Du5an Bo5kovi6 uDKInstitut za filozofiju i druStvenu teoriiuBeograd

141.82: 1 1 1.852: 82.09(497 .t)Originalni naudni rad

IDENTITET, MARKSISTIEKAKNJIZEVNA KRITIKA. RAZLIKE

Apstrakt: Autor je izabrao marksistiiku knjiievnu kritiku, i _ na osnovl,domaieg materijala - pokuia2 da izloZi kako su se pojavljivale razlike u interpret-aciji.iedne te iste doktrine, jednog te istog itlentiteta. (J tom sporu uiestvovali sumahom marksisti, paje logitka shema prilagottena s obzirom na tu okolnost.

Prva grupa marksista zastupala je stav da je marksistita kritika mogu6a,ali samo na osnovu marlcsistitke estetike. Egzemplirni predstavnici: Boris zi'he;i ;Janko Kos.

Druga grupa marksista smatrala.ie da.ie marksistiika kritika mogu6a, alibez marlcsistiike estetike. Egzemprarni predstavnici: Duian Matii, ko.ii .ie iropii"otu polemiku esejom ,,Dogma i stvaralajtvo, iz 1951. godine, Milan Kangrga iDanko Grli6.

Treie stanoviite je zastupao Svetozar petrovi|: poricao je marksistidkuknjiievnu kritiku u ma kom obliku.

U polemici koja je trajala viie godina, dini se da je strategija SvetozaraPetrovita bila ova: modernizovati marksizam u svom domenr, riiupror riCinikoja je preferirala celovit poglecl na svet. pokuiaj modernilacije marksizma usvom domenu oiigledno je propao.

Kljudne rct'i: istoriia ideia, marksizam, knjilevna kritika, razlika, itlentitet.spor

Kod svih velikih doktrina sa izrazitom upuienosiu na sva_kodnevni, praktidan Zivot, svagda postoje rezliiite interpretacije,ponekad i medusobno potpuno nespojive; iako je sama osnova,identitet udenja, nesumnjiv. Takav je i marksizam. Mada on danasvi5e nije u prvom planu ni u teoriji ni u praksi, narodito u onimzemljama u kojima je vladao decenijama poredak komunizma ilisocijalizma, treba primetiti da je njegova oseka najverovatnijeprivremena. Jer, marksizam je nesumnjivo jedno u.iiko udenjl,jedno od nekoliko najimpozantnijih, priinavali mi to danas ili ne.On je svakako u5ao u onu istorijsku dimenziju u kakvoj su, recimo,platonizam ili aristotelizam. To znadi daje presao prig u ciktiinopodrudje: danas nema znalaj, teze su mu u povladenj-u; sutradan

X

u )l(Io

-

N

u

t27

><oFaf(Io

-oN

J

I

o:<an(!

za

se, medutim, bez njega ne moZe ni najobidnija stvar sagledati a da

on nije involviran; teZina mu je, dakle, ne samo nagla5ena nego i

odved prenagla5ena. Takav momenat je on ve6 pro5ao' Sada je u

odiglednoj oseci u Centralnoj i Istodnoj Evropi, a u zapadnim zem-

ljama je on uvek imao svoje mesto, doduSe mnogo skromnije nego

Sto je to bio sludaj u komunistidkim porecima'Ne bi bilo iznenadenje ukoliko bi se ponovo pojavio duh

marksizma u znadajnijem obliku i na ovim, balkanskim prostorima:

danas svakako ne, sutra molda,prekosutra sigurno. Treba jo5 nagl-

asiti da ti ciklidni doga<Iaji nisu za jedan ljudski vek; oni traju

mnogo duZe, pripadaju civilizacijskom toku, tektonskim promena-

ma.Ovde biram jedno vrlo ogranideno podrudje, marksistiiku

knjiZevnu kritiku, i da na osnovu doma6eg materijala pokaZem

kako su se pojavljivale razlike u interpretaciji jedne te iste doktrine,jednog te istog identiteta.Kako to biva u svim velikim polemikama

u intel"ktuulnoj istoriji, nema posebnog znaEaja uZa specijalnost

udesnika. Bitno je Sta oni kazuiu, a ne koja im je i kakva im je

struka. To je svakako zbog teme koja je pokrenuta , zbog njenoggoru6eg znadaja. U normalnim prilikama, sa uobidajenom proce-

dutom polemike, naravno da je struka tada vaLna, naravno da je

kompetentnost kljudna.

, ; , ,I

Tako se desilo da je jedan po vokaciji pesnlk, Du5an Matii',

u samo jednom pasusu, ali zato znaladki i veito srodenom, pokrenuo

ne jednu debatu, nego vi5e njih. Da prvo citiram DuSana Mati6a i

taj duveni deo:,,Estetika, ako je mogu6na, ona je to jedino kao nauka, i kao

takva ona podleZe i kriterijumu kome podleZe i svako naudno suzna-

nje.t Ne postoji - ukoliko postoji kao nauka - nikakva marksis-

tidka estetika, kao Sto ne postoji ni marksistidka fizika, ili agrono-

mija. Medutim, kritika... Jest, kritika moLe - i treba, za marksiste- da bude i marksistiEka. KaZem i marksistidka, jer se svet ne

iscrpljuje jednom doktrinom, svet ne Zivi ocl svojih odbresaka, pani sv.et.lepota, koji isto tako postoji, iako na svoj nadin, postoji jerdeluie.'"'

U drugim radovimaa vei sam se bavio tematikom marksis_tidke estetike iz ugla istorije ideja, a ovde ie biti redi, kako ie vecnagovesteno, o marksistidkoj knjiZevnoj kritici i polemici koja jeLim povodom vodena.

Ranije pominjanu logidku shemu stanovista o marksistidkojestetici, koja je respektovala moguii kontinuum marksistidkih inemarksistidkih stanovidta, dopunjujem sada novom o marksis-tidkoj kritici, u ovom sludaju marksistidkoj knjilBvnoj kritici. utom sporu udestvovali su mahom marksisti, pa shemu treba daprilagodim s obzirom na tu okolnost.

Prva grupa marksista zastupala je stav da je marksistidakritika mogu6a, ali samo na osnovu marksistidke esietike. Egzem-plarni predstavnici u to vreme bili su Boris Ziherl i Janko K6s; najedan nadin Radovan Zogovi(, na drugi, bitno drugadiji i samo uodredenom dobu, Dragan M. JeremiC iZoran Gavrilovii.

Druga grupa marksista smatrara je da je marksistidka kritikamogu6a, ali bez marksistidke estetike. Egzemplarni predstavnicitog stanoviSta su bili Dusan Matii, koji je i zapodeo tu polemikugvojom ,,Dogmom i stvarala5tvom* iz 1951. godine, Danio Grlii iMilan Kangrga.

Tre6e stanoviSte je zastupao Svetozar petrovii: poricao jemarksistidku knjiZevnu kritiku u ma kom obliku, a ito se tide nie-govog stava u odnosu na marksistidku estetiku moZe se reci dijeon u najmanju ruku hipotetidan.

2

Jedna od kulminacija sporova o marksistidkoj estetici i knji-Zevnoj kritici

_- ti su sporovi istorijski relativno nezavisni, ari iu

3 D. Mati i , Novct Anina halska hal j ina,Noli t , tscograd ,1974, str. 175.ovo jc trcia' poslcdnja verzija, redigovana iz pcra samog autora. prva.ic ona izesc.ia,,Dogma i stvaralaSrvo",Kn iiZevne novine,24. aprrl1951, god. lV, bi. 17, rtr.l. Drugi put.ic ob.iavljcn raj rcksr u knjizi Anina barska harjiia 1956. goclinc. Upitanju su ncznatnc stilistidkc lzmcnc.

4 ,,Moguinosti .sporavanja marksistiike cstctike.., Filoz.oJiiu i druitvo,

vlII' 1995, str. 9l-129; ,,ontoroska estctika u jugoslovcnsom marksizm u,, . The.ria.XL,1997, b r . l , s t r . 79-105.

I I.ainu* treba primetiti da ie Mati6 imao lilozofsko obrazovanje, ali ic Po

svemu Sto ie udin\ za naSu kulturu prevashodnopesnl/<.'Oud" ru\ stavio tadku, a u knjizije zarcz.I) pitanjuje sitna korektorska

sreSka.

r 28 t29

><oFaf(Io

-oN

J

I

o:<an(!

za

se, medutim, bez njega ne moZe ni najobidnija stvar sagledati a da

on nije involviran; teZina mu je, dakle, ne samo nagla5ena nego i

odved prenagla5ena. Takav momenat je on ve6 pro5ao' Sada je u

odiglednoj oseci u Centralnoj i Istodnoj Evropi, a u zapadnim zem-

ljama je on uvek imao svoje mesto, doduSe mnogo skromnije nego

Sto je to bio sludaj u komunistidkim porecima'Ne bi bilo iznenadenje ukoliko bi se ponovo pojavio duh

marksizma u znadajnijem obliku i na ovim, balkanskim prostorima:

danas svakako ne, sutra molda,prekosutra sigurno. Treba jo5 nagl-

asiti da ti ciklidni doga<Iaji nisu za jedan ljudski vek; oni traju

mnogo duZe, pripadaju civilizacijskom toku, tektonskim promena-

ma.Ovde biram jedno vrlo ogranideno podrudje, marksistiiku

knjiZevnu kritiku, i da na osnovu doma6eg materijala pokaZem

kako su se pojavljivale razlike u interpretaciji jedne te iste doktrine,jednog te istog identiteta.Kako to biva u svim velikim polemikama

u intel"ktuulnoj istoriji, nema posebnog znaEaja uZa specijalnost

udesnika. Bitno je Sta oni kazuiu, a ne koja im je i kakva im je

struka. To je svakako zbog teme koja je pokrenuta , zbog njenoggoru6eg znadaja. U normalnim prilikama, sa uobidajenom proce-

dutom polemike, naravno da je struka tada vaLna, naravno da je

kompetentnost kljudna.

, ; , ,I

Tako se desilo da je jedan po vokaciji pesnlk, Du5an Matii',

u samo jednom pasusu, ali zato znaladki i veito srodenom, pokrenuo

ne jednu debatu, nego vi5e njih. Da prvo citiram DuSana Mati6a i

taj duveni deo:,,Estetika, ako je mogu6na, ona je to jedino kao nauka, i kao

takva ona podleZe i kriterijumu kome podleZe i svako naudno suzna-

nje.t Ne postoji - ukoliko postoji kao nauka - nikakva marksis-

tidka estetika, kao Sto ne postoji ni marksistidka fizika, ili agrono-

mija. Medutim, kritika... Jest, kritika moLe - i treba, za marksiste- da bude i marksistiEka. KaZem i marksistidka, jer se svet ne

iscrpljuje jednom doktrinom, svet ne Zivi ocl svojih odbresaka, pani sv.et.lepota, koji isto tako postoji, iako na svoj nadin, postoji jerdeluie.'"'

U drugim radovimaa vei sam se bavio tematikom marksis_tidke estetike iz ugla istorije ideja, a ovde ie biti redi, kako ie vecnagovesteno, o marksistidkoj knjiZevnoj kritici i polemici koja jeLim povodom vodena.

Ranije pominjanu logidku shemu stanovista o marksistidkojestetici, koja je respektovala moguii kontinuum marksistidkih inemarksistidkih stanovidta, dopunjujem sada novom o marksis-tidkoj kritici, u ovom sludaju marksistidkoj knjilBvnoj kritici. utom sporu udestvovali su mahom marksisti, pa shemu treba daprilagodim s obzirom na tu okolnost.

Prva grupa marksista zastupala je stav da je marksistidakritika mogu6a, ali samo na osnovu marksistidke esietike. Egzem-plarni predstavnici u to vreme bili su Boris Ziherl i Janko K6s; najedan nadin Radovan Zogovi(, na drugi, bitno drugadiji i samo uodredenom dobu, Dragan M. JeremiC iZoran Gavrilovii.

Druga grupa marksista smatrara je da je marksistidka kritikamogu6a, ali bez marksistidke estetike. Egzemplarni predstavnicitog stanoviSta su bili Dusan Matii, koji je i zapodeo tu polemikugvojom ,,Dogmom i stvarala5tvom* iz 1951. godine, Danio Grlii iMilan Kangrga.

Tre6e stanoviSte je zastupao Svetozar petrovii: poricao jemarksistidku knjiZevnu kritiku u ma kom obliku, a ito se tide nie-govog stava u odnosu na marksistidku estetiku moZe se reci dijeon u najmanju ruku hipotetidan.

2

Jedna od kulminacija sporova o marksistidkoj estetici i knji-Zevnoj kritici

_- ti su sporovi istorijski relativno nezavisni, ari iu

3 D. Mati i , Novct Anina halska hal j ina,Noli t , tscograd ,1974, str. 175.ovo jc trcia' poslcdnja verzija, redigovana iz pcra samog autora. prva.ic ona izesc.ia,,Dogma i stvaralaSrvo",Kn iiZevne novine,24. aprrl1951, god. lV, bi. 17, rtr.l. Drugi put.ic ob.iavljcn raj rcksr u knjizi Anina barska harjiia 1956. goclinc. Upitanju su ncznatnc stilistidkc lzmcnc.

4 ,,Moguinosti .sporavanja marksistiike cstctike.., Filoz.oJiiu i druitvo,

vlII' 1995, str. 9l-129; ,,ontoroska estctika u jugoslovcnsom marksizm u,, . The.ria.XL,1997, b r . l , s t r . 79-105.

I I.ainu* treba primetiti da ie Mati6 imao lilozofsko obrazovanje, ali ic Po

svemu Sto ie udin\ za naSu kulturu prevashodnopesnl/<.'Oud" ru\ stavio tadku, a u knjizije zarcz.I) pitanjuje sitna korektorska

sreSka.

r 28 t29

x

FalE.o

trNoI

Ya

(I]

zao

logidki itekako zavisni - jeste simpozijum ,,Vidovi i moguinostimarksistidke kritike", odrian u Herceg-Novom od 9. do 11' oktobra1970. godine, a materijali sa tog skupa, pod nazivom Knjiievnakritika i marksizam, objavljeni su u Beograda l9'l | . godine.

Razume se po sebi da mnogi marksisti koji su pisali iraspravljali o marksistidkoj (knjiZevnoj) kritici ne mogu da se uklopebez ostatka u predodenu shemu. Nju, dakle, treba shvatiti kao os-novnu i orijentacionu, sa mogu6im ,,prelivima", napravljenu zajedan veoma ograniden i jasan zadatak - prikazati i analiziratiosnovna stanovi5ta u kontekstu jedne dugotrajne polemike'

Postojale su dve osnovne strategije medu marksistima uodnosu na sam marksizam: prva ne prihvata razlike unutar togudenja, netrpeljiva je, pa to rezultuje u tzv. ortodoksiji odnosnoreviz\onizmu, a druga ih realistidno i tolerantno luvalava.

Prvi insistiraju na,,pravom",,,autentidnom" Marksu, hoteiida zaobidu problem interpretacije. Oni Lele datumade svog ,,klasi-ka", kako kaZu, u pravom, jedino ispravnom svetlu i pri tom ospo-ravaju drugadija tumadenja Marksa kao nemarksistidka. Ako neLele da priznaj:u pluralizam interpretacija, Sto je inade neminovnostbar sa stanovi5ta istoridara ideja, interpretirani stoddrugih lutom

svetlu: ne prihvataju raznovrsnost interpretacija', ne priznaju inter-pretaciju kao pojam.

Druga strategija je daleko realistidnija i tolg,lantnija , ali zatonema onu Marksovu netrpeljivost i radikalnosti''S druge strane,ako bi redom svi marksisti bili tako netrpeljivi, onda od marksizmakao pokreta ne bi ostalo niSta. Sre6om, kako to redovno biva sa

velikim socijalnim udenjima, nade se poneki sledbenik koji doktrinupostavlja na praktiine osnove. Veliki i neprolazan posao oko mark-

sizma obavio je svakako Fridrih Engels. Taj rad je morao biti

osnovan na or ganizacij i, politici i (unutarnj oj ) tolerancij i.Skup u Herceg-Novom faktidki se opredelio za drugu strate-

giju (bilo je, istina, i predstavnikA prve strategije ali se oni nisu

s Ptilika.l" da polemidki zaodtrim tezu: gencralno' to znadi bez' obz'ira na

vreme, te postoji autentitni Marks; postoje samo i jedino interpretaci.ie njegovog

dela. Ako ukijudimo faktor vremcna, onda moZemo govoriti o autentiinomMarksnjedino iz njegovc perspektive, a to znadi u vremenima dok je bio ioS Ziv Drugim

redima, ima se u vidu samo ono Sto je sdm Marks napisao ili rckao. To je pozicija

auloroye suverenosrc-dok sc, s druge strane, uvek ima u vidu problem smrti. Kada

jednog dana dode ta.i \ u auto. definitivno i nepovratno sklopi svoju Knjigu lim

dinom, njegovo delo au\matski prelazi u polje interpretacijc. Razume se , t za

autofova Zivota moguie sri interpretacije, ali iskljudivo izperspektivedrttgih.

mnogo duli). To najbolje pokazuje stav Rudija Supeka koji govorio tri tipa marksizma: u pitanju su ideolo5ki, egzistencijalistidki iesencijalistidki ili ontolo5ki marksizam.o

U svojoj diskusiji Mihailo Markovii je nabacio slidnu misao.TFenomenolog Zoran Konstantinovi1 izloLio je jedno, po mommi5ljenju, razumno gledi5te o tom problemu. Suodeni smo, kaZeon, sa mi5ljenjima koja a priori negiraju postojanje marksistidkekritike ili, pak, Lele da marksistidku kritiku svedu na priloge neko_licine marksista.

,,Istoridar knjiZevnosti te5ko da ie se moii sloZiti sa takvimsuZavanjem i, uop5te, sa takvom postavkom. Ako ni zbog degadrugog, ono iz razloga Sto se u materiji koju proudava suodava sami5ljenjima o knjiZevnosti, o pojedinim piscima i delima koja sunastala iz Zelje da se problematika o kojoj je red osvetli sa marksis_tidkog stanovi5ta. (...) Taj razvojni proces podinje sa Marksom iEngelsom, sa njihovim fragmentarnim zapaianjima o umetnosti iknjiZevnosti, i nastavlja se preko Plehanova i Meringa do Lukada ido na5ih dana. Medutim, isto onoliko koliko obuhvata i .crvenudekadu ameridkog kriticizma', toliko ne moZe da izbride ni trasoveortodoksnog kursa A. A. Zdanov a i celokupnog staljinistidko! pe-rioda."o

Takav istorijski pristup, po mom midljenju,vaiii za problemmarksistidke estetike, kao i za celokupan kompleks marksizmauop5te. Medutim, iz sistematske perspektive, koja nema posebnihobaveza da se obazire na razfie interpetacije, stvari stoje sasvimdrugadije. Ne mogu a da se ne sloZim sa sledeiim redima ZoranaKonstantinoviia:

,,Dosada5nji tokovi marksistidke misli odista su veoma ispre_pleteni ... i znadilo bi suvi5e veliko pojednostavljenje, ukoliko bismo,s pogledom okrenutim u pro5lost, jednostavno govorili o dog-matskoj i nedogmatskoj kritici, zahtevajuii da marksistidka kritikaod sada uvek bude nedogmatska".'

6 R. Supek, ,,Tri tipa marksizma i tcorija knjiZevnosti.., u: Kniiievnakritika i marksizam,Prosveta, Beograd, 1971 , str. 261 .

7 ,,... krujni. j" vreme da shvatimo da nema vi5e jerJnog pravog marksizma.

Postoji jedan spektar razliditih intorpretaciia" (U diskusi.ii, Knl ievna kritika i mark-stzam. str. 502\.

8 Z. Konstantinovii, ,,Marksistidka knjiZevna kdtika i lenomenologi.ja,,,Naved. clelo,str.344.

e Isto " str. 344-345 .

1 3 0 1 3 1

x

FalE.o

trNoI

Ya

(I]

zao

logidki itekako zavisni - jeste simpozijum ,,Vidovi i moguinostimarksistidke kritike", odrian u Herceg-Novom od 9. do 11' oktobra1970. godine, a materijali sa tog skupa, pod nazivom Knjiievnakritika i marksizam, objavljeni su u Beograda l9'l | . godine.

Razume se po sebi da mnogi marksisti koji su pisali iraspravljali o marksistidkoj (knjiZevnoj) kritici ne mogu da se uklopebez ostatka u predodenu shemu. Nju, dakle, treba shvatiti kao os-novnu i orijentacionu, sa mogu6im ,,prelivima", napravljenu zajedan veoma ograniden i jasan zadatak - prikazati i analiziratiosnovna stanovi5ta u kontekstu jedne dugotrajne polemike'

Postojale su dve osnovne strategije medu marksistima uodnosu na sam marksizam: prva ne prihvata razlike unutar togudenja, netrpeljiva je, pa to rezultuje u tzv. ortodoksiji odnosnoreviz\onizmu, a druga ih realistidno i tolerantno luvalava.

Prvi insistiraju na,,pravom",,,autentidnom" Marksu, hoteiida zaobidu problem interpretacije. Oni Lele datumade svog ,,klasi-ka", kako kaZu, u pravom, jedino ispravnom svetlu i pri tom ospo-ravaju drugadija tumadenja Marksa kao nemarksistidka. Ako neLele da priznaj:u pluralizam interpretacija, Sto je inade neminovnostbar sa stanovi5ta istoridara ideja, interpretirani stoddrugih lutom

svetlu: ne prihvataju raznovrsnost interpretacija', ne priznaju inter-pretaciju kao pojam.

Druga strategija je daleko realistidnija i tolg,lantnija , ali zatonema onu Marksovu netrpeljivost i radikalnosti''S druge strane,ako bi redom svi marksisti bili tako netrpeljivi, onda od marksizmakao pokreta ne bi ostalo niSta. Sre6om, kako to redovno biva sa

velikim socijalnim udenjima, nade se poneki sledbenik koji doktrinupostavlja na praktiine osnove. Veliki i neprolazan posao oko mark-

sizma obavio je svakako Fridrih Engels. Taj rad je morao biti

osnovan na or ganizacij i, politici i (unutarnj oj ) tolerancij i.Skup u Herceg-Novom faktidki se opredelio za drugu strate-

giju (bilo je, istina, i predstavnikA prve strategije ali se oni nisu

s Ptilika.l" da polemidki zaodtrim tezu: gencralno' to znadi bez' obz'ira na

vreme, te postoji autentitni Marks; postoje samo i jedino interpretaci.ie njegovog

dela. Ako ukijudimo faktor vremcna, onda moZemo govoriti o autentiinomMarksnjedino iz njegovc perspektive, a to znadi u vremenima dok je bio ioS Ziv Drugim

redima, ima se u vidu samo ono Sto je sdm Marks napisao ili rckao. To je pozicija

auloroye suverenosrc-dok sc, s druge strane, uvek ima u vidu problem smrti. Kada

jednog dana dode ta.i \ u auto. definitivno i nepovratno sklopi svoju Knjigu lim

dinom, njegovo delo au\matski prelazi u polje interpretacijc. Razume se , t za

autofova Zivota moguie sri interpretacije, ali iskljudivo izperspektivedrttgih.

mnogo duli). To najbolje pokazuje stav Rudija Supeka koji govorio tri tipa marksizma: u pitanju su ideolo5ki, egzistencijalistidki iesencijalistidki ili ontolo5ki marksizam.o

U svojoj diskusiji Mihailo Markovii je nabacio slidnu misao.TFenomenolog Zoran Konstantinovi1 izloLio je jedno, po mommi5ljenju, razumno gledi5te o tom problemu. Suodeni smo, kaZeon, sa mi5ljenjima koja a priori negiraju postojanje marksistidkekritike ili, pak, Lele da marksistidku kritiku svedu na priloge neko_licine marksista.

,,Istoridar knjiZevnosti te5ko da ie se moii sloZiti sa takvimsuZavanjem i, uop5te, sa takvom postavkom. Ako ni zbog degadrugog, ono iz razloga Sto se u materiji koju proudava suodava sami5ljenjima o knjiZevnosti, o pojedinim piscima i delima koja sunastala iz Zelje da se problematika o kojoj je red osvetli sa marksis_tidkog stanovi5ta. (...) Taj razvojni proces podinje sa Marksom iEngelsom, sa njihovim fragmentarnim zapaianjima o umetnosti iknjiZevnosti, i nastavlja se preko Plehanova i Meringa do Lukada ido na5ih dana. Medutim, isto onoliko koliko obuhvata i .crvenudekadu ameridkog kriticizma', toliko ne moZe da izbride ni trasoveortodoksnog kursa A. A. Zdanov a i celokupnog staljinistidko! pe-rioda."o

Takav istorijski pristup, po mom midljenju,vaiii za problemmarksistidke estetike, kao i za celokupan kompleks marksizmauop5te. Medutim, iz sistematske perspektive, koja nema posebnihobaveza da se obazire na razfie interpetacije, stvari stoje sasvimdrugadije. Ne mogu a da se ne sloZim sa sledeiim redima ZoranaKonstantinoviia:

,,Dosada5nji tokovi marksistidke misli odista su veoma ispre_pleteni ... i znadilo bi suvi5e veliko pojednostavljenje, ukoliko bismo,s pogledom okrenutim u pro5lost, jednostavno govorili o dog-matskoj i nedogmatskoj kritici, zahtevajuii da marksistidka kritikaod sada uvek bude nedogmatska".'

6 R. Supek, ,,Tri tipa marksizma i tcorija knjiZevnosti.., u: Kniiievnakritika i marksizam,Prosveta, Beograd, 1971 , str. 261 .

7 ,,... krujni. j" vreme da shvatimo da nema vi5e jerJnog pravog marksizma.

Postoji jedan spektar razliditih intorpretaciia" (U diskusi.ii, Knl ievna kritika i mark-stzam. str. 502\.

8 Z. Konstantinovii, ,,Marksistidka knjiZevna kdtika i lenomenologi.ja,,,Naved. clelo,str.344.

e Isto " str. 344-345 .

1 3 0 1 3 1

On procenjuje da je pitanje o dogmatidnosti i nedogmatidno-

sti jedno lzuzetno delikatno pitanje. Zaista, ako bi svi marksisti

posezali za terminom dogmatiz.am u polemidke svrhe, onda je,

logika kazuje, i ceo marksizam jedan - dogmatizam.

-

,,Mislim da ne5to Sto bi se ispravno moglo nazvati marksis-

tidkom knjiZevnom kritikom ne postoji. Ne postoji, nije nikad pos-

toialo i ne moZe postojati" - pi5e' u to vreme marksista'u, Svetozarpetrovi6.r' Obrazlait1i ga prirodom knjiZevnokritidke delatnosti,

on je takvo mi5ljenje zastupao i na skupu u Heceg-Novom i na

dverna ranijim skupovima.r2 Sva tri puta to je izazvalo spor'U nastavku 6u, prvo, ukratko izloliti njegovo shvatanje knji-

Zevne kritike,zatim,drugo, izloli1u njegove argumente protiv na-

ziva ,,marksistidka knjiZevna kritika", treie, u demu je bio spor i,

najzad, detvrto, moj komentar.,,KnjiZevna kritika vjerovatno 6e se najtadnije odrediti", iz-

laZe Petrovi6, ,,ako se kaZe da je onakreativna aktivnost (odnosno

rezultat kreativne aktivnosti) kojom se kriticarevu dozivljaiu diela

utvrduje kontekst, i ono se (djelo) njime (kontekstom) tumaci i

prema njemu vrednuie !'Ova je definicija veoma p-g?nato odredenje'tttiiz"un" kritike koje je autor zaista pazljivo, uz liottsultaciju Siroke

literature, formulisao desetak godina pre pomenutog simpozijuma

u Herceg-Novom. Opisno je, nije preskriptivno: ,,Ne izlale moi

ideal kriiike, ne prikazuje vrstu kritike kakvu bih preferirao, ve6

()

:<a

zalo

l0 O uutotouo- marksistidkom oprcdeljenju: '," pa se i sam smatram

marksistom.. na osnovu,,opie marksistidke <lijagnozc dovjekovc situaciic" (,,Pojam

knjiievne kritike i pojam marksistidke knjiTcvnc kritike", rt'. Knjilevna kritika i

marksizam , str . 417) .ll S. PctroviC, Izlaganje u diskusiji o naudnom projektu ,,Vidovi i mo-

guinosti marksistiikc kritike" Instituta za teoriju knjiZcvnosti i umctnosti, Savre--menik,br.1l,

1969, str.299. Tu je misao citirao i u radu ,,Pojam kniiZevnc kritikc i

pojam marksistidkc kniizcvne kritike", u: Knjlzevna kritika i marksizam, str. 416.

12 Osmi jul 1969, u diskusiji o vidovima i mogudnostima marksistidkc

kritike, u organiiaciji beogradskog Instituta za tcoriiu knjiZcvnosti i umctnostii

drugi put, ni savctovanju o razvitku kritidkc misli, koie jc Komisija za kulturuprelsedniltva SKJ orgqnizovala u Beogradu 9. i 10. aprila 1970. godinc. Objavljcn

jc stenogram sa prvog sNrpa (Savremenik'1969,br. I l, str' 297-326)' a sa drugog'

koliko mi je poznato, nije \likovan.

132

kazuje Sta, po mome miSljenju, svaka knjiZevna kritika ... morabiti da bi knjiZevnom kritikom uop6e bila".'''

KnjiZevna kritika kao kreativna aktivnost nije delatnost niprimenjena ni izvedena; ona je duhovna delatnost osobite vrste.Drugim redima, autor usvaja gledi5te o autonomiji knjiZevne kri-tike.t4 KnjiZevnom kritidaru je bitan njegov vlastiti subjektivandoZivljaj dela, i to na osnovu celokupnog Zivotnog i knjiZevnogiskustva. Kontekst u kojem se tumadi specifidan smisao delautvrduje se na temelju ,,neposredne reakcije cjelovite kritidarevelidnosti". NeizbeZno je subjektivan kritidarev.-doZivljaj dela,neizbeZno je subjektivan i kritidarev sud o delu", neizbeZno jesubjektivno i njegovo tumadenje dela.r6 Radovi kojima se Zeiidokazati postojanje marksistidke knjiZevne kritike to ne potrryduju:,,Lukadeva estetika ne moZe se, na primjer, nikako shvatiti kaometodologija njegove knjiZevne kritike, ni po tome Sto bi takvakritika iz takve estetike morala slijediti, ni po tome Sto bi takvimfilozofskim pretpostavkama bila odludno odredena. Odludno jeodredena Lukadeva knjiZevna kritika njego_vom senzibilno5iu injegovim (pomalo staromodnim) ukusom...""

Kritika nalazi svoj smisao u procesu literarne komunikacije,a njena osnovna funkcija jeste da ,,obogati na5 smisao zaknjilev-nost i olak5a na5 dodir s njom, izazivaju1i nas na usporedivanje

13 S. Pctrovii,Naved. delo,sv. 423.la Na skupu u Hcceg-Novom, osim Pctroviia, egzemplarni prcclstavnici

glcdi5ta o autonomiji knjiZcvnc kritike su Nikola Koljevii i Prcdrag Palavcstra.Ali, na to treba gledati cum &rano salls: Kol.icvii u potpunosti odobrava savrcmcniformalizam, odnosno Novu kritiku, ali uz marksistidki dodatak (vid. N. Kolicvii,,,Marksizam i Nova kritika" , Navecl. deb , str. 369-384); Palavcsrra u diskusijikaZe da je kritika samostalna knjiZcvna vrsta i zala,'ze se za to da kritidar trcba dadcla sam, samostalno (N.zved. delo, sV.475), ali jc isto tako s odobravanjcm primiorcdi Mihaila Markoviia o potrebi da kritidar usvaja i poscduje odrcdenu filozol.skukoncepciju (1sro, str. 474). Joi jcdna rcdcnica o Koljcvidu: njegova gledi5ta suslidna Petroviicvim ali je, naspram Petroviicvog odluinog odbacivanja terminamctrksistitka knjiievna kritika, implicitno ipak prihvatio odomaieni tcrmin (,,Utom smislu kritika pod imenom 'marksistilkc' mora da asimiluje ta iskustva iliinadc ncma vcliku imaginativnu 5ansu",1sto, str. 380).

15 Nc bih hteo da preclcm dutkc prcko.jcdnc, i po mom mi5ljeniu, izvanrcclnovaZnc fincsc: kod pojavc slaganja u sudu o dclu trcba govoriti o lnlersub.jcktivnomkarakteru, a ne o objektivnom sudu (vid.1sro, str.427)

t6 Isto , str. 426.lTlr lo, str. 438.

><o

a=(Io

=L

N

l!

1 3 3

On procenjuje da je pitanje o dogmatidnosti i nedogmatidno-

sti jedno lzuzetno delikatno pitanje. Zaista, ako bi svi marksisti

posezali za terminom dogmatiz.am u polemidke svrhe, onda je,

logika kazuje, i ceo marksizam jedan - dogmatizam.

-

,,Mislim da ne5to Sto bi se ispravno moglo nazvati marksis-

tidkom knjiZevnom kritikom ne postoji. Ne postoji, nije nikad pos-

toialo i ne moZe postojati" - pi5e' u to vreme marksista'u, Svetozarpetrovi6.r' Obrazlait1i ga prirodom knjiZevnokritidke delatnosti,

on je takvo mi5ljenje zastupao i na skupu u Heceg-Novom i na

dverna ranijim skupovima.r2 Sva tri puta to je izazvalo spor'U nastavku 6u, prvo, ukratko izloliti njegovo shvatanje knji-

Zevne kritike,zatim,drugo, izloli1u njegove argumente protiv na-

ziva ,,marksistidka knjiZevna kritika", treie, u demu je bio spor i,

najzad, detvrto, moj komentar.,,KnjiZevna kritika vjerovatno 6e se najtadnije odrediti", iz-

laZe Petrovi6, ,,ako se kaZe da je onakreativna aktivnost (odnosno

rezultat kreativne aktivnosti) kojom se kriticarevu dozivljaiu diela

utvrduje kontekst, i ono se (djelo) njime (kontekstom) tumaci i

prema njemu vrednuie !'Ova je definicija veoma p-g?nato odredenje'tttiiz"un" kritike koje je autor zaista pazljivo, uz liottsultaciju Siroke

literature, formulisao desetak godina pre pomenutog simpozijuma

u Herceg-Novom. Opisno je, nije preskriptivno: ,,Ne izlale moi

ideal kriiike, ne prikazuje vrstu kritike kakvu bih preferirao, ve6

()

:<a

zalo

l0 O uutotouo- marksistidkom oprcdeljenju: '," pa se i sam smatram

marksistom.. na osnovu,,opie marksistidke <lijagnozc dovjekovc situaciic" (,,Pojam

knjiievne kritike i pojam marksistidke knjiTcvnc kritike", rt'. Knjilevna kritika i

marksizam , str . 417) .ll S. PctroviC, Izlaganje u diskusiji o naudnom projektu ,,Vidovi i mo-

guinosti marksistiikc kritike" Instituta za teoriju knjiZcvnosti i umctnosti, Savre--menik,br.1l,

1969, str.299. Tu je misao citirao i u radu ,,Pojam kniiZevnc kritikc i

pojam marksistidkc kniizcvne kritike", u: Knjlzevna kritika i marksizam, str. 416.

12 Osmi jul 1969, u diskusiji o vidovima i mogudnostima marksistidkc

kritike, u organiiaciji beogradskog Instituta za tcoriiu knjiZcvnosti i umctnostii

drugi put, ni savctovanju o razvitku kritidkc misli, koie jc Komisija za kulturuprelsedniltva SKJ orgqnizovala u Beogradu 9. i 10. aprila 1970. godinc. Objavljcn

jc stenogram sa prvog sNrpa (Savremenik'1969,br. I l, str' 297-326)' a sa drugog'

koliko mi je poznato, nije \likovan.

132

kazuje Sta, po mome miSljenju, svaka knjiZevna kritika ... morabiti da bi knjiZevnom kritikom uop6e bila".'''

KnjiZevna kritika kao kreativna aktivnost nije delatnost niprimenjena ni izvedena; ona je duhovna delatnost osobite vrste.Drugim redima, autor usvaja gledi5te o autonomiji knjiZevne kri-tike.t4 KnjiZevnom kritidaru je bitan njegov vlastiti subjektivandoZivljaj dela, i to na osnovu celokupnog Zivotnog i knjiZevnogiskustva. Kontekst u kojem se tumadi specifidan smisao delautvrduje se na temelju ,,neposredne reakcije cjelovite kritidarevelidnosti". NeizbeZno je subjektivan kritidarev.-doZivljaj dela,neizbeZno je subjektivan i kritidarev sud o delu", neizbeZno jesubjektivno i njegovo tumadenje dela.r6 Radovi kojima se Zeiidokazati postojanje marksistidke knjiZevne kritike to ne potrryduju:,,Lukadeva estetika ne moZe se, na primjer, nikako shvatiti kaometodologija njegove knjiZevne kritike, ni po tome Sto bi takvakritika iz takve estetike morala slijediti, ni po tome Sto bi takvimfilozofskim pretpostavkama bila odludno odredena. Odludno jeodredena Lukadeva knjiZevna kritika njego_vom senzibilno5iu injegovim (pomalo staromodnim) ukusom...""

Kritika nalazi svoj smisao u procesu literarne komunikacije,a njena osnovna funkcija jeste da ,,obogati na5 smisao zaknjilev-nost i olak5a na5 dodir s njom, izazivaju1i nas na usporedivanje

13 S. Pctrovii,Naved. delo,sv. 423.la Na skupu u Hcceg-Novom, osim Pctroviia, egzemplarni prcclstavnici

glcdi5ta o autonomiji knjiZcvnc kritike su Nikola Koljevii i Prcdrag Palavcstra.Ali, na to treba gledati cum &rano salls: Kol.icvii u potpunosti odobrava savrcmcniformalizam, odnosno Novu kritiku, ali uz marksistidki dodatak (vid. N. Kolicvii,,,Marksizam i Nova kritika" , Navecl. deb , str. 369-384); Palavcsrra u diskusijikaZe da je kritika samostalna knjiZcvna vrsta i zala,'ze se za to da kritidar trcba dadcla sam, samostalno (N.zved. delo, sV.475), ali jc isto tako s odobravanjcm primiorcdi Mihaila Markoviia o potrebi da kritidar usvaja i poscduje odrcdenu filozol.skukoncepciju (1sro, str. 474). Joi jcdna rcdcnica o Koljcvidu: njegova gledi5ta suslidna Petroviicvim ali je, naspram Petroviicvog odluinog odbacivanja terminamctrksistitka knjiievna kritika, implicitno ipak prihvatio odomaieni tcrmin (,,Utom smislu kritika pod imenom 'marksistilkc' mora da asimiluje ta iskustva iliinadc ncma vcliku imaginativnu 5ansu",1sto, str. 380).

15 Nc bih hteo da preclcm dutkc prcko.jcdnc, i po mom mi5ljeniu, izvanrcclnovaZnc fincsc: kod pojavc slaganja u sudu o dclu trcba govoriti o lnlersub.jcktivnomkarakteru, a ne o objektivnom sudu (vid.1sro, str.427)

t6 Isto , str. 426.lTlr lo, str. 438.

><o

a=(Io

=L

N

l!

1 3 3

x

{J)lE.

;-L

N

J

tL

t:<ad)

za

vlastitog iskustva u knjiZevnosti sa iskustvom kritidara". Dakle,osnovna funkcija kritike jeste pedagoika, ,,aIi u pomalo osobitomsmislu".l8

SaZeto sam izloZio shvatanje Svetozara Petroviia o knji-Zevnoj kritici. Sada iu izneti njegove argumente - ima ih tri -

protiv upotreb e naziv a mar k s i s t i i ka kryi i Zev na kr it ika.

Njegova argumentacija je osobena: pod odgovarajudim us-lovima, pojam marksistidke knjiZevne kritike bi se mogao valjanozamisliti uglavnom na tri nadina. Dakle, prvo treba da upoznamota tri nadina i, sledstveno tome, tri argumentacije.

P rv i nai in. Za v aljanu marksistidku knj iZevnu kritiku uslovbi morao biti da se u celini ospori gledi5te knjiZevne kritike kojesmo upravo skicirali i da se dosledno izvede shvatanje knjiZevnekritike kao primenjene aktivnosti, sa odludno odredenim filozof-skim pretpostavkama kritidara.re Petroviiev protivargument:,,Nevidim moguinosti da se taj uslov zadovolji"; marksistidka misaona(filozofska) orijentacija ,,mole biti lud koja ie neke obrise osvijetliti(a neke druge, neminovno, potisnuti u jo5 dublji mrak), ali onaneie moii odluditi o kritidarevom doZivljaju prizora"."'

Dru g i nai in. Za v aljanu marksistidku knjiZevnu kritiku uslovbi morao biti da se promeni, bitno pro5iri znadenje izrazakniil.evnakritikakod, nas danas, te da se knjiZevnom kritikom ubudude nazivai teorija knjiZevnosti. Mogao bi se zadovoljiti fflj. uslov, ali nijejasno demu sve to,Sta bi se time dobilo. Petrovi6ev protivargument:

,,Neito bi se pove6ala samo moguinost zabune i nesporazuma,mogu6nost okretnog manipuliranja vi5eznadnim tvrdnjama..."''

Tr e t i n ei i n. Za v aljanu marksistidku knj iZevnu kritiku uslovbi morao biti da se na vrlo specifidan nadin razvije shvatanje mark-sizma, tj. da se on shvati kao jedan celovit, a individualno strukturi-san doZivljaj sveta. Takvo shvatanje marksizma je zaista i nastalo.Petrovi6ev protivargument: ,,eini mi se, medutim, takva definicijaneprihvatljivom - i praktidki i teoretski neplodnom - zato Stomislim da ona nije, kako bi sama.valjda htjela, usidrena u uvidu u

rElsto, sff. 427. - Paralelasa Koljeviicm: i kod njega se pominic pedago5ka

dimenzija kao praktiina dru5tvcna funkcija kritikc (hro, str. 381).t9 Isto , str. 437 .20 Isto , str . 43'., .2r lsto , stt . 438.

bududnost", u prefiguraciji utopije, u horizontu prevladanogotudenja, nego je samo nedovoljno promi5ljen i nevaLan nuspro-dukt, nuZan moZda retoridki balast, one orijentacije u marksizmu,koja se s razlogom protivi njegovoj dogmatskoj orijentaciji,ispravno zalaLe za njegovu otvorenost i tadno upozorava na vaZnostSto je kreativni postupak i u filozofiji ima"."

Izlo1ena su tri argumenta protiv nazla merksistiika knjiiev-na kritika, a postoji i njihova rekapitulacija: kompromitovao setermin ,,marksistidka knjiZevna kritika", kompromitovao se i mark-sizam tim nazivom. Vredna knjiZevna kritika ne moZe nastati ,,pri-menom" marksistidke ili neke druge ,,metodologije".2a

4

U demu je bio spor? Pre svega, za njegovu potpunu rekon-strukciju nedostaje nam autorizovani tekst drugog razgovora. Dakle,uz tu rezervu, upuStam se u sumarnu rekonstrukciju spora.

Mi5ljenje da ne postoji marksistidka knjiZevna kritikaSvetozar Petrovii je izloLio vei na podetku svog izlaganja. Mark-sistidkom se knjiZevnom kritikom pogre5no nazivaju tri stvari: (a),,neka vrsta kritidke ekstenze politidke cenzure nad zbivanjima uknjiZevnosti"; (b) zanimanje za sociologiju knjiZevnosti, za socio-lo5ki aspekt knjiZevnosti, za dru5tveni ekvivalent i dru5tvenu funkci-ju literature; (c) kritidari leve ili napredne orijentacije. Ovu trodelnupodelu oponenti su mahom zaobi5li i usredsredili se na osnovno:ne postoji marksistiika (knjiZevna) kritikn. Drugim redima, njegovioponenti usredsredili su se da jednu ,,dominu" koja je ,,pala" (podPetroviievom kritikom) ponovo,,isprave" ili da, umesto te sru5ene,naprave novu. Petrovii je, naime, veoma vispreno i duhovito na-

22 U buduenost, utopiju i prcvladano otudenie - u tom dobu - vcru.jumarksisti i komunisti Svctozar Petrovii i Dobrica Cosi6. Mcclutim, eosii kao kn-jiZevnik ima drugadije miSljcnje, verovatno spontano izredeno: ,,Mi, dana5nie gen-eracijc, nismo kadri, niti smo duZni, niti treba da brinemo za politiiku srciu grailanau 2061. godini" (u polemici sa Du5anom Pirjevcem, 1961); ,,Nemam pojma kakvcie sve sudove o nama da izridu istorija i naii potomci" (u govoru na Plcnumu CKSK Srbiic, 7 . mart 1964). Prvi citat se nalazi na str. 232, a drugi na str. 281, ukniizi: D. Cosi(,Akciia,Prosveta, Beograd,1964. Nasuprot poslovidnom optimizmumarksizma i pride o re5enoj tajni istori.je, iz ovih misli izbija (spontani) skepticizam.

23 Isto , str. 439 .24 Isto . str. 443 .

1 3 4 r 35

x

{J)lE.

;-L

N

J

tL

t:<ad)

za

vlastitog iskustva u knjiZevnosti sa iskustvom kritidara". Dakle,osnovna funkcija kritike jeste pedagoika, ,,aIi u pomalo osobitomsmislu".l8

SaZeto sam izloZio shvatanje Svetozara Petroviia o knji-Zevnoj kritici. Sada iu izneti njegove argumente - ima ih tri -

protiv upotreb e naziv a mar k s i s t i i ka kryi i Zev na kr it ika.

Njegova argumentacija je osobena: pod odgovarajudim us-lovima, pojam marksistidke knjiZevne kritike bi se mogao valjanozamisliti uglavnom na tri nadina. Dakle, prvo treba da upoznamota tri nadina i, sledstveno tome, tri argumentacije.

P rv i nai in. Za v aljanu marksistidku knj iZevnu kritiku uslovbi morao biti da se u celini ospori gledi5te knjiZevne kritike kojesmo upravo skicirali i da se dosledno izvede shvatanje knjiZevnekritike kao primenjene aktivnosti, sa odludno odredenim filozof-skim pretpostavkama kritidara.re Petroviiev protivargument:,,Nevidim moguinosti da se taj uslov zadovolji"; marksistidka misaona(filozofska) orijentacija ,,mole biti lud koja ie neke obrise osvijetliti(a neke druge, neminovno, potisnuti u jo5 dublji mrak), ali onaneie moii odluditi o kritidarevom doZivljaju prizora"."'

Dru g i nai in. Za v aljanu marksistidku knjiZevnu kritiku uslovbi morao biti da se promeni, bitno pro5iri znadenje izrazakniil.evnakritikakod, nas danas, te da se knjiZevnom kritikom ubudude nazivai teorija knjiZevnosti. Mogao bi se zadovoljiti fflj. uslov, ali nijejasno demu sve to,Sta bi se time dobilo. Petrovi6ev protivargument:

,,Neito bi se pove6ala samo moguinost zabune i nesporazuma,mogu6nost okretnog manipuliranja vi5eznadnim tvrdnjama..."''

Tr e t i n ei i n. Za v aljanu marksistidku knj iZevnu kritiku uslovbi morao biti da se na vrlo specifidan nadin razvije shvatanje mark-sizma, tj. da se on shvati kao jedan celovit, a individualno strukturi-san doZivljaj sveta. Takvo shvatanje marksizma je zaista i nastalo.Petrovi6ev protivargument: ,,eini mi se, medutim, takva definicijaneprihvatljivom - i praktidki i teoretski neplodnom - zato Stomislim da ona nije, kako bi sama.valjda htjela, usidrena u uvidu u

rElsto, sff. 427. - Paralelasa Koljeviicm: i kod njega se pominic pedago5ka

dimenzija kao praktiina dru5tvcna funkcija kritikc (hro, str. 381).t9 Isto , str. 437 .20 Isto , str . 43'., .2r lsto , stt . 438.

bududnost", u prefiguraciji utopije, u horizontu prevladanogotudenja, nego je samo nedovoljno promi5ljen i nevaLan nuspro-dukt, nuZan moZda retoridki balast, one orijentacije u marksizmu,koja se s razlogom protivi njegovoj dogmatskoj orijentaciji,ispravno zalaLe za njegovu otvorenost i tadno upozorava na vaZnostSto je kreativni postupak i u filozofiji ima"."

Izlo1ena su tri argumenta protiv nazla merksistiika knjiiev-na kritika, a postoji i njihova rekapitulacija: kompromitovao setermin ,,marksistidka knjiZevna kritika", kompromitovao se i mark-sizam tim nazivom. Vredna knjiZevna kritika ne moZe nastati ,,pri-menom" marksistidke ili neke druge ,,metodologije".2a

4

U demu je bio spor? Pre svega, za njegovu potpunu rekon-strukciju nedostaje nam autorizovani tekst drugog razgovora. Dakle,uz tu rezervu, upuStam se u sumarnu rekonstrukciju spora.

Mi5ljenje da ne postoji marksistidka knjiZevna kritikaSvetozar Petrovii je izloLio vei na podetku svog izlaganja. Mark-sistidkom se knjiZevnom kritikom pogre5no nazivaju tri stvari: (a),,neka vrsta kritidke ekstenze politidke cenzure nad zbivanjima uknjiZevnosti"; (b) zanimanje za sociologiju knjiZevnosti, za socio-lo5ki aspekt knjiZevnosti, za dru5tveni ekvivalent i dru5tvenu funkci-ju literature; (c) kritidari leve ili napredne orijentacije. Ovu trodelnupodelu oponenti su mahom zaobi5li i usredsredili se na osnovno:ne postoji marksistiika (knjiZevna) kritikn. Drugim redima, njegovioponenti usredsredili su se da jednu ,,dominu" koja je ,,pala" (podPetroviievom kritikom) ponovo,,isprave" ili da, umesto te sru5ene,naprave novu. Petrovii je, naime, veoma vispreno i duhovito na-

22 U buduenost, utopiju i prcvladano otudenie - u tom dobu - vcru.jumarksisti i komunisti Svctozar Petrovii i Dobrica Cosi6. Mcclutim, eosii kao kn-jiZevnik ima drugadije miSljcnje, verovatno spontano izredeno: ,,Mi, dana5nie gen-eracijc, nismo kadri, niti smo duZni, niti treba da brinemo za politiiku srciu grailanau 2061. godini" (u polemici sa Du5anom Pirjevcem, 1961); ,,Nemam pojma kakvcie sve sudove o nama da izridu istorija i naii potomci" (u govoru na Plcnumu CKSK Srbiic, 7 . mart 1964). Prvi citat se nalazi na str. 232, a drugi na str. 281, ukniizi: D. Cosi(,Akciia,Prosveta, Beograd,1964. Nasuprot poslovidnom optimizmumarksizma i pride o re5enoj tajni istori.je, iz ovih misli izbija (spontani) skepticizam.

23 Isto , str. 439 .24 Isto . str. 443 .

1 3 4 r 35

sl

:<a

(n

z4')lo

pravio - interpretiram - teoriju o deduktivistidkim dominama.Evo tog kljudnog mesta:

,,Mislim da je marksistidka knjiZevna kritika nemoguda zatoSto mislim da je nestvarna vjera u onaj - da ga dovjek tako nazove- deduktivistidki domino, onaj domino u kome se iz jedne filozofijeizvodi jedna estetika, pa se na tu estetiku nadovezuje jedna teorijaliterature i umjetnosti, da bi se na temelju principa takve literarneteorije gradila neka kritika.""

Ovde se nadovezujem na njegovu ideju o deduktivistidkimdominama (u njegovoj terminologiji deduktivistiiki domino) traz-likujem pozitivne i neg,ativne deduktivistidke domine. U ovomsludaju - kada je red o marksistidkoj knjiZevnoj kritici - negativanpristup zastupao je Svetozar Petrovid, a pozitivan Milan Kangrga.

Kangrga kaZe sledeie: ,,Ako se naime tvrdi da ne postojineka marksistidka (knjiZevna) kritika, onda bi se moglo isto takokazati da ne postoji ni neka marksistidka filozofija. To je kon-sekvencija toga.'46 Mogao je da se upusti u dokazivanje da postojimarksistidka filozofija, pa, konsekventno tome, i marksistidka (knji-Zevna) kritika. Medutim, i5ao je drugim putem. Njegova argumen-tacija je, s jedne strane,ad personom ali u rukavicama. On govorio deficijentnom tlu (,,isuviSe Ssmod aficirani nedim Sto zapravonismo ili bar ne bismo trebali biti"), o deficijentnosti ,,vlastitihstavova" (ditaj: Petroviievih), da ,,patimo od jedne odredene, datako kaZem, teorijske i opdeduhovne infekcije". Svdruge strane,Kangrga gradi argumentaciju na protivstavu: misleii na vulgariza-ciju Marksove misli, ,,odbacujemo Marksa i marksizam", pa se,,moramo na6i u idejnom, teorijskom i filozofskom, a usudio bihse reii i povijesnom vakuumu".

Argument ad personom kulm_inira, bez sumnje, u formulacijiintimna averzija spram marksiTTnatzt, pa preporudujg da se ne slediona koncepcija koju ,,pred odima imi drug Sveto".28 Argument izprotivstava kulminira, bez sumnje, u slededoj formulaciji: ,,Mislim,naprotiv, da nam upravo Marksova autentidna i s na5e strane stvara-ladki produbljena misao otvara onaj prostor koji je dovoljno Siroki filozofsko-teorijski poticajan, da u njezinu tragu, a moZda danas

25 S. Pctrovii, Izlaganjc u tliskusi ii, Savre me nik, 1969, br. I l, str. 300.26 M. Kong.ga, Izlaganjc u diskusi j i , Sav remenik, 1969, br. I l , str ' 30221 Isto,str.303.28 Isto, str.304.

- jedino i2e njezinu tragu, pored ostalog dopremo u blizinu bitnogshvaianja umjetnidkog, dakle i knjiZevnog djela.'d0

Danko Grlii je, moZe se reii, asistirao u Kangrginoj stvari,alibez upotrebe argumenta ad personam. Naime, i Kangrga i Grli6se opredeljuju za novu marksistidku knjiZevnu kritiku, i time seukljuduju u onaj misaoni krug koji je - istorijski gledano -postavio Du5an Matii.

Svetozar Petrovii je govorio tri puta: jednom je izloZio stav,a dva puta je morao da replicira. U treioj intervenciji je govorio opolarizovanim gledi5tima: s jedne strane su filozofi, s druge onikoje zanima knjiZevna ili neka druga umetnidka kritika. U timpolarizovanim gledi5tima komunikacija se pokazala dosta te5kom,da se ,,ne razumijemo u jednoj masi stvari"."

U toj oceni, rekao bih, Petrovi6 je benevolentan, pomirljiv.Mogao je i on sadiniti argumentad personam.Imao je mogu6nostiza to. Naime, mogao je da Milanu Kangrgi (i Darku Grliiu) prebacikako to da sada brane marksistidku knjiZevnu kritiku, a vei suodludno negirali marksistidku estetiku."'

Kangrga se, dakle, naiao u dvostrukoj ulozi: s jedne je stranezastupao negativan princip u odnosu la deduktivistidke domineosporavajuii tako marksistidku estetiku''", a, s druge strane, odnosedise pozitivno na status marksistidke knjiZevne kritike.3a Ta je mo-

2e Tuko u takstu. Odiglcdna jc korektorska grcika i ovde bi svakako trcbaloda budc slovo u.

3o/rro, rtr. 303-304.3t Isto,str.323.32 Ou,le neizostavno trcba pomenuti Vanju Sutliia koji takodc misli cla

ncma marksistidke estctikc, ali i Sto5ta drugog nema: ,,Zavr5io bih svoic upozorcnjcna ovc nale diskusije timc da nema marksistidke lilozofije umjctnosti, da ncmamarksistidke cstetikc, da ncma marksistiike l'ilozofijc - postoji marksistidkakritika filozofije ali ne marksistidka filozofi ja..." Ovo ic deo redenicc ko.iu je Sutli6izgovorio na skupu u Hcrceg-Novom (Naved. tleks, str.462), a.iedini od ulcsnikaskupa niie autorizovao svo.je izlaganjc. Prema tomc, njcgovu rcd u Herceg-NovommoZemo izlagati samo uz obiiajenu oprcznost buduii da nije autorizovana. Za t<tstanoviSto nczaobilazna.jc klasidna, osmiSljena zbirka njegovih stuidija i ilanakaBit i suvremenost,,,Vesclin Maslc5a", Sarajevo, 1967.

33 Vid. nu primcr: M. Kangrga, ,,Marksizam i cstetika", Naie teme, 1960,br. 2, str. 202-225.

3a Filozol,sko dckr Milana Kangrgc jcdinstvcno jc u jugoslovcnsko.j kulturi,a n jcgova su izvorlenja mahom imancntna, 5to .ic po scbi vei vrcdnost, pa jc to,samim tim, i doprinos divcrsifikaciji spektra stanovista. Tek u punom spektru

><

{t)

;-L

N

=L

1 3 6 r31

sl

:<a

(n

z4')lo

pravio - interpretiram - teoriju o deduktivistidkim dominama.Evo tog kljudnog mesta:

,,Mislim da je marksistidka knjiZevna kritika nemoguda zatoSto mislim da je nestvarna vjera u onaj - da ga dovjek tako nazove- deduktivistidki domino, onaj domino u kome se iz jedne filozofijeizvodi jedna estetika, pa se na tu estetiku nadovezuje jedna teorijaliterature i umjetnosti, da bi se na temelju principa takve literarneteorije gradila neka kritika.""

Ovde se nadovezujem na njegovu ideju o deduktivistidkimdominama (u njegovoj terminologiji deduktivistiiki domino) traz-likujem pozitivne i neg,ativne deduktivistidke domine. U ovomsludaju - kada je red o marksistidkoj knjiZevnoj kritici - negativanpristup zastupao je Svetozar Petrovid, a pozitivan Milan Kangrga.

Kangrga kaZe sledeie: ,,Ako se naime tvrdi da ne postojineka marksistidka (knjiZevna) kritika, onda bi se moglo isto takokazati da ne postoji ni neka marksistidka filozofija. To je kon-sekvencija toga.'46 Mogao je da se upusti u dokazivanje da postojimarksistidka filozofija, pa, konsekventno tome, i marksistidka (knji-Zevna) kritika. Medutim, i5ao je drugim putem. Njegova argumen-tacija je, s jedne strane,ad personom ali u rukavicama. On govorio deficijentnom tlu (,,isuviSe Ssmod aficirani nedim Sto zapravonismo ili bar ne bismo trebali biti"), o deficijentnosti ,,vlastitihstavova" (ditaj: Petroviievih), da ,,patimo od jedne odredene, datako kaZem, teorijske i opdeduhovne infekcije". Svdruge strane,Kangrga gradi argumentaciju na protivstavu: misleii na vulgariza-ciju Marksove misli, ,,odbacujemo Marksa i marksizam", pa se,,moramo na6i u idejnom, teorijskom i filozofskom, a usudio bihse reii i povijesnom vakuumu".

Argument ad personom kulm_inira, bez sumnje, u formulacijiintimna averzija spram marksiTTnatzt, pa preporudujg da se ne slediona koncepcija koju ,,pred odima imi drug Sveto".28 Argument izprotivstava kulminira, bez sumnje, u slededoj formulaciji: ,,Mislim,naprotiv, da nam upravo Marksova autentidna i s na5e strane stvara-ladki produbljena misao otvara onaj prostor koji je dovoljno Siroki filozofsko-teorijski poticajan, da u njezinu tragu, a moZda danas

25 S. Pctrovii, Izlaganjc u tliskusi ii, Savre me nik, 1969, br. I l, str. 300.26 M. Kong.ga, Izlaganjc u diskusi j i , Sav remenik, 1969, br. I l , str ' 30221 Isto,str.303.28 Isto, str.304.

- jedino i2e njezinu tragu, pored ostalog dopremo u blizinu bitnogshvaianja umjetnidkog, dakle i knjiZevnog djela.'d0

Danko Grlii je, moZe se reii, asistirao u Kangrginoj stvari,alibez upotrebe argumenta ad personam. Naime, i Kangrga i Grli6se opredeljuju za novu marksistidku knjiZevnu kritiku, i time seukljuduju u onaj misaoni krug koji je - istorijski gledano -postavio Du5an Matii.

Svetozar Petrovii je govorio tri puta: jednom je izloZio stav,a dva puta je morao da replicira. U treioj intervenciji je govorio opolarizovanim gledi5tima: s jedne strane su filozofi, s druge onikoje zanima knjiZevna ili neka druga umetnidka kritika. U timpolarizovanim gledi5tima komunikacija se pokazala dosta te5kom,da se ,,ne razumijemo u jednoj masi stvari"."

U toj oceni, rekao bih, Petrovi6 je benevolentan, pomirljiv.Mogao je i on sadiniti argumentad personam.Imao je mogu6nostiza to. Naime, mogao je da Milanu Kangrgi (i Darku Grliiu) prebacikako to da sada brane marksistidku knjiZevnu kritiku, a vei suodludno negirali marksistidku estetiku."'

Kangrga se, dakle, naiao u dvostrukoj ulozi: s jedne je stranezastupao negativan princip u odnosu la deduktivistidke domineosporavajuii tako marksistidku estetiku''", a, s druge strane, odnosedise pozitivno na status marksistidke knjiZevne kritike.3a Ta je mo-

2e Tuko u takstu. Odiglcdna jc korektorska grcika i ovde bi svakako trcbaloda budc slovo u.

3o/rro, rtr. 303-304.3t Isto,str.323.32 Ou,le neizostavno trcba pomenuti Vanju Sutliia koji takodc misli cla

ncma marksistidke estctikc, ali i Sto5ta drugog nema: ,,Zavr5io bih svoic upozorcnjcna ovc nale diskusije timc da nema marksistidke lilozofije umjctnosti, da ncmamarksistidke cstetikc, da ncma marksistiike l'ilozofijc - postoji marksistidkakritika filozofije ali ne marksistidka filozofi ja..." Ovo ic deo redenicc ko.iu je Sutli6izgovorio na skupu u Hcrceg-Novom (Naved. tleks, str.462), a.iedini od ulcsnikaskupa niie autorizovao svo.je izlaganjc. Prema tomc, njcgovu rcd u Herceg-NovommoZemo izlagati samo uz obiiajenu oprcznost buduii da nije autorizovana. Za t<tstanoviSto nczaobilazna.jc klasidna, osmiSljena zbirka njegovih stuidija i ilanakaBit i suvremenost,,,Vesclin Maslc5a", Sarajevo, 1967.

33 Vid. nu primcr: M. Kangrga, ,,Marksizam i cstetika", Naie teme, 1960,br. 2, str. 202-225.

3a Filozol,sko dckr Milana Kangrgc jcdinstvcno jc u jugoslovcnsko.j kulturi,a n jcgova su izvorlenja mahom imancntna, 5to .ic po scbi vei vrcdnost, pa jc to,samim tim, i doprinos divcrsifikaciji spektra stanovista. Tek u punom spektru

><

{t)

;-L

N

=L

1 3 6 r31

gudnost propustena, verovatno s pravom. Kada oba sagovornika

operi5u iskljudivo argumentima ad person(tm vellka je opasnost

da spor prede u - obidnu svadu. Sude6i po objavljenom stenogramu'

spora jeste bilo, ali svade nije.Druga mogudnost - ona, razume se, nije dolazila u obzir u

usmenom razgovoru - bilo bi razlikovanje dva osnovna stila evrop-

ske misaone tradiciie.r5 Prema tome,zapolarizaciju filozofA i onih

koje zanima knjiZevna i umetnidka kritika treba uzeti u obzir i

stilove, naime prvo stilove. Svetozar Petrovi6 se, na primer, vee

opredelio za odreden nadin razmi5ljanja formulacijom ,,nije naj-

uuZrrii" od dega se polazi nego do dega se dolaz1"36, dok su kod

odredenih filozofa najv aLnije p r e t p o s t av k e . Filozofima bi treb alo

skrenuti paLnjtt da filozofiraju u odredenom stilu, a stil je, iznad

svega i pie svega,jezik. Jasno je onda Sto se dva stila i dva jezlka

ne razumeju. Prema tome, spor je, sa stanovi5ta neposrednih udes-

nika, po svoj priiici bio nepotreban. Medutim, sa stanovista istoridara

ideja, onje prava dragocenost: pokazalo se da, u izvesnom smislu,postoje dva osnovna stila i dva osnovna jezika.KaLemu iTvesnom

smistujer je, ipak, svim udesnicima ovog spora bio zajednidki

uopste,se nisu upustili da ospore ono shvatanje o prirodi knjiZevnekritike'o: nije se obrazloLenije zahtevalo ni di se knjiZevnJm kri_tikom ubuduce naziva neka druga delatnost umesto one koiu da-nas tako nazivamo. Tu bi polemika mogla biti zakljudena. pa ipakrije.Zalto? Petrovii veli: ,,... ali meni ipak nije sasvim svejeinohoie li stanovi5te koje zastupam biti pobrkano s nekim od siano-vi5ta koja su mi strana". sa nekoliko strana vrebaju opasnosti:hoie li stanovi5te koje je zastupao biti pogredno pouezuno sa mii-Ijenjem da je marksistidka kritika inferiorna vrsta kniiZevne kri-tike; ho6e li biti optuZen da zastupa apolitidnost u knjiZevnoj kri-tici: troie li, najzad, biti pobrkano sa averzijom prema marksi_zmtT"

Prema tim opasnostima moZe se, dini mi se, ceniti stanieslobode u zemlji. To je jedan od parametara. ,.U ovoj zemlji, danas... ima ditav red pitanja o kojima Savez komunista, , pruuo*,nema svoga stava, i ne mora ga imati, ne ugroZavajuii time nimalosvoju ulogu politidke avangarde. Ima na taj nadin i pitanja koja setidu umjetnosti - a meclu njima je i vedina onih-pitanja sio ihknjiZevni kritidar kao knjiZevni kritidar postavlja - pr"-u kojimaSavez komunista moZe ostati indiferentan", pise Svetozar petro-vi6.4 Da je Savez komunista imao oficijelan srav u to vreme zapitanja o kojima je red, Svetozar petrovii kao osoba sadrugaiijimmi5ljenjem morao bi se, hteo to ili ne, suoditi sa stvarnosiu. Kratko

polcmidkom tekstu,,Marksisti i kdtika" iz r962.godinc. on tu piie: ,,Neki marksistismatraju (i to mi5ljenjc dini mi sc ispravnim) da ni.ie dobro, ili bar: cla niie dovorinoprecizno, govoriti o marksistidkoj knjizevnoj i umjetnidko.i kririci. Iako"kritika nijejedan od'pravih', umietnidkih knjiZevnih rodova, ona je _ kao i knjiZevnmtuopie - kreativna aktivnost. o marksistidkoj kritici - dakle - ne moZemo sovoritigotovo isto onako kao Sto ne moZemo govoriti o marksistiikoj poeziji. 1...,) NLvno,o svemu tome mnogi marksisti misle drukdije, i o svemu tome mogli bismo moZdal*-"^"T imati plodnih razgovora,. (S. petrovii, ,,Marksisri i kritika,,, Naie teme,196.2,br.9, str. 1337). Taj plodan javni razgovor. ic, eto, nasrupio posle scdamgodina.

.. 38.Rodnu

definiciju pojma knjiZcvnc kritikc pctrovid ic izloiio dcsctakgodina rani.ie: ,,KnjiZevna je kritika kreativna riterarna aktivnost, kojoj jc unutrasnjizadatak da obogati nai smisao za knjiZevnost i da olakia nai dodir s niom izazivajuernas na usporeilivanje vlastitog iskustva u knjiZevnosti s iskustvom kritidara. Meh-anizam u komc se ona ostvaruje jcst dovodenje knjiZevnog djcla u kontekst kritidarevadoZivljaja" (,,KnjiZcvna kritika i nauka o tniiZevnosti,,,*r<, iiievnik,prosinac 1960,br. 18, god. I I , str. 654).

3e KrjiZ"rno kritika i marksiztun , str. 416417 .q Isto , str. 440 .

marksizam.

5

)<oFal(ro

)LLoN

J

LL

{2

:<a

zalo

Prema Petrovidevom kazivanju, njegovi op6nenti - !-adaim je podastrto mi5ljenje o marksistidkoj knjiZevnoj kritici'' -

stanovism, uveren sam, dovek moZe oseeati intelcktualnu slobodu, a Kangrga jc

samo jedno od njih.35 Nikolu Koljevii je, na primeru Nove kritike i marksizma, konstatovao

,,ogroman problem rascepa izmedu duhovnog prostora cngleske i nemadke misli

folito goA prevazilaaenie tog rascepa bilo poZeljno, do sada stvorene razlike su

tolike da je direktan dijalog nemoguc,aizvorinesporazuma gotovo nciscrpni" (N.

Koljevii, ,,Marksizam i Nova kritika", tt'. Kniilevna kritika i marksizam, str' 370)'

Zaiita, jedan stil je rocljen u llemadkoj, a rtiugi u Engleskoi, preciznije Skotskoi.

Medutim, i jedan i drugi nadin razmisljanja prosirio se daleko izvan mesta rodenja:

u Engleskojje bilo hegelovaca, a u Nemadkoi z,na(aina struja analitidara. Sjedinjene

Ameiidke DrZave su danas, bez ikakve sumnje, primer najbogatijeg spektra

stanovista bar u filozofiii: ima i analitidara, i fenomenologa, i marksista"'36 Savremenik,1969, br. 1 I , str. 309.37 Kralem Sezdesetih niegov stav postalo je eksplicitan: med/rtim, implicitno

ga je zastupao mnogo ranije. Prvi pismcni trag .ie, dini mi sefcdna fusnota u

t 3 8 139

gudnost propustena, verovatno s pravom. Kada oba sagovornika

operi5u iskljudivo argumentima ad person(tm vellka je opasnost

da spor prede u - obidnu svadu. Sude6i po objavljenom stenogramu'

spora jeste bilo, ali svade nije.Druga mogudnost - ona, razume se, nije dolazila u obzir u

usmenom razgovoru - bilo bi razlikovanje dva osnovna stila evrop-

ske misaone tradiciie.r5 Prema tome,zapolarizaciju filozofA i onih

koje zanima knjiZevna i umetnidka kritika treba uzeti u obzir i

stilove, naime prvo stilove. Svetozar Petrovi6 se, na primer, vee

opredelio za odreden nadin razmi5ljanja formulacijom ,,nije naj-

uuZrrii" od dega se polazi nego do dega se dolaz1"36, dok su kod

odredenih filozofa najv aLnije p r e t p o s t av k e . Filozofima bi treb alo

skrenuti paLnjtt da filozofiraju u odredenom stilu, a stil je, iznad

svega i pie svega,jezik. Jasno je onda Sto se dva stila i dva jezlka

ne razumeju. Prema tome, spor je, sa stanovi5ta neposrednih udes-

nika, po svoj priiici bio nepotreban. Medutim, sa stanovista istoridara

ideja, onje prava dragocenost: pokazalo se da, u izvesnom smislu,postoje dva osnovna stila i dva osnovna jezika.KaLemu iTvesnom

smistujer je, ipak, svim udesnicima ovog spora bio zajednidki

uopste,se nisu upustili da ospore ono shvatanje o prirodi knjiZevnekritike'o: nije se obrazloLenije zahtevalo ni di se knjiZevnJm kri_tikom ubuduce naziva neka druga delatnost umesto one koiu da-nas tako nazivamo. Tu bi polemika mogla biti zakljudena. pa ipakrije.Zalto? Petrovii veli: ,,... ali meni ipak nije sasvim svejeinohoie li stanovi5te koje zastupam biti pobrkano s nekim od siano-vi5ta koja su mi strana". sa nekoliko strana vrebaju opasnosti:hoie li stanovi5te koje je zastupao biti pogredno pouezuno sa mii-Ijenjem da je marksistidka kritika inferiorna vrsta kniiZevne kri-tike; ho6e li biti optuZen da zastupa apolitidnost u knjiZevnoj kri-tici: troie li, najzad, biti pobrkano sa averzijom prema marksi_zmtT"

Prema tim opasnostima moZe se, dini mi se, ceniti stanieslobode u zemlji. To je jedan od parametara. ,.U ovoj zemlji, danas... ima ditav red pitanja o kojima Savez komunista, , pruuo*,nema svoga stava, i ne mora ga imati, ne ugroZavajuii time nimalosvoju ulogu politidke avangarde. Ima na taj nadin i pitanja koja setidu umjetnosti - a meclu njima je i vedina onih-pitanja sio ihknjiZevni kritidar kao knjiZevni kritidar postavlja - pr"-u kojimaSavez komunista moZe ostati indiferentan", pise Svetozar petro-vi6.4 Da je Savez komunista imao oficijelan srav u to vreme zapitanja o kojima je red, Svetozar petrovii kao osoba sadrugaiijimmi5ljenjem morao bi se, hteo to ili ne, suoditi sa stvarnosiu. Kratko

polcmidkom tekstu,,Marksisti i kdtika" iz r962.godinc. on tu piie: ,,Neki marksistismatraju (i to mi5ljenjc dini mi sc ispravnim) da ni.ie dobro, ili bar: cla niie dovorinoprecizno, govoriti o marksistidkoj knjizevnoj i umjetnidko.i kririci. Iako"kritika nijejedan od'pravih', umietnidkih knjiZevnih rodova, ona je _ kao i knjiZevnmtuopie - kreativna aktivnost. o marksistidkoj kritici - dakle - ne moZemo sovoritigotovo isto onako kao Sto ne moZemo govoriti o marksistiikoj poeziji. 1...,) NLvno,o svemu tome mnogi marksisti misle drukdije, i o svemu tome mogli bismo moZdal*-"^"T imati plodnih razgovora,. (S. petrovii, ,,Marksisri i kritika,,, Naie teme,196.2,br.9, str. 1337). Taj plodan javni razgovor. ic, eto, nasrupio posle scdamgodina.

.. 38.Rodnu

definiciju pojma knjiZcvnc kritikc pctrovid ic izloiio dcsctakgodina rani.ie: ,,KnjiZevna je kritika kreativna riterarna aktivnost, kojoj jc unutrasnjizadatak da obogati nai smisao za knjiZevnost i da olakia nai dodir s niom izazivajuernas na usporeilivanje vlastitog iskustva u knjiZevnosti s iskustvom kritidara. Meh-anizam u komc se ona ostvaruje jcst dovodenje knjiZevnog djcla u kontekst kritidarevadoZivljaja" (,,KnjiZcvna kritika i nauka o tniiZevnosti,,,*r<, iiievnik,prosinac 1960,br. 18, god. I I , str. 654).

3e KrjiZ"rno kritika i marksiztun , str. 416417 .q Isto , str. 440 .

marksizam.

5

)<oFal(ro

)LLoN

J

LL

{2

:<a

zalo

Prema Petrovidevom kazivanju, njegovi op6nenti - !-adaim je podastrto mi5ljenje o marksistidkoj knjiZevnoj kritici'' -

stanovism, uveren sam, dovek moZe oseeati intelcktualnu slobodu, a Kangrga jc

samo jedno od njih.35 Nikolu Koljevii je, na primeru Nove kritike i marksizma, konstatovao

,,ogroman problem rascepa izmedu duhovnog prostora cngleske i nemadke misli

folito goA prevazilaaenie tog rascepa bilo poZeljno, do sada stvorene razlike su

tolike da je direktan dijalog nemoguc,aizvorinesporazuma gotovo nciscrpni" (N.

Koljevii, ,,Marksizam i Nova kritika", tt'. Kniilevna kritika i marksizam, str' 370)'

Zaiita, jedan stil je rocljen u llemadkoj, a rtiugi u Engleskoi, preciznije Skotskoi.

Medutim, i jedan i drugi nadin razmisljanja prosirio se daleko izvan mesta rodenja:

u Engleskojje bilo hegelovaca, a u Nemadkoi z,na(aina struja analitidara. Sjedinjene

Ameiidke DrZave su danas, bez ikakve sumnje, primer najbogatijeg spektra

stanovista bar u filozofiii: ima i analitidara, i fenomenologa, i marksista"'36 Savremenik,1969, br. 1 I , str. 309.37 Kralem Sezdesetih niegov stav postalo je eksplicitan: med/rtim, implicitno

ga je zastupao mnogo ranije. Prvi pismcni trag .ie, dini mi sefcdna fusnota u

t 3 8 139

redeno, bile su mu na raspolaganju sledeie alternative: (a) da 6uti

;i"; pitanju; (b) da iavno lztoZl svoj stav' i time se suodi sa

.uln,oufno* represijom; (c) da ode u inostranstvo' i tamo izloZi

svoje gledi5te.eoveku vezanom profesionalno za pitanja knjiZevne kritike'

6utanje o tom pitanju u"o*u je dvosmisleno: on mora po prirodi

sw uri op"ri, atiterminom kn i iie v na kr i t ika.; da j e S av ez k9*.uliti.u

imao oficijelan stav o nu'iuu ,,marksistiika knjiZevna kritika"'

f.uO-,uO bi se poteglo pitanje o podobnostiiztazakniil'evna kritika'

bez ikakvih atributa, pa ni mart<iistiekih' onako kako j9 !o

predlagao

iu"aru. petrovi6. Svakako bi izbio spor u kojem bi - sumnle

;";; - deblji kraj izvukao autor: argumentacija je jedno-' a

iJeotogiia je sasvim-drugo' Naime, svaka ideologija ima brutalnu

silu iza leda, dista argumentacija je nema'

Petrovi6 se ipak usudio da\zloli svoj stav u situaciji.kad

Savez komunista nema zvanitno stav o tome' ali je praksa bila

ne5to drugo .Iz ove perspektive, treba odati priznanje :l:"-Yi

hrabar ein-. tato SK nije imao oficijelno stav o tome' anonrmna

masa iz pomenute putiii" imala je svoje. misljetuj o poT"llloT

pi ""i".

i" ":u,

pri.odunle termin ,,marksistidka{-njiZevna Slli\3';kao Sto bi, na primer, Uit ptitoOan i termin "marksistidkl

ki:i'.:'

tma, meOutim, marksista toii oOUacuiu apsurd o marksistidkoj ki5i'

pa ipak preferi.uiu t"r-ln-,,-marksistidia knj iZevna kritika"'42 Petro-

iie&" boiazan jL opravdana (,,ali meni ipak nije sbsvim svejedno

ho6e li stanovi5te koje zastupam Uiti poUrtano s nekim od stanovi5ta

itd,"). Ziveo je u ovoj z"mfji i znaole za-njene posleratne gu1laje

f^u*"ano je reOat studaj nemarkiistidkog mislioca k:i11-::'

ouA" u zeml.lii, usudivao nu tpot o pitanjima ideologije; bez sumnle'

takvih je bilo, ali je put do javnosti bio veoma dug' ponekad nedos-

imali pristupa domaioj javnosti; naia javnost pojma nema Sta suoni pisali."'

Kao komunista, on je, dobra radi, hteo da i druge komuniste- teoretidare knjiZevnosti, knjiZevne kritidare i marksiste uop5teodvrati od upotrebe termina,,marksistidka knjiZevna kritika", a onsdm, pak, ne upotrebljava taj termin. Nisu ga poslu5ali u ono doba.

eini mi se cla je strategija Svetozara Petrovi6a bila ova:modernizovati marksizam u svom domenu! Marksisti konzerva-tivci ili - moZda je bolji izraz - tradicionalisti ne priznaju nikakavdomen; oni, naime, preferiraju ceLovitpogled na svet. Konsekvencaje ta da on nalaZe da se uz sve i svaSta dodaje ono ,,marksistidki".Gledano istorijski, ogromna je vedina marksista koji su svojevre-meno i5li za celovitim pogledom na svet. Poku5aj modernizacijemarksizma u svom domenu odigledno je propao. Modernizovanimarksizam protiv arhajskog ili tradicionalnog marksizma; ishod jeporaZavajuii, gotovo tragidan i za jedne i za druge: jedni se upinjuda dokaZu, drugi nemaju sluha za bilo kakve nove argumente,argumente za modernizaciju marksizma.

6

Skup u Herceg-Novom bio je posveien - da to jo5 jednomponovim - temi,,KnjiZevna kritika i marksizam".Izaista,u prvomplanu se i raspravljano o njoj. Ali, postojao je i drugi, manje vidljivplan, pa treii... S obzirom natezrr koju zastupam u ovom radu,neophodno je razmotriti drugi i treii plan. Analizi i interpretacijidrugog i tredeg plana posveienje ovaj odeljak. Najpre, svakakojepotrebno da kaZem Sta podrazumevam pod prvim, drugim i tre6implanom.

Prvi plan - toje izlaganje stanovi5ta i razgovor saprisutnimsagovornikom. Da li se sagovornici slaZu ili polemi5u, to je zaovaj mah pitanje od drugorazredne vaZnosti. U drugim odeljcima

"'' Tck sada, polto je uglavnom siila sa isturi.jskc pozornicc poslcratnagcncraci.ja pobcdnika i tvuraca,,novog dru5tva", stvaraju sc uslovi da sc na.jzad,bar za isturiju, iujc Ita su oni i mislili i pisali.

aa Pctrovi0 .jc bio vcoma svcstan o dcmu jc rci: ,,Cini mi sc spornom, uvcliko.l mjcri, i nostalgija za sintczom kdu smo izgubili: ncsrctnu razmrvlicnostvlastitog pogleda dak sam sprcman prcl'crirati onom koktclu lucidnih zapa/.an.ia,bijctlnog praznov.jcrja i poniZavajuicg ncznanja koji su dinili tzv. c.jclovit poglcdna svr.tct univerzalnog dovjcka" (lsto,str. 421).

oYa(D

za

tiZan, katkad tragidan'Ko je hteo da se u zemlji spori o pitanjima ideologije i

politike, bez ikakve sumnje, najbolji.lu je.iz-bor bio - odlazak u

inostranstvo. Zaistasu mnogi naSi intelektualci i oti5i u inostranstvo'

tamo su slobodno izlagali srioja mi5ljenja' ali pred stranom publikom

koju to, usuiluiem r" r"-i,nli" tnogo int"t"tou.1lo :Iu5t,h1itl'Tl;iu inostranstvu, sa oznakom ,,politidki izbeglica", uglavnom ntsu

><

al(ro

a&

i {

u

ar Vid. o tome: S Perrttvil,NuvetJ' tleloltr 440

a2 Dovol.ino jc videti listu uicsnika simpozi juma u Hcrccg-Novom: vclikr

dco prcferira tcritn marksistitka (kniiievntt) kritiku'

1 4 0t 4 l

redeno, bile su mu na raspolaganju sledeie alternative: (a) da 6uti

;i"; pitanju; (b) da iavno lztoZl svoj stav' i time se suodi sa

.uln,oufno* represijom; (c) da ode u inostranstvo' i tamo izloZi

svoje gledi5te.eoveku vezanom profesionalno za pitanja knjiZevne kritike'

6utanje o tom pitanju u"o*u je dvosmisleno: on mora po prirodi

sw uri op"ri, atiterminom kn i iie v na kr i t ika.; da j e S av ez k9*.uliti.u

imao oficijelan stav o nu'iuu ,,marksistiika knjiZevna kritika"'

f.uO-,uO bi se poteglo pitanje o podobnostiiztazakniil'evna kritika'

bez ikakvih atributa, pa ni mart<iistiekih' onako kako j9 !o

predlagao

iu"aru. petrovi6. Svakako bi izbio spor u kojem bi - sumnle

;";; - deblji kraj izvukao autor: argumentacija je jedno-' a

iJeotogiia je sasvim-drugo' Naime, svaka ideologija ima brutalnu

silu iza leda, dista argumentacija je nema'

Petrovi6 se ipak usudio da\zloli svoj stav u situaciji.kad

Savez komunista nema zvanitno stav o tome' ali je praksa bila

ne5to drugo .Iz ove perspektive, treba odati priznanje :l:"-Yi

hrabar ein-. tato SK nije imao oficijelno stav o tome' anonrmna

masa iz pomenute putiii" imala je svoje. misljetuj o poT"llloT

pi ""i".

i" ":u,

pri.odunle termin ,,marksistidka{-njiZevna Slli\3';kao Sto bi, na primer, Uit ptitoOan i termin "marksistidkl

ki:i'.:'

tma, meOutim, marksista toii oOUacuiu apsurd o marksistidkoj ki5i'

pa ipak preferi.uiu t"r-ln-,,-marksistidia knj iZevna kritika"'42 Petro-

iie&" boiazan jL opravdana (,,ali meni ipak nije sbsvim svejedno

ho6e li stanovi5te koje zastupam Uiti poUrtano s nekim od stanovi5ta

itd,"). Ziveo je u ovoj z"mfji i znaole za-njene posleratne gu1laje

f^u*"ano je reOat studaj nemarkiistidkog mislioca k:i11-::'

ouA" u zeml.lii, usudivao nu tpot o pitanjima ideologije; bez sumnle'

takvih je bilo, ali je put do javnosti bio veoma dug' ponekad nedos-

imali pristupa domaioj javnosti; naia javnost pojma nema Sta suoni pisali."'

Kao komunista, on je, dobra radi, hteo da i druge komuniste- teoretidare knjiZevnosti, knjiZevne kritidare i marksiste uop5teodvrati od upotrebe termina,,marksistidka knjiZevna kritika", a onsdm, pak, ne upotrebljava taj termin. Nisu ga poslu5ali u ono doba.

eini mi se cla je strategija Svetozara Petrovi6a bila ova:modernizovati marksizam u svom domenu! Marksisti konzerva-tivci ili - moZda je bolji izraz - tradicionalisti ne priznaju nikakavdomen; oni, naime, preferiraju ceLovitpogled na svet. Konsekvencaje ta da on nalaZe da se uz sve i svaSta dodaje ono ,,marksistidki".Gledano istorijski, ogromna je vedina marksista koji su svojevre-meno i5li za celovitim pogledom na svet. Poku5aj modernizacijemarksizma u svom domenu odigledno je propao. Modernizovanimarksizam protiv arhajskog ili tradicionalnog marksizma; ishod jeporaZavajuii, gotovo tragidan i za jedne i za druge: jedni se upinjuda dokaZu, drugi nemaju sluha za bilo kakve nove argumente,argumente za modernizaciju marksizma.

6

Skup u Herceg-Novom bio je posveien - da to jo5 jednomponovim - temi,,KnjiZevna kritika i marksizam".Izaista,u prvomplanu se i raspravljano o njoj. Ali, postojao je i drugi, manje vidljivplan, pa treii... S obzirom natezrr koju zastupam u ovom radu,neophodno je razmotriti drugi i treii plan. Analizi i interpretacijidrugog i tredeg plana posveienje ovaj odeljak. Najpre, svakakojepotrebno da kaZem Sta podrazumevam pod prvim, drugim i tre6implanom.

Prvi plan - toje izlaganje stanovi5ta i razgovor saprisutnimsagovornikom. Da li se sagovornici slaZu ili polemi5u, to je zaovaj mah pitanje od drugorazredne vaZnosti. U drugim odeljcima

"'' Tck sada, polto je uglavnom siila sa isturi.jskc pozornicc poslcratnagcncraci.ja pobcdnika i tvuraca,,novog dru5tva", stvaraju sc uslovi da sc na.jzad,bar za isturiju, iujc Ita su oni i mislili i pisali.

aa Pctrovi0 .jc bio vcoma svcstan o dcmu jc rci: ,,Cini mi sc spornom, uvcliko.l mjcri, i nostalgija za sintczom kdu smo izgubili: ncsrctnu razmrvlicnostvlastitog pogleda dak sam sprcman prcl'crirati onom koktclu lucidnih zapa/.an.ia,bijctlnog praznov.jcrja i poniZavajuicg ncznanja koji su dinili tzv. c.jclovit poglcdna svr.tct univerzalnog dovjcka" (lsto,str. 421).

oYa(D

za

tiZan, katkad tragidan'Ko je hteo da se u zemlji spori o pitanjima ideologije i

politike, bez ikakve sumnje, najbolji.lu je.iz-bor bio - odlazak u

inostranstvo. Zaistasu mnogi naSi intelektualci i oti5i u inostranstvo'

tamo su slobodno izlagali srioja mi5ljenja' ali pred stranom publikom

koju to, usuiluiem r" r"-i,nli" tnogo int"t"tou.1lo :Iu5t,h1itl'Tl;iu inostranstvu, sa oznakom ,,politidki izbeglica", uglavnom ntsu

><

al(ro

a&

i {

u

ar Vid. o tome: S Perrttvil,NuvetJ' tleloltr 440

a2 Dovol.ino jc videti listu uicsnika simpozi juma u Hcrccg-Novom: vclikr

dco prcferira tcritn marksistitka (kniiievntt) kritiku'

1 4 0t 4 l

X

o

alEo

LL

N

LT

!2oYtt

ozalo

(tadkama) razgovori iz prvog plana se tretiraju kao pitanja od pr-

vorazredne vaZnosti. Ovaj odeljak nije, dakle, posveien prvom

planu.Drugi plan - to je razgovor sa odsutnin sagovornikom'

mahom ogordenim Protivnikom.treciptan-tojestanjepos|erazgovoraliskustvasaodsut.

nim protivnikom.Podinjem sa drugim planom' Bez ikakve sumnje' glavni

odsutni protivnik skupi u Herceg-Novom bio je staljinizam (u

uZem obiiku, socijalistidki realizam) ako bismo sudili po pi1prisut-

nilr udesnika razgovota. Zaista, staljinizam je bio (i ostao) veliki

problem. Rasprava na duvenom skupu na Bledu (o teoriji odraza)

vodena je reLtivno fair jer su sve strane,u sporu bile prisutne

,urgouoio i mogle su slobodno da govore' Interpretacija o porazu

teolije odraza,o teoriji odrazakao glavnom osloncu staljinizma'

dolli je nakno^dro . pite(Uo.a je u ovome: i sa staljinistima, ako ih

ima, tiebalo bi razgovarati'tfair uslovima (obavezno je prisustvo

imaginarnom razgovoru, mogudnost da se slobodno izlaZe sta-

novi5te). ----'Stup u Herceg-Novom, iako mu je jedan od glavnih pro-

tivnika bio staljinizam, ipak se nije ostvario u/alrokolnostima'

Evo dokaza: ,,Ni tome pos1u, blagodare6i radovima Milivoja Solara'

Nikole Milo5evi6a, Mile Stojniil Danka Grli6a, Viktora Zmega1a,

takode blagodare6i diskusionim intervencij ama lti'Sana P5e1.1 a'

Rudija Suf,em i Mihaila Markovi6a izvr5ena je definitivna.kritika

stal iinistidte v erztje marksizma, odnosno socij alistidko g r ealizma"'

pi3e Sveta Luki6.4sDakle,izvr5enajectefinitivnakritikastaljinistidkeverulie

marksizma.au-Argu*ente su podastrli pomenuti autori, i to je defin-

itivna kritika. Ima li pravo na red taj nesredni staljinista? MoZe li

on bar odloZiti tudefinitivnu kritiku svojom redju? Ili i on ima stav

o definitivnoj kritici, recimo, marksistidko g tevizionitma] .n3fnitivna kritika protiv definitivne kritike - to je llirat tli jeneizbeLan

razgovor.teoiijsti postoji i tre6a moguinost: staljinizam je poko-

pan, ali je to ipak naivno i varljivo'-' i

aslsro, str.486. /o6 Rodou. autora koje je citirao svetatsr1iie ostavljam po strani. Niko od

njih niic tvrdio da je izvrleni rlilnitivna kritika staljinistidkc verziie marksizma.

aTTo l id inaonap lemenako jasehva lc< lonebadakodn. i ih l judo ldera

vi5e nema ier su, koliko judc, pojefi poslednjeg'

Je li biloprlsutnihstaljinista u Herceg-Novom? To je veomatesko pitanje. einjenica je da se nikakav staljinist po opredeljenjunije javio za red posle diskusije Svete Luki6a. Konsekventno tome.,st;ljinista po opredeljenju nije ni bilo na skupu u Herceg-Novom.o*Ali su oni, ili neke neznane sile, zagordali Zivot mnogima koji suna skupu u Herceg-Novom Sturo ispridali svoja iskustva.

Prelazim sada na tre6i plan. Veoma je te5ko dokazivati tezuo strahu u ljudima odmah posle Drugog svetskog rata. Iztzetnosvedodanstvo Radovana Zogovi1a mi je u tome mnogo pomogloleGovoriti o strahu i podetkom sedamdesetih - to je jo5 daleko@Le.Za(to sam uop5te postavio tezu o strahu? Pre svega, ne primamzdravo-za-gotovo sluZbenu proklamaciju o ostvarenoj slobodi. Neprimam ni to da je Mati6u palo na pamet da, preko noii, smislionu ve5to srodenu opasku o marksistidkoj estetici. On je to udiniou izvesnoj slobodi; kao Sto je, pretpostavljam, i Svetozar Petroviiizneo svoje mi5ljenje u izvesnoj slobodi.

Sve dok ne postoji normalan spektar stanovi5ta5o u kulturi,u umetnosti, u filozofiji - sumnjam u slobodu. Naime, kako to daje kod nas spektar stanovi5ta u umetnosti Siri pre Drugog svetskograta nego posle njega? Uporedimo, recimo, period I93l-l94L iperiod 1945- 1955. Mora, dakle, da ne5to sa slobodom nije uredu, uprkos svim zvanidnim proklamacijama. Medutim, ne moZese na silu dokazivati da slobode nije bilo ako su se ljudi hvalili daimaju najvedu slobodu na svetu. Rekao bih: to je tragidno, veoma

4 8 - ,-" Tako kazuje logika. Psihologija, mcdutim, kaZe nclto drugo. Ipak, nebi valjalo ukljudivati je u prvi mah: vcoma jc tanana razlika izmctlu psiholoikog ipolicijskog ispitivanja kada su u pitanju Zivi ljudi. Kad je jedna cpoha minula iljudi rdavno na onom svotu, slobodni smo da sc posluZimo psihololkom analizom.U diskusiji na skupu u Hcrccg-Novom, Nikola Milo5evii je dao izvrsnu psiholo5kuanalizu fcnomena,,distki" (vid. Isto, str. 497 499).

ae Letopis Matice srpske, scptembar 1990, str. 313-329; oktobar 1990,str. 522-535; novcmbar 1990, str. 688-704.

50 5m.ie zapravo normalan spcktar stanovi5ta? Osim marksista, koji su unjemu ncizbeZni, govorimo li o politidkom spektru stanoviSta, tu bi trcbalo da jcukljudcno i liberalno stanovi5tc, i konzcrvativno stanovi5tc, i monarhistidkostanovistc, i socijaldemokratsko stan0viste, i dcmokratsko stanovi5te... Kad jc reio spcktru u fikrzofiii, i tu bi, osim marksista ko.ii imaju svoje mcsto, trebalo da suukljudcni i fenomcnolozi, i analitidari, i cgzistcncijalisti, i fundamcntalni ontolozi...Ukljudivanjc u politidki spcktar drugadije je od, na primcr, ukljudivanja u filozofskispektar. Dok politidki spektar raduna na jeelnu zajednicu za sve, filozofski spektarbi trebalo da uvaZi vlie samostalnih intelektualnih zaiednica.

1 4 2143

X

o

alEo

LL

N

LT

!2oYtt

ozalo

(tadkama) razgovori iz prvog plana se tretiraju kao pitanja od pr-

vorazredne vaZnosti. Ovaj odeljak nije, dakle, posveien prvom

planu.Drugi plan - to je razgovor sa odsutnin sagovornikom'

mahom ogordenim Protivnikom.treciptan-tojestanjepos|erazgovoraliskustvasaodsut.

nim protivnikom.Podinjem sa drugim planom' Bez ikakve sumnje' glavni

odsutni protivnik skupi u Herceg-Novom bio je staljinizam (u

uZem obiiku, socijalistidki realizam) ako bismo sudili po pi1prisut-

nilr udesnika razgovota. Zaista, staljinizam je bio (i ostao) veliki

problem. Rasprava na duvenom skupu na Bledu (o teoriji odraza)

vodena je reLtivno fair jer su sve strane,u sporu bile prisutne

,urgouoio i mogle su slobodno da govore' Interpretacija o porazu

teolije odraza,o teoriji odrazakao glavnom osloncu staljinizma'

dolli je nakno^dro . pite(Uo.a je u ovome: i sa staljinistima, ako ih

ima, tiebalo bi razgovarati'tfair uslovima (obavezno je prisustvo

imaginarnom razgovoru, mogudnost da se slobodno izlaZe sta-

novi5te). ----'Stup u Herceg-Novom, iako mu je jedan od glavnih pro-

tivnika bio staljinizam, ipak se nije ostvario u/alrokolnostima'

Evo dokaza: ,,Ni tome pos1u, blagodare6i radovima Milivoja Solara'

Nikole Milo5evi6a, Mile Stojniil Danka Grli6a, Viktora Zmega1a,

takode blagodare6i diskusionim intervencij ama lti'Sana P5e1.1 a'

Rudija Suf,em i Mihaila Markovi6a izvr5ena je definitivna.kritika

stal iinistidte v erztje marksizma, odnosno socij alistidko g r ealizma"'

pi3e Sveta Luki6.4sDakle,izvr5enajectefinitivnakritikastaljinistidkeverulie

marksizma.au-Argu*ente su podastrli pomenuti autori, i to je defin-

itivna kritika. Ima li pravo na red taj nesredni staljinista? MoZe li

on bar odloZiti tudefinitivnu kritiku svojom redju? Ili i on ima stav

o definitivnoj kritici, recimo, marksistidko g tevizionitma] .n3fnitivna kritika protiv definitivne kritike - to je llirat tli jeneizbeLan

razgovor.teoiijsti postoji i tre6a moguinost: staljinizam je poko-

pan, ali je to ipak naivno i varljivo'-' i

aslsro, str.486. /o6 Rodou. autora koje je citirao svetatsr1iie ostavljam po strani. Niko od

njih niic tvrdio da je izvrleni rlilnitivna kritika staljinistidkc verziie marksizma.

aTTo l id inaonap lemenako jasehva lc< lonebadakodn. i ih l judo ldera

vi5e nema ier su, koliko judc, pojefi poslednjeg'

Je li biloprlsutnihstaljinista u Herceg-Novom? To je veomatesko pitanje. einjenica je da se nikakav staljinist po opredeljenjunije javio za red posle diskusije Svete Luki6a. Konsekventno tome.,st;ljinista po opredeljenju nije ni bilo na skupu u Herceg-Novom.o*Ali su oni, ili neke neznane sile, zagordali Zivot mnogima koji suna skupu u Herceg-Novom Sturo ispridali svoja iskustva.

Prelazim sada na tre6i plan. Veoma je te5ko dokazivati tezuo strahu u ljudima odmah posle Drugog svetskog rata. Iztzetnosvedodanstvo Radovana Zogovi1a mi je u tome mnogo pomogloleGovoriti o strahu i podetkom sedamdesetih - to je jo5 daleko@Le.Za(to sam uop5te postavio tezu o strahu? Pre svega, ne primamzdravo-za-gotovo sluZbenu proklamaciju o ostvarenoj slobodi. Neprimam ni to da je Mati6u palo na pamet da, preko noii, smislionu ve5to srodenu opasku o marksistidkoj estetici. On je to udiniou izvesnoj slobodi; kao Sto je, pretpostavljam, i Svetozar Petroviiizneo svoje mi5ljenje u izvesnoj slobodi.

Sve dok ne postoji normalan spektar stanovi5ta5o u kulturi,u umetnosti, u filozofiji - sumnjam u slobodu. Naime, kako to daje kod nas spektar stanovi5ta u umetnosti Siri pre Drugog svetskograta nego posle njega? Uporedimo, recimo, period I93l-l94L iperiod 1945- 1955. Mora, dakle, da ne5to sa slobodom nije uredu, uprkos svim zvanidnim proklamacijama. Medutim, ne moZese na silu dokazivati da slobode nije bilo ako su se ljudi hvalili daimaju najvedu slobodu na svetu. Rekao bih: to je tragidno, veoma

4 8 - ,-" Tako kazuje logika. Psihologija, mcdutim, kaZe nclto drugo. Ipak, nebi valjalo ukljudivati je u prvi mah: vcoma jc tanana razlika izmctlu psiholoikog ipolicijskog ispitivanja kada su u pitanju Zivi ljudi. Kad je jedna cpoha minula iljudi rdavno na onom svotu, slobodni smo da sc posluZimo psihololkom analizom.U diskusiji na skupu u Hcrccg-Novom, Nikola Milo5evii je dao izvrsnu psiholo5kuanalizu fcnomena,,distki" (vid. Isto, str. 497 499).

ae Letopis Matice srpske, scptembar 1990, str. 313-329; oktobar 1990,str. 522-535; novcmbar 1990, str. 688-704.

50 5m.ie zapravo normalan spcktar stanovi5ta? Osim marksista, koji su unjemu ncizbeZni, govorimo li o politidkom spektru stanoviSta, tu bi trcbalo da jcukljudcno i liberalno stanovi5tc, i konzcrvativno stanovi5tc, i monarhistidkostanovistc, i socijaldemokratsko stan0viste, i dcmokratsko stanovi5te... Kad jc reio spcktru u fikrzofiii, i tu bi, osim marksista ko.ii imaju svoje mcsto, trebalo da suukljudcni i fenomcnolozi, i analitidari, i cgzistcncijalisti, i fundamcntalni ontolozi...Ukljudivanjc u politidki spcktar drugadije je od, na primcr, ukljudivanja u filozofskispektar. Dok politidki spektar raduna na jeelnu zajednicu za sve, filozofski spektarbi trebalo da uvaZi vlie samostalnih intelektualnih zaiednica.

1 4 2143

oFalto

:L!

N

J

LL

508,

9

:<a(I]

z

tragidno. I tu bi clobrodo5la jedna psiholo5ka analiza o slobodi kaointeriorizovanom strahu.

I kako to da su udesnici na skupu u Herceg-Novom biiimahom marksisti, neko ,,tvrati" neko ,,elastidniji", ali ipak marksisti?Nije Ii prirodniji jedan Siri spektar stanoviSta kakav je postojao utom dobu, na primer, u Francuskoj, u Italiji, trZapadnoj Nemadkoj?To su pitanja, odgovor neposredni nemam.

Predrag Palavestra je samo nagovestio te5ko stanje u kojemZivi knjiZevni kritidar: ,,Ali kao Sto svaki kritidar nije duZan da u

svakom svom tekstu, kao crvenom zastavom, maie svojim krite-rijumima, i da ih uvek jasno eksplicira na podetku ili na kraju tek-sta, on nije duZan ni da u svojim tekstovima neprekidno istide svo-ju filozofsku koncepciju. Ona mora biti trajno sadrZana u njegovomkritidkom delovanju, u kontinuitetu njegovog delovanja, bez obziraSto je on, ponekad, kao kritidar izloien i vrlo te5kim pritiscima sastrane, kakvim je, na primer, bio izloZen na5 kritidar u ranom pos-

leratnom razdoblju i kakvim je, ng.Zalost,jo5 uvek izloLen svaki '-kritidar u socijalistiEkom dru5tvu."'' Ovaj citat zasluZuje paZnju'

Postoji l ice i nalidje kritidarskog posia. Lice je, u ovomsludaju, filozofska koncepcija trajno sadrZana u delovanju knji-levnogkritidara koja rezultira u tekstu (prvi plan). Nalidje kritidar-skog posla - a to ulazi u treii plan - jesu vrlo te5ki pritisci sastrane (politika?), pritisci kojima je izlolen,,svaki,kritidar u soci-jalistidiom dru5tvu". Palavestra, dakle, razlikui€'s6cijalistidkodru5tvo od drugih dru5tava, i to ga razlikuje po teZini pritiska naknjiZevnog kritidara. Sta je pritisak u ovom kontekstu? To je me-hanizam slamanja samostalnosti knjiZevnog kritidara. Drugimredima, tim se mehanizmom ukida sloboda knjiZevnog kritidara.Palavestra s pravom istide da ,,odnosi izmedu kritike i dru5tvadesto idu putevima koji nisu uvek ni javni ni poznati javnosti", a

samostalnost kritidara ,,direktno je zavisna od snage onih vanknji-Zevnih faktora, onih vanknjiZevnih sfera i struktura, kojima se ta

kritika podvrgava".5'),&v o je nalidje proklamovane slobode.Danko Grhdse Lali daje ,,danas te5ko biti marksist' mnogo

teZe no Sto se to misli", i to ne iz moguieg proganjanja. Marksizmuje te5ko jer je on ,,koncept ili filozofija koja je u stanju da najvi5e

demitologizira, ogoli, pokaZe u pravom svijetlu sve ono Sto se

st KniiZrrno kritika i marksiT.am , stt . 47 452 lsto . str . 47 4.

dosad pod marksizmom i kao marksizam kocl nas i u svijetu pro-davalo".53I ovde je potrebno tumadenje. Iz citiranih Grlidevih rediodigledno je da on implicitno razlikuj e pravi ad. lainogmarksizma.Razume se, na strani .ie ,,prflvog,, marksizma. I bori se orotiv",lalnog". On, dakle, ne operi5e pojmom pluralizma u marksizmu,niti pojmom interpretacij e.Zato mu je te5ko.

PetarDiadLid ima u vidu slidan proLrlem: ,,Ne malo vremena,marksizam je bio test za pravovernost, za graclansku ispravnostmi5ljenja moglo bi se reii. Ne prihvatiti ga, jeclno o."*" dak i uonim petrifikovanim staljinistidkim fiksnim formama, znadilo jeoduzeti svom mi5ljenju ne samo pravo na istinu, vei i pravo riaegzistentnost. Deformisani ili autarhidni marksizam, kat test zapravovernost, pretvarao se u bauka. pitanje je postalo neurotidno,a senke te neurotizacije.io5 su oko nas, najde5ie stvarane od nas

" ' , ' \ Lsamlh , . '

Kratkak komentar na Diadli&vo midljenje podeiu prvomredenicom: marksizam je dugo vremena bio rest za pravovernost.Ko je hteo da svoje misljenje iznosi u javnost morao je prihvatitimarksizam. Pri tom, sve je javnost, privatnosti nije biio. I zidovi,dakle, imaju uSi. Pravovernost vocli ogorden rat protiv samostalnogmiSljenja' A ono, sa svoje strane, vicii bauka u deformisanom il]autarhidnom marksizmu. ovde bih, umesto Dradiicev og baukass,upotrebio, po mom mi5ljenju, adekvatniii termin: strcth.

ZaokruLiCl ovaj odeljak jeclnorn o5troumnom misli Stan_ka Lasiia: ,,Proces otvoren detrdesetosmom jugoslavenski intelek-tualac nije intelektualno savracrao. prije sve_ea zato sto sebe nijedokraja.ispitao. Ali to vrijeme jos uvijek Zivimo i danse ,u p."anama,"t6

l

Egzemplarni zastupnici pozitivnih cleduktivistidkih dominabili su Boris Ziherl na jedan nadin, na drugi Janko Kos, na treii

5:r1slo, str. 5l l .sa P. Di,adl.ic, izlaganjc u cliskusiji, Krtii/evna kritika i m.arksizam. str.

5s Izraz .ic san-r po sebi dobro pogoclcnbaukom se plaic mala deca.

Mc(lutim, u uobiia.jenoj upotrcbi

s6 S. Lasi i , Strkob nu knj i ievnoj t jevici t92g-l952,Liber,Zagreb,1970,stt . 212.

t 4 4 t 4 5

oFalto

:L!

N

J

LL

508,

9

:<a(I]

z

tragidno. I tu bi clobrodo5la jedna psiholo5ka analiza o slobodi kaointeriorizovanom strahu.

I kako to da su udesnici na skupu u Herceg-Novom biiimahom marksisti, neko ,,tvrati" neko ,,elastidniji", ali ipak marksisti?Nije Ii prirodniji jedan Siri spektar stanoviSta kakav je postojao utom dobu, na primer, u Francuskoj, u Italiji, trZapadnoj Nemadkoj?To su pitanja, odgovor neposredni nemam.

Predrag Palavestra je samo nagovestio te5ko stanje u kojemZivi knjiZevni kritidar: ,,Ali kao Sto svaki kritidar nije duZan da u

svakom svom tekstu, kao crvenom zastavom, maie svojim krite-rijumima, i da ih uvek jasno eksplicira na podetku ili na kraju tek-sta, on nije duZan ni da u svojim tekstovima neprekidno istide svo-ju filozofsku koncepciju. Ona mora biti trajno sadrZana u njegovomkritidkom delovanju, u kontinuitetu njegovog delovanja, bez obziraSto je on, ponekad, kao kritidar izloien i vrlo te5kim pritiscima sastrane, kakvim je, na primer, bio izloZen na5 kritidar u ranom pos-

leratnom razdoblju i kakvim je, ng.Zalost,jo5 uvek izloLen svaki '-kritidar u socijalistiEkom dru5tvu."'' Ovaj citat zasluZuje paZnju'

Postoji l ice i nalidje kritidarskog posia. Lice je, u ovomsludaju, filozofska koncepcija trajno sadrZana u delovanju knji-levnogkritidara koja rezultira u tekstu (prvi plan). Nalidje kritidar-skog posla - a to ulazi u treii plan - jesu vrlo te5ki pritisci sastrane (politika?), pritisci kojima je izlolen,,svaki,kritidar u soci-jalistidiom dru5tvu". Palavestra, dakle, razlikui€'s6cijalistidkodru5tvo od drugih dru5tava, i to ga razlikuje po teZini pritiska naknjiZevnog kritidara. Sta je pritisak u ovom kontekstu? To je me-hanizam slamanja samostalnosti knjiZevnog kritidara. Drugimredima, tim se mehanizmom ukida sloboda knjiZevnog kritidara.Palavestra s pravom istide da ,,odnosi izmedu kritike i dru5tvadesto idu putevima koji nisu uvek ni javni ni poznati javnosti", a

samostalnost kritidara ,,direktno je zavisna od snage onih vanknji-Zevnih faktora, onih vanknjiZevnih sfera i struktura, kojima se ta

kritika podvrgava".5'),&v o je nalidje proklamovane slobode.Danko Grhdse Lali daje ,,danas te5ko biti marksist' mnogo

teZe no Sto se to misli", i to ne iz moguieg proganjanja. Marksizmuje te5ko jer je on ,,koncept ili filozofija koja je u stanju da najvi5e

demitologizira, ogoli, pokaZe u pravom svijetlu sve ono Sto se

st KniiZrrno kritika i marksiT.am , stt . 47 452 lsto . str . 47 4.

dosad pod marksizmom i kao marksizam kocl nas i u svijetu pro-davalo".53I ovde je potrebno tumadenje. Iz citiranih Grlidevih rediodigledno je da on implicitno razlikuj e pravi ad. lainogmarksizma.Razume se, na strani .ie ,,prflvog,, marksizma. I bori se orotiv",lalnog". On, dakle, ne operi5e pojmom pluralizma u marksizmu,niti pojmom interpretacij e.Zato mu je te5ko.

PetarDiadLid ima u vidu slidan proLrlem: ,,Ne malo vremena,marksizam je bio test za pravovernost, za graclansku ispravnostmi5ljenja moglo bi se reii. Ne prihvatiti ga, jeclno o."*" dak i uonim petrifikovanim staljinistidkim fiksnim formama, znadilo jeoduzeti svom mi5ljenju ne samo pravo na istinu, vei i pravo riaegzistentnost. Deformisani ili autarhidni marksizam, kat test zapravovernost, pretvarao se u bauka. pitanje je postalo neurotidno,a senke te neurotizacije.io5 su oko nas, najde5ie stvarane od nas

" ' , ' \ Lsamlh , . '

Kratkak komentar na Diadli&vo midljenje podeiu prvomredenicom: marksizam je dugo vremena bio rest za pravovernost.Ko je hteo da svoje misljenje iznosi u javnost morao je prihvatitimarksizam. Pri tom, sve je javnost, privatnosti nije biio. I zidovi,dakle, imaju uSi. Pravovernost vocli ogorden rat protiv samostalnogmiSljenja' A ono, sa svoje strane, vicii bauka u deformisanom il]autarhidnom marksizmu. ovde bih, umesto Dradiicev og baukass,upotrebio, po mom mi5ljenju, adekvatniii termin: strcth.

ZaokruLiCl ovaj odeljak jeclnorn o5troumnom misli Stan_ka Lasiia: ,,Proces otvoren detrdesetosmom jugoslavenski intelek-tualac nije intelektualno savracrao. prije sve_ea zato sto sebe nijedokraja.ispitao. Ali to vrijeme jos uvijek Zivimo i danse ,u p."anama,"t6

l

Egzemplarni zastupnici pozitivnih cleduktivistidkih dominabili su Boris Ziherl na jedan nadin, na drugi Janko Kos, na treii

5:r1slo, str. 5l l .sa P. Di,adl.ic, izlaganjc u cliskusiji, Krtii/evna kritika i m.arksizam. str.

5s Izraz .ic san-r po sebi dobro pogoclcnbaukom se plaic mala deca.

Mc(lutim, u uobiia.jenoj upotrcbi

s6 S. Lasi i , Strkob nu knj i ievnoj t jevici t92g-l952,Liber,Zagreb,1970,stt . 212.

t 4 4 t 4 5

Radovan Zogovi(, na detvrti, bitno drugadiji, Dragan M. Jeremii,paZoran Gavrilovii...

U ovom odeliku iu razmotriti eledi5ta Borisa Zrherla i JankaKosa.tt Ne6u se ovde upuStati u raimatranje njihove polemikekoja se odvijala na stranicama slovenadkih dasopisa. Boris Ziherlje, medutim, narodito pazio da njegove redi dopru do ditalaca i nasrpskom odnosno hrvatskom jeziku. Oko toga se trudio i JankoKos, kao, uostalom, i mnogi drugi slovenadki intelektualac. Ziherlje u tome imao velikih uspeha bar u Beogradu: posle Zogovidevogprinudnog povladenja s vlasti, posle pada Milovana Zilasa, on je

bio ugledna i po5tovana lidnost medu marksistima u Beogradupedesetih godina.

Premda iZlherl i Kos prihvataju legitimnost kako marksis-tidke estetike tako i marksistidke knjiZevne kritike, razlika je izme<Iunjih duboka: dok se zaZiherla govorilo da je Zdanovac, Kos nijedobio takav epitet. U demu je, pak, bio spor izmedu njih? Ukratko:Zlherlje bio za Plehanova, Kos je bio protiv njega. Zlherl je,medutim, bio i za Lenjina, i za Marksa, i za Engelsa. Kos je kaomarksista, razume se po sebi, morao biti privrZenik Marksa, svakakoEngelsa, moZda i Lenjina...

U dlanku pisanom specijalno za beogradsktt Borbuls optuZenda je Zdanovac,Zrherl se osetio pobudenim da iznese svoje shvatanjepojmova dekadencija, modne gluposti i fulanovitin(1.. Osvrnudu sena njegovo tumadenje dekadencije i Zdanov5tine.,,;Dekadencija usavremenoj umjetnosti jeste, po mom miSljenju, bjeZanje od cjelo-vitog, stvarnog Zivota (...), bjeZanje u svijet subjektivistidki skrojenprema kategorijama Bergsonove, Frojdove, egzistencijalistidke isvakojake druge reakcionarne filozofije. A bjeZanje od stvarnogZivota jeste bjeZanje u laZ o Zivotu. To upravo i .ieste suitinu deka-denci.id'- pi5e Ziherl. Upamtimo kljudnu rei: ,,laL o Zivotu".

Zdanov5tinom se smatra ,,svako priznavanje partijnosti, toiest dru5tvene uslovlienosti i druStvene svrsishodnosti umjetnidkog

; stvaranja". To Ziherl ne prihvata: ,,Po mom mi5ljenju, Zdanov5tinomva

I 57 Du n" bude bXtakvog nesporrzuma: autor ovog ratla poStujc samo-=a stalnost slovenaikog kulturnttg-]rostorai zna da jc ttl razlidito od srpskog odnosno

3 hrvatskog kulturnog kruga. Tako jc, na primcr, Boris Ziherl imact.iedrut ulogu uo slovcnadko.j, adrugu u srpskq odnosno hrvatskoj kulturi.

' t8,,Pri lng rai i iS6avanju nckih poimova", Bttrhu, l ma.i I954. - f lanakcitiram iz Zrherltvc Knji|evnosti i dntitvu, drugi tom, Svjctlost, Saraicvo, l95tl,

str. 100-109.

t 4 6

treba, prije svega, smatrati birokratsko dekretiranje ita i kako knii-Zevnici treba da piSu, pjesnici da pjevaju, slikari da slikaju i muzidarida komponuju". Pa dodaje: ,,Ustvari, za Zclanov5tinu nije bitnoodbijanje dekadentnih proizvoda savremene burzoaske umletnosti.Protiv idejne dekadencije u drustvenim naukarna, u filozofiii i uumjetnosti borili su se svi krupni pretstavnici marksistiike clrLrsivcnernisli, od Marksa do Meringa." I Marks se, dakle, borio protividejne dekatJencije.

,,Shvatanje idejne borbe na podrudju na5e knjiZevne kritikekao borbe u kojoj de komunisti sjeeieti skrdtenih ruku, svakako ledaleko od pravilnog shvatanja socijalistidke dernokratij".. _ to,r.,redenicom Ziherl zavr5ava svoj dlanak.

Sintagma ,,stajati/sedeti skr5tenih ruku,, ima svoj istorijat.zrherlje i citirao pravog doveka za tu sintagmu: Leniini. Evo staLenjin kaZe: ,,Svaki umjetnik, svako ko sebe smatra umietnikom.ima pravo da stvara slobodno, u saglasnosti sa svojirn idealom,nezavisno ni od dega. Ali, razumije se, mi smo komunisti. Mi nesmijemo stajati skrstenih ruku i dopuStati haosu da se razvija kakoho6e' N{i moramo potpuno planski rukovoditi tim procesom i fonni-rati njegove rezultate..."

Ovo je gledi5te praktidno i cinidno, u isti mah. praktidno _zato sto se umetniku dopusta ona stvaraladka sloboda koia mu sepo prirodi stvari ne moZe ocluzeti; cinidno - zata Sto umetnikdodu5e stvara slobodno ali u komunistidkom okruZenju, a komu_nisti, pak, ne stoje skrstenih ruku pred haosom koji stvira umetni-kova sloboda... Tu je, pak, bitna marksistidka knjiZevna kritika.Evo te Lenjinove misli u Ziherlovoj formulaciji: ,,Mi srno, dakako,daleko od toga da traZimo od umjetnika da pisu drukdije nego Stomisle i osjeiaju, da ne pi5u od srca, da ugude svoje viastito.ju'.Takav bi zahtje'bio smije5an i unaprijed osuden na neuspijeh. Alito ne znadi da nasa napredna kritika izvjesne pojave u saviemenomum.yetnidkom stvarala5tvu, u domaiem i stranom, ne smije da nazoveimenom koje odgovara njihovoj su5tini.,.

Praktidnost i, rekao bih, cinidnost proistide upravo od naj_ve6ih autoriteta marksizma-lenjinizma: napredna tritita ima pra-vo, Stavide to joj je duZnost, da oceni umetnika cla li ie dekadent(proizvodad ,,IaLi o Zivotu") il i nije (tvorac ,,istine o Zivotu'.). Akojeste - lo5e mu se pi5e u komunistidkom okruZenju. Literarnakritika je, prema Kosovom mi5ljenju, ,,kritika literature kao litera_ture". Pored nje, postoji politidka, moralistidka, filozof,ska. ideo_

X

oF{l):)cao

aL!

NoJ

LL

r 4 1

Radovan Zogovi(, na detvrti, bitno drugadiji, Dragan M. Jeremii,paZoran Gavrilovii...

U ovom odeliku iu razmotriti eledi5ta Borisa Zrherla i JankaKosa.tt Ne6u se ovde upuStati u raimatranje njihove polemikekoja se odvijala na stranicama slovenadkih dasopisa. Boris Ziherlje, medutim, narodito pazio da njegove redi dopru do ditalaca i nasrpskom odnosno hrvatskom jeziku. Oko toga se trudio i JankoKos, kao, uostalom, i mnogi drugi slovenadki intelektualac. Ziherlje u tome imao velikih uspeha bar u Beogradu: posle Zogovidevogprinudnog povladenja s vlasti, posle pada Milovana Zilasa, on je

bio ugledna i po5tovana lidnost medu marksistima u Beogradupedesetih godina.

Premda iZlherl i Kos prihvataju legitimnost kako marksis-tidke estetike tako i marksistidke knjiZevne kritike, razlika je izme<Iunjih duboka: dok se zaZiherla govorilo da je Zdanovac, Kos nijedobio takav epitet. U demu je, pak, bio spor izmedu njih? Ukratko:Zlherlje bio za Plehanova, Kos je bio protiv njega. Zlherl je,medutim, bio i za Lenjina, i za Marksa, i za Engelsa. Kos je kaomarksista, razume se po sebi, morao biti privrZenik Marksa, svakakoEngelsa, moZda i Lenjina...

U dlanku pisanom specijalno za beogradsktt Borbuls optuZenda je Zdanovac,Zrherl se osetio pobudenim da iznese svoje shvatanjepojmova dekadencija, modne gluposti i fulanovitin(1.. Osvrnudu sena njegovo tumadenje dekadencije i Zdanov5tine.,,;Dekadencija usavremenoj umjetnosti jeste, po mom miSljenju, bjeZanje od cjelo-vitog, stvarnog Zivota (...), bjeZanje u svijet subjektivistidki skrojenprema kategorijama Bergsonove, Frojdove, egzistencijalistidke isvakojake druge reakcionarne filozofije. A bjeZanje od stvarnogZivota jeste bjeZanje u laZ o Zivotu. To upravo i .ieste suitinu deka-denci.id'- pi5e Ziherl. Upamtimo kljudnu rei: ,,laL o Zivotu".

Zdanov5tinom se smatra ,,svako priznavanje partijnosti, toiest dru5tvene uslovlienosti i druStvene svrsishodnosti umjetnidkog

; stvaranja". To Ziherl ne prihvata: ,,Po mom mi5ljenju, Zdanov5tinomva

I 57 Du n" bude bXtakvog nesporrzuma: autor ovog ratla poStujc samo-=a stalnost slovenaikog kulturnttg-]rostorai zna da jc ttl razlidito od srpskog odnosno

3 hrvatskog kulturnog kruga. Tako jc, na primcr, Boris Ziherl imact.iedrut ulogu uo slovcnadko.j, adrugu u srpskq odnosno hrvatskoj kulturi.

' t8,,Pri lng rai i iS6avanju nckih poimova", Bttrhu, l ma.i I954. - f lanakcitiram iz Zrherltvc Knji|evnosti i dntitvu, drugi tom, Svjctlost, Saraicvo, l95tl,

str. 100-109.

t 4 6

treba, prije svega, smatrati birokratsko dekretiranje ita i kako knii-Zevnici treba da piSu, pjesnici da pjevaju, slikari da slikaju i muzidarida komponuju". Pa dodaje: ,,Ustvari, za Zclanov5tinu nije bitnoodbijanje dekadentnih proizvoda savremene burzoaske umletnosti.Protiv idejne dekadencije u drustvenim naukarna, u filozofiii i uumjetnosti borili su se svi krupni pretstavnici marksistiike clrLrsivcnernisli, od Marksa do Meringa." I Marks se, dakle, borio protividejne dekatJencije.

,,Shvatanje idejne borbe na podrudju na5e knjiZevne kritikekao borbe u kojoj de komunisti sjeeieti skrdtenih ruku, svakako ledaleko od pravilnog shvatanja socijalistidke dernokratij".. _ to,r.,redenicom Ziherl zavr5ava svoj dlanak.

Sintagma ,,stajati/sedeti skr5tenih ruku,, ima svoj istorijat.zrherlje i citirao pravog doveka za tu sintagmu: Leniini. Evo staLenjin kaZe: ,,Svaki umjetnik, svako ko sebe smatra umietnikom.ima pravo da stvara slobodno, u saglasnosti sa svojirn idealom,nezavisno ni od dega. Ali, razumije se, mi smo komunisti. Mi nesmijemo stajati skrstenih ruku i dopuStati haosu da se razvija kakoho6e' N{i moramo potpuno planski rukovoditi tim procesom i fonni-rati njegove rezultate..."

Ovo je gledi5te praktidno i cinidno, u isti mah. praktidno _zato sto se umetniku dopusta ona stvaraladka sloboda koia mu sepo prirodi stvari ne moZe ocluzeti; cinidno - zata Sto umetnikdodu5e stvara slobodno ali u komunistidkom okruZenju, a komu_nisti, pak, ne stoje skrstenih ruku pred haosom koji stvira umetni-kova sloboda... Tu je, pak, bitna marksistidka knjiZevna kritika.Evo te Lenjinove misli u Ziherlovoj formulaciji: ,,Mi srno, dakako,daleko od toga da traZimo od umjetnika da pisu drukdije nego Stomisle i osjeiaju, da ne pi5u od srca, da ugude svoje viastito.ju'.Takav bi zahtje'bio smije5an i unaprijed osuden na neuspijeh. Alito ne znadi da nasa napredna kritika izvjesne pojave u saviemenomum.yetnidkom stvarala5tvu, u domaiem i stranom, ne smije da nazoveimenom koje odgovara njihovoj su5tini.,.

Praktidnost i, rekao bih, cinidnost proistide upravo od naj_ve6ih autoriteta marksizma-lenjinizma: napredna tritita ima pra-vo, Stavide to joj je duZnost, da oceni umetnika cla li ie dekadent(proizvodad ,,IaLi o Zivotu") il i nije (tvorac ,,istine o Zivotu'.). Akojeste - lo5e mu se pi5e u komunistidkom okruZenju. Literarnakritika je, prema Kosovom mi5ljenju, ,,kritika literature kao litera_ture". Pored nje, postoji politidka, moralistidka, filozof,ska. ideo_

X

oF{l):)cao

aL!

NoJ

LL

r 4 1

lo5ka i religiozna kritika literature.5e Razne kritike literature nisu uisti mah i njene literarne kritike. Na primer, ,,politidka kritika je

ona kritika koju literarni rad interesuje samo po svom politidkomudinku i vrednosti". Marksistidka literarna kritika ,,ne moZe dabude identidna sa politidkom kritikom literature".n)

Marksistidka knjiZevna kritika bi trebalo da se bazira na

,,naudnoj spoznaji umetnosti", premda sdma kritika nije nauka.,,Putokaz za marksistidku literarnu kritiku", piSe Kos, ,,mogu dabudu samo one norrne koje naudna estetika formuli5e kao spoznajuo tome Sta je umetnost i Sta nije umetnost, Sta je glavna funkcijaumetnosti, i kakva je njena struktura".o' Prema tome, da bi marksis-tidka estetika bila putokaz marksistidkoj literarnoj kritici, neopho-dno je da ona bude i normativna: estetika predhodi kritici i uteme-ljuje je.

Osim Sto se moZe s pravom raspravljati o antinomijamamarksistidke estetike,62 mislim da je moguie govoriti i o antino-nrijama marksistidke (knjiZevne) kritike. Argumente za to nam jedao Svetozar Petrovii.

Svo vreme podrazumevam antinomije u Kaptovom smislu:mogu se nadi dokazi (argumenti) i za tez:u i za arttiiins; svaku odovih ideja teorijski um moZe sa jednakom ubedljivo5du dokazivatikoliko i opovrgavati. Iluzija je misliti da su marksisti opovrglimarksistidku estetiku; kao Sto je iluzija da su marksisti opovrglimarksistidku knjiZevnu kritiku. Medutim, i oni marksisti koji ref-lektuju da opovrgnu marksistidku estetiku kao i oni koji misle dasu osporili marksistidku knjiZevnu kritiku imaju dobre razloge.Imaju dobre argumente, sa druge strane, i branitelji marksistidkeestetike i marksistidke kniiZevne kritike.

!2

Yao(nzalo

se J. Kor, ,,O mirtsistietoj cstctici i marksistidko.i litcrarnoj kritici", u:

ftvanredni plenum Suvezct knjilevnika Jr'tg,oslaviie ( 10- l3 . novembra 1954),lzdanicSavcza kniiZevnika Jugoslavije, Bcograd, 1955, str. 146.

ffi Isto , str . 147 .6t Isto , stt. 147 ,62 N. MiloScvii, ,,Antinomiie marksistidke estctikc", u. Kn.iiievnu kritika

i marksizam, str. 268-303.

1 4 8

Istoridar ideja, medutim, niti ima pravo niti duZnost da pre_sudjuje u ogordenim sporovima zaraCenih strana; on, pak, moraimati svoj stav u svemu tome trudeii se cla argumente svih strana- tu je potrebna i imaginacija, i senzibilitet, i osetljivost za drugadijemi5ljenje - izloLi u Sto povoljnijem svetlu: da bi tako opravdaoformulaciju antinomije marksizma.

DuSan Bo5kovii

IDENTITY, MARXIST LITERARY CRITICISM, DIFFERENCES

Summary

The author has chosen Marxist literary criticism ancl,.n the basis oiYugoslav evidcnce, olrcrcd an account o[h<tw tlilferences cmcrgcd in intcrprctingonc and the samc doctrinc, one and the samc identiry,. As most ol'thc participantiof this debate werc Marxist, thc logical schcmc of the prescntation has bcen matlcto match this fact.

The llrst group of Marxists claimcd that Marxist criticism is possible, butonly on the basis o[ Marxist aesthctics. Excmplary rcprcsentativcs arc Boris Zihcrland Janko Kos.

Thc second group of Marxists craimcd that Marxist criticism is oossiblc.but without Marxist acsthctics. Thc cxcmplary rcprcscntutivcs arc: Dusan Matii -who actual ly launched thc debate by his 1951 cssay, ,Dogma and Crcat iv i ty , ._Milan Kangrga and Danko Grlii.

The third vicw was advocatcd by svct'zar pctrovii: hc dcnicd Marxistlitcrary criticism in any fbrm.

In the dcbatc g0ing on for scvcral ycars, the strategy dcployc<I by SvetozarPctrovii seems to havc consisted in moclcrnizing Marxism in its own domain, incontrast to the ma.iority who preferred acomprehen,sive worldvicw. Thc attcmpt tomtdcrnizc Marxism in its own domain has obviously lailcd.

Key vords: histury o{'idcas, Marxism, litcrary criticism, dillbrcncc, idcntity,d isputc

xoFal(r

-LLoN

)LL

1 4 9

lo5ka i religiozna kritika literature.5e Razne kritike literature nisu uisti mah i njene literarne kritike. Na primer, ,,politidka kritika je

ona kritika koju literarni rad interesuje samo po svom politidkomudinku i vrednosti". Marksistidka literarna kritika ,,ne moZe dabude identidna sa politidkom kritikom literature".n)

Marksistidka knjiZevna kritika bi trebalo da se bazira na

,,naudnoj spoznaji umetnosti", premda sdma kritika nije nauka.,,Putokaz za marksistidku literarnu kritiku", piSe Kos, ,,mogu dabudu samo one norrne koje naudna estetika formuli5e kao spoznajuo tome Sta je umetnost i Sta nije umetnost, Sta je glavna funkcijaumetnosti, i kakva je njena struktura".o' Prema tome, da bi marksis-tidka estetika bila putokaz marksistidkoj literarnoj kritici, neopho-dno je da ona bude i normativna: estetika predhodi kritici i uteme-ljuje je.

Osim Sto se moZe s pravom raspravljati o antinomijamamarksistidke estetike,62 mislim da je moguie govoriti i o antino-nrijama marksistidke (knjiZevne) kritike. Argumente za to nam jedao Svetozar Petrovii.

Svo vreme podrazumevam antinomije u Kaptovom smislu:mogu se nadi dokazi (argumenti) i za tez:u i za arttiiins; svaku odovih ideja teorijski um moZe sa jednakom ubedljivo5du dokazivatikoliko i opovrgavati. Iluzija je misliti da su marksisti opovrglimarksistidku estetiku; kao Sto je iluzija da su marksisti opovrglimarksistidku knjiZevnu kritiku. Medutim, i oni marksisti koji ref-lektuju da opovrgnu marksistidku estetiku kao i oni koji misle dasu osporili marksistidku knjiZevnu kritiku imaju dobre razloge.Imaju dobre argumente, sa druge strane, i branitelji marksistidkeestetike i marksistidke kniiZevne kritike.

!2

Yao(nzalo

se J. Kor, ,,O mirtsistietoj cstctici i marksistidko.i litcrarnoj kritici", u:

ftvanredni plenum Suvezct knjilevnika Jr'tg,oslaviie ( 10- l3 . novembra 1954),lzdanicSavcza kniiZevnika Jugoslavije, Bcograd, 1955, str. 146.

ffi Isto , str . 147 .6t Isto , stt. 147 ,62 N. MiloScvii, ,,Antinomiie marksistidke estctikc", u. Kn.iiievnu kritika

i marksizam, str. 268-303.

1 4 8

Istoridar ideja, medutim, niti ima pravo niti duZnost da pre_sudjuje u ogordenim sporovima zaraCenih strana; on, pak, moraimati svoj stav u svemu tome trudeii se cla argumente svih strana- tu je potrebna i imaginacija, i senzibilitet, i osetljivost za drugadijemi5ljenje - izloLi u Sto povoljnijem svetlu: da bi tako opravdaoformulaciju antinomije marksizma.

DuSan Bo5kovii

IDENTITY, MARXIST LITERARY CRITICISM, DIFFERENCES

Summary

The author has chosen Marxist literary criticism ancl,.n the basis oiYugoslav evidcnce, olrcrcd an account o[h<tw tlilferences cmcrgcd in intcrprctingonc and the samc doctrinc, one and the samc identiry,. As most ol'thc participantiof this debate werc Marxist, thc logical schcmc of the prescntation has bcen matlcto match this fact.

The llrst group of Marxists claimcd that Marxist criticism is possible, butonly on the basis o[ Marxist aesthctics. Excmplary rcprcsentativcs arc Boris Zihcrland Janko Kos.

Thc second group of Marxists craimcd that Marxist criticism is oossiblc.but without Marxist acsthctics. Thc cxcmplary rcprcscntutivcs arc: Dusan Matii -who actual ly launched thc debate by his 1951 cssay, ,Dogma and Crcat iv i ty , ._Milan Kangrga and Danko Grlii.

The third vicw was advocatcd by svct'zar pctrovii: hc dcnicd Marxistlitcrary criticism in any fbrm.

In the dcbatc g0ing on for scvcral ycars, the strategy dcployc<I by SvetozarPctrovii seems to havc consisted in moclcrnizing Marxism in its own domain, incontrast to the ma.iority who preferred acomprehen,sive worldvicw. Thc attcmpt tomtdcrnizc Marxism in its own domain has obviously lailcd.

Key vords: histury o{'idcas, Marxism, litcrary criticism, dillbrcncc, idcntity,d isputc

xoFal(r

-LLoN

)LL

1 4 9