebna.Lukonoša je osećao ljudsku agoniju, a oni su i da im se ne kaže znali da jeon, ratnik i iscelitelj, tu da im je ublaži. Tako brzo da ne uspeh da seiznenadim, osetih kako mu pogled skreće ka meni, poslednjem inajbeznačajnijem od svih, a Dijenek beše kraj mene, moj gospodar zaživota.Ja ću biti taj. Taj koji će se vratiti da govori. Bol jači od ikakvog pre

ščepao me je. I sam dragi život, pa i očajnički žuđena prilika da se ispričanaša priča, izgledali su sada nepodnošljivi ako se zbog njih mora podnetiovaj bol rastanka od njih koje sam toliko voleo.A opet, pred uzvišenošću božijom svako je preklinjanje bilo nemoguće.Ugledah i drugu svetlost, nezdravog, surovijeg, grubljeg sjaja, i znao sam

da je to sunce. Uspinjao sam se nazad. Glasovi su dopirali kroz moje telesneuši, vojnički govor, na egipatskom i persijskom. U kožne uvijače omotanešake izvlačile su me ispod telesa naslaganih kao snoplje.Jedan Egipćanin, pomorski pešadinac, reče mi kasnije da sam izustio reč

lokas, psovku na njihovom jeziku, pa su se smejali dok su izvlačili mojeizmoždeno telo na svetlost dana.Grešili su. Jer nisam rekao lokas, već Loxias - ime za Apolona Lukavog,

ili Nerazjašnjenog, čija su proročanstva svagda bila okolišna i nerazumljiva- i ja sam ga upola zazivao, a upola kleo jer jeovu strahovituodgovornostpoložio na pleća meni koji nemam dara da je ispunim.Kao što pesnici prizivaju Muze da kroz njih progovore, tako sam ja

nerazgovetno progrcao ime Onoga čije strele ubijaju izdaleka.Ako si me uistinu odabrao, Strelče, onda neka tvoje krasnopere strele

polete s moga luka. Daj da tvojim glasom ispripovedim priču.

DVATermopile su banja. Ime im na grčkom znači „tople kapije“, a dolazi od

toplih izvora i, kao što je Njegovom Veličanstvu znano, uzanog, strmogklanca, jedinog prilaza do njih;pylae ili pylai - na grčkom kapije, Istočna iZapadna.Fokiđanski zid koji ih okružuje i oko koga su se najogorčenije bitke

vodile, nisu podigli Spartanci i njihovi saveznici u ovu svrhu, već je i prebitke postojao, od drevnih vremena kad su ga fokiđanski i lokriđanskistanovnici načinili kao odbranu protiv upada suseda sa severa, iz Tesalije iMakedonije. Kad su Spartanci stigli da zauzmu prolaz, zid je bio uruševinama, pa su ga iznova podigli.Heleni nisu smatrali da bilo vrela, bilo prilaz sam pripadaju ovdašnjim

žiteljima, već svima u Grčkoj. Izvorima su pridavane lekovite moći, pa jeleti ovde vrvelo od posetilaca. Njegovo Veličanstvo zapazilo je čarsenovitih nasada i kupališnih kućica, hrastovog šumarka posvećenogAmfiktionu i staze što se uvija uz Lavlje zidine, za koje je rečeno da jenjihovo kamenje sam Herakle naslagao. U mirna vremena uz njih su običnobili nanizani šatori vedrih boja i tezge trgovaca iz T rakije, Antele i Alpena,spremnih da usluže pustolovne putnike na hodočašću do mineralnih kupki.U podnožju litice uz Srednju kapiju izvire dvostruko vrelo posvećeno

Persefoni, zvano Skilijsko. Ponad ovog mesta utvrdili su Spartanci svojbivak, između Fokiđanskog zida i brežuljka na kom se odigrala poslednjaborba prsa u prsa. Njegovo Veličanstvo zna koliko se malo pitke vode moženaći u okolnim planinama. Tlo je između Kapija obično tako sprženo iprašnjivo da banja iznajmljuje sluge da uljem natapaju prilaz radi ugodnostiposetilaca. Sama zemlja tvrda je poput kamena.Tu ilovaču tvrdu kao mermer množina sukobljenih ratnika brzo je

izmuljala u glib, kao što je Njegovo Veličanstvo videlo. U životu nisam biou takvom blatu, a zamešeno je samo krvlju i mokraćom ljudi kojima je uborbi od straha popustila bešika.Kad je prethodnica sačinjena od spartanskih graničara prispela pred bitku

do Termopila, nekoliko časova pre glavnih snaga koje su napredovaleubrzanim hodom, otkrila je, potpuno neverovatno, dve grupe banjskihposetilaca, jednu iz Tirinta i drugu iz Halkiona, sve u svemu tridesetak

muškaraca i žena, svakog u svom odeljenom delu kupališta i u različitomstanju razodevenosti. Da su bili prepadnuti najmanje je što se može reći,kad su među njih iznebuha banuli u skerletno odeveni skiriti pod oklopima,sve probrani momci ispod tridesete, brzi koliko i junačni u brdskimbojevima. Oni bez odlaganja raščistiše i kupače i sve one trgovce mirisima,masere, prodavce lepinja i kolača od smokava, devojke što su pomagale prikupanju i mazanju kože uljem, dečake sa strigilima i ostale u njihovojpratnji (koji su izdaleka nešto i znali o napredovanju Persijanaca, ali sumislili da su skorašnje oluje učinile severne prilaze nepristupačnima). Pritom zapleniše svu hranu, sapune, platna i medicinski pribor, a pre svegabanjske šatore, koji će docnije s tako užasnom neprikladnošću lepršativeselo nad pokoljem. Premestili su ih nešto unazad, podižući logor uzSrednju kapiju i namenjujući šatore Leonidi i njegovoj kraljevskoj gardi.No spartanski kralj, pošto je stigao, odbi ovaj zaklon, smatrajući ga

nedoličnim. Ni spartijatska oklopna pešadija nije pristala na ovepogodnosti, te su šatori tako, po ironiji na kakvu su oni vični ratu priviknuti,spali na upotrebu spartanskih helota, tespijskih, fokiđanskih i lokriđanskihrobova i drugih pratilaca ranjenih strelama i kamenicama. No i oni su posledrugog dana odbili da se u njima zaklanjaju. Banjski šatori od egipatskogplatna jarkih boja potom su, kao što je Njegovo Veličanstvo videlo, štitili,već dronjavi, samo teretne životinje, mule i magarce što u nosili sledovanja,izmučene prizorima i vonjem bitke do te mere da ih goniči više nisu mogliobuzdavati. Na kraju su iscepani za previjanje rana spartijatima i njihovimsaveznicima.Kad kažem spartijati mislim na Lakedemonjane više klase, na punopravne

Spartance - homoioi - jednake. Niko se iz klase zvaneperioikoi, druge použivanju građanskih prava u Sparti, niti iko iz okolnih lakedemonjanskihgradova, nije borio kod Toplih kapija, mada je pred kraj, kad je preživelihspartijata preostalo tako malo da više nisu mogli da uspostave bojniporedak, dozvoljeno „mesu za popunu“ kako se izrazio Dijenek, to jestoslobođenim robovima, oružnicima i štitonošama, da zauzmu upražnjenamesta.Njegovo Veličanstvo može se, svejedno, ponositi činjenicom da je njegova

vojska porazila cvet Helade, njene najplemenitije i najsmelije borce.Sto se mog sopstvenog položaja među pratnjom ratnika tiče, objašnjenje bi

moglo zahtevati izvesno udaljavanje od toka priče, za koje će, nadam se,

Njegovo Veličanstvo imati strpljenja.S dvanaest godina bio sam zarobljen (ili, tačnije, predan) kao

heliokekaumenos, što je spartanska pogrdna reč sa značenjem ,,pregoreo odsunca“. Njome označavaju poludivlju omladinu, crnu poput Etiopljana odizlaganja vremenu, koje su pre i posle prvog persijskog rata planine bilepune. Najpre sam poslat među spartanske helote, robovsku klasu nastalu odstanovnika Mesenije i Helosa koje su Spartanci pokorili vekovima pre. Noovi su me zemljodelci odbacili zbog izvesne telesne ozlede koja me jenačinila beskorisnim za poljske poslove. Heloti osim toga gaje mržnju inepoverenje prema svakom strancu koji bi mogao prijaviti njihoveprekršaje. Ziveo sam psećim životom gotovo godinu dana pre nego što meusud, sreća ili božija ruka ne dovedoše u službu mladom SpartancuAleksandru, Dijenekovom štićeniku. To me je spaslo. Ironijom sudbineotkriveno je da nisam rođen kao rob, a kako sam ispoljavao određenezverinje osobine kojima su se Lakedemonjani divili, uzdigli su me dopoložaja parastates pais, pomoćnika u vežbanju za omladinu uključenu uagoge, zloglasnu i nemilosrdnu trinaestogodišnju obuku koju dečaci prolazeda bi postali spartanski ratnici.Svakog oklopnog pešadinca iz spartijatske klase u rat prati barem jedan

helot. Enomotarchai, četne starešine, vode po dvojicu. Takav je bioDijenekov slučaj. Nije neuobičajeno za nekoga njegovog položaja da kaosvog prvog pratioca, bojnog štitonošu, odabere stranca koji nije rođen kaorob ili čak nekog mladog mothax, nekoga ko ne pripada gradskomstanovništvu, ili nezakonitog sina nekog Spartanca koji još nije dovršioagoge. Tako udesi moja sreća, dobra ili zla, da me moj gospodar odabere zaovu službu. Nadzirao sam staranje o njegovom oružju i brinuo o njegovojopremi, pripremao mu hranu i konačište, previjao mu rane i, uopšte,ispunjavao sve što je bilo neophodno kako bi on mogao neometano davežba i da se bori.Moj detinji dom, pre nego što me sudba otposla na put koji se okonča kraj

Termopila, bio je u Astaku u Akarniji, severno od Peloponeza, gde planinegledaju na zapad preko mora ka Kefaloniji i, tamo iza vidokruga, Siciliji iItaliji.Itaka, domovina mudrog Odiseja, leži na domaku vida, preko morskog

tesnaca, mada ja nikad ne bejah povlašćen da dotaknem svetu zemlju ovogajunaka, niti kao dečak, a ni kasnije. Stric i strina hteli su da mi udovolje i da

me povedu na moj deseti rođendan, ali naš je grad pao tri dana pre toga,muškarci od moga roda pobijeni, a žene prodate u ropstvo, zemlja našihpredaka oduzeta nam je, i ostao sam sam s rođakom Diomahom, bez kuće ikućišta kako bi rekli pesnici.

TRIKad sam bio dečak, imali smo na imanju mog oca roba po imenu Brisej,

mada oklevam da ga nazovem robom, jer je više moj otac bio u njegovojvlasti nego on u očevoj. Svi smo bili, a posebno moja majka. Kaogospodarica kuče, nije odlučivala ni o najbeznačajnijim sitnicama - a ni omnogo čemu krupnijem - pre nego što bi dobila Brisejev savet i odobrenje.Otac mu se povinovao gotovo u svemu, izuzev u pitanjima gradske politike.Mene je bio potpuno začarao.Brisej je bio iz Eleje. Argivljani su ga zarobili u bici kad mu je bilo

devetnaest. Oslepili su ga vrelom smolom, mada je on kasnije, zahvaljujućisvom poznavanju melema, uspeo malčice da povrati vid. Na čelu je nosiorobovski žig u obliku volujskog roga, koji su mu Argivljani utisnuli. Momocu je pripao kad mu je bilo već preko četrdeset, kao naknada za potonulitovar narcisovog ulja.Verovao sam da Brisej zna sve. Umeo je da izvadi pokvaren zub bez

karanfdića i oleandra. Mogao je da prenese vatru u šakama. A ono što jeprema mojim dečačkim shvatanjima bilo najvažnije, znao je sve mađije ibajalice za odvraćanje zle sreće i urokljivih očiju.Kao što rekoh, Brisejeva jedina slabost bio je vid. Dalje od tri metra nije

video ni belu mačku. Ovo mi je pružalo potajno, iako krivicom prožetozadovoljstvo, jer sam mu bio potreban da mu budem oči. Nedeljama se nebih od njega razdvajao, čak ni kad sam spavao, jer je on hteo da me čuva,načinivši sebi postelju od ovčijih koža podno mog kreveca.Rat je tih godina, činilo se, izbijao svakog leta. Sećam se vežbi u gradu

svakog proleća pošto bi setva bila okončana. Očev oklop skidan je iznadognjišta i Brisej bi uljem istrljao svaku ivicu i spoj, naoštrio i uglačaokoplja i provukao novu kožnu petlju za držanje kroz hrastovinu i bronzanukuglu hoplona. Vežbe su se izvodile na prostranoj zaravni zapadno odgrnčarske četvrti, odmah ispod gradskih zidina. Ja bih s drugim dečacima idevojčicama poneo suncobran i kolač sa smokvama, džapao se okonajboljeg mesta za posmatranje sa zidina i gledao kako naši očevi doleispod nas vežbaju na pozive trubača i uz bat bojnih bubnjeva.U godini o kojoj govorim vodila se rasprava o predlogu koji je

daoprytaniarch tog zasedanja, zemljoposednik po imenu Onaksimandar. On

je želeo da svako izbriše pojedinačnu oznaku ili znamen svog klana i daumesto toga svi nose jedinstveno alfa kao znak našeg grada Astaka.Potkrepljivao je to ističući kako svi Spartanci s ponosom nose slovolambda, početno slovo svoje domovine, Lakedemona. Lepo, stigao jepodrugljiv odgovor, ali mi nismo Lakedemonjani. Neko je ispričao priču oSpartancu koji je na oklopu umesto ma kakve oznake nosio nacrtanu običnumuvu u prirodnoj veličini. Kad su drugovi stali da zbijaju šale s njim,izjavio je da će u bici prići neprijatelju toliko blizu da će se ovome muvačiniti velika poput lava.Svake godine su se ratne vežbe odvijale po istom obrascu. Prva dva dana

vladalo je oduševljenje. Oslobođenje od poslova po imanju i u radnji svimaje donosilo takvo olakšanje, i svi su se toliko radovali što su opet sdrugovima (i podalje od dece i žena), da je to unosilo nekakvu prazničnuboju. Izjutra i uveče prinošene su žrtve. Zasićeni miris mesa s ražnja širio sesvuda; bilo je pšeničnog hleba i medenjaka, sveže umešenih kolača odsmokava, i činija pirinča i ječma prženog na slatkom, tek isceđenomsusamovom ulju.Trećeg dana pojavljivali su se žuljevi. Teški oklopi izgulili bi podlaktice i

ramena. Ratnici su, naime, mada su uglavnom dolazili s imanja, većinusvog poljodelačkog posla obavljali u svežini sobe u kojoj su računaliizdatke i dobitke, a ne za plugom. Preznojavanje bi im dozlogrdilo. Podkalpakom je bilo vrućina. Cetvrtog dana svetli ratnici već su imalinajiskrenije izgovore. Na imanju treba ovo, u radnji ono, robovi će ihopljačkati do gole kože, smišljani su kojekakvi izgovori. „Gle samo kakoravno nastupaju na vežbalištu“, smejao se Brisej škiljeći pored mene idrugih dečaka. „Neće tako žustro koračati kad stanu da kiše strele i koplja.Svaki će se izvijati udesno da se sakrije u senku onog do sebe.“ Mislio je daće svako tražiti zaklon iza štita čoveka s desne strane. „Dok dosegnuneprijatelja, desno krilo će se rastegnuti preko pola stadijuma i moraćesopstvena konjica da ih sateruje nazad u poredak!"Svejedno se vojska našeg grada (četiri stotine hoplita mogli smo da

izvedemo na bojno polje u slučaju krajnje nužde), uprkos stomačićima iklecavim kolenima, pokazala veoma časno, bar koliko sam ja video za svogkratkog života. Isti onaj prytaniarch Onaksimandar imao je dva lepa paravolova iz Kerjonije, kojom smo tri godine nemilosrdno harali, u savezu sArgivljanima i Eleutrinjanima, spalivši stotinu imanja i pobivši preko

sedamdeset ljudi. Moj stric Tenagar stekao je snažnu mulu i potpun oklop.Gotovo svako je nešto zadobio.Ali da se vratim manevrima naše pešadije. Petog dana ugledni građani bili

su iscrpljeni, zgađeni i obuzeti čamotinjom. Žrtve bogovima suudvostručavane, u nadi da će naklonjenost besmrtnika nadoknaditipomanjkanje polemike techne, vičnosti oružju, ili empeiria, iskustva, kodnaših boraca. Dotad su na pol ju već nastale pozamašne praznine, te smo midečaci pristizali na lice mesta s našim štitovima i kopljima za igru. To je bioznak da se vežbe okončaju. Uz mnogo gunđanja onih revnosnih, a nagolemo olakšanje većine, davan je znak za završnu smotru. Saveznici kojebi grad imao te godine (Argivljani su poslali svog strategos autokrater,vrhovnog ratnog zapovednika tog velikog grada) čilo bi bili raspoređeni naposmatračka mesta, a naši građanivojnici, živnuvši duhom na saznanje dase njihova iskušenja primiču kraju, opremili bi se svakim komadićemoklopa koji su posedovali i prolazili u veličanstvenoj povorci.Ova završnica pružala je najveće uzbuđenje, najbolju hranu i muziku, da i

ne spominjemo mlado vino, a na njenom kraju mnogobrojne taljige vraćalesu se u sitne sate na imanja s tovarima od tridesetak kilograma bronzanogoklopa i sedamdesetak kilograma usnulog ratnika utonulog u glasnohrkanje.Tog jutra koje je pokrenulo moju sudbinu sve je počelo od kamenjarkinih

jaja.Među mnogim Brisejevim nadarenostima isticala se veština s pticama. Bio

je majstor za pravljenje zamki. Načinio bi stupicu baš od onih grančica nakoje njegov plen najviše voli da sleće. Uz zvuk tako tih da se jedva čuo,njegove lukave klopke zarobile bi svoju metu ,,čizmom“, kako je to Brisejzvao, uvek nežno.Jedne večeri pozvao me je u potaji iza golubarnika. Napravio je veliku

predstavu zadižući ogrtač da mi pokaže svoj poslednji plen, petlića divljekamenjarke, ratobornog i vatrenog. Bio sam van sebe od uzbuđenja. Imalismo pet pitomih ženki u kokošinjcu. Petlić znači da ćemo imati jaja! A jajasu bila vrhunska poslastica, na pijaci u gradu donela bi jednom dečakučitavo bogatstvo.I nije prošla ni nedelja a naš pevčić se šepurio kao pravi gazda, i uskoro

potom nosio sam u dlanovima dragocena kamenjarkina jaja.

Ići ćemo u grad! Na pijacu. Probudio sam svoju rođaku Diomahu u gluvodoba noći, toliko sam žudeo da odem do štale i pripremim kamenjarkinajaja za prodaju. Želeo sam diaulos frulu, dvojnice na kojima će me Brisejnaučiti da odsviram liskin i leštarkin zov, obećao je. Kupiću ih od zarade zaprodata jaja. Dvojnice će mi biti nagrada.Zaputili smo se dva sata pre zore, Diomaha i ja, natovarivši dve teške

vreće mladog luka i tri kotura sira umotana u krpu na poluhromu magaricupo imenu Klecana. Magarence smo joj privezali u ambaru, tako da u graduslobodno možemo da odvežemo mamu kad je rastovarimo i ona će se vratitipravo svom mladunčetu.Ovo mi je bio prvi put da idem na pijacu bez odraslih i prvi put da imam

nešto sopstveno za prodaju. Bio sam uzbuđen i zato što sam s Diomahom.Meni još nije bilo deset; ona je imala trinaest. Izgledala mi je kao sasvimodrasla žena, i to najlepša i najpametnija u čitavom kraju. Nadao sam se daćemo putem naići na moje drugove, ne bi li me videli samog s njom.Tek što smo stigli do Akarnijskog puta kad se sunce ukaza. Gorelo je

jarkožuto, još pod linijom vidokruga na zarumenjenom nebu. Samo štonešto nije valjalo: svanjivalo je na severu.„Nije to sunce“, reče Diomaha, zaustavljajući se naglo i potegnuvši jako

Klecanu za ular. „To je požar.“Bilo je to imanje očevog prijatelja Piriona.Gorelo je.„Moramo da im pomognemo“, rekla je Diomaha glasom koji nije trpeo

protivljenje, i ja u polutrku krenuh za njom, stežući jednom rukomzavežljajčić s kamenjarkinim jajima, a drugom tegleći šepavu magaricukoja se dala u njakanje. Kako da se ovo desi a nije jesen, doviknula mi jeDiomaha, polja nisu još suva kao kresivo, pogledaj plamenove, ne bitrebalo da su toliki.Videli smo i drugi požar. Na istoku od Piriona. Još jedno imanje.

Stadosmo nasred puta, Diomaha i ja, a onda smo začuli konje.Pod bosim stopalima zemlja nam je podrhtavala kao od zemljotresa. Videli

smo buktanje baklji. Konjica. Cela četa. Trideset šest konja grmelo je premanama. Gledali smo oklope i perjanice na kalpacima. Potrčah im u susret,mašući s olakšanjem. Sreća! Pomoći će nam! Trideset šestorica ljudiugasiće požar za... Diomaha me jako cimnu nazad. „Nisu naši.“

Prošli su gotovo galopom, golemi, mrki i žestoki. Oklopi su im bilizagaravljeni, belezi na čelima i putastim nogama njihovih konja zamazaničađu, bronzani štitnici na njihovim potkolenicama pokriveni tamnimblatom. U svetlosti baklji video sam na njihovim počađalim oklopima beleoznake. Argivljani. Naši saveznici. Tri jahača pritegoše uzde i zaustavišekonje pred nama; Klecana prestravljeno zanjaka i pokuša da se otrgne;Diomaha je čvrsto držala ular.„Sta to imaš, curice?“, zapita najkršniji konjanik, poigravajući svog

zapenjenog i blatnjavog ata pred sirevima i vrećama luka. Bio je planina odčoveka, kao Ajant, s beotijskim kalpakom koji nije pokrivao lice i belommašću pod očima radi videla u tmini. Noćni prepadači. Nagnuo se iz sedla iposegnuo da dohvati Klecanu. Diomaha šutnu njegovog konja snažno ustomak; životinja njisnu i poplaši se.„Spaljujete naša imanja, đubradi izdajnička!“Diomaha pusti ular i pljesnu prestrašenu magaricu što je jače mogla. Ona

uteče glavom bez obzira, a mi za njom.Bivalo je da sam u bitkama trčao iz sve snage, pod pljuskom strela i

kopalja i s oklopom od trideset kilograma na sebi, a na vežbalištima samnebrojeno puta bivao poteran uz strme izlomljene padine u besomučan trk.A ipak mi nikad srce i pluća nisu radili s takvom očajničkom potrebitošćukao tog stravičnog jutra. Skrenuli smo s puta plašeći se novih konjanika, isrnuli preko polja jureći prema kući. Videli smo sada i druga imanja kakogore. „Moramo brže da trčimo!“, doviknu mi Diomaha preko ramena. Bilismo se udaljili gotovo tri milje od kuće, a sad smo imali da pređemo taj putnatrag, i to kamenitim i obraslim padinama brežuljaka. Kupine su nasparale, a kamenje nam seklo bosa stopala, srca su nam lupala kao da ćeiskočiti iz grudi. Srljajući poljem spazih prizor od koga mi se krv smrzla.Svinje. Tri krmače s prasićima brzale su u povorci preko polja ka šumama.Nisu trčale, nije to bila panika, samo krajnje žustro, brzo napredovanje upravilnomporetku. Pomislih: oveće svinjepreživeti današnji dan, a Diomahai ja nećemo.Videli smo još konjanika. Ceta za četom, Etoljani iz Pleurona i Kalidona.

To je značilo nešto još gore, da grad nisu izdali samo argivski saveznici,nego su bili udruženi. Pozvah Diomahu da stane; mislio sam da će mi srcepući od napora. „Ostaviću te, govno malo!“ Povukla me je napred. Iznenadaizmeđu drveća banu čovek. Moj stric Tenagar, Diomahin otac. Bio je u

noćnoj košulji, u ruci je stezao kratko koplje. Kad je ugledao Diomahu,bacio je oružje i potrčao da je zagrli. Stegli su jedno drugo, zadahtani. Ali tomi je samo ulilo još veći užas. „Gde je majka?“, čuo sam Diomahu kakopita. U Tenagrovim očima bio je divlji bol. „Gde je moja majka?“, viknuosam. „Je li moj otac s tobom?“„Mrtvi. Svi su mrtvi.“„Kako znaš? Jesi li ih video?“„Video sam, a vi to ne biste poželeli.“Tenagar podiže koplje sa zemlje. Teško je disao, kroz plač; upoganio se;

unutrašnjost butina bila mu je umazana tečnim izmetom. Uvek mi je bionajdraži od stričeva; sad sam ga mrzeo s ubilačkom žestinom. „Pobegaosi!“, optužih ga s detinjom bezdušnošću. „Odmaglio si, kukavice!“Tenagar mi se besno okrenu. „Polazite u grad! Polazite iza zidina!“„Sta je s Brisejem? Je li živ?“Ošamario me je tako jako da sam pao. „Dete glupo. Više ti je stalo do

slepog roba nego do rođene majke i oca.“Diomaha me je povukla da ustanem. Video sam u njenim očima isti gnev i

očajanje. I Tenagar je video.„Šta ti je to?“, viknu on na mene.Pogledah u svoje ruke. U dlanovima sam još držao kamenjarkina jaja

umotana u krpu.Tenagrova žuljevita pesnica zdrobi krhke ljuske u mojim šakama i njihova

lepljiva sadržina iscuri kraj mojih stopala.„Gubite se u grad, bezobraznici jedni! Gubite se iza zidina!“

ČETIRINjegovo je Veličanstvo zapovedalo zauzimanjem nebrojenih gradova i

nema potrebe da mu potanko raspredam o nedeljama što su usledile.Dodaću samo zapažanje deteta skamenjenog od strahote, lišenog jednimudarcem majke i oca, porodice, saplemenika i grada, da je to bilo prvi putšto su moje oči spazile prizore za koje me je iskustvo naučilo da suzajednički svim bitkama i svim pokoljima.Ovo sam naučio tada: uvek plamte požari.Jetka magla visi u vazduhu i noću i danju i sumporast dim guši u

nozdrvama. Sunce ima boju pepela, a po putu je posuto pocrnelo kamenješto se još dimi. Gde god čovek pogleda, nešto je u plamenu. Drvo, tela,zemlja sama. Gori čak i voda. Nesmiljenost vatre osnažuje osećajrazgnevljenosti bogova, ili sudbine, odmazde, surove naplate za počinjenadela.Sve se izokrenulo naopako.Popadalo je sve što je stajalo uspravno. Slobodno je što bi trebalo da bude

vezano, a vezano što bi trebalo da bude slobodno. Sve što je trebalo da ležiu tajnosti skrito rasuto je i ispreturano pod otvorenim nebom, a oni čije je tobilo gledaju mrtvim očima i puštaju da propada.Dečaci postaju ljudi, a ljudi deca. Robovi su postali slobodni, a slobodni

ljudi pretvoreni su u robove. Detinjstvo je prošlo. Saznanje da su mi majka iotac stradali u pokolju ispunjavalo me je ne toliko žalošću za njima ilistrahom za sebe samog, koliko snažnom željom da budem na njihovommestu. Gde sam ja bio tog jutra kad su ubijeni? Izneverio sam ih, odlunjavšiza svojim detinjim poslovima. Zašto nisam predvideo njihovu pogibelj?Zašto nisam stajao ocu uz rame, pod oružjem i pun muške snage, daodbranim naše ognjište ili časno kraj njega poginem s ocem i majkom?Telesa svuda po putu. Uglavnom muškarci, ali i žene i deca, u istoj tamnoj

lokvi tečnosti upijene u nemilosnu prašinu. Preživeli prolaze pored njihslomljeni bolom. Svi su prljavi. Mnogi bez obuče. Beže od odvođenja uroblje koje će uskoro početi. Žene nose malu decu, poneko je već mrtvo,dok druge prilike, ošamućene, klize kao senke noseći kakvu žalosnu ibeskorisnu imovinu, svetiljku ili svitak stihova. U mirna vremena gradskegospe idu naokolo nakićene ogrlicama, grivnama, prstenjem; sad je

preostali nakit skriven da se njime plati brodarina ili okrajak bajatog hleba.Susretali smo ljude koje smo znali i nismo ih prepoznavali. Niti bi oniprepoznali nas. Otupeli ljudi okupljali su se kraj puta ili po šumarcima ivesti su prenošene od mrtvih onima što će uskoro biti mrtvi.Najjadnije su bile životinje. Tog prvog jutra video sam psa koji se zapalio i

potrčao sam da mu zagasim krzno svojim ogrtačem. Pobegao je, naravno;nisam mogao da ga uhvatim, i Diomaha me je trgnula nazad grdeći me zboggluposti. Kasnije ih je bilo još mnogo. Konji osakaćeni mačevima izvaljenina sapima, očiju ispunjenih ukočenim užasom. Mule prosutih creva; volovišto žalosno muču, s kopljima zarivenim u bok, previše prestrašeni da biikome dozvolili da priđe i pomogne. Od toga se srce cepalo; bednebeslovesne zveri, bez ikakve moći da razumeju muke koje su ih snašle.Dani gozbe nastali su za vrane i gavranove. Najpre su se okomljavali na

oči. Raskljuvali bi čoveku otvor na zadnjici, sam bog zna zašto. Ljudi su ihu početku rasterivali, zalećući se ogorčeno na lešinare što su se spokojnogostili, a oni bi uzmakli samo koliko je nužno i opet priskočili za trpezu čimbi opasnost minula. Poštovanje prema pokojnicima nalagalo je dasahranimo svoje pale zemljake, ali nas je strah od neprijateljske konjicepožurivao. Ponekad bi leševi bili tek odvučeni u jarak i zasuti s nekolikobednih pregršti zemlje, uz ubogu molitvu. Vrane su se tako ugojile da sujedva poletale sa zemlje.Nismo otišli u grad, Diomaha i ja.Izdani smo bili iznutra, kako me je uputila, govoreći polako kao što se

govori zaostalom, da bude sigurna da sam razumeo. Prodali su nas našigrađani, neka struja žedna moći, a onda su i sami bili prevareni, usleddvostruke izdaje Argivljana. Astak je bio luka, siromašna ali svejednopristanište na zapadu, koje je Arg odavno priželjkivao. I sad ga je dobio.Našli smo Briseja drugog jutra. Spasao ga je ropski žig. To, i slepilo, zbog

kog su mu se osvajači podrugivali čak i dok ih je kleo i izmahivao na njihpalicom. „Slobodan si, starče!" Slobodan da skapa od gladi ili da prosi zapobednički jaram da bi se prehranio.Te večeri pala je kiša. I to se, takođe, čini kao večiti završetak pokolja.

Pepeo se pretvorio u suro blato i naga tela za koja se nisu pobrinuli sinovi nimajke svetlucala su sada sablasnom belinom, pošto su ih bogovi očistili nasvoj bezosećajan način.

Naš grad nije više postojao. Ne samo fizički, stanovnici, zidine i imanja.Duh našeg naroda, sam polis, zamisao zvana Astak, koji je bio manji, da,nego deme Atine, Korinta ili Tebe, i siromašniji, da, od Megare, Epidaura iliOlimpije, ali je svejedno postojao kao grad. Naš grad, moj grad. Sad je biopotpuno zbrisan. Mi koji smo sebe nazivali Astakijcima zbrisani smo snjim. Bez svog grada, ko smo bili? I šta?Cinilo se da nas je razaranje zgrada lišilo i duše. Niko nije bio u stanju da

misli. Mrtvilo nam je obuzelo srca. Život se pretvorio u tragediju kakvesmo gledali na pozornici - pad Iliona, razaranje Tebe. Samo što je ovo bilostvarno, igrali su glumci od krvi i mesa, a ti smo glumci bili mi sami.Istočno od Aresovog polja, gde su pokopani oni što su pali u bici, naišli

smo na čoveka koji je kopao grob za detence. Umotana u njegov ogrtač,beba je ležala na ivici jame kao zavežljaj nekakve robe. Zamolio me je damu je dodam. Plašio se da će je se domoći vukovi, rekao mi je, zato jekopao tako duboko. Nije znao detetovo ime. Jedna žena pružila mu je bebuu bekstvu iz grada i on ju je nosio dva dana; trećeg dana je umrla. Brisej minije dozvolio da dodam čoveku telašce. Zla je kob, rekao je, za živi mladiduh da se bavi oko mrtvog. Učinio je to sam. Sad smo prepoznali čoveka.Bio je mathematikos, podučavao je aritmetici i geometriji u gradu. Njegovažena i kći pomoliše se između drveća; shvatili smo da su se skrivale doknisu bile sigurne da im od nas ne preti opasnost. Svi su bili izbezumljeni.Brisej je znakovima upućivao Diomahu i mene. Ludilo je prelazno, nesmemo se zadržavati.„Spartanci su nam trebali", govorio je učitelj blago, tužnih ovlaženih očiju.

„Pedesetorica bi bila dovoljna da spasu grad.“Brisej nas je gurkao da pođemo.„Vidite li kako smo beživotni?“, nastavljao je čovek. „Potucamo se

omamljeni, smeteni s pameti. Spartance nikad nećete videti u takvomstanju. U ovome su“ - kretnjom je pokazao ka predelu koji je tamneo - ,,onina svome. Kroz ove strahote oni se kreću bistrih očiju i neuzdrhtalih udova.I mrze Argivljane. Oni su im najljući neprijatelji.“Brisej nas povuče odatle.„Pedesetorica Spartanaca!“, i dalje je vikao čovek dok se žena naprezala

da ga odvuče u bezbednost među drvećem. „Petorica! Jedan bi nas spasao!“Tela Diomahine majke, i moje majke i oca, pronašli smo uveče trećeg

dana. Odred argivskih pešadinaca ulogorio se oko razrušenih ostataka naše

kuće. Već su iz osvajačkih gradova pristigli nadglednici da razmere iobeleže posede. Skriveni u šumi, gledali smo ih kako razmeravaju rabošimai na belom zidu majčinog povrtnjaka žvrljaju oznake argivskog klana koji jesada prisvojio našu zemlju.Spazio nas je jedan Argivljanin koji je pošao da se pomokri. Nadali smo se

u bežanje, ali nas je on pozvao. Nešto u njegovom glasu ubedilo nas je danam on i njegovi ne smeraju zlo. Nasitili su se krvi zasad. Domahnuli sunam da priđemo i predali nam naše mrtve. Oprao sam kal i krv s majčinogtela košuljom koju mi je sašila za ono obećano putovanje na Itaku. Put joj jebila hladna kao vosak. Nisam plakao, ni dok sam je uvijao u pogrebnuodoru koju je sama tkala i koja je nekim čudom preostala neopljačkana unjenoj škrinji, niti dok sam sahranjivao njene i očeve kosti pod kamenomkoji je nosio znamenja i insignije naših predaka.Na meni je bilo da poznajem obrede, ali nisam im bio naučen, jer me je

inicijacijsko pristupanje plemenu čekalo tek kad napunim dvanaest.Diomaha je zažegla plamen, a Argivljani su otpevali paean, jedinu svetupesmu koju su znali.Zevse Spasioče, poštedi nas Koji stupamo u tvoj oganjPodaj nam snagu da stojimo Oklop uz oklop s braćom svojomPod moćnom tvojom egidom NastupamoGospodaru groma Uzdanico naša i zaštitoKad je paean okončan, vojnici su je silovali.Najpre nisam shvatio šta nameravaju. Mislio sam da je prekršila neki deo

obreda i da će je istući zbog toga. Jedan od njih me je povukao za kosu,dlakava podlaktica obavila mi se oko vrata spremna da ga polomi. Brisej sezatekao s kopljem pod grlom i vrhom mača koji ga je bockao u leđa. Nikoni reč nije izustio. Bilo ih je šestorica, bez oklopa, u odeći potamneloj odznoja, s prljavim bradama koje su nosili kao obeležje svog položaja, skišom natopljenim maljama na grudima i potkolenicama grubim i čupavim iprljavim. Gledali su Diomahu, njene glatke noge i tek napupele grudi podtunikom.„Nemojte ih povrediti“, rekla je jednostavno, misleći na Briseja i na mene.Dvojica su je odveli iza baštenskog zida. Kad su završili, otišla su druga

dvojica, pa onda i poslednji par. Pošto je sve bilo gotovo, mač je odmaknutod Brisejevih leđa i on je prišao da ponese Diomahu na rukama. Nisu ga

pustili. Uspravila se na noge sama, iako je morala da se opre o zid pri tom,obeju butina okrvavljenih. Dali su nam četvrt mešine vina i uzeli smo.Bilo je jasno da Diomaha ne može da hoda. Brisej ju je podigao na ruke.

Jedan Argivljanin mi je tutnuo tvrd hleb. „Još dva velika odreda stižu sutras juga. Idite u brda i ka severu, i ne silazite dok ne iziđete iz Akarnije.“Obraćao mi se ljubazno, kao sinu. „Ako stignete do nekog grada, ne voditedevojku u njega, jer će se ovo opet dogoditi.“Obrnuo sam se i pljunuo na njegovu potamnelu smrdljivu tuniku,

bespomoćan i očajan. Uhvatio me je za ruku dok sam se okretao od njega.„I otarasite se starca. Ne vredi ničemu. Samo će vas ubiti zbog njega.“

PETKažu da ponekad duhovi, kad ne mogu da se oproste sa životom, oklevaju

i pohode mesta gde su boravili pod suncem, lebdeći kao bestelesne pticelešinarke, odbijajući da se pokore Hadovoj zapovesti da siđu pod zemlju.Tako smo živeli Brisej, Diomaha i ja nedeljama po razaranju našeg grada.Mesec i duže, gotovo celo leto, nismo mogli da napustimo našopusteli/>ofo. Tumarali smo po neopitomljenoj zemlji poviše agrotera,spoljašnjim prostranstvima oko zasejanih polja, spavajući danju dok jetoplo, krećući se noću kao senke, što i jesmo bili. Posmatrali smo s prevojauzvišica kako se Argivljani kreću ispod nas, naseljavajući višak svoggrađanstva tamo gde su bili naši nasadi i nekadašnja imanja.Diomaha se izmenila. Odlutala bi sama, do nekog mračnog proplanka, i

činila neiskazive stvari svojim ženskim delovima. Pokušavala je da se rešideteta koje je možda raslo u njoj. „Misli da je uvredila boga Himena“,objasnio mi je Brisej kad sam jednog dana nabasao na nju, pa me je oteralakunući i gađajući me kamenicama. „Boji se da više neće moći da budeničija žena, već samo robinja ili kurva. Pokušao sam da joj kažem da je toglupost, ali ona neće da sluša reči koje dolaze iz muških usta.“U brdima je tada bilo mnogo drugih poput nas. Nailazili smo na njih kraj

vrela i nastojali da povratimo osećanje zajedništva koje smo imali kaoAstakijci. Ali propast koja je zadesila našpolis zauvek je pokidala te veze izsrećnih dana. Sad je svaki čovek ostao sam; i svako bratstvo ili porodica.Neki dečaci koje sam znao okupili su se u bandu. Bilo ih je jedanaestorica,

nijedan nije od mene bio stariji više od dve godine, i ulivali su strah i trepet.Nosili su oružje i hvalisali se da su ubijali odrasle ljude. Prebili su mejednog dana, kad sam odbio da im se pridružim. Želeo sam, ali nisammogao da napustim Diomahu. Primili bi oni i nju, ali znao sam da im onanikad ne bi prišla ni blizu.„Ova zemlja je naša“, upozorio me je glavni među dečacima,

dvanaestogodišnja zver koja je sebe nazivala Sferej, „Loptaš“, jer jepresvukao kožom lobanju Argivljanina kog je ubio i sad ju je nosio kaomonarh skeptron. Hteo je da kaže kako njegovoj bandi pripada uzdignutozemljište iznad grada, van domašaja oklopljenih Argivljana. „Ako te

ponovo uhvatimo da si prestupio ovamo, ti ili tvoja rođaka ili onaj rob,izvadićemo vam džigericu i baciti je psima.“Napokon smo u jesen ostavili grad za sobom. U septembru, kad je Borej,

severni vetar, počeo da duva. Bez Briseja i njegovog znanja o korenju izamkama pomrli bismo od gladi.Ranije, na imanju mog oca, hvatali smo divlje ptice za naš peradarnik, ili

da bismo ih parili s domaćima, ili naprosto da ih posle jednog sata ponovopustimo na slobodu. Sada smo se njima hranili. Brisej nas je naučio dajedemo sve osim perja. Krckali smo sitne šuplje kosti; jeli smo oči i gotovocele noge, odbacujući samo kljunove i kandže jer nismo mogli da ihsažvaćemo. Ispijali smo sirova jaja. Gutali smo crve i puževe. Zderali smogusenice i otimali se oko guštera i zmija pre nego što ih hladnoća natera dase povuku u zimski san. Glodali smo toliko rogača da mi je i danas mukakad ih samo omirišem u nečemu kao začin. Diomaha je postala tanana kaotrska.„Zašto više nećeš da pričaš sa mnom?“, pitao sam je jedne noći dok smo

lunjali preko kamenite padine nekog brda. „Zar ne mogu da ti spustim glavuu krilo kao pre?“Rasplakala se i nije htela da mi odgovori. Napravio sam sebi ubojno

koplje, od žilave jasenovine i kaljeno u vatri, nikakvu dečju igračku, većnamenjeno da oduzme život. Srce mi se hranilo slikama osvete. Živećumeđu Spartancima. Pobiću Argivljane jednog dana. Vežbao sam kao štosam viđao naše ratnike da čine, napredujući kao u vrsti, visoko držećizamišljeni štit, čvrsto stežući koplje iznad desnog ramena, upereno zaudarac preko ruke.U jedno predvečerje sam pogledao i spazio svoju rođaku kako me hladno

motri. „Bićeš kao oni“, rekla je, „kadporasteš“.Mislila je na vojnike koji su je osramotili.„Neću!“„Bićeš muškarac. Ne možeš ti ništa protiv toga.“Jedne noći kad smo hodali satima, Brisej stade da ispituje Diomahu zašto

je tako tiha. Brinulo ga je što, može biti, truje svoj um crnim mislima.Najpre je odbila da govori. Onda nam je, napokon popustivši, ispričalatužnim slatkim glasom o svom venčanju. Zamišljala ga je cele noći. Kakoće se obući, kakav će venac imati, kojoj će boginji prineti žrtvu. Satima jepremišljala, tako nam je rekla, u šta će biti obuvena. U glavi je videla

kakvim će trakama i đinđuvama obuća biti ukrašena. Biće divne njenenevestinske sandalice! Onda su joj se oči zamaglile i odvratila je pogled.„Eto kakva sam budala postala. Niko se mnome neće oženiti.“„Ja hoću“, izgovorih naglo.Nasmejala se. ,,Ti? Jeste, nego šta!“Kako god to glupo zvučalo sad kad se toga sećam, te su me reči zapekle u

mom dečačkom srcu kao nijedne druge u životu. Zakleh se da ću se jednogdana oženiti Diomahom. Biću muškarac i ratnik i moći ću da je štitim.Jedan deo jeseni proživeli smo na morskoj obali, spavajući u pećinama i

prečešljavajući plićake. Tamo bar ima šta da se jede. Mogli smo dasakupimo rakove i krabe, dagnje i ljuskare među stenama; naučili smo dahvatamo galebove mrežama razapetim pomoću kočića. Ali kad je pristiglazima, bili smo izloženi nemilosrdnom vremenu. Brisej je to teško podnosio.Nikada ne bi pokazao slabost kad je mislio da ga Diomaha ili ja gledamo,ali ponekad bih mu motrio lice dok spava. Izgledao je kaosedamdesetogodišnjak. Zemaljske sile teško su ga snalazile u njegovomveku; stare rane su ga bolele, ali još više od toga, ulagao je sopstveno bićeda bi očuvao Diomahino i moje. Ponekad bih ga uhvatio kako me gleda,proučavajući neki titraj na mom licu ili prizvuk u nečemu što sam izrekao.Zeleo je da se uveri da me ne obuzima ludilo ili groznica.Kad je zahladnelo, postalo nam je teže da pronađemo hranu. Bili smo

prinuđeni da prosimo. Brisej bi odabrao osamljeno imanje i prišaovratnicama sam; psi bi nasrnuli urlajući u čoporu, pa bi se pojavili i Ijudi,na oprezu, s polja ili iz kakve grubo sklepane i rasklimatane kolibe; braća iotac, žuljevitih ruku na motikama i kosama koje će se pretvoriti u oružjeiskrsne li potreba. Brda su tada vrvela odmetnicima; na imanjima nikad nisuznali ko im prilazi vratnicama, i s kakvim dvoličnim namerama. Brisej bipružio kapu i čekao domaćicu, nastojeći da joj skrene pažnju na svojemlečne oči i ubogo držanje. Pokazao bi na Diomahu i mene, koji smokukavno drhtali na putu, i molio od gazdarice ne hranu, što bi nas u očimaseljaka učinilo prosjacima i podstaklo ih da na nas nahuškaju pse, već makakvu polomljenu stvar koju nam je mogla odvojiti - grabulje, motku zamlaćenje, iznošen ogrtač, nešto što bismo mogli popraviti i prodati ususednom mestu. Pitao je za pravac i pokazivao spremnost da smesta krene.Tako im je stavljao do znanja da nećemo zloupotrebiti njihovu ljubaznost.Žene bi nam gotovo uvek ponudile obrok, a ponekad bi nas i pozvale da

uđemo i ispričamo kakve vesti nosimo izdaleka i da čujemo kakvih novostiima kod njih.I upravo sam pri jednom od ovih bednih udel jenih obroka prvi put čuo reč

,,Sepeja“. To je deo Arga, šumovito područje nedaleko od Tirinta, gde seskoro bila bitka među Argivljanima i Spartancima. Dečak što je doneo pričuo njoj bio je sinovac koji je na imanje došao u posetu, nemak, koji sesporazumevao znacima i koga je i rođena svojta jedva razumevala. Uspelismo ipak da razumemo da su Spartanci pod kraljem Kleomenom odneliizvanrednu pobedu. Neki su govorili o dve hiljade poginulih Argivljana, adrugi o četiri, ili čak šest. Srce mi se razigralo od radosti. Kako sam samoželeo da sam bio tamo! Da sam bio odrastao čovek, da sam stupao u bojnojvrsti, koseći pred sobom Argivljane u poštenoj bici, kao što su oni podloposekli moju majku i oca.Spartanci su za mene postali božanstva osvete. Nisam mogao dovoljno da

se naslušam o tim ratnicima koji su do nogu potukli ubice mojih roditelja,napasnike moje nevine rođake. Svakoga koga smo sreli obasipao samdečačkim zapitkivanjem. Pričaj mi o Sparti. O dvojici njenih kraljeva. O tristotine njihovih čuvara. Zeleo sam da znam o agoge, u kom se uvežbavalagradska omladina. I o syssitia, trpezarijama gde su ratnici obedovali. Slušalismo priče o Kleomenu. Neko je pitao kralja zašto nije jednom zauveksravnio Arg sa zemljom kad mu je njegova vojska stajalaTpred vratima, kadmu je grad ležao pod nogama. „Argivljani nam trebaju“, odgovorio jeKleomen. ,,Na kome bi inače naši mladići vežbali?“Preko zime smo u brdima skapavali. Brisej je zanemoćavao sve više. Odao

sam se krađama. Diomaha i ja bismo noću upali u tor, štapovima rasteralipse i ugrabili jare ako bismo mogli. Pastiri su većinom nosili lukove; strelesu u mraku zviždale pored nas. Zastali bismo da ih ščepamo i uskoro smoimali popriličnu zalihu. Briseju je bilo mrsko što se pretvaramo u lopove.Jednom smo se domogli luka, odneli smo ga pravo ispred nosa usnulogkozara. Bilo je to pravo muško oružje, luk tesalskih konjanika, tako čvrst dani Diomaha ni ja nismo mogli da ga zategnemo. A onda se dogodilo ono štomi je izmenilo život i uputilo ga pravcem koji će dosegnuti svoj svršetakkod Termopila.Uhvatili su me dok sam krao gusku. Bila je dobro uhranjena, podrezanih

krila, spremna za pijacu, i ja sam postao neoprezan dok sam preskakao zid.Psi su me ščepali. Muškarci s imanja odvukli su me u blatnjav obor za stoku

i prikovali me na dasku za štavljenje koža veličine vrata, probovši midlanove štavilačkim klinovima. Povaljen na leđa vrištao sam u bolovima,koprcajući se i batrgajući dok su mi ljudi sputavali noge, zaklinjući se da ćeme posle ručka uškopiti kao ovna i obesiti moje mošnice iznad vratnica kaoopomenu drugim lopovima. Diomaha i Brisej čučali su skriveni na obronkubrda i sve su slušali...Ovdeje zarobljenik pripovedanje prekinuo. Umor i patnja od rana teško ga

shrvahu, ili možda, kako se slušaocima njegovim pričinjavaše, beše toprisećanje na događaj što ga je prizvao. Njegovo Veličanstvo zapita prekozapovednika Oronta ne traži li to zarobljenik da ga pomnije slušaju. Covekto poreče. Oklevanje u pripovesti, reče on, ne dolazi ni od. kakvenemogućnosti pripovedačeve, no po htenju boga što iznutra napućujezbivanja redosled, i što sada zapoveda trenutno odvraćanje toka. Pribravšise Kseon, pošto mu je dozvoljeno da grlo vinom okvasi, produži.Dva leta po ovom zbivanju, u Lakedemonu, bio sam svedok drugačijih

muka: jednog spartanskog dečaka nasmrtsu pretukli njegovi učitelji navežbalištu.Momku je bilo ime Terijander, imao je četrnaest godina; zvali su ga

Tronožac jer niko od njegovih vršnjaka nije mogao da ga pobedi u rvanju.Narednih godina prisustvovao sam dok je dvadesetina drugih dečakapodlegala na istom ovom ispitu, prezrevši kao i Tronožac mekušnopopuštanje pred bolovima, ali ovo mi je bilo prvi put.Šibanje je u Lakedemonu ritual koji čini sastavni deo vežbanja za dečake, i

nije kazna zbog krađe (u kojoj ih podstiču da se izvešte, radi preživljavanjau ratu), već zato što su u njoj uhvaćeni. Odvija se uz hram Artemide Ortije,u uzanom prolazu zvanom Trkalište. Platani ga natkriljuju, i bilo bi tosenovito i prijatno mesto u nekim manje strahotnim okolnostima.Tronožac je bio jedanaesti dečak koga su šibali toga dana. Dvojica eirenes,

učitelja borbe, koji su batinanje sprovodili, već su dobila smenu, dvojicudvadesetogodišnjaka koji su tek napustili agoge, a bili su među najsnažnijegrađenim mladićima u gradu. Radio se ovako: dečak čiji bi red bio uhvatiobi se za poprečnu gvozdenu šipku učvršćenu između dvaju stabala (šipka jebila uglačana u decenijama, a neki kažu i stolećima, izvođenja obreda), aeirenes bi ga šibali brezovim granama debelim kao čovečji palac.Artemidine sveštenice stajale su uz dečaka pridržavajući drevni drveni likkoji je, prema tradiciji, morao da upije krv što je prskala.

Dvojica drugova s kojima je vežbao klečali su dečaku s obe strane, da gaprihvate kad padne. U ma kom trenutku dečak je mogao da prekratikažnjavanje tako što bi se otpustio od šipke i bacio na zemlju. Teoretski, tobi učinio samo kad ga premlate do besvesti, ali mnogi su naprosto padalikad više nisu mogli da podnose bol. Toga dana bilo je prisutno izmeđustotinu i dve stotine posmatrača: drugi dečaci s vežbališta, očevi, braća,mentori, pa čak i neke majke, držeći se povučeno u pozadini.Tronožac nije puštao. Meso mu je s leđa bilo na više mesta pokidano;

videlo se tkivo i mišići, rebra, kičma. Nije hteo da padne. „Pusti se!“,nagovarali su ga drugovi između udaraca, ne bi li pustio šipku i pao.Odbijao je. I učitelji borbe počeli su da sikću istu reč kroz zube. Ko bipogledao u dečakovo lice, video bi da je on već otišao daleko iza razuma.Bio je rešen da umre radije nego da zatraži milost. Eirenes su učinili kao štoim je bilo naloženo u ovakvim slučajevima: pripremili su se da udaresnažno i brzo četiri puta, tako da udarcima onesveste dečaka i sačuvaju muživot. Nikad neću zaboraviti zvuk tih udaraca po njegovim leđima. Pao je;eirenes su proglasili kažnjavanje okončanim i pozvali sledećeg dečaka.Tronožac je uspeo da se pridigne na sve četiri. Krv mu je lila iz usta, ušiju,

nosa. Nije video, nije mogao da progovori. Nekako se okrenuo i gotovouspravio, onda je utonuo u sedeći položaj, zadržao se tako za trenutak, ionda skljokao u prašinu. Bilo je jasno da nikada neće ustati.Kasnije te večeri, kad je sve završeno (ritual nije prekinutzbog Tronoščeve

smrti, već je potrajao još tri sata), Dijenek, koji je bio prisutan, odvo jio seod ostalih sa svojim štićenikom Aleksandrom, koga sam pominjao ranije. Uto vreme služio sam Aleksandra. Njemu je bilo dvanaest, ali izgledalo jekao da mu je tek deset godina; bio je sjajan trkač, ali vrlo tanan i osetljivegrađe. Povrh toga, bio je i vezan za Tronošca; stariji dečak bio mu je nekavrsta čuvara ili zaštitnika; njegova je smrt teško pogodila Aleksandra.Dijenek je došao s Aleksandrom, dok smo ih njegov štitonoša i ja pratili,

do hrama Atine Zaštitnice grada, odmah pod uzvišenjem na kome seuzdizao kip Fobosa, boga straha. U to vreme Dijenek je bio, rekao bih, udobu od trideset i četiri godine. Već je dva puta dokazao svoju hrabrost,jednom u Eritreji protiv Tebanaca, i drugi put kod Ahilejona protivKorinćana i njihovih arkađanskih saveznika. Prema mom sećanju, ovako jesavetovao svog štićenika: Najpre je, s nežnošću i ljubavlju u glasu, ispričaoAleksandru kako je on prvi put video, kad je bio još mlađi od njega, smrt

dečaka koga su sopstveni drugovi šibali dok nije izdahnuo. Prisetio se inekoliko prilika kad je sam bio kažnjavan na Trkalištu. Onda je započeo spitanjima i odgovorima u kojima je bila sadržana azbuka lakedemonjanskihpravila.„Odgovori mi na ovo, Aleksandre. Kad naši zemljaci pobeđuju u bici,

čime poražavaju neprijatelja?"Dečak mu je odgovorio na jezgrovit spartanski način: „Celičnim mačem i

ubojitom veštinom."„Time, da, i još nečim“, dopunio ga je Dijenek blago. „Onim.“ Pokretom

je pokazao naviše ka Fobosovom liku.Strahom.Njihov vlastiti strah poražava naše neprijatelje.„A sad odgovori. Iz čega se rađa strah?“Aleksandar je oklevao s odgovorom, pa je Dijenek dotakao svoje grudi i

rame.„Odavde izrasta strah: iz tela. Ovo je“, saopštio je, „tvornica straha.“Aleksandar ga je slušao s turobnom usredsređenošću dečaka koji zna da će

čitav njegov život biti rat; da mu, kao Spartancu, Likurgovi zakonizabranjuju da poznaje ili da se bavi ma kakvim drugim zanatom sem ratom;da će njegova dužnost potrajati od dvadesete do šezdesete i da nema te silepod nebom koja će ga izbaviti da uskoro, vrlo uskoro, ne zauzme svojemesto u bojnoj vrsti i u sukobu štitom u štit, kalpakom u kalpak, sneprijateljem.„Sad mi ponovo odgovori, Aleksandre. Da li si zapazio danas u načinu na

koji su eirenes udarali ma kakav znak lične netrpeljivosti ili zlobe?“Dečak reče ne.„Da li bi nazvao njihovo ponašanje divljačkim? Da li su uživali u tome što

Tronošcu nanose bol?“Ne.„Da li im je namera bila da mu skrše volju ili slome duh?“Ne.„Sta je bila njihova namera?“,,Da mu očvrsnu um pred bolom.“Za sve vreme razgovora glas starijeg muškarca bio je ispunjen blagom i

brižnom ljubavlju. Ni zbog čega što bi učinio Aleksandar nikad ne biumanjio ili izgubio tu ljubav. Takva je osobena genijalnost spartanskog

sistema koji svakog dečaka u vežbanju spaja s mentorom koji mu nije otac.Mentor može reći ono što otac ne može; dečak mu može priznati ono što bise stideo da otkrije pred ocem.„Bilo je strašno danas, je li, mladi moj druže?“Dijenek je zatim zapitao dečaka kako on zamišlja bitku, pravu bitku, u

poređenju s onim čemu je danas bio očevidac.Odgovor nije ni tražen ni očekivan.,,Ne zaboravi nikada, Aleksandre, da ova plot, ovo telo, ne pripada nama. I

hvala bogovima što ne pripada. Kad bih mislio da je moje, ne bih ni korakmogao da napravim u susret neprijatelju. Ali ono nije naše, moj druže. Onopripada bogovima i našoj deci, našim očevima i majkama iLakedemonjanima koji će biti rođeni tek za stotinu, za hiljadu godina.Pripada gradu koji nam je sve dao i sve zahteva za uzvrat.“Covek i dečak su se pokrenuli, spuštajući se niz padinu ka reci. Sledili su

stazu ka nasadu u kom je rasla mirta dvostrukog debla nazvana Blizanci,posvećena Tindarejevim sinovima i porodici kojoj je pripadao Aleksandar.Na ovo će se mesto zaputiti u noći svojih konačnih iskušenja i inicijacije,samo s majkom i sestrama, da primi pomazanje i bude prihvaćen od bogovasvoje loze.Dijenek je seo na zemlju pod mirtom. Dao je znak Aleksandru da se

smesti pored njega.„Lično mislim da se tvoj prijatelj Tronožac glupavo poneo. U onome što je

danas pokazao bilo je više nepromišljenosti nego istinske hrabrosti,andreia. Lišio je grad svog života, koji se u bici mogao utrošiti mnogoplodonosnije.“Pa ipak je bilo jasno da ga Dijenek poštuje.„Ali mu se mora priznati da nam je pokazao i plemenitost. Pokazao je tebi

i svim drugim dečacima koji su gledali šta to znači prevazićipoistovećivanje s telom, prevazići bol, prevazići strah od smrti. Bio siužasnut posmatrajući njegov agonisma, ali ono što te se zaista dotaklo biloje strahopoštovanje, zar ne? Strahopoštovanje prema njemu, ili onomdaimonu koji ga je pokretao. Tvoj prijatelj Tronožac pokazao je prezrenjeprema ovome.“ Ponovo je Dijenek pokazao na telo. „Prezrenje koje sepribližilo uzvišenom.“S obale gde sam stajao video sam kako dečakova ramena drhte, kao da bol

i strah koje je pretrpeo toga dana konačno nalaze sebi puta iz n jegovog

srca. Dijenek ga je zagrlio i tešio. Kad se momčić ponovo pribrao, mentorga je nežno oslobodio svog zagrljaja.„Da li su te učitelji podučili zašto Spartanci praštaju bez kazne ratniku koji

u bici izgubi kalpak ili grudni oklop, ali oduzimaju sva građanska pravačoveku koji odbaci svoj štit?“Jesu, odgovorio je Aleksandar.„Jer ratnik nosi kalpak i oklop radi sopstvene zaštite, a štit radi

bezbednosti cele bojne vrste.“Dijenek se nasmešio i položio dlan štićeniku na rame.„Pamti to, mladi moj druže. Postoji sila jača od straha. Moćnija od nagona

za samoočuvanjem. Spazio si je danas, u grubom i nesvesnom obliku, da.Ali bila je tu i bila je istinska. Sećajmo se tvog prijatelja Tronošca i odajmomu počast zbog toga.“Vrištao sam zakucan na dasku za štavljenje. Cuo sam krike kako odjekuju

u oboru i vraćaju se, prodorni i umnoženi, od obronaka brda. Znao sam daje to sramota, ali nisam mogao da prestanem.Preklinjao sam ljude s imanja da me oslobode, da mi prekrate muke.

Učinio bih ma šta, i uzvikivao sam to koliko me je grlo nosilo. Dozivao sambogove sramotno dečjim glasom čije se zapomaganje dizalo uz bregove.Znao sam da me Brisej čuje. Da li će ga ljubav nagnati da upadne i budeprikovan uz mene? Nisam mario. Zeleo sam da bol prestane. Preklinjao samih da me ubiju. Osećao sam kako su mi kosti u obema šakama probijene.Nikada neću držati koplje, čak ni ašov u povrtnjaku. Biću bogalj, ruke će miostati zgrčene. Moj život je završen, na najgori, najnečasniji način.Pesnica mi je skoro raznela lice. „Začepi gubicu, bedni slinavi crve!“

Covek je uspravio dasku uza zid, i tu sam se ja uvijao, priboden, dok jesunce beskrajno sporo puzalo preko neba. Derani s ostalih imanja u doliniokupili su se da me gledaju kako jaučem. Devojčice su cepale mojudronjavu odeću i bockale mi stidne delove, dečaci su mokrili po meni. Psisu mi njuškali bose pete, kuražeći se da me pretvore u obrok. Prestao sam slelecima tek kad me je izdalo grlo. Pokušao sam da otrgnem dlanovezajedno s klinovima, ali su mi ljudi sputali članke čvršće i nisam mogao nida mrdnem. ,,Je 1’ ti dobro sad, prokleti lopove? Hajde sad da te vidimo daopet kradeš, gmizavi mali pacove.“Kad je krčanje u stomacima napokon odvuklo moje mučitelje na večeru,

Diomaha se privukla niz breg i presekla opute. Nije mogla da mi izvuče

klinove iz dlanova, pa je morala bodežom da ih iščeprka iz daske.Stavilački šiljci ostali su mi u šakama. Brisej me je odneo, kao Diomahupre, kad su je silovali.,,Oh, bogovi“, rekla je moja rođaka kad mi je videla ruke.

ŠESTBrisej nam je rekao da je to bila najhladnija zima koje se sećao. Ovce su se

smrzavale na visokim ispašama. Po dvadesetak stopa visoki nanosi zatrpalisu prolaze. Izgladneli jeleni u očajanju su se batrgali ka nizinama,izmršaveli kao kosturi i obnevideli od iznurenosti, i dolazili po smrt krajpastirskih zimskih prebivališta, gde su postajali sigurna meta za lukove.Živeli smo visoko u planinama, gde je krzno kuna i lisica postajalo belo

kao sneg. Spavali smo u napuštenim pastirskim zemunicama ili u pećinamau ledu koje bismo izdubli kamenim sekirama, prekrili im pod borovimgranama i skupili se zajedno, pokrivši se ogrtačima, sklupčani kao štenad.Preklinjao sam Briseja i Diomahu da me ostave, da me puste da umrem ustudenom spokoju. Oni su hteli da me ponesu lekaru u grad. Odbio sambespogovorno. Nikad više neću stati pred stranca, ma kog stranca, bezoružja u rukama. Zar je Brisej mislio da lekari imaju uzvišenije osećanječasti od drugih ljudi? Kakvu će platu nekakav gradski šarlatan zatražiti?Kakvu bi zaradu mogao on dobiti od roba i obogaljenog dečaka? Ili kakvukorist od pregladnele trinaestogodišnje devojčice?Imao sam još jedan razlog što sam odbijao da pođem u grad. Mrzeo sam

sebe što sam onako bez stida vrištao i što nisam mogao da prekinem za sveone sate mog ispaštanja. Video sam svoje srce, i ono je bilo kukavičko.Prezirao sam sebe zaslepljujućim i nesmiljenim prezrenjem. Priče oSpartancima koje sam gajio u duši samo su ga još pojačavale. Oni ne bikumili za život kao ja, izgubivši i poslednju mrvicu dostojanstva. Beščasnasmrt mojih roditelja i dalje me je mučila. Gde sam ja bio u časovimanjihovog očajanja? Nisam bio s njima kad sam im trebao. Zamišljao samkako su ubijeni iznova i iznova, i nikad me nije bilo uz njih. Zeleo sam daumrem. Pomisao na skoru smrt donosila mi je jedinu utehu, jer ću tada moćida napustim pakao svog obeščašćenog postojanja.Brisej je naslutio moja premišljanja i pokušao na svoj nežni način da im

istupi oštricu. Ja sam tek dete, rekao mi je. Kakva se čudesa junačnostimogu očekivati od desetogodišnjeg dečaka? „U Sparti su desetogodišnjaciljudi“, izjavio sam.Ovo je bilo jedini put da sam video Briseja istinski, do srži ljutog. Sčepao

me je za ramena i žestoko me protresao, zapovedivši mi da ga gledam u

lice. „Slušaj me, dečko. Samo bogovi i heroji mogu biti hrabri uosamljenosti. Covek može prizvati hrabrost samo na jedan način, rame uzrame s braćom po oružju, u borbi za svoje pleme i svoj grad. Najžalosnije jepod nebom kad je čovek sam, lišen bogova svog doma i svog polisa. Čovekbez svog grada nije čovek, već senka, ljuštura, na ruglo i podsmeh svetu. Tosi ti sada, siroti moj Kseo. Niko ne može da očekuje junaštvo od onoga koje prognan i sam, odsečen od svojih domaćih bogova.“Tu je prekinuo; odvratio je oči preplavljene žalošću. Videh ropski žig na

njegovom čelu. I shvatih. To je on podnosio sve ove godine, u kući mogoca. „Ali ti si se uvek ponašao kao čovek, mili stari ujko“, rekoh nazvavšiga imenom kojim su Astakijci iskazivali najtopliju privrženost. „Kako si touspevao?“Pogledao me je tužnim blagim očima. „Ljubav koju bih osećao prema

rođeno j deci dao sam tebi, mali nećače. To je moj odgovor na nesaznatljivenaume bogova. Ali čini se da su im Argivljani draži nego ja. Dopustili su imda mi poharaju život ne jedanput, nego dva puta.“Ove reči koje je trebalo da mi donesu utehu, samo su osnažile moju želju

za smrću. Od oteklina su mi šake bile dvostruko uvećane. Gnoj i otrov curilisu iz njih i ujutro svanjivali zamrznuti u ogavnu grudvu, koju sam morao daodlomim kako bih oslobodio izranjeno meso. Brisej je učinio sve što jemogao s melemima i oblogama, ali nije pomoglo. Kosti koje vezuju dvasrednja prsta sa zglobom bile su mi zdrobljene u desno j šaci, nisam mogaoda savijem prste niti da ih zatvorim u pesnicu. Nikada neću stezati koplje nimač. Diomaha je htela da me uteši poredeći moje povrede sa svojima.Gorko sam je prezreo. ,,Ti i dalje možeš da budeš žena. Šta ja mogu? Kakoću ikada zauzeti svoje mesto u bojnoj vrsti?“Noću su me u groznici naizmenično obuzimali naleti vreline i cvokotanja

od studeni. Grčio sam se sklupčan u Diomahinom naručju, a Brisej nas jeoboje obavijao svojim telom da nam bude toplije. Zazivao sam bogoveiznova i iznova, ali u odgovor nije dopro nikakav šapat. Napustili su nas, toje sad bilo jasno, kad više nismo imali sami sebe, niti je naš polis imao nas.Jedne takve noći u kojoj me je mučila groznica, možda deset dana posle

događaja na onom imanju, Diomaha i Brisej su me umotali u kože i zaputilise u potragu za hranom. Počinjalo je da sneži i oni su se ponadali da bi utišini mogli da se domognu neopreznog zeca ili porodice leštarki sletelih natlo.

Video sam svoju priliku i rešio da je zgrabim. Sačekao sam dok Brisej iDiomaha nisu zamakli van domašaja vida i sluha. Ostavivši im ogrtač ikrzna i uvijače za noge, zašao sam bosonog u mećavu.Cinilo mi se da se pentram satima, iako verovatno nije prošlo više od pet

minuta. Tresla me je groznica. Bio sam obnevideo kao jeleni, ali vođennepogrešivim osećajem za pravac. Pronašao sam jedno mesto međuborovima i znao sam da je to ono pravo. Obuzelo me je duboko osećanjedoličnosti. Želeo sam ovo da učinim kako valja i, iznad svega, da nepričinim nevolje Briseju i Diomahi.Izabrao sam jedno drvo i prislonio leđa uz njega, tako da bi duh koji

dodiruje i nebo i zemlju mogao bezbedno da odvede moj sa ovoga sveta.Da, ovo je pravo drvo. Osećao sam San, brata Smrti, kako mi se kreće odnožnih prstiju naviše. Slabine i središnji deo trupa su mi trnuli. Kadukočenost dosegne srce, zamišljao sam, obeznaniću se. Onda me jepogodila užasna pomisao.Šta ako je ovo pogrešno drvo? Možda bi trebalo da se oslonim na ono

tamo. Ili ono tamo preko. Izbezumio sam se od neodlučnosti. Napogrešnom sam mestu! Trebalo je da se uspnem više, ali nisam više mogaoda nateram udove da se pomere. Zaječao sam. Ni smrt mi valjano neuspeva. I baš kad su mi unezverenost i očajanje dosezali vrhunac, prenuh seugledavši čoveka gde stoji ravno naspram mene među drvećem!Prva mi je pomisao bila da bi mi on mogao pomoći da se pokrenem.

Mogao bi da me posavetuje. Da mi pomogne da odlučim. Zajedno ćemoodabrati pravo drvo uz koje ću nasloniti leđa. Negde u mom otupelommozgu izniče pomisao: šta će iko ovde gore u ovo doba i u ovoj mećavi?Trepnuo sam i nastojao svom snagom koja me je napuštala da bolje

razaberem. Ne, nisam sanjao. Ko god da je to bio, zaista je bio tamo. Došlami je maglovita misao da to mora da jebog. Pomislih da mu ne ukazujempoštovanje, da ga vređam. Svakako bi priličilo da iskažem prestravljenostili strahopoštovanje, da se prostrem na zemlju pred njim. Pa ipak je nešto unjegovom držanju, koje nije bilo ozbiljno već čudno hirovito, izgledalo kaoda kazuje: Ne uznemiravaj se. Prihvatio sam to. Izgledalo je da je timezadovoljan. Znao sam da će progovoriti, i ma šta da kaže, te će reči imatinesamerljiv značaj za mene, u životu ovozemaljskom ili u onom u koji ćuubrzo preći. Moram uložiti sve moći da ga saslušam i ništa ne smem dazaboravim.

U očima mu je, kad je susreo moj pogled, bila blaga i vedra ljubaznost.„Uvek sam nalazio da je koplje“, rekao je.s tihom veličanstvenošću koja

nije ostavljala mesta sumnji da slušam glas boga, ,,prilično neotmenooružje.“Kako je čudno to što je rekao, pomislio sam.Zašto ,,neotmeno“? Imao sam osećaj da je reč potpuno smišljeno

upotrebljena, pojam koji je bog tačno pronašao. Činilo se da za njega onanosi višeslojno značenje, mada ja nisam znao kakvo bi ono moglo biti.Onda sam video srebrni luk preko njegovog ramena.Lukonoša.Apolon Strelac, čija strela ubija izdaleka.U blesku koji nije bio ni munja ni otkrivenje, već najjednostavnije,

najneuvijenije poimanje na svetu, shvatih sve što su njegove reči i prisustvopodrazumevali. Znao sam šta je mislio i šta mi je činiti.Moja desnica. Njene pokidane tetive nikad neće biti kadre za ratnički

stisak oko drška koplja. Ali prsti mogu da uhvate i zategnu tetivu lukanačinjenu od životinjskih creva. Moja levica, mada joj nikad neće biti datoda čvrsto drži štit, ipak može da drži luk i da ga nategne do punog raspona.Luk.Luk će me čuvati.Strelčeve oči ispitivale su moje, nežno, još jedan trenutak. Da li sam ga

razumeo? Njegov pogled kao da nije toliko pitao: „Hoćeš li mi sadaslužiti?“, koliko potvrđivao činjenicu, neznanu mi dotad, da sam mu služioceo svoj život.Osetio sam kako mi se toplina vraća u telo i kako mi krv navire kao plima

u noge i stopala. Cuo sam kako neko odozdo doziva moje ime, i znao samda je to moja rođaka, ona i Brisej uzbunjeni, pretražuju obronak da mepronađu.Diomaha je stigla do mene, pipajući po snežnom smetu i zverajući po

boriku. „Sta radiš ovde sam?“ Osećao sam kako me šamara, jako, da mepovrati iz priviđenja ili iz prelaska; plakala je, stežući me i grleći, trgajućisa sebe ogrtač da me uvije u njega. Pozvala je Briseja, koji se u svomslepilu verao uz padinu što je brže mogao.„Dobro sam“, čuo sam sebe kako je uveravam. Ponovo me je ošamarila i

onda me, kroz plač, proklela što sam takva budala i što sam ih nasmrt

preplašio. „Sve je dobro, Dio“, čuo sam svoj glas kako ponavlja. „Dobrosam.“

SEDAMMolim Njegovo Veličanstvo da ima strpljenja za potanko prepričavanje

događaja koji su usledili po zauzimanju grada za koji on nikad nije ni čuo,jer to je nepoznat polis neovenčan slavom, u kome nije rođen nijedan herojiz predanja, i koji ničim nije povezan s važnijim zbivanjima u ratu što tečeniti s bitkom koju su vojnici Njegovog Veličanstva vodili protiv Spartanacai njihovih saveznika u termopilskom klancu.Namera mi je naprosto da prenesem, u vidu iskustva dva deteta i roba,

neznatan delić strahote i propadanja koji je prognani živalj, ma koji živalj,primoran da podnosi u času istrebljenja svog naroda. Jer iako je NjegovoVeličanstvo zapovedalo dok su osvajana carstva, ipak, ako se smejednostavno reći, patnje njihovih stanovnika video je samo izdaleka, spurpurnog trona ili sa svog pastuva pod raskošnom ormom, zaštićenkopljima zlatnih jabuka u rukama kraljevskih stražara.Tokom sledeće decenije više od šest desetina bitaka, pohoda ratova

vođeno je između grčkih gradova. Najmanje četrdeset poleisa, uključujući itakve neosvojive tvrdinje kao što su Knidos, Aretuza, Koloneja, Amfisa iMetropolis, razoreni su delimično ili u celosti. Nebrojena imanja progutaoje požar, bezbrojni su hramovi spaljeni, ratni brodovi potonuli, muškarcipobijeni, a njihove žene i kćeri odvedene u ropstvo. Nijedan Helen, makako moćan bio njegov grad, nije sa sigurnošću mogao tvrditi da će gasledeće godišnje doba zateći pod suncem, da će još svoju glavu nositi naramenima i da će mu žena i deca bezbedni snivati uz njega. Nije takvostanje bilo nikakav izuzetak, nije to razdoblje bilo niti šta bolje niti gore odma kog drugog za hiljaduodina, još od Ahila i Hektora, od Tezeja i Herakla,još od rođenja bogova samih. Poslovi po starom, što bi rekli emporoi,trgovci.Svaki je čovek u Grčkoj znao šta znači poraz u ratu i da će pre ili kasnije

ta grka kaša obrediti sto i zapasti i njega da je okusi.Nenadano, sa usponom Njegovog Veličanstva u Aziji, stalo se činiti da će

taj čas brzo stići.Užas od osvajanja proneo se celom Grčkom kako je reč stizala, s tolikih

usana da joj se nije moglo ne verovati, o broju vojske koju je Njegovo

Veličanstvo podiglo na Istoku i njegovoj nameri da celu Heladu plamenomzažegne.Tako je sveprožimajuća ova strava bila da joj nadenuto ime.Phobos.Strah.Strah od Tvog Veličanstva. Užas pred gnevom Kserksa, Darijevog sina,

Velikoga cara Istočnog carstva, gospodara nad svim ljudima od izlaska dozalaska sunca, i mnoštva za koje je cela Grčka znala da stupa pod njegovimzastavama da nas porobi.Deset je godina prošlo od razaranja moga grada, ali je užas iz tog vremena

živeo u meni, neizbrisiv. Sada mi je devetnaest. Događaji koje ću opisatikad na njih dođe red razdvojili su me od moje rođake i Briseja i odveli me,kao što mi je i bila želja, u Lakedemon gde sam, posle izvesnog vremena,stupio u službu svog gospodara Dijeneka. U ovom svojstvu odaslan sam (sjoš trojicom štitonoša) u pratnji njegovoj i još trojice spartanskih glasnika -Olimpija, Polinika i Aristodema - na ostrvo Rodos, koje pripada carstvuNjegovog Veličanstva. Tu su ovi ratnici, a i ja sam, prvi put smotrili delićoružane sile Persije.Najpre su doplovili brodovi. Bio sam dobio slobodno popodne pa sam se,

koristeći vreme da doznam šta mogu o ostrvu, pridružio rodoskimpraćkašima u vežbanju. Gledao sam s kakvim oduševljenjem i žestinom ovimomci izbacuju iz praćki olovnu tanad triput veću od čovečjeg palca. Moglisu ova smrtonosna zrna da proteraju kroz pola palca debelu borovu daskuna stotinu koračaja i da pogode metu veličine ljudskih prsa s tri od četirihica. Jedan mi je od njih, mladić mojih godina, pokazivao kako praćkašivrhom bodeža urezuju u meko olovo zajedljive poruke - „Evo ti ovo“, ili„Puno poljubaca“ - kad jedan drugi među njima podiže pogled i pokaza kaliniji vidika, prema Egiptu. Ugledali smo jedra, možda celu eskadru, na satplovidbe udaljena. Praćkaši su zaboravili na njih i nastavili da vežbaju.Činilo se da nije prošlo ni nekoliko trenutaka, a onaj momak povikaponovo, ovaj put zapanjen i prestrašen. Svi se prenuše i pogledaše.Brodovlje je prilazilo, lađe s tri reda vesala već su, razapetih jedara,obilazile rt i žustro plovile ka lukobranu. Niko nikada nije video da se tolikibrodovi tako brzo kreću. Mora biti da su to samo školjke, sagrađene raditrke, reče neko. Nikakav pravi brod, pogotovo ne ratni, ne bi mogao da sečevodu takvom hitrinom.

Ali bili su ratni brodovi. Tirske trireme, tako blizu površini vode da sečinilo kako između kresti uzdignutih talasa i veslačkih klupa ne ostaje višeod širine dlana. Pod znamenjima Njegovog Veličanstva, gonili su semeđusobno iz zabave. Vežbali su za Grčku. Za rat. Za dan kada će njihovibronzom oklopljeni ovnovi poslati helensku mornaricu na dno.Te su večeri Dijenek i ostali glasnici peške otišli do luke Lindos. Brodovi

su bili izvučeni na deo obale koji su nadzirali egipatski mornari. Oniprepoznaše Spartance po skerletnim ogrtačima i dugoj kosi. Usledio ječudan prizor. Zapovednik pomoraca pokretom i osmehom pozva spartanskeratnike da priđu kroz svetinu koja se okupila da zvera u brodove, i povedeih u potpuni obilazak. Uz pomoć tumača, umovali su o tome koliko ćepotrajati pre nego što se nađu jedni s drugima u ratu i da li će ih usud opetsuočiti tamo gde se bude ubijalo.Egipatski mornari bili su najviši ljudi koje sam ikada video, preplanuli

skoro do crnila pod suncem svoje pustinjske zemlje. Bili su pod oružjem, uobući od srneće kože, s oklopima nalik na riblju krljušt na prsima i skalpacima ukrašenim zlatom i nojevim perjem. Oružje su im bila teškakoplja i krive sablje. Bili su dobro raspoloženi i poredili su mišiće nastražnjicama i butinama sa Spartancima, šegačeći se i jedni i drugi na svomjeziku nerazumljivom suprotnoj strani.„Baš lepo što smo se upoznali, vi kopilani s vilicama hijena." Dijenek se

široko smešio njihovom zapovedniku, obraćajući mu se na dorskom itapšući ga srdačno po ramenu. „Jedva čekam da vam odsečem muda i ukorpi ih pošaljem vašoj kući.“ Egipćani su se smejali, nemajući pojma očemu on priča, i zadovoljno odgovarali nekakvim uvredama na tuđinskomjeziku, bez sumnje podjednako opakim i nepristojnim.Dijenek je pitao za zapovednikovo ime i on mu je rekao da se zove

Ptamiteh. Pred ovim je Spartančev jezik bio bespomoćan, pa ga je pretvoriou ,,Tami“, čime je zapovednik čini se bio sasvim zadovoljan. Pitali su gakoliko ovakvih ratnih brodova broji mornarica Velikog Kralja. ,,Šezdeset“,stigao je odgovor preko tumača. „Šezdeset brodova?“, pitao je Aristodem.Egipćanin je razvukao usne u blistav osmeh. „Šezdeset eskadri.“ Mornari

su poveli Spartance u iscrpno razgledanje brodova, koji su, pošto suizvučeni na pesak, bili iskrenuti na bok kako bi se koritima moglo prići dase očiste i nasmole, čime su se tirski pomorci upravo prilježno bavili.Namirisao sam vosak. Brodovima su trbusi premazivani masnoćom radi

brže plovidbe. Daske su bile uzglobljene „lastinim repovima“, tako flnoizvedenim kao da nisu delo brodograditelja nego vrhunskog drvodelje. Naspojne površine između ovna i korita bio je nanesen premaz od prepečenezemlje preko koje su moreplovci lopaticama nanosili rastopljen katran. Uzove trkače spartanska svečana galija Ortija izgledala je kao tegljač otpada.Ali ono što je zahtevalo najživlju pažnju nije imalo nikakve veze s morem.Bile su to pregače koje su mornari nosili oko bokova da pokriju stidne

delove tela.„Šta vam je to, pelene?“, pitao je Dijenek kroz smeh potežući kraj

zapovednikove pregače.„Oprezno, moj prijatelju“, reče mornar uz podrugljivu teatralnu kretnju,

,,čuo sam ja za vas Grke!“Egipćanin je pitao Spartance zašto nose tako dugu kosu. Olimpije je

uzvratio navodeći reči zakonodavca Likurga: „Jer nikakav drugi ures ne činiprivlačna muškarca pristalijim niti ružnog strahotnijim. A za njega se ništane plaća.“Potom pomorac stade da zadeva Spartance zbog njihovih zloglasnih

kratkih mačeva,xiphos. Odbijao je da poveruje kako je to zaista oružje kojeLakedemonjani nose u bitku. Mora biti da su im to igračke. Kako takavnožić za ljuštenje jabuka može da naudi neprijatelju?„Sve je u tome“ - pokaza Dijenek pritisnuvši prsa uz Egipćanina Tamija -

„da se priđe lepo blizu.“Na rastanku su Spartanci poklonili mornarima dve mešine falemskog vina,

najboljeg što su imali, namenjenog kao dar rodoskom veću. Momari susvakom Spartancu dali zlatni darik (mesečnu platu grčkog veslača) isvakom po džak svežih narova s Nila.Poslanstvo se bezuspešno vratilo u Spartu. Rođani su, kao što je poznato

Njegovom Veličanstvu, dorski Heleni; govor im je sličanlakedemonjanskom, a svoje bogove nazivaju imenima izvedenim iz istihdorskih korena. Ali njihovo je ostrvo još iz vremena pre prvog rata sPersijancima bilo podređeno carstvu Njegovog Veličanstva. Sta su drugo imogli Rođani sem da se potčine, kad im je zemlja pod samom senkomjarbola carske mornarice? Spartansko izaslanstvo tražilo je, bez mnogonade, po pravu drevnog srodstva, da se neki deo rodoskog brodovlja izdvojiod služenja Njegovom Veličanstvu. Nisu naišli ni na kakav odziv.

Niti su šta postigli, kako je naše izaslanstvo doznalo po povratku nakopno, oni koji su istovremeno odaslati na Krit, Kos, Hios, Lezbos, Samos,Naksos, Imbros, Samotraku, Tasos, Skiros, Mikonos, Paros, Tenos iLemnos. Cak i Delos, rodno mesto samog Apolona, ponudilo je zalogepokornosti Persijancima.Phobos.Strah se mogao udahnuti u vazduhu Androsa, gde smo zastali na putu

kući. Mogao se osetiti kao znoj na Keosovoj i Hermioninoj koži, kadnijedno pristanište ni žalo nisu bili bez ponekog brodovlasnika ili veslača dašire užasavajuće priče o silnoj vojsci što se podizala na Istoku i svedoče dasu svojim očima videi neprebrojno mnoštvo neprijatelja.Phobos.Taj je tuđin pratio izaslanstvo kad je pristalo u Tireji, na početku

dvodnevnog prašnjavog klipsanja preko Parnona ka Lakedemonu. Prelazećiistočno gorje poslanici su viđali stanovnike gradova i sela kako sklanjajuimovinu u planine. Dečaci su vodili magarce natovarene vrećama kukuruzai ječma, u oružanoj pratnji odraslih muškaraca iz svoje porodice. Uskoro ćepristići starci i deca. U visijama, plemenske zajednice ukopavale su ćupoves vinom i uljem, podizale torove i izdubljivale gruba skloništa u liticama.Phobos.U pograničnom utvrđenju u Kareji naša družina susrela se s izaslanstvom

iz Plateje, desetak ljudi uključujući i konjanike u pr'atnji, upućenim uSpartu. Glavni izaslanik bio je heroj s Maratona Arimnest. Govorilo se da jeovaj plemeniti čovek, mada već beše prešao pedesetu, u toj slavnoj bici predeset godina zagazio pod oklopom u valove, sekući mačem vesla triremadok su Persijanci uzmicali ka dubinama spasavajući glavu. Spartanci suvoleli takva dela. Zahtevali su da se Arimnestova družina pridruži našoj zavečerom, i da zatim zajedno pređemo ostatak puta do grada.Platejac ih je uputio u ono što je znao o neprijatelju. Persijska vojska,

izvestio je, sačinjena od dva miliona ljudi prikupljenih od svih narodaCarstva, sastala se prošlog leta pod prestonicom Velikog Cara, Suzom. IzSuze je prešla u Sardis, gde je prezimila. Odavde će, kao što i najzelenijimeđu ratnicima može da zamisli, ova silesija nastaviti ka severu priobalnimputevima kroz Malu Aziju, preko Eolije i Troade, preći Helespont bilomostom bilo brodovima, ili će se prebaciti skelama, a potom poći na zapad,

prelazeći Trakiju i Hersoniju, na jugoistok preko Makedonije, i onda ući uTesaliju.Stupiti na grčku zemlju.Spartanci su prepričali šta su doznali na Rodosu; da je persijska vojska već

u pohodu od Sardisa; glavnina je već u Abidosu i priprema se za prelazakpreko Helesponta.Za mesec će biti u Evropi.U Selasiji je glasnik od efora iz Sparte dočekao mog gospodara s

izaslaničkom torbicom. Dijenek je trebalo da se odvoji od društva i odmahproduži u Olimpiju. Samo sam ga ja pratio kad ih je napustio na Pelanskomputu i zaputio se brzim hodom, u nameri da pređe petnaest milja za dvadana.Nije neuobičajeno da se na ovim bogazama naiđe na nekoga ko putuje u

pratnji šarolikog čopora živahnih pasa, ili čak poludivljih derana iz okoline.Ponekad ovi bezbrižni sadrugovi pristaju uz putnika po ceo dan, kaskajućipored njega u vedrom razgovoru. Dijenek je voleo ova tumarala i uvek ih jepozdravljao dobrodošlicom, nalazeći razonodu u njihovom netraženomdruštvu. Danas je, međutim, mrko odbio sve s kojima smo se susreli, i odpseće i od ljudske sorte, pružajući odlučno korake, ne gledajući ni desno nilevo.Nikada ga nisam video tako zabrinutog i smrknutog.Na Rodosu se desilo nešto za šta sam osećao da je nesumnjivo izvor

teskobe moga gospodara. Zbilo se to u luci, baš pošto su Spartanci iegipatski moreplovci razmenili darove i spremili se da se rastanu. Nastao jeonaj trenutak kad tuđinci često odbace uglađenost u ophođenju i razgovoru iprogovore umesto toga kao čovek s čovekom, od srca. Moj gospodar ipolemarch Olimpije, Aleksandrov otac, očigledno su stekli naklonostzapovednika Ptamiteha. On ih je odazvao u stranu, rekavši da ima nešto štobi možda želeli da im pokaže. Pozvao ih je pod šator podignut na žalu zazapovednika ovog mornaričkog pohoda i uz njegovu dozvolu predočio imčudo kakvo Spartanci, a naravno ni ja sam, nikad nisu videli.Mapu.Geografski prikaz ne samo Helade i Egejskih ostrva, već celoga sveta.Karta je u širinu zauzimala gotovo dva metra; iscrpne pojedinosti bile su s

neobičnom veštinom ucrtane na papirusu s Nila, tvari tako izuzetnoj da sekroz nju providelo ako bi se držala naspram svetla, a ipak je ni ruke

najsnažnijeg čoveka ne bi mogle potrgati, sem ukoliko bi se najpre zaseklaoštricom.Mornar je raširio mapu na stolu zapovednika eskadre. Pokazao je

Spartancima njihovu domovinu, u srcu Peloponeza, od koje se Atinanalazila stotinu i četrdeset milja na sever i istok, Teba i Tesalija na severuod nje, a planine Osa i Olimp na najsevernijem kraju Grčke. Na zapadu jestilos crtača mape prikazao Siciliju, Italiju i lige mora i kopna sve doHeraklovih stubova. A najveći deo mape nije ni bio razmotan.„Želeo bih samo da vam naznačim, radi vaše vlastite zaštite, gospodo“,

obratio se Ptamiteh Spartancima preko tumača, „razmere carstva NjegovogVeličanstva i snaga kojima može zapovediti da budu dovedene protiv vas,tako da možete da se opredelite hoćete li se odupirati ili ne, odlučujući naosnovu činjenica, a ne prema onome kako biste voleli da jeste.“Odmotao je papirus ka istoku. Pod svetlošću svetiljke ukazaše se Egejsko

ostrvlje, Makedonija, Ilirija, Trakija i Skitija, Helespont, Lidija, Kilikija,Fenikija i maloazijski jonski gradovi. „Nad svim ovim narodima Veliki Carvlada. Sve je njih prinudio da mu služe. Svi će oni poći na vas. A da li jeovo Persija? Da li smo već stigli do srca Carstva..."I razmotalo se još liga kopna. Egipćaninova ruka pređe iznad obrisa

Etiopije, Libije, Arabije, Egipta, Asirije, Vavilona, Sumera, Kapadokije,Jermenije i Zakavkazja. Slavu svakog ovog kraljevstva iznosio je navodećibrojnost njihovih ratnika i oružja i opremu koju nose.„Putnik kome se žuri mogao bi proputovati ceo Peloponez za četiri dana.

Pogledajte ovamo, moji prijatelji. Samo da se stigne od Tira do Suze,prestonice Velikoga Cara, potrebno je tri meseca hoda. Sva ta zemlja, svinjeni ljudi i bogatstva, pripadaju Kserksu. A ovi se narodi ne trve jedni sdrugima, kao što ste vi Heleni tome skloni, niti se razjedinjuju po savezimašto se glože. Kad Kralj pozove na okupljanje, njegove se vojske sakupe.Kad naredi da stupaju, one stupaju. A još nismo“, rekao je, „stigli doPersepolisa i srca Persije.“I razmotao je mapu još malo.Pred očima se ukaza još zemalja što su se prostirale još ligama, pod još

čudnijim imenima. Egipćanin prosu još brojeva. Dve stotine hiljada iz ovesatrapije, tri stotine iz one. Na zapadu je Grčka izgledala sve slabašnije islabašnije. Kao da se skuplja i pretvara u mikrokosmos naspram beskrajnogprostranstva Persijskog Carstva. Egipćanin je sada govorio o stranim

zverima i himerama. Kamile i slonovi, divlji magarci veliki kao teretnikonji. Ocrtao je zemlje koje čine Persiju samu, zatim Mediju, Baktriju,Partu, Kaspiju, Ariju, Sogdijanu i Indiju, za čija imena i postojanje slušaocinikad nisu bili čuli.,,Iz ovih prostranih zemalja Njegovo Veličanstvo prikuplja velika mnoštva

ratnika, ljude odrasle pod sažižučim suncem Istoka, svikle na tegobe okakvima vi ni ne sanjate, pod oružjem s kakvim se vi u borbi niste susretali,izdržavane zlatom i blagom koje se prebrojati ne može. Delo svakogzanatlije, svaka voćka, zrno žita, svinja, ovca, krava, konj, sve što donesurudnik, imanje, šuma ili vinograd, sve pripada Njegovom Veličanstvu. Asve je to on slio u narastanje ove vojske koja sad stupa da vas porobi.Slušajte me, braćo. Drevna je egipatska rasa, pokolenja naših otaca što

sežu u prošlost broje se stotinama. Videli smo mnoga carstva kako seuspinju i padaju. Vladali smo i bivali savladani. Cak i sada smo, doslovnogledajući, osvojeni narod, služimo Persijancima. Pa ipak, pogledajte mojestanje, prijatelji. Izgledam li bedno? Da li se držim kao obeščašćen čovek?Zavirite mi u kesu s novcem. Uz svako poštovanje, braćo, mogao bih dakupim sve vas zajedno sa svim što imate samo onim što nosim uz sebe.“Na tom mestu Olimpije reče Egipćaninu da skrati i da pređe na suštinu.„Suština je ovo, prijatelji: Njegovo Veličanstvo će poštovati vas Spartance

ništa manje nego nas Egipćane, ili ma koji drugi veliki ratnički narod,budete li se mudro svrstali pod njegov barjak svojom voljom. Na Istokusmo naučili ono što vi Grci niste. Točak se okreće i čovek se mora okretati snjim. Opiranje nije samo glupavo, već je čista ludost."Gledao sam tada u oči svoga gospodara. Jasno je bilo da je primio

Egipćaninove namere za iskrene, a njegove reči kao prijateljske i obzirne.Pa ipak nije mogao da obuzda gnev da mu ne zažari lice.,,Ti nikada nisi okusio slobodu, prijatelju“, reče Dijenek, „ili bi znao da se

ona ne ceni zlatom, već čelikom.“ Sputao je srdžbu brzo i prijateljskipotapšao Egipćanina po ramenu, susrećući njegov pogled sa smeškom.,,A što se tiče točka o kome govoriš“, završio je moj gospodar, ,,svi se

točkovi obrću i ovako i onako.“Dospeli smo u Olimpiju po podne drugog dana od Pelana. Olimpijske igre,

posvećene Zevsu, najsvetije su od svih helenskih svetkovina; u nedeljamadok slavlje traje nijedan Grk ne može dići oružje na drugoga, pa ćak ni natuđinske osvajače. Igre će biti održane baš ove godine, za mesec ili dva; u

stvari, olimpijska igrališta i spavaonice već su vrveli od atleta i pratilacapod čijim su nadzorom vežbali, pristiglih iz svih grčkih gradova radipriprema na mestu samih igara, kao što su božanski zakoni i propisivali.Ovi takmičari, u cvetu mladosti, a bez premca u brzini i odvažnosti, okružilisu mog gospodara onog časa kad je stigao, puni zahteva da doznaju opersijskom napredovanju, na mukama zbog olimpijske zabrane oružja. Nijemoje bilo da se raspitujem o poslanju mog gospodara; moglo se ipaknagađati da se odnosilo na dobijanje oprosta od sveštenika.Cekao sam van posvećenog zemljišta dok je Dijenek tamo svršavao posao.

Bilo je preostalo još nekoliko časova do mraka kad je okončao; našadružina sačinjena od nas dvojice, bez ikakve pratnje, trebalo je da iz istihstopa okrene natrag ka Sparti. Ali mog je gospodara i dalje držalo mrgodnoraspoloženje; činilo se da se nečemu domišlja. ,,Dođi“, pozvao me jepolazeći ka Aleji pobednika, na zapad od olimpijskog stadiona, „pokazaćuti nešto da se naučiš.“Skrenuli smo ka počasnim stelama, na kojima su bila zabeležena imena i

pleme pobednika Igara. Tamo moje oko spazi urezano ime Polinika, koji jes mojim gospodarem bio u poslanstvu na Rodosu, pobednika u trci podoklopom na dvema uzastopnim Olimpijadama. Dijenek mi pokaza imenajoš dvojice Lakedemonjana, sada zašlih u tridesete i četrdesete, koje samviđao u gradu, i još drugih koji su pali u bitkama pre više desetina godina,pa čak i stoleća. Onda mi pokaza i poslednje ime, od pre četiri Olimpijade,na spisku pobednika u petoboju.Jatrokle Nikodijadov sin Lakedemonjanin„Bio mi je brat“, reče Dijenek.Tu noć je moj gospodar proveo u spartanskoj spavaonici; za njega je

oslobođen jedan krevet, a za mene izdvojeno mesto napolju pod tremom.Ali njegov se nemir nije stišavao. Nisam se još ni smestio na prohladnomkamenju, a on se već pojavio potpuno obučen i dao mi znak da ga pratim.Prošli smo opustelim prilazima ka stadionu, ušli kroz tunel za takmičare ugolem i tih prostor arene za agon, ljubičaste i sumračne pod zvezdama.Dijenek se pope uz padinu iznad sudijskih mesta, smeštenih povišetravnjaka koji je za vreme Igara bio namenjen Spartancima. Odabrao jezaklonjeno mesto među borovima na vrhu padine koja je nadvišavalastadion i tu se skrasio.

Cuo sam da je za ljubavnika proticanje vremena obeleženo sećanjem naljubavnice čija mu je lepota razgorela plamen u srcu. Izvesnu godinu pamtipo tome što je kao mesečar sledio voljenu posvuda po gradu, a neku drugu,opet, po tome što je neka druga miljenica popustila napokon pred njegovimčarima.Za majke i očeve, nasuprot tome, godine se broje po rođenju njihove dece,

po prvim koracima jednoga, ili prvoj prozborenoj reči drugoga. Ovimdomaćim otkucajima razgraničen je kalendar nežnih roditelja i ubeleženidani u knjigu sećanja.Ali za ratnika se vreme ne meri ovakvim slatkim razmerama, kao ni

kalendarskim godinama, već bitkama. Pohodima u kojima su se borili,drugovima koje su izgubili; preživljenim smrtnim iskušenjima. Sudarima isukobima iz kojih vreme briše sva sećanja s površine, ostavljajući samospomene na bojna polja i njihova imena, što u ratnikovom sećanjuplemenitošću prerastaju sve druge, kupljeni svetim novčićem krvi i plaćeniživotima voljene braće po oružju. Kao sveštenik što ima graphis i voštanutablicu, i pešadinac tako ima svoj zapis. Njegova je priča urezbarena nanjegovom biću čeličnim stilusom, njegova azbuka neizbrisivo urezana umesu.Dijenek se smestio nad stadionom prekrivenim senkom. Počeo sam, što mi

je kao njegovom štitonoši bila dužnost, da pripremam i nanosim zagrejanoulje, začinjeno karanfilićem i gavezom, kako je moj gospodar, i doslovnosvaki među jednakima pošto bi navršio trideset godina, zahtevao prosto dabi mogao usnuti na goloj zemlji. Dijenek ni izdaleka nije bio star čovek,jedva su mu bile četrdeset dve, ali su mu udovi i zglobovi krckali kaostarcu. Njegov prethodni štitonoša, Skit zvani Samoubica, uputio me jekako da na pravi način istrljam čvorove i izbočine brojnih ožiljaka odranjavanja na mom gospodaru, i malim varkama dok ga oružam tako da seozlede ne primećuju. Levo rame nije mogao da isturi ispred uveta, niti jelakat te ruke mogao da podigne iznad ključnjače; haljetak sam morao da muobavijem oko trupa, pa bi ga on pridržao laktovima dok sam ja postavljao ipričvršćivao kožne umetke na ramenima. Kičmu nije mogao da povije da bipodigao štit, čak ni kad mu je bio oslonjen uz koleno; bronzani rukav moraosam da podignem visoko da bi mogao da mu sklizne niz podlakticu inamesti se u uspravan položaj. Niti je mogao da savije desno stopalo, sem

ukoliko bih mu trljao tetivu sve dok podražaji prenošeni kroz živce ne bibili ponovo uspostavljeni.Najstrašnija rana mog gospodara bio je, ipak, grozan neravan ožiljak

debljine palca koji mu je nagrđivao čitavo čelo, baš ispod kose. Obično senije video, jer je duga kosa padala preko njega, ali kad bi skupio kosu dabih mu postavio kalpak, ili je vezao pred spavanje, pepeljasta rasekotina bise prikazala pogledu. Bila je vidljiva sada pod zvezdama. Očigledno seradoznalost na mom licu učinila mom gospodaru komičnom, jer sezasmejao i podigao ruku da bi prešao po ožiljku.„Ovo mi je poklon od Korinćana, Kseo. Stari, stečen otprilike kad si se ti

rodio. Pripovest o njemu, sasvim dostojna, kazuje i priču o mom bratu.“Moj gospodar skrenu pogled naniže ka padini što se spuštala do Aleje

pobednika. Možda je osetio blizinu bratovljeve seni, ili su ga pohodileuspomene, na dečaštvo, ili na bitku, ili na olimpijski agon. Reče mi da bihmogao da mu naspem kupu vina, a i sebi jednu.„Tad još nisam bio zapovednik“, produži od svoje volje, i dalje utonuo u

misli. „Nosio sam krestu umesto grančice.“ Mislio je na kalpak s uzdužnomperjanicom kakav nose obični pešadinci, za razliku od poprečne perjanicena kalpaku zapovednika čete. ,,Da li bi voleo da čuješ tu povest, Kseo? Kaopriču za laku noć.“Odgovorih da bih voleo, veoma. Moj gospodar je promislio o ovome.

Očito je premišljao da li bi takva priča razotkrila taštinu ili dovela dopreteranog poveravanja. Ako bi se to desilo, prekinuo bi istog časka. No udogađaju je očigledno bilo i nečeg poučnog, jer je moj gospodar jedvavidljivo klimnuvši glavom dao sebi odobrenje da nastavi. Namestio seudobnije na padini.„Bilo je to kod Ahilejona, protiv Korinćana i njihovih arkađanskih

saveznika. Ne sećam se čak ni oko čega smo zaratili, ali šta god da je bilo, tikurvini sinovi su imali hrabrosti. Dobro su nas priterali. Stroj je probijen iprva četiri reda razasuta, po čitavom polju nasrtali smo čovek na čoveka.Moj brat je bio zapovednik čete, a ja sam bio treći.“ Što je značilo da jeDijenek predvodio treći odred, šesnaesti po redu u nastupanju. „Tako sam,kad smo se razvili u četvororednu vrstu, prišao na položaj uz mog brata, načelu svog odreda. Borili smo se kao dyas, Jatrokle i ja; od detinjstva smovežbali u paru. Samo što ovo nije bila nikakva takmičarska igra, ovo je bilokrvavo ludilo.

Nađoh se naspram jednog čudovišta od neprijatelja, dvometraša, doraslogdvojici ljudi i konju. Bio je sav raspamećen, koplje mu je drhtalo, i nijeimao ni toliko prisebnosti da posegne za mačem. Rekoh sebi: čoveče, boljeda brzo smestiš gvožđe u tog kopilana, pre nego što se seti da na boku nosinešto čime se ne seckaju bele rade.Nasrnuh na njega. Dočekao me je razmahujući štitom kao oružjem,

postrance, kao sekirom. Prvim udarcem raspolutio mi je štit. Pokušavaosam da mu zadam aperkat drškom koplja, ali ju je on presekao u drugomzamahu. Sad sam stajao pred ovim demonom bez druge zaštite sem mojebronzane oplate. Zanjihao je štit kao tanjir pun poslastica. Dohvatio me jebaš ovde, ravno iznad očne duplje.Osetio sam kako mi kalpak presečen spada i kako mi je zasečena i lobanja

pod njim. Mišići oko očne duplje, pod čelom, otvorili su se i krv mi je zalilalevo oko.Osećao sam onu bespomoćnost ranjenika, kad znaš da je gadno ali ne znaš

koliko, pomisliš da si možda već i mrtav, ali nisi siguran u to. Sve jeusporeno, kao u snu. Pao sam na lice. Znao sam da onaj div iznad menecilja da me jednim zamahom otpremi u pakao.Iznenada se stvorio pored mene. Moj brat. Video sam kako je zakoračio i

zavitlao xiphos kao da će ga baciti. Pogodio je to čudovište od Korinćaninaispod nosa; čelik mu je zdrobio zube i zario se kroz vilicu u grlo, usadivšise tamo, dok je držak štrčao iz lica.“ Dijenek odmahnu glavom i mrko senasmeja, kao neko ko u sećanje priziva davnašnju priču, ispunjensaznanjem koliko je blizu bio prišao ništavilu i strahopoštovanjem predbogovima jer je nekako preživeo. „Taj drkadžija nije ni usporio. Ponovo jenavalio na Jatrokla, proburažen ražnjem kroz vilicu. Dograbio sam gaodozdo, a moj brat odozgo. Oborili smo ga kao rvača. Zario sam muokrvavljenu oštricu svog kopl ja, prikraćenog sada na osminu prvobitnedužine, ravno kroz utrobu, a onda dograbio patrljak nečijeg odbačenogkoplja i zario ga nalegavši svom težinom na njega, prikovavši kopile za tlo.Moj brat mu je njegovim sopstvenim mačem otkinuo pola glave, prosekavšioštricom bronzu kalpaka. I pored toga je ustao. Nikad nisam video svogbrata istinski prestravljenog, ali ovog puta je bilo ozbiljno. ’ZevseSvemogući!’, kriknuo je, i to nije bila kletva već molitva, onakva kakvuizustiš kad se upišaš od straha.“

Noćna svežina je nadolazila; moj gospodar uvi ramena ogrtačem.Potegnuo je još jedan gutljaj vina.„Imao je štitonošu, moj brat, iz Antaura u Skitiji, o kome si možda čuo.

Spartanci su tog momka zvali ’Samoubica’.“Mora biti da je izraz mog lica odao zapanjenost, jer se Dijenek zasmejao.

Taj Skit je bio njegov štitonoša pre mene; meni je bio mentor i učitelj. Bilomi je međutim potpuno novo da čujem da je pre mog gospodara služio kodnjegovog brata.„Taj je pokvarenjak prispeo u Spartu kao i ti Kseo, sam za sebe, ludi

kopilan. Umakao je od krivice za prolivanje krvi, ubistvo; bio je ubio oca ilitasta, zaboravio sam, u nekakvoj svađi koja je među brđanima izbila okoneke devojke. Cim je stigao u Lakedemon, molio je prvog čoveka koga jesreo da ga razreši, i još mnoge druge, danima. Ali niko nije hteo, iz strahaod ogrešenja; na kraju ga je moj brat poveo u bitku, obećavši mu da će setako očistiti od greha.Čovek se pokazao kao živi užas. Nije ostajao pozadi s drugim štitonošama,

već je stupao pravo u borbu, bez oklopa, tražeći smrt, prizivajući je. Oružjemu je, kao što znaš, bilo kratko koplje; sam ih je izrađivao, presekavšidršku na dužinu ruke, i zvao ih je ’šivaćim iglama’. Nosio ih je po dvanaest,u tobolcu kao strele, i bacao po tri, jedno za drugim, na istog čoveka,koristeći treće da dovrši posao.“Ovo je zaista dobro opisivalo tog čoveka. Cak i sada, posle barem

dvadeset godina, njegova neustrašivost graničila se s ludilom, za sopstveniživot nije ni najmanje mario.„Elem, taj je skitski ludak tada prišao. Fiju, fiju, fiju, proterao je dve

šivaće igle kroz džigericu korinćanskom čudovištu tako da su mu izbile naleđa, i još je, za svaku sigurnost, zaterao i treću tačno tamo odaklemu visimuškost. To ga je sredilo. Titan se iskolačio ravno u mene, ispustio urlik,samo jedan, a onda se sručio kao vreća. Kasnije sam shvatio da mi suncezaviruje kroz lobanju, da mi je lice pretvoreno u krvavu kašu, a pola brademi je bilo odsečeno.“„Kako si se izvukao iz bitke?“, pitao sam.„Izvukao? Morali smo još dosta borbe da vidimo pre nego što je neprijatelj

konačno podvio rep i pre nego što je sve bilo gotovo. Nisam znao u kakvomsam stanju. Brat mi nije dozvoljavao da dotaknem lice. ’lmaš nekolikoogrebotina’, rekao mi je. Osećao sam povetarac po lobanji; znao sam da je

gadno. Sećam se samo kako mi je taj strvinar od našeg prijatelja Samoubicebio vidar i ušivao me mornarskim koncem, dok mi je brat pridržavao glavui sipao doskočice. ’Nećeš biti neki lepotan posle ovoga. Ne moram više dase bojim da ćeš mi ukrasti nevestu.’“ Ovde Dijenek prekide, lice mu jeiznenada postalo ozbiljno i svečano. Izjavio je da odavde priča postajeisuviše lična i da mora staviti tačku.Preklinjao sam ga da nastavi. Moje razočaranje mu je bilo sasvim vidljivo.

Molim te, gospodaru. Ne smeš dovde da dovedeš priču i da je onda napustišnedovršenu.,,Ti znaš“, napomenu on, upozoravajući me poluozbiljno, „šta se dešava

štitonošama koji pronose naokolo ono što čuju u školi.“ Otpio je vina, zatrenutak zamišljeno poćutao, pa nastavio.„Poznato ti je da ja mojoj ženi nisam prvi muž. Areta je pre mene bila

udata za mog brata.“Znao sam za to, ali dosad to nisam čuo s usana svog gospodara. „Ovo je

uzrokovalo bolan rascep u mojoj porodici, jer sam redovno odbijao daobedujem u njegovom domu i uvek sam pronalazio nekakav izgovor. Ovoje duboko pogađalo mog brata, mislio je da ne poštujem njegovu ženu ili dajoj zameram nešto što neću da obelodanim. Uzeo ju je veoma mladu, kadjoj je bilo jedva sedamnaest, i znao sam da ga je ova hitnja mučila. Zeleo juje toliko da nije mogao da čeka, u strahu da bi je neko drugi mogaozaprositi. Kad sam počeo da izbegavam njegovu kuću, pomislio je da gakrivim zbog ovoga.Otišao je našem ocu, pa čak i eforima, sa zahtevom da me primoraju da

prihvatam njegove pozive. Jednog dana kad smo se rvali upalaistra gotovome je zadavio (nisam mu bio ni upola dorastao), a zatim mi je zapovedio dase iste večeri pojavim u njegovom domu, u svojoj najlepšoj odeći i snajlepšim ponašanjem. Zakleo se da će mi kičmu polomiti ako mu ponovone udovoljim.Približavalo se veče kad ga spazih kako mi opet prilazi dok sam u Velikom

borilištu završavao s vežbanjem. Ti znaš gospu Aretu i kakav je u nje jezik.Rekla mu je šta je imala. ’Načisto si slep, Jatrokle’, kazala mu je. ’Zar nevidiš šta tvoj brat oseća prema meni? Zato odbija sve pozive da nam dođe.Sramota ga je što gaji strast prema bratovljevoj ženi.’Brat me bez okolišenja upita je li to istina. Lagao sam kao pas, ali me je

prozreo kao i uvek. Videlo se koliko ga je ovo duboko potreslo. Stajao je

nepomično, kao što je činio još otkad je bio dete, premišljajući. ’Biće tvojakad poginem u bici’, saopštio je. Cinilo se da to za njega sve rešava.Ali ne i za mene. Nije prošla ni nedelja dana pre nego što sam pronašao

izgovor da napustim grad, kao ispomoć jednom prekomorskom poslanstvu.Pošlo mi je za rukom da odlažem povratak cele zime, i stigao sam natragtek kada je Heraklova jedinica pozvana za pelensku bitku. Tamo mi je bratpoginuo. Nisam za to ni znao sve dok smo napredovali, sve dok bitka nijeokončana i dok se nismo ponovo prikupili. Bile su mi dvadeset četirigodine. A njemu trideset i jedna.“Izraz na Dijenekovom licu postao je još ozbiljniji. Dejstvu vina iščileo je

svaki trag. Oklevao je nekoliko dugih trenutaka, kao da odmerava hoće linastaviti ili prekratiti priču. Ispitivao je moje lice dok na kraju nije,zadovoljan pažnjom i poštovanjem s kojim sam ga slušao, iskapio poslednjigutljaj vina i produžio.„Osećao sam da sam to ja skrivio, smrt mog brata, kao da sam joj potajno

bio voljan i da su bogovi nekako odgovorili na tu besramnu molitvu. To jebilo najbolnije od svega što mi se u životu dogodilo. Nije mi se više živelo,ali nisam znao kako da časno okončam život. Morao sam da se vratim kući,radi oca i majke i radi pogrebnih igara. Areti se nisam ni približio.Nameravao sam da ponovo napustim Lakedemon čim igre budu završene,ali došao mi je otac. ’Zar ni reč nećeš reći mojoj kćeri?’ On nije ni slutio štaosećam prema njoj, mislio je samo da sam kao Aretin dever dužan dabudem uljudan s njom, a kao kyrios da se postaram da joj se nađe doličanmuž. Taj muž, rekao mi je, treba da budem ja. Bio sam Jatroklov jedini brat,naše su porodice već bile duboko povezane, a kako Areta još nije rađala,deca koju bi mi rodila bila bi kao da ih je rodila i mome bratu.Odbio sam.Moj plemeniti otac nije ni nagađao pravi razlog, moju nemogućnost da

pristanem na sramotu zadovoljenja najdubljih sebičnih želja preko kostijurođenog brata. Aretin otac nije mogao da me razume; bio je dubokouvređen i povređen. Stanje je bilo nepodnošljivo, jad i tuga legli su se nasve strane. Nisam mogao da se domislim nikakvom leku. Jednogpopodneva na rvanju, dok sam se mehanički kretao raspinjan unutrašnjimmukama, nastade komešanje na ulazu u Gymnasion. Na vežbalište je ušlažena.

Ničemu ženskog roda, to je svima znano, nije dozvoljeno da stupi na ovozemljište. Gnevno mrmljanje je raslo. Uspravio sam se u jami gde smo seborili — gymnos kao i svi, potpuno nag - da se priključim ostalima uizbacivanju uljeza.I tada sam je video. Bila je to Areta.Ljudi su se pred njom razdvajali kao klasje pred žeteocima. Stala je tačno

tamo gde pesničari stoje goli i spremni za borbu.’Koji će me od vas uzeti za ženu?’, zapitala je čitav skup muškaraca koji

su zijali u nju, zablenuti kao telad. Areta je divna žena i sad, posle četirikćeri, ali onda, u devetnaestoj, još bez dece, zanosila je pamet kao kakvaboginja. Nije bilo nijednog da je nije poželeo, ali su bili previše skočanjeni ida pisnu. ’Zar nijedan neće istupiti da me zaprosi?’Onda se okrenula i odsečnim korakom prišla pravo meni. ’Onda me moraš

uzeti za ženu, Dijeneče, ili će sramota mom ocu biti neizdržljiva.’Pokidala mi je srce napola, i dok je jedna polovina bila skamenjena pred

gvozdenom odvažnošću ove žene, ove devojčice, da se osmeli na ovakavpodvig, druga polovina je bila duboko dirnuta njenom hrabrošću idosetljivošću.“„Sta se desilo?“, pitao sam.„Kakvog sam izbora imao? Postao sam joj muž.“Dijenek mi je ispričao još nekoliko pripovesti o postignućima svog brata

na Igrama i njegovim junaštvima u bici. U svemu, u brzini i dosetljivosti ilepoti, u vrlini i izdržljivosti, čak i u horu, brat ga je zasenjivao. Bilo jejasno da ga je obožavao, ne samo kao mlađi brat starijeg, nego kaomuškarac koji trezveno procenjuje i divi se. „Kakav su par Jatrokle i Aretabili. Citav grad je jedva čekao da vidi njihove sinove. Kakvi bi to ratnici ijunaci bili.“ Ali Jatrokle i Areta nisu imali dece, a Dijeneku je gospa rodilasamo kćeri.Nije to iskazao, ali seta i žalost zbog toga bili su mu čitljivi na licu. Zašto

su im bogovi dali samo kćeri? Sta je to drugo moglo biti sem kletva, božijaodmazda za sebičnu ljubav koju je moj gospodar gajio u svom srcu? Trgnuose iz ove obuzetosti, ili onoga za šta sam ja držao da mora biti obuzetostovim, i kretnjom pokazao niz padinu ka Aleji pobednika.,,I tako vidiš, Kseo, kako je meni može biti lakše nego drugima da budem

hrabar pred neprijateljem. Sledim primer svog brata. Znam da nikakvim

junačkim delima koja bi mi bogovi dopustili da učinim nikada neću dostićinjegova. U tome je moja tajna. To me čini smernim.“Nasmešio se. Cudnim, tužnim smeškom.„Sada znaš, Kseo, tajne mog srca. A i kako sam se pretvorio u ovog

zgodnog momka koga vidiš pred sobom.“ Nasmejao sam se, jer to mu je ibila želja. Ali u njegovim crtama nikakve veselosti nije bilo.„Umoran sam sada“, rekao je menjajući položaj na tlu. „Ako bi me

izvinio, vreme je da se, kako se to kaže, razdeviči devica od slame.“Uz te reči on se sklupča na svom trščanom krevetu na zemlji i smesta

potonu u san.

KNJIGA DRUGA

ALEKSANDAR

OSAMSve prethodno ispričano beše zapisano za nekoliko večeri dok su snage

Njegovog Veličanstva i dalje bez otpora nadirale dublje u Heladu. Kako subranioci kod Termopila zbrisani, a helensko brodovlje pretrpelo žestokegubitke u Ijudstvu ijedrenjacima u pomorskoj bici koja se istovremenovodila naspram Artemizijuma, sva grčka i saveznička pešadija i momaricanapustilaje bojno polje. Helenska kopnena vojska povukla se južno, kakorintskom Istmu, gde se sada skupljahu i vojske iz drugih grčkih gradova,među njima i spartanska, sačinjena od svih koji su za borbu kadri,stvarajuči zid radi odbrane Peloponeza. Pomorske snage povukle su se uokolinu Eubeje i rta Sunion da se ujedine s glavninom helenske ratnemornarice kod Atine i Salamine u zalivu Saronika.Vojska Njegovog Veličanstva sažegla je svu Fokidu. Carske čete do temelja

su spalilegradoveDrim, Haradu, Eroh, Tetronijum, Amfikeju, Neon, Pedij,Trit, Elateju, Hilampolis i Parapotamiju. Svi hramovi i svetilišta helenskihbogova, među ostalima iApolonovo u Abeji, sravnjeni su sa zemljom, anjihovo blago poharano.A što se Njegovog Veličanstva tiče, vreme Carske Ličnosti ispunjenoje

sada bilo, gotovopo dvadeset sati svakoga dana, prekim pitanjimaratovanja i diplomatije. Ovi zahtevi nisu trpeli odlaganja, a ipak je željaNjegovog Veličanstva neumanjena ostala da čuje produžetak pripovestizarobljenika Kseona. Zapovedi on da propitivanje nastavljeno bude uodsustvu njegovom, a da doslovan prepis bude načinjen radi pomnograzgledanja Njegovog Veličanstva u časovima koje slobodne našao bude.Na ovu je zapoved Grk žarko odgovorio. Prizor rodne Helade poklekle

pred premoćnim brojem carske vojske žestoko gaje potresao i činilo se damu raspaljuje volju da ispriča što više može kako bi bilo zapisano, brzokoliko god mu je moguće. Razaranje pregaženog hrama Apolonovogproročišta u Delfima samo je još povećalo zarobljenikov bol. Iskazao jeličnu zabrinutost da Njegovom Veličanstvu ponestaje strpljenja jer on joškazuje svoju sopstvenu i druge pojedinačne pripovesti, i da bi voljaNjegovog Veličanstva višebilada pređe na priličnije teme, na spartanskooružje, vežbe i ratnu filozofiju. Grk preklinjaše Njegovo Veličanstvo za

strpljivost, tvrdeći da njegova pripovest kao da se „samapriča“po božijemusmeravanju, a daje on, njen pripovedač, samo sledi kuda ga ona vodi.I otpočesmo opet, bez prisustva Njegovog Veličanstva, večeri četvrtog

dana Tašritua, pod šatorom Oronta, starešine Besmrtnih.Zahtev Njegovog Veličanstva bio je da ispričam o vežbanjima Spartanaca,

posebno spartanske omladine, i o njenom odgajanju pod Likurgovimratničkim zakonikom. Jedan određeni slučaj mogao bi slikovito prikazati nesamo izvesnu pojedinost, nego ukus same suštine. Događaj ni po čemu nijebio neuobičajen. Prikazujem ga zbog onog što može da saopšti i zato što jeu njemu udela imalo nekoliko ljudi čije je junaštvo Njegovo Veličanstvogledalo vlastitim očima za vreme bitke kod Toplih kapija.Zbilo se to otprilike šest godina pre Termopilske bitke. Bilo mi je tada

četrnaest godina i još me moj gospodar nije bio uzeo kao svog bojnogštitonošu; u stvari, bile su protekle tek dve godine otkako sam živeo uLakedemonu. Služio sam kao parastates pais, protivnik tokom vežbanja,mladom spartijatu mojih godina po imenu Aleksandar. Njega sam jednomili dvaput pomenuo u priči o nečemu drugom. Otac mu je bio polemarch, iliratni vođa, Olimpije; u to vreme, kao četrnaestogodišnjak, bio je Dijenekovštićenik.Aleksandar je bio izdanak jedne od najplemenitijih spartanskih porodica;

njegova je loza potekla preko Euripontida ravno od Herakla. Ali njegovatelesna građa nije bila prikladna za ratnika. U nekom nežnijem svetuAleksandar je mogao biti pesnik ili muzičar. S lakoćom je postaonajizvrsniji svirač na fruli među svojim vršnjacima, gotovo bez imalovežbanja. Dar za pevanje iskazivao se još izuzetnije, i dok je kao dečakpevao alt i kasnije, kad mu se glas izmenio u čisti tenor.Slučaj je hteo, sem ako u tome nije bilo božije ruke, da smo on i ja

istovremeno išibani kad nam je bilo trinaest godina, za različite prekršaje ina suprotnim krajevima istog vežbališta. Njegov prestup bilo je nekakvosagrešenje u okviruae boua, čete u kojoj je vežbao, a moj to što nisamdobro izbrijao grlo žrtvenoj kozi.Pod šibama je Aleksandar pao pre nego ja. Ne pominjem to kao nešto

čime bih se ponosio; jednostavno, mene su više tukli. Bio sam sviknutiji nabatine. Na nesreću po Aleksandra, razlika u našem držanju primljena je kaonjegova nečuvena sramota. Da bi mu njome natrljao nos, njegov učiteljborbe dodelio me je njemu, s uputstvom da se bori sa mnom sve dok ne

prebije boga u meni. Ja sam, opet, obavešten da ukoliko se samo posumnjau mene da mu popuštam iz straha da ne povredim boljega po poreklu, sledimi šibanje sve dok mi s leđa ne otpadne meso i ne pokažu se kosti.Lakedemonjani su u ovome krajnje oštroumni; oni znaju da nikakva

lukavija spletka ne bi mogla čvršće povezati dvojicu dečaka. Bilo mi jemilo jer sam bio svestan da ću, odigram li svoju ulogu kako valja, ostati uAleksandrovoj službi i postati njegov štitonoša kad napuni dvadeset izauzme svoje mesto kao ratnik u bojnoj vrsti. Ništa mi ne bi bilo draže odtoga. Zbog toga sam i došao u Spartu - da izbliza gledam kako se vežba i dai sam učestvujem u tome koliko god mi Lakedemonjani dozvole.Vojska je bila pod Hrastovima, u dolini Otona, bilo je jarko popodne

kasnog leta za vreme jedne od ,,osmonoćnica“, kako se to zvalo uLakedemonu, jedinom gradu koji je upražnjavao oktonyktia. Ovoga putavežbom je obuhvaćeno više vojnika nego inače. Cela mora, više od dvestotine ljudi pod punim oružjem i s bojnom pratnjom od jednakog brojaštitonoša i helota, izašla je na visoravni da četiri noći vežba u tmini, spavadanju u otvorenom bivaku, pod stražom, u punoj spremnosti i bezpokrivača, da bi potom vežbala danonoćno preostala tri dana. Uslovi sunamerno bili zamišljeni tako da bi vežba bila što približnija neumoljivostipravog pohoda, oponašajući ga u svemu sem u žrtvama. Noću su izvođenitobožnji juriši uz padine pod nagibom od dvadeset stepeni, u kojima jesvaki čovek nosio punu opremu i panoplia, što znači trideset do četrdesetkilograma oklopa zajedno sa štitom. Zatim su ponovo jurišali niz brdo. Aonda preko brda. Zemljište je bilo odabrano zbog stenja rasejanog po njemui čvornovatih hrastova niskih grana, mestimično izniklih po padinama.Veština je bila u tome da vrsta proteče oko njih kao voda oko spruda a da sene prelomi.Ništa nije nošeno radi ugodnosti. Vina se dobijalo po pola sledovanja prva

četiri dana, sledeća dva bila su bez vina, a poslednja dva bez ikakvetečnosti, uključujući i vodu. Sledovanje hrane činio je tvrdi hleb od semenalana, za koji je Dijenek govorio da je dobar jedino da se njime podastreambar, i uz njega smokve, ništa toplo. Ovakve vežbe samo su delimičnopriprema za noćne prepade; prvenstveni im je cilj da se uvežba postojanostna nogama, orijentacija po osećaju u okviru falange i borba bez videla,posebno na nepoznatom tlu. Među Lakedemonjanima važi zaneprikosnovenu istinu da vojska mora biti kadra da se postroji i kreće u

vrsti s podjednakom veštinom naslepo kao i po videlu, jer, kao što jeNjegovom Veličanstvu znano, u onom prahu i užasu kad nastane othismos,u prvom ubojnom sudaru i stravičnom krkljancu koji usledi, čovek ne vidini na pet stopa oko sebe, niti čuje sopstvene povike u huci.Među ostalim Helenima uvreženo je pogrešno verovanje, a Spartanci ga

namerno pothranjuju, da su lakedemonjanske ratničke vežbe surove inevesele do krajnosti. Ništa ne bi moglo biti dalje od stvarnosti. Nikad, nipod kakvim drugim okolnostima nisam iskusio takvu neobuzdanurazdraganost kao tokom ovih priprema na otvorenom, inače tegobnih usvemu drugom. Momci su rogoborili i sipali šale od trenutka kad bi ihsarpinx razbudio treštavo se oglasivši do časa kad bi se, premoreni dokostiju, sklupčali za spavanje umotani u ogrtače, a i onda biste čuli ponekupromrmljanu dosetku ili grohotan smeh iz nekog neočekivanog kutka upolju, sve dok ih san ne bi omamio kao udarac maljem.Ovaj osobeni vojnički smisao za šalu izvire iz deljenja nedaća i često ga je

teško protumačiti onima koji nisu iskusili ratnički život i nisu podnosilitakve tegobe. „Kakva je razlika između spartanskog kralja i običnogpešadinca?“, dobacio bi neko pitalicu drugu pored sebe dok su se spremalida poležu bez zaklona pod hladnom kišom. Prijatelj bi za trenutakpremišljao, šaljivoteatralno. „Kralj spava u onoj govnjivoj rupi tamo“,odgovorio bi. „A mi spaVamo u ovoj govnjivoj rupi ovde.“Sto su bedniji uslovi bili, to su smehotresnije dosetke nastajale, ili se bar

tako činilo. Viđao sam uvažene među jednakima, od pedesetak godina iviše, s gustim sedinama u bradi i licem otmenim kao u Zevsa, kako odrazveseljenosti padaju bespomoćno na sve četiri, prevrću se na leđa i smejuse dok se ne upišaju. Jednom sam, idući za nekim poslom, video samogLeonidu kako pun minut ili duže ne uspeva da se uspravi na noge, savijajućise od smeha nad nekom neprotumačivom doskočicom. Kad god je hteo dase osovi, neki od njegovih pratilaca, osedelih zapovednika u kasnimpedesetim, ali za njega tek starih drugara iz detinjstva kojima se obraćao ponadimcima iz vremena agoge, stavio bi ga na muke nekim novim dodatkomuz šalu, na koji bi se ponovo zacenio od smeha i srušio natrag na kolena.Zbog ovakvih i sličnih zgoda Leonida je bio sveopšte omiljen, ne samo

među spartijatima, nego su ga podjednako voleli i plemićipešadinci,iperiokoi. Videli su da njihov kralj, koji se već bližio šezdesetoj, podnosi snjima rame uz rame iste nedaće. I znali su da će kad bitka počne on zauzeti

svoje mesto, ne neko bezbedno u pozadini, već na čelu, na najvrelijem inajopasnijem delu poprišta.Svrha ,,osmonoćnica“ jeste da svakog pojedinca i jedinicu celu dovedu u

stanje iza granica smeha. Kad šale prestanu, tako kažu, onda je naučen onajistinski nauk uz koji svaki čovek i mora kao celina postižu veliki napredakčija će se cena pokazati pred krajnjim iskušenjem. Tegobna vežbanja nisutoliko namerena da ojačaju kičmu, koliko da očvrsnu um. Spartanci kažu dasvaka vojska može da pobedi dokle god je noge nose; prava proba dolazikad je sva snaga iščilela i ljudi moraju da stvore pobedu pukom voljom.Sedmi dan je došao i prošao, i vojska je dostigla ono stanje iscrpljenosti i

razdražljivosti koje je osmonoćnica i trebalo da stvori.Bilo je kasno popodne; ljudi su se upravo dizali iz nekakvog bednog i

nedovoljnog dremanja, spečeni od žeđi, prljavi i smrdljivi, u iščekivanjuzavršne noćne vežbe. Svi su bili gladni, umorni i prežedneli. Ista šalaispredana je na stotinu načina, svako je iskazivao želju za pravim ratom, pada može da pridrema duže od pola sata i da napuni stomak toplim varivom.Cešljali su znojem ulepljene duge kose, gunđali i psovali, dok su imštitonoše i heloti, snevoljeni i žedni kao i oni, pružali poslednji suv kolač odsmokava, bez vina ili vode, i pripremali ih za prinošenje žrtve o zalaskusunca, dok su oružje i panoplia čekali besprekorno poređani da noćni posaootpočne.Aleksandrova četa za obuku bila je već budna i postrojena zajedno s još

osam četa četvrtog godišta, u kojima su bili dečaci od trinaest i četrnaestgodina pod zapovedništvom svojih dvadesetogodišnjih učitelja borbe, nanižim padinama ispod vojnog bivaka.O veagoge čete redovno su izlagane nadzoru starijih i naporima koje su

oni podnosili, kako bi im takmičarski nagoni porasli do još viših nastojanja.Bio sam odaslan s porukom do višeg bivaka, kad se nekakvo meškoljenjepronese odozdo preko poljane.Okrenuh se i ugledah Aleksandra gde izdvojen stoji ispred svoje čete, a

pred njim razbešnjen Polinik, vitez i olimpijski pobednik. Aleksandru jebilo četrnaest, Poliniku dvadeset tri; čak i preko čitave poljane videlo se daje dečak preplašen.S ratnikom Polinikom nije bilo šale. On je bio Leonidin nećak, već

proslavljen po junaštvu, i krajnje nemilosrdan. Očigledno je bio sišao iz

višeg bivaka po nekom poslu, prošao pored postrojenih dečaka iz agoge ispazio nekakvo kršenje reda.Sada su i jednaki na padini iznad videli šta se dogodilo.Aleksandar je bio zanemario svoj štit, ili prema dorskom pojmu etimasen,

naneo mu ljagu. Nekako je dozvolio da ostane zaboravljen na zemlji, vannjegovog dohvata, izvrnut udubljenom unutrašnjom stranom ka nebu.Polinik je stajao pred njim. „Sta to vidim u prašini ispred sebe?“, zaurlao

je. Spartijati su gore na brdu čuli svaki slog. „Mora biti noćni sud, kadizlaže svoju unutrašnjost tako milovidno.“Je li to noćni sud?, pitao je oštro Aleksandra. Dečak odgovori da nije.Sta je onda?Štit, gospodaru.Polinik izjavi da je to nemoguće.„Stit ne može biti, u to sam siguran.“ Glas mu se moćno razlegao po

amfiteatru udoline. „Jer ni najgluplji govnjivi crv, ni neki jebeni paidarion,ne bi ostavio štit izvrnut na zemlji, i to tamo odakle ga ne može dohvatitiistog trenutka kad neprijatelj bane pred njega.“ Nadvio se nad poniženimdečakom.„To je noćni sud“, izjavio je Polinik. „Napuni ga.“Mučenje je počelo.Aleksandru je naređeno da piša u svoj štit. Bio je to štit za vežbanje, da.

Ali Dijenek, koji je s ostalima gledao odozgo, znao je da je upravo taj aspis,popravljan i prepopravljan desetinama godina, pripadao Aleksandrovomocu, i dedi pre njega.Aleksandar je bio toliko prestrašen i ožedneo da nije mogao da pusti ni

kap.Sada je i drugi činilac uvršćen u jednačinu. Dečaci na obuci bili su skloni,

ukoliko sami nisu bili trenutni predmet gneva svojih nadređenih,zacenjivanju od izopačene obradovanosti bedom nekog nesrećnika koji jebos nagazio na trnje. I levo i desno postrojeni dečaci grizli su se za jezik nebi li sprečili sebe da prsnu u razuzdan smeh izazvan strahom. Momčić poimenu Ariston, izvanredno lep i najbrži trkač među svojim godištem,podmlađena slika i prilika samog Polinika, nije uspeo da se suzdrži. Kratakzvuk izbio mu je kroz stisnute vilice.Polinik se besno okrenu prema njemu. Ariston je imao tri sestre, sve su

bile ono što bi Lakedemonjani nazvali „dvopogledne“, što će reći da su bile

takve lepotice da ih niko nije mogao pogledati samo jednom, morali ste daih odmerite dvaput.Polinik zapita Aristona čini li mu se ovo smešnim.,,Ne, gospodaru“, odgovorio je dečak.„Ako ti je ovo smešno, sačekaj da počne boj. Biće ti umebesno.“„Neće, gospodaru.“„0, da, hoće. Kikotaćeš se pakleno, kao tvoje sestre.“ Prišao mu je korak

bliže. „Misliš li da je to rat, izdrkotino jedna?“ „Ne, gospodaru.“Polinik se uneo dećaku u lice, mrko zureći u njegove oči s nekakvom

žestokom zlobom. „Reci mi. Sta misliš šta će biti smešnije: kad seneprijateljsko koplje zabije u dupe tebi ili ovom tvom drugaru Aleksandru,pevaču himni?“„Nijedno, gospodaru.“ Aristonovo lice bilo je skamenjeno. „Bojiš me se,

je li? To je pravi razlog što se smeješ. Od jebene sreće što nisam izdvojiotebe.“„Ne, gospodaru.“„Sta? Ne bojiš me se?“Polinik je zahtevao da dozna šta je od to dvoje posredi. Jer ako ga se

Ariston boji, onda je kukavica. A ako ga se ne boji, onda je lakouman inesvestan, što je još gore.„Sta si od to dvoje, bedna gomilo govana? Jer bi ti bolje bilo da me se

bojiš. Uteraću ti kurac kroz desno uvo i pišaću sam u taj noćni sud krozlevo.“Polinik naredi dvojici drugih dečaka da dovrše ono što je Aleksandru

ostalo neobavljeno. I dok su oni cedili uboge kaplje ostavljajući mrljemokraće po drvetu i kožnim podlošcima rama, po talismanima za dobrusreću koje su Aleksandrova majka i sestre načinile i privezale o štit, Polinikse ponovo pozabavio Aleksandrom, ispitujući ga o pravilima nošenja štita,koja je dečak znao još otkad su mu bile tri godine.Stit se uvek mora ostavljati uspravljen, deklamovao je Aleksandar koliko

ga je grlo nosilo, sa štitnikom za ruku i drškom spremnim. Ako ratnik staneda počine, štit mu mora biti oslonjen uz kolena. Ako sedne ili legne, štitmora podupreti uz tripous basis, tronožni oslonac koji je svako nosiosmešten u svoj udubljeni hoplon, u duplji pripremljenoj u tu svrhu.Drugi dečaci su sada, koliko im je to bilo u moći, završili mokrenje u

šupljinu Aleksandrovog štita prema Polinikovoj zapovesti. Pogledah ka

Dijeneku. Njegovo lice nije odavalo nikakva osećanja, mada sam znao davoli Aleksandra i da ne želi ništa manje nego da se sjuri niz padinu i ubijePolinika.Ali je Polinik bio u pravu. A Aleksandar je pogrešio. I morao je biti

naučen pameti.Polinik je sada držao Aleksandrov tripous basis. Maleni tronožac sastojao

se od tri kratke motke spojene na jednom kraju kožnim remenom. Stapovisu bili debljine ljudskog prsta i dužine podlaktice. ,,U bojnu vrstu!“,povikao je Polinik. Dečaci se svrstaše. Naterao ih je da svi do jednog položeštitove u prašinu, izvrgnuvši ih ljagi, kao što je bio učinio Aleksandar.Sada je svih dve stotine spartijata gledalo predstavu odozgo s brda,

zajedno sa svim štitonošama i helotskim pratiocima.„Diži štitove!"Dečaci sunuše da dokopaju sa zemlje svoje teške hopla. U tom času,

Polinik ošinu Aleksandra tronošcem preko lica. Krv linu. Odalamio je isledečeg dečaka, i još jednog, dok tek peti po redu nije uspeo da sedomogne glomaznog, deset kilograma teškog štita i da se zaštiti njime.Terao ih je da ponove, pa onda opet, pa opet i opet.Krenuo bi od jednog kraja stroja, pa od drugog, onda iz sredine. Polinik je,

kao što sam rekao, bio agiad, jedan od Tri stotine vitezova, a uz to iolimpijski pobednik. Mogao je da čini šta god mu je volja. Učitelj borbe,koji je bio samo eirene, bio je odgurnut i nije mogao da učini ništa sem da,ponižen, posmatra sa strane.„Baš je urnebesno, je li?“, pitao je Polinik dečake. „Ja sam van sebe, a vi?

Jedva čekam da vidim borbu, to će biti još zabavnije.“Dečaci su znali šta sledi.Tucanje drveta.Kad se umorio mučeći ih tako, Polinik je poslao njihovog učitelja da ih

povede do ivice poljane, do nekog posebno debelog hrasta, i da im zapovedida obore stablo štitovima, svrstani, baš kao da jurišaju na neprijatelja.Dečaci bi se svrstali po osmorica, svaki je pritiskao štitom u leđa onog

ispred sebe, mlaveći pod zajedničkom težinom štit prvog dečaka pritisnutoguz stablo. Onda bi usledio othismos.Gurali bi.Naprezali se.Tucali drvo iz petnih žila.

Bosim petama mrvili su zemlju, natezali se i upinjali dok ne bi izrilibrazde duboke do članaka, gnječeći jedan drugome drob, grbeći se ibacajući napred, tarući nepomerljivi hrast. Kad prvi dečak ne bi više mogaoda izdrži, zauzeo bi položaj zadnjega, a drugi bi se pomerio na njegovomesto.Dva sata kasnije Polinik bi navratio, možda u pratnji nekoliko mladih

ratnika koji su i sami prolazili kroz ovaj pakao više nego jedanput za vremesvog agoge. Oni bi s nevericom i zapanjenošću ustanovili da stablo jošstoji. „Pobogu, ovi pasji miljenici pate se ovde pola dana, a ova žalosnatanušna mladica još je gde je i bila!“Spisku počinjenih zločina sad je dodavana i mekušnost. Bilo je

nezamislivo da će momčići biti pušteni da se vrate u grad sve dok im drvo idalje prkosi; takvim neuspehom osramotili bi očeve i majke, sestre, braću,tetke, stričeve i rođake, sve bogove i heroje od kojih potiču, a i da nepominjemo pse, mačke, ovce i koze, pa čak i pacove u ambarima svojihhelota, koji bi bili prinuđeni da se pokunjenih glava odšunjaju u Atinu ilineki drugi polis gde su ljudi ljudi i znaju kako se ljudski tuca.To drvo je neprijatelj!Jebi neprijatelja!I tako bi se to nastavljalo, u celonoćni dril sa štitom, koji bi oko sredine

druge smene straže doveo dečake do bljuvanja i pražnjenja creva protivnjihove volje; njihova ispovraćana i upoganjena tela tresla su se od krajnjeiscrpljenosti, a onda, kad zora napokon donese blagost i pomilovanje,dečaci bi bili sazvani na još jedan ceo dan vežbi, bez ijednog trenutka sna.Pod Polinikovim udarcima koji su im pljuštali po licu, dečaci su znali da

im ovo mučenje tek sledi. To je bilo ono što ih očekuje.U ovom času svima je već bio polomljen nos. Lice svakog dečaka bilo je

obliveno krvlju. Polinik je taman zastao da udahne (ruka mu se bila umorilaod tolikog udaranja), kad je Aleksandar nepromišljeno posegnuo da dodirnekrvlju zamazano lice.„Šta radiš to, guzičaru, jebem li te?“ Polinik se istog trena obrušio na

njega.„Brišem krv, gospodaru.“,,A zašto?“,,Da mogu da gledam, gospodaru.“,,Ko ti je, jebote, rekao da imaš pravo da gledaš?“

Polinik je nastavio s razornim porugama. Zašto Aleksandar misli da svioni vežbaju ovde noću? Zar to nije da bi naučili da se bore i kada ne moguda vide? Zar Aleksandar misli da će u borbi imati kad da staje i da brišelice? Ma nije nego. Aleksandar će samo viknuti neprijateljima i oni ćeuljudno zastati ne bi li on na miru iščačkao sline iz nosa ili obrisao usranodupe. „Ponovo te pitam, je li ovo noćni sud?“,,Ne, gospodaru. To je moj štit.“Ponovo Polinikovi štapovi raspališe preko dečakovog lica. ,,’Moj?’“, pitao

ga je besno. ,,’Moj?’“Dijenek je ponižen gledao s ivice gornjeg bivaka. Aleksandar je bio

mučno svestan da ga mentor posmatra; činilo se da nastoji da sačuvadržanje, da pribira sva čula. Istupio je napred, visoko držeći štit. Stao jemirno pred Polinikom i glasno izgovorio čistim glasom: „Ovoje moj štit.Pred sobom ga nosim u boj, ali on nije samo moj.On sleva štiti mog brata.On štiti moj grad.Nikad bez njegovog zaklona neću ostaviti brata, nikad njegove odbrane

lišiti svoj grad.Umreću sa svojim štitom, gledajući u lice svog neprijatelja. “Dečak dovrši. Odjek je produžavao poslednje reči, izvikivane iz svega

glasa, odbijajući ih od zidove udoline. Dvadeset pet stotina ljudi stajalo jemotreći i slušajući.Videli su kako je Polinik klimnuo, zadovoljan. Izdao je oštro naređenje.

Dečaci se ponovo svrstaše, svaki je sada propisno držao štit, poduprt uzkolena.„Diži štitove!“Dečaci posegnuše za svojim hoplis.Polinik zamahnu tronošcem.Zveka se pronese preko cele doline kad su nogare udarile u bronzu

Aleksandrovog štita.Polinik zamahnu ponovo, na sledečeg dečaka, i na sledećeg.Svi su štitovi bili u pravom položaju. Vrsta zaštićena.Ponovio je to zdesna i sleva. Svi su štitovi glatko podizani iz položaja

ispred dečaka u čvrst stisak.Klimnuvši prema četnom eirene, Polinik odstupi. Dečaci su ostali

nepomični u stavu, visoko držeći štitove, sa skorelom krvlju po

polomljenim nosevima i po jagodicama modroljubičastim od udaraca.Polinik je ponovio zapovest učitelju borbe: ovi kurvini sinovi što obležu

ovce ima da tucaju drvo do kraja druge smene straže, a onda da vežbaju saštitovima do svitanja.Prošao je niz vrstu i zagledao svakom dečaku u lice. Pred Aleksandrom

zastade.„Nos ti je bio previše lep, Olimpijev sine. Kao kod devojčice.“ Bacio mu

je tronožac pod noge. „Sad mi se više sviđa.“

DEVETTe noći je jedan dečak umro. Ime mu je bilo Hermion, a zvali su ga Brdo.

Bio je jak kao i svi ostali četrnaestogodišnjaci, ili i jači, ali su ga gubitaktečnosti i opšta iscrpljenost savladali. Srušio se pred kraj druge straže i paou ono stanje grčevite obamrlosti koje Spartanci zovu nekrophaneia, malasmrt, od koje čovek može da se oporavi ako se ne pomera, ali ako pokušavada se uspravi i ako se napreže, onda umire. Brdo je shvatio na kakvoj jeivici, ali jpodbio da leži dok su njegovi drugovi na nogama i nastavljaju 'sazadatkom.Pokušao sam da nagovorim četu da popije vode, ja i moj helotski drugar

Dekton, koga će kasnije zvati Pevac. Odšunjali smo se do njih s mešinomnegde oko polovine prve straže, ali dečaci su odbili. U zoru su poneli svogdruga na ramenima, onako kao što se nose pali u bici.Aleksandrov nos nikad nije zacelio valjano. Otac mu ga je dvaput ponovo

lomio, da bi ga namestili najbolji ratni vidari, ali na spoju kosti i hrskavicenikako nije srastao kako treba. Disajni putevi su mu se nehotično stezali,uzrokujući grčenje pluća koje Grci zovu asthma i koje je mučno i gledati, amora biti da ga je nepodnošljivo trpeti. Aleksandar je sebe krivio za smrtdečaka koga su zvali Brdo. Taj udarac je bio odmazda neba, u to je biosiguran, za njegovo pomanjkanje usredsređenosti i držanje nedostojnoratnika.T eškoće s disanjem oslabile su Aleksandrovu izdržljivost i činile ga sve

manje doraslim njegovim vršnjacima u agoge. Napadi su bili tim gori što senisu mogli predvideti. Kad bi ga zadesili, izvesno vreme je bio potpunoneupotrebljiv. Ukoliko ne bi našao način da prekrati ovo stanje, neće moćida postane ratnik kad dosegne muževno doba; time bi izgubio građanskaprava i ostao bi mu da bira između mogućnosti da životari unižen iosramoćen ili da sačuva čast i oduzme sebi život.Duboko zabrinut, njegov otac nije prestajao da prinosi žrtve bogovima, i

čak je poslao u Delfe ne bi li dobio savet od Pitije. Ništa nije pomoglo.Stanje je bilo još ozbiljnije jer je Aleksandar, uprkos onome što je Polinik

rekao o njegovom polomljenom nosu, i dalje bio ,,lep“. A teškoće sdisanjem iz nekog razloga nisu ostavile posledice na njegovo pevanje.

Činilo se nekako da je razlog napadima pre strah nego nekakvo telesnooštećenje.Spartanci imaju jednu granu izučavanja koju zovu phobologia, nauka o

strahu. Kao njegov mentor, Dijenek je nasamo radio s Aleksandrom naovome, posle večernjeg obroka i u zoru pre svitanja, dok su se jedinicesvrstavale radi prinošenja žrtve.Primenjena phobologia sastoji se od dvadeset četiri vežbe usmerene na

nerve koji povezuju različite delove tela. Pet osnovnih su kolena i butine,pluća i srce, polni delovi i utroba, donji deo leđa i ramena, posebnotrapezasti mišići koji ramena povezuju s vratom.Za lice Lakedemonjani imaju još dvanaest vežbi, posebno za vilične

mišiće, vrat i mišiće stezače oko očnih duplji. Nervne veze koje do njihvode Spartanci su nazvaliphobosynakteres, sakupljači straha.Strah se razmnožava u telu, tako uči phobologia, i tu i mora biti suzbijen.

Kad se jednom dočepa našeg mesa,phobokyklos, petlja prestravljenosti,hrani se sama sobom, izrastajući u nalet užasa. Ako postignete da vamtelom ovlada aphobia, stanje neuplašenosti, um će ga, veruju Spartanci,sam slediti.Pod hrastovima, u polusvetlosti svitanja, Dijenek i Aleksandar vežbali su

sami. Dijenek bi dodirnuo dečakovo lice maslinovom granom. Njemu bi seramena nehotice zgrčila. „Osećaš li strah? Tu. Osećaš li?“ Glas starijegmuškarca žuborio je umirujuće, kao da kroti divljeg ždrepca. „Sada. Opustiramena.“ Ponovo ga je blago lupnuo po licu. „Pusti strah da iscuri. Osećašli?“Čovek i dečak satima su radili na „sovinim mišićima“, ophthalmomyes

oko očiju. Oni su, upućivao je Dijenek Aleksandra, po mnogo čemunajmoćniji, jer je bog u svojoj mudrosti načinio najizoštrenijim čovekovimrefleksom onaj koji mu štiti vid. „Pogledaj moje lice kad se mišići stegnu“,pokazivao je Dijenek. „Šta izražava?“^hobos. Strah.“Obučen u ovome, Dijenek je zapovedio mišićima na svom licu da se

opuste.„A sada, šta pokazuje ovaj izraz?“ phobia. Odsustvo straha.“Cinilo se da Dijenek to postiže bez po muke, a i drugi dečaci su ovo

uvežbavali i usavršavali. Ali za Aleksandra obuka u ovome nije išla nimalolako. Njegovo je srce istinski kucalo bez straha jedino kada bi se popeo na

horsko postolje da bi pevao, sam, prilikom Gymnopaedia ili drugihdečačkih proslava.Možda su njegove prave čuvarke bile Muze. Dijenek je naveo Aleksandra

da im prinosi žrtve, a isto tako i Zevsu i Mnemosini. Agata, Aristonovasestra lepotica, načinila je od ćilibara zavetni amulet posvećen Polihimniji iAleksandar ga je nosio privezan na presecištu okvira u svom štitu.Dijenek je podsticao Aleksandrovo pevanje. Bogovi su svakog čoveka

obdarili darom koji će mu pomoći da pobedi strah; Aleksandrov je, osećaoje Dijenek sa sigurnošću, bio njegov glas. Pevačka veština cenila se u Spartiodmah posle ratnog junaštva, i ona je zaista blisko povezana, preko srca ipluća, s onim čemu podučava phobologia. Zbog ovoga Lakedemonjanipevaju dok stupaju u bitku. Naučeni su da otvaraju grlo i gutaju vazduh,ispunjavajući pluća sve dok sakupljači ne popuste i grč straha ne prođe.Gradom prolaze dve trkačke staze: Mali prsten, kome je početak uz

Gymnasion i koji potom sledi put Konoura ispod Atininog Bronzanogdoma, i Veliki prsten, koji savija oko svih pet sela, pored Amikleje, dužPuta zumbula i preko padina Tajgeta. Aleksandar je trčao dužim, pet i pomilja bosih stopala, između večernjeg obroka i prinošenja žrtve. Kuvariheloti kradom su mu obezbeđivali dodatna sledovanja. Po prećutnomsporazumu među dečacima, cela njegova boua štitila ga je za vremevežbanja. Pokrivali bi ga kad ga izdaju pluća i kad se činilo da bi mogaobiti izdvojen i kažnjavan. To je kod Aleksandra stvaralo potajni stid, koji gaje terao na još veća naprezanja.Počeo je da vežba ,,sve može“, tu tučnjavu bez ograničenja jedinstvenu

kod lakedemonjanskih dečaka, u kojoj je takmičaru dozvoljeno da šutira,grize, kopa oči, i uopšte čini sve sem da digne ruke i zatraži milost. Bos sebacao uz isušeno rečno korito Tereja i goloruk nasrtao na pankratistovuvreću; trčao je pod teretom, vežbao pesnice udarajući vreće s peskom. Vitkešake postale su mu pune ožiljaka, a zglobovi natečeni. Lomio je nos ponovoi ponovo. Borio se s dečacima iz svoje i drugih četa, borio se protiv mene.Rastao sam brzo. Ruke su mi jačale. U svakom sportu kojim se

Aleksandar bavio bio sam bolji od njega. U poštenoj borbi nije mipreostajalo ništa drugo sem da nastojim da mu ne uništim lice još gore.Trebalo je da me mrzi, ali u njemu mržnje nije bilo. Delio je sa mnom svojvišak sledovanja i brinuo se da bi me mogli išibati jer mu popuštam.

Satima smo u potaji pričali o esoterike harmonia, stanju pribranosti kojemje phobologia trebalo da dovede. Kao kad se kithera oglasi žicom što čistozabruji, zvučeći samo onim tonom koji je jedino njen, tako ratnik mora dase otarasi svega suvišnog iz svog duha, sve dok ne zabruji onim vrhuncemkoji mu njegov lični daimon određuje. Postizanje ovog ideala uLakedemonu seže iznad hrabrosti na bojnom polju; ovo se smatraotelovljenjem vrhunske vrline - andreia - građanina i muškarca.Posle esoterike harmonia doseže se exoterike harmonia, stanje jedinstva s

drugovima koje odgovara muzičkom saglasju višežičnog instrumenta iliglasova u horu. U bici exoterike harmonia vodi falangu da se kreće i zadajeudarce kao jedan čovek, s jedinstvenim umom i voljom. Na polju strasti onaujedinjuje ljubavnike, muža i ženu, u savršeno zajedništvo kome ne trebajureči. Na političkom polju stvara skladan i složan grad, u kome svakipojedinac, kako bi iskazao najplemenitije crte svog karaktera, njih prenosi idrugima, pokoravajući se zakonima zajednice kao što se kithera svimsvojim žicama pokorava nepromenljivoj matematici muzike. U pobožnostiexoterike harmonia stvara onu nemu simfoniju koja najviše veseli ušibogova.Sredinom tog leta izbio je rat s Antirionjanima. Od ukupno dvanaest

lochoi iz kojih se vojska sastojala pokrenuta su četiri (pojačana skiritima,brđanskim graničarima koji su sačinjavali sopstvenu jedinicu), po sazivuprvih deset ratničkih godišta; sve u svemu, dvadeset osam stotina ljudi. Ovoje bila sila koja se nije smela olako uzimati kad je sačinjavajuLakedemonjani pod zapovedništvom kralja glavom; sama pratnja biće višeod pola milje dugačka. Biće ovo prvi pohod u punoj snazi od Kleomenovesmrti i treći koji će Leonida predvoditi kao kralj.Polinik će krenuti kao vitez u kraljevoj telesnoj straži, Olimpije s Lovcima

- njegov je lochos Divlja maslina, a Dijenek kao zapovednik, enomotarch,Heraklove čete. Cak će i Dekton, moj meleski prijatelj, krenuti kao pastir uzžrtvene životinje.Cela Deukalionova obedovaonica, u kojoj je Aleksandar ,,pristajavao“, što

će reći bivao im povremeno peharnik i poslužitelj kako bi mogao daposmatra starije i uči od njih, bila je pozvana, izuzev petorice najstarijih,kojima je bilo između četrdeset i šezdeset. Aleksandar je, iako je bio jošpunih šest godina premlad da bi krenuo, zbog sazivanja vojske bioneraspoložen jače nego inače. Nepozvani među jednakima bili su napeti od

svog vlastitog nezadovoljstva. Vazduh je brideo i osećalo se da su svispremni na pucanje.Jedne večeri Aleksandar i ja nekako započesmo iza obedovaonice jednu

od ,,sve može“ borbi. Jednaki jedva dočekaše; baš im je trebalo da se neštodogađa. Čuo sam Dijenekov glas kako nas podstiče na tuču. Aleksandar jebio sav pun vatre; borili smo se golih šaka i njegove omalene pesnice letelesu poput strelica. Pogodio me je snažno u slepoočnicu, a zatim mi zabiolakat u utrobu; srušio sam se. Pad je bio izistinski, bio sam zaista povređen,ali jednaki su toliko često viđali Aleksandrove prijatelje kako ga pokrivajuda su sada mislili da se pretvaram. Tako je pomislio i Aleksandar.„Diži se, govno tuđinsko!“ Opkoračio me je u prašini i ponovo me udario

kad sam ustao. Prvi put sam u njegovom glasu čuo pravi ubilački nagon.Jednaki su ga takođe čuli i povikali su oduševljeno. U međuvremenu su psi,kojih je i inače uvek bilo najmanje dvadeset u vreme jela, zavijajući iprevrćući ledinu šapama dojurili odsvuda prizvani uzbuđenim glasovimasvojih gospodara.Ustao sam i udario Aleksandra. Znao sam da mogu s lakoćom da ga

potučem, uprkos žestokom besu koji je gomila podsticala u njemu; pokušaosam da neopazice ublažim zamah. Ali opazili su. Gnevan urlik uzdigao semeđu jednakima iz Dijenekove obedovaonice i drugima koji su nagrnuli izsusednesj'HzVza, okruživši nas tako da ni Aleksandar ni ja nismo mogli daumaknemo.Pesnica nekog muškarca ščepa me čvrsto iza ušiju. „Bori se, jebem li ti!“

Nagon čopora probudio se u psima; bili su na ivici da se prepuste svojojživotinjskoj prirodi. Dva su naglo nagrnula u borilište. Jedan je uspeo dadohvati zubima Aleksandra pre nego što ga je nečiji štap oterao. To je biokraj.Grč je uhvatio Aleksandrova pluća; grlo mu se stislo, počeo je da se davi.

Pesnica mi je oklevala. Siba me zapeče preko leđa. „Udri ga!“ Poslušaosam; Aleksandar pade na jedno koleno. Pluća mu se nisu pokretala, bio jebespomoćan. „Smlavi ga, kurvin sine!“, viknuo je neko iza mene. „Dokrajčiga!“Bio je to Dijenekov glas.Ošinuo me je tako jako da sam se sručio na kolena. Raspomamljeni

glasovi preplavili su mi sva čula, nalažući mi da završim s Aleksandrom.Nisu oni bili ljuti na njega. Niti su navijali za mene. Za mene jednake nije

bilo ni najmanje briga. Bilo je to zbog njega, da se nauči, da progutahiljaditi od deset hiljada gorkih nauka koje će pretrpeti pre nego što očvrsneu kremenkamen kakav grad zahteva i pre nego što mu bude dozvoljeno dazauzme svoje mesto među jednakima i među ratnicima. Aleksandar je toznao, i ustao je s očajničkim besom, zagrcnuto hvatajući dah; jurnuo je kaodivlji vepar. Osetih bič. Zamahnuh iz sve snage. Aleksandar se zanese ipade licem u prašinu, krvavih i zapenjenih usta.Ležao je tako, nepokretan kao mrtvac.Povici smesta zamukoše. Samo je bezbožno pseće klupko nastavljalo s

izluđujućim kevtanjem. Dijenek priđe skljokanom telu svog štićenika ikleče da mu oslušne srce. Onesveslom Aleksandru povratio se dah. Dijenekotra pljuvačku s dečakovih usana.,,U šta zijate!“, dreknu on na okupljene. „Gotovo je! Puštajte ga na miru!“Sledećeg jutra vojska se zaputila strojevim korakom ka Antirionu. Leonida

je stupao na čelu, pod punom panoplia uključujući i štit koji mu se klatio oboku, s vencem na čelu i neukrašenim kalpakom, bez perjanice, povrhzavežljaja s bojnom opremom koji je naprtio preko skerletnog ogrtača, dokmu je dugačka kosa čeličnog odsjaja padala, besprekorna, na ramena. Okonjega je stupala pratnja vitezova, polovina saziva, njih sto pedesetorica, sPolinikom i još šestoricom olimpijskih pobednika u počasnoj prvoj vrsti.Korak im nije bio kruto vojničko stupanje, obavijeno smrknutom ćutnjom,već su išli opušteno, pričajući i šaleći se jedni s drugima i s rodbinom iprijateljima sakupljenim duž puta. Samog Leonidu, da nije bilo njegovihgodina i počasnog mesta u koloni, mogli ste lako držati za običnogpešadinca, tako mu je neugledno bilo naoružanje i tako nehajno vladanje. Aipak je ceo grad znao da i ovim polaskom u boj, kao i dvama prethodnimpod njegovim zapovedništvom, upravlja ništa drugo do njegova volja,upravljena ka persijskoj najezdi za koju je kralj znao da će doći, možda neove godine, i možda ne ni u pet sledećih, ali će doći pouzdano i neumitno.Lukeblizanci Rion i Antirion nadgledaju zapadni prilaz Korintskom

zalivu. Ovaj pristup otvara pretnju Peloponezu i celoj središnjoj Grčkoj.Luka na bližoj strani, Rion, već je bila pod spartanskom prevlašću; oni subili saveznici. Ali Antirion, na suprotnoj strani tesnaca, bahato se držao naodstojanju, misleći za sebe da je van lakedemonjanskog domašaja. Leonidaje nameravao da im pokaže koliko greše. Slomiće njihov otpor i zaprečiti

zaliv, štiteći tako središnju Heladu od napada Persijanaca s mora, makar saseverozapadne strane.Aleksandrov otac Olimpije stupao je na čelu odreda Divlje masline sa

svojim štitonošom Merionom, pedesetogodišnjim ratnim zarobljenikom,bivšim potidejanskim zapovednikom, pored sebe. Merionovo plemenito licekrasila je veličanstvena brada bela kao sneg; običavao je da u njenomčupavom gnezdu skriva sitna blaga, odakle bi ih iznenada izvlačio ipoklanjao Aleksandru i njegovim sestrama dok su bili mali. Učinio je to isada, skrenuvši do ivice puta da bi spustio Aleksandru u šaku amajliju uobliku sićušnog štita. Stegnuo mu je prste oko nje i, namignuvši, prošaodalje.Stajao sam u gomili okupljenoj ispred Heleniona zajedno s Aleksandrom i

drugim dečacima iz četa za obuku, sa ženama i decom, čitavim gradom kojise sjatio pod bagremima i čempresima pevajući himne Kastoru dok je odredza odredom hitao Ulicom odlaska klateći štitovima i oborenih kopalja, skalpacima što su im, privezani preko ramena u grimiznim ogrtačima,poskakivali na vrhupolemothylakioi, zavežljaja s bojnom opremom nošenihsada tako da se vide, ali će ih jednaki, kao i svoje oružje, zajedno srezervnim kopljima i mačevima, premestiti na ramena štitonošama kad sesvrstaju u poredak za stupanje i zapute jedan za drugim u dug i žuran pohodprašnjivim putanjama ka severu.Aleksandrovo lepo, izubijano lice ostalo je nepomično kad se Dijenek

pojavio na vidiku sa svojim štitonošom Samoubicom uz bok, na čelu četeHeraklovih lochos. Glavnina vojske već je bila prošla. Ispred i oko svakogodreda klipsale su tovarne životinje sa zalihama namirnica, šibane veselimzamasima preko sapi kamdžijama dečaka koji su ih gonili. Povorka bojnihkola prošla je zatim, jedva vidljiva pod uskovitlanim oblacima prašine sdruma; sledila su visoka kola natovarena krčazima s uljem i vrčevima svinom, vrećama smokava, maslina, narova, luka i praziluka, loncima ikutlačama što su zvonko lupkale jedna o drugu njišući se okačene nakukama sred prašine koja se dizala za tragom mula, doprinosećimetronomskim zveckanjem sveopštoj kakofoniji od pucanja bičevima iškripe točkova, vike goniča i stenjanja arnjeva.Za namirnicama su vožene male prenosive kovačnice i oružarska oprema,

s dodatnim oštricama koje će zatrebati za poneki xiphos i koplje,„pribadačima za guštere“ i dugačkim čeličnim glavama kopalja, te

neobrađenim maslinovim i drenovim kopljištima privezanim po dužini uzstranice kola. Heloti oružari koračali su uz njih u tmuši, u keceljama i skapama od psećih koža, podlaktica izbrazdanih ožiljcima od opekotinazadobijenih pri kovanju.A posle svih su dolazili helotski derani sa ularima žrtvenih koza i ovaca u

rukama, predvođeni Dektonom u oltarskoj belini već zamrljanoj od puta,koji je vukao za oglav magare natovareno stočnom hranom i kavezima spetlovima za borbu, po jednim sa svake strane tereta. Iskezio se široko uprolazu, dozvolivši samo nakratko zadovoljstvu da se ukaže ispod njegovoginače besprekorno smernog držanja.Bio sam duboko usnuo te noći na kamenu stražnjeg trema efora, kad me je

nečija ruka protresla budeći me. Agata, spartanska devojčica koja jenačinila Aleksandrov zavetni talisman Polihimniji, prošišta mi: „Ustaj, ti!“,tiho da ne izbudi ostale mladiće iz agoge, ili ne uznemiri stražare oko ovihjavnih građevina. Žmirnuh. Aleksandar, koji je legao na spavanje poredmene, bio je iščezao. ,,Požuri!“Devojčica se stopi sa senkama. Hitro sam je sledio mračnim ulicama do

šumarka s mirtom dvostrukog stabla zvanom Dioskuri, Blizanci, nešto malozapadno od početka Malog prstena.Aleksandar je bio tamo. Iskrao se iz čete bez mene (zbog čega bismo

obojica, ako nas uhvate, bili nemilosrdno išibani). Stajao je sada, u svomcrnom pais ogrtaču, uprtivši zavežljaj s bojnom opremom, naspram svojemajke, gospe Paraleje, jednog od kućnih helota i dveju mlađih sestara.Padale su teške reči. Aleksandar je namerio da pođe za vojskom u bitku.,,Idem“, izjavio je. „Ništa me neće sprečiti."Aleksandrova mati naredi mi da ga oborim.Videh kako mu nešto blesnu u ruci. Xyele, srpasto sečivo koje su svi

dečaci nosili. Žene su ga takođe videle, i smrtno ozbiljan pogled udečakovim očima. Za jedan dugačak trenutak ništa se nije pokretalo.Besmislenost čitave situacije postajala je sve očiglednija, kao i dečakovanesalomiva rešenost.Mati se uspravi pred njim.„Pođi onda“, obrati se gospa Paraleja napokon sinu. Nije ni trebalo da

doda da ću i ja ići s njim. „I neka bi te bog spasao pod šibama koje će tesnaći kad se vratiš.“

DESETNije bilo teško pratiti vojsku. Trag izrovane zemlje u koju se upadalo do

članaka vodio je duž Enosa. Kod Selasije s eperioikic odred Stefanospridružio pohodu. Aleksandar i ja smo i po mraku mogli da raspoznamougaženo tlo gde su bili postrojeni i tek skorelu krv na oltaru gde suprinesene žrtve i pročitana znamenja. Vojska je, međutim, bila isprednjačilaza pola dana; nismo imali kad da stajemo da bismo spavali, već smopregurali celu noć.U zoru naiđosmo na ljude koje smo prepoznali. Jedan od oružara, helot po

imenu Eukrat, polomio je u padu nogu, pa su mu dvojica drugova pomagalada se vrati kući. On nam reče da su u graničnom utvrđenju Eon Leonidistigla sveža obaveštenja. Umesto da popadaju mrtvi od straha kao što sekralj nadao, Antirionjani su u potaji uputili poslanstvo ne bi li im u pomoćpritekao tyrannos Gelon sa Sicilije. Gelon je jednako kao i Leonida iPersijanci mogao da proceni nasušnu stratešku potrebu za nadzorom nadAntirionom: i on ju je želeo. Četrdeset sirakužanskih brodova plovilo je sdve hiljade građana i plaćeničkom teškom pešadijom upućenom da osnažiantirionjansku odbranu. Sve u svemu, biće to prava bitka.Spartanske snage nastavljale su kroz Tegeju. Tegejci, koji su pripadali

Peloponeskom savezu i bili obavezani da „slede Spartance u vatru i uvodu“, ojačali su sa šest stotina svojih teških pešadinaca spartansku vojsku,uvećavši njen ukupni broj na više od četiri hiljade. Leonida nije tražioparataxis, bespoštednu bitku s Antirionjanima. Pre se nadao da će imsvojom silom uliti strahopoštovanje koje će ih nagnati da uvide ludostopiranja i svojevoljno stupe u savez protiv Persijanaca. S Dektonovimkrdom poveden je i jedan bik, da bude svečano žrtvovan na proslavi u častnjihovog pristupanja peloponeskim saveznicima. Ali Antirionjani, moždapotkupljeni Gelonovim zlatom, ili raspaljeni retorikom nekog slave gladnogdemagoga, ili zavedeni lažnim proročanstvom, rešili su da se bore.Kad se Aleksandar obratio helotima na drumu, ispitivao ih je o sastavu

sirakužanskih snaga: od kojih su jedinica sačinjene, ko im zapoveda, kakvesu im pomoćne snage. Ali heloti nisu znali. U svakoj drugoj vojsci semspartanske ovakva neobaveštenost zaslužila bi žestoke pogrde ili nešto jošgore. Ali Aleksandar se pitanja jednostavno okanio i zaboravio na njih.

Među Lakedemonjanima se smatralo potpuno nevažnim ko je i kakav jeneprijatelj.Spartanci su naučeni da protivnika, svakog protivnika, smatraju bićem bez

imena i lika. Oni veruju da je obeležje loše pripremljene, neuke vojske da seu trenucima pred bitku oslanja na ono što oni zovu pseudoandreia, tobožnjahrabrost, to jest veštački raspaljena borbena mahnitost izazvanazapovednikovim vatrenim govorom u pet do dvanaest ili nekakvagorolomna razmetljivost stvorena vikom, lupanjem u štitove i slično. ZaAleksandra, koji je sa četrnaest godina već razmišljao kao i zapovednicinjegovog grada, svaki Sirakužanin bio je isti kao i svi ostali, jedanneprijateljski strategos ništa se nije razlikovao od drugoga. Svejedno je dali je protivnik iz Mantineje, Olinta, Epidaura; svejedno je da li nastupa ubesprekornim jedinicama ili nasrće i urla u rulji, da li su protivnički odredisačinjeni od cveta građanstva ili od plaćenika najmljenih za zlato. To ništane menja. Niko nije dorastao ratnicima Lakedemona, i to su svi znali.Među Spartancima se rat obezličava i oduzima mu se svaka tajanstvenost

pomoću jezika kojim se o njemu govori, punog poljoprivredničkih pojmovakoliko i skarednosti. Reč koju sam ranije preveo sa ,,tucanje“, kao kaddečaci po kazni tucaju drvo, zaista ne nosi toliko značenje prodiranja kolikomlevenja mlinskim kamenom ili tucanja kamena. Prva tri reda ,,tucaju“ ili,,melju“ neprijatelja. Glagol ubiti, dorski theros, isti je kao žeti. Ratnici odčetvrte do šeste vrste ponekad se zovu ,,žeteoci“, iz dva razlogapodjednako: zbog onoga što čine s pregaženim neprijateljem, bilo svojimkratkim „pribadačima za guštere“, bilo dugim kopljima, i zbog nesmiljenihzamaha, kao pri vršidbi žita, kratkog xiphos mača, koji se opet često zove,,srp“. Odseći čoveku glavu kaže se ,,potkratiti“ ili ,,podšišati“. Otkinutiruku ili nogu - ,,potkresati“.Aleksandar i ja stigosmo u Rion, do litice iznad pristaništa za ukrcavanje

vojske, nešto posle ponoći trećeg dana. Svetla Antiriona jasno su sjalapreko moreuza. Obala oko pristaništa bila je zagušena muškarcima idečacima, ženama i decom, svetinom što se tiskala na svečani ispraćajgalija i priobalskih brodica, zavrbovanih trgovačkih lađa, skela, pa čak iribarskih čamaca koje su naši saveznici Rionjani sakupili da po mrakuprebace vojsku zapadno niz obalu, van vidika Antirionjana, a onda prekozaliva na njegovoj najširoj tački, nekih pet milja niže. Poštujući glas koji je

pratio Antirionjane kao vešte pomorskim bitkama, Leonida je za ovajprelazak odabrao noć.Među onima koji su s litice dovikivali pozdrave za ispraćaj, Aleksandar i

ja pronađosmo dečaka naših godina čiji je otac, prema dečakovimtvrdnjama, imao brzu ribarsku brodicu i ne bi bio s raskida da smesti u džepzamotuljak atičkih drahmi koji je Aleksandar stiskao u ruci u zamenu za brzi tih prelazak, bez postavljanja pitanja. Dečak nas povede kroz stiskuposmatrača i besposlenjaka do mračne uvalice koju su zvali Pećnica,zaštićene neosvetljenim lukobranom. Ni dvadeset minuta pošto se poslednjeplovilo sa Spartancima otisnulo od obale, i mi smo bili na talasima i sledilika zapadu brodovlje koje nam se već izmaklo s vidika.Uvek sam se bojao mora, ali nikada kao sad kad sam po njemu plovio u

noći bez mesečine i u rukama stranaca. Naš brodar uporno je hteo dapovede svoju dvojicu braće, iako su čovek i dečak mogli s lakoćom darukuju laganom brzom plovilicom. Poznavao sam i ovakve brodice imornare i nisam im verovao; braća, ako su mu to zaista bili, behu neotesanigrmalji jedva kadri da govore, s bradurinama tako bujnim da su počinjaletik ispod očiju i rasle, guste kao krzno, sve do runjavih prsa.Prošao je ceo sat. Plovili smo veoma brzo; kroz pomrčinu se preko vode

lako moglo čuti pljuskanje vesala pred nama, pa čak i kako se prizaveslajima taru i škripe o prstenove kroz koje su prodenuta. Aleksandar jedvaput naložio piratu da uspori, ali ovaj je to uz smeh odbacio. Mi smo nizvetar i ne mogu nas čuti, rekao je, a i da nas čuju mislili bi da smo i mi deobrodske povorke ili da ih neko od posmatrača prati čamcem da ne propustidešavanja.I naravno, tek što je obris obale zaklonio svetla Riona iza nas, iz tmine je

isplovio spartanski presretač krećući se tako da nam preseče put. Glasovipovikaše na dorskom naređenje brodici da stane. Iznenada naš brodarzatraži svoj novac. Kad pristanemo, istrajao je Aleksandar, kao što je idogovoreno. Bradonje su stiskale vesla kao oružje. Brod se približava,momčići. Kako ćete se provesti ako vas dočepaju?,,Ne daj mu ništa, Aleksandre“, prošištao sam.Ali Aleksandar je opazio u kakvom smo opasnom položaju. „Naravno,

kapetane. Biće mi drago.“Pirat je prihvatio vozarinu smešeći se kao Haron dok brodi ka paklu. „A

sad, momčići, u more s vama.“

Pljusnuli smo usred najšireg dela zaliva.Naš brodar nam pokaza kako spartanski presretač polako smanjuje brzinu.

„Držite konop i ostanite ispod krme dok ja ne prodam neko sranje ovimšmokljanima.“ Iza njega su stajale bradonje. „Čim nagovorim ove budale daodu, izvući ćemo vas ponovo na čamac žive i zdrave kao što ste i bili.“Našli smo se u moru. Presretač je prilazio. Culi smo struganje noža po

konopcu.Presečeni kraj ostade nam u rukama.„Srećno stigli na obalu, momčići!“Krmeno veslo munjevito zaseče u valove, dvojica bezvrednih sirovina

najednom pokazaše sasvim drugo lice. Tri žustra zamaha veslima i brodicapolete kao tane iz praćke.Ostali smo prepušteni talasima nasred tesnaca.S presretača su dovikivali za brodicom koja je brzo nestajala s vidika.

Spartanci nas ne behu videli. Aleksandar me dograbi za ruku. Ne smemo dadozivamo, time bismo se osramotili. „Slažem se. Mnogo je časnije da seudavimo.“„Ćuti.“U tišini smo se održavali na vodi, dok je presretač krstario naokolo u

potrazi za drugim plovilicama na kojima bi mogle biti uhode. Na kraju namje okrenuo krmu i odveslao. Ostali smo sami pod zvezdama.Koliko god prostrano izgledalo more s brodske palube, još je prostranije

kad vas samo zamasi sopstvenih ruku drže na površini.„Ka kojoj obali plivamo?“Aleksandar me je pogledao kao da sam izgubio pamet. Naravno da

nastavljamo napred.Cinilo se da plivamo satima. Obala nam se nije primakla ni za dužinu

koplja. „Sta ako plivamo protiv struje? Možda i ne znamo da stalno plivamou mestu, ili možda čak plutamo unatrag."„Približili smo se“, ustvrdio je Aleksandar.„Onda mora biti da su ti oči bolje od mojih.“Ništa nismo mogli da učinimo sem da mičemo nogama i rukama i da se

molimo. Kakva li morska čudovišta vrebaju baš u ovom času pod nama,spremajući se da nam sputaju noge svojim užasnim namotajima ili da naspregrizu iznad kolena? Čuo sam kako se Aleksandar zagrcava vodom,

boreći se protiv napada astme. Približismo se jedan drugom. Oči su nam selepile od soli; ruke su nam bile kao olovo.„Ispričaj mi priču“, rekao je Aleksandar.Na trenutak se pobojah da ludi.,,Da ohrabrimo jedan drugog. Da održimo duh. Ispričaj mi priču.“Izgovorio sam nekoliko stihova iz Ilijade, koje smo Diomaha i ja zapamtili

od Briseja, našeg drugog leta u brdima. Mešao sam redosled heksametara,ali Aleksandar nije mario za to; činilo se da su ga reči veoma osnažile.„Dijenek kaže da je um kao kuća s mnogo prostorija“, rekao je. „Ima

prostorija u koje se ne sme zalaziti. Predosećaj smrti je jedna od njih. Nesmemo da dopustimo sebi ni da mislimo o njoj.“Naložio mi je da nastavim birajući samo stihove o junaštvu. Izjavio je da

ni pod kojim okolnostima ne smemo pomišljati na neuspeh. „Mislim da sunas bogovi mogli ovamo dovesti s posebnim ciljem. Da nas nauče o timsobama.“Plivali smo dalje. Orion Lovac bio nam je nad glavama kad smo počeli;

sad se njegov luk spustio na pola puta niz nebeski svod. Obala se nimalonije primicala.„Poznaješ li Agatu, Aristonovu sestru?“, upita me Aleksandar iz čista

mira. „Oženiću se njome. Nikad to nikome nisam rekao.“ „Primi moječestitke.“„Misliš da se šalim. Ali stalno mislim na nju već satima, ili koliko god da

smo već ovde.“ Govorio je ozbiljno. „Misliš li da će pristati da pođe zamene?“Raspravljanje o ovom pitanju nasred srede okeana nije bilo ništa

besmislenije negoli o ma kom drugom. „Tvoja porodica je uglednija odnjene. Ako je tvoj otac zatraži, njeni će morati da je daju.“ „Neću ja tako.Gledao si je. Reci mi istinu. Hoće li poći za mene?“ Razmislio sam o tome.„Napravila ti je amajliju od ćilibara. Ne odvaja pogled od tebe kad pevaš.Dolazi da gleda kad trčimo Velikim prstenom. Pretvara se da vežba, ali ustvari te krišom gleda.“ Cinilo se da je ovo silno obradovalo Aleksandra.„Hajde da se malo napregnemo. Dvadeset minuta ćemo plivati iz sve snagei onda ćemo videti koliko smo daleko stigli.“Posle dvadeset minuta odlučili smo da pokušamo još toliko. ,,I ti imaš

devojčicu koju voliš, je li?“, pitao je Aleksandar dok smo plivali. „Iz tvog

grada. Devojčicu s kojom si živeo u brdima, tvoju rođaku koja je otišla uAtinu.“Rekoh mu kako je nemoguće da on sve to zna.Nasmejao se. „Znam ja sve. Čuo sam od devojčica i kozara i od tvog

helotskog prijatelja Dektona." Reče mi da bi želeo da sazna više o „tojtvojoj devojčici“.A ja rekoh da neću da mu kažem.„Mogu da ti pomognem da je vidiš. Moj dedaujak jeproxenos za Atinu.

Može da je pronađe i dovede kod nas u grad ako hoćeš.“ Talasi su rasli idunuo je hladan vetar. Nismo dospeli nidokle. Pridržavao sam Aleksandradok se borio s još jednim napadom gušenja. Zagrizao je palac tako dubokoda je prokrvario. Činio se da ga je bol povratio. „Dijenek kaže da ratnicikoji stupaju u bitku moraju čvrsto i smireno da se obraćaju jedan drugom ida svako hrabri druga uz sebe. Moramo nastaviti da razgovaramo, Kseo.“U ovakvim krajnjim okolnostima um je sklon da se poigrava nama. Ne

umem da kažem koliko sam toga u satima koji su sledili naglas izgovorioAleksandru, a koliko je opet naprosto promicalo u mojim sećanjima doksmo se beskrajno naprezali ka obai koja je odbijala da se primakne.Znam da sam mu ispričao o Briseju. Ako je moje poznavanje Homera

ičemu vredelo, sva zasluga za to pripadala je tom čoveku uklete sreće,lišenom vida kao i sam pesnik, i njegovoj grozničavoj volji da moja rođakai ja ne odrastemo divlji i beslovesni u brdima.„Taj čovek ti je bio mentor“, izgovorio je Aleksandar s dubokom

ozbiljnošću, ,,kao što je Dijenek meni.“ Želeo je da čuje još štošta. Kako jeto ostati bez majke i oca, videti kako ti spaljuju grad? Koliko ste dugo tvojarođaka i ti ostali u brdima? Kako ste dolazili do hrane i kako ste se štitili odnevremena i divljih zveri?Između udisaja i zagrcavanja, ispričao sam mu sve.Drugog leta koje smo proveli u planinama, Diomaha i ja postali smo tako

vrsni lovci da ne samo što nismo morali da silazimo do grada ili imanja pohranu, nego nismo ni želeli. Bili smo srećni u brdima. Tela su nam rasla.Jeli smo meso, ne samo jednomdvaput mesečno ili za svetkovine kao uočinskoj kući, nego svakoga dana za svaki obrok. Evo u čemu je bila našatajna. Našli smo pse.Dva kržljava šteneta, da tačnije kažem, iz odbačenog okota. Mladunci

arkađanskog lovačkog psa, okoćeni u nevreme usred zime, koje je majka

napustila, a mi ih pronašli još slepe i uzdrhtale. Dali smo im imena Srećko iVeseljko. Dobro su im stajala. Do proleća su već trčali naokolo, a do leta suse razbudili njihovi lovački nagoni. Zahvaljujući psima dani gladovanjaostali su za nama. Mogli smo da sledimo i ubijemo bilo šta živo. Mogli smoda spavamo na oba uha, sigurni da nas ništa neće snaći neupozorene. Postalismo tako spretna lovačka družina, Dio, ja i psi, da smo doslovce biraliprilike, poigravali se i prepuštali volji bogova. Gostili smo se kao gospoda iprezrivo gledali zemljoradnike po dolini kako se znoje i kozare kakotegobno slede svoja stada po visoravnima.Brisej je počinjao da strahuje za nas. Rasli smo divlji. Bez svog grada.

Večerima nam je Brisej govorio Homerove stihove i izmislio je igru u kojojsmo se nadmetali ko će ih više ponoviti a da ne pogreši. Ovu vežbu shvataoje smrtno ozbiljno. Gasio se, sve troje smo to znali. Neće još dugo biti snama. Sve što zna, mora da nam prenese.Homer nam je bio škola, Ilijada i Odiseja naši školski predmeti. Opet i

opet tražio je Brisej od nas da govorimo stihove o Odisejevom povratku,kad odrpan i neprepoznat pravi gospodar Itake, junak Trojanskog rata, tražisklonište u kolibi svinjara Eumeja. Iako Eumej ni ne sluti da je namernik nanjegovom pragu njegov kralj i drži ga samo za prosjaka koji nema svojgrad, ipak ga iz uvaženja prema Zevsu Zaštitniku Putnika ljubazno pozivada uđe i podeli skroman obrok s njim.Taj čin smernosti, gostoljubivosti, milosrđa prema strancu nastojao je da

nam usadi duboko, ulije u samu srž kostiju. Neumorno nas je poučavaosažaljenju, toj vrlini koja je svakim danom sahnula u našim srcima otvrdlimu planini. Tražio je da govorimo prizor pod šatorom pred kraj Ilijade, kadtrojanski kralj Prijam kleči pred Ahilom da bi pokorno poljubio ruku onomekoji mu je poklao sinove i među njima najmoćnijeg i njemu najdražeg,Hektora, heroja i branitelja Iliona. Onda nas je zapitkivao. Sta bismo miučinili na Ahilovom mestu? A na Prijamovom? Dai se njih obojica ponašajus pobožnošću i kako dolikuje u očima bogova?Moramo imati svoj grad, tvrdio je Brisej. Inače nismo ništa bolji od divlje

živinčadi koju lovimo i ubijamo.Atina.Tamo moramo poći Dio i ja, uporno je ponavljao Brisej. Atinin grad je

jedini zaista širokogrud u celoj Heladi, najslobodniji i najuljuđeniji. Ljubavprema mudrosti, philosophia, ceni se u Atini nad svim drugim

zanimanjima; živost uma neguje se i poštuje, podstiče visoko uzdignutimpozorištem, muzikom, pesništvom, arhitekturom i slikarstvom. A u ratnimveštinama Atinjani ne zaostaju ni za jednim gradom u Heladi.Atinjani rado prihvataju doseljenike. Bistar snažan dečak kao ja mogao bi

da postane trgovački šegrt u nekoj radnji. A Atina ima i brodovlje. Cak i saobogaljenim šakama mogao bih da veslam. Vešt s lukom kakav jesam,mogao bih da postanem toxotes, pomorac lukonoša, da se istaknem u ratu iupotrebim tu službu za unapređenje svog položaja.I Diomaha mora u Atinu. Rođena slobodna, devojka uglađenog govora i

propupele lepote mogla bi da stupi u službu u nekoj pristojnoj kući i daprivuče dovoljno obožavalaca. U pravom je dobu za udaju; nije je teškozamisliti kao nevestu nekog građanina. Čak i kad bi joj muž bio običanmetik, tuđinac koji se naseio u gradu, mogla bi da me zaštiti i pomogne mida nađem sigurno nameštenje. A i imaćemo jedno drugo.Kako se Brisejeva snaga gasila sa svakom nedeljom što je proticala, tako

je jačalo njegovo ubeđenje da u ovome moramo da poslušamo njegovuvolju. Naterao nas je da mu se zakunemo da ćemo, kad taj trenutak dođe,sići s bregova i uputiti se ka Atici, u grad Atinu.U oktobru te druge godine Dio i ja smo lovili ceo jedan dugi prohladni dan

i nismo ulovili ništa. Odlunjali smo nazad do našeg bivaka, gunđajući jednona drugo jer nas je čekala posna kaša od sočivice i planinskog graška, i štoje još gore, pogled na Briseja čije je usahlo telo svakog dana predstavljalosve bolniji prizor, iako se on pretvarao da mu je dobro; njemu više nije bilopotrebno meso. Videli smo dim njegove vatre i posmatrali smo pse kako uskokovima jure uz brdo radujući se zagrljajima svog prijatelja i prisnostigrubo načinjenog doma. Sa zavijutka staze pod bivakom začuli smo lajanje.Ne uobičajeno cičanje u igri, već oštriji, uporniji lavež. Ugledali smoSrećka stotinu stopa nad nama. Diomaha me je pogledala, i oboje smo znali.Trebalo nam je sat vremena da sagradimo Brisejevu lomaču. Kad je

njegovo upalo, žigosano telo napokon ležalo u pročišćujućem plamenu,zapalio sam nasmoljenu strelu u udubini nad njegovim srcem i otpustio je,zategnuvši luk koliko god sam mogao, da zapaljena poleti kao kometa umračnu dolinu....i tada vremešni Nestor, bezpremca u mudrosti među dugokosim

Ahajcima, navršivši godišta svoja leže i zaklopi oči kao u snu, pogođenblagom Artemidinom strelom.

Deset svitanja potom Diomaha i ja stajali smo na Trokrakom putu, nagranici Atike i Megare, odakle se Atinski put odvaja ka istoku, Sveti put nazapad ka Delfima, a Korintski na jugoistok, ka Istmu i Peloponezu. Nemasumnje da smo izgledali kao najdivljačkiji par odrpanaca, bosonogi, licaopaljenih suncem, kose vezane u konjski rep vijorile su za nama. Obojesmo nosili bodeže i lukove, dok su psi grabili uz nas, puni čičaka i prljavikao i mi.Zaprege su štropotale preko raskršća, poranivši još pre zore, taljige s

raznim teretima i poljskim urodom, kola s drvima za loženje, derani simanja vukli su na pijacu sireve i jaja i vreće s lukom, baš onako kako smoDio i ja bili krenuli ka Astaku onog jutra koje je sad izgledalo tako daleko,iako su otada prošle samo dve zime. Zastali smo da pitamo za put. Da,pokazao nam je jedan čovek s taljigama, Atina je u onom pravcu, dva sataodavde, ne više.Za celu nedelju koliko je trajalo naše silaženje iz planina, moja rođaka i ja

jedva da smo progovarali koju reč. Razmišljali smo o gradovima i o životukoji ćemo odsad voditi. Gledao sam druge putnike koji su nas mimoilazilidrumom, motrio sam kako je odmeravaju. Pritiskala ju je potreba dapostane žena. „Zelim da imam decu“, rekla je iz čista mira, poslednjeg dananašeg hoda. „Zelim muža o kome ću se brinuti i koji će se brinuti o meni.Zelim svoju kuću. Makar najskromniji kućerak, samo da imam bašticu, dastavim cveće na prozor i da uredim dom za svog muža i našu decu.“Govorila je to iz ljubaznosti prema meni, da bi unapred odredila udaljenostmeđu nama i dala mi vremena da je prihvatim. „Razumeš li me, Kseo?“Razumeo sam. „Koga psa želiš?“„Ne ljuti se na mene. Samo ti govorim onako kako je i kako mora da

bude.“Odlučili smo da ona uzme Veseljka, a meni da ostane Srećko. „Možemo

da ostanemo zajedno u gradu“, razmišljala je naglas dok smo išli. „Rećićemo ljudima da smo brat i sestra. Ali moraš da razumeš, Kseo, ako nađempristojnog čoveka, nekoga ko će me poštovati...“„Razumem. Ne moraš dalje da govoriš.“Dva dana ranije, jedna Atinjanka plemenita roda mimoišla nas je na putu u

kočijama kojima je putovala s mužem i razdraganom družinom prijatelja islugu. Gospu je dirnuo pogled na divlju devojčicu Diomahu, pa je upornohtela da njene služavke okupaju moju rođaku, namažu joj telo uljem i

očešljaju je. Htela je da i sa mnom učine isto, ali im ja nisam dozvolio da sepribliže. Citava družina zaustavila se u senci uz potok, gde su se prihvatilikolača i vina dok su sluškinje odvele Dio u stranu da se postaraju za nju.Kad se pojavila posle toga, nisam je prepoznao. Atinska gospa je bila vansebe od oduševljenja; nije prestajala da hvali Diomahinu ljupkost i danagađa kako će njena raspupela lepota uzburkati mladu krv u gradu.Zahtevala je od nas da dođemo domu njenog muža istog trenutka kadstignemo u Atinu, da bi nam pronašla zaposlenje i pobrinula se danastavimo sa školovanjem. Njene sluge dočekaće nas na Triazijskoj kapiji.Svi će znati da nam kažu gde je to.I tako smo išli dalje, celog tog dugačkog poslednjeg dana. Na tovarnim

taljigama koje su pored nas prolazile čitali smo sada naškrabane reči,,Faleron“ i „Atina“, oznake odredišta ka kojima su putovali ćupovi s vinomi košare i sanduci s raznom robom. U govoru se sve više raspoznavao atičkinaglasak. Zastali smo da gledamo jedan odred atinskih konjanika koji suizjahali da se razonode. Četvorica mornara prošli su ka gradu, svaki sasvojim veslom preko ramena, i svaki je nosio svoj remen i jastuk. Tako ću ija uskoro.U brdima smo Dio i ja uvek spavali zagrljeni, ne iz ljubavi, nego da nam

bude toplije. Ovih poslednjih noći na drumu, ona bi se umotala u svojogrtač i legala da spava zasebno. Na kraju je svanula ona zora na raskršćutri puta. Stao sam i gledao natovarene zaprege kako prolaze. Osećao sampogled svoje rođake na sebi.,,Ti ne ideš, je li?“Cutao sam.Znala je ona dobro kojim ću putem poći.„Brisej će biti Ijut na tebe“, rekla je.Dio i ja smo naučili, u lovu i s psima, kako da razgovaramo očima.

Pogledom sam joj rekao zbogom i preklinjao je da me razume. Njoj će uovom gradu biti dobro. Za nju upravo počinje život žene.„Spartanci će biti surovi prema tebi“, rekla je. Psi su nam nestrpljivo

trčkali oko nogu. Još nisu znali da se i oni rastaju. Dio uze moju ruku međusvoje. „Zar nikad više nećemo spavati zagrljeni, rođače?“Mora da smo bili čudan prizor za goniče kola i dečake s imanja, dvoje

dece zagrljene uz ivicu puta, s bodežima i lukovima i ogrtačima umotanimza putovanje i vezanim na leđa.

Diomaha je otišla svojim putem, a ja svojim. Bilo joj je petnaest godina, ameni dvanaest.Koliko sam od ovoga ispričao Aleksandru dok su proticali sati provedeni u

vodi, nisam znao. Zora još nije bila pomolila lice kad sam završio. Držalismo se za nekakvu bednu plutajuću gredu, jedva dovoljnu da drži i jednogod nas, ali suviše iscrpljeni da plivamo dalje. More je postalo hladnije.Hypotermia nam je kočila udove; čuo sam kako Aleksandar kašlje i pljuje,boreći se da progovori.„Moramo da pustimo ovu gredu. Ako to ne učinimo, mrtvi smo.“Pogled mi odluta ka severu. Vrhovi su se mogli raspoznati, ali obala je i

dalje bila nevidljiva. Aleksandrova hladna ruka dograbi moju.„Šta god da se dogodi“, zakleo se, ,,ne napuštam te.“Pustio je balvan. Sledio sam ga.Sat kasnije klonuli smo, kao Odisej, na stenovitu plažu pod naseobinom

razgraktanih ptičurina. Nagutali smo se slatke vode iz vrela u litici, sprali soiz kose i očiju i klekli da se zahvalimo bogovima za spasenje. Pola jutraprespavali smo kao mrtvi. Uspentrao same po jaja, pa smo ih ispili sirova izljuske, stojeći na pesku u odrpanoj odeći.„Hvala ti, druže moj“, rekao je Aleksandar sasvim tiho. Pružio je ruku;

prihvatih je.„Hvala i tebi.“Sunce se bližilo zenitu; ogrtaći ukrućeni od soli osušili su nam se na

leđima.„Hajde da krenemo“, reče Aleksandar. „Izgubili smo pola dana.“

JEDANAESTBitka se odigravala na prašnjavoj zaravni sa zapadne strane grada

Antiriona, na lukomet od obale i tik ispod zidina utvrđenja. Plitak potok,Akanat, vijugao je preko zaravni, deleći je po sredini. Okomito na njegovtok Antirionjani su podigli grub odbrambeni zid okrenut ka moru. Krševitabrda štitila su neprijatelja sleva. Deo zaravni uz sam zid zauzimao jebrodski otpad; izvrnuta pod svim uglovima plovila su trulila, zakrčujućipolovinu polja, među urušenim radničkim udžericama i smrdljivimgomilama smeća nad kojima su kričala i kružila jata galebova. Uz to je jošneprijatelj navaljao stenje i naplavljeno drvlje da bi preprečio pćljanukojom će Leonida i njegovi ljudi morati da nastupaju. Njihova stranazaravni bila je počišćena i uredna kao učiteljev sto.Kad smo Aleksandar i ja, okasnivši, dojurili kao bez duše na mesto

sukoba, spartanski skiriti upravo su dovršavali spaljivanje odbrambenogpolja. Vojske su već stajale postrojene, razdvojene gorućim humkamaotpadaka. Sve trgovačke lađe i ribarske brodice domaćeg stanovništvaneprijatelj je bio ili sklonio u bezbednost utvrđenog dela pristaništa iliizvukao na obalu van domašaja osvajača. Ovo nije sprečilo skirite dapotpale mola i skladišta u luci. Brvna skloništa za brodove premazali su bilikatranom, pa su se sagoreli ostaci dosad već rušili u more. BraniociAntiriona, kao što su Leonida i Spartanci dobro znali, nisu bili ratnici, većzemljoradnici, grnčari i ribari, svet koji se ratom bavio samo preko leta, kaošto beše i moj otac. Razaranje luke smišljeno je da im podrije odvažnost,pomete ih, neprivikle na takve prizore, u njihovoj spremnosti i oprlji imnepripremljena čula zadahom i mučnošću predstojećeg krvoprolića. Bilo jejutro, otprilike vreme za pijacu, i povetarac je ćarlijao obalom. Tmasti dimzapaljenih olupina pomračivao je polje; katran i smola kojima su bilepremazane plamteli su podjarivani vetrom, koji je pretvarao tinjajućegomile otpadaka u urlajuće buktinje.Aleksandar i ja pronašli smo jedno osmatralište na strmini okrenutoj

kopnu, ne više od četiristo koračaja iznad mesta gde se vojske morajusudariti. Dim nas je već davio, pa smo prešli padinu. Pre nas su ovo mestobili zaposeli antirionjanski dečaci i starci naoružani lukovima, praćkama ikoječime što su mislili da bacaju na Spartance kako budu nadolazili, ali ove

lako oružane snage odmah su počistili skiriti, čija je glavnina nastupala kaoi uvek na počasnom mestu, na lakedemonjanskom levom boku. Graničari suzaposeli pola kosine i potisnuli neprijateljske čarkaše dovoljno da njihovepraćke i kopljišta ne mogu da dobace do naše vojske, niti da pričine ikakvuštetu.Odmah pod nama, ni dvesta koračaja udaljeni, Spartanci i njihovi

saveznici raspoređivali su se u vrste. Štitonoše su oružale ratnike, od stopalanaviše, počinjući teškim naglavcima od bivolje kože u kojima se možepregaziti preko vatre; onda su oko potkolenica svojih gospodara obavijalibronzane oklope koje su pozadi na listu pričvršćivali metalnom sponom.Videli smo Aleksandrovog oca Olimpija i belu bradu njegovog štitonošeMeriona.Potom su vojnici zaštićivali svoje stidne delove, uz nepristojne šale, dok je

svaki ratnik s tobožnjom ozbiljnošću upućivao pozdrav svojoj muškosti imolio se da da ih ne zadesi rastanak pre nego što se ovaj dan završi.Oružanje pred bitku, koje su građanivojnici drugih poleis isprobavali neviše od desetak puta godišnje, prilikom prolećnih i letnjih priprema,Spartanci su uvežbavali i uvežbavali, dvesta puta, četiristo puta, šest stotinaputa u svakoj sezoni pohoda. Pedesetogodišnjaci su ga prošli po desethiljada puta. Preraslo im je u nešto što dolazi potpuno prirodno, kaomazanje udova uljem i posipanje prahom pred početak rvanja ili vezivanjedugih kosa, i sada su oblačili lanene spolas košulje i postavljali grudneoklope od bronze s promišljenom pažnjom i svečanom uglađenošću,pomažući jedan drugom kao gomila kicoša kad se oblače za igranku, svevreme zračeći zastrašujućom smirenošću i nehajem.Na kraju su ispisali svoja imena ili znake na skytalides, narukvice

načinjene od grančica ko je su nazivali ,,otpusnice“, po kojima će imprepoznati tela u slučaju da, padnu li, budu iznakaženi toliko da se ne možeutvrditi ko su. Služili su se drvetom jer nije imalo nikakvu vrednost da bi ganeprijatelji opljačkali.Iza zbijenih ljudi, očitana su predskazanja. Stitovi, kalpaci i stopu duge

oštrice kopalja sijali su kao ogledala; bleštali su na suncu dajući svrstanimredovima izgled nekakve ogromne naprave za mlevenje, sačinjene ne odljudi, već od bronze i čelika.Spartanci i Tegejci zauzeli su svoje položaje. Sleva skiriti, četrdeset osam

štitova u redu, osam u dubinu; uz njih su bili selaški Stefanosi, odred

Ovenčanih, jedanaest stotinaperioikic hoplita. S njihove desne strane šeststotina tegejskih teških pešadinaca, zatim agema vitezova u sredini, međukojima se isticao Polinik, trideset štitova jedan uz drugi i pet u dubinu, da sebore oko kralja i da ga štite. Nadovezujući se zdesna uz njih zauzeo je svojamesta odred Divlje masline, u vrsti od sto četrdeset četvorice, s četomPantera uz vitezove, a uz njih su dolazili Lovkinjini ratnici, s Olimpijem uprvom redu, i Menelajoni. Dalje desno stajale su na belegu Heraklove čete,još jedna vrsta od sto četrdeset četvorice, s jasno uočljivim Dijenekom kojije predvodio svoju enomotia od trideset šest ljudi podeljenih po devetoricau četiri stichoi, sasvim na desnom krilu. Sveukupno, bez naoružanihštitonoša svrstanih kao pomoćne čete, broj im je premašivao četrdeset petstotina i nizali su se, krilo uz krilo, gotovo trećinu milje preko zaravni.S našeg osmatrališta, Aleksandar i ja videli smo Dektona, visokog i

mišićavog kao ratnik, ali nenaoružanog i odevenog u belo, kako brzoprivodi dve koze Leonidi okruženom sveštenicima koji je stajao ispredsvojih svrstanih vojnika spremnih za prinošenje žrtve. Dve koze bile supotrebne za slučaj da prva ne iskrvari onako kako je propisano u pobožnesvrhe. Zapovednikovo držanje, baš kao i kod ratnika zbijenih iza njega,odavalo je potpunu i nenarušenu opuštenost.Nasuprot njima Antirionjani i njihovi saveznici Sirakužani prikupili su se

u svom punom broju, raširivši se u vrstu dugačku koliko i spartanska, ali zašest ili više štitova mnogostrukiju po dubini. Olupine rasute po zemljištuizgorele su sada do pepela, rigajući oblake dima niz polje. Iza njih u luci,pocrnelo kamenje cvrčalo je u vodi, dok su vršci spaljenih brvana stršaliiznad otpacima zakrčene površine kao nadgrobni spomenici, a gustapepeljasta izmaglica zaklanjala je zgarišta lučkih zgrada.Vetar je nanosio dim po neprijatelju, po zboru pojedinaca čije su tetive u

kolenima i ramenima podrhtavale i tresle se pod težinom oružja na koje subili nesvikli, dok su im srca tukla u grudima, a krv šumela u ušima. Nismomorali da budemo nikakvi vrači pogađači pa da razaberemo njihovuuskomešanost. „Pogledaj im vrhove kopalja“, reče Aleksandar pokazujućiprotivničke redove u kojima su se ljudi tiskali i premeštali. „Vidi kakodrhte. Cepte im čak i perjanice na kalpacima.“ Gledao sam. U spartanskomstroju šuma čeličnih oštrica dugih kopalja uzdizala se nepomično kao šiljcina ogradi, sve drške uspravljene i poravnate, u liniji ravnoj kao da su jegeometri povukli i nenarušenoj nikakvom kretnjom. Naspram njih, među

neprijateljima, drške kopalja su se mrdale i kolebale; jedino su Sirakužani usredini stajali pravilno svrstani, svi ostali su bili u neravnoj vrsti. Nekima suse koplja doslovno sudarala sa susednima, cvokoćući kao zubi.Aleksandar je zbrajao sirakužanske čete. Nabrojao je ukupno dvadeset i

četiri stotine štitova, a uz njih dvanaest do petnaest stotina plaćenika i još trihiljade oboružanih građana samog Antiriona. Bilo ih je upola više negoSpartanaca. Nedovoljno. I dušmani su to znali.Vreva otpoče.Među neprijateljskim redovima oni najhrabriji (ili možda

najprestravljeniji) stadoše da udaraju jasenovim kopljištima u bronzuštitova, potičući pseudoandreia halabukom od koje je odjekivala bregovimaokružena ravnica. Drugi su pojačavali larmu tresući ratoborno vrhovimakopalja ka nebu, zazivajući glasno bogove i ispuštajući gnevne i pretećekrike. Urlik je narastao, trostruko, zatim petostruko, desetostruko, dok su seoni u pozadini i na bokovima pridruživali sveopštoj huci i lupanju u štitove.Uskoro je svih pedeset četiri stotine neprijatelja podiglo glasove u ratnipoklič. Njihov zapovednik uperi koplje napred masa nasrnu za njim.Spartanci se ne pomerahu i nikakav zvuk ne načiniše.Čekali su strpljivo, u skerlet zaodenuti, ni smrknuti ni kruti, tiho

razmenjujuči među sobom reči ohrabrenja i bodrenja, dovršavajućiposlednje pripreme za ono što su uvežbavali stotinama puta i prošli udesetinama bitaka.Protivnik je nadirao, ubrzavajući u jurišu. Brzi hod. Zaljuljani polutrk.

Neprijateljski redovi su se rastezali i ugibali udesno, ,,zakriljujući“ kako suse ljudi u strahu priklanjali u zaklon štita druga zdesna; već se moglo videtikako se redovi kolebaju i rasipaju dok su najhrabriji navirali napred, aoklevala uzmicala.Leonida i sveštenici još su stajali izloženi pred vojnicima.Dušmani još ne behu prešli onaj plitki potok. Njihovi zapovednici,

očekujući da Spartanci prvi krenu u napad, postavili su svoje snage tako davodeno korito bude na polovini puta između dveju vojski. Protivnicima jenamera bez sumnje bila da krivudavu rečicu iskoriste da pometulakedemonjanske redove i učine ih ranjivima u trenutku napada. Spartancisu, međutim, čekali. Kako je lupnjava u štitove otpočela, protivničkizapovednici su znali da svoje borce ne mogu dalje da obuzdavaju i da

moraju odmah da ih pokrenu napred dok im je još krv uzavrela,li će svagorljivost iščileti, a užas će ih neumitno preplaviti.Sada je rečica radila protiv neprijatelja. Njihovi prednji redovi zagazili su

u korito, jedva na četvrt milje od Spartanaca. Na drugoj strani su izlazilirasturivši još jače već ionako poremećen poredak. Sad su ponovo istupili nazaravan, ali s vodenim tokom iza leđa, na najopasnijem delu putanje koju suimali da pređu.Leonida je strpljivo stajao i posmatrao, s ratnim sveštenicima uz bok i s

Dektonom i njegovim kozama pored njih. Neprijatelj je sada bio petinumilje udaljen i još je ubrzavao napredovanje. Spartanci se ni dalje nepomerahu. Dekton predade ular prve koze. Videli smo ga gde bojažljivopogleduje dok ravnica počinje da tutnji od topota dušmanskih stopala, avazduh da zvoni njihovim povicima straha i srdžbe.Leonida obavi sphagia, zazvavši glasno Artemidu Lovkinju i Muze, a

onda probovši vlastitim mačem grlo žrtvene koze, čija je stražnja stegnastisnuo kolenima, dok je levom rukom povukao glavu životinje naviše prenego što će joj zarinuti oštricu u grlo. Oči njegovih boraca ne propustiše davide kako je krv kuljnula i polila Geu, mater Zemlju, pljusnuvši poLeonidinim bronzanim nadgležnjacima i bojeći jarkocrveno njegove bojnenaglavke od volujske kože.Kralj se okrenu, stežući i dalje izdišuću životinju među kolenima, i

pogleda svrstane redove u kojima su skiriti, spartijati, periokoi i Tegejcistajali suzdržani i tihi. On ispruži mač s koga je kapljala tamna krvprinesene žrtve, najpre prema nebu i bogovima čiju je pomoć sada prizivao,onda zaokruži njime ka neprijatelju koji je brzo prilazio.„Zevse Spasitelju i Erose!“, zagrme njegov glas, nadjačan ali ne i nečujan

u sveopštoj kakofoniji. ,,Za Lakedemon!“Sarpinx oglasi ,,Juriš!“, trublje su pratile prvih deset koračaja zvukom koji

je probadao bubne opne, a onda ih prekri svirka gajdaša, prodorni glasovinjihovih auloi parali su kroz okršaj kao krici hiljada Furija. Dekton zabacizaklanu kozu preko ramena i uteče s onom živom što ga noge nose ubezbednost iza ratnika.Uz doboše stupiše Spartanci i njihovi saveznici, uzdignutih kopalja, čije su

se naoštrene i uglačane oštrice sjaktale na suncu. Neprijatelj je sada jurišaoiz sve snage. Leonida, ne pokazujući nikakvu hitnju niti uzrujanost, zauze

svoje mesto u čeonom redu koji je pristupio da ga okruži, dok su vitezovi,krećući se skladno i besprekorno zauzeli svoja mesta njemu zdesna i sleva.Sada se iz lakedemonjanskih redovaizvio paean, himna Kastoru zapevana

iz hiljade grla. Na vrhuncu druge strofe, S neba što svetliš brate,Heroju nebesničeoplja prvih triju redova spustiše se kao jedno u položaj za

napad.Rečima se ne daju izreći strahota i užas koje je protivniku, ma kom

protivniku, ulivao ovaj naizgled prost manevar, u Lakedemonu zvan,,uperivanje“ ili „naginjanje borovine“, tako jednostavno izvodljiv nasvečanim smotrama, a tako prestravljujući kad život i smrt vise o koncu.Svakome ko bi ih video kako to izvode s takvom tačnošću i bez ikakvebojazni, a da nijedan među njima ne srne napred izgubivšisamosavlađivanje ili stane da zaostaje obuzet plašnjom, nijedan da se ugibaudesno pcd zaklon sadruga u stroju, već svi čvrsti i nesalomivi, zbijeni kaoljuspe na zmijskom boku, srce bi zastalo u grozi, sve dlačice se naježile navratu i drhtaj prošao kičmom.Kao kakva golema i moćna zver koju su psi saterali u škripac, što se

jarosno okreće, nakostrešena i iskeženih očnjaka, i ne odstupa u svojojsilnoj snazi i lišenosti straha, tako se bronzana i grimizna falangaLakedemonjana pretvorila u jedinstvenu ubilačku celinu.Levo neprijateljevo krilo, osamdeset ljudi po širini vrste, rasulo se i pre

nego što su štitovi njihovih promachoi, čeonih boraca, dospeli na tridesetkoračaja od Spartanaca. Krik užasa izvio se iz protivničkih grla, takoiskonski da je ledio krv u žilama, a onda je progutan u huci.Levi neprijateljski bok urušio se iznutra.T amo gde je još trenutak ranije bilo četrdeset osam štitova jedan za

drugim, iznenada je ostalo trideset, pa dvadeset, pa deset, dok se panikarasplamsavala kao vetrom nošen požar iz žarišta u zbijenim redovima. Triprve vrste koje su se okrenule da beže sudarale su se s onima koji sunailazili straga. Stitovi i koplja zaplitali su se jedni o druge; zbrkazgomilanih tela i bronze narastala je dok su se ljudi pod oklopima saplitali ipadali jedni preko drugih, pretvarajući se u prepreku sopstvenimsadrugovima u nastupanju. Hrabri ljudi u gnevu su vikali na svojesaplemenike koji su ih napuštali. Oni koji su još sačuvali smelost gurali suse mimo onih što su je izgubili, dozivajući ljuti i razjareni, gazeći one pred

sobom, ili su se, dok ih je i same junačnost ostavljala, otrzali da se oslobodei umicali da spasu sopstvenu kožu.Na vrhuncu pometnje među neprijateljem, Spartanci se obrušiše na njih.

Sad su se i najhrabriji od njih slomili. Zašto bi čovek, ma koliko u njegajunaštva bilo, ginuo dok ga sleva i zdesna, i napred i nazad, njegovisadrugovi napuštaju? Odbacivali su štitove, koplje bi divlje zavitlali uledinu, pet stotina ljudi okretalo se na petama i bežalo van sebe od užasa. Utom času su se središte i desno krilo neprijateljevo sudarili štitom u štit sglavninom spartanskih snaga.Zvuk znan svakom ratniku, ali koji Aleksandrove i moje mladalačke uši

dosad ne behu čule, uzdigao se kad uz zveku sraženog oružja othismospoče.Jednom, dok sam bio dete, Brisej i ja smo pomagali našem susedu Pirionu

da premesti svoje tri drvene košnice naslagane jedna na drugu. Dok smo ihpostavljali na novo mesto, nekome je noga pokliznula. Naslagane košnicesu se srušile. U čvrsto zatvorenim zaptovima, još stegnutim u našimrukama, podigla se takva uzbuna, ni krik ni vrisak, ni rika ni urlik, većbrujanje iz podzemnog sveta, jarosno i ubilačko zunzanje ne iz mozga ilisrca, već iz ćelija, iz čestica onog poleis u košnici.Istovetan takav zvuk, hiljadostruko umnožen, izrastao je sada iz zbijenog

sudara oklopa i ljudi koji su vrveli ravnicom pod nama. Sad sam shvatio štaje pesnik mislio kad je rekao „Aresov žrvanj“ i pojmio u kostima zašto je zaSpartance rat kao težački posao. Osetih kako mi je Aleksandar zario nokte uruku.„Vidiš li mog oca? Vidiš li Dijeneka?“Dijenek se kretao ispod nas; videli smo njegovu poprečnu perjanicu na

desnoj strani Heraklovog odreda, na čelu treće čete. Koliko su protivničkiredovi bili uzdrmani, toliko su spartanski ostali neporemećeni i jedinstveni.Prednje vrste nisu bezumno jurišale niti divljačno mlatarale, a niti sutupoglavo nastupalepod konac kao na smotrama. Umesto toga nadirali suravnomerno kao bojni brodovi. Nikad pre nisam procenjivao koliko dalekoiza preklopljene bronze štitova koje dr žepromachoi može da dopreubilačko gvožđe kopalja. Ona su zarivana i saterivana, zamasima iz ramena,punom snagom čitave desne ruke, preko gornjeg ruba štita, i to ne samokoplja ratnika iz prvog reda, već i iz drugog, pa čak i iz trećeg, ispruženapreko pleća sadrugova da stvore napravu koja je mlavila, krećući se napred

kao nekakav smrtonosni zid. Kao što čopor vukova sateruje jelena, tako suse Spartanci sručili na branitelje Antiriona, ne u pomamljenoj razbesnelostii vrisci, zavraćenih usana i iskeženih zuba, već hladnokrvno vrebajući,baratajući čelikom u prećutnoj ujedinjenosti ubilačke horde, sistrebljivačkom i lovačkom delotvornošću.Dijenek je zaokretao svoju četu da bi udarili neprijatelju s boka. Zašli su u

dim i nismo više mogli da ih vidimo. Takva prašina se dizala pod rijućimljudskim stopalima, i mešala se s dimnim zastorom što se dizao s tinjajućiholupina, te je izgledalo da je cela zaravan u plamenu, a iz zagušujućegoblaka dizao se taj zvuk, stravičan i neopisiv. Više smo naslućivali nego štosmo videli Heraklov lochos pod nama, gde su prašina i dim bili nešto ređi.Potpuno su razbili neprijatelja na levom krilu; njihovi prednji redovi sad suse dali na posao da poseku one nesrećne kukavce što su pali ili bilipregaženi, ili pod kojima su kolena popustila od prestravljenosti te nisusmogli snage da uteknu iz pokolja.U središtu i na desnom krilu, Spartanci i Sirakužani sudarili su se celom

vrstom štitom u štit, kalpakom u kalpak. U kovitlacu smo samo poneštouspevali da nazremo, uglavnom među zadnjim redovima, a njih je slakedemonjanske strane bilo osam, sa sirakužanske dvanaest ili šesnaest;gledali smo kako navaljuju upirući dva lakta širok hoplon u leđa čovekuispred sebe, i grče se, i upinju, i guraju i upinju, brazdajući petama ledinu iuzvitlavajući još više prašine u vazduh koji se već ionako nije mogao disati.Nije više bilo moguće razlikovati pojedine ratnike, pa ni jedinice. Videli

smo samo plimu i oseku ljudskog talasanja i slušali bez prestanka taj užasnizvuk od koga je krv u žilama zastajala.Kao kad bujica nadođe u planinama i voda nagrne niz suva korita svom

silinom pljuskajući u kamene osnove i pleter zemljodelačkih jazeva, tako suSpartanci navirali na sabranu težinu Sirakužana. Težište jaza, ukopanoonolikom čvrstinom koliku je strah pred povodnjem mogao predvideti, činise da u temeljima izdržava i opstaje, ukorenjujući se žestokom snagom uzemlju, i zadugo ne pokazuje nikakvog znaka ugibanja. Ali onda, dokgraditelji uz bojazan motre, bujica na njihove oči počinje da izvrćepotopljen potporanj, drugi nalet potkopava kameni obzid. Silina i težinanadirućeg talasa prodire neodoljivo u svaki deo brane, zabija se sve dublje,trga i dube, proširuje prodor i služi se njime za svaki sledeći razorni nasrtaj.

I pukotina u brani, samo podlanicu široka, rascepljuje se do dužine stope, aonda ceo koračaj. Sunovratni povodanj narasta, težina obrušavajućeg tokapridodaje se težini što već pritiska, dok se plima neprestano uspinje. Uzobale toka zemlja se odronjava u uskipele, usključale prolome. Tako je sadasirakužanska glavnina, u koju se zaletala i udarala tegejska teška pešadija,kralj i vitezovi i odredi Divlje masline, počela da se osipa i urušava.Skiriti su saterivali neprijatelja zdesna. Levi protivnički bok potiskivale su

Heraklove čete. Svaki Sirakužanin koji je na krilu bio primoran da seokrene kako bi branio nezaštićenu stranu značio je još jednog čovekaodvučenog od opiranja čeonom spartanskom napredovanju. Zvuknepoštedne bitke na trenutke kao da se pojačavao, da bi potom sasvimutihnuo dok su očajni ljudi prikupljali poslednje preostatke junačnosti izudova koji su jaukali od iscrpljenosti. Kao da je večnost proletela uvremenu potrebnom koliko da se udahne deset puta, a onda, uz isti mučanzvuk s kakvim popusti planinska brana nemoćna da odoli valjanjunadolazeće bujice, sirakužanska linija naprsnu i prepuče.U prahu i plamenu popalom po ravnici otpoče klanica.Povik, upola radostan, a pola ispunjen strahopoštovanjem, izniče iz grla u

grimiz zaodenutih Spartanaca. Sirakužani uzmicahu, ne u strci i pometnjikao njihovi saveznici Antirionjani, već u odredima i grupicama koji su jošdržali poredak, prikupljeni oko zapovednika ili ma kog hrabrog čovekaspremnog da preuzme na sebe zapovedništvo, držeći štitove pred sobom izbijajući redove u povlačenju. Ali im to nije pomoglo. Borci naspartanskom čelu, pripadnici prvih pet godišta, svi sem zapovednika četamlađi od dvadeset pet leta, behu po brzini i snazi cvet svoga grada. Mnogisu, kao Polinik, predvodnik među vitezovima, bili olimpijski trkači iligotovo dorasli njima, ovenčani mnogim pobedama na igrama u častbogova.Oni su sada, pošto im je Leonida to dopustio, a žudnja za slavom ih vukla,

gonili Sirakužane u bekstvu i presuđivali im gvožđem.Kad trubači dunuše u sarpinx i njihova jeka od koje se um smrzavao pozva

da se pokolj prekine, čak je i najneuvežbanije oko moglo da čita ravnicukao knjigu.Na spartanskom desnom krilu gde su Heraklovi odredi gonili Antirionjane

ledina je bila neizrovašena i po njoj su ležali rasuti neprijateljski štitovi ikalpaci, koplja, pa čak i grudni oklopi, odbačeni u bezglavom bekstvu. U

nejednakim razmacima ležala su tela prostrta ničice, posečena nasmrtsramotno okrenutih leđa.Zdesna, gde su jače snage duže izdržale pred skiritima, telesa su ležala

češće i gušće, a ravnica bila žešće izrovana; duž zida podignutog pred bitkuda obezbedi protivniku bok gomilali su se pobijeni u uzaludnom naporu dase uspenju uz njega, uhvaćeni u klopku koju su sami načinili.Onda bi pogled dosegao središte, gde se odigrao najdivljačkiji pokolj.

Ovde je zemlja bila rasporena i razderana, kao da ju je hiljadu volovskihzaprega brazdalo moćnim papcima i naoštrenim čelikom duboko orućihplugova. Ugažen kal, taman od mokraće i krvi, protezao se trista koračajaudugačko i stotinu uširoko tamo gde su se sukobljene snage nosile iupinjale da osvoje tlo. Tela su ga zastirala kao ćilim, po dva i po tri jednopreko drugog. Straga, kuda su Sirakužani umicali preko ravnice, i dužizrivenih obronaka rečnog korita videla su se mestimično tela poginulih, podva ili tri, po pet ili sedam, tamo gde su se okupili i zastali da dočekajuusud, u beznadežnom otporu kao peščani zamkovi pred plimom. Oni su paličasno, okrenuti licem prema svojim spartanskim neprijateljima, posečenispreda.Jadikovka se podiže s padina brega odakle su antirionjanski čarkaši gledali

poraz svojih drugova, a sa utvrđenih zidova supruge i kćeri lelekale su ubolu, kao što su morale lelekati Hekuba i Andromaha nad trojanskimbojem.Spartanci su vukli tela s gomila mrtvaca, tražeći brata ili prijatelja,

ranjenog ali možda još u životu. Kako bi povukli neprijatelja koji bizaječao, xiphos bi mu oštricom proburazio grkljan. ,,Stani!“, povikaLeonida dajući trubačima užurban znak da označe prekid. „Pobrinite se i zanjihove! I za neprijatelje!“, vikao je, a zapovednici prenesoše zapoved.Aleksandar i ja, suljajući se navratnanos niz padinu, dosegosmo zaravan.

Našli smo se na poljani. Jurio sam dva koraka ispred dečaka koji je usamrtnoj hitnji tumarao među krvlju i sukrvicom oblivenim ratnicima, čijatela kao da su još gorela jarom gneva i čiji je dah, kako se činilo našimočima, maglio vazduh.,,Oče!“, uzviknu Aleksandar u naletu očaja, a onda ispred sebe smotri

zapovednički kalpak s poprečnom perjanicom, pa potom i Olimpija samog,pravog i nepovređenog. Polemarch pokaza na licu takvu zapanjenost da jeskoro bila komična kad spazi sina kako iz onog pokolja istrčava ka njemu.

Covek i dečak obujmiše jedan drugog u zagrljaj. Aleksandrovi prstipretraživali su očev haljetak i oklop na grudima, tražeći potvrdu da su musvi udovi neozleđeni i da nigde ne lije tamna krv iz nekog neopaženoguboda.Dijenek se pojavi iz još usključale vreve; Aleksandar mu se baci u naručje.

„Jesi li dobro? Jesu li te ranili?“, pritrčah ja. Samoubica je stajao uzDijeneka, sa „šivaćim iglama“ u rukama, lica isprskanog krvlju neprijatelja.Šačica ljudi okupila se i zurila; kraj njihovih stopala videh razderano inepomično telo Olimpijevog štitonoše Meriona.„Sta ti radiš ovde?“, pitao je Olimpije sina, glasom u koji je navirala

ljutnja budući da je shvatio opasnost kojoj se dečak izložio. „Kako sidospeo ovamo?“Oko nas se i druga lica ispuniše gnevom. Olimpije snažno šljepnu sina po

glavi. Onda dečak spazi Meriona. Bolno jauknuvši, on pade na kolena uzpoginulog štitonošu.„Plivali smo“, izjavih ja. Sčepa me snažna pesnica, a onda još jedna, pa još

jedna.„Ovo je vama zabava? Došli ste da gledate?"Ljudi su bili besni, i s punim pravom. Aleksandar, ogluveo u svojoj brizi

za Meriona, klečao je nad njim, položenim na leđa između dvojice ratnikakoji su čučali uz njega, s glavom koju su namestili na hoplon štit da počiva ibelom čupavom bradom skorelom od krvi, bala i pljuvačke. Merion, kaoštitonoša, nije imao prsni oklop da mu štiti grudi; sirakužansko dugo kopljeprobilo mu je grudnu kost. Krv je curila iz rane i skupljala se u udubljenjuispod kosti, zgužvanu tuniku natopila je tamna, već ugrušana tečnost;ulismo šištanje dok su se pri udisaju njegova pluća borila da se domognuvazduha i ispunjavala se umesto toga krvlju.„Šta je on radio u vrsti?“, pitao je Aleksandar okupljene ratnike glasom

napuklim od jada. „Nije trebalo da bude tamo!“ Dečak povika da donesuvodu. ,,Vodonošo!“, ponavljao je uzvik. Poderao je sopstvenu tuniku ipresavivši platno pritisnuo ga svom palom prijatelju na grudi kroz koje jeprodirao vazduh. „Zašto ga ne previjete?“, vikao je njegov mladi glasljudima koji su motrili s dubokom ozbiljnošću. „Umire! Zar ne vidite daumire?“ Ponovo je dozivao da donesu vodu, ali se niko ne pojavi. Ljudi suznali zašto, a i Aleksandru je polako postajalo jasno, kao što je Merionu većbilo.

„Proterali su ga za celu stopu, mali moj nećače“, uspeo je stari ratnik daprotisne kroz dušnik koji je gubio dah.Zivot je brzo jenjavao u njegovim očima. Nije bio Spartanac, kao što sam

već rekao, već Potidejac, zapovednik u svojoj zemlji, zarobljen pre mnogogodina i potom mu nikada nije dozvoljeno da ponovo vidi svoj dom. Snaprezanjem koje je budilo sažaljenje u posmatračima, Merion je prikupiosnagu da podigne ruku potamnelu od krvi i nežno je položi na dečakovu.Njihov rastanak se preokrenuo, čovek na samrti tešio je mladića koji ćeživeti.„Nema srećnije smrti nego što je ova“, reče, a probijena pluća su mu

zviždala.„Vratićeš se kući“, zakleo se Aleksandar. „Svih mi bogova, sam ću odneti

tvoje kosti.“Sada je i Olimpije kleknuo i uzeo štitonošinu ruku u svoju. „Izreci želju,

stari druže. Spartanci će te odneti tamo.“Starac pokuša da progovori, ali ga dušnik izdade. Slabašno se napregnuo

da podigne glavu; Aleksandar ga zadrža, onda ga nežno poduhvati ispodvrata i pridiže mu glavu. Merionove oči pođoše po drugim skupovimadrugova i saboraca koji su okružili jarkocrvene ogrtače palih ratnika naizrovanoj i ublatnjavljenoj ledini. Onda, s naporom u koji je uložio savpreostatak svog bića, on prozbori: „Gde oni leže položite i mene. Ovde jemoj dom. Ne tražim više.“Olimpije se zakle. Aleksandar poljubi Meriona u čelo i ponovi zakletvu.Mrkli mir spusti se čoveku na oči. Proteče jedan časak. Onda Aleksandar

podiže svoj čisti i jasni tenor za rastanak s junakom: Taj daimon što mi gabog udahnu na rođenju voljna srca sada vraćam njemu.Dekton donese Leonidi pevca koji će u znak zahvalnosti za pobedu biti

žrtvovan Zevsu i Niki. Dečak je i sam pobednički sjao; ruke su mu se divljetresle, koliko je žalio što mu nije bilo dozvoljeno da s kopljem i štitom staneu bojni red.Sto se mene tiče, nisam prestajao da zurim u lica ratnika koje sam

poznavao i gledao dok su vežbali, ali ih dosad nisam video u krvavomužasu bitke. U mojoj glavi već uzdignuti nad ljudima iz svih drugih gradovakoje sam znao, sada su izrasli do heroja i polubogova. Bio sam svedok kakoje i sam pogled na njih do nogu potukao nesmele Antirionjane podzidinama vlastitog grada, u odbrani njihovih domova i porodica, i za

nekoliko minuta nadvladao poljuljane redove Sirakužana i njihovihplaćenika, uvežbanih i opremljenih pomoću neiscrpnog zlata tiraninaGelona.Nigde na ovom polju ne zadrhtaše Spartanci. Cak i sada, u vreloj krvi

posle bitke, ostajali su, zahvaljujući svojoj uvežbanosti, otmeni i plemeniti,ne spuštajući se do razmetljivosti i hvalisanja. Nisu skidali odeću spobijenih kao što bi vojnici drugih gradova željno i zlurado učinili, niti sutašto i oholo podizali oružje poraženih u znak svoje slave. Njihovajednostavna žrtva zahvalnica sastojala se od jednog petla, ni ceo obolvrednog, ne stoga što nisu poštovali bogove, već jer su pred njima osećalistrahopoštovanje i držali su beščasnim da prenaglašavaju svoju smrtničkuradost zbog pobede koju im je nebo podarilo.Gledao sam Dijeneka kako ponovo postrojava svoju tridesetinu, nabraja

pale i poziva pomoć za ranjene, za traumatai. Spartanci imaju reč za stanjesvesti koje se po svaku cenu mora izbeći u bici. Zovu ga katalepsis,posednutost, što znači rastrojenost čula koja nastupa kad prestrašenost ilibes nadvladaju razum.Dok sam gledao Dijeneka kako okuplja svoje ljude i stara se o njima,

shvatio sam šta je uloga zapovednika: da postigne da oni kojima zapovedani u jednom trenutku bitke - ni pre nje, ni dok traje, ni kad se okonča - nepostanu ,,posednuti“. Da rasplamsa njihovu smelost kad posustane i obuzdaim žestinu kad zapreti da ih razulari. To je bio Dijenekov posao. Zato je onnosio zapovednički kalpak s poprečnom perjanicom.Razumeo sam sada da on nije junak kao što je Ahil. Nije on natčovek koji

će neranjiv kročiti u pokolj i jednom rukom potamaniti celo mnoštvoprotivnika. On je samo čovek koji radi svoj posao. Posao čija je osnovnaodlika samoobuzdavanje i vladanje sobom, ne radi sebe, već radi onih kojiće slediti njegov primer. Posao čija se suština može svesti na ciglu rečenicu,kao što je on i učinio kod Toplih kapija onog jutra kad je poginuo, na„ispunjavanje uobičajenog pod neuobičajenim okolnostima“.Ljudi su sada sakupljali svoje ,,otpusnice“. I ranije sam ih pomenuo,

grančice koje je svaki čovek vezivao sebi oko zgloba da bi se njegovo telomoglo, u slučaju potrebe, prepoznati posle bitke. Svako bi ispisao iliizgrebao svoje ime na oba kraja grančice i potom je prelomio po sredini.„Krvnu polovinu“ vezao bi oko levog zapešća i nosio je u bitku; „polovinuvina“ ostavljao je u košari koju je pratnja čuvala u pozadini. Polovine su

namerno neravno prelamane, tako da čak i ako bi ime s krvne polovine bilonekako izbrisano, druga polovina bi se nesumnjivo uklopila s njom. Pookončanju bitke svaki je čovek uzimao natrag svoju otpusnicu. Popreostalima u košari znali su se broj i imena izginulih.Dok su prozivani po imenima i prilazili da uzmu svoje otpusnice, nisu

uspevali da spreče drhtanje udova.Celom dužinom stroja ratnici su se okupljali po dvojica ili trojica, a užas

koji su savlađivali dok je bitka trajala zbacivao je okove i preplavljivao ih,obrvavajući im srca. Držeći drugove čvrsto za ruku, spuštali su se nakolena, ne samo iz dubokog poštovanja, već i zato što nisu uspevali daostanu na nogama iz kojih im je snaga oticala. Mnogi su plakali, drugi su sedivlje tresli. Ovo se nije smatralo mlakušnim, nego je na dorskom nazivanohesma phobou, pročišćavanje ili „stresanje straha“.Leonida je prolazio između njih kako bi svi videli da je kralj živ i

nepovređen. Ljudi su žudno ispijali sledovanja jakog, gustog vina i velikekoličine vode, bez stida. Vino je brzo nestajalo i nije ostavljalo nikakvogtraga. Neki su pokušavali da doteraju kosu, kao da bi time otpočeli povrataksvakodnevnom. Ali ruke su im toliko drhtale da nisu mogli. Drugi su ihgledali i smejali se s razumevanjem, stari borci dovoljno mudri da se i netrude; nemoguće je bilo primorati udove da poslušaju, pa su se oniosujećeni u doterivanju takođe smejali, mračnim smehom iz pakla.Kad je svako svoju otpusnicu ponovo spojio ucelo, po delovima

preostalim u košari utvrđeno je ko je poginuo ili bio previše teško ranjen dabi došao. Njih su uzimali braća i prijatelji, očevi, sinovi i ljubavnici. Ponekibi čovek uzeo svoju otpusnicu, pa onda još jednu, pa neki put i treću,plačući dok ih je primao. Mnogi su se vraćali samo da zavire u košaru. Takosu mogli da procene broj poginulih.Danas ih je bilo dvadeset osam.Njegovo Veličanstvo možda će porediti ovaj broj s hiljadama pobijenim u

većim bitkama i po njegovom će sudu on, moguće je, biti beznačajan. Alionda se činio kao desetkovanje.Nastalo je lako komešanje i Leonida se pokaza pred okupljenim ratnicima.

„Jeste li već klečali?“ Prolazio je strojem, ne govoreći svisoka kao kakavgordi monarh što nalazi zadovoljstvo u zvuku sopstvenog glasa, već sblagošću kao drug, dotičući ljude za lakat, zagrlivši ponekoga ili mupoloživši ruku na rame, obraćajući im se kao čovek čoveku, kao jednaki

jednakome, bez kraljevske snishodljivosti. Kako behu okupljeni, rečsemeđu njima širila i neizgovorena.,,Da li je svako dobio drugu polovinu svoje otpusnice? Jeste li prestali da

se tresete dovoljno da ih spojite?“ Smejao se i ljudi su se smejali s njim.Voleli su ga.Pobednici nisu stajali ni u kakvom određenom poretku, izmešali su se

ranjenici s nepovređenima, a uz njih i štitonoše i heloti. Načinili su mesta zakralja, oni napred klečali su da bi i drugovi iza njih videli i čuli dok jeLeonida neobavezno koračao tamo i ovamo ispred njih, da bi mu glas biopronet i svi mu videli lice.Sveštenik za ovu bitku, u ovom slučaju Olimpije, podiže košaru pred

kraljem. Leonida je iz nje vadio preostale otpusnice i čitao imena. Nikakveslavopojke nije kazivao. Ni reč ne bi izrečena uz imena. Među Spartancima,to beše dovoljno kao najčistija posveta.Alkamen.Damon.Antalkid.Lisandar.I dalje redom.Štitonoše su već donele tela palih s bojnog polja i ona će biti oprana i

pomazana uljem; molitve će biti izrečene i žrtve prinesene. Svako će od njihbiti uvijeno u sopstveni ili ogrtač prijateljev i položeno uz ostala podhumom časti. Samo će štit, mač, koplje i oklop drugovi poneti natrag,ukoliko neko znamenje ne ukaže da će telo časnije počivati u Lakedemonu.Sada je Leonida podigao svoju narukvicu i spojio polovine. „Braćo i

saveznici, pozdravljam vas. Okupite se, prijatelji, da čujete od mene reč izsrca.“Zastao je za trenutak, ozbiljan i pribran.Onda, dok su svi stajali u tišini, progovori:„Kad čovek spusti preko lica bronzano lice svog kalpaka i pređe crtu

rastanka, podeli sebe, kao ’otpusnicu’, na dve polovine. Jednu ostavlja zasobom. To je onaj deo njega što nalazi sreću u svojoj deci, što peva u horu,što privija ženu u slatkoj tmini njihove postelje.Tu polovinu, najbolji deo sebe, odlaže on i ostavlja za sobom. Iz srca

odgoni svaku nežnost i milost, svako saučešće i ljubaznost, svaku misao ilipojam o neprijatelju kao o čoveku, ljudskom biću sebi sličnom. U bitku

stupa samo drugim svojim delom, nižim, što poznaje ubijanje i pokolj, asamilost mu je neznana. Da ne čini tako, ne bi ni mogao da se bori.“Ljudi su ga slušali, tihi i ozbiljni. Leonidi je bilo pedeset pet godina. Borio

se u više od dvadesetine bitaka, od svoje dvadesete. Rane stare i po tridesetgodina isticale su se bledilom na ramenima i potkolenicama, na vratu, ajedna je presecala bradu boje čelika.,,A onda se čovek vrati, živ, otuda gde se ubijalo. Prozovu njegovo ime i

on priđe da primi otpusnicu. Prima onaj deo sebe koji je prethodno odložio.Ovaj je trenutak svet. Svešten. Tog časa čovek oseti bogove u sopstvenom

dahu.Kakva nas je neznana milost spasla na današnji dan? Kakva je božanska

blagost odvratila neprijateljsko koplje za podlanicu kraj našeg grla i zarilaga kobno u grudi voljenom drugu uz naš bok? Zašto još gazimo zemljom mišto nismo ništa bolji ni smeliji i nismo poštovali nebesa ništa više nego našabraća otposlana voljom bogova u pakao?Kad sastavi polovine svoje otpusnice i spoji ih ponovo u jedno, čovek

oseti kako ga onaj njegov deo kome su znani samilost i sažaljenje ponovopreplavi. Od ovoga mu kolena zaklecaju.Sta se drugo i može osetiti u tom času nego najdublja i kao smrt ozbiljna

zahvalnost bogovima koji su nam, iz neznanih razloga, poštedeli život? Većsutra njihov hir će se, može biti, izmeniti. Za nedelju, ili za godinu dana. Alidanas nas još obasjava sunce i njegova nam je toplina na plećima, gledamolica drugova koje volimo i delimo radost izbavljenih.“Leonida zastade, u središtu pred svojim vojnicima.„Naredio sam da prekinete s progonjenjem protivnika. Zapovedio sam da

stane ubijanje onih koje smo danas zvali neprijateljima. Neka se vratesvojim domovima. Nek zagrle svoje žene i decu. Neka, kao i mi, prolijusuze što su se spasli i prinesu žrtve paljenice u zahvalnost bogovima.Ne treba da zaboravimo ili loše protumačimo razlog iz koga smo se danas

ovde borili protiv drugih Grka. Ne da ih osvojimo ili porobimo, jer oni sunam braća, nego da ih pripojimo u savez protiv većeg neprijatelja. Nadajmose da ćemo ih ubediti. U suprotnom slučaju, prisilićemo ih. Ali ovako ilionako, oni su nam sada saveznici i tako ćemo prema njima i postupati odovog trena.“Iznenadno se Leonidin glas podiže i grmnu s takvim razornim osećanjem u

sebi da oni što su mu bili najbliži poskočiše od te neočekivane siline.

„Persijanci!Oni su razlog što smo se danas borili ovde. Njihovo se nevidljivo prisustvo

nadvijalo nad razbojištem. Zbog njih su ove otpusnice ostale u košari. Zbognjih se dvadeset osam najplemenitijih ljudi neće vratiti u naš grad i nikadaviše neće videti lepotu naših bregova niti zaplesati uz zamamnu muziku.Znam da mnogi među vama misle za mene da sam ćaknut, i ja i kraljKleomen pre mene.“ Od ljudi dopre smeh. „Cuo sam vas ja da šapućete, aponekad ste i glasno govorili.“ Razleže se još smejanja. „Leonida čujeglasove u glavi. Igra se sa životom nimalo kraljevski i sprema se za rat sneprijateljem koga nije ni video i za koga ih dosta kaže da neće ni doći. Sveje to tačno...“Ovo ih je ponovo zasmejalo. „Ali ovo čujte i ne zaboravite: Persijanci će

doći. Biće ih toliko da će se ono mnoštvo koje su Atinjani i Platejci prečetiri godine slavno porazili na Maratonskom polju činiti ništavno. Biće ihdeset puta, stotinu puta više, više i od toga. I doći će uskoro.“Opet je zaćutao, lice mu se zažarilo od vreline u grudima, a oči su mu

gorele grozničavo i ubedljivo.„Slušajte me, braćo. Persijanac nije kralj kao što je nama bio Kleomen, ili

kao što sam ja vama sada. On se ne bori, sa štitom i kopljem, tamo gde seljudi ubijaju, već gleda s bezbedno udaljenog i uzdignutog mesta, sedeći nazlatnom prestolu.“ Na ovo iz grla dopreše promrmljane poruge. ,,On nemaza drugove ravne i jednake, slobodne da mu bez straha kažu šta misle, većsamo robove i podanike. Ni najplemenitiji čovek ne smatra se Kraljuravnim pred bogom, već pukom njegovom imovinom, ništa vrednijom negošto je koza ili svinja, te njih u bitku ne goni ljubav prema narodu ili slobodi,nego šiba ili bič u ruci drugog roba.Kralj je ovaj već okušao poraz od helenske ruke i taj je ukus bio gorak za

njegovu taštinu. Sada dolazi da se osveti, ali ne kao čovek dostojanpoštovanja, već kao razmaženo mušičavo dete, razbešnjeno jer su mu oteliigračku. Pljujem ja na krunu takvog Kralja. A na njegovom prestolu mogusamo da obrišem zadnjicu, jer na njemu sedi rob, bez plemenitije želje negoda sve druge učini robovima.Sve što sam kao kralj učinio, i sve što je Kleomen pre mene postigao, svi

neprijatelji koje smo ukrotili, sva savezništva koja smo iskovali, svikolebljivi saveznici koje smo u red doveli, sve je to bilo za ovu jedinu

svrhu: za dan kad će se Darije, ili neki od njegovih sinova, vratiti u Heladuradi odmazde.“Leonida podiže košaru s otpusnicama palih.„Zbog toga su ovi ljudi, bolji nego mi što smo, dali živote, zato su

posvetili ovu zemlju svojom junačkom krvlju. U tome je smisao njihovežrtve. Nisu oni svoju drob prosuli u ovom upišanom ratu koji smo vodilidanas, nego u prvoj od mnogih bitaka za koje bogovi znaju, a i vi u svojimsrcima, da dolazi. Naša braća, junaci rata koji će biti najozbiljniji inajkobniji u istoriji.“„Toga dana“, Leonida pokaza ka zalivu, ka Antirionu ispod njih i Rionu na

naspramnoj strani moreuza, ,,tog dana kad Persijanac dovede preko ovogtesnaca svoju silesiju na nas, neće ovde naći čist put i potplaćene prijatelje,nego neprijatelje ujedinjene i neumoljive, helenske saveznike koji ćenagrnuti da ga dočekaju na obema obalama. A ako odabere neki drugi put,ako ga uhode izveste šta ga ovde čeka i on se opredeli za neki drugi prolaz,neko drugo mesto za bitku gde će nam zemlja i more pružiti veću prednost,biće to zahvaljujući ovome što smo učinili danas, zahvaljujući žrtvi našebraće čija tela polažemo u junačke grobove.Stoga nisam ni sačekao da nam Sirakužani i Antirionjani, naši neprijatelji

danas, pošalju po običaju glasnike da izmole od nas dopuštenje kako biponeli tela svojih poginulih. Prvi sam odaslao naše trkače k njima ivelikodušno im ponudio primirje bez omraze. Neka naši novi saveznicipreuzmu neoskvrnuto oružje svojih palih, neka pronađu neokaljana telasvojih muževa i sinova.Neka oni koje smo danas poštedeli stanu uz nas u bojnu vrstu na onaj dan

kad naučimo Persijance jednom i zasvagda kakva junaštva mogu počinitislobodni ljudi protiv robova, ma koliko golem njihov broj bio ili koliko ihžestoko gonio bič njihovog detinjastog kralja.“

KNJIGA TREĆA

PEVAC

DVANAESTA na ovom se mestu pripovesti zbi nesrećan događaj s Grkom Kseonom.

Potčinjeni Carskog Vidara, starajući se dan za danom o zarobljenikovimranama, nepromišljeno izvesti momka o sudbini spartanskog kralja izapovednika kod Termopila Leonide po okončanju bitke kod Toplih kapija io svetogrđu koje su, u Grkovim očima, vojnici Njegovog Veličanstvapočinili nad Leonidinim telom pošto je pronađeno među zgomilanimleševimapobijenihupokolju. Zarobljenikje do tada ziveo u neznanju oovome.Njega obuze trenutna i krajnja razjarenost. On smesta odbi da i reč dalje

kaže o onome što pre toga pripovedaše i zaista zahtevaše od svojihneposrednih zatočitelja, Oronta i zapovednika Besmrtnih, da mu bezodlaganja oduzmu život. Jasno bejaše da gaje do krajnostipotresloobezglavljivanje i raspinjanje mrtvog tela njegovoga kralja. I nikakvirazlozi, pretnje ni dodvoravanja ne mogahu da ga pokrenu iz ojađenosti.Zapovedniku Orontu jasno beše da će zarobljenik Kseont, dozna li

Njegovo Veličanstvo da mu zatočenik prkosi, ma kolika Njegova želja dačuje nastavak priče bila, morati da bude pogubljen za drskost premaCarskoj Ličnosti. Poboja se zapovednik, istinu govoreći, i za svoju i glavesebi potčinjenih bude li Njegovo Veličanstvo uzrujala Grkovanepopustljivost pred Njegovom žudnjom da dozna sve što se možespartanskom neprijatelju.Oront beše s ovim Kseonom uspostavio, budući da dok trajahu ispitivanja

govoraše s njim o koječemu nevezanom za svoju službu, nekakvo poverenjei čak, ako bi se ta reč shvatiti toliko široko mogla, prijateljstvo. Izsopstvenih pobuda nastojaše on da omekša zatvoremkov stav. U tu svrhupotrudi se da razjasni Grku ovo:Da telesno obesvećenje počinjeno nad telom Leonidinim od srca zažali

Njegovo Veličanstvo gotovo onog časa kad ga i naredi. Neposrednazapoved beše izdata u jadima po završetku bitke, kad je u NjegovomVeličanstvu krv uzavrela što na svoje oči izgubi na hiljade, po nekimbrojanjima čak i dvadesetinu hiljada, najboljih ratnika Carstva koje pobišeLeonidini vojnici, čijeprkošenje boguAhuri Mazdi u očima Persijanaca nijemoglo biti ništa drugo doli vređanje nebesa. Povrh toga, dva rođena brata

Njegovoga Veličanstva, Avrokom i Hiperant, i više od tridesetorice Carevihsrodnika otposlahu u dom mrtvih Spartanci i njihovi saveznici.Staviše, dodao je još zapovednik, kad se u pravom svetlu sagleda,

unakažavanje Leonidinog tela beše svedočanstvo uvaženja istrahopoštovanja Njegovog Veličanstva prema spartanskom kralju, jernikad ni protiv koga neprijateljskog zapovednika ne izdade on zapoved zatakvu krajnju i, u helenskim očima divljačku, odmazdu.Ovog Kseona ne dirnuše ti razlozi i ponovi on svoju želju da ga odmah liše

života. Odbijao je hranu i vodu. Cinjaše se da će njegova priča ovde bitiprekinuta da se više ne nastavi.U ovome trenutku, u strahu da se ono što se događa neće moći još dugo

skrivati od Njegovog Veličanstva, zatraži Oront od Demarata, svrgnutogkralja Sparte što boravljaše pri dvoru kao prihvaćeni izgnanik i savetnik,da se hitno umeša. Demarat se odazva i sam dođe pod šator CarskogVidara i tamo nasamo govoraše sa zarobljenikom Kseonom preko satvremena. Kad izađe, izvesti zapovednika Oronta da zarobljenik doživepromenu u svom srcu i voljan je sada da ga ponovo propituju.Napetost minu. „Reci mi“, zapita zapovednik Oront s velikim olakšanjem,

„kakvim si razlozima i ubeđivanjem postigao ovaj preokret?“Demarat odvrati da su od svih Helena Spartanci poznati kao najpobožniji,

i daje najveće među njima strahopoštovanje prema bogovima. Tvrđaše kakose sam uverio da su u ovompogledu Lakedemonjani, prosti vojnici islužitelji, a pogotovo doseljenici kao štoje zarobljenik Kseont, skoro bezizuzetka, po Demaratovim rečima, „veći Spartanci od Spartanaca“.Demarat se beše, kako reče, pozvao na poštovanje bogova, naročito Feba

Apolona, prema komeje čovek očigledno gajio najdublje uvaženje.Predložio je zatočeniku da se pomoli i prinese žrtvu ne bi li što bolje doznaovolju boga. Jer, beše rekao momku, svakako je Lukonoša sve dovdepripomagao tvojoj priči. Radi čega bi ti sada zapovedio da je prekineš? ZarKseon, čovek, pitao je Demarat, uzdiže sebe nad besmrtne bogove,pretpostavkom da mu je znana njihova nesaznatljiva volja i obustavljanjemnjihovih rečipo sopstvenom hiru?Kakav god daje odgovor zarobljenik primio od svojih bogova, oni se

svakako podudarahu sa savetom koji mu dade Demarat.I nastavismo pripovest četrnaestog dana meseca Tašritua.Polinik je osvojio počasti za junaštvo pod Antirionom.

To mu je bilo već drugi put, nečuveno dostignuće za njegove dvadesetčetiri godine. Niko od plemenitih, izuzev Dijeneka, nije odlikovan dvaput, ani on nije sve do četrdesete. Za junaštvo Polinik je proglašenZapovednikom vitezova i dodeljena mu je čast da nadgleda imenovanje Tristotine kraljevih pratilaca za sledeću godinu. Ova najuzvišenija inajzavidnija počast, zajedno s trkačkim vencem s Olimpijskih igara,učvrstili su Polinika na vrhuncu dike koja se pronela daleko preko granicaLakedemona. Držali su ga herojem cele Helade, drugim Ahilom, čovekomna pragu bezgranične i besmrtne slave.Poliniku treba odati priznanje jer se nije poneo zbog ovoga. Ako mu je

glava i lebdela, to se moglo opaziti samo po još žešćoj samodisciplini, madaje ova zagrižena vrlina, kao što će događaji pokazati, svaki čas mogla dapreraste u ispad prema onima manje raskošno obdarenima nego što je sambio.Sam Dijenek je samo jednom imao čast da bude u četi vitezova, kad mu je

bilo dvadeset šestgodina, a sva naimenovanja potom s poštovanjem jeodbio. Više je voleo da ostane neopažen među zapovednicima tridesetina.Među vojnicima se osećao istinskije svoj. Gajio je ubeđenje da najvišemože da doprinese ako neposredno vodi ljude, i to samo ograničen brojnjih. Odbio je sve pokušaje da ga unaprede u neki viši zapovednički čin.,,Ne umem da brojim preko trideset šest“, govorio je obično. „Preko togami se zavrti u glavi.“Kao sopstveno zapažanje dodaću da je Dijenekov dar i pozvanje bilo, čak i

više od ratničkog ili zapovedničkog, da podučava.Kao i svi rođeni učitelji, bio je pre svega učenik.Proučavao je strah, i njegovu suprotnost.Ali ako bismo dalje sledili ovo izlaganje, udaljili bismo se od pripovesti.

Da dakle zaključim o Antirionu: Za kaznu što sam pratio Aleksandra dok jesledio vojsku, odvojili su me od njega i primorali da na povratku uLakedemon stupam u prašini sasvim na kraju pratnje, sa žrtvenom stokom imojim poluhelotskim prijateljem Dektonom. On je pod Antirionom stekaonovi nadimak: Pevac - onda kad je, odmah posle bitke, pružio Leonidi petlaza žrtvu zahvalnicu, poluzadavljenog u njegovoj pesnici stisnutoj u bojnomuzbuđenju i osujećeno j želji da i sam bude učesnik na razbojištu. Ime mu jepristajalo. I jeste bio pevac, sav je kipteo petlićkom ratobornošću, spremanda se počerupa s bilo čim, svoje veličine ili triput većim. Prikačeno ime

prihvatila je sva vojska, počevši da gleda na momčića kao na nekakvusrećnu amajliju, talisman pobede.Ovo je naravno peklo Dektonov ponos i pojačavalo njegovu uobičajenu

prgavost. U njegovim očima ovo je ime bilo nadenuto iz snishodljivosti, štomu je davalo još jedan razlog za mržnju prema svojim gospodarima iprezrenje prema sopstvenom položaju u njihovoj službi. Nazvao me jetupanom zato što sam sledio vojsku.„Trebalo je da utekneš“, šaptao mi je postrance dok smo se vukli za

tragovima prateće povorke daveći se u prašini. „I zaslužio si da te išibaju,ne za ono za šta te krive, nego što nisi utopio tog himnopojca Aleksandrakad si već imao priliku - i otklipsao na tim kracima pravo u Posejdonovhram.“ Mislio je na svetilište u Tenaronu gde su begunci mogli naćipribežište.Moju odanost Spartancima izvrgao je preziru i poruzi. Dospeo sam pod

premoć ovog dečaka ubrzo nakon što me je sudba dovela u Lakedemon, dvegodine ranije, kad nam je obojici bilo dvanaest godina. Njegova je porodicaobrađivala zemlju Aleksandrovog oca Olimpija, koji je bio u srodstvu sDijenekom preko njegove žene Arete. Dekton je po rođenju bio poluhelot,vanbračno dete, kako su pronosile glasine, jednog plemenitog čiji jenadgrobni kamen s natpisom Idotihid u ratu kod Mantinejeežao uzAmiklejski put, nasuprot nizu syssitia, zajedničkih obedovaonica.Poluspartijatsko poreklo ništa nije popravljalo Dektonov položaj. On je

bio helot i kraj. Samo su ga mladići njegovih godina, a plemeniti još i više,gledali s dodatnom podozrivošću, pojačanom činjenicom da je Dekton bioizuzetno snažan i vešt u sportovima. Sa četrnaest godina bio je građen kaoodrastao čovek i isto toliko jak.Za njega će jednog dana morati da se postaraju, i on je to znao.Ja sam tada u Lakedemonu bio tek pola godine, divljačan dečko tek sišao s

brda i otposlat, jer je tako bilo bezbednije nego da me ubiju i počinesvetogrđe, na najgore težačke poslove. U ovome sam se pokazao takoneuspešan, da su moje razbešnjene helotske gazde otišle sa žalbama pravosvom gospodaru Olimpiju. Plemić se nada mnom sažalio, možda jer nisambio rob po rođenju, možda jer nisam pripao gradu kao zarobljenik, već samdošao svojom slobodnom voljom.Dobio sam novu dužnost, da se staram o kozama i jarićima.

Biću pastir žrtvenih životinja i posebno ću voditi računa o uvežbavanjuživotinja za jutarnje i večernje obrede i onih koje će vojska voditi kadodlazi na vežbe.Glavni pastir bio je Dekton. Mrzeo me je od prvog trenutka. Najjetkiji svoj

prezir čuvao je za moju priču, nepromišljeno ispoveđenu, o savetu koji mije dao Apolon Strelac glavom. Dekton se ovome nemilo rugao. Zar ja zaistamislim, sanjam, umišljam, da bi jedan od bogova s Olimpa, od porodaGromovnika Zevsa, zaštitnik Sparte i Amikleje, čuvar Delfa i Dela i ko znakoliko još drugih poleis, traćio svoje dragoceno vreme da svrati i proćaskapo snegu s običnim heliokekaumenos bez grada i zavičaja kakav sam ja? UDektonovim očima ja sam bio najgluplji i najneotesaniji brđanin koga jeikad video.Naimenovao me je za glavnog brisača kozjih dupeta. „Ne misliš valjda da

ću pustiti da me išibaju jer sam doveo kralju kozu ulepljenu brabonjcima?Gubi se tamo i neka svakoj dupe bude bez mrljice.“Nije propuštao nijednu priliku da me ponizi. „Skolujem te, guzonjo. Ovi

šupci su tvoja akademija. Danas učiš isto što i juče. Od čega se život robasastoji? Od toga da te ponižavaju i sramote, a da ti nemaš izbora sem da topodnosiš. Reci mi, moj prijatelju slobodnoga roda, kako ti se to dopada?“Ništa mu nisam odgovarao, naprosto bih ga poslušao. Zbog toga me je još

više prezirao.„Mrziš me, je li? Ništa na svetu ne bi tako voleo kao da me živog

saseckaš. Šta te sprečava? Što ne pokušaš!“ Jednog dana kad smo napasalikoze na kraljevoj ispaši, on stade pred mene. „Ležiš budan smišljajući kakobi to učinio“, izazivao me je. „Tačno znaš kako bi to izveo. Svojimtesalskim lukom, kad bi te samo gazde pustile da ga se domogneš. Ilibodežom koji kriješ između dasaka u ambaru. Ali nećeš ti mene ubiti.Koliko god ti sramote gomilao na glavu, koliko god te bednim poniženjimaizlagao.“ Podigao je kamen i bacio ga pravo na mene, pogodivši me u gruditako snažno da sam skoro pao. Ostali helotski dečaci okupiše se da nasgledaju. „Ako te strah sprečava, mogu to da uvažim. Bar ima nekogsmisla.“ Drugim kamenom pogodio me je u vrat i pustio mi krv. „Ali tvojrazlog je besmisleniji. Nećeš da me povrediš iz istog razloga iz koga nećešda povrediš neku od ovih bednih smrdljivih životinja.“ Uz ove reči onžestoko udari jednu zapanjenu kozu nogom u stomak, na šta ona utečevrečeći. „Jer time bi uvredio njih“ S gorkim prezrenjem on odmahnu preko

ravnice, ka gimnastičkim poljima, gde su tri čete spartijata po suncu vežbales kopljima. „Nećeš me ni taći jer sam njihovo vlasništvo, baš kao ovegovnjive koze. U pravu sam, je li tako?“ Izraz mog lica bio je sasvimdovoljan odgovor.Zurio je u mene besno i prezirno. „Šta su ti oni, budalo? Grad ti je razoren,

kažu. Mrziš Argivljane, i misliš da su ovi Heraklovi sinovi“ - on pokaza najednake koji su vežbali i ispljunu završetak rečenice s jetkom mržnjom -„njima neprijatelji. Probudi se! Šta misliš da bi oni učinili na mestu onih štosu ti poharali grad? Isto, i još gore! Kao što su i učinili mom zavičajuMeseniji, kao što suučinili meni. Pogledaj moje lice. Pogledaj svoje.Umakao si ropstvu samo da bi postao uniženiji od ijednog roba.“ Dekton jebio prvi dečak ili čovek koga sam ikada sreo bez imalo straha predbogovima. Nije ih mrzeo kao neki, niti se rugao njihovim ćudima kao štosam čuo da čine nepobožni mislioci slobodnog duha u Atini i Korintu.Dekton uopšte nije verovao da bogova ima. Za njega bogovi naprosto nisupostojali. Ovo mi je ulivalo izvesno strahopoštovanje. Stalno sam ga gledaoiščekujući da ga pogodi neki stravičan udar s nebesa.Sada je, na povratku kući iz Antiriona, Dekton (ili bi trebalo da kažem

Pevac) nastavljao s podbadanjima kakva sam od njega čuo već toliko puta.Da su me Spartanci nasamarili kao i sve ostale; da nas izrabljuju dajući namsamo mrvice sa svoga stola, uzdižući jednog roba neznatno nad drugim ipreokrećući svačiju bednu glad za položajem u nevidljive veze što nas držeokovane u lance.„Ako toliko mrziš svoje gospodare“, pitao sam ga, ,,što si onda za vreme

bitke poskakivao kao muva, sav žel jan da se i sam boriš?“ Znao sam dapostoji još nešto što podgreva Pevčevu osujećenost. Njegova „ambarskadruga“ (kako su helotski momci zvali svoje cure) ostala je trudna i on ćeuskoro postati otac. Kako onda da pobegne? Dete ne bi ostavio, a ne možeda pođe vukući sa sobom devojku i dojenče.Gazao je dalje, psujući jednog mladog čobanina kome su dve koze

odlutale i poteravši derana da se vrati s njima na začelje stada. „Pogledajme“, zaškrgutao je kad je ponovo uhvatio korak sa mnom. ,,Ne trčim ništasporije nego ma koji od tih spartanskih drkadžija. Cetrnaest mi je, ali uborbi jedan na jednoga oboriću svakog dvadesetjednogodišnjaka. Asvejedno se evo vučem ovde, u ovoj glupavoj noćnoj košulji, s kozjimularom u šaci.“

Kleo se da će jednog dana ukrasti xyele i prerezati grkljan nekomSpartancu.Rekao sam mu da preda mnom ne bi smeo tako da govori. „Šta ćeš da

radiš? Da me prijaviš?“Nikada to ne bih učinio i on je to znao.„Ali bogova mi“, zakleo sam se, „digneš li ikada ruku na ma koga od njih,

ubiću te.“Nasmejao se. „Slobodno odlomi oštar prut ukraj puta i zabodi ga u oba

oka, moj druže. Nećeš biti ništa sleplji nego što već jesi.“ Vojska je dospelana granicu kod Eona u suton drugoga dana, a u Spartu dvanaest sati potom.Trkači su odaslani pre; u gradu su već dva dana bila znana imena ranjenih iubijenih. Pogrebne igre već su pripremane i održaće se za četrnaest dana.To veče i sledeći dan potrošeni su na raspremanje bojne opreme: čišćenje i

opravke oružja i oklopa, uglavljivanje kopalja razlabavljenih u bici na novedrške i popravljanje hrastovih glavčina u hoplon štitovima, skidanje isklanjanje amjeva s kola, staranje o tovarnim i životinjama za vuču, tako dasvaka bude napojena i otimarena i da ih potom helotski goniči razvedu ponjihovim kleroi, stajama na imanjima gde su inače služile u poljskimposlovima. Te druge noći plemeniti iz pohoda vratiše se napokon svojimobedovaonicama.Bilo je to veče ispunjeno ozbiljnošću, kao što je bilo uobičajeno posle

bitaka, kad su se ratnici prisećali palih drugova, odavali priznanja junačkimdelima, a kudili nečasno ponašanje, kad su greške razmatrane i pretvarane unauk, i sve stečeno u smrtnoj poučnosti bitke pohranjivano za budućepotrebe.Obedovaonice plemenitih po običaju su luke predaha i poverenja,

svetilišta u kojima je svaki razgovor povlašćen i ličan. Ovde se na krajudugačkog dana prijatelji mogu zajedno opustiti, ispovediti kao plemenitiljudi istine koje nose u srcu, pa čak i prepustiti se, ali pod uslovom da nepreteraju, blagoj utehi jedne ili dveju kupa vina.Ove večeri, međutim, nije bilo ni opuštanja ni veselja. Duše dvadeset

osmorice poginulih nadvijale su se tegobno nad gradom. Tajni stid u srcuratnika, saznanje da je mogao bolje, više, da je mogao biti brži ili manjeoklevati štedeći sebe, ovaj prekor, nemilosrdan kad ga čovek upućujesamom sebi, žderao im je utrobe neiskazan i neolakšan. Nikakvo

odlikovanje ni nagrada za junaštvo, pa ni pobeda sama, nisu mogli sasvimda ga ućutkaju.,,Pa“, doviknu Polinik mladom Aleksandru obraćajući mu se kruto, „kako

ti se dopalo?“Mislio je na rat.Biti u ratu, videti ga sirovog i u celosti.Veče je već bilo poodmaklo. Minuo je čas epaikla, kada se na sto iznose

divljač i pšenični hleb, i šesnaest plemenitih Deukalionove obedovaonicesmestili su se, utolivši glad, na tvrde drvene klupe. Sada je bio čas da semomci koji su čekali na poduke pozovu i stave na muke.Aleksandar je u stavu mirno stajao pred svojim starijima, sakrivši ruke u

naborima ogrtača, pogleda prikovanog za pod, jer još nije bio dostojan dagleda plemenitima ravno u lice.„Jesi li uživao za vreme bitke?“, ispitivao ga je Polinik.„Bilo mi se smučilo“, odvrati Aleksandar.Na pitanja dečak priznade da sve od tada nije mogao da spava, niti na

brodu niti za vreme pešačenja do kuće. Kad bi i na trenutak zatvorio oči,reče, opet bi s neumanjenim užasom ugledao slike pokolja, pogotovosamrtni grč svog prijatelja Meriona. Njegovo sažaljenje, stavio je do znanja,izazvali su podjednako unesrećeni neprijatelji kao i pali junaci njegovoggrada. Pošto je oko ovoga malo jače pritisnut, dečak izjavi da je ratni pokolj„divljački i svetogrdan“.„Divljački i svetogrdan, je li?“, uzvrati Polinik, smrknut od gneva.Plemeniti su u svojim obedovaonicama podsticani da izdvoje nekog

momčića, ili čak i nekog između sebe, i da ga, ukoliko to smatraju korisnimza njegovu poduku, zlostavljaju rečima na najkrući i najnemilosrdniji način.Ovo se zvalo arosis, kao obrađivanje drljačom. Svrha je, kao i kod telesnogbatinanja, bila da se čula priviknu na vređanje, da se volja osnaži isuspregne uzvraćanje besom i strahom, što su dva obeshrabrujućazlablizanca, koja se stapaju u ono stanje zvano katalepsis, posednutost.Najcenjeniji odgovor, onaj koji su plemeniti tražili, bila je šala. Odbitipogrde šalom, što grubljom to boljom. Nasmejati im se u lice. Um kojimože da sačuva vedrinu neće pokleknuti u ratu.Ali Aleksandar nije imao dara za dosetke. Prosto nije bio za to. Sve što je

mogao bilo je da odgovara svojim jasnim čistim glasom s bolnom

iskrenošću. Gledao sam ga s mesta gde sam stajao služeći plemenite, slevaod ulaza u obedovaonicu, ispod pločice s urezanim Exo tes thyras ouden- „Ni reč preko ovih vrata“, što će reći da ništa izgovoreno u ovoj odaji

nije smelo da se ponovi nigde drugde.To što je Aleksandar pokazivao ovde bila je vrsta najviše hrabrosti: stajao

je pred udarcima plemenitih ne braneći se ni šalom ni lažima. U svakomtrenutku dok je trajao arosis dečak je mogao da zatraži da se prekine. To jebilo njegovo pravo po Likurgovim zakonima. Ponos je, međutim, sprečavaoAleksandra da pribegne ovoj mogućnosti i svi su to znali.Želeo si da vidiš rat, počeo je Polinik. Šta si zamišljao, kakav će biti?Od Aleksandra se zahtevalo da odgovara kao Spartanac, bez oklevanja i

sasvim kratko.Oči su ti bile preplašene, srce ožalošćeno pogledom na pobijene.

Odgovori: Cemu si mislio da služi koplje?Štit?Xiphos mač?Pitanja nisu postavljana dečaku ni grubim ni uvredljivim glasom, što bi

bilo lakše podneti, već hladno, razumno, uz zahtevanje jezgrovitih itrezvenih odgovora. Aleksandar je bio prinuđen da opiše rane koje dugačkokoplje može da nanese i načine umiranja koji bi usledili. Treba li udarcemiz ramena ciljati u grlo ili grudi? Ako je protivniku pokidana potkoleničnatetiva, treba li da zastaneš da ga dovršiš ili da nastaviš s nastupanjem unapadu? Ako si zario koplje čoveku u prepone, treba li da ga povučeš ravnoka sebi ili naviše, da mu prospeš utrobu? Aleksandrovo lice porumene, glasmu zadrhta i prepuče. Da li bi da prestanemo, dečače? Da li ti je ova podukapreviše?Odgovori jezgrovito:Možeš li da sagledaš svet bez rata?Možeš li da zamisliš milost od neprijatelja?Opiši stanje Lakedemona bez njegove vojske, bez njegovih ratnika koji ga

brane.Sta je bolje, pobeda ili poraz?Vladati ili biti onaj kojim vladaju?Načiniti neprijateljevu ženu udovicom ili da udovica ostane za tobom?Sta je čovekova najviša vrlina? Zašto? Kome se u gradu najviše diviš?

Zašto?

Odredi značenje reči ,,milost“. Odredi značenje reči „sažaljenje“. Da li suovo vrline ratne ili mirnodopske? Muške ili ženske? Da li su to uopštevrline?Među plemenitima koji su te večeri propitivali Aleksandra, Polinik se nije

činio ni najneumoljivijim ni najoštrijim. Nije vodio arosis niti su njegovapitanja bila otvoreno okrutna ili pakosna. Samo što nije dopuštao da seprekine. U glasu ostalih, koliko god da su nemilo pritiskali Aleksandra,osećalo se negde na dnu, neizrečeno, da ih se ovo duboko tiče. Aleksandarje njihova krv, jedan od njih; ništa što su činili večeras, ili ma koje drugevečeri, nije bilo da bi mu slomili duh ili ga smoždili kao roba, nego da gaojača, da mu iskuša volju i prikaže ga dostojnijim da se nazove ratnikomkao i oni, da zauzme svoje mesto među spartijatima i jednakima.S Polinikom je bilo drugačije. Kod njega je bilo nečeg ličnog. Mrzeo je

dečaka, mada je nemoguće bilo domisliti se zašto. Što je bilo još bolnije,čak i za gledanje, a kamoli za podnošenje, zbog Polinikove neuporedivetelesne lepote.Sve je na njemu, na licu kao i na telu, bilo savršeno kao kod kakvog boga.

Kad bi ušao nag u Gymnasion, čak i uz desetine mladića i ratnikablagoslovenih lepim izgledom i vežbama dovedenih do najveće telesnespremnosti, Polinik se izdvajao i nije mu bilo ravna, nadilazeći sve ostalesimetrijom oblika i besprekornošću svoje telesne građe. Odeven u belo zaOkupljanje, blistao je kao Adonis. A naoružan za rat, sa sjajnim bronzanimštitom, jarkocrvenim ogrtačem preko ramena i kalpakom vitezova sperjanicom od konjske grive zabačenim iznad čela, sve je nadmašivaosvetlošću kao Ahilej.Čak i najtvrđi među plemenitima zastali bi usred vežbi u pesničenju ili u

svojim rvačkim borilištima da bi gledali Polinika kad se priprema uVelikom prstenu za Igre u Olimpiji, Delfima ili Nemeji, da posmatraju ublagoj svetlosti na svršetku dana kad s drugim trkačima, okončavši dugačkeutrke, stavlja pod nadzorom učitelja atletike oklop za istrčavanje kratkihbrzih staza pod opremom.Još četvorica trkača redovno su vežbala s Polinikom: dvojica braće,

Malinej i Gorgon, obojica pobednici u Nemeji u brzoj trci diaulos-, vitezDorejon, koji je mogao da istrči šezdeset koračaja brže od konja; iTelamonije, pesničar i enomotarch odreda Divlje masline.

Sva petorica bi zauzeli svoja mesta i znak bi bio dat. Trideset koračaja,ponekad čak i pedeset, poljem su se upinjala isprepletena tela i bronza,trkači su se naprezali pod opremom, i između dva otkucaja srca posmatračibi pomislili da će makar jednom, makar jedan jedini put, neko uspeti da ganadmaši. A onda, kako je sila ubrzanja nadvladavala pritisak tereta,Polinikov zahuktali štit izbio bi napred, desetak kilograma hrastovine ibronze nošenih mišićima u pokretu i žilama leve podlaktice; kalpak bi mublesnuo; uglačani štitnici na potkolenicama ispružili bi se potom, leteći kaokrilate sandale Hermesa samog, a onda, s tako veličanstvenom silinom isnagom da je pred njima zastajalo srce, Polinik bi sunuo iz zgusnuteskupine, hitajući takvom neverovatnom brzinom da se činio nag i krilat, isasvim neopterećen težinom u ruci i na leđima. Oko stuba koji jeobeležavao zaokret samo bi proleteo. Za njim je jurila svetlost dana, injegovi gonioci. Dugačkim skokovima kretao se ka cilju, osamsto koračajasve zajedno, u njegovom umu takmaci mu više ne behu ovi manje vrednisadrugovi, ovi smrtnici pešaci, od kojih bi svaki u nekom drugom gradu bioobožavan, praćen zadivljenom svetinom, ali su ovde, uz ovog nesavladivogtrkača, bili osuđeni da gutaju prašinu i budu zbog toga srećni. Takav je bioPolinik. Niko mu nije bio ni blizu. U svakom deliću njegovog lica i telasabrali su se blagoslovi kakve bogovi samo jednom u mnogo pokolenjaodrede nekom smrtniku.I Aleksandar je bio lep. Čak i s polomljenim nosem kojim ga je obdario

Polinik, telesnom lepotom bližio se nenadmašivom trkaču. Možda je upravou tome nekako ležao koren muškarčeve mržnje prema dečaku. U tome daAleksandar, koji je radost nalazio u horskom pevanju, a ne na atletskompolju, nije bio dostojan ovog dara lepote; da kod njega ona nije odražavalamušku vrlinu, andreia, koju je tako nepogrešivo iskazivala kod Polinika.Podozrevao sam takođe da je trkačev animus bio raspaljen naklonošću

koju je Aleksandar nalazio u Dijenekovim očima. Jer od svih u gradu skojima se nadmetao u vrlini i izvrsnosti, Polinik najkivniji beše na moggospodara. Ne toliko zbog počasti koje su Dijeneku odavali njegovi saborci,jer Polinik je, kao i mo j gospodar, dvaput odlikovan za junaštvo, a bio jedeset ili dvanaest godina mlađi.Bilo je tu nečeg drugog, neka manje očigledna crta ličnosti koju je Dijenek

posedovao i zbog koje ga je grad poštovao, jer ju je nagonski prepoznavao,bez isticanja ili ceremonija. Video je to Polinik po načinu na koji su se

mlađi dečaci i devojčice šalili s Dijenekom kad bi prošao pored njihovihsphairopaedia, igrališta za loptanje, u vreme podnevnog predaha. Opažao jeto u nagoveštaju osmejka gospe koju su sluškinje dopratile do izvora ilistarice u prolasku preko trga. Čak su i heloti gajili prema mom gospodarunaklonost i poštovanje koji su Poliniku bili uskraćeni i pored svih počastikojima je obasipan na drugim poljima. To ga je dražilo. Zbunjivalo. On,Polinik, čak je imao i dva sina, a Dijenekovo je potomstvo bilo žensko, svečetiri kćeri, s kojima će se, sem ukoliko Areta ne bi rodila sina, njegovaloza ugasiti sasvim, dok će Polinikovi kršni i žustri momčići jednog danapostati ratnici i muškarci. A još je gorče za Polinika bilo to što je Dijenekuvažavanje grada nosio s lakoćom i bez uznošenja.U Dijeneku trkač nije video ni lepotu obličja ni hitrinu stopala. Umesto

toga opažao je svojstvo uma, moćno prisustvo duha za koje on sam, uz svedarove kojima su ga bogovi obasuli, nije mogao tvrditi da je u njemu.Polinikova je hrabrost bila kao lavlja ili orlujska, nešto u krvi i srži, što jeprizivalo sebe iz sopstvenog prvenstva, bez premišljanja, i dičilo senagonskom nadmoćnošću.Dijenekova hrabrost bila je drugačija. Njegova vrlina bila je ljudska, vrlina

pogrešivog smrtnika, koji iznalazi smelost iz poimanja u svom srcu, uzpomoć neke unutarnje celovitosti neznane Poliniku. Da li je zbog togamrzeo Aleksandra? Da li je zbog toga razbio dečaku nos one večeri zavreme osmonoćnice? Sada je nastojao da polomi više od momčićevog lica.Ovde, u obedovaonici, želeo je da ga dovede do pucanja, do raspada.„Deluješ mi nesrećno,pais. Kao da u izgledima za bitku nema za tebe

nekakve radosti.“Polinik naredi Aleksandru da navede zadovoljstva ratovanja, na šta je

dečak uzvratio pobrajajući napamet uživanje u deljenju teškoća, pobedi nadnedaćama, drugarstvu i philadelphia, ljubavi braće po oružju.Polinik se namrštio. „Osećaš li zadovoljstvo kada pevaš, dečko?“ ,,Da,

gospodaru.“„A kad očijukaš naokolo s onom droljicom Agatom?“,,Da, gospodaru.“„Onda zamisli zadovoljstvo koje te očekuje kad se u bojnoj vrsti sudariš

štitom u štit s neprijateljem željnim da te ubije, a ti umesto toga ubiješnjega. Možeš li da zamisliš taj zanos, brabonjče?“ ,Pais se trudi,gospodaru.“

,,Da ti pomognem. Zatvori oči i zamisli. Poslušaj me!“ Polinik je imaooštru svest o mučenju koje ovim priređuje Dijeneku, iako je on sasvimvladao sobom, delujući potpuno spokojno na goloj klupi, svega dvojicomljudi razdvojen od trkača.„Zariti oštricu koplja čoveku u creva je kao tucanje, samo još bolje. Voliš

da tucaš, je li?“„Dečak ne zna, gospodaru.“,,Ne igraj se sa mnom, vrapčiću cvrkutavi.“Aleksandar je do ovog časa prestajao već ceo sat, očeličen do krajnjih

granica. Odgovarao je mučitelju na pitanja, zamrznut u stavu pozornosti,pogleda prikovanog u prašini, duboko u utrobi spreman da istrpi ma šta daga snađe.„Kad ubijaš čoveka to ti je kao kad tucaš, samo što ne daješ život nego ga

oduzimaš. Ono što iskusiš je zanos prodiranja dok oštrica ulazi neprijateljuu stomak, a za njom i držak. Vidiš mu belinu izvrnutih očnih jabučica uotvorima kalpaka. Osećaš kako mu kolena popuštaju i težinu posustalog telakako ti vuče naniže vrh koplja. Jesi li predstavio sebi ovo?“„Jesam, gospodaru.“„Je li ti se kurac već digao?“„Nije, gospodaru.“„Sta? Zario si koplje čoveku u creva, a nije ti krut? Jesi li ti žena ili šta

si?“Na ovom mestu prisutni u obedovaonici zadobovaše zglobovima šaka po

drvetu, naznačavajući da je Polinik preterao u poduci. On se ne obazre nato.„A sad zamišljaj sa mnom, dečko. Osećaš otkucaje protivnikovog srca pod

svojim gvožđem i vadiš ga okrećući oštricu dok je povlačiš. Radost navirekroz jasenovinu tvog koplja, kroz šaku, pa uz ruku i u srce. Da li većuživaš?“„Ne, gospodaru.“„Osećaš se kao najviši među bogovima u tom trenutku, upražnjavajući

pravo koje samo on i ratnik u bici imaju: pravo dodeljivanja smrti, pravo darazdvojiš dušu od tela i pošalješ je u pakao. Zeliš da uživaš u njemu, dazarineš oštricu dublje i izvadiš srce i creva na gvozdenom vrhu koplja, aline možeš. Reci mi zašto.“ „Jer moram da krenem dalje i ubijem sledećegčoveka.“ „Hoćeš li ti to da se rasplačeš?“

„Neću, gospodaru.“„Sta ćeš učiniti kad dođu Persijanci?“„Ubijaću ih, gospodaru.“„Sta ako budeš stajao meni zdesna u bojnoj vrsti? Hoće li me tvoj štit

zakloniti?“„Hoće, gospodaru.“„Sta ako ja nastupam pod zaklonom tvog štita? Hoćeš li ga držati visoko

ispred mene?“„Hoću, gospodaru.“„Hoćeš li oboriti svog čoveka?“„Hoću, gospodaru.“,,A sledećeg?“,,Da.“,,Ne verujem ti.“Na ovo plemeniti zadobovaše po klupama s još većom žestinom. Dijenek

progovori. „Ovo više nije podučavanje, Poliniče. Ovo je zloba.“„Zar jeste?“, odgovori trkač, ne udostojivši se ni da pogleda ka svom

suparniku. „Pitaćemo o tome onoga na kome se sprovodi. Je li ti bilo dosta,pesmopojačka balego?“,,Ne, gospodaru. Dečak moli plemenitog da nastavi.“ Dijenek istupi.

Nežno, samilosno, obrati se svom mladom štićeniku. „Zašto govoriš istinu,Aleksandre? Mogao si da lažeš kao svi drugi dečaci i da se zakuneš da sirazdragan posmatrao ubijanje, da si uživao u prizoru otrgnutih udova i ljudiosakaćenih i pobijenih u raljama rata.“„Pomišljao sam na to, gospodaru. Ali četa bi me prozrela.“ „Nego šta

bismo, jebote“, potvrdi Polinik. Cuo je gnev u sopstvenom glasu i brzo gasavladao. „Kako god, da bih udovoljio svom cenjenom drugu“ - tu se on spodrugljivom uglađenošću nakloni Dijeneku - „svoje sledeće pitanje nećuuputiti ovom detetu, nego svima vama.“ Zastao je, onda naznačio dečaku dase okrene prema ostalima. „Ko će u bojnoj vrsti stajati s ovom ženom sebizdesna?“,,Ja“, odvrati Dijenek bez oklevanja.Polinik frknu prezrivo.„Tvoj mentor bi da te zaštiti, paidarion. Gordeći se sopstvenim junaštvom

on zamišlja kako može da se bori za dvojicu. To je lakoumno. Grad ne

može dozvoliti da ga izgubi jer se zagledao u tvoje lice lepuškasto kao udevojčice.“„Sad je dosta, moj prijatelju“, dopre od Medona, najstarijeg u

obedovaonici. Ostali mu odobriše složnim dobovanjem člancima.Polinik se nasmeši. „Povinujem se vašoj osudi, plemići i stariji. Molim da

mi oprostite moju revnost. Nastojao sam samo da našem mladom drugupružim malo uvida u stvarnost, u položaj čoveka onakvog kakvim su gabogovi načinili. Mogu li da zaključim ovu poduku?“„Neka bude kratko", upozori ga Medon.Polinik se ponovo okrenu Aleksandru. Kad je ponovo progovorio, glas mu

je bio blag i bez zlobe; činilo se da podučava s nečim nalik na ljubaznost ičak, ma kako to čudno zvučalo, na tugu.„Covečanstvo kako je stvoreno“, govorio je Polinik, „nije ništa nego čir i

tumor. Posmatrajte pojedince iz ma kog naroda, osim Lakedemonjana.Covek je slab, pohlepan, kukavan, pohotljiv, plen svakojakih poroka iizopačenosti. On će lagati, krasti, varati, ubijati, pretopiće i kipove samihbogova u zlatne novčiće koje će dati na kurve. To vam je čovek. Takva muje narav, kao što će svaki pesnik posvedočiti.Na sreću, bogovi su u svojoj milosti stvorili i protivotrov za urođenu

opačinu naše vrste. Taj dar je, moj mladi prijatelju, rat.Rat, a ne mir, stvara vrlinu. Rat, a ne mir, pročišćava poroke. Rat i

pripremanje za rat priziva sve plemenito i časno u čoveku. Ujedinjuje ga snjegovom braćom i vezuje ih nesebičnom ljubavlju, iskorenjujući uiskušenjima nužnosti sve nisko i neplemenito. Tamo, u svetom žrvnjuubijanja, i najopakiji među ljudima može da potraži i pronađe u sebi onajsvoj deo, prikriven pod iskvarenošću, koji će sinuti bleskom i vrlinom,vredan da ga počaste i bogovi. Ne preziri rat, mladi moj prijatelju, nitizavaravaj sebe da su milosrđe i sažaljenje vrline uzvišenije nego andreia,muško junaštvo." Dovršavajući, okrenuo se Medonu i ostalima. „Oprostitemi što sam zabrazdio u mnogorečivost.“Ribanje se završilo; plemeniti se raziđoše. Napolju, pod hrastovima,

Dijenek potraži Polinika i obrati mu se njegovim imenom za diku, Kalistos,što je moglo da znači „skladne lepote“, ili „savršenog sklada“, ali se onakokako je to Dijenek izgovarao preobraćalo u „anđeoskog lica“ ili „lepotan“.„Zašto toliko mrziš ovog dečaka?“, pitao ga je.„Jer on ne voli slavu“, odgovorio je trkač bez oklevanja.

„Zar je ljubav prema slavi vrhunska vrlina za čoveka?“„Jeste za ratnika.“„A i za trkačke konje i lovačke pse.“,,To je vrlina bogova i oni nam zapovedaju da je oponašamo.“Ostali su mogli da čuju reči razmenjene među njima, ali su se pravili da

nisu, jer prema Likurgovim zakonima ništa od onoga o čemu se iza vrataraspravljalo nije smelo da se iznosi na ovo mnogo javnije mesto. Dijenek jeovoga takođe bio svestan, pa ovlada sobom i upravi prema OlimpijcuPoliniku izraz opore razgaljenosti.„Želim ti, Kalistos, da telesno proživiš sve bitke u kojima si upravo

vojevao u svojoj mašti. Možda ćeš onda steći nešto ljudske skromnosti inećeš se više ponašati kao polubog kakvim sebe smatraš.“„Poštedi me svoje brige, Dijeneče, i sačuvaj je za tog svog dečaka. Njemu

je potrebnija.“Bio je onaj čas kad iz obedovaonica duž Amiklejskog puta pokuljaju ljudi,

da bi se oni preko tridesete zaputili kući, ženama, a oni mlađi, iz prvih petgodišta, da se naoružani povuku pod tremove javnih zgrada, gde će stajatina noćnoj straži, bdejući nad gradom, ili će se sklupčati i zaspati uvijeni uogrtače. Dijenek je iskoristio te poslednje trenutke da progovori nasamo sAleksandrom.Položio je ruku preko dečakovih ramena, pa su se kretali polako ispod

tamnih hrastova. ,,Znaš“, reče Dijenek, „Polinik bi u bici za tebe dao život.Ako bi pao ranjen, njegov bi te štit čuvao, njegovo bi te koplje dovelobezbedno natrag. A ako bi te zadesio smrtni udarac, zaronio bi bezoklevanja u pokolj i založio i poslednji dah da izbavi tvoje telo i sprečineprijatelje da ti uzmu oružje. Na rečima je on možda okrutan, Aleksandre,ali sada si svojim očima video i znaš da je rat još stotinu puta okrutniji.Ovo večeras bila je puka lakrdija. Vežba. Pripremi svoj um da izdržiš

slično ovome, ponovo i ponovo, sve dok ti to ne bude činilo baš ništa, svedok ne budeš mogao da se nasmeješ Poliniku u lice i uzvratiš na njegoveuvrede bezbrižna srca.Seti se da su lakedemonjanski dečaci trpeli ovakva ribanja stotinama

godina. Lijemo suze sada da ne bismo kasnije prolivali krv. Polinik nijehteo da te povredi. Trudio se da te nauči onom vladanju umom koje ćesputati strah kad ratne trube i gajdaši označe početak boja.

Seti se šta sam ti govorio o kući s mnogo odaja. Ima soba u koje ne smemoda ulazimo. Bes. Strah. Svaka strast koja vodi um ’posednutosti’ što u raturazara čoveka.Navika će se boriti na tvojoj strani. Kad uvežbaš mozak da misli na jedan i

samo jedan način, kad mu ne dozvoliš da misli nikako drugačije, to će bitiizvor velike snage u bici.“Zastali su pod jednim hrastom i seli.,,Da li sam ti pričao o guski koju smo imali na kleros mog oca? Bila je

stvorila naviku, bog zna zašto, da kljucne triput na određenom mestu naledini pre nego što zagaca u vodu sa svojom guščijom braćom i sestrama.Kao dečak sam bio u čudu zbog toga. Uradila bi to svaki put. Nešto ju je nato primoravalo.Jednog dana uvrteo sam sebi u glavu da je sprečim. Samo da vidim šta će

učiniti. Zauzeo sam mesto na onom sujevernom deliću ledine - nisam tadaimao više od četiri ili pet godina - i nisam puštao gusku da priđe.Izbezumila se. Jurnula je na mene, tukući me krilima i kljucajući me dokrvi. Utekao sam kao pacov. Guska se smesta pribrala. Kljucnula je onajsvoj busen tri puta i zaplivala, zadovoljna da zadovoljnija ne može biti.“Stariji plemeniti odlazili su sada kućama, mlađi se razilazili na svoja

mesta.„Navika je moćan saveznik, mladi moj druže. Navika preplašenosti i besa,

ili samosavlađivanja i hrabrosti.“ Toplo je potapšao dečka po ramenu;obojica ustadoše.„Hajde sada. Idi da odspavaš. Obećavam ti, pre nego što ugledaš sledeću

bitku, opremiću te svim najprikladnijim navikama.“

TRINAESTKad su mladići počeli da se razilaze na svoje položaje, Dijenek je sa

svojim štitonošom Samoubicom izašao na put i pridružio se drugim četnimzapovednicima, okupljenim da produže do ekklesia, gde će pomoći upripremama za pogrebne igre. T u jedan helotski dečak dojuri ka Dijeneku sporukom. Bio sam se rastao s Aleksandrom i zaputio ka otvorenimtremovima oko Trga slobode da se smestim na prenoćište, kad me nekopozva oštrim zviždukom.Na moje zaprepaštenje, bio je to Dijenek.Priđoh mu žurno i postavih se s poštovanjem sleva, sa strane na kojoj se

drži štit. ,,Je li ti poznato gde se nalazi moja kuća?“, pitao me je. Bile su toprve reči kojima mi se ikada neposredno obratio. Odgovorih mu da jeste.„Idi tamo. Ovaj će te dečak povesti.“Ne rekavši ništa više, Dijenek se okrenu i ode s ostalima na okupljanje.

Pojma nisam imao šta se od mene zahteva. Pitao sam dečaka da se nijedesila neka greška, da li je siguran da su mene tražili. „Tebe, jeste, i bolje dasad damo petama vetra.“Gradska kuća Dijenekove porodice, iz osnova različita od kuće na imanju

koje su obrađivali njihovi heloti, nešto oko tri milje južno duž Eurote,nalazila se dve ulice đalje od Sutonskog puta, na zapadnom kraju Pitane.Nije se naslanjala na druga staništa, kao što je bio čest slučaj u toj četvrti,već je stajala izdvojena, kraj šumarka drevnih hrastova i maslina. I sama jenekada bila seoska kuća na negdašnjem imanju i posedovala je nenakićenu isvrsishodnu ljupkost seoske kleros. Krajnje skromna, jedva da je bila većaod kakve kolibe, a po lepoti ju je prevazilazila čak i kuća mog oca u Astaku,ali je njeno dvorište i okolno zemljište, ugneždeno u nasadu mirti izumbula, zračilo dražesnom zaklonjenošću mirne luke. Kad se stigne domesta odakle počinje niz cvećem oivičenih staza, od kojih svaka kao da vasvodi dublje u spokoj i osamu, pored u grozdove okupljenih kućica drugihplemenitih čija se ognjišta žare u večernjoj svežini, začuje se zvonki dečjismeh i srećno pseće kevtanje kako se prelivaju preko zidova. Čitavo mesto,sa svojim senovitim okruženjem, nije se moglo činiti udaljenijim odvojničkih vežbanja i rata, niti je moglo pružati veću različitost i utehuonima što se od toga oporavljaju.

Dijenekova najstarija kćerka, Elerija, koja je tada imala jedanaest godina,otvorila mi je kapiju. Ugledah niske bele zidove koji su okruživali brižljivopometeno dvorište, popločano najobičnijom ciglom, ukrašeno cvećem uzemljanim ćupovima postavljenim na ispuste. Jasmin je cvao uznebojadisane potpornje sekirom satesane senice; uredno orezana visterija ioleander priljubljivali su se uz pročelje; potočić ne širi od podlanicegrgoljio je kamenim koritom uz severni zid. Sluškinja koju nisam poznavaočekala je uz baštensku stolicu od pletera postavljenu u seni.Uputila me je ka kamenom umivaoniku da operem šake i stopala.

Nekoliko čistih lanenih ubrusa visilo je preko jedne prečke; obrisah se iobzirno ih obesih natrag. Srce mi je udaralo, mada, da me ko ubije, ne bihznao zašto. Deva Elerija uvede me u odaju s ognjištem, uz koju je kućusačinjavala još jedna jedina, spavaća soba Dijenekova i njegove žene Arete.Tu su bile sve četiri Dijenekove kćeri, od kojih je jedna tek prohodala, a

jedna još bila novorođenče; druga po starini, Aleksa, sada je sa starijomsestrom sedela po strani i zajedno su grebenale vunu kao da je to nešto štose najnormalnije radi usred noći. Devojčice je nadgledala gospa Areta,sedeći s bebom na grudima na goloj stoličici uz ognjište.Razabrao sam smesta, međutim, da nije Dijenekova gospa ta na koju treba

da obratim pažnju. Njoj uz bok, malo više prema sredini sobe, sedela jegospa Paraleja, Aleksandrova mati, žena polemarha Olimpija.Bez prenemaganja ona stade da me propituje o arosis kome njen sin beše

podvrgnut ni pola sata pre toga u obedovaonici. To što je uopšte saznala štase desilo, pa još tako brzo, bilo je već iznenađenje samo po sebi. Nešto unjenim očima opomenu me da treba pažljivo da biram reči.Gospa Paraleja izjavi da je sasvim upoznata sa zabranom otkrivanja reči

razmenjenih u obedovaonicama plemenitih i da prema toj zabrani gajinajdublje poštovanje. Svejedno ja bih mogao, a da se ne ogrešim o svetostzakona, ipak da udovoljim njoj, majci shvatljivo zabrinutoj za sinovljudobrobit i budućnost, nekim naznakama, ako ne o tačnim rečima ipostupcima u napred narečenim zbivanjima, onda možda o prizvuku iutisku koji su ostavili.Pitala me je, podsticajno, glasom u kome se očitavalo istovetno

podrazumevanje kao kad su plemeniti u obedovaonici propitivaliAleksandra, ko upravlja gradom. Kralj i efori, odgovorih smesta, i naravno

Zakoni. Gospa se nasmešila i pogledala hitro, samo na trenutak, kagospodarici Areti.,,Da“, reče, „mora biti da je tako.“Ovo je bio njen način da mi stavi do znanja kako žene vode glavnu reč, i

ako ne želim da budem zanavek vraćen da na imanju tovarim đubre, ondami je bolje da ispljunem zadovoljavajuću količinu obaveštenja. Za desetminuta izvukla je iz mene sve što je imalo da se čuje. Pevao sam kaoptičica.Želela bi, započela je gospa Paraleja, da dozna sve što je njen sin činio

otkad je u šumarku Blizanaca odbio da se povinuje njenim željama i zaputiose za vojskom ka Antirionu. Ispitivala me je strogo kao kakvog uhodu.Gospa Areta se nije uplitala. Njene dve starije kćeri nijednom ne podigošeoči ni prema meni ni prema gospi Paraleji, a ipak su u svojoj smernojutihlosti upijale svaku reč. Tako su učile. Današnji nauk bio je kako ispitatidečaka slugu. Kako je to gospa učinila. Kakvim glasom, kakva je pitanjapostavljala, kad joj se glas podizao do nagoveštaja pretnje, a kad se spuštaodo poverljivosti koja je izmamljivala iskrenost.Kakva smo sledovanja Aleksandar i ja poneli? A kakvo oružje? Kako smo

se snašli kada smo ostali bez hrane? Da li smo usput sretali nepoznateljude? Kako se njen sin vladao? Kako su neznanci odgovarali? Da li su muukazivali poštovanje dostojno Spartanca? Da li je držanje njenog sinazahtevalo takav odgovor?Gospa je upijala sve što sam joj odgovarao, sa svoje strane ne otkrivajući

ništa, mada je pri nekim obrtima bivalo jasno da ne odobrava ponašanjesvog sina. Samo je jednom dozvolila da joj stvaran gnev oboji glas, i to kadsam bio prinuđen da joj priznam kako Aleksandar nije doznao imezapovednika lađe s kojim smo zaplovili i koji nas je izdao. Gospin glas jezatreperio. Šta je s tim dečakom? Šta je učio svih ovih godina za očevimstolom i u zajedničkoj obedovaonici? Zar rnu nije bilo jasno da tajgmizavac, taj ribarski vođa, mora biti kažnjen, pogubljen ako treba, da bi tikmetovi naučili kakva je cena kad se zaigra podmuklo sa sinomlakedemonskog plemića? Ili, ako je razboritost tako zahtevala, taj brodar jemogao biti dobro iskorišten. Ako dođe do rata s Persijancima, taj kmet,pretvoren u doušnika, mogao se pokazati kao neprocenjiv izvor obaveštenjaza vojsku. Čak i da je pokušao izdaju govoreći neistine, to bi se moglo

razabrati i ipak se moglo stići do vrednih znanja. Zašto moj sin nije saznaonjegovo ime?„Tvoj sluga to ne zna, gospo. Možda tvoj sin i jeste saznao, ali tvoj sluga

za to ne zna.“„Govori o sebi ja“, ukori me Paraleja oštro. „Nisi rob, pa ne govori kao da

jesi.“„Da, gospo.“„Dečko treba nečim da okvasi grlo, majko.“ Ovo je rekla deva Elerija, uz

kikotanje. „Pogledaj ga. Ako mu lice još malo pocrveni, prsnuće kao zreoparadajz.“Ispitivanje je potrajalo još ceo sat. Moju nelagodnost, dok sam sedeo na

toj tihoj vatri, pojačavao je i telesni izgled gospe Paraleje, kojim je takoneverovatno podsećala na svoga sina. Bila je lepa kao on, i kao i njegova, injena je lepota bila spartanski jednostavna i suzdržana.Udate žene i devojke mog rodnog Astaka, i posvuda po celoj Heladi,

redovno su primenjivale sredstva za ulepšavanje i bojile lice da istaknu svojizgled. Ove su gospe bile veoma svesne kako veštački sjaj njihovih uvojakaili rumenilo usana deluje na muškarce u dosegu njihovih čari.Ništa od ovoga nije bilo u Paralejinom delokrugu, kao ni u Aretinom.

Njen^ep/os bio je razrezan sa strane, kao što je to bio običaj kod Spartanki,otkrivajući nagu nogu do butine. U ma kom drugom gradu ovo bi sesmatralo razuzdanim i sablažnjivim. Ali ovde u Lakedemonu to uopšte nijeprivlačilo pažnju. Ovo je noga. Mi, žene, imamo noge isto kao i vimuškarci. Za spartanskog muškarca bilo bi nezamislivo da zuri u gospu ilijoj se značajno kezi zbog ovakve haljine. Oni su viđali svoje majke i sestre ikćeri nage još otkad su progledali, bilo na atletskim vežbama za devojke ižene, bilo na svetkovinama i u drugim ženskim povorkama.Pa ipak ove gospe ne behu nesvesne svoje neodoljive privlačnosti i njenog

učinka, čak i na jednog služinskog dečaka dovedenog pred njih. Na krajukrajeva, zar i Helena nije bila Spartanka? Menelajeva žena, ona koju jeParis odveo u Troju,zrok bezmemih jada za Trojance i za Helene,ad’ čijelepote pogubiše toliki Ahajcirabri živote pod Trojom, daleko od zemljerodne.Spartanke su lepotom nadilazile sve druge žene Helade, a to što su na nju

polagale tako malo nije bila najmanja od njihovih čari. Njihova boginja nijeAfrodita, već Lovkinja Artemida. Pogledaj lepotu naše kose, kao da je

govorilo njihovo držanje, na kojoj odsijava svetlost svetiljki, ne zato jersmo je doterivale veštinom ulepšavanja, nego zato što sjajimo zdravljem iblistamo vrlinom. Pogledaj u naše oči koje susreću muškarčeve, niti ihobaramo u promišljenoj skromnosti, niti trepćemo obojenim trepuškamakao korinćanske kurve. Svoje noge ne negujemo u skrovitim odajamapčelinjim voskom i mirtom, već pod suncem u utrkama na Velikom prstenu.Bile su ženke, ove gospe, supruge i pre svega majke sinova koji će izrasti

u ratnike i junake, branioce grada. Spartanske žene bile su rasplodne kobile,i mlade razmažene gospe iz drugih gradova možda su ih prezirale, ali bilesu punokrvne trkačke kobile, olimpijske pobednice. Atletski žar i žestinakoje je u njima stvarala gynaikagoge, disciplina u kojoj su uvežbavanežene, bili su osobena moć i one su to znale.Dok sam stajao pred ovim ženama, misli su mi se, uprkos svim mojim

naporima, otimale i vraćale u prošlost, Diomahi i mojoj majci. U sećanjusam video snažne i dobro građene noge moje rođake kako se kreću u trkudok smo hvatali nekog zeca ili košutu, a naši psi jurili pred nama nizkamenjem osutu padinu. Video sam glatku sjajnu put njene nadlaktice doknapinje luk, oči čiji je pogled odlutao u nigdinu i blesak mladosti i slobodekoji joj je zario lice kad se nasmeši. Video sam ponovo svoju majku, kojanije poživela duže od dvadeset šest godina, i koje sam se sećao po nežnosti iotmenosti. Te su misli bile kao odaja u domu uma o kojoj je govorioDijenek, odaja za koju sam se na Trokrakom putu zakleo da nikad sebi nećudopuštati da ulazim u nju.Ali sada kad sam se zatekao u ovoj stvarnoj odaji stvarnog doma, usred

ženstvenih šuštaja i mirisa, ovijen ženskim zračenjem ovih supruga i majki ikćeri i sestara, njih šest, toliko ženskog prisustva u tako malenom prostorupovuklo me je u prošlost i protiv moje volje. Trebalo mi je sve mojesamosavlađivanje da bih suspregnuo posledice ovih uspomena i odgovaraokako valja na gospina neprekidna pitanja. Barem se činilo da se propitivanjebliži zaključku.„Odgovori mi još na poslednje pitanje. Govori iskreno. Ako slažeš, znaću.

Ima li u mom sinu hrabrosti? Proceni kakva j tandreia, muževnost, u togmladića koji će uskoro morati da zauzme svoje mesto među ratnicima.“Nije mi trebala neka naročita pamet da bih shvatio da hodam po veoma

tankom ledu. Kako odgovoriti na takvo pitanje? Ispravih ramena i obratihse gospi neposredno.

„Cete za obuku u agoge broje četrnaest stotina dečaka. Samo je jedanimao smelosti da sledi vojsku, i to usprotivivši se majčinim željama, a da sei ne pominje svest o kazni koja će ga snaći po povratku.“Gospa razmotri moj odgovor. „To je prepreden odgovor, ali dobar.

Prihvatam ga.“Ustala je i zahvalila gospi Areti što je omogućila ovaj razgovor i

obezbedila njegovu poverljivost. Meni je rečeno da sačekam napolju udvorištu. Sluškinja gospe Paraleje i dalje je stajala tamo, zadovoljnog lica;nema sumnje, prisluškivala je razgovor i izbrbljaće svaku reč čitavomdolinom Eurote još koliko sutra. Trenutak kasnije pojavila se gospa i, neudostojivši me ni pogleda ni reči, otputila se dugačkim korakom, praćenasluškinjom, niz neosvetljenu stazu.,,Da li si dovoljno star da piješ vino?“Gospa Areta obratila mi se s vrata, pozivajući me pokretom ruke da se

vratim u kuću. Sve četiri kćeri su joj već spavale. Sama mi je gospapripremila kupu, veoma razblaženu vodom, kao da sam dete. Zahvalno samotpio. Očigledno, ispitivanje noćas još nije okončano.Gospa mi reče da sednem, a sama se ponovo smesti uz ognjište, kao što i

pristoji domaćici. Stavila je preda me tanjir s komadom alphita ječmenoghleba i prinela mi nekoliko zalogaja sira, ulja i luka.„Strpljenja, ova noć među ženama uskoro će se svršiti i vratićeš se među

muškarce, gde ti je očigledno prijatnije.“„Prijatno mi je, gospo. Zaista. Olakšanje je umaći od vojničkog života na

jedan sat, pa makar to značilo i ples po usijanom tiganju bosim nogama.“Gospa se nasmešila, ali bilo je jasno da joj je na umu nešto ozbiljnije.

Privukla je moj pogled svojim.,,Da li si ikada čuo ime Idiotihid?“Cuo sam.„Bio je spartijat i poginuo je u bici kod Mantineje. Video sam njegov

spomenkamen ispred obedovaonice Krilate Nike na Amiklejskom putu.“„Šta još znaš o tom čoveku?“, pitala je gospa. Promrmljah nešto. „Šta

još?“, istrajala je.„Kažu da je Dekton, helotski momak koga zovu Pevac, njegovo kopile.

Majka mu je bila iz Mesenije i umrla je na porođaju.“ „Veruješ li u to?“„Verujem, gospo.“,,Zašto?“

Sam sam sebe saterao u ćošak; videh da je gospa to opazila. „Zato što“,odgovorila je umesto mene, ,,taj dečko Pevac toliko mrzi Spartance?“Prestravljen što ona to zna, za trenutak sam onemeo.„Jesi li primetio“, nastavila je glasom u kome, na moje iznenađenje, nije

bilo ni uvredljivosti ni gneva, ,,da među robovima najniži, čini se, podnosesvoj usud bez preterane ojađenosti, dok se najplemenitiji, oni na ivicislobode, bune najogorčenije? Kao da onaj što služi tim mučnije podnosipotčinjenost što dostojnijim časti sebe smatra.“Ovo je bio sažet opis Pevčeve suštine. Nikad nisam o tome razmišljao na

taj način, ali sada kada je gospa to tako iskazala, shvatih da je to istina.„Tvoj prijatelj Pevac previše priča. A što jezikom i prećuti, ponašanjem

oda sasvim jasno.“ Navela mi je, doslovce, nekoliko buntovničkih izjavakoje je Dekton izrekao, a koje sam, kako sam mislio, samo ja čuo, napovratku iz Antiriona.Ostao sam bez reči, osećajući kako me probija znoj. Izraz Aretinog lica

ostao je nedokučiv.„Znaš li šta je krypteia?“, pitala je.Znao sam. „Tajno društvo među plemenitima. Nikom nije znano ko su

njegovi članovi, samo da su među najmlađima i najsnažnijim Spartancima ida delaju noću.“„A šta to oni čine noću?“,,Da ljudi nestanu.“ Heloti, mislio sam. Helotski otpadnici. „Odgovori mi

sad na ovo, i promisli pre nego što išta kažeš.“ Gospa Areta zastade, kao dabi da podvuče važnost pitanja koje će mi postaviti. ,,Da si njihov pripadnik ida znaš ovo što sam ti upravo rekla o tom helotu, Pevcu, da je iskazaoizdajnička osećanja prema gradu i, štaviše, da je objavio kako će ihsprovesti u delo, šta bi učinio?“Postojao je samo jedan odgovor.„Dužnost bi mi bila da ga ubijem, da pripadam društvu krypteia.“ Gospa

me je saslušala s nepromenjenim izrazom na licu. ,,A sad mi odgovori: tikao ti, kao prijatelj tog helotskog dečaka Pevca, šta bi učinio?“Promucao sam nešto o izvinjavajućim okolnostima, o tome da je Pevac

usijana glava i da često govori ne misleći, da je štošta od onoga što pričasamo prazno razmetanje i da svi to znaju.Gospa se okrenu ka senci.,,Da li ovaj dečko laže?“

,,Da, majko!“Okrenuh se, prepadnut. Obe starije devojčice bile su budne u svom

zajedničkom krevetu i gutale su svaku reč.„Odgovoriću umesto tebe, mladiću“, reče gospa, izbavljajući me iz

neugodnog položaja. „Mislim da bi učinio sledeće. Mislim da bi upozoriotog dečka, Pevca, da ne govori više ništa slično pred tobom i da ne čininišta, makar kako neznatno - ili ćeš ga ti lično izručiti.“Sad sam bio do krajnosti pometen. Gospa se smeškala. „Loše lažeš. Nisi

za to nadaren. Divim se tome. Ali na opasnom si tlu. Sparta je moždanajznatniji grad Helade, ali je svejedno mali grad. Miš ne može ni da kihnea da mu sve mačke ne kažu nazdravlje. Sluge i heloti sve čuju, a izblebetaćešta hoćeš za jedan medeni kolač.“Razmislio sam o ovome.,,A ja ću posle kupe vina?“, zapitah.„Taj dečak te ne poštuje!“ Ovo je izgovorila Aleksa, kojoj je bilo devet

godina. „Moraš dati da ga išibaju!“Na moje olakšanje, gospa Areta me je gledala pod svetlošću svetiljke bez

ljutnje i bez ogorčenja, smireno, proučavajući me. „Dečak tvog položajamorao bi da stoji mirno, u strahu pred ženom plemića uglednog kao što jemoj muž. Reci mi: zašto me se ne plašiš?“Sve do tog trenutka nisam shvatao da me nje zaista nije strah. „Nisam

siguran, gospo. Možda zato što me podsećaš na nekoga.“Nekoliko trenutaka ništa nije rekla, samo me je i dalje gledala istrajno i

ispitivački.„Pričaj mi o njoj“, zapovedila je.„O kome?“„O svojoj majci.“Pocrveneh ponovo. Uzvrpoljio sam se na pomisao da je ova gospa

naslućivala ono što skrivam u srcu i pre nego što bih to izrekao.„Hajde, popij vina. Ne moraš da se praviš junačina preda mnom.“Pa, dobro onda. Otpio sam. Pomoglo je. Ukratko sam ispričao gospi o

Astaku, o njegovom razaranju, o tome kako su mi majku i oca ubili ratniciArga prišunjavši se u noći.„Argivljani su uvek bili kukavice“, primeti ona s omalovažavajućim

prezrivim zvukom, zbog koga mi je postala još draža nego što je i samamogla da shvati. Očigledno je već bila načula moju žalosnu priču, ali ju je

svejedno pratila s pažnjom i činilo se da to što je sada sluša s mojih usanabudi u njoj saosećanje.„Nesrećan ti je bio život, Kseo“, reče, prvi put izgovorivši moje ime. Na

moje iznenađenje, to me je duboko dirnulo; morao sam da se napregnemkako se to ne bi videlo.Sa svoje strane, pribrao sam sve svoje moći da bih govorio pravilno,

pristojnim grčkim dostojnim nekoga ko je rođen slobodan, s poštovanjemne samo prema njoj, nego prema svom zavičaju i poreklu.»A zašto“, pitala je gospa, »jedan dečak bez svog grada iskazuje toliko

odanosti prema Lakedemonu koji mu je tuđinska zemlja, čiji deo on nije,niti će ikada biti?“Odgovor sam znao, ali nisam mogao da prosudim u kojoj bih se meri smeo

usuditi da joj verujem.Odgovorih joj izokola, govoreći kratko o Briseju. „Moj učitelj me je

uputio da dečak koji ne pripada nijednom gradu ne može izrasti u pravogčoveka. Pošto više nisam imao svoj grad, osećao sam slobodu da odaberemkoji god sam hteo.“Ovo je bilo neuobičajeno gledište, ali video sam da ga gospa odobrava.

»Zašto ne, onda, nekipolis koji nudi bogatstvo i razne prilike? Teba iliKorint ili Atina. Sve što ćeš ovde dobiti jeste grubi hleb i išibana leđa.“Odvratih joj poslovicom koju je Brisej jednom naveo Diomahi i meni: da

drugi gradovi stvaraju spomenike i poeziju, a Sparta ljude.»A da li je to istina?“, upita gospa. »Po tvom najiskrenijem sudu, sada kad

si imao priliku da proučiš naš grad, i najgore kao i najbolje u njemu?“„Istina je, gospo.“Iznenadih se što su je ove reči, kako se činilo, duboko dirnule. Odvratila je

pogled, trepnula nekoliko puta. Kad se pribrala dovoljno da ponovoprogovori, glas joj je bio napukao od osećanja.„Ono što si čuo o plemenitom Idiotihidu istina je. Bio je otac tvog

prijatelja Pevca. I još nešto je bio. Moj brat.“Videla je da sam se iznenadio.„Nisi to znao?“„Ne, gospo.“Savladala je osećanje, bol, kako sad videh, koje je pretilo da je rastroji.„Vidiš, dakle“, reče osmehujući se s naporom, „tako mi je taj mladi Pevac

neki nećak. A ja sam njemu tetka.“

Otpio sam još vina. Gospa se smešila.„Smem li da pitam zašto tvoja porodica, gospo, nije postala Pevcu

pokrovitelj i unapredila mu položaj da bude mothax?“U Lakedemonu je ovo postojalo kao naročita vrsta unapređenja mladića u

„polubraću“, dostupna nižima rodom ili nezakonitim sinovima očevaspartijata, koji su tako uprkos niskom poreklu mogli da steknu pokroviteljei budu uzdignuti i uključeni u agoge. Mogli su da vežbaju sa sinovimaplemenitih. Mogli su čak, ukoliko bi se pokazali dovoljno zaslužni i smeli uboju, i da postanu građani.„Predlagala sam to tvom prijatelju Pevcu više nego jedanput“, odgovori mi

gospa. „Odbio me je.“Videla je nevericu na mom licu.,,S poštovanjem“, dodade. „Najuljudnijim poštovanjem. Ali neopozivo.“Razmišljala je o ovome za trenutak.„Postoji još jedna neobičnost koja se može zapaziti kod robova, posebno

onih koji potiču od osvojenog naroda, kao što je slučaj s ovim dečakom jermu je majka Mesenjanka. Takvi ponositi ljudi često se poistovete s nižomgranom svoje loze, iz prkosa možda, ili želje da ne deluju kao ulizice što setrude da se dodvore ističući plemenitiju stranu.“Ovo je zaista važilo za Pevca. On je sebe iz sve snage smatrao

Mesenjaninom.„Ovo ću ti reći, moj mladi prijatelju, radi tebe koliko i mog nećaka radi:

krypteia zna. Motrili su na njega od pete godine. Motre na tebe. Govoriš štatreba, smeo si, obećavaš. Ništa od tog nije prošlo neprimećeno inezapaženo. I još nešto ću ti reći. Krypteia ima jednog što ti nije neznan.Starešinu vitezova, Polinika. On neće prezati da helotu otpadniku prerežegrlo, a ne verujem da bi tvoj prijatelj Pevac, koliko god u njemu snage iduha bilo, utekao olimpijskom pobedniku.“Devojčice je do sada sve do jedne savladao san. I kuća i tmina oko nje bile

su potpuno, sablasno tihe.„Rat s Persijancima se sprema“, izjavi gospa. „Gradu će biti potreban

svaki čovek. Grčkoj će biti potreban svaki čovek. Ali isto je toliko važnošto će ovaj rat, za koji se svi slažu da će biti najsmrtonosniji u povesti, bitimoćna pozornica i arena za velika dela. Polje na kome će svaki muškaracmoći činom da iskaže plemenitost odrečenu mu rođenjem.“Susrela je moj pogled i zadržala ga svojim.

„Zelim da dečak bude živ kad rat stigne. Želim da ga štitiš. Ako tvoje uvootkrije i najmanji nagoveštaj opasnosti, i najtiši šapat, moraš da dođeš pravomeni. Hoćeš li?“Obećah da hoću.„Stalo ti je do njega, Kseo. Iako te muči, meni je vidno vaše prijateljstvo.

Zaklinjem te u ime svog brata i njegove krvi koja teče dečakovim žilama.Hoćeš li paziti na njega? Hoćeš li mi to učiniti?“Obećah da ću učiniti šta god mogu.„Zakuni se.“Zakleh se, svim bogovima.Cinilo se to nerazumno. Kako bih mogao da se suprotstavim ako bi

krypteia ili ma kakva druga sila namerila da ubije Pevca? Pa ipak jeizgledalo da je moje dečačko obećanje nekako olakšalo gospinu teskobu.Poduže je proučavala moje lice.„Reci mi, Kseo“, reče meko. ,,Da li ikada... da li si ikada išta tražio za

samog sebe?“Odgovorih da ne razumem šta me to pita.„Zapovediću ti još nešto. Hoćeš li ispuniti?“Zakleh se da hoću.„Narediću ti jednog dana da učiniš nešto isključivo radi sebe samog, ni za

koga drugog. Znaćeš kad to vreme dođe. Obećaj mi. Reci mi to glasno.“„Obećavam, gospo.“Tada je ustala, s usnulom bebom u naručju, i prišla kolevci između postelja

drugih devojčica, položila detence u nju i ušuškala ga mekanimpokrivačima. Bio je to znak da treba da pođem. Već sam bio ustao, kao štoje poštovanje nalagalo, kad i gospa. „Mogu li da pitam nešto, gospo, prenego što odem?“Oči joj vragolasto zasvetlucaše. „Daj da pogodim. Nešto o nekoj

devojčici?“„Ne, gospo.“ Već sam zažalio zbog svog poriva. Pitanje je bilo nemoguće,

besmisleno. Nijedan smrtnik nije imao odgovor na njega.No pobudio sam kod nje zanimanje, i tražila je da nastavim. „To je za mog

druga“, rekoh joj. „Sam ne umem da odgovorim, jer sam premlad i premaloznam o svetu. Ali možda ćeš ti, gospo, u svojoj mudrosti umeti. Samomoraš da mi obećaš da mi se nećeš smejati i da se nećeš uvrediti.“Ona pristade.

„I da nikom nećeš ispričati, ni svom suprugu.“Obećala mi je.Udahnuh i izrekoh.„Taj drug... veruje da mu je jednom kad je bio dete, samo i na pragu smrti,

govorio bog.“Prekidoh se, motreći oštro na ma kakav znak prezira ili zgražanja. Na

svoje olakšanje, ne nađoh ga.„Taj dečak... moj drug... želi da zna je li to moguće. Može li... dali bi

sebožansko bićeudostojilo da govori dečaku bez grada i kućišta, ubogomdetetu koje nema ništa da prinese na žrtvu niti zna kako valja da se pomoli?Ili je moj drug stvarao prikaze, prazna priviđenja iz usamljenosti iočajanja?“Pitala me je koji je to bog prozborio mom prijatelju.„Bog strelac. Apolon Lukonoša.“Sav sam se zgrčio. Gospa će svakako prezreti ovakvu drskost. Bolje da

sam držao jezik za zubima.Ali ona se ne naruga mom pitanju, niti ga je smatrala bezbožnim. „I ti si

lukonoša, koliko sam doznala, i to dobar za svoje godine. Uzeli su ti luk,zar ne? Oduzeli su ga kad si stigao u Lakedemon?“Kazala je kako mora biti da me je sudba dovela njenom ognjištu te večeri,

jer da, boginje zemlje lebdele su brojne tik uz nju. Osećala ih je. Muškarcimisle glavom, rekla je, a žene krvlju, koja nadolazi kao plima s mesečevimmenama.„Nisam sveštenica. Mogu da odgovorim jedino iz svog ženskog srca, koje

sluti i raspoznaje istinu neposredno, iz srži.“Odvratih da je baš to ono što želim.„Reci svom drugu ovo“, reče gospa. „Što je video istina je. Njegovo

priviđenje stvarno beše bog.“Nenadano, vrele suze ispuniše mi oči. Osećanje me srva. Posrnuh i

zajecah, prestravljen takvim gubitkom samosavlađivanja i zapanjen snagomstrasti iznikle, kako se činilo, niotkuda, a tako neodoljive. Zario sam lice udlanove i rasplakao se kao dete. Gospa mi priđe i zagrli me nežno, tapšućime po ramenu materinski meko, uz blage umirujuće reči.Za nekoliko trenutaka se pribrah. Izvinih joj se što sam se tako sramno

slomio. Nije htela ni da čuje za to; prekorila me, tvrdeći da je takav zanossvet, nadahnut nebesima, i da se zbog njega ne sme kajati niti izvinjavati.

Stajala je sada kraj otvorenih vrata, kroz koja su sjale zvezde dopiralomrmorenje potočića u dvorištu.„Volela bih da sam poznavala tvoju majku“, reče gospa Areta gledajući me

milosno. „Možda ćemo se jednom i sresti, iza reke. Govorićemo o njenomsinu, i zlosrećnom udelu koji su mu bogovi dosudili.“Za oproštaj me je dotakla po ramenu.„Idi sad, a svom drugu reci ovo: ako zaželi, može ponovo da mi dođe s

pitanjima. Ali sledeći put mora doći lično. Baš bih da pogledam tog dečkašto je sedeo i ćeretao s Nebesnikom.“

ČETRNAESTSledeće večeri Aleksandra i mene izbičevali su zbog Antiriona. Njega je

kaznio njegov otac, pred plemenitima iz svoje obedovaonice. Mene je bezikakve svečanosti u poljima išibao helot koji se starao o borilištima. Potommi je, po mraku, Pevac pomogao do šumarka uz obalu Eurote zvanogNakovanj, da operem i previjem ranjava leđa. Ovo mesto bilo je posvećenoPoljskoj Demetri, a uvreženim običajem izdvojeno za mesenjanske helote;nekada je ovde bila kovačnica, pa otuda ime.Na moje olakšanje, Pevac me nije po navici podvrgao govorima o

ropskom životu, već se ograničio na opasku da su Aleksandra išibali kaomomka, a mene kao psa. Bio je ljubazan prema meni, a što je još važnije,bio je vešt u čišćenju i previjanju onih jedinstvenih razderotina koje stvaraudarac hrapave šibe po nagim leđima.Najpre voda, i to obilno, zaranjanje do vrata u studenu struju. Pevac me

pridržavao otraga, udenuvši mi laktove pod miške, jer bi se svako sotvorenim ozledama od šibanja obično onesvestio presečen ledenomvodom. Studen bi brzo skočanjila meso, a onda se moralo istrpeti ispiranjeprokuvanom koprivom i Nesovim odvarom. Ovim se zaustavlja liptanjekrvi i podstiče brzo zaceljenje rana. Vuneni ili laneni zavoji bili bi u ovomstanju nepodnošljivi, čak i najnežnije postavljeni. Ali dlan mog prijatelja,položen najpre sasvim blago, a onda čvrsto pritisnut na uzdrhtalo meso,doneo je olakšanje koje se bližilo blaženstvu. Pevac je bio šiban dovoljnočesto da bi mu sve ovo bilo dobro poznato.Posle pet minuta mogao sam da stojim. Posle petnaest mogao sam da

podnesem izgnječenu mahovinu koju mi je Pevac privio da izvuče otrov iblaži bol. „Bogova mi, ovde više nema devičanskog mesta“, primeti on,misleći da nije više ostalo mesa kako ga je bog stvorio, već je sve samiožiljak na ožiljku. ,,Na ova leđa nećeš prtiti štit tog himnopojca punmesec.“Taman se bio otisnuo u novo otrovno opadanje mog mladog gospodara,

kad s obale iznad nas dopre šuškanje. Obojica se okrenusmo, na svespremni.Bio je to Aleksandar. Istupio je između stabala držeći smotan ogrtač, nagih

izubijanih leđa. Pevac i ja se smrzosmo. Da ga zateknu ovde u ovo doba,

Aleksandar bi zaradio još jedno šibanje, a i mi s njim.,,Evo“, reče on, sasuljavši se niz obalu da nam se pridruži, „poharao sam

vidarev ormarić.“Bio je to melem od mirte. Dva prsta debeo sloj, zamotan u lišće oskoruše.

Zagazio je u struju kraj nas.„Šta si mu to stavio na leđa?“, pitao je Pevca, koji je odstupio s tupavom

preneraženošću na licu. Mirtu su plemeniti privijali na rane zarađene u bojuako su mogli da je se domognu, što je bivalo retko. Doznaju li da jeAleksandar ukrao ovo dragoceno sledovanje, prebili bi ga nasmrt. „Stavimu ovo kasnije, kad skineš mahovinu“, uputi Aleksandar Pevca. „Ali dobroisperi pre zore. Ako iko namiriše mirtu, snaći će nas gore od odranih leđa.“Tutnuo je lišće Pevcu u ruku.„Moram da se vratim pre prozivke“, kaza Aleksandar. U trenu je iščezao

uz obalu; čuli smo mu korake kako nestaju dok je pod senkama meko trčaonatrag tamo gde su dečaci bili smešteni oko Trga.„Dakle, presavij me preko kolena i ubij boga u meni“, progovori Pevac

odmahujući glavom. „Taj slavujčić ima veća jaja nego što sam mislio.“U zoru, kad smo Pevac i ja banuli pred prinošenje žrtve, pozva nas

Samoubica, Dijenekov skitski štitonoša. Pobeleli smo od užasa. Neko nas jeuhodio; izješćemo vatru sigurno.„Vas dva brabonjka prati srećna zvezda“, bilo je sve što nam je rekao.

Sproveo nas je sasvim u pozadinu. Tamo je stajao Dijenek, tih i sam upredjutarnjim senama. S poštovanjem mu stadosmo sleva, sa strane na kojojse drži štit. Gajdaši se oglasiše, redovi se pokrenuše. Dijenek nam pokazada ostanemo gde smo.Stajao je nepomičan ispred nas, a Samoubica njemu zdesna, s tobolcem

skraćenih kopalja koja je zvao „šivaće igle“ prebačenim nehajno preko leđa.„Pregledao sam izveštaje o tebi“, obratio mi se Dijenek, prvi put mi

neposredno upućujući reči, ako se ne računa onaj poziv od pre dve večeri dapođem za slugom do njegove kuće. „Heloti mi kažu da si kao radnik u poljupotpuno beskoristan. Gledao sam te kad si pomagao kod prinošenja žrtve:ne umeš kako treba ni da obriješ grlo kozi. A iz tvog ponašanja premaAleksandru jasno je da ćeš slušati svaku naredbu, ma kako glupu ilibesmislenu.“ Mahnuo mi je da se okrenem da mi pogleda leđa. „Izgleda dasi nadaren jedino da brzo prezdraviš.“

Nagnuo se i pomirisao mi leđa. „Da ne znam da je to nemoguće“, primeti,„zakleo bih se da su ovi uboji mazani mirtinim melemom.“Samoubica me ćušnu da se ponovo okrenem ka Dijeneku. „Imaš loš uticaj

na Aleksandra“, obrati mi se plemeniti. Dečaku ne treba drugi dečak, asvakako ne takav mamac za nevolje kakav si ti; potreban mu je zreomuškarac, s dovoljno uticaja da ga spreči kad utuvi sebi u glavu nekulakoumnu nepodopštinu, kao što je bila ona da pratite vojsku. Tako da ćumu dati svog čoveka.“ Pokretom glave pokaza Samoubicu. „Tebeotpuštam“, reče mi. „Ti si svoje svršio.“Pakla mu. Opet u balegu.Potom se Dijenek okrenu Pevcu. ,,A ti. Sin junaka spartijata, a ne možeš ni

žrtvenog pevca da držiš a da ga ne pridaviš. Bedan si. Ne umeš da začepišusta koliko ni Korinćani dupe, a kad god zineš izgovoriš nešto otpadničko.Učinio bih ti uslugu da ti prerežem grkljan na licu mesta, da se krypteia nemuči.“Podsetio je Pevca na Meriona, Olimpijevog štitonošu koji je tako časno

pao prošle nedelje pod Antirionom. Mi dečaci pojma nismo imali kuda sveovo smera.„Olimpije je prešao pedesetu, poseduje svu potrebnu razboritost i oprez.

Sledeći bi štitonoša trebalo da uspostavi ravnotežu mladošću. Da bude zeleni jak i lakouman.“ Odmerio je Pevca s jetkim prezirom. „Bogovi znajukakva ga je ludost nadahnula, ali Olimpije je tebe odabrao. Smesta mu sejavi. Sad si njegov prvi štitonoša.“Videh Pevca kako trepće. Ovo mora biti nekakva varka.„Nije šala“, reče Dijenek, ,,i bolje bi ti bilo da se ne šališ s tim. Stupaš za

koracima čoveka boljeg od polovine plemenitih u četi. Zajebeš li, lično ćute ispeći na tihoj vatri.“„Neću, gospodaru.“Dijenek ga je proučavao jedan dugačak, tegoban časak. „Zaveži i gubi se

odavde.“Pevac ode trkom. Prvi štitonoša plemenitom, koji je uz to još polemarch i

deli šator s kraljem. Mrzeo sam Pevca zbog njegove slepe sreće.Ako je bila sreća. Dok sam bledeo, sav ukočen od zavisti, slika gospe

Arete blesnu mi u glavi. To je ona iza ovoga. Osetih se još gore i gorkozažalih što sam joj poverio kako mi se privideo Apolon Strelac.

„Daj da ti pogledam leđa“, zapovedi Dijenek. Okrenuh se ponovo; zviznuoje procenjivački. „Bogova mi, da se na Olimpijskim igrama takmiče uišibanim leđima, svi bi se kladili na tebe.“ Vratio me je da ponovo stanemmirno licem prema njemu; motrio me je zamišljeno, pogledom koji kao dame je probadao sve do kičme. „Osobine potrebne dobrom štitonoši u bojusasvim su proste. Mora da bude glup kao magare, tup kao proštac i poslušankao maloumnik. U ovim sposobnostima, Kseone od Astaka, proglašavam tebesprekornim.“Samoubica se mrko zasmeja. Izvukao je nešto iza tobolca na svojim

leđima. „Hajde, pogledaj“, naredi mi Dijenek. Podigoh oči.Skit je držao luk. Moj luk.Dijenek mi zapovedi da ga uzmem.„Nisi još dovoljno snažan da mi budeš prvi štitonoša, ali ako naučiš gde ti

je dupe a gde glava, možda ćeš biti upola pristojan drugi.“ Skit mi stavi luku ruku, veliko oružje tesalskih konjanika koje su mi oduzeli u dvanaestoj,kad sam prvi put stupio preko lakedemonjanske granice.Ruke su mi nezaustavljivo drhtale; osetih toplu jasenovinu luka i živu

struju koja poteče njegovom dužinom i uli se u moje dlanove.„Pripremaćeš moja sledovanja, posteljinu i lekovite potrepštine“, uputio

me je Dijenek. „Kuvaćeš za ostale štitonoše i loviti za moje obede, navežbama u Lakedemonu i na pohodima za granicom. Prihvataš li?“„Da, gospodaru.“„Kod kuće možeš za sebe da loviš zečeve, ali ne razmeći se svojom

srećom.“„Neću, gospodaru.“Osmotrio me je onim pogledom punim zajedljive razvedrenosti koji sam i

pre izdaleka opazio na njegovom licu i koji ću izbliže viđati još mnogoputa.,,Ko zna“, reče moj novi gospodar, ,,s malo sreće, možda ćeš ustreliti i

nekog neprijatelja.“

KNJIGA ČETVRTA

ARETA

PETNAESTU sledećih pet godina lakedemonjanska vojska je stupala u dvadeset

jednom pohodu, sve protiv drugih Helena. Oštrica neprijateljstva koju jeLeonida još od Antiriona nastojao da upravlja protiv Persijanaca sada senužno okretala prema prečim ciljevima, grčkim gradovima koji supodmuklo naginjali izdajstvu, unapred stupajući u savezništvo sazavojevačem ne bi li izbavili sopstvene kože.Moćna Teba, čiji su izgnani aristokrati besprekidno pleli zavere s

persijskim dvorom kako bi povratili uticaj u svojoj zemlji prodajući jeneprijatelju.Zavidljivi Arg, Spartin najogorčeniji i najdorasliji suparnik, čije je

plemstvo otvoreno gostilo posrednike Carstva. Aleksandrova Makedonijaodano je ponudila zaloge podređenosti. Atina je takođe imala izgnanearistokrate koji su počivajući pod persijskim šatorima spletkarili u svrhusopstvenog povratka u gospodstvo pod persijskim znamenjima.Ni Sparta sama nije bila sasvim otporna na izdaju, budući da se njen

proterani kralj Demarat u izgnaništvu takođe svrstao među ulizice okoNjegovog Veličanstva. Sta bi drugo Demaratova želja mogla da bude ako neda se ponovno uspne do moći u Lakedemonu kao satrap i poverenikGospodara Istoka?Treće godine posle Antiriona umre Darije Persijski. Kad je vest o tome

dospela u Grčku, nada ponovo zaplaminja u slobodnim gradovima. Sad ćemožda Persijanci prestati da okupljaju vojsku. Neće li se sada carska vojskarazići kad je car mrtav? Neće li se sada odložiti persijska težnja zapokoravanjem Helade?Onda se Tvoje Veličanstvo uspelo na presto.Neprijateljska vojska nije raspuštena.Brodovlje se nije raspršilo.Okupljanje se umesto toga udvostručilo. Revnost sveže krunisanog princa

razgorela se u grudima Njegovog Veličanstva. Istorija neće o Kserksu, sinuDarijevom suditi kao o neznatnijem od oca, niti od njegovih presvetlihpredaka Kambisa i Kira Velikog. Njima koji su nadvladali i porobili celuAziju pridružiće se u panteonu slave Kserks, potomak njihov, koji će sadapokrajinama Carstva dodati Grčku i Evropu.

Celom Heladom phobos se probijao napred kao lagum. Njegov jamskivonj osećao se u spokoju jutra, podzemno podrhtavanje njegovog sporognapredovanja u snu. Od svih moćnih grčkih gradova čvrsto su se držalisamo Sparta, Atina i Korint. Oni su slali poslanstvo za poslanstvom ukolebljive/>o/ew nastojeći da ih vežu za Savez. Moj gospodar plovio jepreko mora u pet poslanstava za ciglo jedno godišnje doba. Povraćao sampreko paluba tolikih brodova da više ne mogu ni da ih se prisetim.Gde god da su poslanstva pristala ,phobos ih je preduhitrio. Strah je

potpuno razuzdao ljude. Mnogi su rasprodavali sve što su imali; drugi,manje nepromišljeni, kupovali su. „Bolje da Kserks sačuva mač i umestonjega pošalje kesu“, s gađenjem je primetio moj gospodar posle još jednogneuspelog poslanstva. „Grci će izgaziti jedni druge trčeći da vide ko će prviuspeti da proda svoju slobodu.“Uvek mi je na ovim poslanjima deo uma budno pazio ne bih li doznao

nešto o svojoj rođaki. Triput me je do moje sedamnaeste godine služenjemom gospodaru provelo kroz Atinu; svaki put sam se raspitivao gde senalazi dom plemenite gospe s kojom smo se Diomaha i ja susreli onog jutrana putu ka Trokrakom raskršću, kad je ta fina gospa naložila da Dio dođe nanjen posed u gradu i stupi u njenu službu. Na kraju sam ustanovio u kom jekraju grada i kojoj ulici, ali kuću nikad nisam uspeo da pronađem.Jednom se u domu Atinjanina Akadema pojavila divna nevesta od

dvadeset godina, domaćica kuće, za koju na trenutak poverovah da jeDiomaha. Srce stade da mi tuče tako divlje da sam se spustio na koleno izstraha da ću se srušiti onesvešten. Ali ta gospa ne beše ona. Niti je bila onanevesta koju sam godinu dana kasnijemotrio gde nosi vodu sa zdenca uNaksu. Niti žena nekog lekara koju sam susreo pod kolonadom u Histejišest meseci potom.U jedno jarko letnje predvečerje, dve godine pred bitku kod Kapija, brod

na kom je moj gospodar plovio s poslanstvom nakratko pristade u Faleronu,atinskoj luci. Poslanje smo okončali i ostala su nam još dva sata do nailaskaplime. Bio sam slobodan od dužnosti i napokon sam, sve u trku, pronašaokuću gospe s Trokrakog raskršća. Bila je zatvorena; phobos je nateraožitelje da se povuku na posede u Japigiji, ili me je bar tako izvestio odredskitskih lukonoša na koje sam nabasao, propalica koje je Atina unajmljivalakao gradske redare. Da, siledžije su se sećale Diomahe. Ko bi je zaboravio?

Smatrali su da sam još jedan od njenih udvarača, pa su mi se obraćaligrubim uličnim jezikom.„Ptičica je odletela“, rekao mi je jedan. „Suviše je ona divlja za kavez.“Drugi je izjavio da ju je još jednom sreo, na tržnici s mužem, građaninom i

pomorskim starešinom. „Glupa kučka“, nasmejao se. ,,Da se spetlja s timzasoljenim tikvanom kad je mogla da bude moja! “Na povratku u Lakedemon rešio sam da iskorenim ovu šašavu žudnju iz

srca, kao kad seljak izglavi uporni panj. Rekoh Pevcu da mi je vreme da seženim. On mi je našao nevestu, svoju rođaku Tereju, kćerku svoje tetke pomajci. Imao sam osamnaest, a ona petnaest godina kad smo se združili pomesenjanskim običajima kakve upražnjavaju heloti. Za deset meseci rodilami je sina, a kćerku kasnije dok sam bio na pohodu.Oženjen, zarekoh se da više neću misliti na svoju rođaku. Neću više

vređati bogove premišljajući o sanjarijama.Godine su hitro minule. Aleksandar je dovršio svoju službu kao mladić u

agoge\ dat mu je bojni štit i zauzeo je svoje mesto u vojsci plemenitih.Oženio se devom Agatom, baš kao što je i bio obećao. Rodila mu jeblizance, dečaka i devojčicu pre nego što je napunila dvadesetu.Polinik je po drugi put ovenčan u Olimpiji, pobedivši ponovo u trci pod

oklopom. Njegova žena Alteja rodila mu je trećeg sina.Gospa Areta nije podarila Dijeneku više dece; posle četiri kćerke nije više

zanela, i ostali su bez muškog naslednika.Pevčeva žena Harmonija rođila mu je drugo dete, sina koga je nazvao

Mesenije. Gospa Areta bila je uz porodilju, dovela joj je svoju babicu ipomogla pri rođenju sopstvenim rukama. Nosio sam joj baklju prateći jekući. Nije progovarala, toliko rastrzana beše između radosti što je napokonprisustvovala rođenju muškog naslednika svoje loze, braniteljaLakedemona, i tuge zbog saznanja da će ovaj dečačić, porod kopiletanjenog brata, uz Pevčev otpadnički prkos prema njegovim spartanskimgospodarima iskazan čak i imenom koje je odabrao za svog sina, biti suočens najkrućim i najopasnijim putem ka muževnosti.Persijsko mnoštvo nalazilo se već u Evropi. Premostili behu Helespont i

krstarili su celom Trakijom. A ipak su se helenski saveznici gložili. Snageod deset hiljada teških pešadinaca, pod zapovedništvom Spartanca Eueneta,odaslane su u T empe u T esaliji da načine uporište protiv najezde nanajsevernijoj grčkoj granici. Ali kad je vojska stigla tamo, to se mesto

pokazalo neodbranjivim. Položaju se moglo prići s kopna preko prolaza kodGona, a s boka morem preko Aulide. Posramljenih i poniženih Deset hiljadapovuklo se i rasulo po gradovima iz kojih su i potekli.Očajnička obamrlost obuzela je grčko Veće. Tesalci su, napušteni, prešli

Persijancima, pridodajući svoju neuporedivu konjicu da uvećajuneprijateljsku. Teba se klackala na ivici da se potčini. Arg je još istrajavao.Strahotna znamenja i prikazanja su se umnožavala. Apolonovo proročište uDelfima posavetovalo je Atinjane da „ Uteknu na kraj sveta“,ok jespartansko Veće staraca, ozloglašeno po sporosti u delanju, još oklevalo irazvlačilo. Negde se moralo zauzeti uporište. Ali gde?Na kraju su žene podstakle Spartance da se pokrenu. Ovako se to zbilo.Izbeglice, mnoge neveste s odojčadima, priticale su u poslednji od

slobodnih gradova. Mlade majke dobegle su u Lakedemon, ostrvljankeumakle pred persijskim napredovanjem preko Egejskog mora. Kod svojihslušalaca one bi rasplamtele mržnju prema neprijatelju pripovedajući ozverstvima osvajača u njihovim prvim prolascima preko ostrvlja: kako suna Hiosu i Lezbosu i Tenedu prečešljali ostrvo s kraja na kraj, pretražujućisvako skriveno mesto, dovlačeći dečake i saterujući najlepše da ih kastrirajuza evnuhe, ubijajući muškarce i silujući žene, prodajući ih u roblje. Glavicemalene dece ovi su persijski junaci smrskavali o zidove, rasipajući immozak po pločnicima.Spartanske žene slušale su ove priče s ledenim besom, njišući svo ju

dečicu na grudima. Persijske horde pustošile su sada T rakiju i Makedoniju.Ubice dece stoje na pragu Grčke, a gde je Sparta i ratnici njeni branitelji?Doklimatali su kući bez kapi prolivene krvi pošto su nasamareni kodTempa.Nikad grad nisam video takav kao posle tog kraha. Junaci odlikovani za

junaštvo šunjali su se naokolo posramljeno obarajući glave, dok su se ženeprezrivo brecale na njih gledajući ih svisoka i s omalovažavanjem. Kako suse uopšte Tempe mogle desiti? Svaka bitka, čak i izgubljena, bila bi boljaod nikakve. Postrojiti tako veličanstvenu vojsku, ovenčati je predbogovima, prebaciti je na toliku daljinu, a da na kraju niko ni kap krvi neprolije, to nije samo sramno, tvrdile su žene, nego i svetogrdno.Zenski prezir razdirao je grad. Izaslanice žena i majki izašle su pred efore

zahtevajući da one budu poslate sledeći put, oboružane ukosnicama i

preslicama, jer se spartanske žene svakako ne bi mogle tako nečuvenoosramotiti niti postići manje od vajnih Deset hiljada.Raspoloženje među ratnicima bilo je podjednako podgrizajuće. Koliko će

još Veće saveznika oklevati? Koliko će još nedelja efori odlagati?Zivo se sećam jutra kad je proglas napokon stigao. Heraklov odred vežbao

je toga dana u presušenom rečnom koritu zvanom Prolaz, užarenom levkumeđu peskovitim obalama severno od sela Limna. Ljudi su se okušavali usukobima dvojica na jednoga i trojica na dvojicu, kad se ugledni starac poimenu Harilaos, koji pre beše efor i Apolonov sveštenik, ali sadaprvenstveno savetnik i poslanik, pojavi na pregibu obale i odazva na stranupolemarha Derkilida, starešinu odreda. Starac je bio prešao sedamdesetu; ujednoj bici beše izgubio nogu ispod kolena. To da je on dohramao na svojojštaci ovako daleko od grada moglo je da znači jedino da se desilo neštokrupno.Patrijarh i polemarh progovoriše među sobom. Vežbanje se nije prekidalo.

Niko nije podizao pogled, iako su svi znali.To je to.Dijenekovim ljudima reč donese Laterid, starešina priključenog odreda,

koji je proneo vest niz redove.„Biće Kapije, momci.“Vrele vratnice.Termopile.Nikakav zbor nije sazvan. Na sveopšte zaprepaštenje, četa je raspuštena.

Ljudima je dat odmor do kraja dana.Takav praznik priušten im je svega desetak puta, koliko mene sećanje

služi; svaki put bi se bez razlike plemeniti razgalili i vedro otkasali kući.Ovog puta se niko ni ne pomeri. Citav je odred stajao kao prikovan namestu, u sparnoj stešnjenosti presahle reke, zujeći kao košnica.Ovakva je reč stigla:Četiri morai, pet hiljada ljudi, biće okupljeno za Termopile. Kolona će,

pojačana s četiri četeperioikic i pomoćnim štitonošama i naoružanimhelotima, po dvojicom na čoveka, krenuti čim istekne Karneja, svetkovanjeApolona za vreme kojeg je zabranjeno prihvatati se oružja. Dve i ponedelje.Sve ukupno biće dvadeset hiljada ljudi, dvostruko više nego što je

upućeno u Tempe, okupljenih u prolazu deset puta užem.

Još trideset do pedeset hiljada savezničkih pešadinaca okupiće se iza ovepočetne sile, dok će glavnina savezničke mornarice, stotinu i dvadesetratnih lađa, zatvoriti moreuze kod Artemizijuma i Andra i tesnac kodEuripa, štiteći vojsku kod Kapija od bočnog napada s mora.Ovo je bio sveopšti saziv. Toliko sveopšti da je nešto tu smrdelo. Dijenek

je to znao, a znali su i ostali.Moj gospodar se zlovoljan vraćao u grad, a pratili su ga Aleksandar, sada

punopravan ratnik, njegovi vršnjaci Bijas i Crni Lav, i njihove štitonoše. Natrećini puta sustigosmo starog Harilaosa, koji se vraćao gegavo, s mućnomsporošću, oslanjajući se na svog pomoćnika Stenista, drevnog kao što je isam bio. Crni Lav je na ularu vodio četno tovarno magare; zatražio je odstarog čoveka da pojaše. Harilaos odbi, ali je dao dozvolu svom slugi.„Prestani da nas hraniš govnima, hoćeš li, striče?“, obrati se Dijenek

državniku s toplinom i nestrpljivom ratničkom željom da dozna istinu.„Prenosim samo ono što mi je rečeno, Dijeneče.“„Na Kapijama nema mesta za pedeset hiljada. Nema mesta ni za pet

hiljada.“Jedak izraz smežura starčevo lice. „Vidim da više ceniš svoje

predvodništvo od Leonidinog.“Jedna činjenica bila je očigledna čak i nama štitonošama. Persijska vojska

je u Tesaliji. A to je koliko, deset dana od Kapije? Manje? Za dve i ponedelje njihovi milioni ne samo da će kroz nju nadreti, nego će preći jošosamdeset milja. Biće nam pred pragom.„Koliko u prethodnici?“, upita Crni Lav starca.Mislio je na spartanske snage koje se uvek prve šalju, pre okupljanja

glavne vojske, i koje će ovog puta biti odaslane na Termopile smesta, daposednu prolaz pre nego što Persijanci stignu do njega i pre nego što sesaveznička sila krene.„Cućeš sutra od Leonide“, odvrati starac. Ali video je mladićevu

ojađenost.„Tri stotine“, priznade. „Plemenitih. Nasleđenih.“Moj gospodar je umeo da stegne vilicu, žestoko stišćući zube, kad bi na

pohodu bio ranjen, a nije želeo da njegovi ljudi vide koliko je rana teška.Videh sad taj izraz na njegovom licu.Jedinicu „nasleđenih“ sačinjavali su isključivo očevi živih sinova.Bilo je to zato da se, pogine li ratnik, loza ne ugasi s njim.

Nasleđeni su bili samoubilačka jedinica.Odaslana da ne uzmakne do smrti.Moje uobičajene dužnosti po povratku s vežbi bile su da očistim i sklonim

gospodarevu opremu i da se sa slugama u obedovaonici pobrinem zapripremanje večernjeg obroka. Tog dana, međutim, Dijenek zamoli CrnogLava da njegov štitonoša preuzme i moje obaveze. Meni pak zapovedi daotrčim njegovom domu i izvestim gospu Aretu da je četa raspuštena zaostatak dana i da če joj muž uskoro stići kući. Uručiću joj poziv u njegovoime, da ga s kćerkama prati u šetnji u brda.Odjurio sam da prenesem poruku, nakon čega mi je rečeno da idem kud

mi je volja. No nešto me nagna na oklevanje.S brežuljka iznad kuće mog gospodara videh njegove kćerke kako su

poletele na kapiju i jurnule mu u susret s nestrpljivom razdraganošću. Aretaje pripremila korpu s voćem, hlebom i sirom. Sve su bile bosonoge i nosilesu široke klempave šešire da se zaštite od sunca.Videh kad je moj gospodar povukao svoju ženu pod hrastove i tamo joj

nasamo govorio nekoliko časaka. Sta god da joj je rekao, ispunilo joj je očisuzama. Obgrlila ga je grozničavo, stežući ga obema rukama oko vrata. Upočetku se činilo da se Dijenek opire, a onda je privio ženu uz sebe, držećije nežno.Devojčice su čavrljale, nestrpljive da pođu. Dva šteneta su im skamukala

oko nogu. Dijenek i Areta se razdvojiše. Videh svog gospodara kad jepodigao svoje najmlađe dete, Elandru, i posadio je sebi na ramena kao naponija. Devu Aleksu uzeo je za ruku kad su pošli, devojčice razigrane iradosne, Dijenek i Areta zaostajući pomalo.Nikakva glavnina vojne sile neće biti odaslana na Termopile; ta je bajka

bila samo da se zadovolji javnost, da se okrepi poverenje saveznika i da imse očeliči kičma.Samo će Tri stotine biti poslane, sa zapovešću da živi ne uzmaknu.Dijenek neće biti među njima.On nema muškog poroda.Ne može biti izabran.

ŠESNAESTMoram sada da izvestim o jednom slučaju koji se zbio u boju nekoliko

godina pre toga, a čije su posledice u ovom sklopu događaja pokazalesnažno dejstvo na živote Dijeneka, Aleksandra, Arete i ostalih o kojimapripoveda ova priča. Dogodilo se to kod Enofite, u sukobu protiv Tebanaca,godinu dana posle Antiriona.Govorim o izuzetnom junaštvu koje je tom prilikom iskazao moj drugar

Pevac. Bilo mu je u to vreme tek petnaest, kao i meni, i služio je, žutokljunkao ptić, Aleksandrovog oca Olimpija kao prvi štitonoša manje od dvanaestmeseci.Prvi redovi vojski su se sudarili. Menelajev, Polijadov i odred Divlje

masline žestoko su se borili s Tebancima na levoj strani, gde je bilodvadeset umesto uobičajenih osam redova, a držali su svoje položaje sizvanrednom tvrdoglavošću. Da opasnost bude još veća, neprijateljsko krilopotisnulo je spartansko za više od osmine milje; ono je sada zadiralo napredi Menelajevoj četi u bok. Istovremeno je desna protivnička strana, koja jetrpela najveće gubitke, počela da se osipa i uzmičući pritiska zadnje redove.Tako se na toj njihovoj strani širila panika, dok su na levoj napredovali.Usred tog okršaja Olimpije je zadobio obogaljujuću ranu kroz stopalo

tupim krajem neprijateljskog koplja. Desilo se to, kao što rekoh, u trenutkunajveće zbrke na bojištu, kad su se na desnoj strani Spartanci davali upoteru, a na levoj neprijatelj napadao, potpomognut brojnom konjicom kojase neometena kretala metežnim poljem.Olimpije se zatekao sam na pregaženom zemljištu u pozadini zahuktale

bitke, osakaćenog stopala, dok je perjanica na njegovom starešinskomkalpaku označavala metu za svakog protivničkog jahača koji bi poželeo dase podiči junaštvom.Tri tebanska konjanika pojahala su na njega.Pevac, nenaoružan i neoklopljen, zagnao se glavom bezobzirce u sukob,

podižući u trku koplje s tla. Dojurivši do Olimpija, ne samo da je upotrebionjegov štit da zakloni svog gospodara od hitaca neprijateljskog oružja, negoje drugom rukom napao konjanike, ranivši dvojicu i svukavši ih na zemlju,a trećem je polomio lobanju njegovim sopstvenim kalpakom koji je u ludilutrenutka strgao čoveku s glave, vukući ga iz sedla. Uspeo je čak i da uhvati

najlepšeg od tri konja, veličanstvenog bojnog ata, koji je kasnije bezbednoodvukao Olimpijeva nosila s razbojišta.Po povratku vojske iz ovog pohoda u Lakedemon, ceo grad je pričao o

Pevčevom podvigu. Među plemenitima se nadugačko raspredalo onjegovim izgledima. Sta činiti s ovim dečkom? Svi su se prisećali da mu jeotac, premda mu je majka bila mesenjanska helotkinja, bio spartijatIdiotihid, Aretin brat, junak poginuo u bici kad su Pevcu bile dve godine.Spartanci su, kao što sam već naznačio, imali razred mladih ratnika

,,polubraće“, zvanih mothax. Kopilad kao Pevac, ili zakoniti sinoviplemenitih koji su kakvom zlom srećom ili zbog siromaštva izgubiligrađanska prava mogli su, ukoliko bi ih smatrali vrednima toga, da buduiščupani iz svoje nevolje i uzdignuti do ovog položaja.Ta je čast sada ponuđena Pevcu.Odbio je.Kao razlog je naveo da mu je već petnaest i da je za njega prekasno; radije

će ostati da služi kao štitonoša.Odbijanje njihove velikodušne ponude razgnevilo je plemenite Olimpijeve

obedovaonice i izazvalo u gradu sablazan koliku god je išta što se tičehelotskog kopileta uopšte moglo. Izjavljivano je da je ovaj tvrdoglavinezahvalnik na zlu glasu zbog svojih otpadničkih osećanja. On je odonakvih kakvi nisu neuobičajeni među robovima, ponosit i bandoglav. Sebesmatra Mesenjaninom. Njega treba ili ukloniti, i njegovu porodicu s njim,ili se obezbediti da ne može da počini kakvu izdaju spartanskih ciljeva.Toga puta Pevac je izbegao da ga krypteia ne pogubi uglavnom

zahvaljujući svojoj mladosti i Olimpijevom ličnom zalaganju međuplemenitima. Prašina se za neko vreme slegla, da bi se opet uskovitlala kadse na sledećim pohodima Pevac iznova i iznova dokazao kao najsmeliji inajneustrašiviji među mladim štitonošama, nadišavši sve u vojsci izuzevSamoubice, Kiklopa, glavnog čoveka olimpijskog pobednika u petobojuAlfeja i Polinikovog štitonoše Akanta.A sad su Persijanci bili na pragu Grčke. Tri stotine su birane za Termopile.

Olimpije će među njima biti istaknut, s Pevcem u njegovoj službi i njemuuz rame. Može li se ovom mladom otpadniku verovati? Sa sečivom u ruci,apolemarch ni pola stope ispred njega?Poslednje što je trebalo Sparti u ovom očajnom času bile su domaće

nevolje s helotima. Grad ne bi podneo pobunu, pa ni jalovu. Do ovoga doba

Pevac je, već napunivši dvadesetu, postao sila među mesenjanskimradnicima, težacima i vinogradarima. Za njih je bio heroj, mladić koga jehrabrost u bici mogla da iskupi od služinskog položaja. Mogao je da nosispartanski skerlet i da se razmeće njime među svojom braćom niska roda.Ali to je on prezreo. Tvrdio je za sebe da je Mesenjanin i njegovi sadrugovimu to nisu zaboravljali. Ko zna koliko je njih sledilo Pevca u svom srcu?Koliko gradu neophodnih zanatlija i pomoćnog osoblja, oružara i nosačanosila, štitonoša i snabdevača hranom? Zao je to vetar i nikakvog dobrananeti neće, a ova persijska najezda mogla bi se pokazati kao nešto najbolješto se helotima ikada desilo. Mogla bi ih opčarati oslobođenjem. Slobodom.Hoće li ostati odani? Kao dveri kakve moćne tvrdinje što se okreću najednoj jedinoj nesigurnoj šarki, veći deo mesenjanskih osećanja sabirao seoko Pevca i oni su bili spremni na njegov znak.Bilo je to na noć pre proglašenja Tri stotine. Pevac je pozvan da stane pred

pripadnike Olimpijeve obedovaonice, nazvane po Belerofontu. Tamo je,zvanično i uz dobru volju svih prisutnih, mladiću nanovo ponuđenspartanski skerlet.I opet ga je on s prezirom odgurnuo.Namerno sam se u taj čas zamajavao oko Belerofontove obedovaonice da

doznam na šta će to izaći. Nije mi trebalo mnogo domišljanja pa da pouvređenom žamoru iznutra i Pevčevom brzom i tihom odlasku uvidimozbiljnost i opasnost ishoda. Nekakav zadatak od mog gospodara odvukaome je na ceo sat. Napokon sam ulučio priliku da se izvučem.Nedaleko od Malog prstena, odakle su utrke otpočinjale, rastao je

šumarak, a od njega su se isušena korita granala u tri pravca. Tamo smoPevac, ja i drugi dečaci običavali da se nalazimo, pa čak i da dovodimodevojke, jer ako bi te otkrili, odatle si po mraku lako mogao da pobegnešjednim od presahlih korita. Znao sam da će biti tu, i bio je. Na mojezaprepaštenje, s njim je bio Aleksandar. Prepirali su se. Trebalo mi je sveganekoliko trenutaka za uviđanje da su se sukobili jer je jedan hteo da budeprijatelj drugome koji je to odbijao. Plašilo me je što je Aleksandar bio tajkoji je želeo da bude prijatelj Pevcu. U grdnoj bi se nevolji našao da gauhvate, a tek što je prošao inicijaciju za ratnika. Dok sam klizio naniže usenu isušenog korita, Aleksandar je kleo Pevca i nazivao ga budalom.„Ubiće te ovog puta, zar nisi toga svestan?“„Nek se jebu. Nek se jebu svi.“

,,Prekinite!“ Banuo sam među njih i izručio ono što smo sva trojicaznali:daugled među nižimstanovništvomzabranjuje Pevcu da dela samo u svojeime; da će ono što je učinio doneti posledice i po njegovu ženu, kćerku isina, celu njegovu porodicu. Zapečatio je sudbinu i sebi i njima. Krypteia ćemu doći glave još koliko noćas, a Polinik se ničemu neće obradovati kolikotome. „Neće me uhvatiti ako me ne bude ovde.“Pevac se rešio da pobegne iste noći do Posejdonovog hrama u Tenaronu,

gde helotu može da se pruži utočište.Želeo je da i ja pođem. Rekoh mu da je lud. ,,Na šta si samo mislio kad si

ih odbio? Ukazali su ti čast.“„Jebeš njihovo ukazivanje časti. Krypteia me sada lovi, po mraku,

kukavički potajno. Kakva je to čast?“Rekoh mu da ga je njegova helotska ponositost osudila na propast.„Umuknite, obojica!“Aleksandar naloži Pevcu da polazi u svoju ljušturu, kako su Spartanci

nazivali bedne helotske kolibe. „Ako misliš da bežiš, onda beži smesta!“Pojurili smo niz mračno korito. Harmonija je oboje dece, Pevčevu kćerku i

malenog sina, spremila i prikupila stvari. U zadimljenoj teskobi helotskeljušture, Aleksandar utisnu Pevcu u šaku nekoliko eginjanskih obola, nemnogo, ali sve što je imao, dovoljno da pomogne u bekstvu.Na taj postupak Pevac zaneme.„Znam da me ne poštuješ“, reče mu Aleksandar. „Veruješ da si veštiji od

mene na oružju, snažniji i junačniji. Pa i jesi. Bogovi znaju da sam setrudio, svakom žilicom svog bića, a ni dalje nisam ni upola tako dobarborac kao ti. I nikada neću biti. Trebalo bi da si ti na mom mestu, a ja natvom. Bogovi su nepravični što su te načinili robom, a mene slobodnim.“To što je čuo ove reči od Aleksandra do kraja je razoružalo Pevca.

Borbenost mu je u očima posustala, a ponositi prkos splasnuo i jenjao.„Ti imaš više smelosti nego što ću je ja ikada imati“, odvrati kopilan, „jer

ti je stvaraš iz blaga srca, a mene su bogovi načinili da se ritam i udaram jošiz kolevke. I časno je od tebe što govoriš s takvom iskrenošću. U pravu si,prezirao sam te. Sve do sada.“ Pevac onda pogleda u mene; video sam da sumu se gledišta uzmutila. Aleksandrovo poštenje ga je dirnulo i zbog njegaga je srce sada vuklo da ostane, i čak da se preda. Onda je, s naporom,skršio čini. „Ali na mene nećeš uticati, Aleksandre. Nek samo Persijancidođu. Nek sav Lakedemon samelju u prah. A ja ću mu poigrati na grobu.“

Culi smo Harmoniju kako se zagrcnula. Napolju zaplamteše baklje. Senkeokružiše ljušturu. Pokrivač koji je zakriljivao ulaz bi strgnut. U grubomdovratku stajao je Polinik, s oružjem i još četvoricom ubica koje je odaslalakrypteia za leđima. Svi su bili mladi, atlete skoro ravne olimpijcu,nemilosni kao gvožđe.Srnuli su unutra i vezali Pevca konopima. Dečačić je cvileo u

Harmonijinom naručju; njoj je sirotici bilo jedva sedamnaest;rhtala je iplakala, prestravljeno privlačeći kćerčicu uz sebe. Polinik odmeri ceo prizors prezrenjem. Pogled mu prelete preko Pevca, njegove žene i dece i mene, izaustavi se nadmeno na Aleksandru.„Mogao sam i da znam da ćemo te naći ovde.“„I ja tebe“, odvrati mladić.Na licu mu je jasno bilo ispisano koliko mu je mrska krypteia.Polinik je motrio Aleksandra i njegova osećanja s jedva suzdržanim

gnevom. „Tvoje prisustvo u ovom okruženju predstavlja čin izdaje. Znaš tokao i ostali. Samo iz poštovanja prema tvom ocu reći ću ti, jedanput: odlazi.Odeš li smesta, ništa više neće biti rečeno. Ujutro će se otkriti da četvorohelota nedostaje.“„Neću da odem“, odgovori Aleksandar.Pevac pljunu. „Pobij nas sve onda“, zatraži on od Polinika. „Pokaži nam

spartansko junaštvo, ti kukavičko noćno šunjalo.“Pesnica mu zdrobi zube i ućutka ga.Videh kako ruke dohvatiše Aleksandra, i osetih nečije druge kad su

ščepale mene; kožne opute sputaše mi zapešća, lanenom krpom zatisnušemi grlo. Krypteia dograbi Harmoniju i oba njena čeda.„Vodite ih sve“, naredi Polinik.

SEDAMNAESTNa uzvišici iznad Deukalionove obedovaonice rastao je šumarak u kom su

se ljudi i psi po običaju okupljali pred polazak u lov. Tamo se za nekolikominuta okupio preki sud.Mesto je bilo sablasno. Grubi jarkovi protezali su se pod hrastovima.

Klopke za divljač i oprema za hajke visili su pod strehama šupa okoobedovaonice. Kuhinjski pribor za kasapljenje čuvan je u nekolikosporednih koliba, pod dvostrukim ključem; tamo su visile satare i noževi zadranje, kasapski noževi i testere za kosti; duž zida se protezala od krvipocrnela daska za seckanje pernate divljači i živine - na njoj su odsecaneptičje glave i bacane dole u prašinu da se psi glože oko njih. Očerupanoperje naslagano čoveku do gležnjeva podastiralo se natopljeno krvlju zasledeću nesrećnu žrtvu koja će ispružiti šiju pod sečivo. Iznad ovoga su seduž staze nalazile mesarske motke s teškim gvozdenim kukama na koje jedivljač vešana da se utroba izvadi i krv ocedi.Neizbežan je zaključak bio da Pevac mora umreti, a njegov nejački sinčić

s njim. Nerešeno je još ostalo pitanje Aleksandrove sudbine i njegove izdajekoja bi, ako bi se za nju raščulo po gradu, nanela bolnu štetu u ovom časupogibelji, ne samo po njega i njegov položaj mladića tek primljenog međuratnike, već i ugledu celog njegovog roda, njegove žene Agate, majkeParaleje, njegovog oca, polemarha Olimpija i, ne ponajmanje, njegovogmentora Dijeneka. Ova poslednja dvojica zauzela su mesta u senkamazajedno s ostalom šesnaestoricom plemenitih iz Deukalionoveobedovaonice. Pevčeva žena tiho je plakala, s kćerčicom uz sebe; beba jojje prigušeno cvilela u naručju. Pevac je, vezan konopima, klečao u suvojprašini poznog leta.Polinik je nestrpljivo koračao, željan odluke.„Smem li da govorim?“, prepuklim glasom progovori Pevac, grla

ohrapavelog jer je bilo zatisnuto putem do ovog prekog suda.„Sta šljam kao ti ima da kaže?“, pitao je Polinik.Pevac pokaza na Aleksandra. „Ovaj čovek koga tvoje siledžije smatraju

svojim zarobljenikom... trebalo bi da ga proglase za heroja. On me jezarobio, s Kseonom. Zato su bili u mojoj ljušturi. Da me uhapse i privedu.“,,Svakako“, odvrati Polinik zajedljivo. „Zato su te bili tako čvrsto svezali.“

Olimpije se obrati Aleksandru. ,,Je li to istina, sine? Da li si zaista zadržaoovog mladića Pevca u pritvoru?“„Ne, oče. Nisam.“Svi su znali da ovo ,,suđenje“ neće dugo potrajati. Cak i ovde u senkama

skup će neizbežno otkriti mladići iz agoge koji su činili gradsku noćnustražu, udvostručenu sada, u ratno vreme. Preostajalo je možda još petminuta, ne više.U dva kratka propitivanja, mada su se plemeniti i sami mogli tome

domisliti, izašlo je na videlo da je u jedanaestom satu Aleksandar pokušaoda ubedi Pevca da se odrekne svog prkošenja i prihvati počast od grada, učemu nije uspeo, pa ipak protiv njega ništa nije preduzeo.To je izdaja jasna kao dan, izjavi Polinik. Pa ipak, reče on, lično nema

nikakvu želju da osramoti i kazni Olimpijevog sina, pa ni mene,Dijenekovog štitonošu. Neka se to okonča ovde. Počinite, gospodo. Ovoghelota i njegovo derište ostavite meni.Sada Dijenek progovori. On izrazi zahvalnost Poliniku za ponuđeno

milosrđe. Ostaje, međutim, izvestan vid polurazrešenja, prema vitezovomnagoveštaju. Neka ostane na ovome, ali neka Aleksandrovo ime budepotpuno čisto. Može li on, zatraži Dijenek, da govori u mladićevu odbranu?Starac Medon pristade, ostali plemeniti se složiše.Dijenek prozbori. „Svi vi znate šta osećam za Aleksandra. Svi znate da

sam mu bio savetnik i mentor otkad je bio dete. Kao sin mi je, i prijatelj ibrat takođe. Ali neću ga braniti zbog tih osećanja. Radije, prijatelji,razmotrite ove razloge.Večeras Aleksandar nije pokušao ništa drugo do onoga što njegov otac

pokušava još od Enofite, to jest da nezvanično utiče, razložnošću iubeđivanjem, i drugarskim osećanjima, na ovog mladića Dektona, zvanogPevac. Da ublaži njegovu gorčinu protiv nas Spartanaca, koji smo, kako onoseća, porobili njegove zemljake, i da ga privoli višim ciljevimaLakedemona.U ovom nastojanju Aleksandar nije ni ove večeri niti ikada tražio nikakvu

korist za sebe. Sta bi njemu moglo doneti svrstavanje ovog otpadnika podspartanski skerlet? Mislio je samo na dobrobit grada, da mu na koristprivede posvedočenu snagu i hrabrost ovog mladića, nezakonitog sinaplemenitog i junaka, brata moje žene Idiotihida. Cinjenica je da i mene

možete držati krivim s Aleksandrom, jer sam više puta govorio o ovommladiću kao o svom nezakonitom nećaku.“,,Da“, uplete se Polinik hitro, ,,u šali i prezrenju.“„Ovo večeras nije šala, Poliniče.“Nešto zašušta među lišćem i na iznenađenje svih prisutnih na kasapsku

čistinu banu gospa Areta. Načas spazih dvojicu služinskih derana gdezamiču u senke; očigledno su ove uhode bile svedoci onoga što se zbilo uPevčevoj ljušturi te su pojurili da prenesu gospi šta su videli.Sad ona istupi napred. Nosila je jednostavan peplos, kosa joj beše

raspuštena, bez sumnje su je pre svega jednog časka odazvali dok je pevaladeci uspavanke. Plemeniti se razdvojiše pred njom, tako zapanjeni da nikone smože glasa da se pobuni.„Sta je ovo“, zapita ona prezrivo, „smrtna presuda pod hrastovima? Kakav

ste uzvišeni sud vi vrli ratnici izrekli noćas? Da se ubije jedna deva iprereže grlo detetu neodbijenom od grudi?“ Dijenek pokuša da je utiša, a iostali, pozivajući se na to da ženi nije mesto ovde i ona mora smesta da ode,oni ni reč više neće da čuju. Areta, međutim, ne obrati na ovo nikakvupažnju, već bez oklevanja kroči uz Harmoniju i uze joj iz naručja Pevčevodetence.„Kažete da moje prisustvo ovde nema nikakve svrhe. Naprotiv“, objavi

ona plemenitima, „mogu da vam ponudim najprikladniju pomoć u ovomtrenutku. Vidite? Mogu da podignem bradicu ovog deteta da bude lakšeubijeno. Koji će od vas sinova Heraklovih prerezati grlo ovom nejačkomčedu? Ti, Poliniče? Ili ti, moj mužu?“Uslediše novi izrazi srdžbe i zahtevi da gospa smesta ode. I sam Dijenek je

ovo najodlučnije zahtevao. Areta se i ne pomeri.„Da je samo život ovog mladog čoveka na kocki“ - ona kretnjom pokaza

na Pevca - „poslušala bih svog muža i vas ostale plemenite ne časeći časa.Ali koga ćete još vi junaci biti prinuđeni da ubijete uz njega? Njegovupolubraću? Ujake i rođake, i njihove žene i decu, nevine i neophodne graduu ovom pogibeljnom trenu?“ Ponovo joj rekoše da to sve nije njena briga.Pesničar Akteon obrati joj se neposredno. ,,Uz sve poštovanje, gospo, ali

niko nije slep da ne vidi tvoju nameru da sprečiš zatiranje loze tvoguvaženog brata“, i on pokaza na dečačića koji je cvileo, „pa makar i u ovomnezakonitom detetu.“

„Moj je brat već stekao neprolaznu slavu“, odvrati gospa žestoko, „što seni za koga od vas ne bi moglo reći. Ne, ja naprosto tražim pravdu. Ovo detekoje se spremate da ubijete nije dete ovog dečaka, Pevca.“Ova se izjava činila nebitnom do besmislenosti.„Nego čije je onda?“, upita nestrpljivo Akteon.Gospa nije oklevala ni časka.„Mog muža“, odgovori ona.Izrazi neverice dočekaše ove reči. „Istina je besmrtna boginja, gospo“,

progovori starac Medon sporo. „Mudro bi bilo promisliti pre nego što joj senanese ljaga.“„Ako meni ne verujete, pitajte devojku, detetovu majku.“ Plemeniti

očigledno nisu poklanjali nimalo vere gospinoj sramotnoj tvrdnji. No ipaksu se sve oči usredotočile na sirotu mladu ženu, Harmoniju.,,To je moje dete“, upade Pevac razbešnjeno, „i nikog drugog.“ „Neka

majka kaže“, preseče ga Areta, pa se obrati Harmoniji: „Čiji je ovo sin?“Nesrećna devojka zamuca od zgranutosti. Areta podiže dete pred

plemenitima. „Pogledajte svi, dete je čvrste građe, snažnih udova i glasa, aživahnost u kolevci prethodi snazi u mladosti iunaštvu u muževnom dobu.Reci ovim ljudima“, okrenu se ona devojci. „Zar nije moj muž legao stobom? Je li ovo njegovo dete?“ „Nije... jeste... ne...“,,Govori!“„Gospo, strašiš devojku.“,,Govori!“„Tvog je muža“, izlanu devojka i zajeca.,,Laže!“, povika Pevac. Bi nagrađen žestokom ćuškom; usna mu puče i krv

linu.„Naravno da ne bi rekla tebi, svom mužu“, obrati se gospa Pevcu. „Koja

žena bi? Ali to ne menja činjenice.“Polinik kretnjom pokaza na Pevca. „Jedan jedini put u životu ova ništarija

govori istinu. Ovo štene je njegovo, kao što i tvrdi.“ Ostali zdušno podržašeovo mišljenje.Sad se Medon obrati Areti. „Radije bih goloruk pošao na lavicu u njenoj

jazbini nego se suočio s tvojim gnevom, gospo. Hvale je vredno što kaožena i majka nastojiš da zaštitiš život nedužnih. Pa ipak mi znamo tvogmuža još otkad je bio ovoliki koliko ovo detence ovde. Znano je da ječastan i veran da mu u gradu nema premca. Bili smo s njim više no jednom

u pohodima kad je imao izdašne i zamamne prilike da ti bude neveran.Nikad se ni uskolebao nije.“Ostali potvrđivahu iz sve snage.„Onda pitajte njega“, zatraži Areta.„To svakako nećemo učiniti“, odvrati joj Medon. „Sramno bi bilo čak i

dovesti njegovu čast u pitanje.“Plemeniti su stajali pred Aretom zbijeni kao pred boj. Nimao pometena

ona se smelo suočavala s njima, a glas joj je bio zapovedan i naređivački.„Reći ću vam šta da činite“, izjavi stajući ravno pred Medona, najstarijeg

ove obedovaonice, i obraćajući mu se kao starešina. „Priznaćete ovo detekao porod mog muža. Ti Olimpije, i ti Medone, i ti Poliniče, bićete mupokrovitelji i uvrstiti ga u agoge. Plaćaćete za njega. Skolovaće se podimenom Idiotihid.“Ovo je bilo više nego što su plemeniti mogli da podnesu. Pesničar Akteon

progovori: „Obeščašćuješ svog muža i uspomenu na svog brata time štopredlažeš, gospo.“„Ako je ovo dete mog muža, hoće li se mojim razlozima udovoljiti?“„Ali ovo nije dete tvog muža.“„A da jeste?“Medon je prekide. „Gospa sasvim dobro zna da kad se neko, kao što je

ovaj mladić zvani Pevac, proglasi krivim za izdaju i pogubi, njegovo muškopotomstvo ne može biti ostavljeno u životu, jer će, ima li imalo ikakvečasti, tražiti osvetu kad odraste. Nije ovo samo Likurgov zakon, već zakonsvih gradova Helade, i poštuje se bez izuzetka čak i među varvarima.“„Ako je to ono u šta verujete, onda presecite detencetu grlo odmah.“Areta stade pred Polinika. Pre nego što je trkač ma šta mogao da učini, ona

posegnu ka njegovom boku i izvuče njegov xiphos. Ne odvajajući ruku odbalčaka, gurnu mu oružje u šaku i pruži mu dečačića, izlažući dečje grlogolom čeliku.„Poštujte zakon, sinovi Heraklovi. Ali učinite to ovde na svetlu i svima na

vidiku, a ne u tmini koju krypteia toliko voli.“Polinik je stajao sleđen. Pokušao je da istrgne sečivo, ali gospa nije

puštala.„Ne možeš to da učiniš?“, prosikta ona. „Da ti pomognem. Evo, zariću ga

s tobom...“

Desetina glasova, među njima glas njenog muža, zaklinjaše Aretu dastane. Harmonija je neobuzdano jecala. Pevac je, vezan, zurio ukočen odužasa.Tako su žestoke sada bile gospine oči kao u Medeje kad je podigla

ubilački čelik nad rođenom dečicom.„Pitajte mog muža je li dete njegovo“, zatraži Areta ponovo. „Pitajte ga!“Odbiše je u horu. Ali kakvu su drugu mogućnost plemeniti imali? Sve se

oči sada obratiše Dijeneku, ne toliko sa zahtevom da odgovori na ovusmešnu optužbu, koliko zato što smeteni gospinom naglošću nisu znali štaim je drugo činiti.„Reci im, moj mužu“, progovori Areta nežno. „Reci pred bogovima da li

je ovo dete tvoje.“Pustila je oštricu, izmakla dete od Polinikovog mača i pružila ga prema

svom mužu.Plemeniti su znali da Aretina tvrdnja nikako ne može biti tačna. A ipak,

ako Dijenek posvedoči pod zakletvom kao što je ona tražila, svi će tomorati da prihvate, ceo grad će morati da prihvati, ili će njegova čast bitisasvim okaljana. I Dijenek je to shvatao. Zagledao se dugim pogledom uoči svoje žene, koje ga dočekaše, kao što je to Medon ispravno naslikao,kao oči lavice.„Pred svim bogovima kažem“, zakle se Dijenek, ,,da je dete moje.“Samo na tren suze ispuniše oči gospe Arete; ona ih smesta svlada.Plemeniti su s neodobravanjem mrmljali na ovo kaljanje zaklinjanja čašću.Medon prozbori: „Promisli šta govoriš, Dijeneče. Sramotiš svoju ženu

posvedočujući tu ’istinu’, a sebe lažno se kunući.“„Promislio sam, druže moj“, odvrati Dijenek.On potvrdi ponovo da je dete njegovo.„Uzmi ga onda“, oslovi ga Areta naglo, prišavši sasvim mužu i polažući

mu detence nežno u naručje. Dijenek prihvati zamotuljak kao da su mupružili gujinje klupko. Još jednom se, dugo, zagleda u oči svojoj ženi, aonda se okrenu da se obrati plemenitima.„Ko će od vas, drugovi i prijatelji, biti pokrovitelj mom sinu i predstaviti

ga pred eforima?“Niko ni ne zucnu. Strašnu je zakletvu izrekao njihov brat po oružju; ako

stanu uz njega, hoće li krivica pasti i na njih?

„Biću počašćen da istupim umesto tog deteta“, reče Medon.„Predstavićemo ga sutra. Prema gospinoj želji, ime će mu biti Idiotihid, kaošto je bilo njenom bratu.“Harmonija je plakala od olakšanja.Pevac je streljao skup pogledom punim bespomoćnog besa.„Onda je sve uređeno“, reče Areta. „Majka će podizati ovo dete u domu

mog muža. Posle sedme godine neće više biti odgajan kao mothax, već ćevežbati s krvnim potomcima svih građana. Bude li se iskazao u vrlini iposlušnosti, kad dosegne muževno doba proći će inicijaciju i zauzeti svojemesto među ratnicima i braniteljima Lakedemona.“„Neka tako bude“, složi se Medon, a ostali za njim, makar i nerado.Ali još nije bilo gotovo.„Ovaj“, pokaza Polinik na Pevca, „ovaj će umreti.“Kiypteis povukoše Pevca na noge. Niko ni prst ne pomeri u njegovu

odbranu. Ubice počeše da tegle zarobljenika ka senkama. Za pet minutabiće mrtav. Telo mu nikad neće biti pronađeno. „Imam li dozvolu dagovorim?“Glas je bio Aleksandrov, on je koraknuo da preseče put pogubiteljima.

„Mogu li da se obratim plemenitima ove obedovaonice?“ Medon, najstariji,dozvoli mu klimnuvši.Aleksandar pokaza na Pevca. „Postoji još jedan način na koji može da se

postupi s ovim otpadnikom, a on bi se mogao, kako mi se čini, pokazatikorisnijim po grad nego da ga se po kratkom postupku otarasimo.Razmislite: među helotima je ovaj čovek uvažen. Bude li ubijen, u njihovimće očima postati mučenik. Oni koji ga nazivaju prijateljem mogu načas bitizastrašeni njegovom smrću, ali bi kasnije, na bojištu protiv Persijanaca,njihovo osećanje nepravde moglo naći sebi oduška protivnog dobrobitiHelade i Lakedemona. U ognju bitke mogli bi nas izdati, ili naneti zla našimratnicima kad su najranjiviji.“Polinik ga srdito prekide. „Zašto braniš ovu propalicu, Olimpijev sine?“,,0n mi ne znači ništa“, odvrati Aleksandar. „Znate da me on prezire i

smatra sebe hrabrijim čovekom nego ja što sam. U ovome je njegov sudnesumnjivo tačan.“Plemeniti behu pometeni ovakvom iskrenošću mladog čoveka, tako

otvoreno iskazanom. Aleksandar produži.

„Evo šta predlažem: ostavimo ovog helota u životu, ali neka odePersijancima. Neka bude ispraćen do granice i tamo oslobođen. Ništa ne bibolje moglo odgovarati njegovim buntovničkim ciljevima; on će radoprigrliti priliku da nanese zla nama koje mrzi. Neprijatelji će rado prihvatitiprebeglog roba. Njima će on pružiti sva obaveštenja o Spartancima kojažele; oni će ga možda i naoružati i dozvoliti mu da pod njihovim stegomstupa protiv nas. Ali ništa što će on reći ne može nam naškoditi, jer Kserksmeđu svojim dvoranima već ima Demarata, a ko bi mogao dati boljaobaveštenja o Lakedemonjanima nego njihov sopstveni izgnani kralj.Prebeglištvo ovog momka neće nam naškoditi, ali će time biti svršeno

nešto neprocenjivo važno za nas: njegovi drugovi među nama neće moći daga gledaju kao mučenika i heroja. Sagledaće ga onakvim kakav jeste,nezahvalnik kome je pružena prilika da odene lakedemonjanski skerlet, a onju je prezreo iz uznositosti i taštine.Pusti ga, Poliniče, a ja ti obećavam ovo: daju li bogovi da ovaj kmet dospe

među nas na bojnom polju, nećeš morati da ga ubijaš, jer učiniću to lično.“Aleksandar je okončao, te odstupi. Pogledah u Olimpija; oči su mu

svetlucale od ponosa zbog sinovljevog tako sažetog i odrešitog izlaganja.Polemarch se obrati Poliniku: „Pobrini se za to.“Krypteis odvukoše Pevca.Medon raspusti skup zapovedivši plemenitima da se raziđu svojim

počivalištima ili domovima i da ne govore ni o čemu što se ovde zbilo dosutra u prikladan čas pred eforima. Gospu Aretu strogo ukori,upozoravajući je da je ljuto iskušavala bogove te večeri. Smerna sada, doksu udovi počinjali da joj drhte kao u ratnika posle bitke, ona prihvatistarčevu grdnju bez pogovora. Kad se okrenula da pođe kući, kolena jeizdadoše. Ona posrnu, zanese se, te muž - koji je stajao uz nju - morade daje prihvati.Dijenek prebaci svoj ogrtač ženi oko ramena. I sada ga vidim kako je oštro

motri dok se ona bori da ponovo ovlada sobom. U njemu je još plamteo beszbog onog na šta ga je noćas primorala. Ali drugi deo njega divio joj sezbog milosrdnosti, smeonosti i, ako se ta reč ovde može izreći, zbog njenogzapovedništva.Gospa je povratila ravnotežu; podigavši pogled ona otkri da je muž

proučava. Smogla je osmeh. „Kakva god vrla dela ti učinio, ili ćeš ih tekučiniti mužu moj, nijedno neće prevazići ovo što si izvršio ove noći.“

Dijenek nije delovao sasvim ubeđeno.„Nadam se da imaš pravo“, reče joj.Plemeniti su otišli, ostavljajući Dijeneka pod hrastovima s detencetom još

na ruci, koje se spremao da vrati materi.Medon prozbori: „Daj da pogledamo taj zamotuljak.“Pod zvezdama, starac priđe uz rame mom gospodaru. Preuzeo je dečačića i

predao ga nežno Harmoniji. Zagledao ga je, pruživši mu kažiprst sožiljcima iz bojeva, koji mališa ščepa u snažnu pesničicu, vukući ga saživošću i zadovoljstvom. Starac klimnu s odobravanjem. Pomilovao jedetence po temenu s blagošću i blagoslovom, a onda se zadovoljno okrenuogospi Areti i njenom mužu.„Imaš sina sada“, reče on Dijeneku. „Sada možeš da budeš izabran.“Moj gospodar je gledao u starca upitno, ne znajući šta je ovaj hteo da kaže.,,Za Tri stotine“, reče mu Medon. ,,Za Termopile.“

KNJIGA PETA

POLINIK

OSAMNAESTS velikim zanimanjem pročita Njegovo Veličanstvo reči ove Grka Kseona

što ih ja, istoričar Njegov, zapisah i prinesoh Mu ih. Do toga je danapersijska vojska napredovala duboko u Atiku i načinila bivak na raskrščušto ga Heleni zvahu Trokraki put, dva sata hoda na severozapad od Atine.Tu Njegovo Veličanstvo žrtve prinese bogu Ahuri Mazdi i odlikovanjadodeli zajunaštvo vođama carskih snaga. Nekoliko prethodnih dana nijeNjegovo Veličanstvo pozivalo zarobljenika Kseona da lično sluša nastavaknjegove pripovesti, toliko zaokupljen bejaše On poslovima vojnim imomarice što se približavala. A ipak nije Njegovo Veličanstvo propuštaloda se u slobodnim časovima udubljuje u ovaj prepis koji Mu istoričarNjegov svakodnevno podnošaše.Njegovom Veličanstvu uistinu ne bejaše dobro prethodnih nekoliko noči.

Sna nemimogbejaše; prizvan beše Carski Vidar. Počinak Veličanstvaometahu neželjeni snovi, koje On ne poveravaše nikome, izuzev Zrecu inajpoverljivijim savetnicima: zapovedniku Hidarnu, glavešini Besmrtnih ipobedniku kod Termopila; Mardoniju, glavnom zapovedniku kopnenihsnaga Njegovog Veličanstva; gostu i prijatelju Demaratu, izgnanomspartanskom kralju; i ratnici Artemiziji, halikarnaskoj kraljici, čiju mudrosti savete cenjaše Njegovo Veličanstvo nada sve druge.Začetak svih ovih tegobnih snova, kako Veličanstvo priznade, beše

grizodušje zbog obesvečenja tela Spartanca Leonide posle pobede kodToplih kapija. Bez prestanka On ponavljaše kako se kaje zbog kaljanja telaovog ratnika koji beše, iznad svega, kralj.Zapovednik Mardonije zaklinjaše Njegovo Veličanstvo da se priseti kako

se savesno držao svih svetih obreda propisanih radi iskupljenja krivice zaprolivenu krv, ako li se doista kakva bila obdržala. Nije li naredio da se izcarske družine pogube svi, uključujući i Njegovog vlastitog sina, carevićaReodona, što su u tome učešća imali? Štajejoš trebalo da se učini? Pa ipak,uprkos svemu ovome, carski je počinak ostajao nespokojan i narušen.Setnim glasom izraziloje Njegovo Veličanstvo želju da, možda u kakvomprizvanom priviđenju ili transu, upozna se lično sa seni tog čoveka Leonidei ispije s njim kupu vina.

Poduža tišina usledila je ovome. „Ova groznica“, zapovednik Hidarnusudi se na kraju, „otupila je zapovednu oštricu Njegovog Veličanstva izbrusilajoj britkost. Preklinjem Veličanstvo da ne zbori više ovako. “„Zaista, zaista, u pravu si, mojprijatelju“, Njegovo Veličanstvo odvrati.

„Kao i uvek. “Starešine svmuše svojupažnju napitanja vojna i diplomatska. Snage

persijske pešadije i konjice u nastupanju, brojnosti pedeset hiljada, ušle suu Atinu i zauzele grad. Atinski građani potpuno su napustili mesto,izbavljajući se s onim samo što su mogli poneti sa sobom, otplovivši prekotesnaca do Trezena i do ostrva Salamine, gde su sada u izbeglištvu i,zgureni oko vatripo obroncima brda, oplakuju svojejade.Nikakav otpor grad nije pružio, izuzev male družine zanesenjaka koji su

zauzeli Gornji Grad, Akropolj, čije su granice u drevna vremena bileomeđene drvenompalisadom. Oviočajniciutvrdilisu svoju odbranu polažući,kako se činilo, svoju veru u Apolonovo proročanstvo koje je nekolikonedelja ranije objavilo:„...samo vas drveni zid izdati neće.“Ove žalosne preostatke lako su potukle carske lukonoše, koje su ih

postreljale iz daljine. Eto toliko, zaključio je Mardonije, o proročanstvu.Logorske vatre carske vojske gorele su sada na atinskom Akropo-Iju. Sutraće Njegovo Veličanstvo glavom ući u grad. Namereno je da se sa zemljomsravne svi hramovi i svetilišta helenskih bogova i spale ostaci grada. Dim iplamenovi, izveštavale su starešine obaveštajaca, videće ipreko moreuzaatinski živalj šćućuren na visokim kozjim ispašama na ostrvu Salamini.„Imaće sedišta uprvom redu“, starešina reče sa smeškom, ,,za predstavuuništenja njihove vasione. “Okašnjavalo je, i Njegovo Veličanstvo poče da pokazuje znake umora.

Zrec, zapazivši to, napomenu da bi korisno bilo da se veče privede kraju.Svipoustajaše sa svojih sedišta, prostreše se ničicepred Veličanstvom izaputiše da izađu, izuzev zapovednika Mardonija iArtemizije, koje on jedvaprimetnom kretnjom ruke pozva da ostanu. Njegovo Veličanstvo naznačisvom istoričaru da ostane takođe i da zapisuje što če uslediti. Očigledno muje spokoj bio pomučen.Sam pod šatorom s dvoje svojih najbližih poverenika, On prozbori,

prenoseči svoj san.

„Bejah na razbojištu što se, činjaše se, protezalo u beskonačnost, i pokome behu rasuta tela izginulih. Pobednički povici ispuniše vazduh;zapovednici i vojnici klicahu u hvalu svojoj pobedi. Nenadano spazihLeonidino telo, obezglavljeno, i njegovu glavu nabijenu na kolac, kao štoučinismo kod Termopila, a telo beše prikovano kao trofej uz osamljeno golodrvo nasred ravnice. Bejah oibrvan žalošču i sramom. Pojurih drvetu,dovikujuči svojim Ijudima da spuste telo. U snu se činjaše da če, uzmognemli dapripojim kraljevu glavu telu ponovo, sve biti dobro. On bi oživeo, ipostao mi prijatelj, a takav sam ishod žarko želeo. Stigoh do koca na kojibeše nataknuta odsečena glava... “ ,yA glava beše Njegovog Veličanstva“,preseče ga gospa Artemizija. „Zar je moj san tolikoprovidan?“, zapitaNjegovo Veličanstvo. „Sanje ništavan i ne znači ništa“, objavi ratnicaodsečno, nastavljajuči glasom kojim je smišljeno činila pitanje olakim ipodsticala Njegovo Veličanstvo da ga što pre odagna iz glave. „Jedino mujeznačenje da Njegovo Veličanstvo, koje je kralj, prepoznaje smrtnost svihkraljeva, pa i svoju. Mudrost je to, kakvu sam Kir Veliki pokaza kad jespasao život Kreza od Lidije. “Njegovo Veličanstvo dugo premišljaše nad rečima Artemizijinim. Zeljaše

da u njih bude ubeđen, pa ipak beše očigledno da mu nisu razvejale brige.„Pobedaje tvoja, Veličanstvo, i ničim ti ne može bitioduzeta“,progovori

sada zapovednik Mardonije. „Sutra čemo sažečiAtinu, što beše cilj tvog ocaDarija i tvoj, i razlog što si okupio ovu silnu vojsku i mornaricu i što si senaprezao i upinjao toliko dugo, prevladavši tolike zapreke. Raduj se,gospodaru! Sva je Grčka nikom poniknula pred tobom. Spartance siporazio i pogubio im kralja. Atinjane si poterao pred sobom kao stoku,primoravši ih da napuste hramove svojih božanstava i svu svoju zemljuiposede. Stojiš pobedonosan, gospodaru, pritisnuvši papuču Grčkoj podgrlo. “Tako je potpuna pobeda Njegovog Veličanstva, izjavi Mardonije, da mu

nije nušno da se ni časa dalje zadržava u ovoj paklenskoj pokrajini nakrajsveta. „Neka Njegovo Veličanstvo ostavi prljav posao meni i ukrca se nabrod zapovratak u Suzu joškoliko sutra, da tamoprimiš svu hvalu iobožavanje svojih potčinjenih iposvetišse hitnijim pitanjima Carstva, kojabehu predugo zanemarena radi ovog okapanja s Helenima. Ja ću ovdepočistiti. Sto tvoje vojske učine u tvoje ime, kao da si sarn učinio. “

,yA Peloponez?“, udenu se ratnica Artemizija, navodeći južno poluostrvoGrčke, kojejedino od sve zemlje osta nepokoreno. „Sta ćeš s njim,Mardonije?“,,Na Peloponezu nema ničeg sem pašnjaka za koze “, odvrati zapovednik.

„Stenovitapustošpuna ovčijih brabonjaka, bez bogatstva iplena, bez cigleluke koja bi pružila pristanište za više od desetak teglenica za otpad.Ništavanje Peloponez i ničega nema na njemu što bi Njegovom Veličanstvubilo potrebno. “„Izuzev Sparte. “„Sparte?“, uzvrati Mardonije prezrivo, i ne bez izvesne žestine. „Sparta je

selo. Citavo bi to smrdljivo mesto stalo, i još bi i preostalo prostora, u vrtpokome Njegovo Veličanstvo šeta u Persepolisu. Puki zabačeni gradić, gomilakamenica. Nema u njemu značajnih hramova ni blaga, nema zlata; običnabaštica s lukom i prazilukom, na * zemljištu tako tankom da ga možešrasprškati nogom. “„ U njemu ima Spartanaca“, reče gospa Artemizija.„Koje smo slistili“, odgovori Mardonije, ,,i čijeg su kralja

pogubilejedinice Njegovog Veličanstva.“„Pobili smo njih tri stotine“, uzvrati Artemizija, ,,a za to je bilo potrebno

nas dva miliona. “Ove reči tako podbodoše Mardonija da se činio spreman da ustane i

telesno nasme na Artemiziju.„Prijatelji, prijatelji. “ Umirujući glas Njegovog Veličanstva stiša

privremenupometnju. „Ovde smo da seposavetujemo, a ne da se kavžimomeđusobno kao deca. “Pa ipak se gospin žar još nije zagasio. „Sta imaš među nogama,

Mardonije, rotkvu? Govoriškao da umesto muda imašgrašak.“Obraćala se Mardoniju bez okolišenja, obuzdavajući bes i govoreći

odmereno i jasno. „Snage Njegovog Velićanstva nisu još ni videle glavninuspartanske vojske, a kamoli se sukobile s njom ili je porazile; onajejošneokrznuta na Peloponezu, i nesumnjivo upunoj spremnosti i voljna za rat.Da, ubili smo spartanskog kralja. Ali kao što znate, oni imaju dvojicu:Leotihida koji sada vlada, i Leonidinog sina, mladog Pleistarha; njegovstric i namesnik Pausanija, koji će voditi vojsku i koga ja poznajem, u dlakuje ravan Leonidi po hrabrosti i oštroumnosti. Gubitak kralja, dakle, njima

ništa ne znaći, već ćejoš i oćvrsnuti njihov otpor i nadahnuti ih najoš većacudesa junaćnosti, jer će želeti da dosegnu njegovu slavu.Razmotrimo sada njihovu brojnost. Samoplemeniti, spartijati, sačinjavaju

tešku pešadiju od osam hiljada ratnika. Dodajte tome plemićku pešadiju iperiokoi i zbir će se umnožiti pet puta. Naoružaju li svoje helote, što ćesasvim sigumo učiniti, ukupan će broj narasti za još četrdeset hiljada.Ubacite u taj lonac i Korinćane, Tegejce, Elejce, Mantinejce, Platejce,Megarane i Argivljane, koje će ovi ostali prinuditi na savezništvo akodosadveć nisu, a da i nepominjemo Atinjane, koje smo priterali do duvara ičija su srca planula hrabrošću očajnika. “„Atinjani su satrti“, upade Mardonije. „Kao što će im i grad biti pre

zalaska sunca. “Njegovo Veličanstvo beše rastrzano nedoumicom između razboritih saveta

svog zapovednika i ratničinih strastvenih upozorenja. On se okrenuArtemiziji. „Reci mi, gospo, ima li Mardonije pravo? Treba li da se smestimna meke jastuke na brodu koji će meponeti kući?“ „Ništa ne bi bilobeščasnije od toga, Veličanstvo“, odvratigospa bez oklevanja, „nitinedostojnije tvoje uzvišenosti.“ Ona sad ustade i stade da govori koračajućiispred Njegovog Veličanstva, pod nadvijenim platnenim svodom njegovogšatora.„Mardonije je naveo imena helenskih gradova koji su ponudili zaloge

potčinjenosti ipriznajem da oni nisu neznatni. Ali cvet Helade ostajeneuzbran. Spartancima smo jedva nos okrvavili, a Atinjani, mada smo ihproterali s njihovih zemalja, i dalje imaju netaknut polis, i to moćan.Njihovu mornaricu, daleko najveću u Heladi, čine dve stotine ratnih lađa, ana svakom broduje prvorazredna posada sačinjena od građana. Na njimaAtinjani mogu otploviti kuda hoće u svet, gde će se ponovo pribratineoslabljeni, moćna pretnja miru Njegovog Veličanstva kakva su uvek i bili.A njihovo Ijudstvo nismo umanjili. Hoplitska vojska im je netaknuta, anjihove starešine uživaju puno poštovanje i podršku grada. Zavaravamosebe potcenjujući ove Ijude, koje Njegovo Veličanstvo može biti ne zna, aliih ja znam. Temistokle, Aristid, Ksantip sin Arifronov, sve su to imenadokazanih veličina, s vatrenom i revnosnom željom daje steknu još više.A što se siromaštva Grčke o kome Mardonije govori tiče, ono ne može biti

poreknuto. Ni zlata ni blaga nema na ovim golim obalama, ni bogatihimanja ni debelih stada da ih opljačkamo. Ali zar smo zato došli? Zar su to

razlozi štoje Njegovo Veličanstvo okupilo ovu vojsku i zapovedalo njome,najmoćnijom vojskom koju je svet ikada video? Ne! Ti si došao, Veličanstvo,da baciš ove Grke na kolena, da ih prinudiš da tiprinesu i zemlju i vodu, aovi poslednji gradovi što tiprkose odbili su to, ijoš odbijaju.Odagnaj te snove što ti zamaraju um, Veličanstvo. To je lažan san,

utvaran. Neka se Grci brukajupodležućipraznoverjima. Mi moramo bitimuškarci i zapovedati, služeći se proročanstvima i znamenjima kadodgovaraju našim trezvenim svrhama i odbacujući ih kad ne odgovaraju.Razmotri proročanstvo dato Spartancima, za koje sva Helada zna, i za

koje oni znaju da mi znamo. Da će Sparta ili izgubiti kralja u bici, što ihnije zadesilo za šest hiljada proteklih leta, ili će sam grad pasti.Dakle, izgubili su kralja. Sta će njihovi vidovnjaci izvesti iz ovoga,

Veličanstvo? Svakako to da grad sada ne može pasti.Povučeš li se sada, Gospodaru, Grci će kazati daje tojer si se uplašio od

snova i proročanstva. “Zastavši tadapred Njegovim Veličanstvom, ona uputi ove reči ravno njemu.

„Suprotno od onoga što našprijatelj Mardonije kaže, Njegovo Veličanstvojoš nije steklo pobedu. Ona se njišepred njim kao zrela voćka što čeka dabude uzbrana. Povuče li se Njegovo Veličanstvo sada u raskoš svojih dvorai ostavi nagradu daje drugi uzmu, makar i oni koji su pred njim u najvećojpočasti i njemu najdraži, slava ovog trijumfa potamneće i biti umrljana.Pobeda se ne može prisvojiti, mora se osvojiti. I to osvojiti, ako smem dakažem, lično.Tada, i samo tada, moći će Njegovo Veličanstvo časno da se ukrca na brod

i vrati svom domu. “Kraljicaratnica okonča iponovo se vrati gde seđaše ipre. Mardonije ništa

ne reče u odgovor. Pogled Njegovog Veličanstva prelašaše s jednog nadrugo.„Sve mi se čini da su kod mene žene postale muškarci, a muškarci žene. “Njegovo Veličanslvo ne zboraše ni s ogorčenošću ni s neodobravanjem,

već ispruživši desnicu spusti je s puno osećanja na rame svom prijatelju isrodniku Mardoniju, kao da uveri zapovednika da u njega i dalje ima čvrstoi neokmjeno poverenje.Zatim se Njegovo Veličanstvo ispravi i sa silinom u glasu i držanju povrati

svoje kraljevsko obraćanje.

,,Sutra“, zareče se on, „sažeći ćemo Atinu do temelja i potom stupati kaPeloponezu daprevmemo svaki kamen Sparte, sve dokje zanavek nezdrobimo u prah. “

DEVETNAESTTe noći Njegovo Veličanstoo ne usnu. Umesto toga naredi da mu smesta

dozovu Grka Kseona, s namerom da ga, mada beše pozni čas, lično ispituje,tražeći još obaveštenja o Spartancima, koji sada postahu, više iodsamihAtinjana, središte njegove grozničave opsednutosti. RatnicaArtemizija beše otpuštena zajedno s Mardonijem i u tom trenutku bilaje naodlasku; čuvši šta zapovedi Njegovo Veličanstvo, ona se okrenu i prozbori sbrigom za Njega.„Gospodaru, molim te, radi vojske i onih što te vole, zaklinjem te da čuvaš

Carsku Ličnost, jer ma koliko božanski duh u Tvom Veličanstvu mogao biti,pa ipak on prebiva u smrtnoj Ijusci. Sna ti treba. Ne muči sebe ovimbrigama, što nisu drugo do puke utvare. “Zapovednik Mardonije podrža je žarko. „Zašto da se potresaš,

Gospodaru, pripovešću roba? Kakve važnostipriča o nekakvim neznatnimstarešinama i njihovim tričavim bratoubilačkim ratovima može imatipredzbivanjima u uzvišenom trenutku kome smo se zaputili? Ne muči se višeovim gatkama što ih spliće divljak koji mrzi i tebe i Persiju svakom česticomsvog bića. Priča mu je ionako laž od početka do kraja, ako mene pitaš. “Njegovo Veličanstvo se osmehnu ovim rečima svog zapovednika.

„Naprotiv, moj prijatelju, verujem da je priča ovog momka istinita usvakom pogledu i, premda ti može biti još ne dopuštaš da je tako, veomapovezana s pitanjima s kojima se upravo nosimo. “Njegovo Veličanstvo pokaza svoj presto, postavljen na ovom pohodupod

šiljkom šatora. „ Vidite li to sedište, prijatelji moji? Nema smrtnikasamotnijeg ni izdvojenijeg nego štoje onaj koji na njemu sedi. Ti to nemožeš proceniti, Mardonije. Niti iko ko na njemu sedeo nije.Promisli: kome od Ijudi koji ga čuti mogu kralj može da veruje? Koji

čovek pred kralja stupa bez potajnih želja, strasti, pritužbi ili težnji, što ihskriva svom svojom umešnošću i lukavstvom? Ko kazuje istinu pred.kraljem? Svaki mu se čovek obraća ili u strahu od onoga što bi mu kraljmogao oduzeti ili lakom na ono što bi mu mogao podariti. Svaki mupristupa kao molitelj. Sta mu je na srcu laskavac ne govori glasno, većprikriva plaštom licemerja i pretvaranja.

Svaki glas što mu se zaklinje na savezništvo, svako srce što izjavljujeIjubav Kraljevski Slušalac mora dapretraži i ispitapoput trgovca na bazaru,tragajući za najtananijim naznakama obmane i izdaje. Kako to zamornopostane. Kraljeve žene šapuću mu slatko u tmini kra-Ijevske ložnice. Vole liga one? Kako da zna, kad opaža da su imprava strast snovanja ispletkarenja u korist njihove dece ili radi ličnog dobitka. Niko ne kazujecelu istinu kralju, ni rođeni brat, pa ni ti, moj prijatelju i srodniče. “Mardonije požuri da toporekne, aliga Njegovo Veličanstvo preseče s

osmejkom. ,,Odsvih štopred mene staju, jedan jedini čovek, verujem, zboribez želje za ličnom korišću. A toje ovaj Grk. Ti ga ne razumeš, Mardonije.Srce mu čezne samo za jednim: da se pod zemljom ponovo združi sa svojombraćompo oružju. Cakje i strast njegova da ispriča njihovu pričudrugorazredna, dužnost što mu ju je nametnuo jedan od njegovih bogova,breme i kletva. Od mene on ništa ne traži. Ne, prijatelji moji. Reči ovogGrka nisu ni opterećenje ni uznemirenje. One su mi zadovoljstvo. One su milekovite. “Stavši naprag šatora, Njegovo Veličanstvo pokaza tada kretnjom mimo

Besmrtnih koji su ga čuvali ka plaminjanju stražarskih vatri.„Promisli o raskršću kraj koga smopodigli bivak, ovom mestu koje

Helenizovu Trokrakim putem. Za nasje ništavno, prašinapod našimstopama. Ali zar ovom neznatnom parčencetu zemlje ne daje značenje, pačak i čar, prisećanje iz zarobljenikove priče na to kako se kao dete rastaoovde od device Diomahe, njegove rođake koju je voleo?“ Artemizija iMardonije se zgledaše.„Njegovo Veličanstvo podleže razneženosti“, obrati se gospa svom kralju,

,,i to veoma nepametnoj.“U tom trenutku razdvoji se ulaz za služinčad na šatoru i zatvorenikovi

čuvari zamoliše za dozvolu da stupe unutra. Grka unešena nosilima,očijupovezanih kao i svagda, dvojicapotčinjenih Besmrtnih, predvođeniOrontom, svojim starešinom.,,Da vidimo lice ovog čoveka“, zapovedi Njegovo Veličanstvo, ,,i da

njegove oči smotre naše. “Oront posluša. Povez bi uklonjen.Zarobljenik Kseon zatrepta pod svetiljkom nekoliko puta, a onda prvi put

pogjfđa u Njegovo Veličanstvo. Tako upadljiv beše izraz što se pojavi na

čovekovom licu da ga starešina, Ijutit, opazi i zatraži od njega <hh mu kažekakva ga je nadmenost spopala pa da tako smelo zurim Carski Lik.„Video sam lice Njegovog Veličanstva ipre“, odvrati čovek.„Nad razbojištem, kao i svi neprijatelji. “,,Ne, starešino. Ovde, u ovom šatoru. U noči petoga dana. “ ,,Lažeš!“

Ugnevu Oront udari čoveka. Jer zbilja se beše desio upad kome zarobljenikgovoraše, pretposlednje večeri boja kod Toplih kapija, kad u nočnomprepadu šačica Spartanaca dospe na domašaj kop-Ija od CarskogPrisustva, u istom ovom šatoru, pre nego što uljeze potisnuše Besmrtni iegipćanski pomorski pešadinci što supovrveli u odbranu NjegovogVeličanstva.„Bio sam ovde“, odgovori Grk mimo, ,,i sekira bi mi, kojuje jedan plemić

zavitlao, raspolutila ovde glavu da nije najpre zakačila potporanj šatora izarila se u njega. “Na ovo lice zapovednika Mardonija sasvimpoblede. Na zapadnom ulazu u

odaju, tačno tamo gde je spartanski prepad prodro, jošje bila zarivenaglava sekire, uterana tako duboko u kedrovinu da nisu mogli da je izvuku ada ne rascepe potporanj, te je drvodelje ostaviše, odsekavši samo dršku, aokoloje potporanj popravljen i omotan gajtanom.Helen sad uperi pogled ravno u Mardonija. „Bašje ovaj gospodar zavitlao

sekiru. I njegovo lice prepoznajem. “Zapovednikovo lice, za tren skamenjeno, odade istinitost ovih reči.

„Njegov mač“, nastavi Grk, „odsekaoje šaku spartijatskom ratniku u trenukadje zamahnuo kopljem da ga zarije u Njegovo Veličanstvo. “ Veličanstvozapita Mardonija da li je ovo zaista istina. Zapovednik potvrdi da je stvarnonaneo takvu ranu jednom Spartancu, među brojnim drugima zadatim u timtrenucima pometnje i pogibelji.„Taj ratnik“, izjavi taj čovek Kseon, „beše Aleksandar, sin Olimpijev, o

kome sam govorio. “„Dečak štojepratio spartansku vojsku? Ipreplivao

tesnacpredAntirionom?“, zapita Artemizija.„Dorastao do muževnog doba“, potvrdi Grk. „Ti što su ga izneli iz ovog

šatora zaklanjajuči ga svojim štitovima, to behu vitez Polinik i mojgospodar Dijenek. “Svi su začutali na nekoliko trenutaka, premišljajuči o ovome. Njegovo

Veličanstvo progovori: „ Uistinu to behu Ijudi što su prodrli ovamo, u ovaj

šator?“,,0ni i drugi, Gospodaru. Kao štoje Njegovo Veličanstvo videlo.“

Zapovednik Mardonije primi ovo obaveštenje s podozrivošču koja segraničila s razjarenošču. On optuži zarobljenika daje izmislio ovu priču naosnovu deliča razgovora kojeje načuo među kuvarima i vidarskimpomoćnicima što su se starali o njemu. Zarobljenik to odreče, spoštovanjem, ali žestoko.Odgovarajuči Mardoniju u svojstvu starešine telesne straže, Oront

proglasi nepojmljivim da je Grk mogao da dozna o ovim zbivanjimanačinom kojije zapovednik pomenuo. Samje nadgledao zatvorenikovuizdvojenost. Nikome, pa čak ni onima koji su mu donosili hranu ilipomočnicima Carskog Vidara, nije bilo dozvoljeno da ostaje s njim nasamo,bez neposrednog nadzora Besmrtnih, a oni su, kao što je svima znano,neuporedivi po savesnosti i budnosti.„ Ondaje dočuopriču u žamoru bitke “, ne odustajaše Mardonije, ,,od

spartanskih ratnika koji su zaista probili redove Njegovog Veličanstva. “Sva pažnja sad beše obračena zarobljeniku Kseonu, kojije, nimaoneuznemiren ovim optužbama što su mu mogle doneti smrt na licu mesta,gledao u Mardonija ravnodušno i obračao mu se bez straha.„Mogao sam doznati o ovim događajima, gospodaru, tako kako si rekao.

Ali kako bih prepoznao tebe, među svima ostalima, kao čoveka kojijezavitlao sekiru?“Njegovo Veličanstvo priđe sada do mesta gde sekira beše zarivena i

proseče svojim bodežom omotani gajtan da bi se oružje pokazalo. Na čelikuNjegovo Veličanstvo raspozna dvoglavog grifona, oznaku oružara iz Efesa,čijaje povlastica bilo kovanje svih sečiva i oštrica kopa-Ija za Mardonija injegove starešine.,,Pa mi reci sada“, obrati se Njegovo Veličanstvo svom zapovedniku, ,,da

božija ruka nije ovde na delu. “Njegovo Veličanstvo izjavi da su on i njegovi savetnici iz zarobljenikove

priče več doznali mnogo toga poučnog koliko i neslućenog. „Koliko lićemojoš toga vrednog saznati?“Kretnjom u kojojje bilo topline naznači Njegovo Veličanstvo ovom čoveku

Kseonu da mu priđe bliže i udesi da ga, još veoma bolesnog, podupru nasedištu.

„Molim te, mojprijatelju, nastavi svoju pripovest. Pripovedaj kako želiš,kako god te bog upućuje da je pričaš. “

DVADESETGledao sam vojsku postrojenu na ravnici pod Atinom Smelog Roda možda

pedeset puta za proteklih devet godina, u različitoj snazi saziva, dok sespremala da pođe u ovaj ili onaj pohod. Ali ova jedinica što će biti odaslanado Toplih kapija bila je najmalobrojnija koju sam video. Ne dvotrećinskisaziv kao pred Enofitu, kad je gotovo šest hiljada ratnika, sa štitonošama ibojnom pratnjom ispunilo ravnicu, niti polusaziv, od četrdeset pet stotina,kao pre Ahilejona, pa ni dvomora, dvadeset pet stotina, kao kada je Leonidapoveo na Antirion snage koje smo Aleksandar i ja pratili kao dečaci.Tri stotine.Tako malo da su podsećali na nekolika zrna graška što zveckaju zaostala

na dnu ćupa. Svega tri desetine teretnih životinja stajalo je uz drum. Bilo jesvega osmoro kola; žrtveno stado vodila su dvojica preplašenih dečaka.Namirnice su već odaslane napred i raspoređene duž šestodnevnog puta.Osim toga, očekivalo se da će saveznički gradovi obezbeđivati provijantputem, onako kako spartanska prethodnica bude prikupljala dodatne četekoje će popuniti snage do punog broja od četiri hiljade.Dostojanstvena tišina vladala je dok je Leonida u svojoj ulozi vrhovnog

sveštenika prinosio žrtvu zahvalnicu, uz pomoć Olimpija i Megistije,tebanskog proroka ko ji je od svoje volje došao u Lakedemon sa svojimsinom, iz ljubavi ne samo za svoj rodni grad nego za celu Heladu, da bezikakve plate ili nagrade doprinese svojom veštinom predskazivanja.Cela vojska, svih dvanaest lochoi, bez oružja usled karnejske zabrane, ali

pod skerletnim ogrtačima, postrojila se da posmatra odlazak. Svaki od Tristotine ratnika stajao je ovenčan, noseći xiphos i štit, sa skerletnim ogrtačemprebačenim preko ramena, a uz bok mu je štitonoša držao koplje dok žrtvane bude prinesena. Bio je mesec, kao što rekoh, karnejskih svetkovina,sredina leta, kad po grčkom kalendaru počinje nova godina, i svaki čovek jeprimao novi ogrtač zamenjujući njime onaj već iznošeni koji je nosioprethodna četiri godišnja doba. Leonida je naredio da se Tri stotine izuzmu.Bilo bi to rasipničko ponašanje prema imovini grada, izjavio je, da se dajenova odeća ljudima koji će od nje zakratko imati vajde.Kao što je Medon i predvideo, Dijenek beše izabran kao jedan od Tri

stotine. I sam Medon je bio među njima. Sa pedeset šest godina bio je

četvrti po starini, iza Leonide koji je prevalio šezdesetu, Olimpija iMegistije proroka. Pod Dijenekovim će zapovedništvom biti enomotia izHeraklovog odreda. Odabrana su i braća Alfej i Maron, olimpijskipobednici; oni će predstavljati odred Divlje masline i položaj će im bitizdesna od vitezova, u središtu stroja. Boreći se kao dyas, dvojica petobojacai rvača uzdizali su se nepobedivi; silno je obodrilo sva srca što su i oni biliuključeni. Glasnik Aristodem takođe je bio tu. Ali najviše je čudio inajsporniji bio Aleksandrov izbor.Sa dvadeset, on će biti najmlađi ratnik u stroju i jedan od svega desetak,

među kojima je bio i njegov drug iz agoge Ariston (jedan od onih kojima jePolinik polomio nos), bez iskustva u boju. Kod Lakedemonjana postojiizreka „trska pored štapa“, čije je značenje da je lanac čvršći ako ima jednuneiskušanu kariku. Oslabljena tetiva nagnaće rvača da se više oslanja naveštinu i lukavstvo, šuškanje će govornik morati da prevaziđe iskazujući jošveću izvrsnost. Tri stotine će se najbolje boriti, tako je osećao Leonida, nekao družina od samih prvaka, već kao svojevrsna vojska u malom, u kojojće biti i mladih i starih, još zelenih i dozrelih ratnika. Aleksandar će sepridružiti Heraklovom odredu pod Dijenekovim zapovedništvom; on injegov učitelj boriće se kao dyas.Aleksandar i Olimpije bili su jedini otac i sin izabrani za Tri stotine.

Aleksandrov sinčić, koji je takođe nosio ime Olimpije, nadživeće ih inastaviti lozu. Bolno je bilo videti, tamo uz Afetaidu, Ulicu odlaska,Aleksandrovu nevestu Agatu, kojoj beše tek devetnaest godina, kao držiovo detence na konačnom rastanku. Aleksandrova mati Paraleja, koja me jeonako vešto ispitivala posle Antiriona, stajala je kraj devojke pod istimonim nasadom mirte odakle smo Aleksandar i ja krenuli one noći pre tolikogodina da bismo sledili vojsku.Reči oproštaja izgovorene su dok su postrojeni ratnici svečano koračali

pored podijuma za okupljanje obzidanog ciglom i zvanog Utvrde, ispodsvetilišta heroja Leleksa i Amfijareja, do skretanja puta kod Trkačke staze,iznad koje su se dečačke čete okupile kraj Aksiopena, hrama AtineOsvetnice. Gledao sam Polinika kako se oprašta s trojicom svojih sinova;starija dvojica, od jedanaest i devet godina već su bili u agoge. Stajalisuuspravni, u crnim ogrtačima, s najozbiljnijom dostojanstvenošću; obojicabi dali da im odseku desnu ruku samo da mogu da stupaju uz svog oca.

Dijenek zastade pred Aretom, koja je stajala tamo gde se odvajao puteljakka Helenionu, čiji su tremovi bili za Karneje ukrašeni lovorom povezanimžutim i plavim tračicama; držala je Pevčevog dečačića, koji se sada zvaoIdiotihid. Moj gospodar zagrli svoje kćeri redom, podigavši mlađe dve unaručje i nežno ih ljubeći. Aretu obgrli kratko, prislonivši lice uz njen vratda poslednji put oseti miris njene kose.Dva dana pre ovog dirljivog trena, gospa me je pozvala nasamo, kao što je

uvek činila pre polazaka u bitku. Po spartanskom običaju plemeniti nedeljupre odlaska u rat ne provode ni u kakvom vežbanju, već idu da se opuste nakleroi, imanja koja po Likurgovim zakonima svi ratnici imaju i od kojih seizdržavaju oni i njihove porodice. Ovi „dani u selu“, kako ih zovu,održavaju domaće običaje potekle, mora se razložno pretpostaviti, odprirodne ratnikove želje da pred bitku ponovo poseti srećna mesta svogdetinjstva i oprosti se s njima. A tu su i opipljivije svrhe, barem u starimdanima, opremanja i snabdevanja iz spremnica kleroi. Lepi su ti dani, jednaod retkih prilika u kojima plemeniti i oni koji im obdelavaju zemlju moguda se druže i da pune stomake ne brinući ni o čemu. U svakom slučaju,tamo smo se zaputili, na imanje zvano Dafneon, ujutro na nekoliko dana prepolaska ka Kapijama.Dve porodice mesenjanskih helota obrađivale su ovu zemlju, njih dvadeset

troje sve zajedno, među njima dve bake bliznakinje, tako prastare da nisumogle da se sete koja je koja, i jedva nešto malo manje lucnuti, ćopaviKamerion, koji je izgubio desno stopalo kao štitonoša Dijenekovog oca. Taj bezubi čiča imao je poganiji jezik od najgoreg mornara, a tog dana je, nasopstveni zahtev i na opšte uveseljenje, rukovodio svečanošću.Moja žena i deca takođe su radili na ovom imanju. Došli su i susedi sa

obližnjih dobara. Dodeljivane su nagrade u smešnim veštinama; plesalo senapolju na gumnu uz lovorov šumarak po kome je imanje i dobilo ime, adeca su se igrala raznih igara, sve dok zabava kasno po podne nije preraslau sveopštu gozbu pod drvećem, na kojoj su služili sam Dijenek, gospaAreta i njihove kćeri. Razmenjivani su pokloni, izglađivane zađevice inesuglasice, zahtevi iznošeni, a žaliteljima udovoljavano. Ako je kakavmomak hteo da se zaruči s draganom s nekog imanja preko brda, sada jemogao od Dijeneka da zatraži blagoslov.Neizbežno bi dvojica ili trojica krepkijih mladića ili muškaraca bili

određeni da prate vojsku kao zanatlije ili oružari, ratne štitonoše ili

kopljonoše. Momcima to nije teško padalo, niti su gledali da izvrdaju, većsu naprotiv uživali što su muževnošću privukli pažnju; njihove dragane nisuse odvajale od njih po ceo dan i mnoge prosidbe izlegle su se iz opijenostivinom i zaljubljenošću u ova blistava seoska popodneva.Do časa kad je vesela družina utolila želju za hranom i pićem, kao što bi

rekao Homer, kraj Dijenekovih nogu našlo se naslagano više žitarica i voća,vina, kolača i sira nego što bi mogao da ponese u stotinu bitaka. Sada se onpovukao za sto u dvorištu sa starijima s imanja, da zaključi sve pojedinostikoje su preostale u sređivanju poslova klerosa pre nego što pođe u rat.Pošto se muškarci posvetiše ovom poslu, gospa Areta mi dade znak da joj

se pridružim nasamo. Seli smo za sto u kuhinji. Bilo je to veselo mesto,toplo na poznom suncu što se ulivalo kroz vrata koja su vodila na dvorište.Mali Idiotihid, Pevčev dečačić, igrao se napolju s dvojicom golišavihderančića od kojih je jedan bio moj sin Skamandrid. Gospine oči zastadošena časak, s tugom kako je izgledalo, na gruboj igri malenih dečaka.„Bogovi su uvek za nedostižan korak ispred nas, zar ne, Kseo?“ Ovo je bio

prvi nagoveštaj s njenih usana koji je potvrđivao ono o čemu niko nije imaohrabrosti da pita: da gospa uistinu nije bila predvidela posledice svojihpostupaka one noći kad je krypteia istupila, a ona izbavila dečačićev život.Raščistila je mesto na stolu. Predala mi je, kao i uvek, na staranje one

predmete koji su ženina briga u opremanju muža. Vidarske potrepštineumotane u volujsku kožu, koja će poslužiti i da se previje posekotina ili dase zatisne probod. Tri savijene igle od egipatskog zlata, koje su Spartancizvali udicama, s kalemom strune od životinjskog creva i čeličnomlancetom, za krojačko umeće ušivanja živog mesa. Oblozi od izbeljenogplatna, podveske od štavljene kože, bakrene „pseće vilice", hvataljkeiglastih vrhova za vađenje glava strele ili, što je još češće, iverki i ulomakakoji polete kad se čelik sudari s gvožđem i gvožđe s bronzom.Zatim novac. Zaliha eginskih obola koje, kao uostalom novac uopšte,

ratnici ne smeju da nose, ali otkriveni u štitonošinom prtljagu zgodno dođuna nekoj usputnoj tržnici ili kraj snabdevačevih kola da se pribavi nekazaboravljena potrepština ili da se priušti poslastica koja će razgaliti srce.Na kraju sitnice sasvim ličnog značenja, mala iznenađenja i amajlije,

praznoverice, zaloge ljubavi. Detinji crtež voštanim bojama, mašnica izkćerkine kose, amulet urezan u ćilibaru neveštom dečjom ručicom. Gospami predade i smotuljak slatkiša i kolačića, kolača sa susamom i ušećerenih

smokava. „Možeš da poharaš svoj deo“, reče mi smešeći se, ,,ali sačuvaj mimalo i za muža.“Uvek je bilo i ponešto za mene. Tog dana beše to vrećica atinskih novčića,

dvadeset sve u svemu, tetradrahmi, gotovo tromesečna plata veštog veslačaili hoplita. Bejah zapanjen da je gospa uopšte imala toliko, čak i usopstvenoj kesi, i skamenjen pred njenom neumerenom velikodušnošću.Ove ,,sove“, kako su ih zvai po crtežu na naličju, vredele su ne samo uAtini, nego u celoj Grčkoj.„Kad si pratio mog muža u poslanstvo u Atinu prošlog meseca“, prekinu

gospa moju preneraženu zanemelost, ,,da li si ugrabio zgodu da posetišsvoju rođaku Diomahu? Tako joj je ime, je li?“Znala je da jesam. Napokon sam uspeo da ispunim sebi ovu želju koja me

je dugo progonila. Dijenek me je sam odaslao po tom poslu. Sad spazihneki tračak gospinog zamešateljstva i zapitah se da nije ona sama sve toudesila.„Nama lakedemonjanskim ženama nisu dozvoljene fine haljine ili nakit ili

pomade za ulepšavanje. Bilo bi krajnje bezosećajno, zar ne misliš tako, danam se uskrati i poneka mala nedužna spletka?“Smešila mi se, iščekujući.„Pa?“, upita.„Pa, šta?“Moja žena Tereja ćeretala je s drugim ženama s imanja napolju u dvorištu.

Uzmigoljih se. „Rođaka mi je udata, gospo. A i ja sam oženjen.“U gospinim očima zasvetlucaše đavolaste varnice. ,,Ne bi ti bio prvi muž

zaljubljen u neku drugu ženu umesto svoje sopstvene. Niti ona prva takvažena.“Najednom sva vragolasta vedrina zgasnu u gospinom pogledu. Crte joj

postadoše ozbiljne i zasenčene, kako se činilo, tugom.„Isto su se tako bogovi poigrali s mojim mužem i sa mnom.“ Ustala je,

pokazujući na vrata i dvorište ispred. „Dođi, hajde da prošetamo.“Bosonoga gospa pođe ispred mene uz padinu ka senovitom mestu pod

hrastovima. U kojoj bi drugoj zemlji sem u Lakedemonu plemenita gospamogla imati stopala tako žuljevita da korača po nareckanom lišću hrastova ine oseća bockanje?,,Ti znaš, Kseo, da sam pre mog muža bila udata za njegovog brata.“Znao sam to, jer mi je, kao što sam već rekao, sam Dijenek ispričao.

„Jatrokle mu je bilo ime, znam da si čuo tu priču. Poginuo je kod Pelena,junačkom smrću, u trideset prvoj godini. Bio je najplemenitiji u svompokolenju, vitez i olimpijski pobednik, bogovi ga behu obđarili vrlinom ilepotom, kao Polinika u ovom naraštaju. Obletao me je strasno, s takvomneobuzdanošću da me je isprosio od oca dok sam još bila devojčica.Spartanci znaju za celu tu priču. Ali ovo što ću ti sada reći ne zna niko semmog muža.“ Gospa stiže do niskog debla jednog hrasta, prirodne klupe usenci šumarka. Sede i pokaza mi da se smestim pored nje.„Tamo dole“, reče pokazujući ka otvorenom prostoru između dve

pomoćne zgradice i stazi koja je vodila do gumna. „Tačno tamo gdeputeljak skreće videla sam Dijeneka prvi put. Bilo je to jednog seoskogdana baš kao što je ovaj. Jatrokle je prvi put polazio u bitku. Imao jedvadeset godina. Otac me je doveo s našeg imanja, i moju braću i sestre, idoneli smo darove u voću i jednogodu kozu. Dečaci s imanja igrali su setamo kad sam došla držeći oca za ruku, preko ovog brežuljka na kome ti i jasada sedimo.“ Gospa zastade. Za trenutak je ispitivala moje oči, kao da bida se uveri da je u njima pažnja i razumevanje.„Najpre sam videla Dijeneka s leđa. Samo naga ramena i zatiljak. Istog

trena sam znala da ću samo njega voleti celog života.“ Lice joj se uozbiljipred ovom tajnom, Erosovim dozivom i nesaznatljivim dejstvima srca.„Sećam se kako sam čekala da se okrene pa da ga vidim, da mu vidim lice.

Bilo je tako čudno. Nekako kao ugovorena veridba, kad ustreptalog srcačekaš da vidiš lice koje ćeš morati da voliš.Na kraju se okrenuo. Rvao se s nekim drugim dečakom. Čak ni onda,

Kseo, Dijenek nije bio zgodan. Jedva da poveruješ da je bio brat svog brata.Ali za moje oči bio je eueidestatos, duh lepote. Bogovi ne bi mogli izdelatilice otvorenije niti dirljivije mom srcu. Bilo mu je trinaest godina. A menidevet.“Gospa zastade na časak, zagledana svečano dole u to mesto o kome je

govorila. Celog njenog detinjstva, reče, nije se ukazala prilika da sDijenekom govori nasamo. Često bi ga spazila na trkačkim stazama ili dokje vežbao sa svojom četom iz agoge. Ali ni trenutak nikad nisu provelizajedno. Nije imala pojma čak ni znai on ko je ona.Znala je, međutim, da ju je njegov brat izabrao za sebe i da je već govorio

s njenim starijima.

„Plakala sam kad mi je otac rekao da sam data Jatroklu. Klela sam sebezbog bezdušne nezahvalnosti. Sta bi više devojka mogla da poželi sem ovogplemenitog čoveka punog vrlina? Ali nisam mogla da gospodarim svojimsrcem. Volela sam brata ovog čoveka, ovog lepog i hrabrog čoveka za kogaću se udati.Kad je Jatrokle poginuo, žalila sam neutešno. Ali moju potresenost nije

uzrokovalo ono što su ljudi mislili da jeste. Strahovala sam da su ovomsmrću bogovi odgovorili na sebične molitve mog srca. Cekala sam da miDijenek odabere novog muža, kao što mu je po zakonu bila dužnost, a kadanije, otišla sam k njemu, besramno, u prašnjavu palaistra, i naterala ga dame sam uzme za nevestu.Moj muž je prihvatio ovu ljubav i uzvratio je, iako se kosti njegovog brata

još ne behu ohladile. Tako je snažno bilo naše uživanje, naša potajna radostu bračnoj postelji, da je ljubav postala naša kletva. Svoju sam krivicu moglada iskupim; ženi to nije teško, jer može da oseti kako u njoj raste novi životkoji je njen muž zasejao.Ali kako su se deca rađala, sva ženska, četiri kćeri, a potom ja izgubila dar

začeća, tako sam osetila, a i moj muž isto, da su nas bogovi prokleli zbognaše strasti.“Gospa ponovo zastade i pogleda niz padinu. Dečaci, među njima moj sin i

mali Idiotihid, izjurili su iz dvorišta i sad se bezbrižno igrali tačno ispodmesta gde smo mi sedeli.„Onda je došao poziv da Tri stotine pođu na Termopile. Pomislih da sam

napokon uvidela istinsku izopačenost božanskog nauma. Nemajući sina,moj muž ne može biti pozvan. Biće mu uskraćena ova najviša počast. Ali usrcu nisam marila. Jedino mi je važno bilo da će on ostati živ. Možda samojoš nedelju, ili još mesec, do sledeće bitke. Ali će biti živ. Još ću ga grliti.Još će biti moj.“Sad se i sam Dijenek, dovršivši dogovore oko imanja, pojavio na zaravni

pod nama. Tamo se pridružio dečacima koji su u igri već iskazivali nagoneza bojem i ratom što su ih nosili u krvi.„Bogovi nas nagnaju da volimo one koje nećemo“, reče gospa, „i da ne

uzvraćamo onima kojima bismo hteli. Oduzimaju život onima koji bitrebalo da žive, a ostavljaju ga onima što su zaslužili da umru. Jednomrukom daju, a drugom uzimaju, pokoravajući se jedino vlastitimnesaznatljivim zakonima.“

Dijenek spazi Aretu kako ga gleda odozgo. U igri podiže malog Idiotihidai mahnu njegovom ručicom ka njoj. Areta se primora da uzvrati.„Eto, nadahnuta slepim nagonom“, reče mi ona, „izbavila sam život ovog

dečačića, nezakonitog unuka mog brata, i pri tom izgubila muža.“Izgovorila je to tako blago i s takvom tugom da osetih kako mi se grlo

steže, a oči me peku.„Zene iz drugih gradova dive se Lakedemonjankama“, reče gospa. „Kako,

pitaju se, mogu te spartanske žene da stoje uspravne i ne trepnuvši gledajudok im donose izmoždena tela njihovih muževa da ih sahrane ili, što je jošgore, ostave ih pokopane negde u tuđoj zemlji dok njima ne ostane ništasem hladne uspomene da je priviju na srce. Te žene misle da smo minačinjene od čvršće građe nego one. Reći ću ti, Kseo. Nismo.Zar misle da mi ne volimo svoje muževe koliko one? Zar su naša srca

kamena i gvozdena? Zar one zamišljaju da je naš bol manji jer ga gušimoduboko u utrobi?“Trepnula je, suvih očiju, a onda me pogledala.„I s tobom su se bogovi poigrali, Kseo. Ali možda još nije prekasno da

preokreneš kockice. Zato sam ti dala ovu vrećicu sa ’sovama’.“Već sam znao šta joj srce smera.„Ti nisi Spartanac. Zašto bi se pokorio okrutnim zakonima? Zar ti bogovi

nisu već dovoljno oteli?“Preklinjao sam je da više ne govori o tome.„Tu devojku koju voliš, mogla bih udesiti da je dovedu ovamo. Samo

reci.“„Ne! Molim te.“„Onda beži. Idi noćas. Otiđi kod nje.“Smesta odgovorih da to ne mogu.„Moj muž će naći nekog drugog da ga služi. Neka neko drugi umre

umesto tebe.“„Molim te, gospo. To bi bilo nečasno.“Osetih da mi obraz bridi i shvatih da me je gospa ošamarila. ,,Nečasno?“

Ispljunula je reč zgađeno i prezrivo.Na dnu padine Dijeneku i deci pridružili su se i drugi momci s imanja.

Započelo je loptanje. Jasni dečački povici u kojima se čuo agon,nadmetanje i takmičenje, orili su se uz padinu ka gospi.

Nisam mogao da ne osećam zahvalnost za ono što je tako plemenitoponiklo iz njenog srca: za njenu želju da mi podari milost za koju je osećalada ju je moira, sudba, njoj uskratila. Da meni i onoj koju sam voleo podaripriliku da umaknemo okovima za koje je osećala da sputavaju nju i njenogmuža.Nisam mogao da joj ponudim ništa sem onog što joj je već bilo znano.

Nisam mogao da pođem. „Osim toga, bogovi će već biti tamo. Nedostižnikorak ispred nas.“Videh kako joj se ramena ispravljaju dok joj volja pridolazi da potčini

velikodušan ali neostvariv podsticaj srca.„Tvoja rođaka će saznati gde ti počiva telo i s kakvim si počastima otišao.

Kunem ti se u to Helenom i Blizancima.“Gospa ustade s klupe od živog hrasta. Razgovor beše gotov. Ponovo je

postala Spartanka.Sada sam ovde, u jutro polaska u boj, video na njenom licu istu tu strogu

masku. Odvojivši se iz muževljevog zagrljaja gospa je prikupila decu okosebe zauzimajući istovetno držanje, uspravno i svečano, kao i drugespartanske supruge čiji se niz pružao pre i iza hrastova.Video sam Leonidu kako grli svoju ženu Gorgu, „Svetlooku“, njihove

kćeri i sina Pleistarha koji će jednog dana biti kralj umesto njega.Moja žena Tereja grlila me je čvrsto, privijajući se uz mene u svojoj beloj

mesenjanskoj haljini, s našom bebom na ruci. Ona neće dugo ostati bezmuža. „Cekaj makar dok ne zamaknem s vidika“, našalih se grleći svojudecu, koju jedva da sam i poznavao. Mati im je bila dobra žena. Poželeh dasam je voleo kao što je zasluživala.Poslednje žrtve su prinesene, znamenja pročitana i zabeležena. Tri stotine

se postrojiše, uz svakog od plemenitih po jedan štitonoša, pod dugomsenkom koju je bacao udaljeni Pamon, dok je cela vojska gledala s padinena štitonosnoj strani. Leonida zauze svoje mesto ispred njih, uz kamenioltar, ovenčan kao i oni. Svi ostali iz grada, starci i dečaci, žene i majke,heloti i zanatlije, stajali su na obronku s kopljonosne strane. Bilo je predsvitanje; sunce još nije provirilo preko vrha Parnona.„Smrt nam je blizu sada“, prozbori kralj. „Osećate li je, braćo? Ja je

osećam. Covek sam i plašim je se. Obraćam oči da spazim nešto čime bihučvrstio srce za trenutak kad ću joj pogledati u lice.“ Leonida je govoriomeko, ali u tišini osvita svi su mu lako čuli glas.

„Da li da vam kažem gde sam pronašao tu snagu, prijatelji? U očima našihu skerlet odevenih sinova pred nama, da. I u licima njihovih drugova koji ćenas slediti u bitkama što dolaze. Ali još više od toga, moje srce nalazi snaguu našim ženama koje nas bez suza i reči gledaju dok odlazimo."Kretnjom pokaza na okupljene gospe, izdvajajući između njih dve koje

behu matrijarhe, Piru i Alkmenu, i navodeći ih poimenice. „Koliko su putanjih dve stajale u prohladnoj senci Parnona i gledale one koje vole kakostupaju u rat? Piro, ti si gledala svoje dedove i oca gde koračaju nizAfetaidu da se nikad ne vrate. Alkmena, tvoje oči nisu zaplakale dok su timuž i braća odlazili u smrt. Sad ponovo stojiš ovde, a jedva da još ima kogako je podneo toliko, i gledaš sinove i unuke kako kreću u pakao.“To je bila istina. Pirin sin Dorejon stajao je ovenčan među vitezovima;

olimpijski pobednici Alfej i Maron bili su Alkmenini unuci.„Muški bol se lako nosi i brzo prolazi. Naše rane su na telu, što je

ništavno; ženske su na srcu - beskrajna bol, koju je mnogo gorče nositi.“Leonida pokaza ka ženama i majkama okupljenim na senovitim padinama.„Učite od njih, braćo, od njihovog bola na porođaju, koji su im bogovi

dodelili neizmenjivo. Svedočite tom nauku kojem nas uče: ništa dobro uživot ne dolazi neplaćeno. Najslađa je od svega sloboda. Nju smo odabrali iza nju ćemo platiti. Prihvatili smo zakone Likurgove, a oni su kruti. Naučilisu nas da preziremo lagodan život, kakav bi nam ova naša bogata zemljapodarila ako bismo to želeli, i da se umesto toga školujemo usamosavlađivanju i požrtvovanju. Vođeni ovim zakonima, naši su očevi zadvadeset pokolenja disali blagosloveni zrak slobode i u celosti su platili kadim je naplata zatražena. Mi, sinovi njihovi, ne možemo da činimo ništamanje.“Svakom ratniku štitonoša dodade u ruku kupu vina, svakom njegov

sopstveni obredni kalež koji mu je dat na dan kad je postao plemeniti i kojinosi samo na najsvečanije ceremonije. Leonida je svoj podigao visoko, uzmolitvu Zevsu Osvojitelju i Heleni i Blizancima. On izli žrtvu livenicu.,,Za šest stotina leta, kako pesnici kažu, nijedna spartanska žena ne vide

dim dušmanskih vatri.“Uzdigavši obe ruke Leonida se ispravi, ovenčan, podižući lice ka

bogovima.„Zevsa mi i Erosa, Atine Zaštitnice i Artemide Uzvišene, Muza mi i svih

bogova i heroja što branjahu Lakedemon, i krvi mi mog sopstvenog poroda,

kunem se da naše žene i kćeri, sestre i majke, neće videti dušmanskih vatrini sada.“Ispio je, a ljudi za njim.

DVADESET JEDANNjegovo Veličanstvo je dobro upoznato s topografijom prilaza, klanaca i

zbijene bojne zaravni na kojoj su se njegove vojske sukobile sa Spartancimai njihovim saveznicima kod Toplih kapija. Preko toga ću preći, obraćajućiradije pažnju na sastav grčkih snaga i na trzavice i pometnju što su vladalemeđu njima dok su pristizale i zauzimale položaj, pripremajući se da braneprolaz.Kad su Tri stotine - osnažene sa pet stotina teških pešadinaca iz Tegeje i

isto tolikim brojem iz Mantineje, zajedno s dve hiljade vojnika izOrhomena i ostatkom iz Arkadije, Korinta, Fileje i Mikene, uz dodataksedam stotina iz Tespide i četiri stotine iz T ebe - stigle do opuntskeLokride, na deset mil ja od T oplih kapija, gde je trebalo da ih dočekahiljadu teških pešadinaca iz Fokide i Lokride, zatekli su umesto toga čitavuzemlju opustelu.Zaostalo je svega nekoliko dečaka i mladića iz tog kraja, zabavljenih

pljačkanjem napuštenih domova svojih suseda i prisvajanjem vinapronađenog u zalihama odsutnih zemljaka. Spazivši Spartance nadali su seu beg, ali su ih izvidnici sustigli. Vojska i stanovništvo Lokride, saopštišebubuljičavi pljačkaši, povukli su se u brda, dok su ovdašnji glavari brzali kaseveru, u susret Persijancima, koliko god su ih njihovi spečeni kraci nosili.Zapravo, tvrdili su derani, glavni među njima već se predao.Leonida beše rasrđen. Zaključeno je, međutim, iz žurnog i nimalo nežnog

ispitivanja ovih seoskih otimača da su Lokriđani s Opunta pogrešili danokupljanja. Očigledno se mesec koji su u Sparti nazivali karnej, u Lokridizvao lemendijeon. Osim toga, početak se računao unazad od punog meseca,a ne unapred od mladog. Lokriđani su očekivali Spartance pre dva dana, akada se ovi nisu pojavili, zaključili su da su ostavljeni sami u škripcu.Dali su se u gorke kletve i proklinjanja, koja su na krilima govorkanja

hitro prenesena u susednu Fokidu, na čijoj se zemlji same Kapije nalaze ičiji su stanovnici već bili prestravljeni pomišlju da će biti pregaženi. Takosu i Fokiđani podvili repove.Sve vreme dok su stupali ka severu saveznici su susretali seoska plemena i

izdvojene seljane u bekstvu - hrlili su na jug vojnim putem, to jest putemkoji je sad postao vojni. Dronjave družine srodnika bežale su pred

Persijancima vukući svoju bednu imovinu u zavežljajima na ramenu,načinjenim od krevetskih pokrivača ili ogrtača, sa zamotajima nekakvihkrpa koji su im se klatili na glavi kao plovila na nemirnoj vodi. Muškarciupalih obraza gurali su tačke čiji su teret češće bili živi stvorovi negonameštaj, deca pod kojom su noge posustale od tumaranja ili klonuli starciklecavi od godina. Poneko je imao i volovske taljige ili tovarno magare.Ljubimci i stoka gurali su se oko njih, mršavi psi moljakali su za zalogaj,žalosne svinje ćuškali su kao znajući da će im za dandva postati večera.Većina izbeglica bile su žene; išle su bosonoge, obesivši obuću oko vrata daprištede kožu.Kad opaziše savezničku povorku koja im se približavala, žene užasnute

umakoše s puta, grabeći uz obronke brda, stiskajući decu u naručju irasipajući u begu stvari. Uvek bi zatim nastupio trenutak kad bi im osvanuloda su ratnici koji se približavaju njihovi sunarodnici. Onda bi im se srcapreokrenula u raspoloženje na granici zanosa. Srljale su nazad niz ogoljenepadine, pribijale se uz ratničku povorku, neke zabezeknute od čuda, dok sudrugima suze lile niz lica umrljana od puta. Starice su nagrtale da poljubemladićima ruku; udate žene i majke bacale su se oko vrata ratnicima, grlećiih s bolom i izbezumljenošću. „Jeste li vi Spartanci?“, pitale su preplanulepešadince, Tegejce i Mikenjane i Korinćane, Tebance, Filejce i Arkađane, imnogi su od njih lagali i odgovarali da jesu. Kad bi čule da Leonida glavomvodi ratnike, mnoge su žene odbijale da poveruju, odveć naviknute da ihizdaju i napuštaju. Pošto bi im pokazali spartanskog kralja i vitezove okonjega, dosta ih je bilo koje nisu mogle da podnesu olakšanje. Zarile bi lica uruke i klonule kraj puta, savladane.Kako su saveznici gleđali ove prizore iznova i iznova, osam, deset,

petnaest puta na dan, srca im obuze najozbiljnija hitnja. Moralo se žuriti izsve snage; branioci moraju po svaku cenu dosegnuti i utvrditi prolaz prenego što neprijatelj dospe tamo. I bez zapovedi, svaki je čovek pružiokorak. Uskoro su stupali takvom brzinom da pratnja nije uspevala da ihsledi. Kola i tovarne magarce naprosto su ostavili iza sebe, da ih stižu kakouzmognu, premestivši ono najneophodnije sebi na leđa. Sto se mene tiče, jasam se izuo i smotao ogrtač na ramenima; gospodarev štit koji sam nosio ukožnoj navlaci težio je zajedno s prsnim oklopom i štitnicima zapotkolenice nešto preko tridesetak kilograma, a osim toga sam imao i našepostelje i opremu, sopstveno oružje, tri tobolca strela s gvozdenim

vrhovima umotanih u nauljene kozje kože i razne druge potrepštine ineophodnosti: ,,udice“ i strunu; kesice s lekovitim biljem, kukurekom ilisičnjakom, mlečnicom i kiselicom, majoranom i borovom smolom;podveske za krvarenje, udlage za prelome, lanene zavoje, bronzane ,,pse“koji se ugreju i zariju u ubodne rane da ih spale, ,,gvožđa“ za istu svrhu uslučaju površinskih rasekotina; sapun, obojke, pamučne košulje, pribor zakrpljenje; onda opremu za kuvanje, ražnjić, lonac, mlinčić, kremen ikresivo; ulje i glačalo za glačanje bronze, nauljeno platno za zaklanjanje odkiše, pijuk i ašov u jednoj alatki, prema obliku nazvanoj hyssax, što jevojnički grubi naziv za ženski telesni otvor. A kao dodatak još i sledovanje:nesamleven ječam, luk i sir, beli luk, smokve, dimljeno kozje meso; i jošnovac, amajlije, talismane.Moj gospodar je nosio dodatni ram i dva bronzana lica za štit, našu obuću i

opute, zakivke i alat, svoju kožnu košulju, dva jasenova i dva drenovakoplja s dodatnim glavama za njih, kalpak i tri xiphe, jedan na boku, adruga dva vezana za ranac od dvadeset kilograma s još namirnica inemlevenog žita, dve mešine s vinom i jednu s vodom, i onu vrećicuslatkiša koje su pripremile Areta i njegove kćeri, dvostruko omotanu unauljeno laneno platno da đakonije ne povuku miris luka iz ranca. I svudaduž povorke ratnika, svaki je sa svojim štitonošom nosio na grbači postotinjak kilograma tereta.Povorka je imala i jednog neubeleženog dobrovoljca, šarenu lovačku

kerušu po imenu Stiks koja je pripadala Perintu, skiritskom izvidniku kogaje Leonida uvrstio među „kraljeve izabranike“. Pas je sledio svog gospodaraiz brda do Sparte, a sada, nemajući više kuću kojoj bi se vratio, nastavljao jeda pazi na njega. Po ceo sat bi keruša obilazila povorku celom dužinom, svauposlena, pamteći po mirisu gde se koji učesnik u pohodu nalazi, a onda sevraćala gospodaru, koga su sada po njoj prozvali Ker, i nastavljala daneumorno kaska uz njega. Nesumnjivo, u njenoj glavi svi su joj ovi ljudipripadali. Prikupljala nas je kao svoje stado, primetio je Dijenek, i radila jeto izvanredno.Sa svakom prevaljenom miljom predeo je postajao sve oskudniji. Nikog

nije bilo na vidiku. Konačno kod Fokiđana, bližeći se Kapijama, vojskazađe na potpuno ogoljenu i napuštenu zemlju. Leonida odasla skoroteče uplaninska uporišta u koja se ovdašnja vojska povukla da ih u ime Helenskeskupštine izvesti kako su saveznici stigli na poprište i kako im je namera da

brane fokiđansku i lokriđansku zemlju bilo da oni sami pomole ili nepomole noseve. Kraljeva poruka ne beše ispisana na uobičajenom svitkukakve su nosili vojni glasnici, već na traci lanenog platna kakva se šaljerođacima i prijateljima kad se pozivaju na ples. Poslednja rečenica glasilaje: „Polazite odmah.“Tog popodneva, šestog od polaska iz Lakedemona, saveznici su dospeli u

selo Alpene, a do samih Termopila sat potom. Za razliku od čitavog krajarazbojište, ili ono što će razbojištem postati, beše sve samo ne opustelo.Brojni žitelji Alpena i Antele, severnih sela uz tok potoka zvanog Feniks,podigli su privremene trgovinice. Nekoliko ih je peklo ječmeni i pšeničnihleb. Jedan čova je prodavao piće. Dve preduzimljive prostitutke čak suzasnovale javnu kuću u jednoj od napuštenih banjskih kućica. Smesta jepostala znana kao Svetilište Afrodite Posrnule, ili „dvorupnica", već uzavisnosti od toga ko je uputstva tražio i od onoga ko ih je davao.Persijanci, prema izveštajima izvidnika, još ne behu dosegli Trakiju ni

kopnom ni morem. Ravnica na severu beše još nepritisnuta neprijateljskimbivacima. Carsko brodovlje, izvešteno je, isplovilo je iz Terme uMakedoniji prekjuče ili juče. Hiljadu brodova doplovljava uz magnežanskuobalu i očekuje se da će prvi pristati kod Afeteje, osam milja na sever, uroku od dvadeset četiri časa.Kopnene neprijateljske snage napustile su Termu deset dana pre toga; one

su se približavale, kako su izveštavale izbeglice sa severa, preko priobalja ikroz unutrašnjost, presecajući kroz šume. Njihove prethodnice očekivale suse u isto vreme kad i brodovlje.Leonida je sada stao na čelo.I pre nego što su saveznički bivaci postavljeni, kralj je odaslao družine u

poharu po Trakiji, severno od Kapija, sa zadatkom da zapale svaki klas žitai pohvataju i dovedu svu stoku, da zatru čak i ježeve i mačke, sve što bineprijatelju moglo poslužiti kao hrana.Za njima su odaslane izviđačke družine, tragači i zemljomeri iz redova

svih saveznika, sa zapovešću da prođu obalom ka severu koliko god jeverovatno da će je Persijanci zaposesti. Oni će načiniti mape ove oblasti,najbolje što mogu u tmini što se zgušnjavala, usredsređujući se na puteve ibogaze kojima bi se Persijanci mogli koristiti u napredovanju ka Kapijama.Iako saveznici nisu imali konjicu, Leonida je obezbedio da s ovimdružinama pođu i iskusni konjanici: čak i peške, oni će najbolje proceniti

kako bi neprijateljska konjica mogla da deluje. Može li Kserks da dovedekonjanike do Kapija? Koliko njih? Koliko brzo? Kako da se saveznicinajbolje suoče s tim?Dalje je trebalo da izviđačke družine pohvataju i zadrže sve ovdašnje

žitelje koji bi svojim poznavanjem zemljišta mogli da pomognusaveznicima. Leonida je želeo da mu se donesu obaveštenja o svakoj stopiprilaza sa severa i, što je bilo životno važno imajući u vidu sećanje naTempe, pouzdane procene klanaca ka jugu i zapadu, pošto se obavi potragaza svim neotkrivenim stazama kojima bi grčki položaji mogli biti zaobiđenii opkoljeni.U ovom trenutku zbilo se znamenje koje samo što nije slomio volju

saveznika pre nego što su i zbacili opremu s ramena. Jedan tebanskipešadinac natrapao je na zmijinje gnezdo i zadobio u otkriven članak savotrov desetine zmijske mladunčadi, koji je, kao što svi lovci znaju,kudikamo strašniji nego u odraslih zmija, jer mladi ne znaju kako da garasporede, već ubrizgaju u meso sve što imaju. Pešadinac je umro za satvremena u strašnim mukama, iako su mu vidari pustili krv skoro doposlednje kapi.Prorok Megistije bi pozvan dok se ujedeni Tebanac još svijao u samrtnim

bolovima. Ostali vojnici, iako su po Leonidinom naređenju utvrđivaliprodužetak i ojačanje drevnog Fokiđanskog zida preko Kapija, svejedno susred posla zastajali sleđeni užasom dok je život izujedanog čoveka, kaoznamenje svih njihovih života - tako su osećali, oticao brzo i u patnjama.Na kraju se Megistijev sin setio da pita za čovekovo ime.Zvao se, izvestiše njegovi drugovi, Pers.Smesta se sva mračna predskazanja razvejaše kad Megistije objavi smisao

znamenja, koji ne mogaše biti prostiji: ovaj čovek, kome je mati nadenulaime pod nesrećnom zvezdom, predstavljao je neprijatelja, koji je u svojojnajezdi na Grčku zgazio u gujinje klupko. Nedorasli i razjedinjeni, zubatimladunci ipak su mogli da ubrizgaju otrov iz svojih očnjaka dušmaninu ukrvotok da ga obore.Pala je noć kad je zlosrećnik izdahnuo. Leonida dade da ga smesta s

počašću pokopaju, a onda bez odlaganja vrati ljude na posao. Izdato jenaređenje da se svaki veštak u zidanju kamenom javi, ma kojoj savezničkojjedinici pripadao. Prikupljeni su pijuci, dleta i poluge i poslano je da sedonese još iz Alpena i okoline. Zidarima je zapoveđeno da unište put koliko

mogu i da na najvidnijem mestu uklešu u kamen sledeću poruku: Grcima uKserksovoj vojsci:Ako ste prinuđeni da se borite protiv nas, svoje braće, bar se borite rđavo.Istovremeno je otpočet posao na popravci drevnog Fokiđanskog zida koji

je zatvarao tesnac. Ova utvrda, u času kad su saveznici stigli, jedva da jebila nešto više od urušene hrpe kamena. Leonida je zahtevao valjan ratnizid.Čudan je prizor usledio kad su se građevinci i crtači iz savezničkih četa

okupili da ozbiljno provećaju, da razmotre mesto i predlože graditeljskemogućnosti. Klanac je osvetljen bakljama, crteži su načinjeni na tlu; jedanod korinćanskih starešina doslovno je načinio razrađen nacrt. Sada suzapovednici počeli da se spore. Zid bi trebalo da bude podignut tačno uKlancu, da prepreči prolaz. Ne, predlagao je neko drugi, bolje da budeuvučen pedeset koračaja, tako da između njega i litica bude načinjen„trougao smrti“. Treći je opet zahtevao dvostruko toliku udaljenost, kako bisaveznička pešadija imala dovoljno prostora za kretanje. U međuvremenusu i ostali vojnici zastajkivali da, već po helenskom običaju, doprinesusvojim celomudrenim savetima.Leonida je jednostavno podigao jednu kamenicu i prišao. Postavio je

kamen na mesto. Podigao je drugi i postavio ga kraj prvog. Ljudi suzanemelo gledali dok se njihov glavni zapovednik, na kome se jasno videloda je dobrano prevalio šezdesetu, saginjao da dohvati treću kamenicu. Nekopodviknu: „Dokle ćete vi tupani stajati i zijati? Hoćete li čitave noći čekatidok kralj sam ne podigne zid?“Uz klicanje vojnici prionuše na delo. Leonida ne prekide svoj trud videvši

da su mu se i druge ruke pridružile u poslu, već nastavi dok je gomilakamenja rasla u čestitu utvrdu. „Ništa kitnjasto, braćo“, usmeravao je kraljgradnju. „Jer neće zid od kamena sačuvati Heladu, već zid od ljudi.“Kao i u svemu čime sam imao tu čast da ga vidim gde se pozabavio, kralj

je radio uz svoje ratnike, ne ustežući se ni od čega, zastajući samo da seobrati po imenu onima koje je znao, pamteći imena i nadimke onih koji sumu dotad bili nepoznati, često ih potapšavši po leđima kao drugove iprijatelje. Zapanjujuća je bila brzina kojomsu sereči prisno izgovorenejednom ili dvojici vojnikaprenosile od čoveka do čoveka i ispunjavale svasrca hrabrošću.Bilo je vreme za smenu prve straže.

„Dovedite mi razbojnika.“Ovim rečima Leonida pozva sebi ovdašnjeg odmetnika koji se usput

prijavio da pomogne u izviđanju. Dvojica skirita mu privedoše čoveka. Namoje zaprepaštenje, poznavao sam ga.Bio je to mladić iz mog zavičaja, koji je sebe nazivao Sferej, ,,Loptaš“,

divlji dečak koji se po razaranju mog grada odmetnuo u brda i igrao seljudskom lobanjom u znak svog odmetničkog kneževanja. Sad je tajzločinac stupio u svetlost kraljeve vatre, ne više golobradi dečak, većodrastao čovek, bradatog lica izbrazdanog ožiljcima.Priđoh mu. Prepoznao me je. Oduševilo ga je što smo se ponovo sreli i

krajnje zabavilo to što je sudba nas dvojicu, koje su vatra i mač načinilisiročićima, dovela ovamo, u samo središte helenske pogibelji.Izgledi za blizak rat razdragali su odmetnika. On će se šunjati uz njegove

skutove i vrebati slomljene i poražene. Rat je za njega bio veliki posao; nijemorao da mi kaže, jer i bez toga je bilo jasno, da me je držao za glupana štosam izabrao da služim, i to bez ijednog novčića koji bi mi to donelo. „Sta sezbilo s onim slađanim parčencetom s kojim si nekad lutao?“, pitao me je.„Kako joj beše ime, tvojoj rođaki?“ ,,Parčence“, tako su u mom krajupohotljivci govorili za lepu mladu devojku.„Mrtva je“, slagah, ,,a i ti ćeš biti pisneš li samo još jednu reč.“„Lakše, zemljače! Ne ujedaj odmah. Govorim tek onako.“Odmetnika povedoše kralju pre nego što smo on i ja stigli da razmenimo

još koju reč. Leonidi je trebao divojarac koji će umeti da se uspentra uzkrševitu kozju stazu, neko čvrsta srca da se uzvere uz tri hiljade stopavisoko strmo lice Kalidroma što se nadnosilo nad Klanac. Želeo je da znašta je tamo na vrhu i koliko je opasno da se gore stigne. Kad neprijateljjednom zaposedne tračku ravnicu i severne prilaze, mogu li savezniciposlati družinu, ili makar ijednog čoveka, preko planinskog prevoja udušmansko zaleđe?Loptaš pokaza izrazito malo oduševljenja prema mogućnosti da učestvuje

u ovom opasnom poduhvatu. „Ja ću s njim.“ Behu to reči skirita Kera, kojije i sam bio gorštak. „Sve je bolje nego da i dalje pravim ovaj bedni zid.“Leonida spremno prihvati ovu ponudu. Svom rizničaru naloži da odmetnikuda naknadu dovoljnu da ga privoli na polazak, ali i dovoljno oskudnu da ganagna da se vrati.

Oko ponoći Fokiđani i Lokriđani s Opunta počeše da pristižu iz brda. Kraljtoplo pozdravi sveže saveznike, ne pominjući da su skoro utekli s bojišta,već ih umesto toga upućujući u deo bivaka određen za njih, gde su ih čekalisveža čorba i tek ispečeni hlebovi.Na severu uz obalu podiže se žestoka oluja. Gromovi su tutnjali u daljini;

iako je nebo nad Kapijama još bilo jasno i svetlo, u ljude se uvlačilanelagoda. Behu umorni. Šestodnevno grbačenje izvuklo je živost iz njih;neizrečeni strahovi i nevidljivi demoni stadoše da im vrebaju srca. Anovopristigli Fokiđani i Lokriđani ne propustiše da primete kako jeskromna, da se ne kaže samoubilački malena, brojnost snaga koje bi trebaloda zadrže dušmansko mnoštvo.Domaći trgovci, pa čak i kurve, nestali su kao pacovi u svojim rupama

pred zemljotres.Među ovdašnjima koji su još zaostali našao se jedan čovek, trgovac kako

reče, koji je godinama plovio za Sidon i Tir. Desio se da budem prisutankraj arkađanske vatre kad je ovaj čova stao da raspiruje plamen strave. Onje video persijsko brodovlje svojim očima i imao je šta da priča o njemu.„Isplovio sam na galiji koja je prevozila žito iz Mitilene prošle godine.

Presreli su nas Feničani, koji su deo pomoraca Velikog Cara. Zaplenili sunam tovar. Morali smo pod pratnjom da plovimo do jednog od njegovihstovarišta i da tamo iskrcamo svoje žito. Bilo je to u Stimonu, na tračkojobali. Pred onim što sam tamo video skamenio sam se.“Ljudi su pridolazili krugu slušalaca, slušajući uozbiljeno. „Stovarište je

bilo veliko kao ceo grad. Pomislio bi čovek kad uđe u njega da se našaomeđu bregovima. Ali kad priđeš bliže, vidiš da su brda bačve usoljenogmesa naslagane do nebesa.Video sam im oružje, braćo. Šume od po desetine hiljada oružja. Zito i

ulje, pekarske šatre goleme kao stadioni. Sve ratne potrepštine što um možeda zamisli. Đulad za praćke. Olovna, stopu uvis naslagana preko celogpolja. Jasle zobi za Careve konje protezale su se čitavu milju. A usred svegatoga dizala se piramida pokrivena nauljenim platnom, velika kao gora. Štabi to, bogamu, moglo biti? Pit’o sam starešinu mornara koji su nassprovodili. ’Dođi’, kaza mi, ’pokazaću ti.’ Možete li da pogodite, drugovimoji, šta su tu uzdizalo, do neba naslagano pod tom prekrivkom? Papir“,izjavi taj druškan s broda.Niko od Arkađana nije pojmio značenje toga.

,,Papir!“, ponovi Tračanin, kao da bi da utuvi tu reč u spore mozgovesvojih slušalaca. „Papir da se upisuje roba. Ljudi. Oružje. Konji. Žito.Naredbe za vojsku i druge naredbe, papiri za izveštaje i trebovanja, brojnastanja i poslanice, vojna suđenja i pohvale za hrabrost. Papiri da se upisujusve zalihe Velikoga Cara i svaka stavka plena koji on namerava da donese.Papiri da se upišu spaljene pokrajine i osvojeni gradovi, pohvatanizarobljenici, roblje u lancima...“U tom trenutku moj gospodar naiđe na okupljenu družinu. Smesta

raspoznade stravu upisanu na licima slušalaca; bez reči protisnu se usvetlost vatre. Spazivši spartijatskog starešinu među svojim slušaocima,pomorac udvostruči svoj žar. Uživao je u prestravljenosti koju je izazvalanjegova priča.„Ali još vam nisam rekao ono najstrašnije, braćo“, produži Tračanin. „Tog

istoga dana, kad su nas naši tamničari poterali na večeru, prođosmo poredpersijskih strelaca dok su vežbali. Ni sami olimpski bogovi ne bi sakupilitoliku množinu! Kunem vam se, drugovi, toliko ih je bilo da kad su odapelilukove, strelama sunce zakloniše!“N agvaždalove oči plamtele su od zadovol jstva. Okrenuo se mom

gospodaru, ne bi li se osladio plamičkom užasa koji je njegova pričazapalila čak i u spartanskim očima. Na njegovo razočarenje, Dijenek ga jegledao s hladnom i gotovo odsutnom dosadom. „Dobro je“, reče on. „Jertako ćemo se u hladu boriti.“ Sredinom druge straže nastupi prva uzbuna.Bio sam budan, pokrivajući gospodarev štit da ne pokisne kad ospe kiša nakoju je mirisalo, kad začuh rečito šuškanje uznemirenog kretanja, promenuu ritmu glasova. Strahom obuzet bivak zvuči sasvim drukčije od onoga ukom su ljudi spokojni. Iako beše čvrsto usnuo, Dijenek odmah ustade,osetivši poput ovčarskog psa nemir među stadom. „Kučkini sinovi“,progunđa, ,,već počinje.“Prve izviđačke družine vratile su se u bivak. Ugledali su baklje persijskih

konjičkih izvidnica i mudro se povukli pre nego što ostanu odsečeni.Neprijatelj se sad može jasno videti, izvestili su, s planinskog prevoja, dvemilje ili manje niz put. Neke od isturenih predstraža takođe su se probile donas da potvrde ove izveštaje.Pod Kalidromom, preko prostranih tračkih ravnica, stizale su isturene

persijske jedinice.

DVADESET DVAZa svega nekoliko minuta pošto su neprijateljske prethodnice primećene,

Leonida je izbudio Spartance i oni su već bili pod oružjem, dok jesaveznicima zapoveđeno da se rasporede i budu spremni da pristupe.Ostatak te noći i ceo sledeći dan protekoše u dušmanskom haranju tračkomravnicom i okolnim pribrežjima, u prodiranju obalom na sever sve doSperheje i u dubinu kopna do utvrde i tračkih strmeni. Stražarske vatregorele su uzduž i popreko ravnicom, ne obične vatrice uz koje se pekuzečevi, već usplamtele lomače koje su stvarale utisak neprebrojnog ljudstvaoko njih. Spartanski saveznici dobacivali su jedni drugima nepristojnepovike i pogrde, nastojeći da zvuče vedro i samouvereno. Do jutra jeravnica s kraja na kraj bila prekrivena dimom i maglom nadošlom s mora,baš po Leonidinoj želji. Ja sam bio s poslednjim četirima družinama,podlažući vatru dok je tmasta zora nadolazila preko zaliva. VidesmoPersijance, izviđačke jedinice na konjima i pomorske strelce s dušmanskihbrzih korveta, na daljoj obali Sperheje. Dovikivali smo im psovke, a oni sunam uzvraćali.Taj dan prođe, i još jedan. Tada nagrnu glavnina neprijateljskih snaga i

ispuni ravnicu. Svi Grci povukli su se pred međanskom poplavom. Izvidniciuočiše Carske starešine gde biraju najistaknutije mesto za šatore NjegovogVeličanstva i ograđuju najbujniju ispašu za njegove konje.Znali su da su Grci ovde, i Grci su znali za njih.Te noći Leonida pozva mog gospodara i ostale enomotarchai, četne

starešine, do niskog brežuljka iza Fokiđanskog zida na kome je postaviosvoj zapovednički položaj. Ovde se kralj obratio spartanskim starešinama.U međuvremenu su počeli da pristižu i zapovednici iz ostalih savezničkihgradova, pozvani na većanje. Kralj je tako bio i namerio. Zeleo je dasaveznici takođe čuju reči koje je naizgled namenio samo spartanskimušima.„Braćo i drugovi“, obratio se Leonida Lakedemonjanima okupljenim oko

sebe, „izgleda da Persijanac, uprkos prizoru koji pružamo, nije baš ubeđenkako bi mu mudro bilo da sakupi prnje i zaplovi kući. Moraćemo, čini se,ipak da se borimo s njim. Čujte onda šta očekujem od svakoga od vas.

Vas je Helada izabrala, odabrane starešine i zapovednikelakedemonjanskog naroda, vas je Istmejsko veće uputilo da zadate prviudarac u odbrani naše domovine. Upamtite da ćete našim saveznicima vibiti primer. Pokažete li strah, i oni će se uplašiti. Iskažete li hrabrost, i oniće ispoljiti ravnu vašoj. Naše držanje ovde ne sme se razlikovati od ma kogdrugog pohoda. S jedne strane, nikakve posebne opreznosti; s druge,nikakvog neuobičajenog neopreza. A iznad svega, sitnice. Neka vaši ljudivežbaju bez promene. Ne propuštajte da prinesete žrtve bogovima. Raditegimnastiku i vežbe s oružjem. Odvojite vreme da se očešljate kao i uvek.Odvajajte vremena više, a ne manje."Do tog trena sve savezničke starešine stigle su na većanje i zauzele mesta

među već okupljenim Spartancima. Leonida je nastavljao kao da se obraćasvojim zemljacima, a ipak su mu reči bile upućene i novopridošlima.„Ne zaboravite da ovi naši saveznici nisu posvetili čitav život uvežbavanju

za rat kao mi. Oni su poljodelci i trgovci, ili pripadnici gradske straže.Svejedno, da ne znaju šta je hrabrost, ne bi bili ovde. Sto se tiče Fokiđana iLokriđana s Opunta, ovo je njihova zemlja; oni se bore da odbrane domovei porodice. Sto se tiče onih iz drugih gradova, Tebanaca i Korinćana iTegejaca, Orhomenjana i Arkađana, Filejaca, Tespijaca, Mantinejaca i ljudiiz Mikene, andreia koju pokazuju utoliko je plemenitija što su došlineprimorani, ne da brane sopstvena ognjišta, već celu Grčku.“On pokretom pozva novopridošle da stupe napred.„Dobro došli, braćo. Od kada sam među saveznicima, držim mnogoreke

govore.“Starešine su se smeštale s kratkim teskobnim smehom. „Govorim

Spartancima“, produži Leonida, „što ću sada reći i vama. Vi stezapovednici, vaši ljudi će u vas gledati i ćiniti kako vi činite. Nek se niko odvas ne drži sam za sebe ili se bavi sa sabraćom starešinama, već budite poceo dan među svojim borcima. Neka vas viđaju, i nek vas viđajuneustrašive. Gde god ima kakav posao da se obavi, prvi ga se prihvatite;ljudi će vas slediti. Neki su od vas, kako sam video, podigli šatore. Porušiteih. Spavaćemo kako ja spavam, na otvorenom. Nek vam ljudi stalno buduuposleni. Ako nema nikakvog posla, izmislite ga, jer kad vojska imavremena za priču, priče se na strah preokreću. Delanje, s druge strane,stvara prohtev za još delanja.

Nijednog časa ne zaboravljajte na ratnu disciplinu. Nek se nijedan čovekne odaziva prirodnim potrebama bez koplja i štita uz sebe.Upamtite da su najopasnija persijska oružja, njihova konjica i mnoštvo

lukonoša, ovde onemogućena zemljištem. Zato smo ovo mesto i odabrali.Kroz Klanac ne može proći više od desetak neprijatelja odjednom, a predzidom ih se ne može okupiti više od hiljadu. Nas je četiri hiljade.Cetvorostruko smo brojniji.“Na ovo se ljudi prvi put od srca nasmejaše. Leonida je nastojao da im

očeliči hrabrost ne samo rečima, nego smirenošću i znalačkim načinom nakoji im je govorio. Rat je posao, nikakva misterija. Kralj je ograničio svojauputstva na vrlo primenljive i određene telesne poslove, ne pokušavajući dastvori nekakvo stanje svesti, jer je znao da bi ono ishlapelo onog trena kadse zapovednici odmaknu od krepećeg plamena njegove vatre svaki na svojustranu.„Vodite računa o svom izgledu, gospodo. Starajte se da vam kosa, ruke i

stopala budu čisti. Jedite, makar i na silu. Spavajte, ili se makar pravite daspavate. Ne dajte da vas vide uzdrmane. Ako vam stignu loše vesti,prenesite ih najpre onima za jedan stepen iznad vas, nikad neposrednovojnicima. Naložite štitonošama da svaki aspis uglačaju tako da sija. Hoćuda štitovi blešte kao ogledala, jer takav prizor uliva strah u dušmane.Ostavite vremena ljudima da naoštre koplja, jer ko brusi svoj čelik, brusi isvoju hrabrost.A što se tiče bojazni vezanih za sate neposredno pred nama, recite ljudima

ovo: ne očekujem napad ni noćas ni sutra, pa ni prekosutra. Persijancimatreba vremena da rasporede ljude, a što su većim mnoštvom opterećeni, toće ovo duže potrajati. Oni moraju da čekaju svoje brodovlje. Nema mnogomesta za pristajanje na ovoj negostoljubivoj obali; potrajaće danima dok nepostave sidrišta i ne obezbede te hiljade ratnih brodova i teretnih lađa.Naše brodovlje, kao što znate, drži tesnac kod Artemizijuma. Neprijatelj

će morati da se probije ozbiljnom pomorskom bitkom; pripreme za nju ćemu oduzeti još vremena. A da bi nas napao ovde u prolazu, moraće da ispitanaš položaj, i onda da odluči kako je najbolje da nas napadne. Nema sumnjeda će nam najpre uputiti izaslanike, u nastojanju da pregovaranjem postigneono za šta radije ne bi prolio krv. Ovo nije vaša briga, jer time ću se bavidja.“ Na ovom se mestu Leonida sagao do zemlje i podigao kamen triput

veći od čovečje pesnice. „Verujte mi, drugovi, svejedno je da li će se Kserksobraćati meni ili ovome.“On pljunu na kamen i zavitla ga u mrak.„I još nešto. Svi ste čuli za proročanstvo da će Sparta ili izgubiti kralja ili

sama biti zatrta. Protumačio sam znamenja i bog mi je odgovorio da sam jataj kralj i da će mi ovde biti grob. Budite uvereni, međutim, da me tosaznanje neće učiniti nemarnim prema životima drugih. Kunem vam sesada, svim bogovima i dušama svoje dece, da ću činiti sve što mogu dasačuvam vas i vaše borce, koliko god mi je to u moći a da istovremenobranim prolaz.I na kraju ovo, braćo i saveznici. Gde god boj bude najkrvaviji, tu očekujte

Lakedemonjane u prvim redovima. Ali pre svega prenesite ovo svojimljudima: nek ne prepuštaju prvenstvo u junačnosti Spartancima, već nek setrude da ih prevaziđu. Zapamtite da u ratu uvežbanost s oružjem ne značimnogo. Sve je u hrabrosti, a mi Spartanci nemamo na nju isključivo pravo.Imajte to na umu dok vodite svoje borce i sve će biti dobro.“

DVADESET TRIBila je trajna zapovest mog gospodara da ga na pohodima uvek bude dva

sata pre zore, sat pre nego njegove ljude. Nije dopuštao da ga oni videopruženog po zemlji, već je hteo da kad se oni bude njihov enomotarch većbude na nogama i pod oružjem.Te noći je Dijenek spavao još i manje. Čuo sam ga da se kreće i digao se i

sam. „Samo lezi“, zapovedi mi. Njegova me ruka pritisnu nazad na zemlju.„Nije još prošla ni druga straža.“ On je odspavao ne skidajući tuniku i sad jeustajao škripeći ispovređivanim zglobovima koji su se glasno bunili. Čuosam ga kako isteže vrat čije su koske krckale i kako iskašljava iz pluća sluzkoju je zaradio kod Enoe udahnuvši vatru, i nikada se od toga, kao ni oddrugih rana, nije sasvim izlečio.,,Da ti pomognem, gospodaru.“„Spavaj. Nemoj da ti dvaput govorim.“Dohvatio je jedno od svojih kopalja između naslaganog oružja i prebacio

aspis preko ramena. Uzeo je kalpak i postavio ga nosnim delom na svežanjs ratnom opremom koji je nosio na leđima. Zahramao je na onaj slabi zglob.Zaputio se ka mestu gde su vitezovi okruživali Leonidu, i gde će se kralj,budan, možda radovati društvu.Teskobni bivak je dremao. Voštani mesec uspeo se nad klancem, vazduh je

bio hladan za letnje doba, vlažan od blizine mora i rovit od skorašnjih oluja;jasno se čulo kako valovi zapljuskuju podnožja litica. Pogledah kaAleksandru, koji je spavao sa štitom pod glavom, a uz njega je hrkaoSamoubica. Stražarske vatre su zgasle; pospali ratnici videli su se kaobezoblične gomile prekrivene ogrtačima, sličnije vrećama odbačenog odelanego ljudskim prilikama.Tamo ka Srednjoj kapiji video sam banjske kućice, vesele građevine od

sirovih trupaca, čije su kamene pragove kupači i letnji posetioci uglačalivekovima prelazeći preko njih. Nauljene staze ljupko su vijugale podhrastovima, osvetljene banjskim svetiljkama od maslinovog drveta. Podsvakom svetiljkom visila je pločica od uglačanog drveta, s nekolikourezanih stihova. Sećam se da je na jednoj pisalo: Kao što duša rođenjemstupa u tečno telo stupi, prijatelju, u ova kupatila, što prepuštaju telo duši,iznova objedinjenoj, božanskoj.

Sećam se šta je moj gospodar jednom rekao o razbojištima. Bilo je to kodTriteje, kad se vojska sukobila s Ahajcima na polju isklasalog ječma.Žestok pokolj odigrao se nadomak hrama u koji su u mirna vremenadovođeni poremećeni i opsednuti da se pomole i prinesu žrtve DemetriMilosrdnoj i Persefoni. „Niko ne može označiti neko područje i izjaviti:’Ovde će biti bitka’. Zemljište je često posvećeno mirnodopskimnamerama, neretko vođenim saučešćem i samilošću. Ponekad je u tomepoprilična ironija.“Pa ipak, u gorovitoj i po svom tlu negostoljubivoj Heladi, ima takvih

mesta gostoljubivih za rat - Enofita, Tanagra, Koroneja, Maraton, Heroneja,Leuktra - ravnica i klanaca u kojima su se vojske sudarale pokolenjima.Tople kapije su takvo jedno mesto. Ovde, među ovim strme-' nima i

urvinama, sukobljene sile borile su se još od vremena Jasona i Herakla.Brđanska plemena borila su se ovde, divljački klanovi i gusari s mora,lutalačke horde, varvari i osvajači sa severa i zapada. Plime rata i mirasmenjivale su se vekovima, banjski kupači i ratnici dolazili su radi vode iradi krvi.Odbrambeni zid je bio dovršen. Jednim krajem prilazio je sasvim uz strmo

lice litice sa stamenom kulom oslonjenom uz stenu, drugi je pod uglomsilazio preko padine do mora. Dobro je izgledao taj zid. U osnovi je biodebeo dve dužine koplja, a dvostruke visine čovekove. Lice ka neprijateljunije bilo okomito kao kod gradskih bedema, već namerno iskošeno, sprolazima za ispade pri vrhu, gde su se poslednje četiri stope uzdizale ravnouvis kao krunište tvrđave. Bilo je to tako načinjeno da bi saveznički ratnicimogli da uzmaknu u bezbednost ukoliko budu primorani na to, a da ne buduprikovani i zdrobljeni uz vlastiti zid.Straga se zid spuštao u vidu stepenika od zgomilanog kamenja kojima su

se branioci uspinjali na bedem, utvrđen na vrhu stamenom palisadom oddrvene građe presvučene volujskim kožama s kojih su stražari mogli dazbace kudeljom omotane neprijateljske strele tako da ne zapale palisadu.Ozid je bio grub, ali izdržljiv. U pravilnim razmacima uzdizale su se kulekoje su osnaživale utvrdu zdesna, sleva i u središtu, te pomoćni zid izaglavnog. Ova uporišta čvrsto su sagrađena do visine glavnog zida, a onda supreko toga kamenice naslagane još do čovečje visine. Ukoliko bi potrebanalagala, to se kamenje moglo sručiti u prodore načinjene ispod. Na zidu

sam sada video straže i tri spremne čete, dve arkađanske i jednu spartansku,pod punom panoplia, uz svaku kulu.Leonida je zaista bio budan. Njegova duga kosa boje čelika jasno se

raspoznavala kraj vatre. Tamo je Dijenek otišao da ga dvori uz drugestarešine. Poznao sam među njima Tespijca Ditiramba, tebanskogzapovednika Leontijada, Polinika, braću Alfeja i Marona i još nekolikospartanskih vitezova.Nebo je počelo da se rasvetljuje; tela pokraj mene stadoše da se meškolje.

Aleksandar i Ariston takođe su se probudili i ustali da zauzmu položaj uzmene. Pogled mladih ratnika bio je kao i moj neodoljivo privučenstarešinama i olimpijskim pobednicima okupljenim oko kralja. Stari ratnici,svi su to znali, pokazaće se časno. ,,A kako ćemo mi?“, izreče Aleksandarbojazan koja je lebdela neiskazana u srcima njegovih mladih drugova.„Hoćemo li naći odgovor na Dijenekovo pitanje? Hoćemo li otkriti u sebi’suprotnost strahu’?“Tri dana pred polazak iz Sparte moj gospodar je okupio ratnike svoje

tridesetine i njihove štitonoše i o svom trošku priredio lov. Bio je tooproštaj, ne međusobni, već od brda njihovog zavičaja. Niko ni reč nijeprogovorio o Kapijama niti o usudu koji ih čeka. Lov je bio veličanstven ibogovi ga blagosloviše s nekoliko izvanrednih ulova, između ostalogveprom koga su u trku oborili Samoubica i Ariston sulicom i kopljem dugeoštrice.U suton su se lovci i dvostruk broj štitonoša i helotskih hajkača smestili,

bodrog duha, oko nekoliko vatri među brdima iznad Tereje. Phobos takođezauze svoje mesto. Dok su ostali pravili veselje, odvraćajući misli lovačkimlagarijama i prijateljskim lakrdijanjem, Dijenek je načinio pored sebe mestaza Aleksandra i Aristona i pozvao ih da sednu. Opazih tada tananu namerumog gospodara. Govoriće ovim mladićima što još nisu okusili krv o strahuza koji je znao, uprkos njihovoj ćutnji ili baš zbog nje, koji ih u srcu nagonida strepe pred onim što ih čeka.„Celoga života“, počeo je Dijenek, „proganja me jedno pitanje. Sta je

suprotnost strahu?“Niže niz padinu ispekli su vepra i delili meso u nestrpljive ruke.

Samoubica dođe noseći deo za Dijeneka, Aleksandra i Aristona, i za sebe,Aristonovog štitonošu Demada i mene. Smestio se na zemlju naspram

Dijeneka, a uz njega s obe strane po jedan pas - već su nanjušili ostatke, aSamoubica im je bio poznat po mekom srcu.„Nazvati to aphobia, neustrašivost, besmisleno je. To je samo ime, teza

izražena kao antiteza. Zvati suprotnost strahu neustrašivošću znači ne rećiništa. Zelim da znam njegovo istinsko naličje, kao što je dan naličje noći, anebo zemlje.“„Izraženo potvrdno“, usudi se Aleksandar.„Tačno!“ Dijenek s odobravanjem susrete njegov pogled. Zastao je da

osmotri lica obojice mladića. Hoće li ga slušati? Da li im je stalo? Žele likao on da zaista izuče ovaj predmet?„Kako čovek pobeđuje strah od smrti, taj najstariji od svih strahova,

nastanjen u samoj našoj krvi, u celom životu, ljudskom i zverinjem?“ Onpokaza pse pored Samoubice. „Psi se u čoporu osmele da napadnu lava.Svaki pas zna gde mu je mesto. Boji se psa iznad sebe i hrani se strahomonog ispod sebe. Strah pobeđuje strah. Tako to radimo mi Spartanci:suprotstavljamo strahu od smrti veći, strah od obeščašćenja. Od proterivanjaiz čopora.“Samoubica ugrabi ovaj trenutak da dobaci neke ostatke psima. Vilice im

besno škljocnuše dočepavši hranu s livade, pri čemu je veći prigrabiolavovski deo.Dijenek se mrko osmehnu.„Ali je li to hrabrost? Nije li suština delanja iz straha od obeščašćenosti

delanje iz straha?“Aleksandar ga upita šta on to traži.„Nešto plemenitije. Viši oblik tajne. Čist. Nepogrešiv.“U svim ostalim pitanjima, reče on, čovek može da potraži mudrost od

bogova. „Ali ne u pitanjima hrabrosti. Čemu mogu besmrtnici da nasnauče? Oni ne umiru. Njihove duše nisu udomljene, kao naše, u ovome.“On pokaza telo, plot. „Tvornica straha."Dijenek ponovo pogleda u Samoubicu, onda vrati pogled na Aleksandra,

Aristona i mene. „Vi mladi ljudi zamišljate da smo mi stari ratnici, s dugimiskustvom u bojevima, ovladali strahom. A mi ga osećamo s istom oštrinomkao i vi. I još oštrije, jer smo bliži znanci. Strah živi u nama svakog časasvakog dana, u našim žilama i kostima. Govorim li istinu, druže moj?“Samoubica mu se u odgovor mračno osmehnu.

Moj gospodar mu uzvrati. ,,Mi na mestu skrpimo svoju hrabrost oddronjaka i okrajaka. Ali uglavnom je prizovemo iz onoga što joj je u osnovi.Iz straha da ne obrukamo svoj grad, kralja, heroje iz naše loze. Straha da sene pokažemo nedostojni svojih žena i dece, braće i drugova po oružju.Lično znam sve veštine i varke disanja i pesama, stubova koji nosetetrathesis, onoga čemu nas uči phobologia. Znam kako da priđem svomčoveku, kako da ubedim sebe da je njegov užas veći od moga. Možda ijeste. Ja se koristim brigom za borce kojima sam nadređen i nastojim dazaboravim na sopstveni strah pred brigom da oni prežive. Ali on je uvek tu.Najbliže što mogu da postignem jeste da delam uprkos strahu. Samo što tonije to. To nije hrabrost o kojoj govorim. Niti je to ona žestoka i zverskaborba za samoodržanje potaknuta panikom. To je katalepsis, posednutost.Toga ima i u pacovu taman koliko u čoveku.“On primeti da oni što se trude da nadvladaju strah od smrti često

propovedaju kako duša ne iščezava zajedno s telom. ,,Po mom shvatanju tosu budalaštine. Puste želje. Drugi, pre svega varvari, kažu da posle smrtiodlazimo u raj. Pitam ja njih: ako stvarno verujete u to, što smesta ne svršitesa sobom i ubrzate put?Ahil je, kazuje nam Homer, posedovao istinsku andreia. Da li je? Njega je

rodila boginja, kupala ga u vodama Stiksa, on je znao da je, izuzev pete,neranjiv. Kad bismo svi tako nešto znali o sebi, kukavice bi bile ređe negopera na ribi.“Aleksandar zapita da li Dijenek zna i za koga u gradu u kome postoji

istinska andreia.,,0d svih Lakedemonjana, naš prijatelj Polinik joj je najbliži. Ali čak ni

njegovo junaštvo mene ne zadovoljava. On se ne bori iz straha od sramote,već iz žudnje za slavom. Može to biti plemenito, ili bar nešto plemenitijenego kod drugih, ali da li je to istinska andreia?“Sad Ariston postavi pitanje da li ta viša hrabrost uistinu postoji.„Nije to nikakva utvara“, izjavi Dijenek s ubeđenjem. ,,Ja sam je video.

Moj brat Jatrokle posedovao ju je u izvesnim trenucima. Kad bih ga videooblivenog tom milošću, zastajao sam u strahopoštovanju. Zračio bi,uzvišen. U tim časovima borio se ne kao čovek, nego kao bog. U Leonidiponekad toga ima. U Olimpiju nema. Niti u meni. Ni u kome od nas ovde.“Nasmešio se. „Znate li u kome toga ima, te čiste hrabrosti, više nego i ukome koga znam?“

Niko od nas mu ne odgovori.,,U mojoj ženi“, reče Dijenek, pa se okrenu Aleksandru. „I u tvojoj majci,

gospi Paraleji.“ Smešio se ponovo. „U tome je trag. Ta viša hrabrost,smatram, počiva u onome što je žensko. I reči za hrabrost, andreia iaphobia ženskog su roda, dok su phobos i tromos, užas, muškog roda.Možda bog za kojim tragamo i nije bog, nego boginja. Ne znam.“Videlo se da Dijeneku dobro čini da govori o ovome. Zahvaio je

slušaocima što su mirno sedeli dok im se obraćao. „Spartanci nemajustrpljenja za ovakve gospodske razgovore. Sećam se pitanja koje sampostavio bratu na jednom pohodu, kada se borio kao besmrtnik. Očajničkisam želeo da znam šta je osećao u tim trenucima, kakvo je to osećanje biloiznutra. Pogledao me je kao da sam sišao s uma. ’Manje pametovanja,Dijeneče, a više vrline.’“Nasmejao se. „Toliko o tome.“Onda se moj gospodar okrenuo kao da namerava da okonča ovo

ispitivanje. Ali ga nešto nagna da se ponovo obrati Aristonu, na čijem selicu videla mladenačka uzrujanost nekoga ko bi želeo, a ne usuđuje se daprogovori pred starijima. „Reci šta imaš, druže moj“, podstače ga Dijenek.„Razmišljao sam o ženskoj hrabrosti. Verujem da je drugačija od muške.“Mladić je oklevao. Možda je, jasno je govorilo njegovo lice, neskromno ili

drsko da umuje o nečemu u čemu nema iskustva. Svejedno ga Dijenek nijeostavljao. „Kako drugačija?“ Ariston pogleda u Aleksandra koji gaosmehom ohrabri da se reši. Mladić udahnu i poče: „Muška hrabrost, da seživot da za svoju zemlju, velika je ali nije neuobičajena. Zar nije u prirodimužjaka, među ljudima kao i među zverima, da se bori i nadmeće? Za tosmo rođeni, to nam je u krvi. Gledajte ma kog dečaka. Pre nego što iprogovori, nagonski poseže za štapom i mačem, dok se njegove sestre bezikakvog poticaja klone ovih borilačkih oruđa i umesto toga prigrle na grudimače ili lutku.Sta je prirodnije za muškarca nego da se bori, a za ženu da voli? Zar ne

nalaže tako majčinska krv, da daje i neguje, pre svega ono što je poteklo iznjene utrobe, decu u bolu donesenu na svet? Znamo da će lavica ili vučicabez oklevanja dati život da spasu svoje mladunce. I žene isto tako. Darazmotrimo sada to što nazivamo ženskom hrabrošću: Sta bi moglo bitioprečnije prirodi majke i žene nego da stoji nepomično dok joj sinoviodlaze u smrt? Zar neće svaka žilica u njenom telu vapiti od bola i protiviti

se takvom nasilju nad njom? Zar neće njeno namučeno srce želeti dazajauče: ’Ne! Ne mog sina! Poštedite mi sina!’ Verujem da je to što žene, iznekog izvora koji nam je neznan, crpu volju da pobede svoju najdubljuprirodu razlog što se toliko divimo svojim majkama i sestrama i suprugama.U ovome je, verujem, suština ženske hrabrosti i zato ona, kao što si ti rekao,nadilazi mušku.“Moj gospodar s odobravanjem prihvati ova zapažanja. Međutim,

Aleksandar se kraj njega vrpoljio. Videlo se da još nije zadovoljan.,,To što kažeš istina je, Aristone. Ranije nikad nisam o tome tako mislio.

Pa ipak, nešto se mora dodati. Ako je ženska pobeda naprosto u tome štobez suza gledaju dok im sinovi odlaze u smrt, to ne bi bilo samoneprirodno, nego i neljudski, izopačeno i čudovišno. Ono što uzdiže ovajčin do plemenitosti jeste, verujem, to što je on izvršen u više i nesebičnijesvrhe.Te žene kojima se divimo prinose živote svojih sinova za svoju zemlju, za

ceo narod, da bi preživeo čak i ako njihova mila deca izginu. Kao onamajka o kojoj su nam pričali dok smo bili deca, što je kad su joj rekli da sujoj sva petorica sinova stradala u istoj bici, pitala samo: ’Da li je naš narodpobedio?’, a kad joj je rečeno da jeste, krenula je kući ne prolivši suzu,rekavši jedino: ’Onda sam radosna.’ Zar nije taj činilac - plemenitouzdizanje celine nad pojedinca - to što je toliko dirljivo u ženskompožrtvovanju?“ „Takva mudrost iz detinjih usta!“ Nasmejavši se, Dijeneksrdačno potapša obojicu momaka po ramenu. „Ali mi još niste odgovorilina pitanje. Sta je suprotnost strahu?Ispričaću vam priču, mladi moji prijatelji, ali ne sada niti ovde. Kod

Kapija ćete je čuti. Priču o našem kralju Leonidi i tajni koju je poverioAleksandrovoj majci Paraleji. Ova će priča doprineti našem istraživanju ohrabrosti, i reći nam zašto je Leonida izabrao baš nas koje je izabrao za Tristotine. Ali ovog časa moramo staviti tačku na naše raspredanje ili će nasSpartanci, ako nas čuju, proglasiti ženskonjama. A imaće i pravo!“Sada smo u ratnom bivaku kod Kapija nas trojica mladića videli gde naš

enomotarch pri prvoj svetlosti zore napušta kraljevo veće i vraća se svojojtridesetini, skidajući ogrtač da bi pozvao ljude na gimnastiku. ,,Pa, dižimose.“ Ariston skoči, trgnuvši Aleksandra i mene iz zamišljenosti. „Suprotnoststrahu mora da je rad.“ Vežbe s oružjem tek što su otpočele kad oštarzvižduk sa zida privuče svačiju pažnju.

Uz ždrelo Klanca približavalo nam se izaslanstvo od neprijatelja.Zastavši malo podalje, herald doviknu jedno grčko ime; dozivao je

Aleksandrovog oca, polemarha Olimpija. Bio je u pratnji jednog jedinogneprijateljskog starešine i jednog dečaka, a kad mu je dat znak da priđebliže, on pozva po imenu još trojicu Spartanaca, Aristođema, Polinika iDijeneka.Starešina straže odmah pozva ovu četvoricu, zapanjen kao i svi ostali koji

su čuli dozivanje i svakako željan da dozna šta to znači.Sunce je sad već bilo sasvim izašlo; množina savezničkih pešadinaca

stajala je posmatrajući sa zida. Persijsko poslanstvo je prilazilo. Dijeneksmesta prepoznade najvažnijeg među njima. Bio je to egipćanski pomoracPtamiteh, ,,Tami“, koga smo upoznali i izmenjali s njim darove pre četirigodine na Rodosu. Dečak mu je, pokazalo se, bio sin. Momčić je govorioizvanredan atički grčki i bio je tumač.Usledio je jedan topao susret, s mnogo stezanja ruku i tapšanja po leđima.

Spartanci iskazaše čuđenje što Egipćanin nije na brodu; pa on je ipakmornar, pomorski borac. Tami odgovori da je samo on, i četa pod njegovimstarešinstvom, odvojen da služi uz kopnenu vojsku i stavljen pod CarskoZapovedništvo na sopstveni zahtev radi jedne određene svrhe: da nastupikao nezvanični poslanik, budući da se poznanstva sa Spartancima seća smnogo topline i da mu je iznad svega stalo da doprinese njihovoj dobrobiti.Do tog je trena gomila koja je okružila pomorca već premašila stotinu

ljudi. Egipćanin je bio viši za pola glave i od najvišeg Helena, a tijara odupredenog lana činila ga je još višim. Osmeh mu je bio blistav kao i uvek.Doneo je poruku, izjavi, od Cara Kserksa glavom, a poslan je da je isporučisamo Spartancima i nikome drugom.Olimpije, koji je bio najstariji u poslanstvu na Rodosu, preuze i sada tu

ulogu u ovim pregovorima. On izvesti Egipćanina da neće biti nikakvogzasebnog dogovaranja. Biće jedni pregovori za sve Grke, i to je konačnaodluka.Pomorac ni za dlaku ne izmeni svoje vedro držanje. U tom trenu glavnina

Spartanaca, predvođena Alfejem i Maronom, vežbala je sa štitovimaneposredno pod zidom, zajedno s Tespijcima, koje su podučavali. NaTamija su braća ostavila dubok utisak i on ih je poduže posmatrao. „Ondaću izmeniti svoj zahtev“, reče on Olimpiju smeškajući se. „Ako bi ti,

gospodine, izvoleo da me otpratiš svome kralju Leonidi, preneću porukunjemu kao zapovedniku helenskih saveznika."Mom gospodaru je ovaj privlačni momak očigledno bio drag i radovao se

što ga ponovo vidi. „I dalje nosiš čelične gaće?“, pitao ga je preko dečakatumača.Tami se nasmeja i pokaza, na veliko uveseljenje skupa, donje rublje od

belog lana s Nila. Onda kao da je, jednom kretnjom nezvaničnom iprijateljskom, odbacio ulogu poslanika i na trenutak naprosto progovoriokao čovek s čovekom.„Molim se da se nikad ne susretnemo pod oklopima, braćo.“ On pokaza

naš bivak, Klanac, more, kao da je pokretom ruke prebrisao celu odbranu.„Ko zna u šta će se ovo izokrenuti? Možda će se sve rasuti, kao što se desilos vaših Deset hiljada kod Tempa. Ali ako mogu da vam kažem kao prijatelj,samo vama četvorici, onda ću vas nagovarati da ne dozvolite želji zaslavom niti vašoj ratničkoj ponositosti da vas zaslepe pred stvarnošću skojom se vaše snage sada suočavaju.Ovde vas čeka samo smrt. Branioci nemaju nikakve nade da će se održati

makar i dan pred nebrojenim mnoštvom koje je Njegovo Veličanstvodovelo na vas. A u bitkama što slede ni sve helenske vojske ne mogu daodnesu prevagu. Sigurno to znate i vi i vaš kralj.“ Zastao je da bi njegov sinmogao da prevede i da osmotri na spartanskim licima na kakav su odgovornaišle njegove reči. „Preklinjem vas da poslušate moj savet, prijatelji, jer ganudim od srca, kao neko ko gaji najdublje poštovanje prema vama kaopojedincima i prema svetom pronesenoj i zasluženoj slavi vašeg grada.Prihvatite neizbežno i upravljajte se prema časti i uvažavanju...“,,Tu možeš da staneš, prijatelju“, preseče ga Aristodem.Polinik sa žestinom ubaci: „Ako je to sve što si došao da nam kažeš, brate,

onda to uzmi pa gurni sebi u dupe.“Egipćanin zadrža mirno i prijateljsko držanje. „Imate moju reč i reč

Njegovog Veličanstva: ako se Spartanci sada privole i predaju oružje, nikoih počastima neće prevazići pod Carskim stegom. Persijsko stopalo nećezgaziti na lakedemonjansku zemlju ni sada niti doveka, NjegovoVeličanstvo se zaklinje. Vašem će zavičaju biti podarena prevlast nad celomGrčkom. Vaša će vojska zauzeti svoje mesto kao najistaknutija jedinicameđu snagama N jegovog Veličanstva, sa svom slavom i srećom ko je takavpoložaj donosi. Svaka će želja vašem narodu biti ispunjena. Njegovo

Veličanstvo će im udovoljiti i, ako smem da govorim u njegovo ime,obasuće svoje nove prijatelje darovima, obilnim i dragocenim preko granicamašte.“Na ovo u grlima svih saveznika koji su slušali zastade dah. Sve su oči

prestrašeno zastale na Spartancima. Ako je Egipćaninova ponudadobronamerna, a nema nikakvog razloga zašto ne bi bila, to značiizbavljenje za Lakedemon. Spartancima samo ostaje da zaborave na ostaleHelene. Šta će sada ovi ratnici odgovoriti? Hoće li odmah povesti poslanikasvom kralju? Leonidina će reč biti ravna zakonu, tako je istaknut njegovpoložaj među plemenitima i eforima.Sasvim nenadano, sudbina Helade našla se na oštrici noža. Svi saveznički

slušaoci stajali su skamenjeni u mestu, čekajući kao bez duše na odgovorčetvorice lakedemonjanskih ratnika.„Čini mi se“, obrati se Olimpije Egipćaninu posle jedva časka oklevanja,

„da bi Njegovo Veličanstvo, ukoliko mu je zaista želja da mu Spartancibudu prijatelji, našao gde bi mu kudikamo bolje služili s oružjem nego beznjega.“„Dalje, iz iskustva znamo“, prihvati Aristodem, ,,da se čast i slava ne

mogu perom dodeliti, već se moraju kopljem zaslužiti.“ Preleteh u tomtrenutku pogledom preko lica saveznika. Mnogima su u očima bile suze;drugi su izgledali tako savladani olakšanjem da su kolena pretila da popustepod njima. Egipćanin je ovo očigledno opazio. Nasmešio se, umiljato istrpljivo, ni najmanje pometen.„Gospodo, gospodo. Dodijavam vam pitanjima o kojima ne treba i ne sme

da se raspravlja ovde na pijaci da tako kažem, već u miru kod vašeg kralja.Molim vas, ako biste hteli da me odvedete njemu.“,,On će ti reći isto, brate“, izjavi Dijenek.,,I to neuglađenijim jezikom“, ubaci jedan Spartanac iz gomile. Tami

sačeka da se smeh utiša.„Mogu li onda da čujem taj odgovor iz kraljevih usta?“„Dao bi da nas izbičuju, Tami“, primeti Dijenek s osmehom. „Odrao bi

nam kožu s leđa“, oglasi se isti čovek koji se upleo maločas, ,,i na sampomen takvog brukanja.“Egipćanin sada obrati oči na ovog govornika, postarijeg Spartanca u

košulji i ogrtaču od domaćeg prediva, koji je sada pristupio u drugi red, uzAristodema. Na trenutak pomorac beše zatečen što vidi ovog sedobradog

čoveka, na kome se jasno videlo da je prevalio preko leđa više od šezdesetleta, gde svejedno stoji u pešadinskom ruhu među mnogo mlađimratnicima.„Molim vas, prijatelji“, nastavljao je Egipćanin, ,,ne uzvraćajte mi iz

ponosa ili poneseni strašću ovog trenutka, već mi dozvolite da izložimvašem kralju šire posledice ove odluke. Dozvolite da vam iznesem težnjeNjegovog Veličanstva.Grčka je tek polazište. Veliki Car već vlada celom Azijom; sad je Evropa

njegov cilj. Iz Helade vojska Njegovog Veličanstva kreće u osvajanjeSicilije i Italije, Helvecije, Germanije, Galije, Iberije. Ako vi budete nanašoj strani, koja nam se sila može usprotiviti? Stići ćemo pobedonosno doHerkulovih stubova i dalje, do samih zidova Okeana!Molim vas, braćo, razmotrite šta će se desiti u suprotnom. Ustrajte sada

ponositi pod oružjem i bićete skršeni, vaša zemlja pregažena, žene i decaporobljeni, slava Lakedemona, da ne kažem i sam njegov opstanak,izbrisana zanavek s lica zemlje. Ili izaberite, kao što vas nagovaram, putmudrosti. Zauzmite s počastima svoje pravo mesto u prvim redovimanepobedive plime povesti. Zemlje kojima sada vladate nisu ništa naspramposeda kojima će vas Veliki Car obdariti. Pridružite nam se, braćo. Osvojitesvet s nama! Kserks, sin Darijev, kune se: nijedan narod niti vojska neće vasprevazići u počastima pred Njegovim Veličanstvom! A ako vam se, mojispartanski prijatelji, čin napuštanja vaše helenske braće čini kao nečastan,Car Kserks proširuje svoju ponudu na sve Grke. Svim helenskimsaveznicima, bez obzira na njihov zavičaj, daće slobodu uz vas i oni ćepored vas biti drugi u počastima među njegovim miljenicima!“Ni Olimpije, ni Aristodem, ni Polinik, ni Dijenek ne digoše glas u

odgovor. Umesto toga Egipćanin ih vide gde se okreću onom staromčoveku u ogrtaču od domaćeg tkanja.,,Ma koji od Spartanaca može govoriti, ne samo ovi poslanici, jer mi smo

svi plemeniti i jednaki pred zakonom.“ Starac sad istupi. „Mogu li dauzmem sebi tu slobodu, gospodine, da predložim drugačiji ishod, za kojiosećam da će mu svakako biti skloni ne samo Lakedemonjani, nego i svigrčki saveznici?“ „Molim te, govori“, odvrati Egipćanin.Sve se oči sabraše na starom ratniku.„Nek se Kserks preda nama“, predloži on. „Naša velikodušnost neće biti

ništa manja, te će među našim saveznicima on sa svojim snagama biti

glavni i dodelićemo mu sve počasti kojima on tako darežljivo obećava da ćenas obasuti.“Egipćanin prsnu u smeh.„Molim vas, gospodo, mi traćimo dragoceno vreme.“ On se okrenu od

starca, s tračkom nestrpljenja, i opet ponovi svoj zahtev Olimpiju. „Povedime odmah svom kralju.“„Nema vajde, druže“, odvrati mu Polinik.„Kralj ti je jedan džandrljiv starkelja“, dodade Dijenek. „Stvarno jeste“,

ubaci onaj starac. „Zlovoljan, goropadan čova, jedva pismen, obično pripitjoš od jutra, kako kažu.“Egipćaninovim licem razli se sada smešak. On pogleda u mog gospodara i

u Olimpija.,,Razumem“, reče.Pogled mu se vrati starcu, koji, kako je Egipćanin sada razaznao, ne beše

niko drugi do sam Leonida.„Onda dakle, visokouvaženi gospodine“, obrati se T ami spartanskom

kralju, pognuvši glavu u znak poštovanja, „kako se čini da sam uskraćen usvojoj želji da govorim s Leonidom lično, možda ćeš umesto svog kralja ti,u znak uvaženja prema sedinama u tvojoj bradi i mnogim ranama što ihmoje oči vide na tvom telu, prihvatiti ovaj dar od Kserksa sina Darijevog.“Egipćanin izvadi iz kese zlatni pehar s dvema drškama, veličanstveno

izrađen i s usađenim draguljima. On izjavi da je na peharu prikazan herojAmfiktion, kome su Termopile posvećene, zatim Herakle i njegov sin Hil,od koga potiču Spartanci i sam Leonida. Kupa beše tako teška da jeEgipćanin morao da je pruži obema rukama.„Ako prihvatim ovaj velikodušni dar“, obrati mu se Leonida, ,,on mora ići

u savezničku ratnu riznicu.“„Kako ti želiš." Egipćanin se nakloni.„Onda prenesi svom caru helensku zahvalnost. I reci mu da moja ponuda

ostaje otvorena, podari li mu bog mudrosti da je prihvati.“T ami predade pehar Aristodemu, koji ga prihvati umesto kralja. Za

trenutak, Egipćanin je gledao u oči Olimpija, a onda mog gospodara.Pribrana ozbiljnost, gotovo tužna, zaseni mornareve oči. Očigledno je sadaspoznao neizbežnost onoga što se s toliko usrdnosti i brižnosti trudio daotkloni.

„Dopadnete li zarobljeništva“, obrati se on Spartancima, „zovite me poimenu. Upotrebiću sav svoj uticaj da vas spasem.“ „Svakako upotrebi,brate“, odgovori Polinik, čvrst kao čelik. Egipćanin ustuknu, povređen.Dijenek stupi žustro među njih i steže toplo pomorčevu ruku.,,Do novog susreta“, reče mu.,,Do tada“, uzvrati Tami.

KNJIGA ŠESTA

DIJENEK

DVADESET ČETIRIBili su u pantalonama.U jarkoljubičastim pantalonama nabranim ispod kolena i čizmama od

srneče kože ili nekog drugog skupocenog dela štavilačkih ruku. Podverižnim košuljama načinjenim kao riblja krljušt, tunike dugih rukava bilesu bogato izvezene; kalpaci u obliku kupola od kovanog gvožđa behuokićeni sjajnim perjem, a spreda sasvim otvoreni. Obraze su rumenili, a ušii grlo prekrivali iscrtanim ornamentima. Nalikovali su ženama, a ipak takoodeveni, nestvarno za helenske oči, ne izazivahu prezir, nego grozu. Čovekse osećao kao suočen sa stanovnicima podzemnog sveta ili nekakvenemoguće zemlje iza Okeana gde su dole i gore, noć i dan preokrenuti. Dali im je bilo znano nešto što Grcima nije? Da nisu njihovi čarkaški štitovi,koji su delovali krhko kao igračke u poređenju s deset kilograma teškimaspides od hrastovine i bronze što zaklanjahu Helene od kolena do ramena,nekako, nekim bezbožničkim načinom, nadmoćniji? Koplja im ne behu odsnažne jasenovine i drenovine kao grčka, već lakša, vitka, skoro kao sulice.Kako njima udaraju? Da li ih zavitlaju ili njima probadaju odozdo, ispodruke? Da nije to nekako smrtonosnije nego kad Grci zamahuju preko ruke?Bili su to Međani, prethodnica koja će prva napasti saveznike, mada u to

vreme branioci to nisu znali zasigurno. Grci nisu umeli da razaznajuPersijance, Međane, Asirce, Vavilonjane, Arabljane, Frigijce, Karejce,Armenjane, Kisijce, Kapadokijce, Paflagonce, Baktrijce, niti pripadnike makojeg od pedesetak preostalih azijskih naroda; prepoznavali su jedinojonske Helene i Lidijce, Indijce, Etiopljane i Egipćane, jer su se izdvajaliprepoznatljivim oružjem i oklopima. Zdrav razum i čvrsto vođstvo nalagalisu da zapovednici Carstva dodele jednom od naroda u njihovoj vojsci častda zada prvi udarac. Takođe ima smisla, pretpostavljali su Grci, da mudarvojskovođa neće odabrati da u prvo vreme šalje cvet svojih snaga - uslučaju Njegovog Veličanstva njegovih Deset hiljada, stražu persijskekraljevske kuće znanu kao Besmrtni - već će pre ove odabrane borce čuvatiza nuždu, ukoliko se desi nešto nepredviđeno.U stvari, istovetnoj su se strategiji priklonili Leonida i njegovi saveznici.

Stoga su se Spartanci suzdržali, odabravši posle mnogo razmatranja iraspravljanja da čast ukažu ratnicima iz Tespije. Njima su prepušteni

prednji položaji i u jutro petog dana oni su stajali svrstani u redove od pošezdeset četiri štita u dužinu, na ,,pozornici“ koja je počinjala od Klanca, aivičio ju je planinski obronak s jedne strane, litica što se survava u zaliv sdruge, i Fokiđanski zid straga.Ovo polje smrti beše u obliku zatupljenog trougla, čija je najduža stranica

bila ona južna, koju je utvrđivao bok planine. Na ovom kraju tespijska vrstabrojala je osamnaest štitova u dubinu, a na suprotnom, koji se obrušavao kamoru, opadala do deset. Ukupne tespijske snage sačinjavalo je sedamstotina ljudi.Odmah iza njih, na zidu, stajali su Spartanci, Filejci i Mikenjani, ukupno

njih šest stotina. A za ovima su se postrojili ostai saveznički odredi, svi podpunompanoplia.Dva sata protekla su otkad je neprijatelj primećen oko pola milje niz put

ka Trakiji, a nikakav pokret još nije usledio. Jutro je bilo sparno. Neštodalje put se širio u jedan otvoren prostor otprilike velik kao agora nekogomanjeg gradića. Tamo su, odmah posle svitanja, osmatrači opazili Međanegde se okupljaju. Bilo ih je oko četiri hiljade. To su, međutim, bili samo onikoji su se mogli videti; planinski pregib skrivao je pratnju i zborna mestaiza njih. Otuda su se čuli zvuci truba i povici starešina koji su svrstavali sveviše i više ljudi na položaje. Koliko se još hiljada neprijatelja sabira tamovan vidokruga?Vreme je milelo. Međani su se i dalje raspoređivali, ali nisu nastupali.

Helenski osmatrači počeše da im dovikuju uvrede. Vrućina i drugeneugodnosti već su delovali na razdražene, nestrpljive Grke u Klancu. Nijeimalo smisla znojiti se duže pod teretom punog oklopa. „Zbacujte, samobudite spremni da ih ponovo naprtite!“, doviknu svojim zemljacimaDitiramb, tespijski starešina, na grubom narečju svog grada. Stitonoše isluge jurnuše između redova da pomognu svaki svom gospodaru da serastereti od prsnog oklopa i kalpaka. Kožne košulje su razvezane. Štitovi suveć odloženi uz kolena. Ljudi su poskidali znojem natopljene pustenepodloške koje su nosili ispod kalpaka i cedii ih kao ubruse posle kupanja.Drške kopalja zarili su u tvrdu zemlju, gde su stajala kao šuma čeličnihvrhova. Borcima je dozvoljeno da kleknu. Među njima su kružile štitonoše smešinama, osvežavajući prežednele ratnike. Moglo se sa sigurnošćupretpostaviti da je u mnogim mešinama bilo nešto žešće od vode zahvaćenena izvoru.

Kako se odlaganje otezalo, tako je među ljudima narastalo nekakvonestvarno osećanje. Da nije ovo još jedna lažna uzbuna, kao i u prethodnačetiri dana? Hoće li Persijanci uopšte napadati?„Budite se iz tog sanjarenja!“, dreknu jedan starešina.Zamućenih očiju i suncem oprženi, vojnici su podizali pogled ka Leonidi

koji je sa zapovednicima stajao na zidu. O čemu govore? Hoće li imnarediti da se povuku?Čak je i Dijenek postajao nestrpljiv. „Zašto u ratu nikad ne možeš da

spavaš kad hoćeš niti da ostaneš budan kad moraš?“ Taman je bio koraknuoda kaže koju reč ohrabrenja svojim ljudima kad od prednjih redova dopretako snažan povik da ga preseče usred onog što je zaustio. Sve se očiobratiše ka nebu.Sada su Grci videli šta je uzrokovalo odlaganje.Jedan prevoj dalje, na visini od nekoliko stotina stopa, persijske sluge koje

su nadgledali Besmrtni podizale su platformu i na njoj presto.„Kučkini sinovi“, nasmeja se Dijenek. „To je mlađahni Plavomudi lično.“Visoko nad vojskama jasno se mogao videti muškarac između svojih

trideset i četrdeset godina, u ljubičastoj odori obrubljenoj zlatom, kako seuspinje na platformu i zauzima svoje mesto na prestolu. Udaljen je biomožda osamsto stopa, manje ili više, ali čak i s te daljine nije bilo sumnji oneprevaziđenoj lepoti i plemenitom držanju persijskog vladara. Niti jemoglo biti sumnji u nadmoćnu samouverenost u njegovoj pojavi. Delovaoje kao neko ko je došao da prisustvuje kakvom dobrom provodu. Da serazonodi prijatnom predstavom, čiji se svršetak unapred zna, ali ipakobećava da će biti zabavan. Pošto je seo, sluge podesiše zaklon od sunca.Videsmo kako pokraj njega postavljaju sto s osveženjima, a s leve stranenekoliko klupa za pisanje, za kojima pisari zauzeše mesta.Sve četiri hiljade Grka dadoše se u psovanje i nepristojne kretnje.Na njihove pogrdne povike Njegovo Veličanstvo ustade. Domahnuo je

jednom otmenom kretnjom, s izvesnim humorom činilo se, kao da primalaskanja od svojih podanika. Zatim se kitnjasto nakloni. Cinilo se, iako jebio predaleko da bi se sa sigurnošću reklo, da se smeška. Pozdravio je svojezapovednike i kraljevski se zavalio u svom prestolu.Moj položaj bio je na zidu, za trideset mesta udaljen od levog boka, gde se

uzdizala planina. Video sam, baš kao i svi Tespijci pod zidom i sviLakedemonjani, Mikenjani i Filejci na njemu, neprijateljske zapovednike

kako nastupaju uz zvuk truba ispred zbijenih redova svojih pešadinaca.Bogovi, lepi su bili. Šestorica, sve jedan viši i otmeniji od drugog. Kasnijesmo doznali da ovo ne beše samo cvet međanskog plemstva, nego i da sumeđu njima bili sinovi i braća onih koji su pre deset godina izginuli odGrka na Maratonu. Ali ono što je ledilo krv beše njihovo držanje. Bilo jeblistavo, smelo toliko da se graničilo s prezrivošću. Naprosto će zbrisatibranioce, tako su mislili. U njihovom bivaku već im je pečeno meso zaručak. Zbrisaće nas i ne preznojivši se i onda se vratiti da na miru obeduju.Pogledah u Aleksandra; čelo mu se svetlucalo, bledo kao mrtvačka

postelja; disao je šištavo, kratkim pridavljenim udisajima. Uz rame mu jestajao moj gospodar, iskoračivši malo ispred njega. Dijenekova pažnja bešeprikovana uz Međane, čiji su zbijeni redovi sada ispunili klanac i činilo seda se protežu unazad beskrajno, u nedogled niz put. Ali nikakvo osećanjenije pomućivalo njegov razbor. On ih je strateški procenjivao, hladnoodmeravajući njihovo naoružanje i stav njihovih starešina, gustinu njihovihredova i razmak među njima. Smrtni su ljudi kao i mi; zar i njih kao i nas nezastrašuje pogled na silu koja im je suprotstavljena? Leonida je iznova iiznova naglašavao tespijskim starešinama da štitovi, oklopi i kalpacinjihovih boraca moraju biti uglačani do najvišeg sjaja. Oni su sad bleštalikao ogledala. Preko ruba bronzanih aspides, svaki kalpak veličanstveno jeblistao, a gizdave perjanice od konjske dlake na njima treperile su ipodrhtavale na povetarcu stvarajući ne samo utisak strahotnog stasa i visine,nego izvestan vid groze koji se ne da rečima preneti, već se mora videti dabi se razumeo.Zastrašujućem prizoru koji je pružala grčka falanga doprinosila su i - za

moj pojam najstrašnija od svega - bezlična, bezizražajna lica njihovihkalpaka, s bronzanim štitnicima za nos debelim kao ljudski palac, isturenimštitnicima za obraze i bezdušnim šupljinama proreza za oči. Grčki kalpacipokrivali su celo lice i stvarali kod neprijatelja osećaj da nisu suočeni sbićima od krvi i mesa poput njih samih, već s nekakvim sablasnim,neranjivim strojevima, nemilosrdnim i neuništivim. Nema ni dva sata kakosam se smejao s Aleksandrom dok je stavljao svoj kalpak preko pustenepodloške: kako je ljupko i dečački delovao u jednom trenu, dok mu jekalpak stajao bezopasno zaturen nad čelom, ne skrivajući njegovemladalačke, gotovo ženstvene crte; a onda je jednim bezazlenim pokretompoložio desnu šaku na bronzane obraze i navukao sablasnu masku - u trenu

je svaka ljudskost iščezla s njegovog lica, njegove nežne izražajne očipretvorile su se u nesaglediva jezerca crnila u jamama očnih duplji odžestoke bronze. Svaku samilost njegovog lika zamenila je bezlična ubilačkamaska. „Podigni ga!“, viknuo sam. „Nasmrt si me prestravio.“ Nisam sešegačio.To je sada Dijenek procenjivao, dejstvo helenskih oklopa na dušmane. Oči

mog gospodara premeravale su neprijateljske redove; videlo se kako sespreda na pantalonama ne samo jednog čoveka razlivaju mokre mrlje.Vrhovi kopalja podrhtavali su tu i tamo. Međani su se sada postrojavali zanapad. Svaki red je stao na svoj beleg, svaki zapovednik zauzeo svojpoložaj.Proticali su beskrajni trenuci. Čamu je smenila prestravljenost. Živci su

počinjali da vrište; krv je dobovala negde duboko u ušima. Šake suodrvenele, udovi utrnuli. Telo se činilo trostruko otežalo, ohladnelo kaokamen. Čovek je slušao sopstveni glas kako zaziva bogove i ne bi mogao dakaže da li ga čuje samo u svojoj glavi ili sramotno doziva naglas.Možda je vidikovac Njegovog Veličanstva bio suviše uzdignut da bi se s

njega videlo šta se desilo potom, kakva je munja s neba pospešila sudar.Bilo je ovako. Iznenada je od litice pojurio zec, sunuvši ravno između dvejuvojski, na svega tridesetak stopa od tespijskog zapovednika Ksenokratida,koji je stajao pred svojim borcima, sa svojim starešinama Ditirambom iProtokreonom pored sebe. Sva trojica behu ovenčani, s kalpacima podmiškom. Ugledavši plen u divljem begu, šarena keruša Stiks koja je većionako besomučno lajala na desnom grčkom krilu, munjevito jurnu načistinu. Delovalo bi to komično, da nije svako helensko oko videlo ovuzgodu kao znak s neba, i svi su Grci bez daha čekali na ishod.Himna Artemidi koju su pevali prekide se u po reči. Zec se zatrčao pravo

među prednje međanske ratnike, dok ga je Stiks progonila izbezumljena odpotere. Od obeju životinja videla se samo nejasna mrlja i oblačak prašinekoji su podigli u jurnjavi i ostavili da nepomično visi u vazduhu dok sunjihova tela, ispružena u trku, odmicala. Približivši se Međanimaprestravljeni zec pokuša u punoj brzini da skrene pod pravim uglom ipreturi se preko glave. U magnovenju, Stiks se stušti na njega; činilo se dasu kerušine čeljusti pregrizle plen nadvoje, ali na sveopšte zaprepaštenje zecse otrže i, neozleđen, u tren oka ponovo se dade u munjevit beg.

Desetak otkucaja srca potraja potera u izlomljenoj crti, u kojoj su zec i pastriput pretrčali oudenos chorion, ničiju zemlju među vojskama. Zec uvekbeži uzbrdo, jer su mu prednje noge kraće od zadnjih. Mali trkač je juriosada ka planinskom obronku, nastojeći da umakne u spasenje. Ali obronakje bio suviše okomit; beguncu se omakoše šape i on se preturi nazad. Usledećem trenutku Stiks ga je, mlitavog i slomljenog, držala u čeljustima.Četiri hiljade Grka veselo zagrajaše, ubeđeni da je ovo znamenje pobede,

odgovor na himnu tako nenadano prekinutu. Ali sada između Međanaistupiše dvojica lukonoša. Kad se Stiks okrenula, tražeći svog gospodara damu pokaže lovinu, dve trščane strele, odapete istovremeno s udaljenosti neveće od dvadesetak koračaja, ustreliše kerušu u slabinu i kroz grlo i oborišeje u prašinu.Skirit koga smo prozvali Kerom bolno kriknu. Nekoliko mučnih trenutaka

njegov je pas puzio i uvijao se, smrtno pogođen. Čuli smo kako jeneprijateljski zapovednik povikao neku naredbu na svom jeziku. Najednomhiljadu Međanskih strelaca podigoše svoje lukove. ,,Počinje!“, povika nekosa zida. Svi helenski štitovi u trenutku se podigoše. Onaj zvuk koji i nijezvuk nego tišina, kao kad platno zaleprša na vetru, otrže se sa stisnutihpesnica zbijenih dušmanskih lukonoša kad otpustiše tetive i njihove strele strokrakim bronzanim glavama sunuše u vazduh, pevajući.Dok su se odapete strele još izvijale kroz vazduh, tespijski zapovednik

Ksenokratid ugrabi trenutak. „Zevse Gromovniče i Pobedniče!“, povika onstrgnuvši venac sa čela i natukavši kalpak za boj, prekrivajući celo lice. Učasu su ga sledili svi helenski borci. Hiljadu strela zapljušta po njima kaoubilački potop. Sarpinx se oglasi. ,,Za Tespiju!“Meni koji sam stajao na zidu činilo se da Tespijci stigoše do neprijatelja za

dva otkucaja srca. Njihov prednji red sudari se s Međanima ne uz onajgromoviti zvuk s kojim bronza udara o bronzu, znan Helenima iz njihovihmeđusobnih bojeva, već s manje dramatičnim, gotovo mučnim prskanjem,kao da se deset hiljada suvih lozovih veža za potpalu odjednom prelomilo uvinogradarskim šakama, kad su se metalna lica grčkih štitova srazila sazidom od pletera koji su isturili Međani. Neprijatelj posrnu i zanese se.Tespijska koplja se podigoše i zariše. U jednom trenu prostor na kome seubijalo beše zamračen kovitlacem podignute prašine.Spartanci na zidu stajali su nepomično dok im se to stiskanje bojnih

redova kao mehova odvijalo pred očima; prva tri reda Tespijaca pritesnila

su neprijatelje i mleli ih kao pokretni zid;edovi koji su sledili, četvrti, peti,šesti, sedmi, osmi i dalje, zaostavši u jurišu, sada su ih sustizali, talas zatalasom, naležući jedan na drugi kako je svaki čovek podizao štit i pritiskaoga onoliko čvrsto koliko su mu strahom oslabljeni udovi dopuštali u leđadruga ispred sebe, postavljajući levo rame pod gornju ivicu, ukopavajućistopala u zemlju radi oslonca i bacajući se svom snagom u okršaj. Srce jezastajalo pred tim prizorom, dok su tespijski ratnici zazivali bogove, dušesvoje dece, majke i sve drugo, plemenito ili besmisleno, što su zamišljali dabi im moglo priteći u pomoć, te se, zaboravljajući na strahovanje za život, sneopisivom hrabrošću probijali dublje u ubilačku rulju.Ono što je do pre jednog časka bio bojni poredak u kome su se razaznavali

redovi i vrste, pa čak i pojedinci, preobrazilo se u tren oka u metežnuklanicu. Tespijska zaštitnica nije mogla da se uzdrži; i oni se baciše napred,pritiskajući težinom svojih redova u leđa svojoj braći, nadirući naspramzbijenih neprijatelja.Iza T espijaca su njihove štitonoše vrvele kao mravi u tavi, nepostrojeni i

nenaoružani, neki uzmičući u strahu, neki nasrćući napred, dovikujući jedandrugome da ne zaborave na hrabrost i ne iznevere ljude kojima su služili.Ka njima je sada zavijugala druga i treća duga od strela što su ih odapelelukonoše postavljene iza kopljanika, šaljući ih u gustoj paljbi prekoperjanicama okićenih glava svojih saboraca. Bronzane glave zariše se uzemlju u izlomljenoj ali raspoznatljivoj crti, nalik na granicu plime na obali.Moglo se videti gde se ovaj smrtonosni zastor povlači unatrag kako su semeđanski strelci povlačili iza svojih kopljanika, održavajući razmak da bimogli odapinjati hice na Grke što su nasrtali a da ne protraće strele gađajućiiznad njihovih glava. Jedan tespijski štitonoša bezumno pritrča do granicehitaca. Bronzana strelica probode mu stopalo. On stade da poskakujenatrag, jaučući od bola i proklinjući sebe zbog gluposti.„Napred do Lavlje stene!“Zavikavši, Leonida napusti svoje mesto na zidu i stušti se niz padinu od

kamenica, namerno načinjenu kao kosina, na čistinu pred Spartancima,Mikenjanima i Filejcima. Oni su se sada, kako se „brisano polje“ ugroženoneprijateljskim strelama povlačilo pod žestokim tespijskim nasrtajima,održavajući poredak onako kao što su uvežbavali stotinama puta u proteklačetiri dana, postrojili u pripravnosti na zaravnjenom tlu ispred zida.

Uz planinsko lice sleva, tri stene, svaka dvostruke čovečje visine, tako dasu bile vidljive i iznad prašine podignute bitkom, odabrane su kaorazgraničenja.Gušterova stena, nazvana tako po jednom naročito neustrašivom primerku

svoje vrste koji se na njoj sunčao, bila je najudaljenija od Fokiđanskog zida,a najbliža Klancu, možda nekih sto pedeset stopa od usta prolaza. Do te crtemoglo se neprijatelju dozvoliti da priđe. Naši su ljudi procenili da hiljadudušmana, gusto zbijenih, može da stane između ove belege i Tesnaca.Hiljadu će ih, zapovedio je Leonida, biti pozvano na ples. Tamo, kodGušterove stene, biće dočekani, i njihove pozivnice proverene.Okrunjena stena, druga od triju, stotinjak stopa iza Gušterove, označavala

je crtu na kojoj će se sveže snage raspoređivati pre nego što budu bačene uborbu.Lavlja stena, poslednja od triju, neposredno ispred zida, obeležavala je

granicu čekanja - trkačku stazu uz koju će jedinice za izmenu čekatiostavljajući dovoljno prostora za kretanje zadnjim redovima snagauključenih u bitku, dovoljno mesta da se jedno krilo prikupi i podrži drugo,i da ranjenici budu izvučeni.Sada su Spartanci, Mikenjani i Filejci zauzeli položaje duž ovog

razgraničenja. „Održavaj poredak!“, povika polemarch Olimpije. „Smanjujrazmak!“ On se kretao ispred prednjeg reda, ne obazirući se na strele što sukišile, dovikujući naređenja četovođama, a oni su ih prenosili svojimljudima.Leonida, koji je uznapredovao još dalje od Olimpija, posmatrao je

metežnu, prašinom zagušenu bitku ispred Klanca. Sta god da se zbivalo,buka je postajala sve jača. Udarci mačeva i kopalja štitove, odzvanjanjebronze izdubljene poput činija, povici, oštri praskavi zvuci pucanja kad bise koplje od sudara prelomio nadvoje, sve je to ječalo i odjekivalo izmeđuplaninskog obronka i Tesnaca kao u nekom stenovitom amfiteatru štookružuje theatron smrti. Leonida, još ovenčan, podignutog kalpaka,okrenuo se i dao znak polemarhu.„Spusti štitove!“, zagrme Olimpijev glas. Duž spartanskog stroja aspides

behu spušteni i postavljeni uspravno na zemlju, gornjom ivicom oslonjeniuz butinu, s rukohvatom spremnim pod šakom. Svi kalpaci behu podignuti ilica još otkrivena. Uz Dijeneka, starešina osmine Bijas poskakivao je kaobuva. „Sad će, sad će, sad će.“

„Samo mirno, plemići.“ Dijenek istupi da bi njegovi ljudi mogli da gavide. „Odmorite te svoje tanjire.“ U trećem redu Ariston, van sebe odnapregnutosti, još je stiskao svoj podignuti štit. Dijenek posegnu izmeđuljudi ispred njega i pljusnu ga pljoštimice svojim probadačem za guštere.„Razmećeš li se ti to?“ Mladić se prenu, trepćući kao dete probuđeno izkošmara. Jedan spori otkucaj srca bilo je očigledno da on pojma nema ni koje Dijenek ni šta od njega hoće. Onda, trgavši se, smetenog lica, nekako sepovrati i spusti štit u položaj uz koleno.Dijenek se kretao ispred svojih ljudi. „Svi pogledi ka meni! Ovamo,

braćo!“ U njegovom prodornom glasu, čvrstom i grlenom, bilo je grubenapuklosti znane svim ratnicima iz trenutaka kad im se jezik pretvori uparče uštavljene kože. ,,U mene gledajte, ne u bitku!“Ljudi otrgoše oči od plime i oseke smrti što su se smenjivale na dobačaj

kamena od njih. Dijenek je stajao pred njima, okrenuvši leđa neprijatelju.„Evo šta se dešava, i slepac može da zaključi po zvuku.“ Glas mu serazlegao uprkos huci što je dopirala od Klanca. „Neprijateljski štitovi supremaleni i suviše lagani. Ne mogu njima da se zaštite. Tespijci ihsasecaju.“ Ljudima su se oči i dalje otimale ka boju. ,,U mene gledajte! Neodvraćajte pogled, zlodusi vas odneli! Neprijatelj još nije slomljen. Oniosećaju da ih njihov car gleda. Padaju kao snoplje, ali ih hrabrost još nijeizdala. Rekao sam, u mene gledajte! Tamo gde se bore, vidite kalpake našihsaveznika kako se uzdižu nad pokoljem, kao da Tespijci podižu zid. Ipodižu. Zid od persijskih telesa.“To je bila istina. Jasno se moglo videti kako se ljudi uzdižu poput talasa iz

uzavrelog meteža. „Tespijci će izdržati samo još nekoliko minuta. Iscrpljenisu od ubijanja. Ali to je lov na kokošku. Riba je već u mreži. Slušajte me!Kad na nas dođe red, neprijatelj će biti gotov da se rasprši. Već čujem kakopuca. Upamtite: idemo samo u jedan krugpesničenja. Ulazimo, i izlazimo.Niko ne gine. Nema heroja. Upadajte, pobijte koliko možete, onda sepovlačite čim se začuje truba.“Iza Spartanaca, sa zida popunjenog trećim talasom od dve stotine Tegejaca

i opunćanskih Lokriđana, sarpinx preseče huku svojim zovom. Tamonapred, Leonida podiže koplje i spusti kalpak. Polinik i vitezovi pristupišeda ga okruže. Tespijci su svoj krug dovršili. „Stavljaj kape!“, zavikaDijenek. „Diži tanjire!“

Spartanci su naišli u osmostrukom poretku, s dvostrukim razmakomizmeđu sebe tako da su Tespijci mogli da se povuku, red po red, kroz njihovstroj. Niko to nije naredio; Tespijci su naprosto popadali od iscrpljenosti;Lakedemonjani su stupili mimo njih. Kad su spartanski promachoi, borci uprednjem redu, prišli do trećeg tespijskog reda, počeše da zarivaju koplja udušmane preko ramena svojih saveznika. Mnogi od njih samo se sručiše nazemlju dopuštajući da Spartanci pregaze preko njih; drugovi su ih podizalina noge kad ih stroj pređe.Potvrdilo se sve što je Dijenek rekao. Međanski štitovi nisu bili samo

previše laki i premaleni, nego i nedovoljno masivni da im obezbede oslonacpred helenskim širokim i teškim, čankolikim aspides. Maleni neprijateljskištitovi skliznuli bi pred ispupčenim licima grčkih, ugibajući se gore ili dole,levo ili desno, otkrivajući vratove i bokove, grla i prepone onih koji su ihnosili. Spartanci su zamahivali kopljima, iznova i iznova, u lica i grkljaneneprijatelja. Međani su bili naoružani kao čarkaši, lako opremljeni ratniciravnica, čija je uloga da udare brzo i ne prilazeći na domašaj koplja, šaljućismrt iz daljine. Ovakvo ratovanje u zbijenim falangama bilo je za njihpropast.Pa ipak su istrajavali. Pred njihovom srčanošću dah je zastajao, ona je

prevazilazila bezobzirnost i zalazila u bezumlje. Bitka je prerastala uprinošenje žrtve, čisto i jednostavno: Međani su se odricali svojih tela, kaoda su i ona oružje. Uskoro su Spartanci, a bez sumnje i Mikenjani i Filejci,prešli granicu iscrpljenosti od pukog ubijanja. Ruke su im se premorile odzarivanja koplja, ramena od potiskivanja štitom, krv od kolanja venama, asrca od udaranja u grudima. Zemlja ne beše posuta, već zatrpana telesima.Naslaganim. Zgomilanim. Uzdignutim u brdašca.Za stopama Spartanaca njihove štitonoše odustale su od svake pomisli da i

oni nanesu neku ranu lukovima i praćkama i samo su odvlačili pregaženatela neprijatelja da olakšaju svojim gospodarima koračanje. Video samAristonovog štitonošu Demada kako je za petnaest sekundi prerezaovratove trojici ranjenih Međana i nabacio njihove leševe na hrpu ljudi kojisu se uvijali i ječali.Prednji međanski redovi više nisu slušali zapovesti; starešine su urlale

naređenja, ali u onoj huci niko ih nije čuo, a i da jeste, nadvladani u stisciljudi nisu mogli da odgovore na njih. Pa ipak u redovima nije bilo panike. Uočajanju, oni su odbacivali lukove, sulice i štitove i golim rukama grabili

spartansko oružje. Hvatali su koplja, vešali se o njih i naprezali se da ihotmu iz spartanskih šaka. Drugi su se telom bacali na lakedemonjanskeštitove i držeći se za gornju ivicu vukli ovalne aspid.es ka zemlji, grebući idočepavajući Spartance prstima i noktima.Borba se sada vodila prsa u prsa, i jedva da je ikakvog traga ostao od

redova i poretka. Spartanci su ubijali iz neposredne blizine kratkimdelotvornim zabadanjem svojih kratkih. Video sam Aleksandra, kome je štitotrgnut iz stiska, kako zariva xiphos u lice Međanina koji ga je grabio iudarao šakama u prepone.Središnji lakedemonjanski redovi, koji još nisu okušali koplja i štitove,

pojurili su usred ovog mahnitanja. Ali izgledalo je da su međanske snage zapopunu beskrajne; preko bitke videlo se kako još jedna hiljada srlja uKlanac poput poplave, a iza se rojilo novo mnoštvo, i novo iza njega.Uprkos katastrofalnim gubicima, plima se kretala u korist neprijatelja. Samatežina njihove brojnosti počela je da ugiba spartanske redove. Jedino što ihje sprečavalo da potpuno potope Helene bila je nemogućnost da provedudovoljno ljudi kroz Klanac dovoljno brzo; to, i zid od međanskih telesa kojasu sada zakrčivala prostor poput odrona.Spartanci su se iza ovog zida od ljudskog mesa borili kao iza kamenog

bedema. Neprijatelji su vrveli preko njega. Sada su .postali vidljive mete zanas straga. Dvaput je Samoubica preko Aleksandrovog ramena proburazioMeđanina što se bacao na mladića s humke od leševa. Posvuda se gazilopreko tela. Uspentrao sam se na nešto za šta sam mislio da je kamen i ondaotkrio da se to migolji i uvija poda mnom. Bio je Međanin, živ. Zario mi jekrnjatak polomljene machaera sablje u list na nozi; zajaukah prestravljen ipreturih se preko isprepletanih i okrvavljenih udova na tlu. Dušmaninnasrnu na mene zubima. Dograbio me je za ruku kao da će da je iščupa izramena; udarih ga u lice lukom koji sam još držao. Najednom mi teškostopalo nagazi na leđa. Bojna sekira pade s jezivim fijukom i dušmaninovaglava prsnu kao dinja. „Sta tražiš tamo dole?“, zaurla jedan glas. Bio je toAkant, Polinikov štitonoša, isprskan krvlju i iskežen kao ludak.Neprijatelji su navirali preko naslaganih telesa. Dok sam se uspravio na

noge, izgubih Dijeneka iz vida; nisam više znao koja je koja četa ni gdetreba da se nalazim. Pojma nisam imao koliko se već dugo borimo. Dvaminuta ili dvadeset? Imao sam dva dodatna koplja vezana na leđima, sgvozdenim vrhovima omotanim u kožu tako da, posrnem li slučajno, ne

povrede nekoga od naših saboraca. I ostale štitonoše imale su isti teret, ikoprcai su se baš kao i ja.Ispred sebe smo čuli lomljenje međanskih kopalja kad bi udarila i prepukla

o spartansku bronzu. Od spartanskih dugih kopalja dopirao je drugačijizvuk nego od kraćih i lakših neprijateljskih. Plima je bila protivLakedemonjana, ne iz nedostatka srčanosti, već iz proste brojne nadmoćineprijatelja koji su bacani u okršaj. Grozničavo sam nastojao da pronađemDijeneka i doturim mu koplja. Vladao je potpuni haos. Cuo sam prodiranje izdesna i sleva, i video kako spartanski zadnji redovi popuštaju pod težinombesnog međanskog naleta. Morao sam da zaboravim na svog gospodara islužim gde mogu.Pojurio sam tamo gde je red bio najtanji, trostruk, i gde je počinjao

očajnički da se ugiba pre nego što će konačno pući. Jedan Spartanac padeunazad u grotlo pokolja i videh Međanina kako mu odrubljuje glavusilovitim zamahom sablje. Glava pade, zajedno s kalpakom, potpunoodsečena od tela, i otkotrlja se u prašinu, dok je moždina navirala iz nje, apresečena kičma belela se jezivo. Kalpak i glava nestadoše u olujiuskomešanih nogu s bronzanim štitnicima, obuvenih i neobuvenih. Ubicauskliknu pobedonosno, podižući oštricu ka nebu; ni pola trena potom uskerletno odeven ratnik zari mu dugačko koplje u utrobu tako duboko da jeoštrica probila na drugu stranu, pokidavši čoveku leđa. Videh drugogMeđanina kako se onesvestio od užasa. Spartanac ne uspe da izvuče koplje,pa ga prelomi, pritisnuvši stopao na stomak još živom neprijatelju ipolomivši jasenovu dršku nadvoje. Nisam znao ko je taj heroj, i nikadanisam ni doznao.,,Koplje!“, začuh kako urla, dok su se paklenske očne duplje njegovog

kalpaka okretale tragajući za pojačanjem, za podrškom, za ma čim što bimu priteklo. Otrgoh oba koplja sa svojih leđa i gurnuh ih u rukenepoznatom ratniku. Naopačke. On dočepa jedno i iz okreta ga zabodeobema rukama u grlo drugog Međanina, tupim krajem. Držak štita bio muje odsečen ili prepukao; samćKpts ležao je u prašini. Nije bilo vremena daga podigne. Dva Međanina baciše se ka Spartancu s uperenim kopljima, aliim put prepreči glomazni oval štita njegovog saborca koji je priskočio da gazaštiti. Oba neprijateljska koplja prepukoše kad se oštrice zabodoše ubronzano lice štita. Ubrzanje njihovog juriša ponese ih napred i onipopadaše na zemlju, preko prvog Spartanca. On zari svoj xiphos u trbuh

prvom Međaninu, podiže se s ubilačkim krikom i poseče drugog prekoočiju. Covek se uhvati za lice; između prstiju zgrčenih šaka šikljala je krv.Spartanac obema rukama dograbi svoj štit sa zemlje i zamahnu njegovomivicom kao satarom, udarivši neprijatelja u grlo s takvom silinom da muskoro otkide glavu.„Prestroj se! Prestroj se!“, vikao je jedan starešina. Neko me otpozadi

odgurnu. U trenu Spartanci iz druge čete navališe napred, osnažujućiporedak tamo gde se istanjio u opnu koja je treperila na samoj ivici kidanja.U borbi se ovo zvalo ,,jagma“. Srce je zastajalo pred tom hrabrošću. Zanekoliko časaka, katastrofa što se bližila preobraćena je besprekornouvežbanim svrstavanjem pojačanja u uporište i zamah novog naleta. Makoji čovek što se zatekao ispred ostalih ratnika, ma kakav položaj da jeimao u poretku, preuzimao je ulogu starešine. Redovi su zatvoreni, štitovipreklopljeni. Bronzani zid podignut je ispred uskomešane mase, pružajućinekoliko dragocenih trenutaka onima pozadi da se prestroje i prerasporede,zauzimajući položaje u drugom, trećem, četvrtom redu, preuzimajući uloguu skladu s tim položajem i ispunjavajući je.Ni od čega srce u ratniku ne usplamti tako kao kad se sa saborcima

zatekne na rubu propasti, pred pretnjom da će biti potučeni i pregaženi; tadane pronalazi samo u sopstvenoj nutrini, nego i u svojoj uvežbanosti onupribranost kojom savlađuje paniku, i ne predaje se očajanju, već primenjujeone dobro znane postupke reda i discipline za koje je Dijenek uvek tvrdioda su najviše ratničko dostignuće: ispunjavati uobičajeno u više negoneuobičajenim usiovima. I ne samo postići ovo sam za sebe, kao Ahil ijunacipojedinci u davnini, nego činiti tako kao deo jedinice, osetiti oko sebesvoju braću po oružju, u času ovakvog haosa i pometnje, saborce koje čakni ne znaš, s kojima nikad nisi vežbao; osetiti ih kako ispunjavaju prostoroko tebe, kako ti stoje uz koplje i uz štit, ispred i iza tebe, videti svojesaborce objedinjene ne u ludilu opsednute ponesenosti, već usamosavlađivanju i poretku u kome svaki čovek zna svoju ulogu i postupaprema njoj, crpeći snagu iz njih koliko i iz samog sebe; u ovakvim setrenucima ratnik oseća kao da ga uzdiže božanska ruka. Nemoguće mu je dakaže gde prestaje njegovo biće i počinju drugovi oko njega. U ovakvimtrenucima falanga čini jedinstvo tako čvrsto i sveprožimajuće da se neispoljava samo na stepenu nekakve ratne mašine, već ga prevazilazi ipretvara se u jedan organizam, u zver s jednim srcem i jednom krvlju.

Dušmanske strele pljuštale su po Spartancima. S mesta gde sam sezatekao, odmah iza njihovih zadnjih redova, videh kako stopala ratnika,koja su se najpre zbrkano kretala grabeći oslonac na krvlju raskaljanojzemlji, hvataju ujednačen i neumoran ritam. Gajde lelekom probodoše hukugvožđa i besa, odmeravajući takt koji upola beše muzika, a upolaotkucavanje srca. Udišući glasno, ratnici koraknuše stopalom ispod štitauginjući se ka neprijatelju; stopalo s kopljonosne strane, postavljeno podpravim uglom, ukopaše u kal; tabani prihvatiše težinu celog tela i s levimramenom postavljenim u udubljenu unutrašnjost štita čijom je širokomspoljnom površinom upirao u leđa saborca ispred sebe, svaki je čovekunosio svu snagu tkiva i tetiva u disanje i nadiranje u ritmu. Kao veslačipoređani uz isto veslo, ljudi su ujedinjenim naporom potiskivali brodfalange napred u neprijateljsku plimu.Dugačka spartanska koplja zamahivala su preko gornje ivice štitova ka

neprijatelju, zarivana pokretom desnice iz ramena dušmanima u lica, grla iramena. Zvuk koji su stvarali štitovi nije više bio zveket i odzvanjanjeprvobitnog sudara, već dublje i strašnije metalno trljanje, kao od žrvnjanekog bezbožnog ubilačkog mlina. A ljudski povici, ni spartanski nimeđanski, nisu se više uzdizali u ludačkom horu besa i užasa. Umesto toga,sva su se pluća naprezala samo da dišu; grudi su dahtale kao kovačkimehovi, znoj je u potocima lio na zemlju, a iz grla se čuo samo zvuknajsličniji stenjanju mnoštva radnika u kamenolomu upregnutih dvostrukimužadima u saonice na kojima se upinju da izvuku neku gromadu preko tlašto se opire.Rat je rad, uvek nas je učio Dijenek, trudeći se da ogoli misteriju. Međani,

uz sve junaštvo, brojnost i veštinu što su je nesumnjivo posedovali uravničarskom ratovanju kojim su osvojili celu Aziju, nikada nisuodšegrtovali u ovakvom, helenskom borenju, u sukobima teške pešadije.Njihovi borci nisu uvežbani da održe poredak u nadiranju i da se prikupe dabi zajedno napredovali; njihovi redovi nisu kao spartanski u beskrajobučavani da održe razmak, da se pokrivaju i zaklanjaju. U pokolju Međanisu se pretvorili u rulju. Tiskali su se pred Lakedemonjane kao ovce kadbeže od vatre u zatvorenom oboru, bez ritma i povezanosti, gonjeni jedinohrabrošću, što, iako časno, nije moglo da prevagne nad uvežbanim ijedinstvenim napadom kakvom su sada bili izloženi.

Nesrećnici u njihovom prednjem redu nisu imali gde da se sakriju. Zateklisu se zarobljeni između sopstvenih đrugova koji su ih gazili straga ispartanskih kopalja koja su probadala spreda. Ljudi su izdisali naprosto odnedostatka vazduha. Srca su ih izdavala usled krajnjeg naprezanja. OpazihAlfeja i Marona; kao dva ujarmljena bika braća su, boreći se rame uz rame,tvorila prekaljenu oštricu koja je cepala međanske redove stotinak stopa odplaninskog obronka.U ovaj prodor nadirali su vitezovi, blizancima zdesna, s Leonidom koji se

borio pred njima; oni su zaokretali neprijatelju u bok i žestoko napadali snjihove nezaštićene desne strane. Ni bogovi nisu mogli pomoći sinovimaCarstva koji bi stali pred Polinika i Dorejona, Terkleja i Patrokla, Nikolasa idvojicu Agisa, atleta bez premca u cvetu muževnosti, koji su se borili uzsvoga kralja i žudei da dograbe slavu koja im je sada potitravala nadohvatruke.Sto se mene tiče, užas me je gotovo nadvladao. Mada sam se bio natovario

s dva tobolca od dvadeset četiri strele, morao sam da ih ispaljujem takožestoko i grozničavo da sam ostao bez njih pre nego što bi čovek kihnuo.Ciljao sam između kalpaka spartanskih ratnika u lica i grla neprijatelja. Tonije bilo streljanje, već pokolj. Izvlačio sam strele iz creva još živih ljudi dapopunim svoju utrošenu zalihu. Kad bih zategnuo luk, urez strele skliznuobi s jasenovine sluzave od krvi i tkiva; s oštrica je kapala krv i pre nego štobih ih odapeo. Od prestravljenosti su mi se oči zatvarale same od sebe;morao sam rukama da ih otvaram. Ludim li?Očajnički sam želeo da pronađem Dijeneka, da zauzmem svoje mesto uz

njega, ali deo mog uma kojim sam još uspevao da mislim zapovedao mi jeda ispunjavam svoju dužnost tu gde sam bio, da tu dam svoj doprinos.U sudaru falangi svako je mogao da oseti kako se more menja, dok je

navala hitnje minula kao val, a smenio ju je okrepljujući, pouzdan osećajprolaska straha, posle koga se povratila prisebnost i vičnost ubilačkimposlovima rata. Ko može reći kakvim se neizrečenim glasovima plima bitkeobraća zbijenim redovima ratnika? Nekako su oni osetili da su na levojstrani, pod obronkom, Spartanci razbili Međane. S kraja na kraj, klicanje jeprohujalo među Lakedemonjanima kao oluja, uzdižući se i pojačavajući. Ineprijatelj je znao. Oni su osećali da im se redovi urušavaju.Sad sam napokon pronašao svog gospodara. S radosnim usklikom opazih

njegov kalpak s poprečnom starešinskom perjanicom, tamo napred gde je

on smrtonosno nasrtao na skupinu međanskih kopljanika koji više nisupokušavali da napadaju, već su samo posrćući uzmicali u strahu, odbacujućištitove dok su se sudarali s očajnički stisnutim ljudima iza njih. Pretrčah kanjemu preko otvorenog prostora iza Spartanaca koji su napredovali meljućii satirući sve pred sobom. Ovaj pojas zemljišta u njihovoj pozadini bio jejedini zaklonjen prostor na čitavom bojištu, nastao između bitke prsa u prsai „brisanog polja“ pod strelama iz međanskih lukova, koje su odapinjali izsvoje pozadine preko sukobljenih vojski ka helenskim odredima što sučekali da priteknu u izmenu.Međanski ranjenici dovlačili su se do ovog pribežišta, i s njima oni

zanemogli od straha, izmoždeni i lažni bolesnici. Neprijateljska telesa bilasu posvuda, mrtvi i umirući, oboreni i pregaženi, osakaćeni i iskasapljeni.Video sam jednog Međanina s veličanstvenom bradom gde sedi beslovesanna zemlji, sa sopstvenim crevima u šakama. Dok sam protrčavao porednjega, strela nekog od njegovih sunarodnika dolete s neba i zabode mu sekroz butinu. Pogled mi se susrete s njegovim beskrajno žalosnim očima; nisam ne znam zašto, odvukoh ga petšest koraka u lomnu bezbednost onogzaklonjenog parčeta tla. Osvrnuh se. Tegejci i opunćanski Lokriđani, našisaveznici namereni da posle nas stupe u okršaj, klečali su zbijeni iza Lavljestene, sa štitovima sastavljenim i podignutim da odvrate pljusakneprijateljskih strela. Pojas zemlje ispred njih beše sav načičkan kao jastučeza igle, pozabadane strele behu guste kao bodlje divljeg praseta. Palisada nazidu je gorela, zapaljena stotinama kudeljom omotanih strela.Međanski kopljanici sada popustiše. Kao u dečjoj igri kuglanja, njihovi

redovi preturali su se unazad; tela su padala i prevrtala se jedno prekodrugog, dok su oni spreda pokušavali da uteknu, a oni straga bivalinerazmrsivo upetljani usled njihovog bekstva. Zemljište preko koga suSpartanci napredovali pretvaralo se u more udova i trupova, butina i trbuhau pantalonama, ljudi koji su puzali preko svojih palih drugova i drugih kojisu se, prevaljeni na leđa, uvijali i zapomagali na svom jeziku, uzdignutihruku, preklinjući za milost.Pobijenih je bilo toliko da um to nije mogao da pojmi. Olimpije se vraćao

idući ne po tlu, već po ljudskom mesu, po palim dušmanima, preko ćilimamrtvih i ranjenih telesa, dok je uz njega njegov štitonoša Abatus uranjaooštricu svog nabadača za guštere, kao čamdžija kad se odguruje motkom, utrbuhe još neubijenim neprijateljima, dokrajčujući ih kako je prolazio.

Olimpije stupi pred savezničke položaje duž zida tako da su odatle moglijasno da ga vide. Strgnuo je kalpak da mu zapovednici vide lice, a ondatriput zamahnuo kopljem. „Juriš! Juriš!“Poslušaše ga, s urlikom koji je ledio krv u žilama.Video sam gde je Olimpije gologlav zastao zureći u zemlju posutu

leševima neprijatelja, i sam skamenjen pred razmerama pokolja. Onda jevratio kalpak na glavu, i lice mu nestade pod krvlju oblivenom bronzom.Pozvavši štitonošu, on se ponovo vrati u bitku.Iza potučenih kopljanika behu njihova braća, međanski strelci. Oni su još

bili postrojeni u pravilne redove, po dvadesetorica u dubinu, svaki lukonošaiza štita od pletera sopstvene visine, učvršćenog na tlu i poduprtoggvozdenim šiljkom. Stotinak stopa ničije zemlje delilo je Spartance od njih.Strele su im sadapogađale njihove sopstvene kopljanike, one poslednjeskupine hrabrih što su još odolevale lakedemonjanskom nastupanju.Međani su gađali sopstvene drugove u leđa.Nisu marili i ako pobiju desetoricu svoje braće, samo da jedan srećno

odapet hitac pronađe Spartanca.Sve trenutke uzvišenog junaštva koji su se odigrali ovog dugog jezivog

dana prevazišao je ovaj što su ga saveznici sa zida upravo posmatrali, i nikoko mu je bio svedok nikada pod nebom nije sagledao ništa tome ravno.Potukavši poslednje kopljanike, prednji spartanski red izbio je na otvoreno,postajući potpuno otkriven cilj za međanske strelce. Sam Leonida,preživevši u svojim godinama okršaj čiji bi sam telesni napor prevazišaogranice izdržljivosti čak i najstamenijeg mladića, ipak je sabrao čvrstinu daiskorači napred i uzvikne naređenje za prestrojavanje i nastupanje.Lakedemonjani ispuniše zapoved, ako ne s besprekornošću kao na svečanojsmotri, onda s disciplinom nezamislivom pod datim okolnostima. Pre negošto su Međani stigli da odapnu drugi talas strela, zatekli su se suočeni sazidom štitova, na kojima lakedemonjanske lambdas behu zamrljane kalom ikrvlju što se slivala niz bronzu i kapala niz kožne pregače ispod aspides,načinjene od volujske kože da bi zaštitile ratnicima noge upravo od ovakvekiše hitaca u kakvu su sada stupali. Potkolenice im behu zaštićene teškombronzom, iznad ivice štita izvirivala su samo temena kalpaka, čija suizložena mesta bili jedino prorezi za oči, dok su se nad njima vile perjaniceod konjske dlake, uzdužne na glavama ratnika, poprečne kod starešina.

Pokretni zid od bronze i grimiza dospe u domet trščanih međanskih strela.Zaparale su kroz spartanske redove s ubilačkom brzinom. Užasompreplavljen strelac uvek gađa previsoko; čulo se kako ovi prebačeni hici sazveketom padaju preko prednjih spartanskih redova među šumuuspravljenih kopalja i odbijaju se, protraćeni, o oklope. Bronzane glaveodskakale su od bronzanih lica štitova sa zvukom koji stvara čekić kadudara o nakovanj, žestokom zvonjavom isprekidanom muklim tuk kad bitačan pogodak probio metal i hrastovinu i oštrica se zabila u štit kao ekser udasku.Ja sam ramenom i slabinom upirao u leđa Medonu, najstarijem ratniku

Deukalionove obedovaonice, koji je imao počasno mesto u prvoj vrstiposlednjeg reda Dijenekove tridesetine. Pod okriljem ratničkih redovasledili su gajdaši, bez oklopa i oružja, šćućurivši se iza poslednjeg redakoliko god su bliže mogli a da ne sapletu borce, i ipak iznalazeći dovoljnodaha da bi prodornom piskom svoje svirke davali ritam. Gusto zbijeniredovi nisu napredovali uz divljačku dreku u razularenom jurišu, već umrtvoj tišini, odmereno, gotovo svečano, sa strahotnom promišljenošćuusklađeni s prodornim jaukom gajdi. Razmak između sukobljenih stranasveo se sa stotinu stopa na šezdeset. Međani udvostručiše hice. Culo sekako njihove starešine urlaju naredbe i osećalo kako vazduh treperi od svežešćeg odapinjanja strela.I jedna jedina strela kad prozviždi čoveku kraj uveta može da pretvori

kolena u smolu; ubojita oštrica kao da podvriskuje od pakosti, njeno jurećetelo nosi sa sobom smrt; pernati vršak saopštava nemim krikom ubilačkenamere neprijateljeve. Stotinu strela stvara drugačiji zvuk. Vazduh kao dase zgušnjava i žari, podrhtava kao nešto ščvrsnuto. Ratnik se oseti kaozatvoren u čauru od živog čelika; stvarnost se skuplja u prostor smrti ukome je on zarobljen; nebo je iščezlo iz vida i pamćenja.A sada je doletalo hiljadu strela. Zvuk je načinio zid. U njemu nema

šupljina, nikakvog mesta da se zakloniš. Čvrst kao planina, neprobojan, onpeva pesmu smrti. A kad strele nisu odapete ka nebu, lučnom putanjom, dabi se obrušile na metu u daljini povučene težinom sopstvenog pada, već uneposredan cilj, nepromašivo upućene iz lukonošine pesnice u prav,vodoravan let, otpuštene s takvom brzinom i iz takve blizine da strelac nemora ni da se muči izračunavanjem pada u jednačini ciljanja, onda je to kišagvožđa, najčistija paklenska vatra.

U nju su Spartanci stupali. Kasnije su im saveznici što su ih gledali sa zidarekli da je u trenutku kad su se koplja spartanskih prednjih redova spustilajedinstvenom kretnjom u vodoravni položaj za napad, i kad je zbijenafalanga dvostruko pružila korak da bi nasrnula na dušmane, da je u tomčasu Njegovo Veličanstvo skočilo na noge, u strahu za svoju vojsku.Spartanci su znali kako da napadnu pleter. Uvežbavali su to pod

hrastovima na polju Otone bezbroj puta, dok smo mi štitonoše i helotizauzimali položaje iza štitova za vežbanje, ukopavajući stopala u tlo inaprežući svu snagu u iščekivanju teškog udara njihovog napada. Znali suda su koplja beskorisna protiv isprepletenih pritki; probila bi se kroz njih,ali bi ostala zarobljena i ne bi mogla da se izvuku. Isto bi bilo kad bi sepokušalo s ubodom ili zasekom mačem - xiphos bi odskočio kao da jedokačio gvožđe. U neprijatelja se moralo udariti, njihovi redovi morali subiti savladani i oboreni sudarom tako snažnim i s takvom usredsređenomsnagom da se prednji red uruši i poobara one iza sebe, kao kad zemljotresporuši tanjire poslagane u kredencu.Upravo to se i dogodilo. Međanske lukonoše nisu bile svrstane u zbijeni

kvadrat jedan iza drugog, tako da svaki podupire sadruga u sudaru snapadačima, već raspoređene u naizmenične položaje poput saća, tako da jestrelac u svakom sledećem redu mogao da gađa kroz razmak izmeđudvojice u redu ispred sebe, i tako sve do poslednjeg reda.Ni sami redovi nisu bili tesno pribijeni kao u zgusnutoj spartanskoj

falangi. Međuprostor je bio odreden rasponom luka. Ishod je bio upravoonakav kakav su Lakedemonjani i očekivali: prednji red neprijateljapopustio je već pod prvim udarom, visoki štitovi naprosto su oduvani, ašiljci što su ih podupirali počupani kao kočići šatora koji je ponela oluja.Strelci u prvom redu doslovno su poobarani s nogu, a štitovi su im popadalipo njima kao kapije utvrđenja porušene ovnovima. Spartanski juriš pretrčaoje preko njih, i preko sledećeg reda, i preko trećeg. Središnje redovestarešine su nagnale na očajnički pokušaj da se ukopaju i odupru. Prsa uprsa sa spartanskim udarnim snagama lukovi su bili beskorisni. Oni ihodbaciše, i borili su se istrgavši sablje iza pasa. Video sam ih kako divljeuzmahuju, bez štitova koji bi ih zaklanjali, po jednim sečivom u obe ruke.Junačnost Međana je izvan svake sumnje, ali su njihova laka sečivabezopasna kao igračke; protiv stamenih lakedemonjanskih oklopa mogli suse isto tako tući i slamkama ili grančicama.

Te večeri smo doznali, od Helena koji su u pometnji odbegli iz persijskevojske, kako su dušmani iz zadnjih redova, tamo nekih tridesetih iličetrdesetih, tako neodoljivo potisnuti slomom onih ispred sebe da su mnogiod njih popadali s Tračkog puta u more. Potpuna pometnja očigledno jeovladala na potezu od nekoliko stotina koračaja, sve do iza Klanca, gde sestaza pružala duž planinskog obronka, s okomitim padom ka zalivuosamdeset stopa ispod nje. Preko te ivice preturile su se desetine nesrećnihkopljanika i strelaca, hvatajući se za one ispred sebe samo da bi i njihpovukli za sobom u smrt. Njegovo Veličanstvo bilo je prinuđeno, kako smočuli, da posmatra sve ovo, sa svog vidikovca postavljenog gotovoneposredno iznad ovog mesta. U tom je trenutku, tako su nas svedociizvestili, Njegovo Veličanstvo po drugi put skočilo na noge u strahu zasudbinu svojih ratnika.Iza Spartanaca su ostajala pregažena tela mrtvih i ranjenih. Ali dogodio se

novi preokret. Juriš je prešao preko Međana s takvom brzinom i silinom danimalo beznačajan broj njih poustaja nepovređen. Oni su pokušali da sebore, ali ih odmah napadoše saveznička pojačanja koja su nastupala daodmene Spartance.Usledila je još jedna klanica, dok su se Tegejci i opunćanski Lokriđani

bacali na ovo još nežnjeveno klasje. Tegeja se neposredno graniči sLakedemonom. Vekovima su Tegejci i Spartanci bili bitke oko pograničnihravni, pre nego što su, tri pokolenja unazad, sklopili čvrsto savezništvo iprijateljstvo. Od svih Peloponežana, izuzimajući Spartance, Tegejci sunajžešći i najveštiji. A što se tiče Lokriđana s Opunta, oni su se borili zasvoju zemlju; njihovi domovi i hramovi, polja i svetilišta, ležali su na sathoda od Toplih kapija. Reč milost, znali su, ne postoji u rečniku neprijatelja.A ni ovi je neće naći u njima.Vukao sam ranjenog viteza, Polinikovog prijatelja Dorejona, u bezbedni

pregib polja, kad mi se stopalo okliznu u nekoj struji dubokoj do gležnja.Dvaput sam pokušao da povratim ravnotežu i dvaput padoh. Kleo sam inebo i zemlju. Kakav je naopaki izvor najednom izbio iz planinskog bokakad ga nije ovde bilo pre? Pogledah dole. Obema nogama stajao sam u recikrvi, koja je oticala kroz pukotinu u zemlji kao kroz slivnik u klaonici.Međani behu skršeni. Tegejci i Lokriđani navirali su između premorenih

Spartanaca, napadajući neprijatelja koji je posrtao. Na njih je bio red.„Dajte im malo gvožđa, momci!“, povika jedan Spartanac dok je

desetostruki talas savezničkih redova nadolazio straga i zatvarao se uzbijenu falangu ispred ratnika Sparte, koji napokon stadoše, tresući se odumora i padajući jedan preko drugog na zemlju.Konačno sam pronašao svog gospodara. Beše pao na jedno koleno,

smožden iscrpljenošću, držeći se obema rukama za izlomljeno i u krvogrezlo koplje koje je zario tupim krajem u tlo i o kome je visio kaopolomljena lutka. Težina kalpaka vukla mu je glavu ka zemlji; nije imaosnage ni da podigne glavu ni da skine kalpak. Kraj njega se Aleksandarsrušio na sve četiri, pritisnuvši perjanicu na temenu u prašinu. Rebra su muse burno podizala dok je dahtao kao pas, a pena od krvi, pljuvačke i sluzikapala s bronze na obrazima.Tegejci i Lokriđani navirali su pokraj nas.Pred sobom su terali neprijatelje.Činilo se da je prošla večnost otkako nas, sve do ovog trena, nije napuštala

groza od neizbežne propasti. Lakedemonjani su se rušili na kolena, onda nakolena i laktove, onda bi se opružili, na bok ili leđa, jedan preko drugog,grcajući u tegobnim udisajima. Oči su im zurile prazno, kao slepe. Niko nijeimao snage da prozbori. Oružje je padalo samo od sebe, u pesnicama takozgrčenim da se mišići nisu mogli voljom primorati da otpuste ukočenistisak. Stitovi su se preturali licem na zemlju; izmoždeni ljudi opružali su sepotrbuške preko njih, preslabi i da okrenu glavu unutar njihovih udubljenihnaličja da bi lakše disali.Iz Aleksandrovih usta prosu se puna šaka zuba. Kad je smogao snagu da

strgne kalpak, duga kosa prosu mu se sva skorena, umršena i ulepljenaslanim znojem i spečenom krvlju. Oči su mu zurile, nevideće kao kamen.Klonuo je kao dete, zarivši lice mom gospodaru u krilo, jecajući bez suzakao neko do srži izmučen i isušen iznutra.Samoubica priđe, nesvestan u ushićenju da je prostreljen kroz oba ramena.

Stajao je iznad popadalih ljudi, neustrašiv, piljeći ka saveznicima koji susustigli poslednje Međane i sasecali ih na komade uz takve jezive zvukekao da se pokolj odigrava na deset umesto na stotinu koraka od nas.Video sam oči mog gospodara, mračna jezera u prorezima kalpaka.

Slabačkom kretnjom on pokaza ka mojim leđima. „Gde su moja koplja?“,prohripa.„Dao sam ih.“Protekao je časak pre nego što je pribrao dah. „Našima, nadam se.“

Pomogoh mu da skine kalpak. Činilo se da to traje strašno dugo, jer su podnjim nabubrile pustena podloška i umršena kosa natopljene krvlju i znojem.Priđoše vodonoše. Ratnicima nije preostalo snage ni da skupe šake, pa suim tečnost prosipali na krpe koje su pritiskivali na usne i sisali. Dijenekskloni kosu s lica. Ostao je bez levog oka. Posečena duplja pretvorila se uogavnu kašu tkiva i krvi.,,Znam“, rekao je samo.Video sam sada i Aristomena i Bijasa, i druge iz čete, Crnog Lava i Lava

Dugođokog, gde dahću na zemlji, ruku i nogu isečenih i izubadanih,pokriveni krvlju i kalom. Oni i drugi izlomljeni ljudi iz izlomljenih jedinicaležali su prepleteni kao na frizovima po hramovima.Klekoh uz svog gospodara, pritisnuvši namočenu krpu preko njegovog

iskopanog oka. Tkanina se natopi kao sunđer.Tamo napred, gde su neprijatelji potiskivani u divljoj pometnji, pobednici

za ovaj čas mogli su da vide Polinika gde stoji sam i uspravan, s rukamauzdignutim ka neprijateljima u bekstvu. Strgnuo je s glave krvlju i znojemobliven kalpak i pobedonosno ga zavitlao na zemlju.„Nećete danas, kurvini sinovi!“, zaurlao je ka potučenim dušmanima.

„Nećete danas!“

DVADESET PETNe mogu sa sigurnošću da tvrdim koliko su se puta toga dana savezničke

snage izmenjivale u trouglu koji su zatvarali Klanac i planina s jedne strane,litice nad morem s druge i Fokiđanski zid s treće. Ali mogu pozdano daizjavim da je moj gospodar promenio četiri štita. Dva jer irn je hrastovskelet popucao pod pretrpljenim udarcima, jedan jer mu je probijenabronza, a četvrti jer mu je otrgnut rukohvat. Zamenu nije bilo teško pronaći.Čovek je trebalo samo da se sagne i podigne neki od onih što su ležalipokraj vlasnika mrtvih ili na izdisaju.Tog prvog dana enomotia mog gospodara izgubila je od šesnaestorice

svojih ratnika Lampita, Sebijada, Telemona, Stleneleja, Aristona, aNikandar, Miron, Harilon i Bijas behu teško ranjeni.Ariston je pao u četvrtoj, poslednjoj opsadi, protiv Besmrtnih Njegovog

Veličanstva. Ariston je bio onaj dvadesetogodišnji mladić, jedan odPolinikovih „slomljenih noseva“, čija je sestra Agata data Aleksandru zanevestu.Telo mu je pronađeno oko ponoći, pod planinskim obronkom. Štitonoša

Demad ležao je preko njega, i u smrti nastojeći da štitom zaklonigospodara. Obojici potkolenice behu odsečene udarcima koje je nanelabojna sekira sagaris. Iz Demadovih grudi tačno ispod srca stršala jeprelomljena drška neprijateljskog koplja. Na Aristonu je bilo više oddvadeset rana, ali smrtonosan je bio samo udarac u glavu zadat nekakvimmaljem ili bojnim čekićem, koji je zdrobio i kalpak i lobanju.,,Otpusnice“ za smrt obično je čuvao i delio glavni sveštenik, u ovom

slučaju Aleksandrov otac, polemarh Olimpije. No njega je ubila persijskastrela na sat pred noć, neposredno pre završn«g sudara s Besmrtnima. Biose zaklonio sa svojim Ijudima iza palisade na zidu, spremajući se da senaoruža za poslednji nalet toga dana. Pisao je u svoj dnevnik. Nesagorelabrvna palisade će ga zaštititi, mislio je; skinuo je kalpak i oklop. Ali strela,vođena nekakvim izopačenim usudom, prohujala je kroz jedini otvorenprolaz, ne širi od podlanice, i pogodila Olimpija u vratni pršljen, pokidavšikičmenu moždinu. Umro je malo kasnije, ne osvestivši se i ne progovorivši,na rukama svog sina.Tako je Aleksandar posle šuraka izgubio i oca za jedno popodne.

Među Spartancima su najteže gubitke tog prvog dana pretrpei vitezovi. Odnjih tridesetorice sedamnaestorica su ili poginulali bila onesposobljena zaboj. Leonida je ranjen šest puta, ali je napustio bojno polje bez ičije pomoći.Za divno čudo, Polinik, koji je celog dana prednjačio boreći se unajkrvavijim okršajima, nije pretrpeo ništa više od nekoliko slučajnihogrebotina i zaseka, od kojih je neke bez sumnje naneo njegov sopstveniuzvitlani čelik, ili oružje njegovih drugova. Istegnuo je međutim žestokoobe potkolenične tetive i iščašio rame, naprosto usled naprezanja i krajnjihzahteva koje je postavljao svom telu u trenucima krajnje nužde. Njegovštitonoša Akant poginuo je braneći ga, zlosrećno kao i Olimpije, baš predprekid bitke na kraju dana.Drugi napad beše otpočeo u podne. Bili su to gorštački ratnici iz Kisije.

Niko od saveznika nije ni znao gde je to bogom kleto mesto, ali gde god daje bilo, odgajilo je ljude nečovečne srčanosti. Kisiju čine, kako su saveznicidocnije doznali, mrke i negostoljubive visoravni nadomak Vavilona, kojeobiluju klancima i gudurama. Nezastrašeni strmenima Kalidroma, ovi su seratnici zagnali uz tu prepreku, pentrajući se planinskim licem i obarajućiodozgo kamenje bez razlike i na svoje i na saveznike. Ovu bitku nisam samvideo, jer sam u to vreme bio na položaju iza zida, unoseći sve napore uvidanje rana mog gospodara i drugih iz naše čete i starajući se o njihovim isvojim potrebama. Ali sam je slušao. Zvučalo je kao da se cela planinaobrušava. U jednom trenu odande gde su bili Dijenek i Aleksandar, izspartanskog bivaka nekih stotinu stopa iza zida, videsmo spremne četeMantinejaca i Arkađana na koje je ovog puta došao red, kako vrvebedemom i sručuju odozgo sulice, koplja i odvaljene kamenice dole nanapadače što su, ushićeni pobedom za koju su mislili da im je nadomakruke, ispuštali lelek od koga se ledila krv u žilama, a koji mogu da dočaramsamo sa: ,,Elelelelele“.Uveče doznadosmo da su kisijski napad odbili Tebanci. Oni su držali levo

krilo, uz litice prema moru. Njihov zapovednik Leontijad i odabrani prvacikoji su se borili uz njega uspeli su da stvore prodor u neprijateljskoj rulji, načetrdesetak stopa od hridine. U tu pukotinu zarili su se Tebanci i počeli dapotiskuju odsečeni deo dušmana ka liticama. Još jednom se pokazalo da setežini savezničkih oklopa nemoguće odupreti. Na svom desnom bokuneprijatelji su odgurnuti unazad pod pritiskom sopstvenih oborenihsaboraca. Padali su u more kao i potučeni Međani pre njih, hvatajući se za

pantalone, pripasane kanije i gležnjeve svojih drugova, povlačeći ih zasobom. Razmere i brzina ove pogibije morali su biti ogromni, i još strašnijizbog jezive smrti u dubini od osamdeset ili stotinu stopa gde bi se telorazmrskalo na stenju, a oni koji bi pali mimo stenja utapali su se u morupovučeni oklopima. Cak i osminu milje udaljeni, čuli smo kroz huku bojakrike strmoglavljenih ljudi.Sakejci su bili sledeći narod koji je Kserks odabrao da napadne saveznike.

Oni su se okupili ispod Klanca sredinom popodneva. Među njima je bilo iravničara i gorštaka, dolazili su iz istočnog dela carstva i bili najhrabriji odsvih ratnika s kojima su se saveznici dosad suočili. Borili su se sekirama iza neko vreme nanosili najjezivije rane Grcima. Na kraju im je sopstvenahrabrost došla glave. Oni se nisu slamali, niti podlegali užasu; nadirali su utalasima, gmižući preko popadalih tela svoje braće da bi se bacili na grčkeštitove i koplja kao da i sami traže smrt. Naspram Sakejaca postrojeni sunajpre Mikenjani, Korinćani i Filejci, dok su iza njih čekali spremniSpartanci, Tegejci i Tespijci. Oni su uleteli u bitku gotovo odmah, jer jeubilački žrvanj iscrpeo Mikenjane i Korinćane i onesposobio ih za nastavak.Umor je skršio i ove druge savezničke jedinice, te su i njih morali daodmene Orhomenjani i opet Arkađani, koji jedva što su se bili povukli izprethodnog okršaja i stigli da zagrizu u tvrd hleb i progutaju gutljaj vina.Do časa kad su Sakejci slomljeni, sunce se već uveliko klonilo ka

planinama. ,,Pozornica“, sada potpuno u senci, izgledala je kao livada kojusu poorali paklenski volovi. Ni pedalj nije ostao neprekopan i neisprevrtan.Kao kamen tvrda zemlja, natopljena sada krvlju i mokraćom i poganiprosutom iz creva pobijenih i iskasapljenih, ležala je mestimičnoizdrobljena do dubine listova. Bilo je jedno vrelo posvećeno Persefoni izalakedemonjanskog bivaka, gde su izjutra pošto je odbijen međanski napadSpartanci i Tespijci klonuli iscrpljeni i pobedonosni. U tom prvom trenutkuspasenja, ma koliko svesni bili da je ono samo privremeno, svi saveznicibehu preplavljeni beskrajnom radošću. Oklopljeni ljudi okretali su se jedandrugom i od radosti udarali štitom u štit, kao dečaci što uživaju u zveketubronze o bronzu. Video sam dva arkađanska ratnika kako stoje licem u lice iudaraju pesnicom jedan drugog u rame, obraza oblivenih suzamaradosnicama. Drugi su podvriskivali i plesali. Jedan filejski ratnik uhvatiose za ugao utvrde i treskao čelom pod kalpakom u kamen kao bezumnik.

Drugi su se uvijali po tlu kao konji kad se valjaju po pesku, tako ispunjeniveseljem da nikako drugačije nisu mogli da mu pruže oduška.Istovremeno je još jedan talas osećanja prelio bivak. Obuzeti

strahopoštovanjem prema bogovima Ijudi su se grlili i plakali. Usrdnemolitve zahvalnice pevane su iz dubine duše, i niko se nije stideo da im sepridruži. Širom bivaka, okupljeni ratnici su klečali u zazivanju, po desetaknjih sastavivši šake, male skupine od po trojice ili četvorice obgrlivši jedandrugog oko ramena, po dvojica na zemlji koleno uz koleno i pojedincipredani molitvi.Sada, sedam sati od početka pokolja, nikakva pobožnost više nije

preostala. Ljudi su zurili praznim pogledima u razrivenu ravnicu. Po ovojoranici smrti ležala su posejana tela i štitovi, raskomadani oklopi iizlomljeno oružje u tolikom broju da ga um nije mogao pojmiti niti se čulau njemu razabrati. Neprebrojni ranjenici ječali su i jaukali, previjajući semeđu udovima i otkinutim delovima tela tako isprepletenim da se nikakoviše nisu mogli razaznati, ali sve zajedno je ličilo na nekakvu Gorgonu,čudovišni okot raskoljene zemlje, čije su telesne tečnosti jedna po jednaoticale natrag u taj htonski procep iz koga je i rođen. Planinski obronakjarko se crveneo do visine kolena.Lica svih savezničkih ratnika behu se do tog časa stvrdnula u bezlične

maske smrti. Bezizražajne oči zurile su iz upalih duplji, kao da je božanskasila, daimon, pogašena poput svetiljki i smenjena nekakvom neopisivomzamorenošću što je bezosećajno piljila šupljim pogledom samog pakla.Okrenuo sam se Aleksandru; izgledao je kao pedesetogodišnjak. Unjegovim očima ugledao sam odraz sopstvenog lica i nisam mogao da gaprepoznam.Sada je ponikao nekakav gnev na neprijatelja koga pre nije bilo. Nije to

bila mržnja, već pre nekakva odluka da ne bude nikakve samilosti. Otpočelaje vladavina podivljalosti. Varvarska dela dotad nezamisliva dolazila su napamet i bila prihvatana bez odlaganja. Ratna pozornica, smrad i prizoripokolja takvih razmera, toliko su preplavili čula strahotom da je mozakotupeo i postao neosetljiv. S nekakvom izopačenošću počinjao je da tragaza slikama užasa, nastojeći da ih još pojača.Svi su znali da će sledeći napad biti poslednji za danas; zavesa noći

prekriće klanicu do sutra. Bilo je takođe jasno da će neprijatelj sada baciti uokršaj svoje najbolje snage, cvet ratnika sačuvan za ovaj čas kad Heleni

budu izmoždeni i kad bude najverovatnije da će ih sveže jedinice poraziti.Leonida, koji ne beše počinuo već duže od četrdeset sati, svejedno jeprolazio između redova branilaca, okupljajući jednu po jednu savezničkujedinicu da im se lično obrati. „Upamtite, braćo, sve je u poslednjemokršaju. Sve što smo danas postigli izgubljeno je ako ne odnesemo prevagusada, na kraju. Borite se kao što nikada do sada niste.“U predasima između prva tri napada svaki ratnik se pripremao za sledeći

sukob trudeći se da sastruže prljavštinu i očisti štit i kalpak, da predneprijateljem bronza ponovo zablista ulivajući stravu. Kako se žrvanjubijanja zahuktavao dok je dan proticao, ovo se uređivanje to višezanemarivalo što su se svaka intarzija i urez na štitu sve više prekrivaligroznom pokoricom blata, krvi i izlučevina, delića ljudskog tkiva, kose inečistoća svake vrste. Osim toga, ljudi su bili preumorni. Više im nije bilostalo. Ditiramb, tespijski zapovednik, pokušao je da pretvori nuždu u vrlinu.Naredio je svojim ljudima da ne glačaju više štitove, već da i njih oklope

na sebi još više zamažu krvlju.Po zanatu neimar, a po zanimanju bez ikakve sumnje pravi vojnik,

Ditiramb se tog dana istakao takvom hrabrošću da su mu jednoglasnoodavana sva priznanja. Prednost po junaštvu ljudi su nad njim davali jedinoLeonidi. Stojeći tako da ga svi dobro vide, on je sada umazao svoj štit,ionako već gotovo crn od sasušene krvi, s još prljavštine i prosutih creva idruge okvašene nečistoće. Grozni primer saveznici su listom sledili,Tespijci, Tegejci, Mantinejci. Jedino su se Spartanci uzdržali, ne što sudržali do lepote, već pokoravajući se sopstvenim zakonima ratovanja, kojisu im nalagali da se neizmenjivo pridržavaju reda i vežbanja s oružjem.Stitonošama i slugama Ditiramb je zapovedio da se drže svoga mesta i da

ne uklanjaju više telesa pobijenih dušmana s prilaza zidu. Umesto toga,poslao je svoje ljude da zgomilaju leševe tako da pruže najstravičnijimogući prizor sledećem talasu neprijatelja, čije su se zborne trube već čuleiza krivine Klanca.„Braćo i saveznici, moji divni kerovi iz pakla!“, obratio se on ratnicima,

koračajući gologlav ispred stroja; glas mu se moćno razlegao sve do ljudikoji su stajali na zidu i onih što su se pripremali i raspoređivali iza njega.„Sledeći talas biće za danas poslednji. Skupite muda, ljudi, za veliki naporna kraju. Dušmanin veruje da smo iscrpljeni i da će nas njegove sveže,odmorne snage lako otpremiti u podzemni svet. Ono što ne zna jeste da smo

mi već tamo. Prestupili smo granicu još pre više sati.“ On načini kretnju kaKlancu i njegovom prekrivaču satkanom od užasa. „Mi smo već u paklu.On nam je dom!“Iz stroja dopreše poklici, nadglasani divljim nepristojnim uzvicima i

bučnim, paklenskim smehom.„Upamtite, ljudi“, Ditirambov glas naraste još moćniji, ,,da nas ovaj talas

tih azijatskih guzičara još nije video. Razmislite o onome što će ugledati.Sve što znaju jeste da su nas tri njihova najmoćnija naroda napala i vratilase bez jaja.A tvrdim vam: oni nisu sveži. Ceo dan sede na guzicama i gledaju svoje

saveznike kako prolaze da bi se dovukli nazad raskomadani. Verujte mi,njihova mašta nije dremala dokona. Svaki čovek je zamišljao svoje grloprerezano, creva prosuta po zemlji, a muda nataknuta na grčko koplje!Nismo mi izmoždeni, nego oni!“Novi povici i graja izbiše među saveznicima, izuzev Spartanaca, dok su na

razbojištu Tespijci nastavljali s klanjem. Pogledah u Dijeneka, koji je pratiosve ovo turobnog lica.„Bogova mi“, reče on, „napolju postaje gadno.“Videli smo spartanske vitezove predvođene Polinikom i Dorejonom kako

zauzimaju svoje položaje oko Leonide ispred ostalih boraca. Jedan izviđačdotrča s najisturenijeg položaja. Bio je to Ker, spartanski skirit; on pritrčaLeonidi i podnese izveštaj. Vesti su se brzo širile: sledeći talas sačinjavaćeKserksova dvorska straža, Besmrtni. Grci su znali da su u njoj odabraniprvaci, cvet persijskog plemstva, kneževi od rođenja odgajani da „zapinjuluk i govore istinu“.Sto je još važnije, bilo ih je deset hiljada, dok je Grcima preostalo manje

od tri hiljade ratnika još sposobnih za borbu. Besmrtni su, bilo je znano,ime stekli prema običaju da se svaki kraljev telohranitelj koji bi umro ili sepovukao odmah zameni, tako da im je broj uvek iznosio deset hiljada.Stroj najodabranijih Kserksovih boraca stupio je sada u vidokrug, zalazeći

u grotlo Klanca. Nisu nosili kalpake već tijare, preko pustenih podloškiglave im behu okrunjene metalom svetlucavim kao zlato. Ti polukalpacinisu pokrivali uši, vrat i vilicu i ostavljali su lice i vrat potpuno izložene.Ratnici su nosili naušnice, a neki su imali crnilom opcrtane oči inarumenjena lica kao žene. Pa ipak su bili veličanstveni i činilo se da nisubirani samo po junaštvu i plemenitom rodu, za šta su Heleni znali, nego i po

visini i lepoti. Svaki čovek izgledao je otmeniji od onog kraj sebe. Bili su usvilenim tunikama dugih rukava, ljubičastim i obrubljenim skerletom, upantalonama i visokim čizmama od srneće kože, zaštićeni verižnjačama bezrukava, čiji su prstenovi nalegali kao riblja krljušt. Naoružani su bililukovima, sabljama koje su nosili o pojasu i kratkim persijskim kopljima, aštitovi su im, kao i međanski i kisijski, bili od pletera i zaklanjali su ih odramena do prepona. Najviše je međutim zapanjivala količina zlatnih ukrasakoje je svaki od njih nosio, kopče i narukvice, amuleti i drugi nakit.Predvodio ih je njihov zapovednik Hidam, jedini učesnik bitke koga susaveznici dosad videli na konju. Tijara mu je imala šiljate vrške kaovladarska kruna, a oči su mu blistale ispod nagaravljenih trepavica. Konjmu je bio plah, nerad da zakorači preko stratišta pokrivenog leševima.Neprijatelj se postrojio na zaravni iza Klanca. Stajali su u savršenomporetku. Behu bez mane.Leonida istupi da se obrati saveznicima. Potvrdio im je ono što su helenski

ratnici već pretpostavili po onome u šta su gledali, da su protivnici kojesada vide zaista Kserksovi Besmrtni i da su istupili, koliko je okom mogloda se proceni, u punom broju od svih deset hiljada.„Izgleda, plemići“, uzdiže se moćno Leonidin glas, „da bi pomisao na

suočenje s odabranim prvacima cele Azije trebalo da nas uplaši. Ali kunemvam se, ovaj će se boj svršiti pre nego što stignemo prašinu da podignemo.“Kralj je upotrebio grčku reč akoniti, koja se obično odnosila na takmičenja

u rvanju i pesničenju. Kad bi pobednik savladao protivnika tako brzo da nebi stigli ni da podignu prašinu u borilištu, govorilo se da je dobio akoniti -pobedio ne podigavši prašinu.„Cujte“, nastavljao je Leonida, „reći ću vam zašto. Snage koje Kserks sada

šalje prve su u kojima teče persijska krv. Zapovedaju im carevi srodnici;među njima su mu braća, stričevi i ljubavnici, starešine čiji su mu životiskupoceni. Vidite li ga gore, na njegovom prestolu? Narodi koje je do sadaslao na nas bili su samo vazali, meso za koplja čije živote takav samodržactroši nemilice. Ove“ - Leonida pokaza ka Klancu i prostoru gde je Hidarnraspoređivao Besmrtne - ,,ove on ceni. Njih voli. Njihovu pogibiju osetićekao koplje u sopstvenoj utrobi.Upamtite da Kserks nije došao radi ove bitke kod Toplih kapija. On misli

na mnogo važnije okršaje koji ga čekaju u srcu Helade, protiv glavnine

naših vojski, i za ove sukobe on želi da sačuva cvet svojih boraca, ljudekoje vidite pred sobom. Tvrdim vam da će on danas štedeti njihove živote.A što se broja njihovog tiče: njih je deset hiljada, a nas četiri. Svaki ubijen

čovek peći će njihovog cara kao ceo puk. Ovi su ratnici njemu kao škrcuzlatnici, koje krije i strepi nad njima nada sve drugo blago.Pobijte ih hiljadu i ostali će se slomiti. Jednu hiljadu i ostale će njihov

gospodar povući. Možete li to da mi učinite, ljudi? Može li četiri hiljade vasda ubije hiljadu njih? Možete li da mi date tu jednu hiljadu?“

DVADESET ŠESTNjegovo Veličanstvo može samo najbolje da proceni vrednost Leonidinog

predviđanja. Dovoljno je ovde opaziti da je sumrak zatekao Besmrtne gdese skršeni povlače, po naređenju Njegovog Veličanstva kao što je Leonida ipredvideo, dok je za njima orchestra, pozomica Klanca, ostala ispunjenaizranavljenima i umirućima.Iza savezničkog zida prizor je bio podjednako stravičan. Nedugo posle

ponoći pljusak je osuo po bivaku, zagasivši ono nekoliko vatri koje su jošgorele iako ih niko nije podlagao, jer su sve štitonoše, sluge i saborci ulagalisve svoje sile da pomognu ranjenima i osakaćenima. S Kalidroma seobrušilo klizište, zasuvši bliži deo logorišta bujicom blata i kamenja. U tojpoplavi i izginuli i preživeli ležali su izmešanih udova, mnogi još podoklopima, živi ophrvani tako dubokim snom usled iscrpljenosti da ih nijebilo moguće razlikovati od mrtvih. Sve je bilo promočeno i blatnjavo.Zalihe zavoja za rane odavno su bile utrošene; banjski šatori koje suskiritski izviđači zaplenili za zaklone sada su, iscepani, poslužili u drugesvrhe, za previjanje ranjenika. Užasni smrad krvi i smrti rasprostirao se,skoro opipljiv, i nagonio tovarne magarce da revu cele noći, ne dajući senikako umiriti.Saveznici su imali i trećeg nezvanog člana, još jednog dobrovoljca pored

Loptaša i lovačke keruše Stiks. Bio je to emporos, putujući prodavac izMileta, po imenu Elefantin, na čija su onesposobljena kola saveznici naišlidok su prelazili Doridu, na dan pre dolaska do Kapija. Uprkos nedaći kojaga je zadesila na putu, ovaj druškan je sačuvao beskrajno vedar duh, iupravo je sa svojim šarenim magaretom delio zelene jabuke koje je imao zaručak. Na direku kola ispisano platno objavljivalo je trgovčevu uslužnost ivoljnost da ugodi mušterijama. Natpis je trebalo da glasi: „Najbolja uslugaza vas, prijatelji“, ali krpa je napravio nekoliko grešaka u pisanju, od kojihje najveća bila phimos, dorska reč za kožu koja pokriva muški organpogrešno ispisana umestophilos, prijatelj, te je pisalo približno sledeće:„Najbolja usluga za vas, prepuciji.“Ovaj poetski biser smesta je proslavio druškana. Nekolicini štitonoša

odmah je naloženo da mu pomognu, što je urodilo njegovom velikomzahvalnošću. ,,A kuda se, ako se sme pitati, ova veličajna vojska zaputila?“

,,Da položi život za Heladu“, neko mu je odgovorio.„0, baš krasno!“ Oko ponoći krpa se pojavio u bivaku, pošto je sledio

vojsku celim putem do Kapija. Pozdravili su ga razdragano. Tvrdio je da jeosobito vešt u oštrenju čelika i da mu u tome nema ravna. Oštrio je koseseljacima i noževe domaćicama godinama i godinama. Umeo je da naoštrinajgoru nekaljenu mistriju i šta više, zarekao se, vojsci će pružati svojeusluge besplatno, da uzvrati za ljubaznost ukazanu tamo na putu.Imao je ovaj druškan jedan izraz kojim je potvrđivao svoje reči svaki put

kad je želeo nešto da istakne. „Gledajte pa vidite!“, govorio bi, samo što jeu njegovom grubom jonjanskom govoru to zvučalo kao: „Gla’jte pa vi’te!“Tu je rečenicu smesta i s velikim veseljem usvojila sva vojska. „Opet sir i

luk, gla’jte pa vi’te!“„Udvostručene vežbe ceo dan, gla’jte pa vi’te!“Sledećeg jutra jedan od dvojice Lavova u Dijenekovoj četi, Dugokuri,

probudio je putujućeg prodavca razmećući se pred njegovim sanjivimočima zapanjujućom erekcijom. „Ovo se zo vephimos, gla’jte pa vi’te! “Prodavac je ratnicima postao svojevrsna maskota ili amajlija. Rado su ga

dočekivali uz svaku vatru i njegovo je društvo bilo drago i mladićima istarim borcima; smatrali su ga šaljivcem i veseljakom, lakrdijašem iprijateljem.Na kraju prvog dana krvoprolića proglasio se i nezvaničnim ispovednikom

mladih ratnika koji su mu proteklih dana prirasli srcu kao rođeni sinovi.Cele je noći prolazio između ranjenika noseći vino, vodu i utehu. Svojuuobičajenu vedrinu uspeo je da udvostruči; osakaćenima je odvraćao misligolicavim pričama o svojim putovanjima i nezgodama, zavodljivimdomaćicama, pljačkama i batinama koje su ga snalazile na drumovima. Isam se naoružao, pronađenim oružjem; sutra će zameniti nekog od palihratnika. Mnoge štitonoše, iako ih gospodari nisu na to prinuđivali, preuzelesu na sebe istu ulogu.Svu noć su plamteli kovački ognjevi. Čekići kovača i oružara odzvanjali

su bez prestanka, popravljana su koplja i oštrice mačeva, iskivana bronza zanove oplate štitova, dok su drvodelje deljale drške i ramove. Ratnici sukuvali obrok na vatrama podloženim neprijateljskim strelama i izlomljenimkopljima. Seljaci iz Alpena koji su prethodnog dana prodavali svoju robu,sad su, videvši kakve su žrtve pretrpeli branioci, razdavali hranu i žurili sasvojim tačkama i kolicima da doteraju još.

Gde su pojačanja? Da li će uopšte doći? Osećajući čime borci razbijajuglave, Leonida se manuo skupova i ratnih veća i kretao se među ljudima,rešavajući pitanja zapovedništva u hodu. Odaslao je još glasnika u raznegradove, s novim molbama za pomoć. Nije ostalo neprimećeno međuratnicima da je birao one najmlađe. Da li je to bilo zbog hitrine, ili je kraljželeo da poštedi one kojima je preostajalo još najviše godina?Svaki je vojnik sada mislio na svoju porodicu, na svoje mile kod kuće.

Drhteći od iscrpljenosti ljudi su škrabali pisamca ženama i deci, očevima imajkama, često svega koju reč na parčetu krpe ili kože, pločici od pečenezemlje ili daščici. Pisali su zaveštanja i poslednje oproštaje. Video samsadržaj vreće jednog glasnika koji se spremao za polazak; bila je punapapirnih svitaka, voštanih pločica, ulomaka gmčarije, pa čak i pustenihkrpica od potrganih podloški za kalpake. Mnogi su ratnici jednostavno slalitalismane koje će njihovi voljeni prepoznati, one amajlije što su visile naštitovima, srećne novčiće probušene da se provuče ogrlica. Na nekima subili pozdravi - „Voljenoj Amaridi“... „Deliji od Tegona, s ljubavlju“. Nadrugima nije bilo nikakvog imena. Možda su skoroteče iz svakog gradalično poznavali one kojima su bili upućeni i odneće ih lično da bi sigumobili isporučeni. Ili će sadržaj vreće biti izložen na trgu ili agori, ili predhramom posvećenim boginji zaštitnici grada. Tu će se bojaznima ispunjeneporodice sabrati s nadom i strepnjom, čekajući na svoj red da preberudragoceni teret, očajnički tražeći ma kakvu poruku, bilo s rečima ili beznjih, od onih koje su voleli i bojali se da će ih ponovo videti samo mrtve.Dva glasnika su stigla od savezničkog brodovlja, s atinskog jedrenjaka

koji je služio kao veza između mornarice i vojske. Saveznici su se sukobilis persijskim brodovima tog dana, i ishod je bio nerešen, ali nisu poraženi.Naši brodovi morali su da drže tesnac, inače bi Kserks bio u mogućnosti daiskrca svoju snagu braniocima iza leđa i da ih odseče; vojska je morala dadrži prolaz, inače bi Persijanci mogli kopnom da priđu euripskom tesnacu iuhvate brodovlje u klopku. Dosad, oboje je odolevalo.Polinik je prišao da nakratko posedi kraj vatre oko koje se okupio

preostatak ratnika iz naše tridesetine. Među nama je bio i čuveni gymnastes,učitelj atletike po imenu Milon, koga je Polinik znao s olimpijskih igara. Onje omotao Polinikove tetive i dao mu pharmakon da utiša bol.„Da li ti je već dovoljno slave, Kalistos?“, upita Dijenek viteza.

Polinik mu uzvrati samo turobnim pogledom. Delovao je krotko, jednomstišan i on.„Sedi“, reče mu moj gospodar pokazujući suvo mesto pokraj sebe.Polinik se zahvalno smesti. Oko vatre, ljudi su spavali mrtvim snom;

ratnici su oslonili glave jedan na drugoga ili na skorenom krvlju prekriveneštitove. Tačno naspram Polinika, Aleksandar je zurio groznim praznimpogledom u plamen. Vilica mu je bila polomljena i cela desna strana licapodlivena i modra; kost je držala kožna podveska.„Daj da te pogledam.“ Polinik se izvi napred. Među opremom učitelja

atletike pronašao je uvošteni smotuljak euforbije i jantara kakve su nazivali„pesničarev ručak“, jer su ih pesničari koristili da između dve borbeimobilišu poloml jene kosti i zube. Polinik je mesio jantar dok nije postaomekan, a onda se okrenuo učitelju. „Bolje da ti ovo uradiš, Milone.“Uhvatio je Aleksandrovu desnu šaku u svoju da mu olakša bol. „Drži se.Stisni jako da mi slomiš prste.“Milon je iz svojih usta ispljunuo u Aleksandrova mlaz mladog vina da

ispere zgrušanu krv, a zatim prstima uklonio odvratnu guku pljuvačke,gnoja i sluzi. Držao sam Aleksandrovu glavu; on je stezao Polinikovu šaku.Dijenek je posmatrao dok je učitelj umetao jantarnu pločicu izmeđuAleksandrovih vilica, a onda blago ali čvrsto pritisnuo polomljenu kostpreko umetka. „Broj polako“, naložio je ranjeniku. „Kad dođeš do pedeset,nečeš tu vilicu moći da odvojiš ni polugom.“Aleksandar pusti Polinikovu ruku. Vitez ga je gledao s tugom.„Oprosti mi, Aleksandre.“,,Za šta?“„Sto sam ti slomio nos.“Aleksandar se nasmeja, trgnuvši se od bola u polomljenoj vilici.„Sad si lepši nego ikad.“Mladić se ponovo lecnu. „Žao mi je tvog oca“, reče Polinik. „I Aristona.“Ustao je da pređe do sledeće vatre, pogledao brzo u mog gospodara, onda

vratio pogled na Aleksandra.„Moram nešto da ti kažem. Kad te je Leonida odabrao za Tri stotine, išao

sam da se nasamo žestoko prepirem s njim. Mislio sam da se nećeš boriti.“,,Znam.“ Aleksandrov glas dopre muklo kroz stisnutu vilicu.Polinikov pogled dugo je počivao na njemu.„Pogrešio sam“, reče i ode.

Stigla su nova naređenja, s imenima ljudi koji je trebalo da izvlače telapoginulih s ničije zemlje. Među njima je bio i Samoubica. Njemu su bilaprevijena oba prostreljena ramena; Aleksandar je zahtevao da pođe umestonjega.„Dosad je kralj saznao da su otac i Ariston poginuli.“ Obraćao se

Dijeneku, koji mu je kao starešina tridesetine mogao zabraniti da pođe naovaj zadatak. „Leonida će pokušati da me spase, radi moje porodice.Poslaće me po nekom zadatku kući. Ne želim da odbijem poslušnost ipokažem nepoštovanje prema njemu.“Nikada ne videh tako zloslutno lice kao što je u tom času bilo lice mog

gospodara. On pokaza na mokru zemlju kraj sebe, obasjanu plamsanjemvatre.„Gledao sam ove male Mirmidonce.“Tamo je na tlu besneo mravlji rat.„Gledaj te junake.“ Dijenek je pokazivao vrevu insekata koji su se s

neverovatnom srčanošću hvatali u međusobni koštac preko svoje postradalesabraće, boreći se oko nekakve mrtve i sasušene bube.„Ovaj ovde, to će biti Ahil. A ovaj, taj mora da je Hektor. Naše junaštvo

nije ništa naspram ovih hrabriša. Vidiš li, čak i izvlače tela svojih drugova sbojnog polja kao i mi.“Glas mu je bio ispunjen gađenjem i zajedljivošću. „Misliš li da bogovi nas

posmatraju kao mi ove bubice? Oplakuju li besmrtnici naše stradanje ovakogorko kao mi ove gubitke ovde?“„Odspavaj malo, Dijeneče“, reče mu Aleksandar blago.„Da, baš mi to sada treba. Nespavanje će mi naškoditi lepoti.“Podigao je preostalo oko ka Aleksandru. Tamo iza utvrda na zidu druga

smena straže primala je naređenja pripremajući se da odmeni prvu. „Tvojotac bio je moj mentor, Aleksandre. Nosio sam kalež one noći kad si tirođen. Sećam se kad je Olimpije prikazao tvoje detinje telašce starcima daprocene jesi li dovoljno zdrav da budeš ostavljen na životu. Okupali su te uvinu dok si ti cvrčao glasićem sitnim ali snažnim, mlatarajući stisnutimpesničicama. ’Daj dete Dijeneku’, rekao je tvoj otac Paraleji. ’Moj će sinbiti tvoj štićenik’, rekao je Olimpije meni. ’Učićeš ga kao što sam ja učiotebe.’“Dijenekova desnica zari xiphos u zemlju, rasturivši mravlju Ilijadu.

„Na spavanje sad, svi!“, dreknu na one što su još preživeli iz njegovetridesetine, a sam ustade, uprkos prigovorima da bi i on trebalo da priuštisebi malo sna, i zaputi se ka Leonidinom zapovedničkom položaju, gde sukralj i ostali zapovednici budni premišljali o onome što valja činiti sutra.Videh da ga u hodu jedna butina ne drži; ne ona ranije povređena, već

zdrava. Krio je od svojih ljudi još jednu ranu - i to, po tome kako je išao,duboku i obogaljujuću. Skočih i potrčah da mu pomognem.

DVADESET SEDAMIzvor Skilijan, posvećen Demetri i Persefoni, izvirao je u podnožju

Kalidroma, odmah iza Leonidinog položaja. Prilaz ka njemu bio jepopločan kamenom i na tom je prilazu moj gospodar zastao, dok sam jahitao za njim motreći ga brižno. Ni psovke ni zapovedi nisu mogle da meodvrate. Prebacio sam njegovu ruku oko svog vrata i oslonio njegovu težinusebi na rame. „Doneću vode“, rekoh.Oko zdenca se beše skupila jedna uzmuvana družina ratnika; i prorok

Megistije beše tamo. Nešto je pošlo po zlu. Približih se. Iz vrela poznatogpo tome što je teklo čas hladno čas toplo, izvirala je otkad su saveznici stiglipitka hladna voda bez ikakvog ukusa, boginjina blagodat za žedne ratnike.Sad je iznenada isticala topla i smrdljiva, sumporasta kao paklenska rekapodzemnog sveta. Ljudi su drhtali pred ovim znamenjem. Pevale su semolitve Demetri i Kori. Izmolih pola kalpaka vode iz mešine vitezaDorejona i vratih se svom gospodaru, primoravajući se da mu ništa nepominjem.„Postao je sumporast, je li?“„To predskazuje propast dušmana, ne našu, gospodaru.“„Sereš kao kakav sveštenik.“Jasno mi je bilo da je u pravu.„Tvoja rođaka bi trebala saveznicima ovde“, opazi on, spuštajući se bolno

na zemlju, „da se zauzme za njih kod boginje.“Mislio je na Diomahu.,,Dođi“, reče. „Sedi pored mene.“Bilo je ovo prvi put da čujem svog gospodara gde pominje Diomahu ili da

čak pokazuje da zna za njeno postojanje. Iako za sve te godine nikadanisam dopustio sebi da ga opterećujem pojedinostima svoje pripovesti izvremena pre nego što sam stupio u njegovu službu, znao sam da mu jepoznata preko Aleksandra i gospe Arete.„Oduvek mi je bilo žao te boginje, Persefone“, saopšti mi moj gospodar.

„Šest meseci godišnje ona vlada kao Hadova nevesta, gospodaricapodzemnog sveta. U njenoj vladavini nema radosti. Sedi na svom prestolukao zarobljenica, jer ju je gospodar pakla oteo zbog njene lepote i pušta jepo pola godine samo pod Zevsovom prinudom. Tada ona dolazi nama i

donosi nam proleće i zeml j i obnovljenje. Jesi li zagledao pažljivije njenekipove, Kseo? Uvek je ozbiljna, čak i usred žetvenog slavlja. Priseća li se iona poput nas svog usuda - da se ponovo povuče pre roka pod zemlju?Zbog toga tuguje Persefona. Od besmrtnika jedina Kora prelazi iz smrti uživot i natrag, i znana su joj oba lica novčića. Nije ni čudo da je ovo vrelokoje izvire i s nebesa i iz pakla posvećeno njoj.“Sedeo sam na zemlji uz svog gospodara. Gledao me je uozbiljeno.„Prekasno je, zar ne misliš tako“, izreče on, „da ti i ja čuvamo tajne jedan

pred drugim.“Složih se da nam je vreme poodmaklo.„A ipak kriješ jednu preda mnom.“Želeo je da mu ispričam o onoj večeri u Atini pre jedva mesec dana, kad

sam - njegovim posredovanjem - napokon ponovo sreo svoju rođaku.„Zašto nisi pobegao?“, upita me Dijenek. „Znaš da sam želeo da

pobegneš.“„Pokušao sam. Nije mi dozvolila.“Znao sam da me neće primoravati da govorim. Nikada nije zalazio tamo

gde bi naneo bol. Ali nagon mi je govorio da je došao čas da prekinemćutnju. U najgorem slučaju, možda ću mu odvratiti misli od užasa togadana, a u najboljem, možda ću čak uspeti i da mu prizovem u maštu nekevedrije slutnje.,,Da ti ispričam o toj večeri u Atini, gospodaru?“„Samo ako ti želiš.“Bio sam s njihovim poslanstvom, podsetih ga, kad su on, Polinik i

Aristodem peške putovali iz Sparte, samo u pratnji svojih štitonoša. Prešlismo sto četrdeset milja za četiri dana i proveli još toliko u gradu Atini.Primio nas je u svoj dom proxenos Klinija, Alkibijadov sin. Poslanstvo jedošlo radi jedanaestosatnog utvrđivanja konačnih detalja oko sadejstvakopnenih i pomorskih snaga kod Termopila i Artemizijuma: vremenadolaska vojske i brodovlja, načina razmenjivanja vesti među njima, tajnogpisma međusobnih poruka, lozinki i slično. Neizrečena ali ništa manjevažna bila je obostrana želja Spartanaca i Atinjana da drže jedni druge naoku i uvere se da će i jedni i drugi biti na svom mestu kad dođe zakazaničas.Trećega dana poslanstvu je priređeno počasno veče u domu istaknutog

Atinjanina Ksantipa. U ovakvimprilikama voleo sam da slušam razgovore i

rasprave, uvek pune duha, a često i sjajne. Na moje veliko razočaranje,gospodar me odazva iza stola u stranu i izvesti me o jednom hitnom poslupo kome moram da otrčim. ,,Zalim“, rekao mi je, ,,ali propustićeš zabavu.“Gurnuo mi je u ruku zapečaćeno pismo, uz uputstvo da ga lično uručimizvesnom stanovniku lučkog predgrađa Falerona. Jedan dečak od domaćeslužinčadi čekao me je da mi bude vodič noćnim ulicama. O primaocu minije rečeno ništa osim imena. Pretpostavio sam da prenosim neku hitnuporuku u vezi s pomorskim pitanjima, pa sam krenuo naoružan.Protekla je puna jedna stražarska smena dok nisam prešao lavirint četvrti i

predgrađa što čine Atinu. Vojnici i posade ratnog brodovlja posvuda sudizani na oružje; ulicama su pod oružanom pratnjom tandrkala kola sbrodskim sledovanjima i zalihama. Temistoklova mornarica pripremala seda isplovi ka Skijatosu i Artemizijumu. Istovremeno su na stotinestanovnika prtile imovinu i bežale iz grada. Koliko god da su brojne bileratne lađe ukotvljene u redovima celom širinom luke, brojnošću su ihnadmašivale trgovačke i ribarske brodice, teretni jedrenjaci i lađice za izletei plovidbe iz zadovoljstva kojima su građani odlazili ka Trezenu i Salamini.Neke su porodice bežale čak u Italiju. Kako sam se s dečakom približavaofaleronskoj luci, tako su ulice postajale preplavljene tolikim bakljama da jebilo svetlo kao u podne.Što smo bliže prilazili pristaništu, prolazi su postajali sve zakrčeniji. Bila

je oseka i smrad je bio neizdržljiv; iz odliva je isticala prljavština, pravo usmrdljivu kašu ribljih creva, pera praziluka i ljuski belog luka. U životunisam video onoliko mačaka. Birtije i kuče na zlu glasu nizale su se uzuličice tako uske da čista svetlost dana, siguran sam, nikad nije stizala dodna tih klanaca da isuši glib i nečist noćnih trgovanja opačinama. Dok smoprolazili, kurve su nam drsko dovikivale nudeći svoju robu grubim ališaljivim jezikom. Čovek kome je trebalo da isporučimo pismo zvao seTerentej. Pitao sam momčića ima li ikakvog pojma ko je taj druškan ili nakakvom je položaju. On mi kaza da mu je rečen samo naziv kuće i ništaviše.Nađosmo je na kraju, trospratnu građevinu za stanovanje, zvanu Rešetka,

po svratištu i jeftinoj krčmi koji su zauzimali prizemlje. Zapitah unutra zatog Terenteja. Gazda me izvesti da je negde napolju, oko brodova. Upitahza njegov brod. Kojom lađom zapoveda? Urnebesan smeh dočeka ovopitanje. ,,On ti je motkin poručnik“, izjavi jedan pripit mornar, što će reći da

je Terentej zapovedao samo veslu nad kojim je grbačio. Na daljazapitkivanja ne dobih više nikakvo obaveštenje.„Rečeno nam je da onda damo pismo njegovoj ženi, gospodine“, obrati mi

se dečko koji me je vodio.Odbih ovo kao besmislicu.,,Ne, gospodine“, odvrati mi momčić ubeđeno, „sam mi je tvo j gospodar

rekao. Treba da damo pismo u ruke njegovoj gospođi. Ime joj je Diomaha.“Bez trenutka premišljanja prepoznadoh u ovome prste, da ne kažem dugu

ruku, gospe Arete. Kako li je samo, ne pomerivši se iz Lakedemona, uspelada uđe u trag ovoj kući i ovoj ženi? Mora biti da je u gradu kao što je Atinabilo na stotine Diomaha. Nema sumnje da je gospa Areta skrivala svojenamere u tajnosti sluteći da bih, da sam unapred znao za njih, izbegao da ihsledim. U ovome je svakako bila u pravu.U svakom slučaju, pokazalo se da moja rođaka nije u svom stanu, niti je

iko od mornara mogao da nam kaže gde je. Moj vodič, preduzimljivmomčić, jednostavno izađe u prolaz iza zgrade i povika njeno ime. Zanekoliko trenutaka između oprane odeće okačene da se suši na prozorima sepojavi petšest prosedih glava lučkih gospođa. Doviknuše nam kako dastignemo do obližnjeg hrama.„Tamo ti je ona, dečko. Idi sve obalom, i naći ćeš.“Moj vodič ponovo krenu napred. Prešli smo još smrdljivih primorskih

uličica, još prolaza zakrčenih svetom koji je odlazio u izbeglištvo. Dečkomi reče da mnogi hramovi ove četvrti nisu toliko svetilišta bogova kolikopribežišta za odbačene i uboge, posebno za žene koje su muževi napustili.Što će reći one koje su smatrane nedostojnim ili nedovoljno usrdnimsuprugama, ili čak ludima. Momčić je išao dalje bodra duha. Za njega je sveovo bila velika pustolovina.Na kraju se nađosmo pred hramom. Bila je to najobičnija kuća, možda

nekadašnji dom nekog osrednje stojećeg trgovca, smeštena na iznenađujućevedroj padini dve ulice iznad mora. Maslinjak je štitio zidom ograđenodvorište u koje se nije moglo zagledati s ulice. Pokucah na kapiju i poslenekog vremena pojavi se sveštenica, ako se tako uzvišen naziv može datipriprostoj ženi od pedesetak godina umotanoj u ogrtač i pokrivenog lica.Ona nas izvesti da je to svetilište Demetrino i Kore Skrivene, ili PersefonePod Velom. Samo žene mogu da uđu u njega. Ispod pokrivke koja joj jeskrivala lice sveštenica je očigledno bila uplašena, za šta nisam mogao da je

krivim, ovde gde su ulice bile pune svodnika i džeparoša. Nije htela da naspusti da uđemo. Nikakve molbe nisu pomagale; nije htela ni da nam potvrdida je Diomaha unutra, niti da joj prenese poruku. Još jednom se moj malivodič neustrašivo uhvatio u koštac s preprekom. Iza glasa je povikaoDiomahino ime.Na kraju su nas pustili u zadnje dvorište, i dečka i mene. Odatle smo videli

da je kuća mnogo prostranija i vedrija nego što nam se činilo s ulice. Nisunas uveli kroz unutrašnjost hrama, nego su nas dopratili naokolo, jednomstazom spolja. Sveštenica koja nas je vodila potvrdi da je gospođa po imenuDiomaha zaista među iskušenicama što trenutno žive u svetilištu. U ovajčas ona je svršavala svoje obaveze u kuhinji, no ipak joj se mogao dozvolitirazgovor od nekoliko minuta, po odobrenju glavne sveštenice. Mom vodičuponudili su da se okrepi i sveštenica ga odvede da ga nahrane.Ostao sam sam u dvorištu kad dođe moja rođaka. Deca su joj se, dve

devojčice, jedna od možda pet godina, druga od svega dve, preplašenodržale za suknju; nisu htele da mi priđu kad sam kleknuo i ispružio ruke.„Oprosti im“, reče ona. „Boje se muškaraca.“ Konačno sveštenica uvededevojčice u kuču i ostavi me nasamo s Diomahom.Koliko sam puta u mašti preživljavao ovaj trenutak. U tim sanjarijama

moja rođaka je bila mlada i lepa; potrčali bismo jedno drugom u zagrljaj.No ništa se slično nije desilo. Diomaha je stupila pod svetlost svetiljke,odevena u crno, na suprotnom kraju dvorišta od mene. Njen lik me je tolikopotresao da su mi kolena zaklecala. Nije nosila ni veo ni kapuljaču. Kosa jojje bila kratko ošišana. Nije joj moglo biti više od dvadeset četiri godine, aizgledala je kao da joj je četrdeset, i to tegobno proživljenih četrdesetgodina.„Jesi li to stvarno ti, rođače?“, pitala me je istim onim glasom kakvim me

je zadirkivala kad smo bili deca. „Sad si čovek, što si uvek tako nestrpljivoželeo da postaneš.“To što mi se tako olako obraćala samo je ulivalo još crnji očaj u moje srce.

Toliko dugo sam u mašti čuvao njen lik u cvetu mladosti, ženstven i snažan,baš onakav kao što sam upamtio onog jutra kad smo se rastali kodTrokrakog puta. Kakve su je to strašne teškoće pohodile otada? Upravo samse bio nagledao ulica kojima su vrvele kurve, sirovih mornara i ružnogživota po ovim sokacima koje su sada zagušile izbeglice. Klonuh na klupukraj zida savladan bolom i žaljenjem.

„Nisam smeo da te napustim“, rekoh, i tako sam i mislio celim srcem. „Zasve što se desilo ja sam kriv, jer nisam bio uz tebe da te štitim.“Ne sećam se ni reči od onoga što smo govorili narednih nekoliko minuta.

Sećam se da je prišla i sela na klupu pored mene. Nije me zagrlila, većsamo dotakla blago i milostivo po ramenu.„Sećaš li se onog jutra, Kseo, kad smo pošli na pijacu s Klecanom i kad si

ti nosio kamenjarkina jaja?“ Usne joj se iskosiše u tužan smešak. „Tog danasu bogovi prostrli naše staze pred nama. Staze s kojih nijedno od nas nikakonije moglo da skrene.“ Pitala je da li bih popio vina. Doneli su mi kupu.Prisetih se pisma koje sam nosio i dadoh ga svojoj rođaki. Ispod omota, biloje naslovljeno na nju, a ne na njenog muža. Sadržaj je bio ispisan rukomgospe Arete. Pošto ga je pročitala, Diomaha mi ga ne pokaza, već ga bezreči zadenu u haljinu.Privikavši oči na svetiljku u dvorištu, posmatrao sam lice svoje rođake.

Videh da je i dalje lepa, samo joj je lepota postala ozbiljna i stroga. Starostnjenih očiju, koja me je najpre potresla i učinila mi se odbojnom, sadaprepoznah kao samilost i čak mudrost. U njenom ćutanju bilo je iste dubinekao i kod gospe Arete; držala se spartanskije od ijedne Spartanke. Bio sam iuplašen i zadivljen. Izgledala mi je nalik na boginju kojoj je služila, devicašto su je pre roka mračne sile odvukle u podzemni svet i sad je vraćena ponekom ugovoru s tim nemilosrdnim božanstvima, s onom iskonskomženskom mudrošću u očima, koja je istovremeno ljudska a i nije, lična isveopšta. Srce mi uskipte ljubavlju prema njoj. A ipak, nadohvat mogzagrljaja, činila mi se uzvišenom kao boginja i podjednako nedodirljivom.„Osećaš li grad oko nas?“, pitala me je. Izvan zidova, jasno se čuo žamor

izbeglica i njihovih kola s prtljagom. „Ovo je kao onog jutra u Astaku, zarne? Za nekoliko nedelja će ovaj moćni grad možda biti spaljen i razrušenkao naš onoga dana.“Preklinjao sam je da mi kaže kako joj je. Da mi kaže istinu. Nasmejala se.„Promenila sam se, je li? Nisam tako neodoljiva za muževe kako si ti

oduvek mislio da jesam. I ja sam tada bila budalasta; tako sam visokomislila o budućnosti koja me čeka. Ali ovaj svet nije dobar za ženu, rođače.Nikada nije bio i nikada neće biti.“ Nagnan strastvenim porivom rekoh jojda odmah mora sa mnom. Pobeći ćemo u brda, gde smo već jednom bilipobegli i gde smo bili srećni. Biću joj muž. Ona će mi biti žena. Nećudozvoliti da joj se ikakvo zlo ikada više desi.

„Moj mili rođače“, odvrati ona nežno i obeshrabreno, ,,ja sam već udata. Ai ti si oženjen“, reče pokazavši pismo.Razgnevi me to krotko prihvatanje sudbine. Kakav je to muž koji je

napustio ženu? Kakva mu je ona žena bila kad ga nije volela? Bogovizahtevaju od nas da delamo i da se služimo svojom slobodnom voljom! Toje pobožnost, a ne da posrćemo pod jarmom neizbežnog kao beslovesnamarva!,,To bog Apolon progovara.“ Moja rođaka se osmehnu i dotače me ponovo

sa strpljivom nežnošću.Upita me može li da mi ispriča priču. Da li ću je saslušati? Nikome nije

poverila tu priču, sem svojim sestrama u svetilištu i našem najdražemprijatelju Briseju. Imamo još samo nekoliko minuta. Moram da slušamstrpljivo i pažljivo.„Sećaš li se onog dana kad su me argivski vojnici obeščastili? Znaš da sam

plod tog nasilja usmrtila. Pobacila sam. Ali ne znaš da sam jedne noćiprokrvarila i skoro umrla. Brisej me je spasao dok si ti spavao. Zaklela samga da ti ne kaže.“Gledala me je s istom onom utonulošću u sebe koju sam zapazio kod

gospe Arete, s onim izrazom rođenim iz ženske mudrosti kojom se istinapoima neposredno, krvlju, nezamućena grubljim darom razbora.,,I ja sam tada mrzela život kao i ti, rođače. Zelela sam da umrem, i gotovo

i da jesam. Te noći, dok sam sva grozničava osećala kako krv ističe iz menekao iz preturene svetiljke, usnila sam.Nada mnom je stajala boginja, zakukuljena i pod velom. Videla sam joj

samo oči, a ipak je njeno prisustvo bilo tako živo da bejah sigurna da jestvarno. Stvarnije od stvarnosti, kao da je život bio san, a ovaj san je život usvojoj najdubljoj suštini. Boginja nije progovorila ni reč, već me je samogledala s uzvišenom mudrošću i samilošću.Duša me je žegla od želje da joj vidim lice. Obuzeta tom potrebom,

zaklinjala sam je, ne rečima, već žarkom žudnjom svog srca, da ukloni veo ipusti me da je sagledam celu. Znala sam i ne misleći da će to što će mi bitiotkriveno imati nesagledive posledice. Bila sam prestravljena, aistovremeno sam treperila od iščekivanja.Boginja je odmotala veo i pustila ga da padne. Hoćeš li me razumeti,

Kseo, ako ti kažem da lice iza vela nije bilo ništa manje do stvarnost štopostoji iza sveta naših tela? Ono više, plemenitije postojanje koje bogovi

poznaju, a nama smrtnicima dopuštaju da ga tek nakratko nazremo upriviđenjima i transu.Lice joj je bilo lepše od same lepote. Otelovljenje istine i lepote. A bilo je

ljudsko. Tako ljudsko da se srce slamalo od ljubavi, poštovanja i divljenja.Pojmila sam i bez reči da je ovo što sada vidim jedina stvarnost, a ne svetkoji gledamo pod suncem. I šta više: da ta lepota postoji oko nas u svakomčasu. Samo što su naše oči slepe za nju.Shvatila sam da je naša ljudska uloga ovde, s ove tužne i zamračene strane

Vela, da otelovljujemo te vrline što se uzdižu ispod, a iste su na obemastranama, nepropadljive, vekovečne i božanske. Razumeš li me, Kseo?Hrabrost, nesebičnost, samilost i ljubav.“ Zastala je i nasmešila se.„Misliš da sam pošašavila, zar ne? Da sam postala zaluđena verom. Kao

što to biva sa ženama.“Nisam to mislio. Ispričah joj kratko o onome kad sam ja zagledao iza vela,

one noći u snežnom šumarku. Diomaha s dubokom ozbiljnošću saslušamoju priču.„Jesi li zaboravio svoje priviđenje, Kseo? Ja svoje jesam. Grozno sam

živela u ovom gradu. Sve dok me jednog dana boginjina ruka nije dovelameđu ove zidove.“Pokazala je nevelik ali prelep kip u jednom zaklonjenom mestu u dvorištu.

Pogledah. Bila je to bronzana Persefona Pod Velom.„Ovo je boginja čijim tajnama služim“, reče moja rođaka. „Ona koja

prelazi iz života u smrt i natrag. Kora me je sačuvala, kao Lukonoša tebe.“Spustila je šaku preko moje i zagledala mi se u oči.„Vidiš dakle, Kseo, ništa ne odlazi uludo. Misliš da nisi uspeo da me

sačuvaš. Ali sve što si činio čuvalo me je. Kao što me čuvaš i sada.“Posegnula je u nabore svoje odeće i izvukla pismo pisano rukom gospe

Arete.„Znaš li šta je ovo? Obećanje da ćeš posle smrti primiti sve počasti, kao

što smo ih mi odali Briseju, i kao što smo nas troje časno sahranili našeroditelje.“Žena koja nas je dopratila pojavi se iz kuhinje. Diomahu su čekala deca, a

moj vodič se najeo i sad je bio nestrpljiv da pođemo. Diomaha ustade ipruži mi obe ruke. Svetiljka ju je blago obasjavala; ozareno njenomsvetlošću lice joj je bilo lepo kao što je mojim očima punim ljubavi bilo ionda, pre nekoliko kratkih godina koje su se činile tako duge. Ustao sam i

ja i zagrlio je. Navukla je kukuljicu preko ošišane kose i zaklonila velomlice.,,Ne treba da žalimo jedno drugo“, rekla mi je na rastanku. „Tamo smo gde

moramo biti, i činićemo što nam je činiti.“

DVADESET OSAMDva sata pred zoru Samoubica me protrese i probudi. „Vidi šta nam je

upuzalo ovamo.“Pokazivao mi je prema okupljenima iza arkađanskog bivaka, gde su

begunci iz persijskih redova ispitivani kraj stražarskih vatri. Napregoh oči,ali one odbiše da se usredsrede. „Pogledaj ponovo“, reče mi on. „To je tvojdrugar bundžija, Pevac. Pita za tebe.“ Aleksandar i ja pođosmo zajedno. Bioje Pevac, glavom i bradom. Prešao je iz persijskih redova s grupom drugihbegunaca; skiriti su ga, nagog, vezali za stub. Spremali su se da ga pogube;tražio je trenutak nasamo sa mnom pre nego što mu prerežu grlo.Bivak se već budio; pola vojske već je bilo na položajima, druga polovina

se oružala. Dole niz Trahinjanski put čule su se trube neprijatelja koji su sepostrojavali za drugi dan. Nađosmo Pevca pored dvojice Međana koji suzaista dali dovoljno vredna obaveštenja da dobiju doručak. Ali ne i Pevac.Skiriti su ga tako obradili da su morali da ga podupru i on je skljokan stajaouz stub gde će mu preseći grlo.„Jesi li to ti, Kseo?“ Žmirkao je očima podnadulim i modrim od udaraca

kao posle borbe u pesničenju.„Doveo sam i Aleksandra.“Uspeli smo da mu naspemo malo vina u grlo.„Žao mi je tvog oca“, bilo je prvo što je rekao Aleksandru. Pevac je bio

Olimpijev štitonoša šest godina i spasao mu je život kod Enofite, u napadutebanske konjice. „Bio je najplemenitiji čovek u gradu, ne izuzimajući niLeonidu.“„Kako da ti pomognemo?“, pitao je Aleksandar.Pevac je najpre želeo da zna ko je od ostalih još živ. Rekoh mu za

Dijeneka, Polinika i još neke i pobrojah mu poginule koje je poznavao. ,,I tisi još živ, Kseo?“ Lice mu se iskrivi u kez. „Mora da te tvoj drugar Apolončuva za nešto posebno.“Pevac je imao samo jedan jednostavan zahtev: da uredim da se njegovoj

ženi pošalje jedan drevni novčić njegovog naroda Mesenjana. Taj obol,izlizan od premetanja po prstima on je potajno nosio, reče nam, ceo svojživot. Predao ga je meni na brigu. Zakleh mu se da ću ga poslati po

sledećem glasniku. Zahvalno mi je stisnuo ruku, a onda spusti glas da namkaže nešto presudno, privlačeći nas obojicu bliže.„Slušajte pažljivo. Evo šta sam došao da vam kažem.“Izručio je brzo šta je imao. Heleni će odbraniti prolaz za još jedan dan, ne

duže. Njegovo Veličanstvo već nudi celu pokrajinu onome ko bi mu rekao iza kakav put kroz planine kojim bi se zaobišle Tople kapije. „Bogovi nisustvorili stenu tako strmu da se čovek ne bi mogao uzverati uz nju, posebnoako ga vuku slava i zlato. Persijanci će naći put da vam zađu iza leđa, a iako ne nađu, njihovo će se brodovlje za dan probiti između atinjanskogtamo gde su im Atinjani preprečili more. Iz Sparte vam neće stići pojačanje;efori znaju da bi se i ono našlo opkoljeno. A Leonida se nikad neće povući,niti će povući vas, ni žive ni mrtve.“ „I ti si podneo tolike batine samo danam doneseš ove vesti?“ „Slušajte me. Kad sam prešao Persijancima, rekaosam im da sam helot i da sam tek napustio Spartu. Ispitivale su me ličnocarske starešine. Bio sam tamo, na dva koraka od Kserksovog šatora. Znamgde Veliki Car spava i kako se može stići do njegovog praga.“Aleksandar se glasno nasmeja. „Misliš da ga napadnemo u njegovom

šatoru?“„Zmiju gađaš u glavu kad hoćeš da je ubiješ. Pazite. Carski šator je uz

liticu navrh zaravni, tačno uz reku, tako da njegovi konji mogu da se napojepre nego što ostatak vojske uzmuti tok. Na izlasku iz kanjona reka je brza;Persijanci misle da se ne može preći, stražu ne drži ni čitava četa. Petšestljudi može da priđe po mraku, pa možda i da se izvuku živi.“„Kako da ne. Mahnućemo krilašcima i odleteti do tamo.“Sada je već ceo bivak bio budan. Na zidu su Spartanci već okupljali svoje

slabašne snage. Pevac nam ispriča kako je ponudio da sam povede družinukoja će izvršiti prepad na persijski bivak u zamenu za slobodu svoje žene ideteta u Lakedemonu. Zbog toga su ga skiriti prebili; mislili su da je tovarka smišljena da se hrabri ljudi izruče u neprijateljske ruke, gde ih čekamučenje ili štogod još gore. „Nisu hteli da prenesu ono što sam im rekao nisvojim starešinama. Preklinjem vas: obavestite nekoga s činom. Čak i bezmene može da uspe. Kunem se svim bogovima!“Nasmejah se ovom preporođenom Pevcu. „Dakle, postao si i pobožan,

osim što si se pretvorio u rodoljuba.“Skiriti nas oštro pozvaše. Zeleli su da završe s Pevcem, pa da se oružaju.

Dvojica izvidnika cimnuše ga na noge da ga vežu uz kolac, kad u pozadini

bivaka izbi neka pometnja. Svi se okrenusmo i zagledasmo niz padinu.Cetrdesetorica Tebanaca pobegli su preko noći. Straže su pobile petoricu

ili šestoricu, ali ostali su uspeli da umaknu. Svi sem trojice, koji su sadaotkriveni gde pokušavaju da se prikriju među humcima mrtvih tela.Zlosrećnu trojku tespijski stražari dovukli su na čistinu iza zida i bacili na

zemlju sred vojske koja se postrojavala. U vazduhu se mogla omirisati krv.Tespijac Ditiramb priđe krupnim korakom i preuze glavnu reč.„Kakva je kazna za njih?“, povika on okupljenima.U tom trenutku, prizvan strkom, Dijenek se pojavi kraj Aleksandra.

Ugrabih tren da molim za Pevčev život, ali moj gospodar mi ništa neuzvrati, zaokupljen prizorom što se odigravao pod zidom.Desetak glasova između okupljenih ratnika povika smrtne presude.

Nekolicina je već zamahivala s ubilačkim namerama ka zarobljenicimaizbezumljenim od straha; sam Ditiramb je morao da zakorači s uzdignutimmačem među razbesnele ljude da bi uzmakli.„Saveznici su posednuti“, zapazi malodušno Aleksandar. „Opet ih je

obuzelo.“Dijenekov pogled bio je hladan. „Neću to da gledam po drugi put.“On iskorači razmičući ljude pred sobom i progura se do Ditiramba.„Prema ovim psima ne sme biti nikakve milosti!“ Dijenek stade između

zarobljenika, koji behu vezani i povezanih očiju. „Moraju ispaštati podnajstrašnijom zamislivom kaznom, tako da niko više ne dođe u iskušenje dase povede za njihovim kukavičlukom.“Vojska zavika s odobravanjem. Dijenek podiže ruku da utiša graju.„ Vi me znate, ljudi. Hoćete li prihvatiti kaznu koju predložim?“Hiljadu glasova povika da.„Bez prigovora? Bez prepirke?“Svi se zakleše da će pristati na Dijenekovu presudu.Na okupu iza zida, Leonida i vitezovi, među njima Polinik, Alfej i Maron,

motrili su šta se zbiva. Sve se utišalo, sem vetra. Dijenek stupi predzarobljenike koji su klečali i strže im poveze s očiju.Bodežom im preseče veze.Besni povici zagrmeše sa svih strana. Bekstvo pred neprijateljem kažnjava

se smrću. Koliko će ih još pobeći ako ovi izdajnici odu živi? Citava će sevojska rasuti!

Izgledalo je da je jedino Ditiramb zadivljen Dijenekovim tananimnaumom. On stupi uz Spartanca, utišavajući podignutim mačem ljude da biDijenek mogao da govori.„Prezirem taj poriv samoodržanja koji je noćas ove kukavce lišio

muževnosti“, obrati se Dijenek saveznicima, ,,ali još mi je mrža taostrašćenost, drugovi, kojom ste vi sada pomućeni.“On pokaza ljude koji su klečali pred njim. „Njih danas nazivate

kukavicama, a juče su se borili rame uz rame s vama. I možda s višesrčanosti nego vi.“„Sumnjam ja u to! “, doviknu neko, a za tim uzvikom usledi talas prezrivih

grdnji i po beguncima se osuše zahtevi da padne krv.Dijenek je čekao da larma utihne. ,,U Lakedemonu imamo ime za to stanje

svesti koje vas je obuzelo, braćo. Mi to zovemo ’posednutost’. Timeoznačavamo prepuštanje strahu ili gnevu koje vojsku lišava reda i svodi jena rulju.“On koraknu unazad i mačem pokaza na zarobljenike na tlu. ,,Da, prošle

noči su ovi ljudi pobegli. Ali šta ste vi činili? Reći ću vam. Svaki je od vasležao budan. A na šta vas je u potaji zaklinjalo srce? Potpuno isto na štanjih njihovo.“ Njegov xiphos pokaza sirote bednike kraj njegovih stopala.„Kao i oni, čeznuli ste za ženama i decom. Kao i oni, izgarali ste od želje daspasete sopstvenu kožu. Kao i oni, smišljali ste kako da umaknete ipreživite!“ Dopre nekoliko nesigurnih pokušaja poricanja, ali se onipretrgoše pred Dijenekovim istrajnim žestokim pogledom i istinom unjemu.„I ja sam o tome mislio. Svu noć sam sanjao o begu. Baš kao i svaki

starešina i svaki Lakedemonjanin ovde, pa i sam Leonida.“ Posramljenatišina pade po gomili.,,Da!“, povika neko. „Samo što mi to nismo učinili!“ Odobravajuće

mrmljanje polako je postajalo sve glasnije. ,,To je tačno“, progovoriDijenek meko, ne gledajući više u vojsku kojoj se obraćao, već okrenuvšipogled, tvrd kao kremen, ka trojici zarobljenika. „Nismo to učinili.“Motrio je begunce bez sažaljenja, a onda koraknu unazad da sva vojska

vidi među sobom ovu trojicu izloženu oštrici mača.„Neka ovi ljudi prožive ostatak života prokleti tim saznanjem. Nek ih

svaka zora budi sećanjem na tu podlost i neka svake noći ležu s tom

sramotom. To će im biti smrtna presuda, živa smrt kudikamo gorča od onemalenkosti što će nas ostale zadesiti pre nego što sutra sunce zađe.“Zakoračio je iza prestupnika, ka onoj ivici skupa koja je vodila u spas.

„Oslobodite im prolaz!“Sada begunci počeše da mole. Prvi, golobrad mladić od jedva dvadesetak

godina, tvrdio je da se njegovo sirotinjsko imanje nalazi na manje od polanedelje odavde i da se plašio za svoju mladu nevestu i tek rođenu kćerčicu,za onemoćale roditelje. U pomrčini ga je muževnost izdala, priznao je, alisad se kaje. Sklopio je ruke molećivo, podižući oči ka Dijeneku i T espijcu.Molim vas, gospodari, taj čin je počinjen u času koji je minuo. Boriću sedanas, i niko neće naći zamerke mojoj smelosti.I druga dvojica pridružiše se uglas, obojica ljudi zašli u četrdesete,

zaklinjući se svime pod nebom da će i oni časno služiti. Dijenek je stajaonad njima. „Oslobodite im prolaz!“Ljudi se razdvojiše da načine stazu ka izbavljenju kojom će trojica

begunaca napustiti bivak.„Hoće li još kogod?“ Dijenekov glas se uzdiže čikajući vojsku. „Ima li još

koga ko se zaželeo da prošeta? Nek se išunja sada, ili nek zaveže gubicu ine progovara o tome sve do pakla.“Ništa pod nebom ne bi moglo pružiti takav rugoban i sraman prizor, kao

ovi bednici što su žalosno pogureni u hodu prolazili obeščašćeni izmeđusvojih utihlih drugova.Zagledao sam u lica ratnicima. Na njima više ne beše samožive srdžbe

koja je u lažnoj pravičnosti zahtevala krv. Umesto toga, sva behu krotka i nanjima se urezao čist i nesmiljen stid. Jeftin i licemeran bes koji je tražio dase iskali na beguncima Dijenekovo uplitanje preokrenulo je ka unutra. A tajbes potpaljen na tajnom ognjištu srca, u svakome je sada očvrsnuo u takvužestoku rešenost da se pred njom i sama smrt činila kao puka tričarija.Dijenek se okrenu i uspe nazad uz brežuljak. Dok se ponovo približavao

Aleksandru i meni, susrete ga jedan skiritski starešina, koji mu steže šakuobema svojima. „Bio si izvanredan, Dijeneče. Svu si vojsku postideo. Sadse više niko neće usuditi ni da zucne.“Nikakvog zadovoljstva nije bilo na licu mog gospodara; ono beše

smrknuto u nepomičan izraz bola. Obazreo se na tri počinitelja koji su sebedno vukli, izbavljeni. ,,Ti kukavci su ceo jučerašnji dan odsluživali svojeu stroju. Zalim ih svim srcem.“ Prestupnici su sada stigli do kraja staze

srama. Tamo se onaj koji je zaklinjao najpuzavije okrenu i povika: „Budale!Sve će vas pobiti! Idite u pakao i prokleti nek ste!“Cerekajući se zlokobno, on zamače preko prevoja brda, a ostala dvojica

pohrliše za njim, dobacujući preko ramena poglede kao kletve.Najednom Leonida izdade naređenje polemarhu Derkilidu, koji ga prenese

starešini straže: od sada stražari više neće biti postavljani iza bivaka i nećese više preduzimati mere opreza protiv daljih bekstava.Ljudi se s povikom raziđoše na svoja mesta gde će čekati u pripravnosti.Dijenek sad stiže do mesta gde smo Aleksandar i ja čekali s Pevcem.

Skiritski starešina beše čovek po imenu Lahid, brat onog izvidnika koga suzvali Ker.„Ostavi ovog razbojnika meni, prijatelju.“ Umomom kretnjom Dijenek

pokaza ka Pevcu. „On mi je nezakoniti nećak. Sam ću mu prerezati grlo.“

DVADESET DEVETNjegovom Veličanstvu su bolje nego meni znane pojedinosti o tome kako

su saveznici konačno izdani, ko je od Tračana došao da izvesti njegovezapovednike o stazi kojom se Tople kapije mogu zaobići kroz planinu ikakvim je blagom Persije ovaj zločinac nagrađen.Nagoveštaje o ovoj opakoj spletki Grci su najpre primili preko znamenja

ujutro drugog dana bitke, a zatim su ih tokom dana potkrepila govorkanja iizveštaji prebeglica, da bi ih konačno jedan očevidac potvrdio te večeri,šeste otkako su saveznici zaposeli termopilski prolaz.Jedan plemić došao je s neprijateljske strane do grčkih redova u vreme

smene prve straže, otprilike dva časa po prekidu dnevnih neprijateljstava.Reče da je njegovo ime Tirastijad iz Kime i da je zapovednik nad hiljaduljudi u snagama prikupljenim pod oružje iz te zemlje. Ovaj knez bešenajviši, najlepšeg lika i najveličanstvenije odeven od svih neprijatelja kojisu do tada prebegli. Obratio se okupljenima na besprekornom grčkom. Rečeda je oženjen Helenom iz Halikarnasa i da ga je uz to i čast nagnala dapređe u savezničke redove. On izvesti spartanskog kralja da je bio prisutanpred Kserksovim šatorom kada je te večeri izdajnik čije sam ime doznao, alikoje neću reći ni ovde niti ikada, došao da zatraži nagradu koju je NjegovoVeličanstvo obećalo i povede persijsku vojsku tajnom stazom.Plemeniti Tirastijad dalje izvesti da je posmatrao kad je Njegovo

Veličanstvo izdalo zapovesti za pokret i redosled kojim će persijske četekrenuti. Besmrtni, čiji su gubici nadoknađeni, tako da su opet brojali desethiljada kao i uvek, krenuli su u sumrak, predvođeni svojim zapovednikomHidarnom. U ovom času oni su već na putu, a vodi ih Traćanin izdajnik. Dozore će se naći iza saveznika, u položaju da ih napadnu.Njegovo Veličanstvo, kome su poznate pogubne posledice ove izdaje po

Grke, moglo bi da se začudi njihovom zajedničkom odgovoru napravovremeno i dobrom srećom doneseno upozorenje plemenitogTirastijada.Nisu mu verovali.Mislili su da je varka.Takvo nerazumno samoobmanjivanje može se razumeti samo ako se ne

objašnjava jedino iscrpljenošću i očajanjem koji su do tog časa preplavili

srca saveznika, nego i podjednakim zanosom i preziranjem smrti što sunaličje i pratnja ovih prvih kao dva lica novčića.Prvog dana bitke počinjena su velika dela smelosti i junaštva.Drugog dana počela su da se dešavaju čuda i predznaci.Prosta činjenica preživljavanja postala je najviši pokretač. Koliko se puta

usred krvoprolića u prethodnih četrdeset osam časova svaki ratnik suočio sasopstvenom pogibelji? A ipak je preživeo. Koliko je puta neprebrojnomnoštvo neprijatelja napada— saveznike s nezadrživom silom i smelošću?A ipak je njihova odbrana odolevala.Tri puta su se tog drugog dana njihovi redovi našli na ivici slamanja.

Njegovo je Veličanstvo videlo onaj trenutak pred samo smrkavanje kad jezid provaljen i kad je množina vojnika Carstva povrvela preko kamenova,uz pobedničke krike. A ipak je zid odoleo i prolaz nije pao.Ceo taj dugi dan, drugi dan bitke, brodovlje se kod Skijatosa sudaralo,

odražavajući sukobljene vojske na Kapijama. Pod strmim obalamaArtemizijuma brodovi su udarali bronzanim ovnovima u oklopljeno drvo,dok su na kopnu ratnici odmeravali čelik spram čelika. Branioci prolazavideli su goruće olupine, dimove tinjajućih vatri na obzorju, i uz obalunanesene palubne grede i jarbole, izlomljena vesla i tela mornara s licima uvodi. Cinilo se da Grci i Persijanci više nisu sukobljene snage, već da susklopili nekakav izopačeni ugovor kome svrha nije ni pobeda ni spasenje,nego da i zemlju i more iskrvave svojom izmešanom krvlju.Sama nebesa tog dana nisu izgledala kao nastanjeno kraljevstvo čiji žitelji

motre na zbivanja pod sobom i daju im smisao, no poput prazne i bezbožneškriljčane površi, ravnodušne i bezosećajne. A Kalidrom što se uzdizao nadkrvoprolićem činilo se da nada sve otelovljuje to sveopšte pomanjkanjesamilosti svojim bezličnim i nemim kamenitim licem. Sva krilata stvorenjasu odletela. Ništa se nije zelenelo ni na zemlji ni u procepima stena.Jedino je zemlja imala milosti. Jedino smrdljiva kaša pod koračajima

ratnika pružala je odmorište i pribežište. Stopala su je izdrobila do članaka,noge je izbrazdale do listova, onda su ljudi padali po njoj i na kolenima seborili dalje. Sake su grabile od krvi pocrneo kal, tabani ukopavali u njemuuporište, zubi umirućih zagrizali u njega kao da bi vilicama da iskopaju sebigrob. Zemljodelci kojima je razgaljivalo srca kad podignu mrko grumenjerodnih polja mrveći među prstima bogatu zemlju što iznedruje žetvu, sadasu puzali na stomacima po ovom tvrđem tlu grebući ga patrljcima i

uvijajući se bez stida u želji da se prekriju zemljinim plaštom i sklone leđaod nemilosrdnog čelika.Palaistrai Helade behu mesta gde su Grci voleli da se rvu. Cim se osovi na

noge, dečak se hvata u koštac sa svojim vršnjacima, u peščanim jamamaposut prahom, natrljan blatom u blatnim borilištima. Sada su se Heleni rvaliu neposvećenom borilištu, gde kabao ne beše napunjen vodom već krvlju,gde nagrada beše smrt, gde je sudija odricao sve prizive za predah ili milost.Ponovo su se i ponovo u bici drugog dana Heleni svom snagom borili podva sata, odmarali deset minuta ne okusivši ni zalogaja i progutavši samomalo vode iz sastavljenih dlanova, onda se vraćali u okršaj na sledeća dvasata. Iznova i iznova viđali su se ljudi koji bi zadobili udarac što bi improsuo zube iz vilice ili smrskao rame, a opet ne bi pod njim pali.Drugoga dana video sam Alfeja i Marona kad su oborili šestoricu dušmana

tako brzo da su poslednja dvojica bili mrtvi još pre nego što su se prvadvojica srušila na zemlju. Koliko su ih ubili toga dana? Pedesetoricu?Stotinu? Među neprijateljima bi morao biti neko silniji od Ahila pa da ihnadvlada, ne samo zbog njihove snage i veštine, već jer su se njih dvojicaborili kao jedan čovek.Celoga su dana najbolji borci Njegovog Veličanstva nadolazili talas za

talasom, bez predaha među narodima i njihovim vojskama. Smenesavezničkih snaga, kao onog prvog dana, postale su nemoguće. Cete susame od sebe odbijale da se povuku. Štitonoše i sluge preuzimali su oružjepalih ratnika i popunjavali njihova upražnjena mesta.Ljudi više nisu trošili dah da se međusobno bodre ili da podstiču jedan

drugoga na ponositost ili junaštvo. Kad bi nastala stanka, jednostavno supadali, onemeli i otupeli, u klonule i omlitavele gomile. Pod okriljem zida,u brazdama iskidane zemlje, ratnici smoždeni umorom i očajanjem popadalibi gde se koji zatekao, nepokretni od zgroženosti i bola. Niko nijeprogovarao, niko se pomerao. Svako je slepo zurio u neopisive predelesopstvenog užasa.Postojanje se pretvorilo u prokop čije je zidove činila smrt i u kome nije

preostala nada u spas ili izbavljenje. Neba više nije bilo, ni sunca ni zvezda.Preostala je jedino zemlja, izdrobljena, izrivena zemlja koja kao da je podsvakim čovekom čekala na njegovu prosutu utrobu, smrskane kosti, na krv,na život. Zemljom je bio prekriven svaki delić tela. Zašla je u uši i nozdrve,

u grlo i oči, pod nokte i u žleb kičme. Prilepila se za slani znoj u kosi; ljudisu je ispljuvavali iz pluća i išmrkivali iz nosa.Postoji tajna koju ratnici dele, toliko lična da se niko ne usuđuje da je

iskaže, sem onima koji su mu u teškim bojevima postali draži od braće -saznanje o stotinama počinjenih kukavičluka. Majušnih, koje niko nijevideo. Da li sam prošao kraj druga koji je pao i dozivao pomoć? Izabraosvoj spas po cenu njegovog? Za taj zločin sudio sam sebi u svom srcu iosudio sebe kao krivca.Svaki čovek želi da živi. Da diše. Da opstane.A ipak ovaj najiskonskiji nagon, za samoočuvanjem, čak i ova nužnost

koju u krvi nosi sve živo pod nebom, i zveri i ljudi, čak i to mogu da zatruumor i prekomerni užasi. Hrabrost u srcu smeni očajanje, a njega nekakavzanos. Tog drugoga dana ljudi su iskoračili van sopstvenih međa. Junačkipoduhvati pred kojima je srce zastajalo množili su se kao kišne kapi, a oništo su ih izveli nisu ih se ni sećali, niti su mogli sa sigurnošću da tvrde da tobehu njihova dela.Video sam jednog filejskog štitonošu, još dečaka, kad je preuzeo oružje

svog gospodara i zakoračio u pokolj. Pre nego što je i zamahnuo, persijskokoplje probilo mu je butnu kost. Drug mu je pritrčao da mu podveže žilu izkoje je šikljala krv i izvuče ga na bezbedno. Ali mladić je zamahnuopljoštimice mačem na svog spasioca i odšepao u bitku podupirući sekopljem kao štakom, a onda se vukući dalje na kolenima, bez prestankaizmahujući mačem na neprijatelje sve dok nije dokrajčen i sravnjen sazemljom.Druge su se štitonoše i sluge, bez štitova i oklopa, uspinjali uz planinske

strmeni nad Klancem, zabadajući gvozdene šiljke kao oslonac, da bi sisturenih greda survavali kamenice i stenje dole na neprijatelja. Persijanci biih načičkali strelama, a tela su im ostajala raspeta da vise s klinova pomoćukojih su se peli ili bi se stropoštala u metež boja.Putujući trgovac Elefantin istrčao je da spase jednog od ovih momaka koji

je još živ visio s jednog kamenitog izboja u pozadini bitke. Persijska strelaistrgla je starcu grkljan; pao je tako brzo kao da ga je sama zemljaprogutala. Zestoka bitka protutnjala je preko njegovog tela. Nije bio ni kraljni starešina, samo stranac koji je mladićima vidao rane i zasmejavao ihsvojim „Glaj’te pa vi’te!“

Primicala se noć. Heleni su posrtali usled gubitaka i iscrpljenosti, a spersijske strane u okršaj su neprekidno priticali borci sveži i vrsni. Straga suih starešine nagonile bičevima, zadrto ih naterujući na Grke.Pamti li Njegovo Veličanstvo? Divlja oluja podigla se nad morem; kiša je

linula kao iz kabla. Do ovog trena mnogi od Grka izlomili su oružje iliostali bez njega. Utrošili su po desetak kopalja; niko nije nosio svoj štit,probijen već odavno - branili su se već osmim ili desetim dograbljenim sazemlje. Cak i spartanski kratki xiphoi izlomljeni su posle tolikih udaraca.Čelična oštrica bi izdržala, ali bi balčak prepukao. Ljudi su se borilikrnjacima gvožđa zarivajući izlomljene ostatke kopalja i kopljišta bezoštrica.Dušmansko mnoštvo proseklo je put i dospelo na desetak koračaja od zida.

Pred bedemom su ostali samo Spartanci i Tespijci, dok su svi ostalisaveznici potisnuti na zid ili iza njega. Nebrojena množina neprijateljavrvela je kroz Klanac, preplavljujući trougaono poprište pred zidom.Spartanci su popustili. Zatekoh se uz Aleksandra na zidu, gde smo izvlačili

jednoga po jednoga od naših dok su saveznici sipali polomljena koplja,kamenice i stenje, pa čak i kalpake i štitove na dušmane što su nasrtali.Saveznici su posrtali i popuštali. Povukoše se u pometnji, pedeset stopa,

stotinu, iza zida. Cak su i Spartanci uzmicali u neredu, moj gospodar,Polinik, Alfej i Maron, izranjavljeni i smoždeni.Dušmani su doslovno istrzali kamenje iz zida. Plima je nadirala preko

ruševina, obrušavajuči se niz stepenasto naličje obzide na čistinu prednezaštićenim savezničkim bivakom. Potpuni poraz već se nadvijao nadHelene kad iz nerazjašnjenih razloga neprijatelj, kome pobeda već beše ušaci, ustuknu u strahu i ne nađe hrabrosti da dovrši ubijanje.Povlačili su se, obuzeti prestravljenošću čijem izvoru ne beše nikakvog

traga.Kakva im je to sila opustošila srca i lišila ih smelosti, razum nije mogao da

dokuči. Može biti da ratnici Carstva nisu mogli da poveruju u izvesnostsopstvene pobede. Možda su se toliko dugo borili sa spoljnje strane zida dačula ne mogahu da im prihvate stvarnost konačnog prodiranja iza njega.Sta god da je bilo, nalet posustade. Nad poljem se nadvi nezemaljska

tišina.Iznenada nebesa rascepi moćna rika, kao da je uglas zaurlalo pedeset

hiljada ljudi. Sva mi se kosa podiže na glavi; okrenuh se Aleksandru - i on

je stajao kao ukopan, skamenjen od strahopoštovanja i prestravljenosti kao isvi ostali.Veličanstvena munja udari u Kalidrom. Zatutnja grmljavina, stenovite

gromade poleteše niz strmen, dim i sumpor ispuniše vazduh. Tajnezemaljski krik valjao se preko ljudi prikovavši ih u mestu, sve izuzevLeonide, koji istupi s uzdignutim kopljem.„Zevse Spasioče!“, podiže se kraljev glas i izmeša s tutnjavom. ,,Za

Heladu i slobodu!“Uzvikujući paean on jurnu na neprijatelja. Nova hrabrost navre u

saveznička srca; oni nasrnuše u protivnapad. Nazad preko zida srljali suneprijatelji izbezumljeni od straha pred ovim čudom s nebesa. Zatekoh seponovo na njegovom klizavom i rasklimanom kamenju, odakle sam bacaokoplja i motke na Persijance i Baktrijce, Međane i Ilire, Lidijce i Egipćanekoji su se dali u bezglavo bekstvo.Jezivom pokolju što je usledio Njegovo Veličanstvo i samo beše svedok.

Dok su prednji redovi Persijanaca okretali u beg, straga su bičevi nagonilinjihove saborce napred. Kao kad oluja valja jedan talas ka obali, a drugi sevraća ka moru niz priobalnu strmen, pa se sudaraju i poništavaju,rasprskavajući se i peneći, tako su se vojske Carstva vrtložile i hiljade sugazile jedne preko drugih u ovoj uzburkanoj klopci.Leonida pre već beše pozvao da sagrade još jedan zid, od persijskih telesa.

To se sad i zbilo. Dušmani su padali u tolikom mnoštvu da helenski ratnicinisu mogli nogom da stanu na zemlju. Gazali su po leševima. Po leševimapopadalim preko drugih leševa.Tamo napred videli su kako neprijatelji jure u susret bičevima u rukama

svojih sopstvenih saboraca, nasrću na njih, kasape ih kopljima i mačevima ukrvavoj pomami bekstva. Na desetine i stotine njih stropoštavalo se u more.Video sam kako se prednji red Spartanaca bukvalno pentra uz zid persijskihtelesa, uz pomoć drugova iz reda iza sebe.Iznenada zgomilana telesa popustiše. Pokrenu se lavina mrtvaca. U klancu

su saveznici teturali natrag u bezbednost, dok je klizište telesa sticalozamah sručujući se pod sopstvenom težinom na Persijance niz Trahinjanskiput. Tako je grozotan bio ovaj prizor da su helenski ratnici i bez zapovesti,po sopstvenom nagonu, zastali gde su se zatekli, ne nastavljajući napad,gledajući zanebesano dok su njihovi neprijatelji ginuli progutani jezivimusovom mrtvih tela.

Okupljeni na noćno većanje, saveznici su govorili o ovom čudu kao odokazu božanskog uplitanja. Pred Grcima je uz Leonidu stajao plemićTirastijad, zaklinjući ih sa strastvenom dobronamernošću da se sad povuku,izbave. Ponavljao je svoj izveštaj da se deset hiljada Besmrtnih približavakroz planinu da bi opkolili saveznike. Od Helena je još svega nepunahiljada bila kadra da se odupre. Cemu su oni mogli da se nadaju protivdesetostruko brojnijeg neprijatelja koji će im udariti u nezaštićena leđa, dokće ih hiljadostruko brojniji napadati spreda?No ovo poslednje čudo izazvalo je takav zanos da ga saveznici nisu ni

slušali niti su za njegove reči marili. Skeptici i agnostici, oni koji suobznanjivali svoje sumnje i oni koji su otvoreno prezirali bogove, sada su sezaklinjali svim na svetu da ona munja nebeska i nezemaljska rika ne behuništa drugo do ratni poklič samog Zevsa.Još je ohrabrujućih vesti stiglo s brodova. Oluja, neočekivana u ovo doba

godine, što se beše digla prethodne noći razbila je dve stotine neprijateljskihbojnih lađa o obale Eubeje. Zapovednik atinskog lakog jedrenjaka Habronikizveštavao je s oduševljenjem da je petina mornarice Njegovog Veličanstvanepovratno izgubljena; svojim je očima gledao brodolom. Nije li i to bilodelo bogova?Tebanski zapovednik Leontijad istupi, raspaljujući duhove još više. Kakva

ljudska sila, pitao je on, može da se odupre besu nebesa? ,,Ne smetnite suma, braćo i prijatelji, da devet desetina persijske vojske čine narodi protivsvoje volje naterani pred mačeve. Kako će ih Kserks primorati da se i daljebore? Kao stoku, nagoneći ih bičevima kao i danas? Verujte mi, ljudi,persijski saveznici popuštaju. Nezadovoljstvo i malodušnost šire se međunjima kao kuga; još jedan poraz ih deli od pobune i osipanja. Ako izdržimojoš jedan dan, braćo, Kserks će biti primoran da pojača napad na moru.Posejdon Zemljotresac već je jednom udario na njegove brodove. Možda ćeim još jednom umanjiti broj.“Podstaknuti vatrenošću tebanskog zapovednika, Grci osuše uvrede na

Kimejca Tirastijada. Kleli su se da ne preti pogibelj njima, već Kserksu injegovim oholim vojskama što su izazvale gnev Zevsa Svemogućeg.Nisam ni morao da pogledam u svog gospodara da bih znao šta mu je na

srcu. Saveznicima je duše pomutio katalepsis, behu posednuti. Bilo je tobezumlje, kao što su i oni sami znali još dok su svoj gnev izležen iz bola i

groze sipali na kimejskog plemića koji im beše pogodna meta. Knez jećutke podnosio uvrede, a tuga mu je pomraćivala već ionako ozbiljno lice.Leonida raspusti skup, naloživši svima da se posvete popravljanju oružja.

Atinjanina Habronika posla nazad na jedrenjak, naredivši mu da izvestizapovednike mornarice Euribijada i Temistokla o svemu što je video i čuote noći.Saveznici se raziđoše i uz kraljevu vatru ostadoše samo Spartanci i

Tirastijad.„Zadivljujuće svedočanstvo vere, moj gospodaru“, progovori knez pošto je

poćutao još malo. „Nema sumnje da će takve pobožne reči podržati hrabrosttvojih ljudi. Za jedan čas. Dok tmina i umor ne potru ostrašćenost ovogtrenutka, a strahovanje za sebe i svoje porodice neizbežno se vrati u njihovasrca.“Ponovio je, s još više isticanja, ono što je imao da saopšti o prolasku Deset

hiljada kroz planinu. Tvrdio je da bogovi, ako su se i upleli u ono što sezbilo tog dana, nisu to učinili da bi blagonaklono spasli helenske branioce,već da bi ih po svojoj izopačenoj i nesaznatljivoj volji lišili razuma. Mudarzapovednik kao Leonida svakako je ovo razabrao, baš kao što može,podigne li pogled ka urvinama Kalidroma, videti tamo na liticama tragovegromova što su desetinama i stotinama godina sasvim prirodno pogađali unaletima priobalnih oluja ovo najbliže i najuzdignutije uzvišenje.Navaljivao je opet na Leonidu i njegove starešine da poveruju njegovom

izveštaju. Demos može odabrati da mu ne veruje, mogu da ga optuže ipogube kao uhodu, njihov razum može ih obmanuti da se priklone ubeđenjuo povoljnim izgledima za sutrašnjicu. Ali njihov kralj i zapovednik ne možeto sebi da dozvoli.„Reci da posredujem u spletki“, navaljivao je. „Veruj da me je poslao

Kserks. Reci kako nameravam njemu u korist da te prevarom navedem danapustiš prolaz. Reci i veruj u sve to. A ipak sam te istinito izvestio.Besmrtni dolaze.Ujutro će biti, svih deset hiljada, saveznicima iza leđa.“Koraknuo je pred spartanskog kralja, govoreći mu sa strašću, kao čovek

čoveku.,,0va bitka kod Toplih kapija neće biti presudna, moj gospodaru. Ta će se

odigrati kasnije, u unutrašnjosti Grčke, možda pod zidinama Atine, možda

kod Istma, ili na samom Peloponezu, baš pod Spartom. Ti to znaš. Zna tosvaki zapovednik koji ume da rastumači topografiju tla.Potreban si svom narodu, gospodaru. Ti si duša njegove vojske. Možeš

reći da kralj Lakedemona nikada ne uzmiče. Ali ako nije prekaljenamudrošću, junačnost je puka nepromišljenost.Promisli šta ste ti i tvoji borci već postigli kod Kapija. Slava koju ste

osvojili u ovih šest dana živeće večno. Ne traži smrt radi smrti, niti da biispunio isprazno proročanstvo. Zivi, gospodaru, da bi se borio opet. Sacelom svojom vojskom za sobom. Kad će pobeda, presudna pobeda, bitimoguća.“Persijanac načini kretnju ka spartanskim starešinama okupljenim oko vatre

gde beše održano veće. Behu tu polemarh Derkilid, vitezovi Polinik iDorejon, četovođe i ratnici Alfej i Maron, i moj gospodar. „Preklinjem te,gospodaru. Sačuvaj njih, cvet Lakedemona, da polože život tog drugogdana. Poštedi sebe radi tog časa.Dokazao si svoje junaštvo, moj gospodaru. Sada pokaži svoju mudrost,

zaklinjem te.Povuci se.Izbavi sebe i svoje ljude dok još možeš.“

KNJIGA SEDMA

LEONIDA

TRIDESETJedanaestorica će poći u prepad na šator Njegovog Veličanstva.Leonida je odbio da stavlja na kocku veći broj; on je žalio i ovoliko, od

stotinu osam koliko je od Tri stotine ostalo još kadrih za borbu, i slao jesvega petoricu plemenitih, isključivo da bi družina imala ugied usavezničkim očima.Dijenek će voditi, kao najsposobniji zapovednik malih jedinica. Vitezovi

Polinik i Dorejon ići će radi svoje brzine i neustrašivosti, i Aleksandar, ipored Leonidinih prigovora jer kralj je želeo da ga spase, da bi se borio uzmog gospodara kao dyas. Poći će i skiriti Ker i Lahid. Oni su gorštaci iumeju da se veru po vrletima. Odmetnik Loptaš biće vodič uz strmineKalidroma, a Pevac će uvesti družinu u neprijateljski bivak. Samoubica i japridruženi smo uz Dijeneka i Aleksandra da im se nađemo, a i zato dabismo lakim kopljem i lukom pojačali borbenu moć. Poslednji spartijat bioje Telamonije, pesničar iz odreda Divlje masline; posle Polinika i Dorejonaon je bio najbrži među ratnicima Tri stotine, a među družinom jedinineizranjavljen.Tespijac Ditiramb podstakao je ostvarenje ove namere, domislivši joj se i

bez Pevčevog nagovaranja. Pevca moj gospodar na kraju nije pogubio, većmu je naredio da ostane da se stara o ranjenima i o popravci i zamenioružja. Ditiramb se žestoko suprotstavio Leonidi zalažući se za prepad iispraćao je družinu razočaran što i sam nije izabran da pođe.Noćna svežina spustila se na bivak; kao što je plemić Tirastijad i

predvideo, strah je teško pritisnuo saveznike. Čujan u njihovom žamorenju,nagoveštavao je da će se razuzdati u izbezumljenost. Ditiramb je razumeosrca vojnika. Bilo im je potrebno nešto za šta će te noći vezati svoje nade,nekakvo očekivanje koje će im očuvati čvrstinu do jutra. Ne mari da li ćeprepad zaista uspeti ili propasti. Samo pošalji ljude. A ako bogovi uzmunašoj družini živote u tu svrhu, pa... Ditiramb se široko iskezio i stisnuomom gospodaru ruku za oproštaj.Dijenek je podelio družinu u dve manje, jednu od pet Ijudi koju je vodio

Polinik, i drugu od šest pod sopstvenim vođstvom. Trebalo je da se uspnuuz Kalidrom nezavisno jedna od druge, pređu planinu razdvojeno i ponovose susretnu pod trahinjanskim liticama. Ovo je trebalo da poveća

verovatnoću da će u slučaju zasede ili zarobljavanja bar jedna od njih uspetida se probije i zada udarac.Naoružani i spremni za polazak, ljudi stupiše pred Leonidu radi poslednjih

naređenja. Kralj nam se obratio nasamo, bez prisustva drugih savezničkihzapovednika, pa čak i bez spartanskih starešina. Na nebu nad Eubejom čulase udaljena grmljavina. Planina se nadnosila nad nama; mesec još ne bešepotpuno skriven, nazirao se kroz vetrom iskidanu maglu.Leonida ponudi družinu vinom iz sopstvene zalihe i odli žrtvu iz svoje

neukrašene kupe. Svakom se čoveku, uključujući i štitonoše, obratio ne poimenu, već nadimkom, pa čak i imenom od milošte. Dorejona je nazvao,,Zekane“, kako su ga zvali u detinjstvu. Pevca je toplo dotakao po ramenu.„Potpisao sam naređenje po kome postaješ slobodan čovek“, reče kralj

helotu. „Noćas će ga glasnik poneti u Lakedemon. Njime se oslobađa itvoja porodica, i tvoj će sinčić biti slobodan.“Govorio je o mališanu koga je gospa Areta spasla one noći kad je po

Pevčevu porodicu došla krypteia, mališanu koji je Dijeneka predlakedemonjanskim zakonima učinio ocem živog sina, čime je njegov izborza Tri stotine postao moguć.Mališanu čiji je život značio Dijenekovu smrt, a time i Aleksandrovu i

Samoubičinu budući da su bili vezani s njim. I moju takođe.„Ako želiš“ - Leonidine oči susretoše se s Pevčevim u svetlosti vatre koja

je plaminjala na vetru - „možeš i da izmeniš ime Idiotihid kojim dečakasada zovu. To je spartansko ime, a mi svi znamo za tvoju nenaklonostnašem rodu.“Ime Idiotihid, kao što se možda sećate, nosio je Pevčev otac, Aretin brat,

koji je pao u boju pre mnogo godina. Ime koje je gospa nadenula detetu onenoći pred prekim sudom Dijenekove obedovaonice.„Slobodno možeš da nazoveš dete njegovim mesenjanskim imenom“,

rekao je Leonida Pevcu, ,,ali moraš da mi to zatražiš sada, pre nego štozapečatim zapovest i pošaljem je.“Nebrojeno sam puta u Lakedemonu viđao da su Pevca šibali i batinali

zbog raznih zaduženja koja nismo ispunili, ali nikad do tog časa ne videh dasu mu oči pune suza.„Sramota me je, gospodaru“, obrati se on Leonidi, „što sam ovu milost

iznudio.“ Ispravivši se pred kraljem, izjavi da je Idiotihid plemenito ime,koje će njegov sin s ponosom nositi.

Kralj klimnu i očinski toplo položi ruku Pevcu na rame. „Vrati se živnoćas, Peviša. Sutra ću te poslati u bezbednost.“Pre nego što se Dijenekova družina ispela pola milje nad Alpene, osu

krupna kiša. Blaga padina pretvorila se u strmen, sačinjenu od primorskogstenja, kredovitog i sipkog. Kad je linuo pljusak, ono se raskašilo.Loptaš je izveo družinu uz prvi uspon, ali ubrzo je postalo očigledno da se

u pomrčini izgubio i da smo s glavne putanje zašli u zbrkanu mrežu kozjihstaza koje su se ukrštale po vrleti. Družina je sama sebi probijala puteljak,batrgajući se po mraku, s tim što se po jedan čovek, rasterećen, smenjivao uvođstvu, dok su ostali za njim nosili štitove i oružje. Nismo nosili kalpake,već samo pustene podloške. Kako su se brzo promočile i natopile, voda seiz njih curkom slivala ljudima u oči. Uspon je postajao sve krševitiji; veralismo se hvatajući se oslonaca, priljubivši lica uz mek kamen, dok nas jestuden pljusak polivao, praćen blatnim klizištima i odronjenimkamenicama, i sve to po mrkloj tmini.Mene je uhvatio grč u ranjenoj nozi i sada me je pekla kao da mi je usijani

žarač zariven u meso. Gotovo sam gubio svest od bola. Dijenek se mučiojoš gore. Zbog one stare rane zadobijene kod Ahilejona levu ruku nijemogao da podigne iznad ramena, a desni članak nije mogao da savije.Povrh svega, duplja iskopanog oka ponovo je prokrvarila; kišnica se mešalas tamnom krvlju, cureći mu niz bradu na kožnu tuniku. Zaškiljio je uSamoubicu, koji se, s ranama u oba ramena, migoljio kao zmija, s rukamauz bokove, gamižući uz sipku, skliskim blatom prekrivenu padinu.„Bogova mi“, promumla Dijenek, „baš smo slike i prilike.“ Ispeli smo se

na prvi vrh, iznad magle, kad je kiša stala; noć je odjednom postala jasna,sveža i vetrovita. More je hučalo hiljadu stopa pod nama, pokrivenomagličastim prekrivačem čije je pramenje svetlucalo na mesečini - mesec jebio na jednu noć pre punog. Najednom nam Loptaš dade znak da seutišamo; družina zaleže u zaklone. Odmetnik nam pokaza preko jednogponora.Na naspramnom prevoju, oko trećinu milje od nas, opažao se natkriljeni

presto s koga je Njegovo Veličanstvo posmatralo dvodnevnu bitku. Sluge surastavljale platformu i šator.„Kud će s ovim?“„Možda im je dosta, pa idu kući.“

Skliznusmo s vidika u zaklon jedne isturene stene gde nas nisu moglivideti. Sve je na nama bilo promočeno. Iscedih zavoj i ponovo previhgospodaru oko. „Mora da mi mozak curi zajedno s krvlju“, reče on. „Neznam zašto bih inače, jebem li ga, pošao na ovaj zadatak.“Naložio je ljudima da popiju još vina, da se ugreju i ublaže bol od

raznolikih rana koje su nosili. Samoubica je i dalje naprezao oči da vidi štase dešava na prevoju gde su Persijanci rasklapali sedište s koga je njihovgospodar pratio predstavu. „Kserks misli da će sutra biti gotovo. Kladim seda ćemo ga zorom videti gde dojahuje uz Klanac, da se izbliza sladipobedom.“Sedlo prevoja bilo je široko i ravno; Loptaš nas je vodio pristojnom

brzinom, sledeći varljive staze što su se uplitale oko golih ovršja i makije.Zašli smo dublje u kopno i more se više nije video. Pređosmo još dvaprevoja, a onda nabasasmo na brz tok, jedan od onih gorskih potoka štohrane Asop. Ili je bar tako naš vodič nagađao. Dijenek me tače po ramenu ipokaza vrh na severu. „Ono je Eta. Tamo je umro Herakle.“„Misliš li da će nam on pomoći noćas?“Stigli smo do jedne šumovite padine, strme toliko da smo morali i rukama

i nogama da se veremo uz nju. Iznenada se u guštiku nad nama začulomljava. Neko nejasno obličje sunu iz nje. Sve ruke mašiše se oružja.,,Čovek?“Zvuk brzo uminu naviše.,,Jelen.“Za otkucaj srca životinja je već odmakla stotinu stopa. Tišina. Samo vetar

u krošnjama iznad nas.Iz nekog razloga, ova neočekivana zgoda silno se takla svih srca.

Aleksandar se protisnu u guštik. Zemlja na jelenskom legalu bila je suva,trava polegla i zgnječena tamo gde su košute ležale jelenu uz bok. „Pipnite.Trava je još topla.“Loptaš zauze stav za mokrenje. ,,Nemoj“, munu ga Aleksandar. „Inače

jelen nikad više neće doći na ovo legalo.“„Šta te briga za to?“„Pišaj niz padinu“, zapovedi Dijenek.Kako god to čudno zvučalo, skrovitost tog šumarka prizvala je sećanje na

dom, osećaj utočišta. Jelenski miris još se osećao, snažan miris divljači.Niko nije progovarao, ali svi smo, ubeđen sam, mislili isto: kako bi slatko

bilo leći ovde poput jelena i sklopiti oči. Pustiti da sav strah oteče iz udova.Biti, bar na tren, pročišćen od strave.„Ovde je dobro za lov“, zapazih. „Tamo nazad prešli smo tragove vepra.

Ubeđen sam da ovde ima i medveda, pa i neki lav.“ Dijenekove oči zasjaše isusretoše Aleksandrove. „Doći ćemo u lov ovamo sledeće jeseni. Staveliš?“Mladićevo izubijano lice zgrči se u osmeh.,,I ti ćeš s nama, Pevče“, predloži Dijenek. „Ostaćemo celu nedelju i dobro

se provesti. Bez konja i hajkača, samo s po dva psa. Vratićemo se kućiumotani u lavlje kože kao Herakle. Pozvaćemo i našeg milog prijateljaPolinika.“Pevac je gledao u Dijeneka kao da je ovaj poludeo. Onda mu se iskrivljen

smešak pojavi na licu.„Onda je dogovoreno“, reče moj gospodar. „Sledeće jeseni.“Sa sledećeg prevoja družina poče da se spušta niz potok. Uz njegov glasan

tok opustismo se, kad iznenada niotkud iznikoše glasovi.Ukočismo se u mestu.Pevac napred čučnu; bili smo zatečeni jedan iza drugog, u najgorem

položaju za borbu. ,,Je P to persijski?“, šapnu Aleksandar naprežući uši darazabere govor.Glasovi najednom zamukoše. I oni su čuli nas.Videh Samoubicu, dva koraka ispred mene, kako tiho poseže preko

ramena i vadi dve „šivaće igle“ iz tobolca. Dijenek, Aleksandar i Pevacstezali su svoja duga koplja; Loptaš je spremio sekiru za bacanje.„Hej, džukci, jeste li to vi?“Iz mraka banu Ker, skirit, s mačem u jednoj i bodežom u drugoj ruci.„Bogova mi, i govno ste u nama prepali.“To je Polinikova družina zastala da prigrize okrajak suva hleba.„Sta je ovo ovde, izlet?“ Dijenek skliznu među njih. Svi smo s olakšanjem

tapšali svoje drugove po leđima. Polinik nas izvesti da su nižom stazomkojom su oni pošli stigli lako i brzo. Već pre nekog vremena dospeli su doove čistine.,,Priđi“, mahnu vitez mom gospodaru, ,,da pogledaš ovo.“Cela družina pođe za njim. Na suprotnoj obali potoka, desetak stopa uz

padinu, pružala se staza dovoljno široka za dvojicu ljudi. Cak i u dubokojseni klanca videlo se da je tlo izriveno.

„Gorska staza kojom su krenuli Besmrtni. Nema šta drugo da bude.“Dijenek kleče da opipa zemlju. Bila je još sveža, nisu prošli pre više od

dva sata. Na usponima uz prevoje videlo se gde su stope Deset hiljada upokretu urušile padine, a tamo gde su silazili ostala su klizišta pokrenutanjihovim prolaskom.Dijenek odabra jednog od Polinikovih ljudi, pesničara Telamonija, da se

vrati po tragu kojim su oni došli i izvesti Leonidu. Covek razočaranozagunđa. „Nema toga“, odseče Dijenek. „Najbrži si koji poznaje stazu.Moraš ti.“Pesničar otrča.Još jedan iz Polinikove družine nije bio tu. „Gde je Dorejon?“„Niz stazu, da pronjuška.“Trenutak kasnije vitez, čija je sestra Alteja bila udata za Polinika, dođe

odozdo lakim trkom. Bio je gymnos, nag da bi brže trčao.„Sta ti je s riđanom?“, oslovi ga Polinik veselo. „Skvrčio se kao žir.“Vitez pokaza zube u osmehu i dohvati ogrtač s drveta gde ga je bio obesio.

Reče nam da se staza završava nekih osamsto koračaja niže. Citava šuma jeoborena, verovatno baš večeras, pošto su Persijanci doznali za stazu. Bezsumnje su se Besmrtni tamo postrojili, na tek raščišćenoj krčevini, pre negošto im je zapoveđen pokret.„Sta je sad tamo?“„Konjica. Tri ili četiri odreda.“ Tesalci, reče nam vitez. Grci čija je zemlja

prešla neprijatelju.„Hrču kao da su kod kuće. A magla je gusta kao kaša. Svi su zarili nos u

ogrtač, i stražari.“„Možemo li da priđemo?“Dorejon klimnu. „Borovina. Sve posuto iglicama. Možeš da pretrčiš iz sve

snage a da se ni šum ne čuje.“Dijenek pokaza na čistinu gde smo stajali. „Ovde će nam biti zborno

mesto. Okupićemo se ovde. Odavde ćeš nas ili ti, Dorejone, ili neko drugiod vaše družine povesti putem kojim ste došli, bržim.“Dijenek naloži Pevcu da još jednom svima opiše raspored neprijateljskog

bivaka, za slučaj da mu se nešto dogodi pre nego što stignemo tamo.Podelili smo ostatak vina. Desilo se da je mešina u obređivanju prešla izPolinikove ruke u Pevčevu. Helot ugrabi ovaj tren bliskosti pred sam

prepad. „Reci mi istinu. Da li bi mi stvarno ubio sina one noći kad jekrypteia došla po nas?“„Ubiću ga i ovako ako zasereš noćas“, odgovori mu ovaj.,,U tom slučaju“, uzvrati mu helot, „tvojoj ću se smrti još više obradovati.“Bilo je vreme da nas Loptaš napusti. On je pristao da nas dovede dovde,

ali ne dalje. Na sveopšte iznenađenje, činilo se da se odmetnik dvoumi.,,Gledajte“, izusti nesigurno, „ostao bih s vama, dobri ste ljudi, divim vamse. Ali savest mi ne dopušta da to učinim bez nekakve naknade.“Ovo se svima učini do zla boga smešno.„Čvrsta su ti načela, odmetniče“, opazi Dijenek.„Hoćeš naknadu?“ Polinik se uhvati među prepone. „Ovo ću ti dati.“Samo se Loptaš ne nasmeja.„Pakao vas progutao“, progunđa on, više za sebe nego drugima. Sve

gunđajući kletve, on zauze svoje mesto u našem malom stroju. Rešio je daostane.Družina odavde neće biti podeljena; iako ćemo se kretati po petorica, s

Loptašem umesto Telamonija među Polinikovim ljudima, obezbeđivaćemopodršku jedni drugima.Prikrali smo se bez neprilika mimo pospalih Tesalaca. Grčka konjica je

bila ovde dobrom srećom po nas. Povratak, bude li ga bilo, biće neizbežnou pometnji; velika će prednost biti da u mraku imamo nešto po čemu ćemose ravnati, kao što je ova široka krčevina. Konji bi se mogli nadati u trk istvoriti metež, a bude li družina pred poterom bežala kroz tesalski bivak,dovikivanjem se neće odati među Tesalcima koji takođe govore grčki.Posle još pola sata dospesmo na ivicu šume neposredno iznad trahinjanske

utvrde. Pod zidinama je Asop grmeo i hučao u svom uzanom koritu. Uznjegovu zaglušnu riku niz ždrelo klanca dopirao je i oštar hladan vetar.Sada smo videli neprijateljski bivak.Sigurno se nijedan prizor pod nebom, ni onaj pod opsednutom Trojom, niti

sam rat bogova s Titanima, nije mogao porediti s onim što se sad prostiralopred našim očima.Koliko god je pogled mogao da dosegne, ravnicom uz more tri milje

dugačkom i pet širokom, i još nedoglednim ravnicama iza tračkih litica,gorele su neprijateljske vatre, naoko uvećane u magli.„Toliko o onome da se spremaju kući.“

Dijenek mahnu Pevcu da mu priđe. Helot mu izloži čega se sećao:Kserksovi konji piju na najdaljem mestu uz rečni tok, a svi ostali niže nizvodu. Persijancima su reke svete i moraju se čuvati neokaljane. Cela gornjapolovina doline ograđena je za ispašu. Sator Velikog Cara, kleo se Pevac,postavljen je u samom vršku doline, na lukomet od reke.Družina je kročila u reku tačno pod zidinama utvrde. Eurota u Lakedemon

dotiče iz planine; čak i leti njena vodasnežnica mrzne telo do kosti. Asop jebio još gori. Ledio je udove u trenu oka. Toliko je studen bio da smo sepobojali šta će biti ako budemo morali da potrčimo kad izađemo - noge iruke nismo osećali.Srećom, bujica je nekoliko stotina koračaja niže malaksavala. Ogrtače smo

smotali i položili u udubljenja izvrnutih štitova koji su plutali uz nas.Neprijatelj je zajazio reku da obuzda bujicu i olakša pojenje i konjima iIjudima. Na branama su bile postavljene straže, ali bilo je tako vetrovito imaglovito u ovaj pozni čas, a straže tako spokojne u ubeđenju da je makakav proboj nezamisliv, da je družina uspela krišom da prepuže prekoustava, a onda brzo dopliva u senke uz obalu.Mesec je zašao. Pevac nije mogao da razabere šator Njegovog Veličanstva.

„Bio je ovde, kunem se!“ Pokazao je tlo koje se blago uzdizalo i na komenije bilo ničega sem dva reda konjušarskih šatora što su lepetali na vetru iniza kočića uz koje su bili privezani konji, potišteni pod burom. „Mora bitida su ga premestili.“Dijenek izvuče mač. Nameravao je da mu na mestu preseče grkljan kao

izdajniku. Pevac se kleo svim bogovima kojih je mogao da se seti; nijelagao. „Po mraku izgleda drugačije“, pravdao se neubedljivo.Spasao ga je Polinik. „Ja mu verujem, Dijeneče. On je takva usrana budala

da baš liči na njega da ovako zajebe.“Posrtali smo dalje, do vrata u matici koja je ledila srž u kostima. U jednom

trenu Dijeneku se noga zaplela u trske; morao je da zaroni i upotrebi xiphosda se oslobodi. Izronio je frkćući od smeha.Upitah ga čemu se smeje.„Pitao sam se može li još nešto crnje da me snađe.“ Nasmejao se mrko.

„Jedino još ako bi mi vodena zmija upuzala u dupe i okotila petorke..."Iznenada Pevac munu mog gospodara u rame. Pred nama je bio još jedan

jaz. Obala je delovala pitomo, a na njoj su bila razapeta tri šatora; uz padinuse uvijao prilaz obasjan svetiljkama, pored volujskim kožama omeđenog

prostora za konje u kome se nalazilo desetak bojnih atova pod pokrovcima,tako veličanstvetlih da je svaki morao biti vredan čitavog omanjeg grada.Odmah iznad rastao je hrastov šumarak, osvetljen mangalom u kome je

huktao vetar, a iza je red egipatskih pomorskih ratnika čuvao stražu pred barjačičima iskićenim kraljevskim šatorom, tako prostranim kao da jenamenjen za hiljadu ljudi.„Evo ga“, pokaza Pevac. „Kserksov šator.“

TRIDESET JEDANPred sam napad ratnikove misli, govorio je često moj gospodar (kao

proučavalac straha kakvim se uvek proglašavao), slede nepromenljiv ineizbežan tok. Uvek postoji jedan trenutak, često kratak koliko otkucaj srca,u kome unutrašnje oko priziva sledeće trodelno priviđenje, često čak i poistom redosledu.Najpre mu se u najdubljem kutku srca prikažu lica onih koje voli, a koji ne

dele s njim trenutnu pogibelj: žena i majka, deca, pogotovo kćeri i pogotovoako su još malene. Njih što će ostati pod suncem s uspomenom na njega usvojim srcima ratnik pozdravlja nežno i sa sažaljenjem, zaveštava im svojuljubav i prašta se od njih.Potom pred unutrašnjim vidom izniču seni onih što su već prešli reku i

čekaju na dalekoj obali smrti. Za mog gospodara to su njegov brat Jatrokle,otac i majka, i Aretin brat Idiotihid. I njihovo tiho priviđenje ratnikovo srcepozdravlja, priziva njihovu pomoć i onda ih otpušta.Najzad pristupaju bogovi za koje čovek oseća da im je u najvećoj milosti.

Njihovoj brizi on prepušta dušu, ako može.Tek kad je ova trostruka obavezanost ispunjena, vraća se ratnik u

sadašnjost i okreće, kao probuđen iz sna, drugovima kraj sebe s kojima ćeproći kušnju smrti. U tome, opažao bi Dijenek, imaju Spartanci prednostnad svima s kojima se suoče u boju. Pod kojim bi tuđinskim barjakomčovek zatekao uz sebe takve ljude kakvi su Leonida, Alfej, Maron, a sada uovoj prašini Dorejon, Polinik i sam moj gospodar Dijenek? One što će ihčamdžija prevesti s njim zavoli ratnik ljubavlju većom od svih drugih što suih bogovi podarili ljudskoj vrsti, izuzev jedino majčinske premanovorođenčetu. U njih polaže sve, kao i oni u njega.Moje su oči sada motrile Dijeneka koji je čučao na rečnoj obai, bez

kalpaka, u skerletnom ogrtaču koji se u tami činio crn kao smrt. Desnomrukom gnječio je nepokretni članak ne bi li mu povratio savitljivost,prenoseći u sažetim rečenicama uputstva ljudima kojima je zapovedao. Krajnjega je Aleksandar dograbio šaku peska s obale i utrljavao je u držak svogkoplja da bi mu čvršće ležalo u ruci. Polinik je psovao tražeći tačkuravnoteže i pravilan stisak na rukohvatu mokrog štita. Ker i Lahid, Loptaš,Pevac i Dorejon takođe su dovršavali pripreme. Pogledah u Samoubicu. On

je hitro razvrstavao svoje šivaće igle, kao vidar kad bira sečivo da zaseče uranu, birajući tri, jednu za bacanje i još dve za drugu ruku, koje su munajbolje ležale u šaci i obećavale najpouzdaniji let. Čučnuh uz Skita, koji ćemi u ovom prepadu biti par. „Videćemo se u Haronovom čamcu“, reče mion i povuče me za sobom ka krilu s koga ćemo napasti.Hoće li njegovo lice biti poslednje koje ću videti? Lice ovog Skita, koji me

je učio i upućivao otkad mi je bilo četrnaest. On me je učio pokrivanju izastajanju, postrojavanju i zaklanjanju; kako da spalim ubodnu ranu i danamestim polomljenu ključnjaču; kako da oborim konja na otvorenom poljui kako da na ogrtaču izvučem ranjenog ratnika iz bitke. Sa svojom veštinomi neustrašivošću mogao je da stupi kao najamnik u ma koju vojsku podnebom. I u persijsku da je hteo. Dodelili bi mu zapovedništvo nad stotinom,stekao bi sjaj i slavu, žene i bogatstvo. A ipak je odabrao da ostane u grubojškoli lakedemonjanskoj, služeći bez naknade.Pomislih na putujućeg prodavca Elefantina. Od cele vojske Samoubica je

postao najnaklonjeniji ovom živahnom veseljaku i njih dvojica su sklopiličvrsto prijateljstvo. Uveče uoči prve bitke, kad su se ljudi iz tridesetine moggospodara okupili da pripreme večernji obed, Elefantin se pojavio u svomobilasku. Rasprodao je bio svu svoju robu, trampio kola i magare, prodao ječak i ogrtač i obuću. Noćas je kružio s košarom krušaka i slatkiša deleći ihratnicima posedalim za večeru da se zaslade. Zastao je kraj naše vatre. Mojgospodar je uveče često prinosio žrtvu; neveliku, koricu ječmenog hleba ilivenicu, ne moleći se glasno, samo se tiho u srcu obraćajući bogovima snekoliko reči. Nikada mi ne bi otkrio za šta se moli, ali ja sam mu čitao susana i čuo mrmljanje. Molio se za Aretu i kćeri.„Trebalo bi da ovi mladi momci paze na pobožnost“, primeti emporos, „a

ne vi okoreli ratnici!“Dijenek toplo pozdravi Elefantina. „Misliš ’ostareli’, druže moj.“ „Mislim

šta kažem, glaj’te pa vi’te!“Pozvaše ga da sedne. Bijas je još bio živ; zadirkivao je prodavca da ne

misli o budućnosti. Kako će se stara koska sad izvući bez magarca i kola?Elefantin mu ne odgovori.„Naš prijatelj ne odlazi“, reče Dijenek meko, zagledan u zemlju.

Aleksandar i Ariston se vratiše sa zecom oko koga su se pogađali s nekimdečacima iz Alpena. Starac se samo smeškao dok su ih ostali nemilicezavitlavali zbog ovog pazara. Zec je bio „zimski“, tako mršav da ne bi bio

za paprikaš ni dvojici Ijudi, a kamoli šesnaestorici. Elefantin je gledao umog gospodara.„Ispravno je da vi stari ratnici, sa sedima u bradi, budete ovde na

Kapijama. Ali ovi dečaci“, on pokaza Aleksandara i Aristona i obuhvatikretnjom i mene i još nekoliko štitonoša kojima još nije bilo ni dvadeset,„kako ja da odem kad ova deca ostaju ovde?“ „Zavidim tvojim drugovima“,nastavi kad je ponovo mogao da govori. „Citavog života tražim to što viimate od rođenja, plemenit grad da mu pripadam.“ Šakom punom kovačkihožiljaka pokazao je vatre što su nicale po bivaku i ratnike, stare i mlade,posedale oko njih. „Ovo će biti moj grad. Ja ću mu biti mirovni sudija ilekar, poočim i luda.“Podelivši kruške, on ode dalje. Čuli smo smeh u koji je naterao one oko

susedne vatre, pa onda oko sledeće.Saveznici su tada bili na položaju kod Kapija već četiri noći. Videli su

veličinu persijske sile, na kopnu i na moru, i dobro su znali kakva jeverovatnoća pred njima. A ipak sam osećao da se do tog trenutka, baremmeđu ljudima iz tridesetine mog gospodara, stvarnost pogibelji što pretiHeladi i neminovnog stradanja samih branilaca još nije bila uvrežila usvesti. Kako je sunce zalazilo, tako se duboka ozbiljnost spuštala na ljude.Zadugo niko ništa nije govorio. Aleksandar je uzeo da odere zeca, ja sam

mleo ječam; Medon je pripremao ognjište u zemlji, a Crni Lav seckao luk.Bijas se opružio uz panj hrasta posečenog radi drveta za vatru, uz LavaDugokurog sleva. Svi se prenuše kad Samoubica progovori.„Ima u mojoj zemlji jedna boginja kojoj je ime Na’an. Majka mi je bila

njena sveštenica, ako se tako sme zvati nepismena seljanka koja je čitavživot proživela na kolima. Podsetio me je na to naš prijatelj prodavac i onanjegova dvokolica koju je zvao kućom.“Niko od nas nikad nije čuo Samoubicu da ovoliko govori. Očekivali smo

da tu i prekine. Ali Skit nas zapanji i nastavi.Od majke sveštenice je naučio, reče, da ništa pod suncem nije stvarno. I

zemlja i sve na njoj samo su otelovljenja tananije i dublje stvamosti iza njih,nevidljive čulima smrtnika. Sve što zovemo stvarnošću održava ovajskriveni temelj, neuništiv, neopaziv iza zastora.„Vera moje majke uči da je stvarno samo ono što ne možemo da

primetimo čulima. Duša. Majčinska ljubav. Hrabrost. Samo je to bliskobogovima, jer postoji s obe strane smrti, iza zastora kao i pred njim.

Kad sam prvi put došao u Lakedemon i video bojni stroj, mislio sam da jeto najsmešnije ratovanje koje sam ikada video. U mojoj zemlji borimo se nakonjima. Za mene je to bio jedini način, veličanstven i slavan, prizor kojipokreće dušu. Falanga mi je izgledala kao lakrdija. Ali ljudima sam sedivio, njihova je vrlina nadmašivala sve druge narode o kojima sam neštodoznao. Bilo mi je to zagonetno.“Pogledah preko vatre u Dijeneka, da vidim da li je ikada pre čuo

Samoubicu da govori o ovim svojim premišljanjima, možda pre nego štosam ja počeo da mu služim, u godinama dok mu je Skit bio jedini štitonoša.Na licu mog gospodara videla se napregnuta pažnja. Samoubičinablagoglagoljivost bila mu je očito nova koliko i drugima.„Sećaš li se, Dijeneče, kad smo se borili protiv Tebanaca kod Eritreje? Kad

su se slomili i dali u beg? To je bilo prvi put da vidim takvo bezglavobekstvo. Bio sam zgranut. Postoji li niskiji i sramotniji prizor pod suncemod bojnog stroja kad se raspadne od straha? Covek se postidi što je smrtniki što gleda takvu podlost čak i među neprijateljima. To je zločin protivzakona božijih.“ Samoubičino zgađeno lice sad se razvedri. „Ali naspramtoga: kad red odoli! Sta je veličanstvenije i plemenitije?Jedne noči sanjao sam da stupam u stroju. Nastupali smo preko ravnice u

susret neprijatelju. Srce mi se smrzlo od straha. Saborci su koračali okomene, ispred i iza, sa svih strana. I svi su bili ja. Ja star, ja mlad. Prepao samse još više, kao da se raspadam na deliće. Onda su zapevali. Glasovi su imse uzdizali u slatkoj pesmi, a ja sam osećao kako me strah napušta.Probudio sam se umiren i znao sam da mi je bog poslao ovaj san.Shvatio sam tada da je to lepak koji čini vašu falangu tako moćnom.

Nevidljivo lepilo koje je spaja. Razumeo sam da sva uvežbanost iposlušnost koju vi Spartanci volite da uterujete jedni drugima u glavu nijezapravo da biste utuvili veštinu ili umešnost, već da se stvori ovaj lepak.“Medon se nasmeja. ,,A kakav si ti to lepak odlepio, Samoubice, pa da ti

vilica zaklapara tako neskitski neumereno?“Samoubica se naceri preko vatre. Medon je, rekli su mi, nadenuo Skitu

nadimak onda kad je, počinivši ubistvo u svojoj zemlji, dobegao u Spartu,gde je stalno iznova tražio smrt.„Kad su me u Lakedemonu prozvali ’Samoubica’, mrzeo sam to ime. Ali s

vremenom sam uvideo koliko je u njemu nenamerne mudrosti. Sta jeplemenitije nego da oduzmeš sebi život? Ne doslovno. Ne nožem u utrobu.

Nego da uništiš onog sebičnog sebe, onaj deo koji gleda samo na sopstvenoizbavljenje, na spasavanje vlastite kože. Tu ste pobedu vi Spartanci, kakosam video, izvojevali nad sobom. To je bio lepak. To ste vi naučili, pa samostao da naučim i ja.Kad se ratnik ne bori za sebe, nego za svoju braću, kad svrha kojoj

najstrastvenije stremi nije slava, niti spasavanje svog života, već to da dasebe za svoje drugove, da ih ne bi napustio, da ih ne bi bio nedostojan, ondaje njegovo srce istinski prezrelo smrt i tada je on prevazišao sebe i dotakaosvojim delima uzvišenost. Zato pravi ratnik ne može o bici da govorinikome sem braći koja su bila s njim. Ta istina je toliko osveštana,posvećena, da se ne može iskazati. Nikada ne bih o njoj govorio nikom semvama ovde.“Crni Lav ga je pažljivo slušao. „Istina je što si rekao, Samoubice, ako mi

opraštaš što te tako zovem. Ali nije plemenito sve što je nevidljivo. I podlaosećanja su nevidljiva. Strah i pohlepa i pohota. Šta o njima kažeš?“,,Da“, priznade Samoubica, ,,ali zar se ne oseća da su ona podla? Smrde do

nebesa, zgade te do srca. Plemenitost se oseća drugačije. Kao muzika, aglasovi su to lepši što su uzdignutiji.To je bilo drugo što me je zbunilo u Lakedemonu. Vaša muzika. Toliko

muzike, ne samo borbene ode i ratničke pesme koje pevate kad stupateprotiv neprijatelja, već i horska i muzika za igranje, na svetkovinama i uzžrtvovanja. Zašto ovi savršeni ratnici toliko poštuju muziku, kad zabranjujupozorište i svaku umetnost? Verujem da osećaju da je vrlina kao muzika.Treperi na višim, plemenitijim vrhuncima.“Okrenuo se Aleksandru. „Zato te je Leonida izabrao za Tri stotine, mladi

moj gospodaru, iako nikad pre nisi čuo bojne trube. Jer veruje da ćeš ovdekod Kapija pevati tu uzvišenu pesmu, ne ovim“ - on pokaza grlo - ,,većovim“ - i dotače srce.Samoubica zaćuta, najednom postiđen i smeten. Svi su ga oko vatre

gledali uozbiljeno i s poštovanjem. Dijenek razbi tišinu smehom.„Ti si filozof, Samoubice."Skit mu se u odgovor isceri. ,,Jesam“, klimnu on, „glaj’te pa vi’te!“Tad se pojavi glasnik i pozva Dijeneka na većanje kod Leonide. Gospodar

mi mahnu da pođem s njim. Nešto se u njemu izmenilo; osećao sam to doksmo izukrštanim stazama prolazili kroz savezničke bivake.

„Sećaš li se one noći, Kseo, kad smo sedeli s Aristonom i Aleksandrom igovorili o strahu i onome što mu je suprotno?“Rekoh da se sećam.„Dobio sam odgovor na svoje pitanje. Od našeg prijatelja prodavca i našeg

Skita.“On pređe pogledom vatre bivaka i saveznike okupljene po svojim

jedinicama, i njihove starešine koji su sa svih strana dolazii ka kraljevojvatri, spremni da ispune što bude tražio i prime što im naloži.„Suprotnost strahu“, reče Dijenek, „jeste ljubav.“

TRIDESET DVASa zapadne strane, iza šatora Njegovog Veličanstva, bila su dvojica

stražara.Dijenek je izabrao da napadnemo s ove strane jer je bila najpustija i

najmanje izložena pogledima, a najviše vetruštini. Od svih izlomljenih slikakoje su mi preostale iz ovog prepada što ne potraja duže od pedesetotkucaja srca, najživlji mi je lik prvog stražara, Egipćanina dvometraša skalpakom boje zlata urešenim srebrnim krilima grifona. Ovi ratnici, kao štoje Njegovom Veličanstvu znano, s ponosom nose vunene pojaseve u jarkimbojama svoje jedinice. Na položaju ih, prema običaju, ukrste preko grudi iprikopčaju oko struka. Te noći je ovaj stražar omotao svoj preko nosa i ustada se zaštiti od vetra i prašine koju je vetar nanosio, uvivši i uši i čelo, iostavivši samo uzan prorez za oči. Glomazni štit od pletera koji je držaouspravljen ispred sebe posrtao je pod nasrtajima bure. Nije trebalo mnogomašte pa da se zamisli kako se bedno osećao sam na studeni pod onimsamotnim mangalom u kome je vihor hujao.Samoubica mu je neopažen prišao na tridesetak stopa, gmižući potrbuške

mimo zakopčanih konjušarskih šatora, uz glasno lepetanje lanenihpokrovaca koji su štitili konje od vetra. Bio sam tik iza njega; video samkako svojim divljim bogovima mrmlja molitvu od dve reči - „Otpremitega“, misleći na neprijatelja.Stražar tupavo trepnu kad je iz pomrčine na njega nasrnulo Skitovo obličje

s dva laka koplja za juriš u levoj ruci i s ubilačkom bronzanom oštricomtrećeg, u položaju za izbacivanje, pokraj desnog uveta. Tako mu se nastran ineočekivan morao učiniti ovaj prizor da čak nije ni pokušao da podigneuzbunu. Desnicom je potegnuo omotani pojas iznad očiju, kao da za sebegunđa što je dužan da odgovori na ovo iznenadno i neželjeno ometanje.Prvu sulicu Samoubica je s takvom snagom zario čoveku kroz adamovu

jabučicu da se probila kroz vrat i kičmu i izbila grimizna na drugu stranu začitavu dužinu podlaktice. Čovek pade kao kamen. Samoubica se u trenunađe na njemu i istrže svoju šivaću iglu tako divljački da je s njom iščupao imrtvačev grkljan.Drugi stražar, na deset stopa od prvoga, samo što se preneražen okrenuo,

ne verujući onome što su mu sopstvena čula govorila, kad Polinik jurnu s

leđa na njega u punom trku, tresnuvši ga u nezaštićenu desnu stranuramenom iza štita s takvom silinom da momak bi preturen s nogu i odbačenkroz vazduh. Dah mu beše isteran iz pluća još pre nego što je kičmomudario u zemlju; Polinikov nabadač za guštere probode mu grudi takosnažno da se čak i kroz vihor čulo kad se kost smrskala i prelomila.Napadači jurnuše ka šatoru. Aleksandar proseče platno što se nadimalo.

Dijenek, Dorejon, Polinik, Lahid, a onda Aleksandar, Ker, Pevac i Loptašprobiše se unutra. Videli su nas. Stražari su s obe strane urlali na uzbunu.Sve se desilo tako brzo da u početku nisu poverovali onome što viderođenim očima. Očigledno im je bilo naređeno da ostanu na svojimpoložajima, pa su tako upola i učinili, barem najbliža dvojica (i jedini vanšatora), krenuvši ka Samoubici i meni s nekakvom pometenom iošamućenom nesigurnošću. Strela mi je bila zapeta na tetivi, a u levoj ruci,kojom sam držao oblučje, stezao sam još tri, i taman sam podizao luk daodapnem hitac. ,,Stani!“, viknu mi Samoubica u uvo kroz huk vetra.„Nasmeši im se!“Pomislih da je poludeo. Ali on je činio tačno to. Domahujući im kao stari

drugar i dovikujući im na svom jeziku, Skit se pravio da je ovo nekakvavežba o kojoj ove stražare možda niko nije obavestio. To ih je zadržalokoliko za dva treptaja oka. Onda je još desetak ratnika navalilo s prednjestrane šatora. Okrenusmo se i zaronismo za našima unutra.U šatoru je bilo mrklo kao u jami i puno ženske cike. Nismo videli nikoga

od naše družine. Onda na suprotnom kraju odaje zaplamsa svetiljka. Bio jeto Ker. Naga žena obesila mu se oko noge, zarivši mu zube u meso na listu.Svetiljka obasja mač kojim skirit zaseče kao satarom, presekavši ženikičmeni pršljen. Ker pokaza na odaju. „Spaljuj to!“Bili smo u nekoj vrsti harema. Šator je morao biti podeljen na dvadesetak

odaja. Ko bi, pakla mu, znao gde je car? Dohvatih onu upaljenu svetiljku ipotpalih škrinju sa ženskim donjim rubljem; za časak je čitava ta javna kućaplamtela.Iza nas su, između razvriskanih milosnica, navirali egipatski ratnici. Trčali

smo niz prolaz za Kerom. U sledećoj odaji mora biti da su bili evnusi.Videh Dijeneka i Aleksandra kad su se, štit uz štit, probili pored dvojicetitana obrijanih lobanja, ne zastavši da udare, nego ih jednostavno preturivšis puta. Pevac raspori jednoga mačem, Loptaš poseče drugoga sekirom.Polinik, Dorejon i Lahid pojaviše se iz jedne spavaće odaje spreda, s

okrvavljenim kopljima. „Jebem ti sveštenike!“, viknu Dorejon nemoćno.Zrec, rasporen, dotetura i pade.Dorejon i Polinik su prvi upali u odaju Njegovog Veličanstva. Bila je

prostrana kao ambar, a potpornih stubova od ebanovine i kedra bila je u njojčitava šuma. Svetiljke i mangali obasjavali su je kao u podne. Persijskidoglavnici behu budni i okupljeni na većanje. Možda su već poustajali radisutrašnjeg dana, a možda nisu ni legali. Zaokrenuh oko ugla u ovu odajubaš kad su se Dijenek, Aleksandar, Ker i Lahid svrstavali štit uz štit zanapad. Videli smo zapovednike i doglavnike Njegovog Veličanstva natrideset stopa preko poda, ne zemljanog, već daščanog, čvrstog i ravnog kaou hramu i zastrtog tako debelim prostirkama da su prigušivale topot stopalau jurišu.Nemoguće je bilo prepoznati Njegovo Veličanstvo među Persijancima,

podjednako raskošno odenutim i podjednako visokim i lepim. Bilo ih jedesetak, ne računajući pisare, telohranitelje i sluge, svi pod oružjem.Očigledno su za napad doznali samo koji trenutak pre; stiskali su sablje,lukove i sekire, a po licima se činio da još ne veruju onome što vide. Cutke,Spartanci jurnuše.Onda su odjednom poletele ptice. Na desetine čudnovatih ptica, donetih

svakako iz Persije na razonodu Njegovom Veličanstvu, uzlepetaše se okonogu Spartancima u navali. Neko je rasuo i ispreturao kaveze, možda nekood Spartanaca u onom metežu, možda neki carski sluga hitre misli, teknajednom je usred napada stotinu ili više kreštećih harpija suknulo uvazduh, leteći stvorovi svakojakih boja, što su kričali i divljim lepršanjempomahnitalih krila ludački uzburkavali vazduh.Ptice su spasle Njegovo Veličanstvo. One, i potporni stubovi što su

podržavali svod šatora kao stotina stubova u hramu. To je zajedno bilodovoljno da zadrži napad taman koliko je bilo potrebno da Egipćann ostatakBesmrtnih koji su kao kućna straža ostali uz Njegovo Veličanstvo povrve iispune prostor ispred njega svojim telima.Persijanci su se u šatoru borili isto onako žestoko kao i njihovi drugovi u

Klancu. Kako su bili priviknuti na oružja za bacanje, laka koplja, sulice istrele, tražili su prostor i razdaljinu da ih izbace. Spartanci su, naprotiv, biliuvežbani za borbu prsa u prsa. Pre nego što bi čovek udahnuo, spojenilakedemonjanski štitovi behu načičkani strelama i sulicama. Još jedanudisaj i njihova bronzana lica silovito su udarila u neprijatelje koji su se

mahnito zbijali. Za trenutak je izgledalo da će Persijanci biti potpunopregaženi. Video sam kad je Polinik zario koplje u lice jednog plemića,istrgao njegov okrvavljeni vrh i zario ga u grudi drugome. Dijenek, sAleksandrom sleva, ubio je trojicu takvom brzinom da oko nije moglo da gaprati. Zdesna je Loptaš uzmahivao sekirom na vrištavo klupko sveštenika ipisara popadalih po podu, sekući kao ludak.Sluge Njegovog Veličanstva žrtvovale su svoje živote sa zapanjujućom

hrabrošću. Preda mnom su dvojica, još golobradi momci, zajedno dočepalizastirku s poda, gustu i debelu kao gunj, i služeći se njome kao štitom bacilise na Pevca i Dorejona. Da je iko imao vremena da se smeje Pevčevombespomoćnom besu kad je zario xiphos u taj ćilim izazvao bi urnebesansmeh. On golim rukama istrže grkljan prvom slugi, a drugom razbi lobanjusvetiljkom koja je još gorela.Sto se mene tiče, sve četiri strele koje sam imao pripremljene u ruci

odapeo sam s takvom grozničavom brzinom da sam posezao u tobolac i prenego što bi čovek stigao da otpljune. Nisam imao vremena ni da imotpratim let i vidim da li su pronašle cilj. Desna ruka mi je upravo prekoramena dočepala još nekoliko dodatnih, kad podigavši oči ugledah uglačaničelik zavitlane sekire kako mi leti ka glavi. Nagon cimnu noge ispod mene;činio se da je čitava večnost protekla pre nego što je telo povučenosopstvenom težinom počelo da pada. Zviždeći, sekira dolete tako blizu dasam već video purpurno nojevo pero na dršku i dvoglavog grifona utisnutogu čelik. Nije preostalo još ni koliko za dužinu podlaktice pa da me sečivopogodi među oči, kad se ispreči kedrov potporanj koga do tog trena nisambio čak ni svestan. Imao sam još časak da vidim lice čoveka koji je baciosekiru, a onda se platneni zid odaje raskida.Egipćanski ratnici nagrtali su unutra, dvadesetorica njih, pa za njima još

toliko. Citava ta strana šatora bila je sada otvorena vihoru. Videhzapovednika Tamija gde se sudara štitom u štit s Polinikom. Blesave pticemlatarale su posvuda krilima. Ker pade i dvosekla sekira raspori mu utrobu.Strela pogodi Dorejona u grlo i on se zanese unazad dok mu je krv oblivalazube. Dijenek, pogođen, posrnu i udari u Samoubicu. Napred su ostaliAleksandar, Polinik, Lahid, Loptaš i Pevac. Videh kad se odmetnik zatetura.Egipćani su preplavili Polinika i Pevca.Aleksandar je bio sam. Uočio je Njegovo Veličanstvo, ili nekog mladića za

koga je držao da je on, i sada je podigao koplje u iskošeni položaj iznad

desnog ramena spremajući se da ga zavitla preko zida neprijateljskihbranilaca. Video sam kako se čvrsto opire na desno stopalo, pribirući svusnagu za zamah. Baš kad mu se rame pokrenulo i ruka ispružila, persijskiplemić, zapovednik Mardonije kako sam doznao kasnije, zadade udaracsabljom s takvom silinom i tačnošću da je odsekao Aleksandru ruku uzglobu.Kao što to biva u trenucima krajnje hitnje, vreme kao da se usporilo,

dopuštajući vidu da časak po časak opaža ono što se odvijalo pred očima.Aleksandrova šaka, s prstima još obavijenim oko koplja, ostala je načas uvazduhu, a onda pala kao olovo, ne ispuštajući jasenovu dršku. Desna ruka irame nastaviše pokret napred u koji je bila unesena sva snaga, dok je izpatrljka gde je zglob presečen šikljala jarkocrvena krv. Aleksandar još nijeshvatio šta se dogodilo. Oči mu se ispuniše nevericom i osujećenošću; nijerazumeo zašto koplje nije poletelo. Bojna sekira se gromovito sruči nanjegov štit i obori ga na kolena. Bio je preblizu da bih ikako mogao da gazaštitim lukom; posegnuh ka podu da podignem koplje u nadi da ću gabaciti 'na persijskog plemića pre nego što njegova sablja pronađe metu iodseče mom prijatelju glavu.Pre nego što sam uspeo da se pokrenem, Dijenek se stvorio uz Aleksandra,

štiteći ga golemim bronzanim ovalom svog štita. „Izvlačite se!“, zaurla namon preko huke i meteža. Povukao je Aleksandra na noge kao što seljakizvlači jagnje iz bujice.Nađosmo se napolju na vetru.Video sam da Dijenek, udaljen tek za dve dužine ruke, uzvikuje naređenje,

ali ništa nisam čuo. Držeći Aleksandra da ne padne pokazivao je premapadini ispod utvrde. Nismo imali vremena da bežimo preko reke. „Pokrivajih!“, povika mi Samoubica u uvo. Osećao sam obličja zaogrnuta u skerletkako protrčavaju kraj mene i nisam znao ko je ko. Dvojicu su nosili.Dorejon je isteturao iz šatora, nasmrt ranjen, usred vreve egipćanskihratnika. Samoubica zavitla svoje šivaće igle u prvu trojicu takvom brzinomda se činilo kako su im sulice iznikle iz trbuha nekakvom čarolijom. Gađaosam i ja. Video sam kad je Egipćanin odsekao Dorejonu glavu. Iza njega,Loptaš izroni iz šatora i zari mu sekiru u leđa, a onda ga obori kiša kratkihkopalja i udaraca mačem. Nisam više imao čime da gađam. Ni Samoubica.Sunuo je da goloruk jurne na dušmane; uhvatio sam ga za pojas i povukaonazad urlajući. Dorejon, Ker i Loptaš su mrtvi - potrebniji smo živima.

TRIDESET TRIS istočne strane šatora nalazili su se samo ograđeni konji koje je jahalo

isključivo Njegovo Veličanstvo, i služinski šatori njihovih konjušara. Prekote ledine bežala je naša družina. Polje je bilo pregrađeno platnenim krilimarazapetim protiv vetra. Cinilo nam se kao da jurimo kroz oprano rubljenajnaseljenijeg dela grada. Dok smo Samoubica i ja sustizali naše drugovemeđu konjima skočanjenim na vetru, trčeći iz petnih žila i osećajući kakonam od straha krv dobuje u slepoočnicama, naletesmo na Pevca, poslednjegod družine, koji nam je unezvereno mahao da usporimo, da stanemo. Dahodamo.Izbili smo na otvoreno. Oklopljeni vojnici prolazili su kraj nas, na stotine.

Ali sreća ili božija ruka udesila je da oni ne behu pozvani pod oružje dauzvrate napad na njihovog Cara, i zapravo ništa nisu ni znali o tome. Njih jejednostavno probudila jutarnja truba i oni su još bunovni, gunđajući podnaletima vetra, poustajali da nastave preko noći prekinutu bitku. Povici nauzbunu dovikivani iz šatora gubili su se u vihoru; naši gonioci izgubili sunam trag među ovim mnoštvom u tmini.Beg iz persijskog bivaka čula su opažala, kako to često biva u ratu, kao

nekakvu stvarnost iščašenu do granice nastranosti i preko nje. Utekli smone trčeći i ne jureći, već šepajući i hramajući. Nismo ni pokušali da seskrivamo, već smo išli pravo ka neprijateljima, čak i zapodevajući razgovors njima. Da ironija bude veća, družina je čak i pomogla da se uzbunaproširi, onako bez kalpaka i okrvavljena, noseći štitove s kojih sulakedemonjanske lambde bile izbrisane i dvojicu drugova, teško ranjenogAleksandra i već mrtvog Lahida. Izdavali smo se za odred nadvladanihstražara. Dijenek je govorio na beotijskom grčkom, bar koliko je umeo daga oponaša, a Samoubica na svom skitskom narečju, dovikujući u prolazustarešinama vojnika koji su se oružali reč „pobuna“ i pokazujući iza nas, nedivljim mlataranjem, već umornim kretnjama, ka šatoru NjegovogVeličanstva.Cinilo se da nikoga nije briga za to. Velika većina vojske, video se,

poticala je iz naroda koji su podignuti na vojevanje protiv svoje volje. Uvlažno i vetrovito svitanje ovi nerado unovačeni vojnici gledali su samo da

se kakogod zgreju, napune trbuhe i preguraju dnevne borbe sa živomglavom na ramenima.Trački konjanici koji su se mučili da zapale vatru na kojoj bi pripremili

doručak čak su nehotično pružili družini noćnih prepadača pomoć zaAleksandra. Držeći nas za Tebance, čiji je narod delimično prešao napersijsku stranu, koji su te noći bili zaduženi za unutarnju bezbednost,konjanici su nam dali svetlo, vodu i zavoje, dok je Samoubica, iskusnomrukom sigurnijom no u ma kojeg ratnog vidara, zaustavljao krvarenje izpresečenih žila bakarnom „psećom vilicom“. Aleksandar se već gasio.„Hoću li umreti?“, pitao je Dijeneka odsutnim detinjim glasom, glasom

nekoga ko već napušta svoje telo.„Umrećeš kad ti ja kažem da možeš“, odvrati mu Dijenek blago.Uprkos pritegnutim žilama, krv je navirala iz patrljka, lipteći iz pokidanih

vena i stotina sitnih krvnih žilica u skašenom tkivu. Užarivši xiphos navatri, Samoubica je pljosnatom stranom spalio ranu i podvezao je,učvrstivši povesku iznad lakta. U mraku i pometnji niko, pa ni samAleksandar, nije opazio probodnu ranu zadatu kopljem ispod drugog rebra iunutrašnje krvarenje ispod pluća.Dijenek je i sam bio ranjen u nogu, onu s ranije polomljenim člankom, i

takođe je iskrvario. Nije više imao snage da nosi Aleksandra. Polinik jeprebacio mladića, još pri svesti, sebi preko desnog ramena, namestivši muradi zaštite štit preko leđa.Samoubica je pao na pola puta uz padinu ka utvrđenju. Bio je ranjen u

prepone još tamo u šatoru a da nije bio toga svestan. Podigoh ga; Pevac jenosio Lahidovo telo. Dijeneka je izdavala noga i trebalo je nositi i njega.Pod ozvezdanim nebom videh mu očaj u očima.Svi smo se osećali nečasno što smo ostavili Dorejonovo telo, i Kerovo, pa

čak i odmetnikovo, među dušmanima. Sramota nas je gonila kao bič,primoravajući izmorene udove na još jedan korak uz okrutnu, sve strmijupadinu.Prošli smo utvrdu, zaobilazeći posečenu šumu gde je bila smeštena

tesalska konjica. Tesalci su bili budni i oružali su se, na polasku u dnevnubitku. Za nekoliko minuta dosegosmo onaj šumarak gde smo ranije uplašiliusnulog jelena.Začusmo poziv na dorskom. Bio je to Telamonije pesničar, koga Dijenek

beše odaslao da javi Leonidi za stazu kroz planinu i dolazak Deset hiljada.

Vratio se i doveo pomoć, trojicu spartanskih štitonoša i šestoricu Tespijaca.Naša družina popada, iscrpljena. „Vezali smo konope putem nazad“, izvestiTelamonije Dijeneka. „Usponi nisu teški.“„Šta je s persijskim Besmrtnima? S Deset hiljada?“„Nije im bilo traga kad smo pošli. Ali Leonida povlači saveznike. Svi

odlaze, osim Spartanaca.“Polinik nežno položi Aleksandra na poleglu travu u šumarku. Još je

mirisala na jelene. Dijenek se približi da pogleda diše li mladić, onda muprisloni uvo na grudi. „Umuknite!“, povika on na družinu. „Umuknite,jebem li vam!“Cvršće je pritisnuo uvo na grudnu kost. Da li je mogao da razazna

udaranje vlastitog srca od kucanja koje je očajnički nastojao da čuje ugrudima svog štićenika? Vreme je proticalo. Dijenek se na kraju ispravi isede. Izgledalo je da mu je leđa pritisnula težina svih rana i svih smrti kojihse nagledao u svom veku.Podigao je mladićevu glavu, nežno, podvukavši mu ruku pod potiljak. Plač

tako bolan kakav nikada nisam čuo razdirao mu je grudi. Leđa su mu setresla, ramena drhtala. Držao je Aleksandrovo beskrvno obličje u naručju;ruke su mlitavo visile niz mladićevo telo kao niz lutku. Polinik kleče uzmog gospodara, ogrnu mu ramena i držao ga je dok je ovaj plakao.Ni u bici niti ikad ne videh ni ja niti iko od ljudi koji su se zatekli pod tim

hrastovima da su se Dijeneku istrgle uzde kojima je tako snažno obuzdavaosvoje srce. Videlo se da prikuplja svu preostalu volju da bi povratio strogodržanje Spartanca i starešine. Izdahnuvši duboko, dublje od uzdaha, kao kadna samrti daimon odlazi stazom ljudskog grla, oslobodio je Aleksandrovobeživotno telo iz zagrljaja i položio ga nežno na skerletni ogrtač. Uzeo ješaku mladića koji mu je bio štićenik i podstrek od dana svog rođenja.„Zaboravio si na naš lov, Aleksandre.“Eoja, bleda zora, donela je svetlost ogoljenim nebesima nad guštarom.

Tragovi divljači postali su vidljivi na tlu. Oko je počeo da razaznaje divlje,olujom zbrisane padine, poput onih na T eri na Tajgetu, hrastove šumarke isenovite pašnjake, koji su, zasigurno, bili puni jelena i veprova, pa moždačak i lavova.,,U kakav bismo sjajan lov došli ovamo sledeće jeseni.“

TRIDESET ČETIRIPrethodne stranice behu poslednje predate Njegovom Veličanstvu pre

spaljivanja Atine.Vojske Carstva stajahu tada, na dva časapred sunčev zalazak, šest nedelja

posle pobede kod Termopila, postrojene pod zapadnim zidinama uunutrašnjosti atinskog grada. Sto dvadeset hiljada vojnika što naređenjaimađahu da požare pale krenuše s buktinjama u hramove i svetilišta,sudnice i javna zdanja, vežbališta, kuče, radionice, škole i skladišta.U to vreme čoveku Kseonu, što do tada postojano se oporavljaše od rana

zadobijenih u bici za Tople kapije, gore bi. Sto svedok bejaše izgaranjuAtine, duboko gaje potreslo. Ugroznici bez prestanka zapitkivaše zasudbinufaleronske luke, gdeje, kako nam govoraše, hram Persefone PodVelom, svetilišta u kome rođaka njegova, Diomaha, nađe pribežište. No nikone mogaše nikakva obaveštenja dati o sudbinipredgrađa ovog. Zarobljenikupostajaše sve gore; Carski Vidar beše pozvan i utvrdi da se nekoliko ranana unutrašnjim organima iznova ozledilo i da ranjenik ima unutarnjekrvoliptanje.U ovome času do Njegovog Veličanstva se ne mogade doči, buduči on uz

brodove što sepripremahu za neminovno sukobljavanje s helenskimbrodovljem, očekivano da otpočne u zoru. Sutrašnja če bitka, predviđahuželjno zapovednici momarice Njegovog Veličanstva, otkloniti svaki otporneprijateljev na moru, te če neosvojen dosad ostatak grčke, Sparta iPeloponez, ostati bespomočan pred konačnim napadom snaga NjegovogVeličanstva s mora i kopna.Ja, istoričar Njegovog Veličanstva, primih u ovaj čas naređenje da kao

pisar pođem uz Njegovo Veličanstvo u bitku i beležim, kako se dešavalibudu, sve pomena vredne podvige smelih zapovednika carskih. Beše mimoguče, međutim, da prepolaska napoložaj ovaj ostatak večeri uz Grkaprovedem. Sa svakim minulim časom noćpostajaše sve strahotnija. Nad.ravnicom se vio gust sumporast dim sa zgarišta grada; požar što je plamteona Akropolju, u trgovačkim i četvrtima gde se stanovalo osvetljavaše nebokao upodne. Uz to snažan zemljotres potrese obalu, rušeći mnoge zgrade,pa i delove zidina gradskih. Nečegpraiskonskog beše nad gradom, kao dasu i zemlja i nebesa kao i Ijudipregnuli da ratuju.

Covek Kseon bešepri razboru i smiren. Obaveštenja što ihje zatražiočetovođa Oront stigoše u bolesnički šator, iz kojih se doznati moglo da susveštenice Persefonine, pa s njima verovatno i zarobljenikova rođaka,izbegle preko zaliva u Trezen. Cinilo se daje ovo čoveka ospokojilo. Došavšido ubeđenja da ovu noć preživeti neće, potresen beše, činilo se, samoutoliko što će time bitiprekraćeno kazivanje njegovepriče. Zeleo bi, reče, dau časovima što mupreostaju, bude zabeleženo onoliko o svršetku bitkekoliko uzmogne upero da kaže. Ipoče odmah, vraćajući se u sećanju Toplimkapijama.Sunce se tek pomaljalo iznad horizonta kad družina otpoče spust niz

poslednju liticu iznad helenskog bivaka. Aleksandrovo i Lahidovo telospušteno je konopcima, a isto tako i Samoubica koji zbog rane u preponamanije mogao da pokreće noge. I Dijeneku je bio potreban konopac. Spuzalismo dole unatraške kao rakovi. Preko ramena sam video ljude na odlasku,Arkađane i Orhomenjane i Mikenjane. Na trenutak pomislih da i Spartancipolaze. Može li biti da je Leonida, spoznavši uzaludnost odbrane, izdaonaređenje da se svi povuku? Onda mi se pogled, nagonski skrećući kačoveku uz mene, srete s Polinikovim. Video je želju za izbavljenjem jasnoispisanu na mom licu. Samo se iskezio.U podnožju Fokiđanskog zida ostatak Spartanaca, jedva nešto preko

stotinu plemenitih još kadrih za borbu, već su dovršavali gimnastiku ioružali se. Cešljali su kose, spremajući se za smrt.Sahranismo Aleksandra i Lahida uz Zapadnu kapiju. Njihovi prsni oklopi i

kalpaci sačuvani su da se iskoriste; štitove smo im Pevac i ja već složili uzostale tamo u bivaku. Među Aleksandrovom opremom ne nađosmo novčićza brodarinu Haronu, niti smo moj gospodar ili ja imali ijedan. Nekako samih pogubio, celu onu kesu koju mi je gospa Areta predala na čuvanje oneposlednje večeri na imanju u Lakedemonu.,,Evo“, reče Polinik.Pružao je, još zamotan u nauljeno platno, novčić koji mu je žena izglačala

za njega samog, srebrnu tetradrahmu što su građani Elide iskovali njemu učast, u spomen na drugu olimpijsku pobedu. Na licu je bio utisnut lik ZevsaGromovnika, s krilatom Nikom nad desnim ramenom. Na naličju su, u častSparte i Lakedemona, bili Heraklova toljaga i lavlja koža u polukrugudivljih maslina.

Polinik sam položi novčić na mesto. Morao je da razdvoji Aleksandrovuvilicu, na onoj strani gde je nije držao „pesničarev zalogaj“ jantara ieuforbije, koji je verno držao polomljenu kost čvrsto imobilisanu. Dijenekotpeva molitvu za pale i s Polinikom spusti momka, umotanog u njegovskerletni ogrtač, u plitak rov. Brzo su ga prekrili zemljom. ObojicaSpartanaca su ostali da stoje.„Bio je najbolji od nas“, reče Polinik.Sa zapadnog vrha dojuriše stražari. Opazili su Deset hiljada; dovršivši

celonoćni zaobilazak, oni su se sada našli, u punoj sili i ordiji, na šest miljaiza helenskih leđa. Već su rasturili fokiđansku odbranu gore na vrhu.Braniocima kod Kapija preostala su možda još tri sata pre nego što seBesmrtni spuste i zauzmu položaj za napad.I drugi glasnici su stigli, s trahinjanske strane. Presto s koga će Njegovo

Veličanstvo posmatrati, kao što je družina otposlata u prepad videla sinoć,uklonjen je. Na svojim carskim dvokolicama Kserks stiže na čelu odmornihhiljada da nastavi napad na Helene.Grobište je bilo udaljeno oko pola milje od mesta gde su se Spartanci

okupljali pod zidom. U povratku su se moj gospodar i Polinik mimoilazilisa saveznicima koji su se povlačili u bezbednost. Veran zadatoj reči,Leonida ih je sve oslobodio, sem Spartanaca.Gledali smo ih dok su prolazili. Najpre Mantinejci, bez ikakvog reda,

klonuli kao da nimalo snage nemaju u kolenima i tetivama. Cutali su. Behuprljavi kao da su načinjeni od blata. Prašina im je pokrila svaku poru iduplju na telu, zavukla se u uglove očiju i izmešala s ulepljenompljuvačkom u krajevima usana. Zubi su im bili crni; pljuvali su na svakomkoraku i pljuvačka je crna padala na crnu zemlju. Neki su natakli kalpakena glavu, zaturivši ih na potiljak bez razmišljanja o tome, kao da su samonašli za prikladno da ih odlože na sopstvene lobanje. Mnogi su ih prevesilipreko leđa na kojima su nosili štitove, podmetnuvši pod njih savijeneogrtače. Mada je u svitanje još bilo sveže, vukli su se u znoju. Nikad nevideh vojnike tako izmoždene.Korinćani naiđoše sledeći, pa za njima Tegejci i opunćanski Lokriđani,

Filejci i Orhomenjani, izmešani s ostalim Arkađanima i preostatkomMikenjana. Od osamdeset hoplita iz tog grada, samo ih je još jedanaest bilokadro da hoda, a još desetak su nosii položene na nosila, ili su ih vukletovame životinje. Čovek se oslanjao na čoveka, životinja na životinju. Oni s

prelomima lobanje i potresom mozga, što nisu više znali ni ko su ni gde senalaze, nisu se razlikovali od svojih drugova obezumljenih užasima inaporima proteklih šest dana. Gotovo svaki čovek bio je mnogostrukoizranjen, uglavnomu noge i glavu; izvestan broj bio je oslepljen; oni su sevukli uz svoju braću, držeći ih pod ruku, ili za teretnim životinjama, držećise za ular vezan pozadi za prtljag.Mimo palih prolazili su spaseni, bez stida i krivice, s onim

strahopoštovanjem i zahvalnošću o kojima je Leonida govorio okupl jenimaposle bitke kod Antiriona. T o što ovi ratnici još dišu, nisu postiglinikakvim svojim delom, i oni su to znali; ni njihova hrabrost ni vrlina nebehu veće nego u onih što su pali, samo ih je pratila bolja sreća. Ovosaznanje beše im s pesničkom rečitošću ispisano preko prazne i svešteneizmorenosti na licima.„Nadam se da ne izgledamo tako gadno kao vi“, progunđa Dijenek

zapovedniku Filejaca u prolazu.„Izgledate gore, braćo.“Neko je potpalio kupatila i kupališne kućice. U nepokretnom vazduhu

vlažno drvo je gorelo jetkim dimom. Zadimljenost i zadah činili su jošneveselijim ionako zloslutan prizor. Povorka ratnika pojavila se iz dima, iponovo utonula u njega. Ljudi su odbacivali dronjke svoje opreme, krvljuzamazane ogrtače i košulje, nepotrebne zavežljaje; sve što je moglo da goriletelo je u vatru.Kao da u povlačenju nisu hteli da ostave ni krpicu koju bi neprijatelj

mogao da iskoristi. Spaljivali su svoje breme i odlazili.U hodu su pružali ruke Spartancima, dotičući im dlanom dlan, prstima

prste. Jedan korinćanski ratnik pruži Poliniku svoje koplje. Drugi dadeDijeneku svoj mač. „Pokažite im boga njihovog, momci.“Prolazeći kraj izvora susretosmo Pevca. I on se povlačio. Dijenek zastade

da se rukuju. Nikakvog stida nije bilo na Pevčevom licu. Očigledno jeosećao da je izvršio svoju dužnost, i više. Sloboda koju mu je Leonidapodario nije u njegovim očima bila više nego pravo po rođenju što mu jeodricano celoga života i sada ju je, posle predugog odlaganja, časno ipošteno zadobio svojom rukom. Stisnuvši Dijenekovu ruku, on obeća da ćekad stigne u Lakedemon govoriti s Agatom i Paralejom. Reći će im kako suse junački Aleksandar i Olimpije borili i kako su časno pali. Odneće reč i

gospi Areti. „Ako smem“, zamolio je, „odao bih najpre počast Aleksandrupre nego što odem.“Dijenek mu zahvali i reče mu gde je grob. Na moje iznenađenje, i Polinik

pruži Pevcu ruku. „Bogovi vole kopilad“, reče.Pevac nas izvesti da je Leonida svim helotima iz pratnje dozvolio da s

počastima odu. Videsmo njih desetak kako odlaze s tegejskim ratnicima. „Ištitonoše je Leonida oslobodio“, saopšti nam Pevac, ,,i s ve strance ko j i suslužili vo jsci. T o znači i Samoubicu“, obrati se on mom gospodaru, ,,iKsea.“Iza Pevca, saveznici su i dalje odlazili.„Hoćeš li ga i sada zadržavati, Dijeneče?“, upita Pevac. Mislio je na mene.Gospodar me ne pogleda, već odgovori okrenut Pevcu: „Nikad nisam

primoravao Ksea da mi služi. Niti ga primoravam sada.“ Zaćuta i okrenu seka meni. Sunce je bilo sasvim izašlo; sa istoka, iza zida, oglasiše se trube.„Jedan od nas bi trebalo“, reče on, ,,da ispuže živ iz ove rupe.“ I zapovedimi da pođem s Pevcem. Odbih.„Imaš ženu i decu!“ Pevac me steže za rame, mašući strastveno ka

Dijeneku i Poliniku. „Njihov grad nije tvoj. Ništa mu ne duguješ.“Rekoh mu da je moja odluka stvorena već pre mnogo godina.,,Vidiš?“, reče Dijenek Pevcu pokazujući na mene. „Nikad nije imao

zdravog razuma.“Na zidu videsmo Ditiramba. Njegovi Tespijci odbili su Leonidino

naređenje. Nikoga nisu prezirali što se povlači, ali su htei da ostanu i izginuuz Spartance. Bilo ih je oko dve stotine. Ni od njihovih štitonoša niko nijeodlazio. Svih četrdesetak oslobođenih spartanskih štitonoša i helota takođesu stajali kao jedan. Prorok Megistije s prezrenjem je odbio da pođe. Od Tristotine plemenitih, svi su bili ili ovde ili mrtvi, sem dvojice. Aristodem, kojije kao glasnik putovao u Atinu i na Rod, i Eurit, prvak u rvanju, obojicališeni vida usled nekakvog očnog zapaljenja. Oni su ranije sklonjeni uAlpene. Katalogos, spisak preživelih koji su polazili ka zidu, brojao je neštopreko pet stotina.Pre nego što će krenuti da sahrani Aleksandra, moj gospodar je naredio

Samoubici da ostane kraj zida, na nosilima. On je slutio da će štitonoše bitioslobođene i ostavio je naređenje da Samoubicu iznesu u bezbednost. AliSkit je dočekao povratak svog gospodara stojeći na vlastitim nogama,kezeći se jezivo, u kožnoj košulji i prsnom oklopu, s preponama povezanim

platnom i kožnim stremenima s tovarnog konja. ,,Ne mogu da serem“,izjavi on, ,,ali ognja mi paklenog, mogu da se borim.“Sledeći čas protekao je u postrojavanju preostalih snaga u bojni red

dovoljne širine i dubine, preraspoređivanju raznolikih ostataka u novejedinice i određivanju starešina. Među Spartancima, štitonoše i heloti kojisu ostali jednostavno su priključeni uz plemenite kojima su služili. Višeneće biti pomoćnici u boju, već će zauzeti svoja mesta pod bronzom ustroju. Oklopa je bilo dovoljno, nedostajalo je oružja, budući da ga je tolikoizlomljeno i smrskano u protekla dva dana. Načinjena su dva spremištaoružja za zamenu, jedno kraj zida i drugo dvestotinjak koračaja iza, na polaputa ka delimično utvrđenom brežuljku, najprirodnijem mestu ka kome ćese opsednuti pribrati za poslednji otpor. Nisu bila ništa naročito, samoizvestan broj mačeva zarivenih u zemlju i kopalja pobodenih kraj njih.Leonida pozva ljude na okupljanje. Za to mu beše dovoljno da poviče,

toliko je još malo bilo onih koji su stajali ovde. Bivak je najednom izgledaoogroman i prostran. Na pozornici pred zidom, isprevrtana ledina ostala jezakrčena hiljadama persijskih telesa, ostavljenih posle pokolja drugog danada trunu na poljani. Ranjeni koji su preživeli noč ječali su poslednjimsnagama, moleći za pomoć i vodu, a mnogi i za milosrdno izbavljenje odživota. Pomisao na novu bitku preko tih paklenih otkosa činila sesaveznicima nepodnošljivom.I ovo je bila jedna od Leonidinih odluka. Među zapovednicima je

dogovoreno, izvestio je kralj ratnike, da više ne bude ispada preko zida kaoprethodna dva dana, već da se sa zidom za leđima krene ka najširem deluprolaza i tamo sukobi s neprijateljem: saveznici koji su se mogli prebrojatiu desetinama naspram neprebrojnog mnoštva Carstva. Kraljeva namerabeše da svaki čovek proda život što skuplje može.Baš kad je naređeno svrstavanje u bojni poredak, iza Klanca se oglasi

izaslanička truba. Pod pregovaračkim barjakom četvorica persijskih jahačau najsjajnijim oklopima oprezno prejahaše preko polja zastrtog mrtvima izauzdaše konje tik ispod zida. Leonida je bio ranjen u obe noge i s mukomje hramao. S tegobnim naprezanjem on se uspe na bedem, a vojnici za njim;svi njegovi borci, toliko koliko ih je bilo, gledali su sa zida dole nakonjanike.Poslanik beše Ptamiteh, egipćanski pomorac T ami. O vog puta s njim kao

prevodilac nije bio sin, već jedan persijski starešina. Konji pod svom

četvoricom jahača divlje su se otimali i uzmicai od mrtvih tela podkopitima. Pre nego što je Tami i započeo svoj govor, Leonida ga preseče.„Odgovor je ne“, doviknu mu sa zida.„Niste još čuli ponudu.“„Jebeš ponudu“, povika Leonida nasmejano. „A i tebe, gospodine, s

njom!“Egipćanin se nasmeja, od srca kao i uvek. On pritegnu uzde preplašenom

konju. „Kserks ne želi vaše živote, gospodine“, doviknu Tami. „Samo vašeoružje.“Leonida se nasmeja. „Reci mu neka dođe da ga uzme.“Okrenuvši se, kralj prekrati razgovor. Uprkos izranjavljenim nogama, on

se bez ičije pomoći spusti sa zida. Zazviždao je na okupljanje. Sa zidina,Spartanci i Tespijci gledali su persijske glasnike koji obodoše konje ipovukoše se.Iza zida, Leonida ponovo stade pred skup. Mišić na nadlaktici leve ruke

bio mu je odsečen; danas će se boriti sa štitom privezanim o rame kožnimtrakama. Pa ipak se spartanski kralj držao vedro. Oči su mu blistale, a glasse razlegao silno i zapovednički.„Zašto ostajemo ovde? Covek bi bio blesav da se to ne zapita. Zbog slave?

Da je samo zato, verujte mi, braćo, ja bih prvi okrenuo dušmanima dupe iodmaglio preko brda što me noge nose.“ Smeh dočeka ovu kraljevu izjavu.On sačeka da najglasniji nalet mine, pa podiže desnu ruku da utiša ljude.„Ako se danas povučemo s Kapija, braćo, kakva god da smo čuda od

junaštva počinili dosad, ova bitka će biti izgubljena. A taj bi poraz uveriocelu Grčku u ono u šta neprijatelj najviše želi da ona poveruje: u uzaludnostsvakog otpora persijskim vojskama. Izbavimo li mi danas svoje kože, izanas će jedan po jedan grad pasti, sve dok cela Helada ne bude oborena.“Ljudi su ga slušali uozbiljeno, svesni da kraljeve reči tačno opisuju

stvarnost.„Ali ginući časno, suočeni s ovom nenadmašivom silom, pretvorićemo

svoju smrt u pobedu. Prinoseći svoje živote posejaćemo hrabrost u srcanaših saveznika i braće u našoj vojsci koja je ostala kod kuće. Oni će donetikonačnu pobedu, ne mi. Nama to nije zapisano u zvezdama. Svi smo miznali kad smo grlili žene i decu i kretali ovamo da će naša uloga na današnjidan biti da ne uzmaknemo dok smo živi. Na to smo se zakleli i to ćemoispuniti.“ Kraljev stomak glasno zakrča od gladi; u prednjim redovima

smeh razbi duboku ozbiljnost skupa i prenese se i na zadnje. Leonidasmešeći se mahnu štitonošama koji su spremali hleb, požurujući ih da gaizlome.„Naša braća saveznici na putu su kući.“ Kralj kretnjom pokaza niz stazu

koja je vodila ka jugu Grčke, u bezbednost. „Moramo da pokrivamonjihovo povlačenje, inače će neprijateljska konjica neometano projahatikroz Kapije i pregaziti naše drugove pre nego što pređu deset milja.Izdržimo li još nekoliko sati, naša braća će dospeti na bezbedno.“On upita želi li još neko od okupljenih da govori.Istupi Alfej. „Gladan sam, pa ću biti kratak.“ Zastade posramljeno,

nesviknut na ulogu govornika. Shvatih najednom da njegovog brata nema ustroju. Junak Maron umro je te noći, čuo sam gde neko šapuće, od ranazadobijenih prethodnog dana.Alfej je govorio kratko, neobdaren govorničkim darom, već samo

iskrenošću iz srca. „Samo u jednome bogovi dozvoljavaju smrtnicima da ihnadmaše. Čovek može dati ono što bog ne može, jedino što ima, život. Jasvoj rado polažem za vas, prijatelji, koji ste mi postali brat umesto onogakoga više nemam.“Naglo se okrenuvši, on se utopi nazad u stroj.Ljudi počeše da uzvikuju Ditirambovo ime. Tespijac istupi sa svojom

uobičajenom bezobraznom iskricom u oku. On pokaza ka Klancu i prolazukuda su persijske prethodnice već prišle i postavljale belege zapostrojavanje vojske. „Vreme je da krećemo na zabavu, momci!“, objavion.Mrk smeh prolomi se skupom. Govorilo je još nekoliko Tespijaca. Bili su

još kraći nego Spartanci. Kad su završili, Polinik stade pred skup.„Nije teško čoveku odgajenom pod Likurgovim zakonima da prinese život

za svoju zemlju. Za mene i ove Spartance, koji svi ostavljaju sinove zasobom i koji su od detinjstva znali da ih ovakav svršetak iščekuje, ovo ječin čije ispunjenje duguju pred bogovima.“Svečano se okrenu Tespijcima i oslobođenim štitonošama i helotima.„Aliza vas,braćoiprijatelji... za vaskojićeteumretinaovaj dan...“Trkačev se glas prelomi i puče. Zagrcnuvši se on ispljunu ugrušak iz grla

umesto suza kojima nije dozvolio da poteku. Neko vreme ne mogadeponovo da progovori. Dade znak da mu dodaju štit. Pružiše mu ga. On gapodiže visoko.

„Ovaj je aspis pripadao mom ocu, i njegovom ocu pre njega. Zakleo samse pred bogovima da ću pre umreti nego dozvoliti da mi ga iko oduzme.“Prišao je tespijskim redovima, jednom od neznanih ratnika među njima.

Njemu predade svoj štit.Duboko dirnut, čovek ga prihvati, a za uzvrat pruži Poliniku svoj. Sledio

ga je neko drugi, pa još jedan ratnik, sve dok dvadeset, trideset štitova nebeše razmenjeno. Ostali su razmenjivali oklope i kalpake s oslobođenimštitonošama i helotima. Crni ogrtači Tespijaca izmešaše se sa skerletnimlakedemonjanskim, sve dok svaka razlika među dva plemena ne bešeizbrisana.Ljudi su sada dozivali Dijeneka. Zeleli su neku duhovitu dosetku, nešto

kratko i jezgrovito kao što je on umeo. On se opirao. Video se da ne žeH dagovori.„Braćo, ja niti sam kralj niti zapovednik. Nikada nisam bio ništa više nego

starešina tridesetine. Pa ću vam dakle reći samo ono što bih rekao i svojimljudima, znajući da je strah, neizrečen, u svačijem srcu - ne od smrti, negogori, da će se pokleknuti ili posustati, da će se čovek nekako pokazatinedostojan u ovom poslednjem času.“Ove reči pogodiše srž; to se jasno čitalo na licima utihlih, napeto pažljivih

ljudi.„Evo šta vam je činiti, prijatelji. Zaboravite na zemlju. Zaboravite na

kralja. Zaboravite na ženu, decu i slobodu. I na sve ono, ma kako plemenitobilo, za šta mislite da se borite danas ovde. I bijte se samo za ovo: začoveka uz sebe. On je sve, i u njemu je za vas sve. Nemam ništa više. Samoto mogu da vam kažem.“ Završivši, on se povuče. Pozadi se začu nekokomešanje. Redovi zažamoriše; na vidiku se pojavi Spartanac Eurit. Bio jeto onaj čovek koga je snašlo slepilo, pa je bio sklonjen u Alpene, zajedno sposlanikom Aristodemom obolelim od istog zapaljenja. Eurit se sada vratio,oslepljen ali pod oklopom i oružjem, držeći se za štitonošu. Bez reči,zauzeo je svoje mesto među redovima.Iako im ni do ovog časa hrabrost ne beše mala, ljudi sada osetiše da je

iznova raspaljena i udvostručena.Leonida istupi ponovo preuzimajući zapovednički skeptron. On predloži

da se tespijske starešine u ovim poslednjim trenucima obrate nasamosvojim zemljacima dok on zasebno bude progovorio sa Spartancima.

Ljudi iz dva grada se razdeliše. Lakedemonjana beše ostalo još nešto višeod dve stotine, plemenitih i oslobođenika. Oni se okupiše, ne gledajući način ili ugled, tesno oko svog kralja. Znali su da se Leonida neće pozivati nina šta veličanstveno kao što je sloboda ili zakoni ili spasenje Helade odtiranskog jarma.Umesto toga, s nekoliko jednostavnih reči on pomenu doline Eurote,

Parnon i Tajget i onih pet sela bez zidina što činepolis i državu znanu svetukao Sparta. Hiljadu godina od sada, reče Leonida, dve hiljade, tri hiljadegodina unapred, stotine još nerođenih pokolenja putovaće iz svojih ličnihrazloga u našu zemlju.„Doći će, možda učenjaci, ili putnici preko mora, nagnani znatiželjom

prema prošlosti ili željom za znanjem o starini. Zuriće preko ravnice ipreturati po kamenju i ruševinama našeg naroda. Sta će doznati o nama?Neće iskopati ni sjajne palate ni hramove; neće otkriti nikakve večnegrađevine niti umetnost. Sta će od Spartanaca ostati? Nikakvi spomenici odmermera ili bronze, već samo ovo što činimo danas.“Iza Klanca se oglasiše dušmanske trube. Persijska prethodnica sada se

jasno videla, i bojne dvokolice i oklopljena pratnja njihovog cara.,,A sad na dobar doručak, ljudi. Jer večeru ćemo deliti u paklu.“

KNJIGA OSMA

TERMOPILE

TRIDESET PETNjegovo Veličanstvo izbliza je gledalo, rođenim očima, veličanstvenu

srčanost spartansku, tespijsku, i njihovih oslobođenih štitonoša i slugu,onoga poslednjeg jutra kad su branili prolaz. Nisu mu potrebna mojaprisećanja na događaje iz ove bitke. Izvestiću samo o onim trenucima kojisu možda promakli Njegovom Veličanstvu, opet radi toga da, premanjegovom zahtevu, rasvetlim ličnosti Helena koje je tamo nazivao svojimneprijateljima.Prvi među svima, i neosporan u svom prvenstvu, može biti samo jedan

čovek, kralj Leonida. Kao što je Njegovom Veličanstvu znano, glavninapersijske vojske, nastupajući kao i prethodna dva dana Trahinjanskimputem, nije započela napad sve dok se sunce nije visoko ispelo. Cas napadazapravo beše bliži podnevu no jutru, a usledio je pre nego što se Desethiljada Besmrtnih pojavilo saveznicima iza leđa. Prezirući smrt, Leonida jeuglavnom prespavao ovo vreme. Ili bi tačnije bilo reći da je dremuckao,bezbrižno opružen na zemlji, podastrevši ogrtač ispod sebe, skrstivši noge učlancima, ruku prekrštenih na grudima, zaklonivši oči od sunca slamenimšeširom i nehajno oslonivši glavu na štit. T ako bi zaspao neki dečaracčuvajući leti koze u nekom sanjivom dolu.U čemu je suština kraljevanja? Šta su mu svo jstva i kakva svojstva

nadahnjuje u onima koji mu služe? Ovo su pitanja što, ako bi se smelonagađati o premišljanjima Njegovog Veličanstva, veoma zaokupljaju injegove misli.Seća li se Njegovo Veličanstvo onog časa na padini iza Klanca pošto je

Leonida pao, izboden s petšest kopalja, oslepljen pod kalpakom probijenimod udarca bojne sekire, leve ruke zanemogle pod salomljenim štitomvezanim za rame, pošto je konačno pao pod navalom neprijatelja? Seća li seNjegovo Veličanstvo onog nasrtaja sred krvavog okršaja kad su se Spartancizagnali u čeljusti neprijatelja punih sebe i odbacili ih da izbave telo svogkralja? Ne govorim o onom prvom putu, ni o drugom ni trećem, već očetvrtom, kad ih je manje od stotinu bilo preostalo, plemenitih i vitezova ioslobođenika, nasuprot množini od hiljada neprijatelja.Reći ću Njegovom Veličanstvu šta je kralj. Kralj ne ostaje u svom šatoru

dok njegovi ljudi krvare i umiru na razbojištu. Kralj se ne gosti dok njegovi

ljudi gladuju, niti spava dok oni bde držeći stražu na zidinama. Kralj nenameće svojim ljudima odanost strahom niti je kupuje zlatom; on zaslužujenjihovu ljubav znojnim leđima i bolom koji trpi radi njih. Najgore bremekralj prvi ponese i poslednji spusti. Kralj ne zahteva službu od onih kojevodi, već je pruža. Služi im, a ne oni njemu.U poslednjim trenucima pred početak bitke, kad redovi Persijanaca i

Međana i Sakejaca, Baktrijaca i Ilira, Egipćana i Makedonaca, behu tolikoblizu da su im branioci razaznavali lica, Leonida prođe ispred postrojenihSpartanaca i Tespijaca, obraćajući se vođi svake jedinice zasebno. Kad jezastao pred Dijenekom, bio sam dovoljno blizu da čujem šta mu je rekao.„Mrziš li ih, Dijeneče?“, pitao je kralj drugarski, bez žurbe, kao u

svagdašnjem razgovoru, pokazujući ka persijskim četovođama što behuvidljivi preko oudenos chorion, ničije zemlje.Dijenek smesta odgovori da ih ne mrzi. „Vidim lica plemenita i otmena.

Ima ih tamo koje bi čovek rado potapšao po leđima i nasmejan dočekao zastolom oko koga su se okupili prijatelji."Leonidi se očigledno dopao odgovor mog gospodara. A ipak su mu oči

izgledale zatamnjene tugom.„Žalim ih“, izjavi pokazujući ka srčanim neprijateljima postrojenim tako

blizu. „Sta ne bi najplemenitiji od njih dali da stoje ovde među nama?“To je kralj, Veličanstvo. Kralj ne porobljava ljude, već ih svojim vođstvom

i primerom oslobađa. Njegovo Veličanstvo može zapitati, kao što je pitaoPevac, i gospa Areta, zašto bi neko poput mene, ko se najlepšom rečjumože nazvati slugom, a najgorom robom, zašto bi neko u mom položajudao život za one koji mu nisu ni rod ni zemljaci. Odgovor je: oni jesu bilimoj rod i moji zemljaci. Rado sam položio život, i učinio bih to opet stotinuputa, za Leonidu, za Dijeneka i Aleksandra i Polinika, za Pevca iSamoubicu, za Aretu i Diomahu, Briseja i moje roditelje, za ženu i decu. Nija ni iko od onih ljudi tamo nikada ne bejasmo slobodniji nego kad smo seod slobodne volje pokorili onim krutim zakonima što život uzimaju iponovo ga daju.Stvarna zbivanja u bici ne držim značajnim nimalo, jer u našem

najdubljem osečanju ona beše svršena još pre no što je počela. Spavao sam,oslonivši leđa uza zid, sledeći Leonidin primer dok smo sat za satom i satposle njega čekali da se vojska Njegovog Veličanstva pokrene.

Zadremah i zatekoh se ponovo među brežuljcima grada mog detinjstva.Nisam bio dečak, već ovaj odrasli ja. Moja rođaka beše tamo, još devojčica,i naši psi Veseljko i Srećko, baš kao onđa posle razaranja Astaka. Diomahaje gonila.zeca, bosonoga i neverovatno brza, uz padinu koja se, činilo se,uzdizala ka nebesima, Gore je čekao Brisej, i moji majka i otac: znao samda čekaju, iako ih nisam video. Pojurih i ja, nastojeći svom svojomodraslom snagom da prestignem Diomahu. Ne mogoh. Ma koliko brzo dasam se peo, stalno mi je izmicala, uvek za korak ispred mene, dozivajućime veselo, zadirkujući me da nikad neću uspeti da je stignem.Trgoh se iz sna. Tamo, na domet luka, čekali su postrojeni Persijanci.Leonida je ustao i stao na čelo. Dijenek je kao i uvek zauzeo položaj

ispred svojih ljudi, poređanih po sedmorica u tri reda, šire i pliće negoprethodnih dana. Bio sam treći u drugoj vrsti, prvi put u životu stežući udesnici umesto luka teški držak koplja koje pre mene beše Dorejonovo. Okoleve podlaktice, tesno pritisnut uz lakat, nosio sam u platno omotanbronzani rukav uklinjen kroz hrastovinu i bronzu štita koji bešeAleksandrov. Kalpak koji sam nosio bio je Lahidov, a podloška pod njimpripadala je Aristonovom štitonoši Demadu.,,U mene gledaj!“, dreknu Dijenek i ljudi kao i uvek otrgoše pogled od

neprijatelja, koji nam sada behu već tako blizu da smo im videli dužice podtrepavicama i zube među usnama. Beše ih bezbožno mnogo. Pluća su mijaukala za dahom; osećao sam krv kako mi dobuje u slepoočnicama i uočnim dupljama. Udovi su mi se skamenili; nisam osećao ni noge ni ruke.Molio sam se svakom trunčicom svog bića samo za toliko hrabrosti da se neonesvestim. S leve strane mi je bio Samoubica. Ispred mene Dijenek.Boj napokon dođe kao plima, u kojoj se čovek oseća poput talasa šibanog

olujom božanskih hirova, čekajući da mu njihova volja odredi čas smrti.Vreme se urušilo. Elementi zamutili i izmešali. Sećam se zaleta koji jeponeo Spartance napred rušeći neprijatelje u more, i uzvratnog talasa koji ihje gurnuo nazad; osećaj je bio kao kad neodoljiva oluja sudara brodovebokom u bok. Sećam se da sam svom snagom, u zemlju sklisku od krvi imokraće, upirao stopala što su pod dušmanskom navalom klizala unazadkao u pustene krpe umotani tabani dečaka u igri na gorskom ledu.Video sam Alfeja kad je jednom rukom zadržao persijsku bojnu dvokolicu

i ubio zapovednika, ađutanta i obojicu zapovednikovih telohranitelja. Poštoje pao, prostreljen kroz grlo, i Dijenek ga izvukao, ustao je ponovo, boreći

se i dalje. Videh Polinika i Derkilida kako izvlače Leonidino telo, obgrlivšipo jednom nenaoružanom rukom kraljeva ramena u iscepanoj kožnojkošulji, udarajući neprijatelje štitovima dok su uzmicali. Spartanci seprestrojiše i napadoše, uzmakoše i popustiše, onda se prestrojiše ponovo.Ubio sam jednog Egipćanina drškom polomljenog koplja u trenutku kad mije on zario svoje u stomak, a onda sam pao pod udarcem sekire i otpuzaopreko tela jednog Spartanca, da bih ispod raspolovljenog kalpaka prepoznaosmrskano Alfejevo lice.Samoubica me izvuče iz vreve. Deset hiljada Besmrtnih napokon su se

mogli videti gde se približavaju poprištu kako bi dovršili opkoljavanje. Onopreostalih Spartanaca i Tespijaca uzmakoše s ravnice ka Klancu, povlačećise kroz prodore u zidu ka onom poslednjem brdašcetu.Saveznici su sada bili tako malobrojni, a oružje im tako istupljeno i

izlomljeno da su se Persijanci osmelili na napad konjicom, s namerom da ihpregaze u konačnoj pobedi. Samoubica pade. Desno stopalo bilo mu jeodsečeno. „Podigni me na leđa!“, zapovedi mi. Nije trebalo da miobjašnjava šta misli. Čuo sam strele i sulice kako se zarivaju u njegovo jošživo telo dok sam ga nosio kao štit.Videh Dijeneka još živog kad je odbacio izlomljen xiphos, tražeći drugi po

zemlji. Polinik prohuja pored mene, vukući Telamonija koji je hramao uznjega. Pola lica bilo mu je odsečeno i krv je liptala potocima kroz presečenujagodičnu kost. ,,Po oružje!“, povikao je, misleći na ono koje je Leonidanaredio da se pripremi za izmenu kraj zida. Osetih kako mi se stomak cepa iutroba počinje da se prosipa. Beživotno Samoubičino telo visilo mi je naleđima. Osvmuh se ka Klancu. Hiljade persijskih i međanskih strelaca sipalisu bronzanu kišu na Spartance i Tespijce u povlačenju. I oni koji su dospelido oružja behu iskidani kao zastavice u oluji.Branioci su teturali ka brežuljku na kome je spremljena poslednja zaliha

oružja. Nije nas ostalo više od šezdesetak; Derkilid, čudesno neranjen,okupljao je preživele ukrug. Nađoh podvesku da prikupim creva. U jednomtrenutku pogodi me svest da je dan prelep. Nikakve izmaglice nije bilo nadmoreuzom; na suprotnoj obali mogle su se razaznati pojedinačne kamenicei tragovi divljači po padinama.Videh kad je Dijenek posrnuo pod udarcem jedne sekire, ali nisam više

imao snage da mu priteknem. Međani i Persijanci, Baktrijci i Sakejci nisuse samo prelivali preko zida, već su ga mahnito razvaljivali. Ispod sam

video konje. Neprijateljske četovođe nisu više morale bičevima da naterujusvoje ljude napred. Preko porušenog zida zagrmeli su konjanici NjegovogVeličanstva, a za njima bojne dvokolice njegovih zapovednika.Besmrtni su se rasporedili oko brežuljka sipajući strele ravno u Spartance i

Tespijce pogurene pod oskudnim zaklonom svojih izlomljenih i isprobijanihštitova. Derkilid povede juriš; videh kad je pao, i Dijenek kraj njega.Nijedan nije imao štit, niti ikakvo oružje da sam ja video. Pali su ne kaohomerski junaci, u zvonkom sudaru oklopa, već kao zapovednici štoispunjavaju svoj poslednji, najprljaviji zadatak.Neprijatelji su stajali nesavladivi iza moćne kiše strela, pa ipak su ih

Spartanci nekako dosegli. Borili su se bez štitova, golim mačevima, a ondanoktima i zubima. Polinik krenu na jednog četovođu. Trkač je još imaonoge. Tako je brzo pretrčao podnožje brdašca da je dočepao dušmanina zagrlo iako su mu persijske strele raskidale leđa.Poslednje ratnike okupio je Ditiramb, kome su obe ruke, izranjavljene,

visile nemoćno niz bokove, pokušavajući da ih postroji za još jedan juriš.Dvokolice i konjanici nasrnuše u neredu na Spartance. Zapaljena bojna kolaprekotrljaše mi se preko nogu. Potpuno okruživši brdašce, Besmrtni su sepostrojili u redove strelaca naspram branitelja. Hici su im zapljuštali poposlednjim nenaoružanim i izranjenim ratnicima. Straga su lukonoše gađalevisoko preko glava svojih drugova preostale preživele Helene. Leđa istomake načičkaše im pernate drške strela; raskomadani hicima ljudi supadali u dronjave hrpe bronze i skerleta.Uho je moglo razabrati glas Njegovog Veličanstva kako urla naređenja,

tako su blizu prišle njegove dvokolice. Da li je dozivao ljude na svomtuđinskom jeziku da prekinu s gađanjem i zarobe preostale branioce žive?Da li ti što im je dovikivao behu egipćanski pomorci pod svojimzapovednikom Ptamitehom, koji prezre naredbu njihovog monarhapojurivši da Spartancima i Tespijcima u svom dosegu podari poslednjublagodet smrti? U onoj huci i urnebesu nemoguće beše i videti i čuti.Egipćani se razdeliše prema krilima. Bes persijskih strelaca udvostruči se unastojanju da nebrojenim strelama zatru preostatak tvrdoglavog neprijateljakoji ih je primorao da tako skupo plate ovo bedno parče zemlje.Kao oluja kad se u nedoba stušti iz planina i ledom zaspe seljaku tek

izniklo žito, tako su Persijanci u svojoj množini zasuli hicima Spartance iTespijce. Domaćin teskobno stoji na pragu, osluškuje tuču po crepovima

svog krova, gleda kako zrna grada zveče i odskaču od kamene staze. Šta ćese desiti s izniklim ječmom? Poneki struk opstaje tu i tamo kao nekimčudom i još se drži uspravljen. Ali ratar zna da ta milost ne biva dugog vekai odvraća lice, pokoran pred božanskim zakonima, dok se i poslednjastabljika prelama i pada pod olujom, savladana nepobedivim nasrtajemnebesa.

TRIDESET ŠESTTakav beše kraj Leonidin i branilaca prolaza kod Termopila, kakoprenese

Grk Kseon, a zapisa istoričar Njegovog Veličanstva Gobart, sin Artabazov,dovršivši četvrtog dana Arašamnua, Godine Pete od Uspinjanja NjegovogVeličanstva.Na isti ovaj dan, gorkom porugom boga Ahure Mazde, pretrpeše pomorske

snage Persijskog Carstva zlosrećan poraz od helenskog brodovlja u tesnacuSalamine, ipošto u tojpropasti ne samopogubiše živote toliki mnogi smelisinovi Istoka, nego i postradaše zalihe i oprema, time i ceo pohod osuđenna propast beše.Proročanstvo Apolonovo Atinjanima što glasilo beše„Drveni zidovi samo izdati vas neće“tkri se u punoj istinitosti svojoj,

premda trupci ne istrajaše u drevnoj palisadi atinskog Akropolja što jevojnici Njegovog Veličanstva s takvom brzinom nadvladaše, već kaobrodovlje kojim momari i pomorski ratnici helenski upravljahu takonadmoćno, zadajući samrtni udarac osvajačkim htenjima NjegovogVeličanstva.Pod veličinom te zle kobi potrto beše svako značenje zarobljenika Kseona

i njegove pripovesti. Zaboravljeno beše staranje o njemu u rasulu poraza,dok svi carski vidari i njihova pratnja u žurbi odlažahu ka obali naspramSalamine da zbrinu množinu ranjenih s ratnog brodovlja carskog,naplavljenih među sagorelim i skrhanim olupinama bojnih lađa.Kadpomrčina konačno donese prestanak krvoprolića, još veći užas obuze

carski bivak.Ato beše pred gnevom Njegovog Veličanstva. Tolike starešinepri dvoru behu pod mač stavljene, ili tako moje zabeleške pamte,dapomoćnici mojipreklinjahu za razrešenje od zadatka da njihova imenazapisuju.Veliki strah zavlada pod šatorima Njegovog Veličanstva, raspirivan ne

samo jakim zemljotresom što protrese grad tačno u čas sunčevog zalaska,već i prizorom propasti oko bivaka carske vojske, tu sred zgarišta razorenogatinskoga grada. Sredinom druge straže zapovednik Mardonije zapečatiodaju Njegovog Veličanstva i zapreči dalji ulazak starešinama. IstoričaruNjegovog Veličanstva jedva beše moguće da dođe do najoskudnijihuputstava u pogledu dnevnih beleženja. Kad već bejah otpušten, zapitah,

kaopo nekoj naknadnoj primisli, za naređenja u vezi s Grkom Kseonom injegovom pričom.„ Ubij ga“, ne časeći časa odvrati zapovednik Mardonije, ,,i spali svaku

stranu tih lagarija čijeje beleženje i bilo ludost od samog početka i koje bi,makar samo i spomenute, u ovom času još gore razbesnele NjegovoVeličanstvo. “Druge su me dužnosti zadržavale nekoliko časova. Dovršivši ih napokon,

uputih se u potragu za Orontom, starešinom Besmrtnih, koji će moratidapreuzme na sebe ispunjenje Mardonijevih zapovesti. Pronađoh ga naobali. Jasno se videlo na njemu da beše iscrpljen, izmoren žalošćuzbogporaza i osujećenošću vojnika koji ne mogade nikakvu pomoć dapružismelim pomorcima sem da ih izvlači iz vode već na samrti. Pribravšise,međutim, smesta, Oront posveti pažnju mojim pitanjima.

>yAko bi voleo da tiglava sutra i dalje bude na ramenima“, reče mi poštobeše izvešten o zapovednikovom naređenju, „pravićeš se da zapovednikaMardonija nisi ni video ni čuo. “Pobunih se govoreći da je naređenje izdato u ime Njegovog Veličanstva i

da se ne može zaobići.,,Ne može, je li? A kakvu će priču zapovednik pričati sutra ili za mesec

dana, pošto njegovo naređenje bude izvršeno, a Njegovo Veličanstvopošaljepo tebe i zatraži da vidi Grka i zabeleženu priču? Reći ću ti šta će sedesiti“, produži četovođa Besmrtnih. „ Ovoga trena u odajama NjegovogVeličanstva njegovi savetnici i doglavnici ubeđuju ga u neophodnost da seCarska Ličnost ukrca na brod ka Aziji, na štaje Mardonije podsticaoVeličanstvo i pre. Ali ovoga puta mislim da će Veličanstvo i poslušati. “Saopšti mi Oront svoje uverenje da će Njegovo Veličanstvo narediti

glavnini vojske da pod Mardonijevim zapovedništvom ostane u Heladiipregne da dovrši osvajanje Grčke u Njegovo ime. Pošto ispunjen bude tajzadatak, Veličanstvo će steći pobedu. Današnji zlosrećni poraz zaboravljenbiće u tom slavodobitnom sjaju.,,A ondaće, sladećisepobedom“, nastavljaše Oront, „Njegovo Veličanstvo

zatražiti zabeleženu priču Grka Kseona, kao kolač na kraju pobedničkegozbe. Stanemo li ti i ja pred njega praznih ruku, koji će od nasupretiprstom u Mardonija i ko će verovati našim tvrdnjama da smonevini?“

Zapitah ga tada šta nam je činiti.Očigledno beše da se Oront dvoumi. Pamćenje ga je podsećalo da je, kao

glavni ratni starešina Besmrtnih pod Hidamom, njihovim zapovednikom,predvodio Deset hiljada u noćnom opkoljavanju Spartanaca i Tespijaca kodTermopila i sa izuzetnim junaštvom učestvovao u završnom jutarnjemnapadu, suočivši se neposredno sa Spartancima i osiguravši NjegovomVeličanstvu pobedu nad neprijateljem. Orontove strele behu među onimhicima iz blizine odapinjanim u poslednje branioce, možda baš u one Ijudečije je povesti pričao zarobljenik Kseon u svojim prisećanjima.Nemoguće beše ne pročitati na licu starešine Oronta da ova svest još više

ga nesklonim činjaše da ikakvo zlo nanese čoveku s kojim se poistovećivaokao vojnik, i čak ga smatrao, moralo se ustvrditi u ovome času, prijateljem.Ne obzirući se na sve ovo, Oront prizva sebe ispunjenju dužnosti. On

odasla dvojicu svojih Ijudi s naređenjem dapremeste Grka iz Vidarevogšatora i prenesu ga u zapovednički šator Besmrtnih. Nekoliko časovazadržavahu nas drugi, hitniji poslovi, i tek potom uputismo se ka tom mestu.Uđosmo zajedno. Ovaj čovek, Kseon, seđaše pri svesti na nosilima, madaispijen i veoma slab.Očigledno on beše naslutio naše namere, no činjaše se bodra duha.

„Priđite, gospodo plemenita“, prozbori pre nego što smo Oront ili ja moglida saopštimo po kakvom smo poslu poslani. „Kako vam mogu pomoći uizvršenju vašeg zadatka?“ Za njegovo pogubljenje oštricaje suvišna,proceni on. ,,I pero bi bilo dovoljno, osećam, da mi zada smrtonosniudarac. “Oront zapita Grka da li je u potpunosti svestan veliianstvenosti pobede što

ju je brodovlje njegovih zemljaka postiglo tog dana. Zarobljenik potvrdidajeste, izrazivši mišljenje, ipak, da rat ni izdalekajoš nije gotov. Ishodje jošveoma neizvestan.Oront beše do krajnosti nerad da izvrši smrtnu presudu. U trenutnoj

pometnji što vladaše carskim bivakom, čovek bi mogao bez velikih muka dase iskrade neopažen, izjavi starešina Besmrtnih. Ima li Kseon, zapita Orontovog čoveka, prijatelje ili sunarodnike uAtici kojima bismo mogli dagapošaljemo? Zarobljenik se nasmeši. „ Vaša se vojska izvanrednopostarala da takvih ne bude“, primeti. >yA osim toga, Veličanstvu čebitipotrebni svi njegovi Ijudi daponesu važniji prtljag. “I dalje je Oront

tražio neki izgovor da odloži čas pogubljenja. „Kako nikakvu uslugu netražišod nas, gospodine“, obrati se zarobljeniku, „mogu lija od tebe dazatražim jednu?“Covek odvrati da če rado učiniti sve štojejošpreostalo u njegovoj moči.

„Prevario si nas, prijatelju“ izjavi Orontpodsmešljivog lica, „lišio naspričekoju je tvoj gospodar, Spartanac Dijenek, obečao da če ispričati, kako tireče. Beše to oko vatre za vreme onog poslednjeg lova o kome si govorio,kad su se on i Aleksandar i Ariston bavili pitanjem straha. Sečaš li se? Tvojje gospodar prekinuo raspravljanje mladiča s obečanjem da če im kadstignu do Toplih kapija ispričati priču o Leonidi i gospi Paraleji, koja setiče hrabrosti i merila na osnovu kojih je spartanski kralj odabrao Tristotine. Ili Dijenek nije dospeo da ispriča tu priču?“Ne, njegov je gospodar pronašao priliku i zaista je ispričao priču,

potvrdizarobljenik Kseon. Ali, zapita on, bez naređenja NjegovogVeličanstva da se nastavi s beleženjem njegove pripovesti, želi li starešinaBesmrtnih stvarno da čuje nastavak?,,Mi koje vi nazivate dušmanima takođe smo od krvi i mesa “, odvrati

Oront, ,,i srca su nam spremna da se vežu kao i vaša. Zar ne možeš dapoveruješ da smo mi u ovom šatoru, istoričar Njegovog Veličanstva ija,počeli da brinemo o tebi, gospodine, ne samo kao o zarobljeniku koji iznosiizveštaj o bici, nego kao o čoveku, pa čak iprijatelju?“Oront zatraži, kao Ijubaznost za sebe kojije s dubokim zanimanjem i

saosečanjem pratio prethodna poglavlja Grkove pripovesti, da nam on sadadrugarski, koliko mu snaga dotekne, prenese i poslednji deo.„Štaje imao spartanski kralj da kaže o ženskoj hrabrosti i kako je to tvoj

gospodar Dijenek preneo svojim mladim prijateljima i štićenicima?“Ovaj čovek Kseon pndiže se s naporom, uz pomoć moju i starešine

Besmrtnih, i sede uspravno. Prikupivši snagu, udahnu iproduži ovako:Kazaću vam ovu priču, prijatelji, onako kako ju je moj gospodar preneo

Aleksandru, Aristonu i meni kod Toplih kapija - ne svojim, već glasomgospe Paraleje, Aleksandrove majke, koja ju je ispričala Dijeneku i gospiAreti samo nekoliko časova pošto se ovo odigralo.Vreme u koje im je gospa Paraleja ispričala priču jeste veče na tri ili četiri

dana pred polazak iz Lakedemona ka T oplim kapijama. U tu svrhu dovelaje u Dijenekov i Aretin dom još nekoliko žena, majki i žena ratnikaodabranih za Tri stotine. Nijedna od njih nije znala šta gospa želi da im

kaže. Moj gospodar je baš hteo da se povuče i ostavi gospe nasamo.Paraleja, međutim, zatraži od njega da ostane. I on mora ovo da čuje, rečeona. Gospe su posedale oko Paraleje i ona poče: „Ono što sad kažem,Dijeneče, ne smeš da ponoviš mome sinu sve dok ne stignete do Toplihkapija, pa ni tamo, dok ne kucne pravi čas. Taj bi čas mogao biti, ako subogovi tako odredili, čas tvoje smrti, ili njegove. Znaćeš kada on dođe. Sadslušaj pažljivo, i vi, gospe.Ovog prepodneva dobih poziv od kralja. Pošla sam odmah, i prerano stigla

u dvorište njegovog doma. Leonida se još bavio pripremama za polazak ijoš se ne beše vratio kući. Njegova kraljica, Gorga, međutim, čekala je naklupi u senci platana, očigledno namerno. Pozdravila me je i ponudila dasednem. Bile smo same, ni od slugu nikoga nije bilo.’Pitaš se, Paraleja’, poče ona, ’zašto je moj muž poslao po tebe. Da ti

kažem. Zeli da govori o onome što u srcu, mora biti, osećaš kao nepravdujer si obeležena, da tako kažem, da poneseš dvostruki bol. Svestan je da teodabravši za Tri stotine i Olimpija i Aleksandra lišava sina i muža,ostavljajući samo malenog Olimpija da produži lozu. O tome će ti govoritikada dođe. Ali najpre ti se ja moram poveriti, kao žena ženi.’Ona je mlada, naša kraljica, visoka i lepa, mada je u toj senci izgledala

veoma ozbiljna.’Bila sam kći jednog kralja, a sad sam za kralja udata’, reče Gorga. ’Žene

mi zavide, ali malo koja shvata stroge dužnosti što ih nameće moj položaj.Kraljica ne može da bude žena kao druge. Njoj nije dato da ima svog mužai decu kao druge žene i majke, jer oni su uvek na raspolaganju njenomnarodu. Ona služi srcima svojih zemljaka, a ne svome ili srcima svojeporodice. Sada si i ti, Paraleja, pozvana u ovo nemilo sestrinstvo. Morašzauzeti svoje mesto kraj mene u tugovanju. Bogovi su ženi odredili kaousud i pobedu da podnosi bol, da trpi žalosti, da nosi jaram tuge i takodaruje druge hrabrošću.’Dok sam slušala kraljičine reči, priznajem ti, Dijeneče, i vama gospe, ruke

su mi se tako tresle da se pobojah kako neću moći da ih savladam - ne samood predosećanja bola, već i od gneva, od slepog gorkog besa na Leonidu ibezosećajnost s kojom mi je u kupu nalio dvostruku meru tuge. Zaštomeni?, vikalo je moje srce besno. Samo što ne progovorih o svojoj srdžbikad se iz spoljašnjeg dvorišta začu otvaranje kapije i odmah potom uđeLeonida. Vraćao se s polja gde je raspoređivao vojsku i nosio je prašnjavu

obuću u ruci. Opazivši svoju gospu i mene u poverljivom razgovoru, onsmesta nasluti o čemu smo govorile.Izvinivši se što je odocnio, zahvali mi što sam se pojavila u tačno vreme i

zapita me za bolesnog oca i ostalu porodicu. Mada beše jasno da nosihiljadostruko breme vojnih i državnih pitanja, a uz to i saznanje da i sampolazi u neminovnu smrt, ostavljajući u žalosti svoju voljenu ženu i decu,ipak je spustivši se na klupu sve to odstranio iz glave i obraćao mi seposvećujući mi svu pažnju.’Mrziš li me, gospo?’ Tim je rečima otpočeo. ’Jer ja bih, da sam na tvom

mestu. Ruke bi mi drhtale od jedva potisnutog besa.’ Napravio je mesta naklupi kraj sebe. ’Dođi, kćeri. Sedi pored mene.’ Poslušah ga. Kraljica seneznatno približi na svojoj klupi. Osećala sam miris kraljevog znoja popovratku s vežbališta i njegovu toplinu kraj sebe, kao što bih dok sam biladevojčica osećala očevu kad bi me pozvao da me posavetuje. I opet je srceprepunjeno bolom i srdžbom pretilo da me nadvlada. Obuzdah ga uloživši uto svu snagu.’Grad se domišlja i nagađa’, nastavi Leonida, ’zašto sam za Tri stotine

odabrao ove koje jesam. Da li zbog pojedinačnog junaštva pod oružjem?Ali kako bi moglo biti to, kad sam među takvim junacima kao što suPolinik, Dijenek, Alfej i Maron imenovao i mladiće koji još nisu prolili krv,kao što su Ariston i tvoj Aleksandar? Možda sam se, pretpostavlja se ugradu, domislio nekom tajanstvenom sastojku ovog jedinstvenog skupa. Amožda sam i podmićen, ili uzvraćam usluge. Nikada neću reći gradu zaštosam odredio baš te tri stotine. Ni njima samima neću reći. Ali kažem sadatebi.Nisam ih odabrao zbog njihove srčanosti, gospo, već zbog junaštva

njihovih žena.’Na ove kraljeve reči bolan plač otrže mi se iz grudi, kao da sam znala i pre

nego što je izgovorio šta će mi reći. Osetih njegovu utešnu ruku okoramena.’Pred Grčkom je čas najveće pogibelji. Ako se spase, to neće biti kod

Kapija (samo smrt čeka tamo i nas i naše saveznike), već kasnije, u bitkamašto će tek doći, na kopnu i moru. Tada će se Grčka, ako je tako bogovimapo volji, izbaviti. Razumeš li to, gospo? Dobro. Slušaj sada.Pošto se bitka okonča, kad Tri stotine izginu, cela će Grčka gledati

Spartance da vidi kako to podnose.

Ali u koga će Spartanci gledati, gospo? U tebe. Tebe i druge žene i majke,sestre i kćeri palih.Vide li da su vam srca iskidana i slomljena bolom, slomiće se i oni. I

Grčka će se slomiti s njima. Ali ako vide da suvih očiju ne samo podnositesvoj gubitak, nego prezirete bol koji vam nanosi držeći ga za čast kakva ijeste, onda će Sparta odoleti. A Grčka će odoleti s njom.Zašto imenovah tebe, gospo, da podneseš ovaj najstrašniji usud, ti i tvoje

sestre kojima su Tri stotine najbliži rod? Jer možete.’S mojih usana izli se na kralja ovaj prekor: ’Pa zar je to nagrada za žensku

vrlinu, Leonida? Da pretrpim dvostruki gubitak i ponesem dvostruk bol?’U tom trenu kraljica posegnu ka meni da me uteši. Leonida je zadrža.

Umesto toga, i dalje me držeći obgrljenu oko ramena toplom rukom,odgovori na moj izliv jada.’Moja žena je posegnula, Paraleja, da ti dodirom pokaže kako joj je znano

tvoje breme, koje ona bez jadikovanja nosi celoga života. Njoj je uvek bilouskraćeno da bude samo Leonidina nevesta, jer uvek je bila venčana za ceoLakedemon. Sada je to i tvoj usud, gospo. Ti ne možeš više biti ženaOlimpijeva i mati Aleksandrova, već moraš da postaneš žena i majka celognašeg naroda. Ti i tvoje sestre koje će izgubiti najbliže sada ste majke celeGrčke i njene slobode. Nemiloj ovoj dužnosti pozvao sam svoju voljenuženu, majku svoje dece, a sada pozivam i vas. Kaži mi, gospo. Jesami imaopravo?’Posle ovih kraljevih reči napusti me svako samosavlađivanje. Slomih se i

zaridah. Leonida me privuče sebi; zarih lice u njegovo očinsko krilo, ijecala sam ne mogući da se obuzdam. Kralj me je držao čvrsto, ni strog nineljubazan, već nežno me tešeći.Kao kad požar u brdima sam od sebe dogori i zgasne, tako je sagoreo nalet

mog bola. Blagi mir se spusti na mene, kao da ga nije darovala samo tasnažna ruka koja me je grlila, već neki dublji izvor, neizreciv i božanski.Uspravih se pred kraljem i obrisah oči. Ovo mu rekoh, činilo se ne posvojoj volji, nego kao da me je podstakla nevidljiva boginja čiji praizvor neumem da naznačim: ’Ovo su bile poslednje suze, moj gospodaru, koje ćuikada proliti pod suncem.’“

TRIDESET SEDAMTo behu poslednje reči što ih zarobljenik Kseon izgovori. Glas mu utihnu;

život je brzo oticao iz njega. Ne prođe ni nekoliko trenutaka, a on ležašemiran i ohladneo. Iskoristivši ga, njegov bogga na kraju vrati tamo kuda jenajviše želeo da pođe, nazad među svoje drugove pod zemljom.Pored šatora starešine Besmrtnih Oronta bučno su prolazili oklopljeni

vojnici Njegovog Veličanstoa upovlačenju iz grada. Oront naredi da se teloovog čoveka Kseona iznese na nosilima. Zavladaoje nered. Starešina jeodocnio na svoj položaj i svakim trenutkom njegov odlazak bivaše svehitniji.Njegovo Veličanstvo setiče se rasula što se širilo tog jutra. Brojni uličari i

nitkovi, atinski šljam tako niskog položaja da ne beše vredan spasavanja izgrada, već su ih ostavili da vrebaju po ulicama poput grabljivaca, sad seosmeliše daprodru do oboda bivaka Njegovog Veličanstva, ipljačkali su svečega su mogli da se dočepaju. Kad naša družina izbi na sada razorenuširoku ulicu koju Atinjani nazivahu Sveti put, čuvari reda NjegovogVeličanstva gonili su pred sobom šačicu ovih propalica.Na moje čuđenje, Oront pozdravi vojnike i naredi da mu predaju hulje a

da se sami udalje. Prestupnika je bilo trojica, i izgledahu kao najvećizamislivi podlaci. Stadoše pred Oronta i njegove Besmrtne očiglednoiščekujući da budu pogubljeni tu gde ih zatekosmo. Starešina Besmrtnihzapovedi mi da prevodim.Pitao je propalice da li su Atinjani. Građani nisu, uzvratiše, ali jesu iz

grada. Orontpokaza gruboplatno u koje beše umotano telo zarobljenikaKseona.„Znate li kakav je ovo ogrtač?“Razbojnički vođa, mladić od nepunih dvadeset godina, odgovori da je to

skerletni ogrtač lakedemonjanski, kakav nose samo ratnici Sparte.Očigledno niko od ovih lopuza nije umeo dapronađe ohjašnjenje zašto se

Persijanci staraju za telo ovog Helena, svog neprijatelja.Oront ih ispitivaše dalje. Znaju li gde se u lučkom predgrađu Faleronu

nalazi svetilište Persefone Pod Velom?Lopuže odgovoriše potvrdno.

Na dalje čuđenje moje, a i Besmrtnih što sa nama behu, njihov starešinaizvadi iz kese tri zlatna darika, od kojih svaki beše mesečnaplata pešadincaoklopnika, i ovo blago pruži pokvarenjacima.„Ponesite telo ovog čoveka u taj hram i ostanite uz njega dok se sveštenice

ne vrate iz izbeglištva. One će znati šta im je činiti s njim. “Jedan od Besmrtnih na ovo sepobuni. „Pogledaj te razbojnike, gospodine.

Obična živina! Daj im zlato u ruke i oni će i čoveka i nosila izručiti uprvijarak na koji naiđu. “No vremena za raspravljanje ne beše. Oront,ja i Besmrtni, svi smo žuriti

morali na dužnosti svoje. Starešina Besmrtnih zastavši za najmanji jedančasak, ispitivaše lica lopuža pred sobom.„ Volite li svoju zemlju?“, zapita.Prkosna lica razbojnika odgovoriše umesto njih.Oront pokaza obličje na nosilima.„Ovaj juje čovek spasao svojim životom. Nosite ga spočastima.“I ostavismo ga tamo, telo Spartanca Kseona, zamakavši začas u

neodoljivu struju rasturanja bivaka i povlačenja.

TRIDESET OSAMPreostade da se samo dopišu dva poslednja dodatka o ovom čoveku i

ovom rukopisu što zaokružiće pripovest do kraja.Kao što predvide četovođa Besmrtnih Oront, Njegovo Veličanstvo ukrca se

na brod za Aziju, ostavljajući u Grčkoj pod Mardonijevim zapovedništvomnajodabranije jedinice od 300 000 vojnika, među njima OrontaiDesethiljadaBesmrtnih, s naređenjem daprezime u Tesaliji i nastaveosvajanje s povratkom proleča. Kako ono dođe, zakle se zapovednikMardonije, nesavladiva sila vojski Njegovog Veličanstva pokoriće jednomzasvagda celu Heladu. U svojstvu istoričaraja ostadoh s njima.Konačno uproleće kopnena vojska Njegovog Veličanstva sukobi se s

Helenima na ravnici pod grčkim gradom Platejom, na dan hoda kaseverozapadu odAtine.Naspram 300 000 Persijanaca, Međana, Baktrijaca, Indijaca, Sakejaca i

Helena okupljenih pod barjakom Njegovog Veličanstva, stajaše 100 000slobodnih Grka, čiju glavnu snagu činjaše potpuna spartanska vojska - 5000plemenitih, a uz njih lakedemonjanski periokoi, štitonoše i helotipodoružjem, sve ukupno 75 000 Ijudi - s hoplitima svojih saveznika Tegejaca naoba krila. Vojsku upotpunjavahu malobrojnije snage desetine drugih grčkihdržava, a među njima prvi Atinjani, njih 8 000, sleva.Nije nužno pojedinosti tog zlosrećnog poraza navoditi; i predobro su one

poznate Njegovom Veličanstvu, kao i one o groznim gubicima od gladi iboleština što ih cvet Carstva pretrpe na dugom povratku u Aziju. Dovoljnoće biti da se zabeleži ono što svojim očima videh, da se sve što onaj čovekKseon predskaza obistinilo. Videše ponovo naši ratnici poređane lambdasna preklopljenim štitovima lakedemonjanskim, no ovogputa ne kao kodToplih kapija pedeset ili šezdeset u širinu, već deset hiljada, a po osamstitova u dubinu, kao što ih Kseon i opisa, nepobedivu plimu bronzeiskerleta. Hrabrost vojnika Persije pokaza se još jednom kao nedoraslajunaštvu i veličanstvenoj uvežbanosti ratnika Lakedemona što su se borilida sačuvaju slobodu svog naroda. Verujem da pod nebom nikakva sila, makako brojna, njihovoj navai ne bi odolela tog dana.U krvavo popodne tog pokolja persijsku palisadu iza koje bejaše mesto

Carskog istoričara osvojiše dve čete helotapod oružjem. Po naređenju

glavnog spartanskog zapovednika Pausanije da ne štede neprijatelja, onistadoše bez milosti da kasape svakog koga su se dočepali. Bacih se napreduzvikujuči na grčkom, preklinjuči napadače da nam se smiluju.No takav beše grčki strah od mnoštva s Istoka, čak i pometenog porazom,

da niko niti hajaše niti makar načas zastajaše. I mene dočepaše i oštrica mise nađepod grlom. Nadahnu me možda bogAhura Mazda, ili prestravljenostu tom trenu, tek začuh svoj glas gde izvikuje imena Spartanaca o kojimaonaj čovek Kseon pripovedaše. Leonida. Dijenek. Aleksandar. Polinik.Pevac. Najednom helotski ratnicizadržaše mačeve svoje.Krvoproliče stade.Spartijatski starešina pojavi se i povrati red među rulju naoružanih

kmetova. Mene odvukoše, vezanih ruku, i baciše na zemlju pred jednogSpartanca, ratnika veličanstvena izgleda, čije se telo pušilo od krviprolivene u boju. Heloti ga izvestiše o imenima što ih izvikivah. Klečao sampred ratnikom dok me je odmeravao ozbiljnim pogledom.„Znaš li ko samja?“, zapita me.Odgovorih da ne znam.,,Ja sam Dekton, sin Idiotihidov. Moje si ime vikao kad si uzvikivao

’Pevac’.“Savest me primorava da ustvrdim da se onaj škrt telesni opis ovog čoveka

što ga zarobljenik Kseon dade ogreši o njega u svemu. Ratnik što senadnosio iznad mene, u cvetu mladosti i snage, viši od šest stopa, obdarenbeše naočitošču lika i plemenitim držanjem što u svemu potirašeniskoporeklo ipoložaj iz koga, očigledno, u međuvremenu uzdignut beše.Klečao sampred ovim čovekom moleći za milost. Ispričah mu kako njegov

drug Kseon prežive bitku kod Termopila, kako ga Carski vidari vaskrsoše, io njegovoj pripovesti koju sam zapisivao i iz nje doznao za imenaSpartanaca koja, tražeći milosrđe, izvikivah.Do tog se časa okupilo još desetak spartijatskih ratnika oko mene koji i

dalje klečah među njima. Kaojedan, ne poverovavši u neviđen zapis,proglasiše me lažovom.„Kakve si izmišljotine o persijskom junaštvu smućkao, pisaru?“, zapita

mejedan od njih. „Cilim od laži istkan dapolaska tvom caru?“Drugi izjavise da su dobro znali Kseona, štitonošu Dijenekovog. Kako

smem da navodim ime njegovo i njegovog plemenitog gospodara u žudnjida izbavim svoju kožu?

Dok to trajaše, onaj čovek Dekton, zvani Pevac, stajaše ćutke. Kad sedrugi konačno izbesneše, postavi mi samo jedno pitanje, sa spartanskomkratkoćom: kadje taj čovek Kseon poslednjiput viđen?„ Telo mu spočastima odaslapersijski četovođa Oront u atinski hram što

ga Heleni zovu svetilištem Persefone Pod Velom. “Na ovo SpartanacDektonpodiže ruku u znakpomilovanja. „Ovaj tuđin

govori istinu.“Pepeo njegovogdruga Kseona,potvrdi on, vratile su u Spartunekoliko meseci pre dana ove bitke sveštenice toga hrama.Kako čuh ovo, kolena me izdadoše. Klonuh na zemlju, savladan

spoznanjem sopstvene ipropasti naše vojske, iporugom bogovapo kojoj samse zatekao među Spartancima u istom položaju kojije onaj čovek Kseon bioprimoran da zauzme pred ratnicima Azije, položaju poraženog iporobljenog.Zapovednik Mardonije strada u bici kod Plateje, i starešina Besmrtnih

Oront takođe.Ali moj život, sad kad mi Spartanci poverovaše, beše spasen.Ostadoh pod staranjem helenskih saveznika kod Plateje, koji prema

menipostupa.hu obzimo i uljudno, gotovo ceo sledeći mesec, a onda medodeliše kao zarobljenikatumača Veću saveznika.Na kraju, ovaj zapis spasao mije život.Uzgred, što se bitke tiče. Njegovo Veličanstvo setiće se možda imena

Aristodema, spartanskog starešine koga onaj čovek Kseon nekoliko putapominjaše kaoposlanika i, kasnije, kaojednog od Tri stotine kodToplih kapija. Od svih plemenitih samo je on preživeo, jer pre

poslednjegjutra beše sklonjen zbog slepila koje gaje zadesilo.Pošto se taj Aristodem živ vratio u Spartu, sugrađani ga tako prezirahu

kao kukavicu ili tresante, ,,drhtavca“, daje kodPlateje, iznašavši priliku dase iskupi, pokazao neviđeno junaštvo, nadmašivši sve druge na bojištu, nebi li se oprao od prethodne sramote.Spartanciga, svejedno, ne udostojiše odlikovanja, koje dodeliše trojici

drugih ratnika, Posidoniju, Filokionu i Amofaretu. Zapovednici ocenišeAristodemovo junaštvo lakoumnim i pogrešnim, jer borio se s mahnitomkrvožednošću sampred strojem, tražeći smrtpred očima svojih drugova kakobi okajao svoje sramno preživljavanje Termopila. Srčanost Posidonija,Filokiona iAmofareta smatrahu uzvišenijom,jer su je iskazali Ijudi što su se,željni da žive, ipak borili veličanstveno.

Da se vratim svojoj sudbini. Zadržaše me u Atini dva leta, gde sam služiou svojstvu tumača ipisara, što mi omogući da izprve ruke budem svedokizuzetnoj i nezapamćenoj promeni dok se odigravala.Porušeni grad podignut je ponovo. Zapanjujućom brzinom obnovljene

behu zidine i pristaništa, zgrade namenjene okupljanju i trgovanju, sudovi ivećnice, kuće i trgovine ipijace i radionice. Drugipožar obuzeoje svuHeladu, aposebno gradAtinu, požar odvažnosti i samopouzdanja. Cinilo seda se ruka nebeska s blagoslovom spustila svakom čoveku na rame,odagnavajući svaku bojažljivost i neodlučnost. Preko noći su se Grci ispelina pozornicu sudbine. Porazili behu najmoćniju vojsku i mornaricu uistoriji. Kakav bi ih podvig sada mogao zastrašiti? Na kakav se poduhvat nebi usudili?Atinjansko brodovlje oteralo je ratne lađe Njegovog Veličanstva natrag u

Aziju, oslobodivši Egej. Trgovina je procvetala. Blago i roba iz celoga svetaslivahu se u Atinu.A ipak, koliko god golem bio ovaj ekonomski oporavak, bledeo je kraj

dejstva pobede na pojedince, obične Ijude iz naroda. Svetlo gledanje nabudućnost i volja za poduhvatima raspalili su u svakom čoveku veru u sebei u bogove. Svaki građaninratnik štoje podneo iskušenja u bojnom stroju ilirukovao veslima pod napadom na moru smatrao je sada da u potpunostizaslužuje učešće u poslovima grada.Taj čudni helenski način upravljanja zvani demokratia, vladavina naroda,

pustila je korene duboko, hranjena krvlju iz rata; poslepobede rascvao sesasvim. U Veču i sudovima, na tržnici i u večnicama, obični Ijudi isticali suse sa žestinom i samopouzdanjem.Za Grke pobeda beše dokaz moći i veličine njihovih bogova. Ta božanstva

što se našem naprednijem shvatanju čine tašta i strastima obuzeta,ispunjena ludostima i tako podložna Ijudskim slabostima i manama da inisu dostojna da božanstvima nazivana budu, za Grke behu otelotvorenjanjihove vere u ono što je, iako veće od Ijudskogpo razmerama, ipak Ijudskoduhom i suštinom. Grčko vajarstvo i atletika slave Ijudsko telo, njihovaknjiževnost i muzika Ijudske strasti, njihovo govorništvo i retorika Ijudskirazum.U pobedničkom naletu blesnula je i umetnost. Nijedan dom, ma kako

skroman, ne uzdiže se neokrunjen nekom freskom, kipom ili spomenom uzahvalnost bogovima i u slavu njihovog oružja. Pozorišta i horovi su

cvetali. Eshilove i Frinihove tragedije privlačile su mnoštvo u theatron, gdesuplemići ipuk, građani i tuđini, zauzimali sedišta i pratili s napetim i čestoushićenim strahopoštovanjem dela čija će veličina, proricahu Grci, trajativečito.U jesen druge godine mog zarobljeništva vratih se u domovinu, zajedno s

mnogobrojnim starešinama Carstva, pošto Njegovo Veličanstvo poslaotkup.Iznova u službi Njegovog Veličanstva, prihvatih se kao ipre dužnosti

beleženja državnih poslova. Sreća, ili možda ruka boga Ahure Mazde,donese me krajem sledećeg leta u lučki grad Sidon, gde bejah određendapomažem u ispitivanju zapovednika broda iz Egine, Grka čiju galijuoluja nanese na egipatsku obalu, gde je zarobiše feničanske ratne lađe izmornarice Njegovog Veličanstva. Pregledajući brodski dnevnik, naiđoh nazapis o plovidbi od Epidaurus Limere, lakedemonjanske luke, do Termopilaprošlog leta.Na moj zahtev, starešine Njegovog Veličanstva usmeriše ispitivanje u

ovome pravcu. Eginjanski moreplovac izjavi da njegova lađa beše međuonima kojima su spartanske starešine i poslanici doplovili daposvetespomenik u sećanje na Tri stotine.Na brodu, izjavi moreplovac, beše i skupina Spartanki, žena i druge

rodbine palih ratnika.Između njega i njegovih potčinjenih i ovih plemkinja, izvesti nas

zapovednik galije, opštenje nikakvo dozvoljeno ne beše. Koliko god da samse trudio, ispitivanje mi ne donese ni dokaz niti makar slutnju da međunjima behu gospeAreta i Paraleja, ili žena ma kog ratnika u pripovestizarobljenika Kseona pomenutog.Njegova lađa pristala je na ušću Spreje, saopšti nam moreplovac, na

istočnom kraju one ravnice gde behu utaborene vojske NjegovogVeličanstva za vreme napada na Tople kapije. Tamo su se Spartanci iSpartanke iskrcali i ostatak puta peške prešli.Tri tela grčkih ratnika, prema rečima zapovednika lađe, behupronašli

gorštaci nekoliko meseci ranije na gomjim obodima Trahinjanske ravnice,baš na onom pašnjaku gde beše postavljen šator Njegovog Veličanstva.Pobožno sačuvavši ove ostatke, Trahinjani su ih sada uz počasti predaliLakedemonjanima.

Mada u ovakvim pitanjima nikada nije moguće biti siguran, zdrav razumukazuje da tela ne bejahu ničija doli spartanskog viteza Dorejona,skirita,,Kera“i odmetnika znanogkao Loptaš, učesnika noćnog prepada našator Njegovog Veličanstva.Pepeo jošjednog lakedemonjanskog ratnika, vraćen izAtine, donet je na

eginjanskoj lađi, no zapovednik ne mogade dati nikakvo obaveštenje o tomečiji behu ovi ostaci. Srce mi, međutim, poskoči pred mogućnošću da sumožda pripadali našem pripovedaču. Nastojao sam da dobijemjoš nekipodatak od moreplovca.Kod Toplih kapija, izjavi on, ova tri tela i urna s pepelom položeni su u

grobnu humku na brežuljku iznad mora. Savesno ispitivanje o topografijiovog mesta dovede me do skoro sigurnog zaključka da to beše baš onajbrežuljak na kome su poslednji branioci izginuli.Nikakve atletske igre nisu održane u znak sećanja, već su samo otpevane

zahvalnice Zevsu Spasiocu, Apolonu, Erosu i Muzama. Sve je potrajalo,prema rečima zapovednika lađe, kraće odjednog sata.Razumljivoje što njega više zaokupljahu misli oplimi i bezbednosti njegove

lađe negoli spomen izginulima. Jedan se trenutak, međutim, izdvaja unjegovom sećanju. Među Spartankama se jedna žena držala izdvojenoijošje, usamljena, oklevala dok su se njene sestre okupljale za odlazak.Zadržala se, uistinu, toliko da moreplovac morade poslati jednog mornarada je pozove.Usrdno zapitah za ime te žene i ne bejah iznenađen što moreplovac niti je

za njega pitao niti ga je doznao. Ne odustajah od ispitivanja, tragajući zama kakvom neobičnošću na haljini ili liku koja bi mi pomogla dastvorimpretpostavku o tome koje bila. No zapovednik lađe istraja naodgovoru da ničeg posebnog ne beše.,,A njeno lice?“, ne predavah sejoš. ,,Da li je bila mlada ili stara? Kojih

godina, kakvog lika?“,,Ne mogu da kažem“, uzvrati čovek.,,Zašto?“„Jer joj lice beše skriveno“, izjavi zapovednik lađe. „Sve sem očiju

zaklanjao je veo. “Pitao sam još o spomenicima, kamenovima i natpisima na njima.

Moreplovac saopšti što ja znao, a to ne beše mnogo. Kamen na

spartanskom grobu, prisetio se, nosio je stihove pesnika Simonida,prisutnog tog dana među onima što osvećivahu spomenik.„Sećaš li se epitafa na kamenu?“, pitao sam. „Ili stihovi predugi behu da

se zadrže u sećanju?“„Nipošto “, uzvrati moreplovac. „Stihovi behu spartanski kratki. Bez ičeg

suvišnog. “Tako škrti, prema svedočenju njegovom, da ih se čak i neko sa slabim

pamćenjem kao štoje on bez teškoća prisećao.O xein angellein Lakedaimoniois hoti tede keimetha tois keinon rhemasi

peithomenoiStihove prevedoh najbolje što umem:Putniče, kad stigneš Spartancimaeci da padosmo verni njihovim zakonima.

ZAHVALNOSTSamo se po sebi podrazumeva da se delo koje nastoji da oživi iščezle

svetove i kulture u svemu oslanja na originalne književne izvore, u ovomslučaju na Homera, Herodota, Plutarha, Pausani ju, Diodora, Platona,Tukidida, Ksenofonta i mnoge druge. Oni su nezaobilazni, bez njih ništa nebih postigao.Skoro isto toliko nezaobilazni bili su i izuzetni proučavaoci i istoričari

našeg doba, iz čijih sam objavljenih saznanja besramno zahvatao. Nadam seda će autoru ovog dela oprostiti mnogo nedostatniju učenost od njihove,ako sa zahvalnošću i poimenice pomene brojne među ovim istaknutimklasicima - Pola Kartlidža, Dž. L. Kokvela, Viktora Dejvisa Hansena,Donalda Kagana, Džona Kigena, H. D. F. Kita, Dž. F. Lejzenbija, E. V.Pričeta, V. K. Pričeta i, posebno, Meri Reno.Osim toga, želeo bih da zahvalim dvojici kolega čiji su mi lični zahtevi i

uputstva bili nezamenjivi: Prvo, Hanteru B. Armstrongu, direktoruMeđunarodnog društva za hoplologiju, što je sa mnom ljubazno podeliosvoju stručnost u oblasti hoplitskog oružja, taktike i vežbanja, i za njegovoneprocenjivo znanje o bitkama starog veka, koje mi je živopisno dočarao. Isam vešt oružju, gospodin Armstrong mi je neizmerno pomogao da oživimiskustvo ratovanja grčke pešadije.I na kraju, najdublju zahvalnost dugujem doktoru Ipokratisu Kanciosu,

asistentu na katedri za grčki jezik i književnost na Koledžu Ričard Stoktonu Nju Džerziju, za velikodušnost i enciklopedijsko znanje kojim mi jepomagao na svakom koraku ovog poduhvata, ne samo kao mentor i vodič upitanjima istorijske i lingvističke autentičnosti, kao prevodilac (dobrovoljankoliko i precizan) epigrafa i pojmova, već brojnim mudrim izrekama inadahnutim prilozima. U celoj knjizi nema ni stranice za koju ti nešto nedugujem, Ipokratise. Hvala ti na nebrojenim kreativnim doprinosima,nepokolebljivom hrabrenju i olimpijskim savetima.