Univerzitet u Novom Sdu Filozofski Fkultet Odsek z istoriju

Igncije Lojol i osnivnje Drube IsusoveSeminrski rd iz predmet Rn modern istorij Evrope (XVII XVIII vek)

Student: Kristin Jeri (IS 26/08)

Mentor: dr Brnko Belin Miroslv Pvlovi

jun 2010. godine, Novi Sd

Predgovor

Cilj ovog rd je d prike ivot Igncij Lojole kroz prizmu osnivnj Drube Isusove. Pre sveg, d utvrdi njegovu ulog i znj u dtom dogju, ko i d objsni kko je dolo do tog. Srpsk istoriogrfij nije posvetil nijednu monogrfiju ovom veliknu evropske povesti, stog je utor pri pisnju ovog rd bio upuen n hrvtsk izdnj, bilo npisn od strne hrvtskih istorir, bilo d su prevodi u pitnju. Njvniji izvor pomou kojeg se moe upoznti ivot Igncij Lojole je njegov utobiogrfij, koju je diktiro Luisu Gonslvesu de Kmri (Luis Gonalves de Camara) u rzdoblju od vgust 1553. do septembr 1555. Nrvno, rd je vie put prekidn zbog njegove bolesti ili drugih obvez. Pored nvedenog spis, istoriri su se sluili i izvornom grom, pre sveg, onom koj je prikupljen u postupku njegove knonizcije. Jedn od istknutijiuh istriv njegovog ivot je bio Dems Brodrik (James Brodrick), iji rd Prvi Isusovci dje jsn pregled Lojolinog ivot, ko i rne istorije Drube. O istoj temi je piso i Josip Predrgovi, Isusovc iz Hrvtske, jo poetkom XX vek. Tokom pisnj ove studije koriene su obe monogrfije. Potrebno je isti d su veom temeljito npisne, pogotovo Brodrikovo delo, koji je konsultovo i rdove istorir bliskih protestntskim crkvm, dok je Predrgovi neto slbiji n polju kritikog rsuivnj. Izuzev ovih del, solidnu biogrfiju dte linosti pru Oven edvik u svojoj Istoriji reformcije, ko i Vil Djurnt u knjizi Reformcij: istorij Evropske civilizcije od Viklif do Klvin 1300 1564. Ipk, ovi krtki pregledi n nekoliko mest sdre i netne ili nedovoljno precizne podtke. Neki od njih su usko vezni i z rzdoblje koje je pisc ovog rd eleo d osvetli. Konkretn primer z tkvu greku je i dtirnje Igncijeve odluke o osnivnju Drube, to ni mlo ne iznenuje, kd se uzme u obzir sloenost nvedenog pitnj. to se nune prture tie, cilj je bio d se u fusnotm dju krtke biogrfije vnijih osob, ko i d se rzjsne mnje poznti termini. U pogledu sme terminologije vezne z hrinsku veru, korieni su oblici uobijeni z Ktoliko crkvu.

2

Od Pmplone do Priz

Igncije Lojol je do svoje dvdeset devete godine iveo nlik n druge plemie XVI vek, i immo mlo podtk o njemu.1 Jedini znjniji podtk je nen meu sudskim ktim u Azpeitiji, prem kojem je 1515. godine bio optuen u sudskom postupku zbog velikih i znjnih prestup. Pokuo je d umkne svetovnom sudu pozivjui se n tonzuru2 koju je primio jo u mldim godinm, i bio uvrten u kliriki stle. Iz nvedenih kt vidimo d se Igncije Lojol u dto dob oblio u koni prsnik i oklop, s mem, bodeom, muketom i rznim drugim orujem, to je znilo d prem jednoj buli ppe Aleksndr III ne moe d se smtr crkvenim dostojnstvenikom. Nije nm poznto kko se zvril dt prnic.3 Prestupn godin u ivotu Lojole je bil 1521. Td se u slubi nmesnik Nvre nlzio u utvrenju Pmplone, koju su opseli frncuske trupe. Svi oficiri su bili z to d se predju, jedino je on ngovro svoje drugove d se upuste u borbu. Znimljivo je primetiti d se, prem sopstvenom kzivnju, n dn uoi bitke ispovedo jednom od svojih sborc, jer nije no svetenik. Dkko, d ovkv ispoved nije skrmentln, li se jo i krjem XV vek smtrl z korisnu, rdi tog d se doe do vee sigurnosti o iskrenosti sopstvenog kjnj. Lojolin odnos prem hrinstvu u dtom rzdoblju ivot je bio u potpunosti u skldu s svojim okruenjem. Izvesno d je verovo, jer je pripdnost Ktolikoj crkvi posto deo etnikog identitet Kstiljc, zbog duge borbe protiv Mvr. Meutim, nije se uvo od greh. Do bitke je dolo 21. mj, i posle estosovne borbe Frncuzi su zuzeli citdelu. Lojol je bio teko rnjen, jer mu1

Igncije Lojol je roen 1491. godine u dvorcu Lojol, u bskijskoj pokrjini Gvipusko. N krtenju je dobio ime Injigo, koje e tek u Prizu d promeni u Igncije. Uskoro je posto p n dvoru krljevskog blgjnik Hun Velskez de Kuelr (Juan Velazquez de Cuellar) u grdu Arevlu. D bi 1517. stupio u slubu nmesnik Nvre Antonij de Mnrike (Antonio de Manrique). Josip Kukuljan, Autobiografija Ignacija Loyolskog. Hodoasnikova ispovest, Zagreb 1991, 7 2 Izrz tonzur je nstl od ltinske rei tondere u znenju iti. U pitnju je vekovim str crkveni obij inj prmen ili krug kose n vrhu glve. Nsto je oko 500. godine, obvezivo je sve redovnike i monhe. U srednjem veku se pretvorio u obred s kojim je lik primljen u kliriki stle. Ukinut je odlukom ppe Pvle VI. A. Hussling, Tonsur, in: Lexikon fr Theologie und Kirche, Rom Mnchen 1965, vol. X, 250 251 3 Oven edvik, Istorija reformacije, Novi Sad 1986, 186; J. Kukuljan, Opus citatum, 72 73

3

je topovsk kugl povredil obe potkolenice. Posle hirurkih zhvt prenesen je u Lojolu, gde su mu ponovo sstvili kosti. Iz elje d mu fiziki iugled bude svren podvrgo se bolnim zhvtim. Meutim, izgledlo je ko d mu nem sps, zdrvlje mu se sve vie pogorvlo. Tek je 29. jun n dn Svetih postol Petr i Pvl poeo d se ose bolje. U prilog protiv stv d je u svom rnom ivotu bio nereligiozn, ide i injenic d je jo ko vitez npiso jednu pesmu posveenu Sv. Petru. I pored tog, d u mldosti sigurno nije ni mislio d se stvi u slubu vere, znimljivo je primetiti d je iskzivo posebno potovnje prem nvedenom svecu, koji je u srednjem veku smtrn z ztitnik Crkve.4 Dok se oporvljo ztrio je d mu dju jednu od njegovih omiljenih knjig Amdis Glskog (Amadis de Gaul), li su u dvoru, prem Igncijevom kzivnju, nene smo dve knjige: ivot Isusov od Ludolf Sskog i Flos sanctorum (Cvet svetc) od Jkob Vird (Jakob de Viraggio). Obe knjige su pripdle njenoj pobonoj urkinji Mgdleni, koj je ko dvorsk dm borvil n dvoru Izbele Kstiljske, gde je mogl d doe u dodir s religioznom interiorizcijom. Prouvjui ivote svetc Igncije je sve vie eleo d izvrv ist del ko i oni. On to jo nije smtro ko neki unutrnji stv, ve je teio d isto n spoljnji nin mnifestuje svoju veru. Kd je jedne noi dok je bio budn ugledo Devicu Mriju s mlim Isusom, vrsto je odluio d e d ode n hodoe u Jeruslim im ozdrvi. Td je prvi put doo n ideju d postne kluer, te je poslo jednog slugu u Burgos d se rspit o Krtuzijnskim prvilim.5 Meutim, uprkos tome d su mu se svidel sznnj koje je uo od sluge, ipk je odluio d ode n plnirno hodoe. Prvo je otio u Nvretu kod Antonij de Mnrike, koji mu je tom prilikom ispltio neto zostlog novc i ponudio mu slubu, no Igncije je odluio d to odbije. Iz Nvrete je krenuo z Monsert. N putu se odigro jedn dogj, koji veom vljno ukzuje n primitivnost njegovih tdnjih verskih shvtnj. Susreo je jednog Mvr, kojeg nije uspeo d ubedi d je Devic Mrij i posle poroj ostl device, poto je posle rzgovor Muslimn odjho, Igncije se dugo dvoumio d li d g prestigne i ubije zbog uvrede koju je nneo

4 5

J. Kukuljan, Op. cit, 75 Krtuzijnski red je monki red unutr Ktolike crkve, kojeg je osnovo sv. Bruno 1084. godine, d bi 1140. bio i zvnino priznt. U pitnju je pustinjki red s veom strogim prvilim. Josip Edgar Leopold, Tko su i kako ive kartuzijanci, Ljubljana 1970, 31

4

Svetoj Mriji ili d mu potedi ivot. N krju je Mvr ipk osto iv.6 U Monsertu je ostvio svoje skupoceno odelo nekom siromhu i obuko je hodosniko ruho od veom grubog sukn. Iz Monsert je treblo d krene z Brselonu, li se ipk neko vreme zdro u Mnresi.7 Borvk u Mnresi je mod njvniji deo njegovog ivot u periodu od obrenj p sve dok nije zpoeo studije u Prizu (1528. godine). Treb isti d je iveo veom skromno, prosei hrnu, meso nije jeo. Tkoe, nije podrezivo ni kosu ni nokte. U nvedenom periodu je esto imo rzn provienj u kojim mu se njee prikzivo Isus Hrist. I pored tog, to ni sm nije bio teoloki obrzovn, poeo je d poduv ljude o evneoskom ninu ivot s mnogo uspeh. Tu je sstvio i njegovo poznto delo Duhovne Vebe u prvobitnom obliku.8 Poetkom 1523. godine je krenuo u Brselonu odvde u Getu p z Rim, gde je ztrio dozvolu z posetu Svete zemlje, koju je pomou zlgnj drugih pnc veom brzo dobio, i glsil je n ime: klerik Enekuz Lojole. Ztim je krenuo z Veneciju, p preko Kipr do Plestine. Iko je izrzio elju d z stlno borvi u Jeruslimu, to mu ipk nije odobreno. U svojoj Autobiogrfiji ke, d je hteo d ostne tmo kk bi mogo d pome dum.9 Vrtivi se n Apeninsko poluostrvo odluio je d pone d studir kko bi mogo d bude n veu slvu Gospodin, li bez ikkvih nznk neke konkretnije ideje.10 U Brseloni je tokom 1524 1526. izuvo grmtiku, d bi se posle tog do n studije filozofije u Alkli. U ovom periodu, kd je poeo d studir npustio je iscrpljujuu nviku d ne jede meso, kko bi imo dovoljno snge z svoje obveze. Uporedo, poeo je d odrv i svoj spoljnji izgled, to moe d uke n neko smirenje u njegovoj uzburknoj dui. Ovde je redovno dro duhovne vebe, i brzo je okupio jednu mnju6 7

J. Kukuljan, Op. cit, 20 Postoje tri znjnije teorije ztno nije otio direktno z Brselonu: prem jednoj plnove mu je omel kug, prem drugoj se td u Brseloni nlzio pp Hdrijn VI od kog je trebo d ztri dozvolu z hodoe, to nije hteo d uini jer su se u prtnji Svetog Oc nlzili i mnogi njegovi nekdnji prijtelji. Konno mogue d g je bolest nterl d provede due vreme u Mnresi, gde je borvio oko godinu dn. J. Kukuljan, Op. cit, 85 87 8 Duhovne vebe su spis s prktinim sdrjem, u njemu se ne izle nuk Ktolike crkve, li se oslnj n Biblijsku teologiju i n mistin iskustv Igncij Lojole. Cilj je d se pomou njih upozn elj Gospodin, kko bi mogli d mu sluimo.Iko je osnov spis npisn jo u Mnresi tokom 1522. godine, pp Pvle III je tek 31. jul 1548. odobrio izdvnje knjige. Jo je i Pije XI (1922 1939) svetovo d se svki svetenik brem jednom u tri godine podvrgne Duhovnim vebm. Ignacije Lojola, Duhovne vjebe, Zagreb 1971, 131 9 Neki smtrju d je eleo d preobrti Turke iz islm u hrinstvo. Vil Djurnt, Reformcij. Istorij evropske civilizcije od Viklif do Klvin 1300 1564, Beogrd 2004, 852 -853 10 Ad maiorem Dei gloriam (N veu slvu Gospodin) je i dns geslo isusovkog red.

5

druinu oko sebe, iko sem zjednike pouke ljudi nisu imli jsn cilj z budunost. Tokom svojih krtkih studij u Alkli verovtno je d se Igncije upozno s delom Erzm Roterdmskog Prirunik hrinskog vitez (Enchiridion militis christiani), koje je 1525. tmpno u dtom mestu. Meutim, uskoro su privukli pnju inkvizicije. Izgled d je prvi rzlog hpenj Lojole i njegovih drugov, bil t to ih je jedn metnin optuio d su ngovrli njegovu enu i ki d pomu siromnim. Istrg je trjl krtko i nije donesen nikkv presud, jedino im je nreeno d ofrbju njihovu odoru u rzne boje, jer nisu redovnici. Ipk, posle nekoliko meseci ponovo su uhpeni, i istrgu protiv njih je vodio vikr ndbiskup. Trjl je etrdeset i dv dn. N krju je doneen oslobju presud 1. jun 1527, li im je zbrnjeno d se oble u redovniku odeu i d propovedju.11 To je teko pogodilo Lojolu, jer je njegov jedini cilj u dtom periodu bio d pome dum. Posle neuspene lbe kod toledskog ndbiskup i prims pnije Alonz de Fonseke (1523 1534) u Vjdolidu, Igncije je s drugovim preo u Slmnku.12 Meutim, ovde su jo mnje uspeli d studirju, jer ih je inkvizicij veom brzo uhpsil. Iz dtog del stjl je grup dominiknskih redovnik, koj je smtrl d Lojol poduvjui bez znnj, mor nuno d se osloni ili n Sveti duh ili propoved neku jeres. Istrg je bil temeljit, ovom prilikom su crkvene vlsti prvi put pregledle i Duhovne vebe. Presud je proitn u drugoj polovini vgust 1527. godine. Igncije Lojol i njegovi drugovi osloboeni su, li im je zbrnjeno propovednje o gresim n etiri godine, dok ne zvre studije. Poto nije eleo d se pomiri s tim, d ne moe d poduv ljude, dok se sm ne usvri, odluio je d poe z Priz. Tkoe se ndo, d jer ne poznje frncuski jezik nee oseti potrebu z duebrinikim poslovim. Poto njegovi prvi uenici nisu mogli d odu s njim, on im je obeo d e d im pomogne u dljem kolovnju im bude mogo. Od ovih njegovih prvih prtioc niko nije istrjo.13 On sm je negde u februru 1528. stigo u Priz, iko su mu mnogi svetovli d ne ide tmo, plei g d su uli d se u Frncuskoj pnci nbijju n kolc.14 U Prizu je poel nov fz Lojolinog11 12

J. Kukuljan, Op. cit,43 45, 95 97 Pomo z to im je do uprvo ndbiskup Fonsek. J. Brodrick, Prvi Isusovci, Split 1979, 34 13 Josip Kukuljan, Op. cit, 46 47, 96 98 14 Ovkve glsine treb d se stve u kontekst rt izmeu cr i krlj Krl V (I) i Frnso I. V. Djurnt, Op. cit, 485 490

6

prosvetljenog ivot, ovde je skoro u potpunosti zvrio svoje studije i upozno svoje prve prve prtioce s kojim e 1540. godine d osnuje Drubu. Teko je zkljuiti t je tno opredelilo Lojolu d se odrekne svetovne slube, d li su to bil provienj ili njegov jk elj d se oisti greh prolosti i d pome drugim. to se tie njegovog rnjvnj izvetji ukzuju n to d je uspeo u potpunosti d se oporvi, te ne bi treblo tumiti d je njegovo zdrvlje rzlog z to to se odreko svetovne slve. U prvom periodu obrenog ivot vidimo mldu osobu koj je osel izuzetno genje prem sopstvenom telu, zbog prethodnog grenog vldnj. S vremenom g je tj osej npustio, i poeo je d tei k tome d pomogne i drugim. Poto je uvideo potrebu d se koluje, poeo je s izuvvnjem grmtike u Brseloni, d bi ztim studiro u Alkli i Slmnci. N krju je zbog pritisk inkvizicije bio primorn d pree u Priz. Ovde mu je pored studij glvni cilj bio d pome drugim. Znimljivo je isti d su esto njegovi sluoci bili ljudi koji su se i smi rniji bvili nemorlnim poslovim. Iko je ovde okupio jednu grupu od pet est mldih oko sebe, nije isprvno govoriti o tome d je ve td imo cilj d osnuje novi red. D je to tko vidi se iz ksnijih dogj, poto se n to odluio tek posle dugog promtrnj i venj.

7

Od Priz do Rim

Posle prelsk u Priz zpoeo je novi period u ivotu Igncij Lojole. U nvedenom grdu je imo zntno vie mogunosti d se koluje, nego u svojoj otdbini. Zto se 2. februr 1528. godine upiso n kolegijum Montegi (Montaigu).15 Iz zvij je poneo dvdeset i pet zltnik, koje je imo d potroi n smetj. Meutim, on ih je poverio nekom pncu, s kojim je zjedno stnovo, tj je sv novc potroio. Bilo je to velik poteko z Igncij Lojolu, jer je ve n uskrs 1528. ponovo moro d prosi hrnu, ko i d se preseli u svrtite z siromne. Ovj put nije prosio, jer je eleo to vie d ponizi sebe zbog svog grenog ivot, ve iz potrebe, jer nije uspeo d ne odgovrjui poso, pored kojeg bi jo uvek imo dost vremen z studije. Nisu hteli d g prihvte ko slugu n univerzitetu, jer je bio prestr.16 Td mu je jedn pnski redovnik do prijteljski svet d prosi po Nizozemskoj. Tmo je uspevo, od trgovc iz njegovog zvijnog mest, z dv mesec d skupi toliko novc od kojeg je mogo d se izdrv u preostlom delu godine. Nije pomgo smo sebi, ve i drugim siromnim studentim. Izgled, d je posle prvog put u Nizozemsku szno d u Runu (Rouen) lei n smrti njegov poznnik, koji mu je ukro zltnike. On je odluio d g poseti, te d mu pomogne, ko je to mogue. N krju je uspeo d mu ne prevoz k njihovoj zjednikoj domovini. Pored uenj Igncije Lojol se i ovde trudio d potkne i druge d se ponize pred Bogom i d se povinuju zkonim Ktolike crkve. N Montegiu je steko nekoliko sledbenik koji su g izneverili, ko i oni iz Slmnke.17 Kd je uspeo d nui ltinski, preo je u Kolegijum sv. Brbre, gde je usvrvo svoje znnje iz filozofije. Tu je stnovo u domu z studente, u istoj sobi s dve osobe, koje su ksnije imle prvorzredni znj prilikom osnivnj Drube Isusove. To su bili Pjer Fvr (Pierre

15

Znimljivo je d su se u nvedenoj ustnovi neposredno pre Igncij Lojole kolovli n Klvin i Erzmo Roterdmski. J. Brodrick, Op. cit, 37 16 Imo je td trideset i sedm godin. 17 Brodrick, Op. cit, 37 Josip Predragovi, Sv. Ignacije Lojolski. Utemeljitelj Drube Isusove, Sarajevo 1902, 91 93

8

Favre)18 i Frnjo Ksverski (Francisco Xavier).19 Uskoro je upozno jo dv vern mld sledbenik: Dijeg Ljnes (Diego Laynez)20 i Alons Slmeron (Alonso Salmern)21, koji su 1533. doli u Priz. Nposletku u ovom periodu su se mloj druini prikljuili i Nikols Bobdilj (Nicols Bobadilla)22, ko i Heronim Ndl (Jeronim Nadal)23 , koji je18

Pjer Fvr je roen 13. pril 1506. godine u jednom mlom selu blizu dnnje frncusko vjcrske grnice. U rnoj mldosti je bio pstir, li je ipk uspeo 1525. d upie Kolegijum sv. Brbre u Prizu, gde je upozno Igncije Lojolu. Posto je njegov sledbenik, i jedn od osniv Drube Isusove. Od 1540. do vgust 1544. godine je borvio u Nemkoj, gde je uvideo d sr uspene borbe protiv protestntizm lei u unutrnjoj duhovnoj obnovi Ktolike crkve. Posle je vrio postolsku slubu u pniji i Portugliji. On je bio tj, koji je uspeo d pridobije Frncisk Bordu (Francisco Borgia) nmesnik Ktlonije d postne Isusovc. Iko je zdrvlje Pjer Fvr postjlo sve slvije, pp je odluio d g ponje n Tridentski sbor, dok je krlj Portuglije teio z tim d g postvi z ptrijrh Etiopije. Pokorio se ppinoj elji, li je 1. vgust 1546. preminuo u Rimu. Proglen je blenim 5. septembr 1872. z vreme pontifikt Pij IX. Spomendn mu je 8. vgust. J. Brodrick, Op. cit, 7 35 J. Predragovi, Op. cit, 93 95 J. Kukuljan, Op. cit, 60, 104 19 Frnjo Ksverski je roen 7. pril 1506. godine u Bskiji u biskupiji Pmplon. NJegov porodic je pripdl sitnom plemstvu. I on je u Kolegijimu sv. Brbre posto sledbenik Igncij Lojole, pre tog se istico ko izvrstn tletir. Bio je jedn od osniv Drube Isusove, gde je osto upmen ko misionr. irio je nuku evnelj u skoro svim portuglskim i pnskim kolonijm. Njvie se trudio d upozn Indijce i Indonene s hrinskom nukom i ivotom. Borvio je i u Jpnu, gde je pokuo d preobrti smog vldr, li bez uspeh. Neposredno pred krj ivot je odluio d ode u Kinu, li je n putu 3. decembr 1552. godine umro od groznice. Betifikovn je 25. oktobr 1619. z vreme Pvl V, dok je knonizovn z svec 12. mrt 1622. godine, isti dn je proglen z svec i Igncije Lojol, z vreme pontifikt Grgur XV. J. Brodrick,Op. cit, 7 35 J. Predragovi, Op. cit, 95 96 J. Kukuljan, Op. cit, 60; 104 20 Dijego Ljnes je roen 1512. godine u Kstilji u biskupiji Sigvenc (Sigenza). Bio je novi hrinin, preci su mu bili jevrejskog porekl. Godine 1527. je posto student u Alkli, dok je 1533. godine preo u Prizu. Jedn je od odniv Drube Isusove. Kre vreme je predvo teologiju n univerzitetu Spienc (La Sapienza) u Rimu. Znjn je ko uesnik Tridentskog sbor. Posle smrti Igncij Lojole, Dijego Ljnes je posto uprvitelj Drube Isusove. Kd je preminuo pp Pvl IV izgledlo je d bi on mogo d bude novi biskup Rima, li se to ipk nije dogodilo, ni sm nije eleo d obvlj nvedenu slubu. Umro je 19. jnur 1565. godine. J. Predragovi, Op. cit, 96 97 J. Kukuljan, Op. cit, 60, 105 21 Alonso Slmeron je roen 8. septembr 1515. godine u Toledu. Studiro je n univerzitetu u Alkli, d bi ksnije preo n Sorbonu. Jedn je od osniv Isusovkog red. Obvljo je slubu postolskog nuncij u Irskoj 1541 1542, nije uspeo d poj uticj Ktolike crkve u nvedenoj zemlji. Uestvovo je n Tridentskom sboru. Pomgo je Ignciju Lojoli prilikom izrde Konstitucij Drube Isusove. Obvljo je slubu provincijl u Npulju i generlnog vikr z Frncusku. Autor je mnogih teolokih spis. J. Predragovi, Op. cit, 97 J. Kukuljan, Op. cit, 60, 105 22 Nikols Bobdilj je roen 1511. u Plensiji, u istoimenoj biskupiji. Poreklom je bio iz jko siromne porodice. U Priz je doo s nmerom d nui ltinski i grki. Jedn je od osniv Isusovkog red. Sluio je ko vojni kpeln u vojsci cr Krl V. Uestvovo je n rprvm izmeu ktolik i protestnt u Nemkoj. Oto je kritikovo ugzburki verski mir. Propovedo je u sedmdeset i sedm ndbiskupij i biskupij irom Nemke, Itlije i Dlmcije. Umro je 23. septembr 1590. u Loretu. J. Predragovi, Op. cit, 97 98 J. Kukuljan, Op. cit, 60, 105 23 Heronim Ndl je roen 11. vgust 1507. godine n Mjorci. Studiro je u Alkli, d bi ksnije preo u Priz. Tu je upozno Igncij Lojolu, iko je bio snno pod njegovim uticjem, ipk je odluio d se uputi u Avinjon. Godine 1538. zreen je z svetenik, dok je 1545. posto novk u Drubi Isusovoj. Od 1548. p sve do 1572. obilzio je pniju, Portugliju, Frncusku, Nemaku i Nizozemsku, ko postolski vizittor. Preminuo je 2. pril 1580. u Rimu. J. Predragovi, Op. cit, 98

9

nkrtko ipk npustio Igncij Lojolu, li je posle odluio d se prikljui ve osnovnoj Drubi Isusovoj. Iko je Igncije Lojol studiro njkre od njih, uspeo je ve n uskrs 1534. godine d stekne zvnje mgistr slobodnih nuk. To je bil njegov prv velik pobed, koju je uspeo d dobije uprkos svojoj poodmkloj dobi, siromtvu i bolesti. Posle zvrenih studij filozofije krenuo je d izuv teologiju. N tom putu prtili su g i ostli njegovi sledbenici. On im se nije despotski nmeto, ve se dro prem njim ko striji brt. Svi su se sloili d e posle sopstvenog svetenikog reenj hodostiti u Jeruslim, gde bi trebli d odlue d li d ostnu tmo rdi irenj jevnelj meu Turcim ili d se vrte nzd. Smtrli su, ko dto putovnje ne bude mogue, d e d se stve n rspolgnje ppi, ko Hristovom nmesniku n zemlji. U dtom trenutku niko od njih jo nije mislio n osnivnje nekog novog red, ve su se smo trudili d budu n veu slvu Boju. D bi nvedenu odluku uvrstili, oni su 15. vgust 1534. godine n prznik Uznesenj Mjke Boje u kpelici Sv. Dionisij n Monmrtru, poloili zvete n siromtvo i istou, ko i d e d hodoste u Jeruslim. Dtom prilikom svetu Misu je sluio Pjer Fvr, td jedini svetenik meu njim.24 Igncije Lojol je u Prizu studiro teologiju osmnest meseci, kd se rzboleo, i n ngovor lekr pristo d ode u pniju n jedn dui odmor. Z vreme svojih teolokih studij jko je poeo d ceni sv. Tomu Akvinskog.25 U ovo vreme se dogodilo i to d je inkvizicij i u Prizu poel d vodi istrgu protiv njeg. Ni ovj put nije neno nikkvo krivoverje u njegovoj nuci, te je proglen z nevinog. Ovom prilikom su s izuzetnom pnjom pregledn njegov spis Duhovne vebe, jer su mnogi tvrdili d pomou njih zvodi ljude. S svojim drugovim se dogovorio d se ponovo sstnu u Veneciji poetkom 1537, d dotle dovre svoje teoloke studije. Npustio je Priz,

24 25

J. Brodrick, Op. cit, 44 45 J. Predragovi, Op. cit, 98 100 Tom Akvinski je roen oko 1225. godine u junoj Itliji. Posle izuvnj teologije u Npulju posto je dominiknski redovnik. Doktoriro je teologiju 1252. u Prizu kod uvenog teolog Albert Velikog. Odbijo je sve ponuene crkvene posti. Autor je mnogih teolokih del, od kojih je do dns njznjnij Sum teologije, u kojoj obruje celokupnu teologiju. Umro je 7. mrt 1274. godine. Proglen je z svec 1323. z vreme pontifikt Jovn XXII, z crkvenog nuitelj 1567. z vreme ppe Pij V. Znj njegove teologije u novije vreme je potvrdio Sveti otc Pvle VI u pismu Lumen Ecclesiae. Jedn od njboljih poznvtelj sv. Tome Akvinskog je bio o. Tom Vere iz Bke. Tomo Vere, Toma Akvinski. De ente et essentia, Obnovljeni ivot, Zagreb (1998) 2, 131-140

10

njverovtnije, u mrt 1535.26 Osim, to je posetio sopstvenu rodbinu u Lojoli, on je odluio i d prenese pism njegovih sledbenik njihovim porodicm irom pnije. U svom rodnom mestu je poduvo decu ktolikom ktehizmu. Zhvljujui svojim rodbinski vezm, ko i pomou rnijih prijtelj Igncije Lojol je u Mdridu imo priliku d se susretne s osmogodinjim princom Filipom (II), koji se i pedeset godin ksnije seo nvedenog dogj.27 Ztim je iz Vlensije zplovio z enovu, odkle je preo u Veneciju, gde je stigo krjem 1535. Nije to bio ni mlo bezopsn put u dto vreme, jer je Sredozemljem i dlje gospodrio Hjredin Brbros gusr u osmnskoj slubi. Tu je nstvio s uenjem teologije, i steko novog sledbenik Dijeg Hozes.28 Izuzev njeg, poduvo je i druge, meu kojim je bio i jedn brti krdinl Kontrinij. Ali mu je polo z rukom d iz nerzjnjenih rzlog doe u sukob s krdinlom ovni Pjetrom Krfom29, koji je posto pp pod imenom Pvle IV. I ovde je privuko n sebe pnju inkvizicije, prem njegovom ksnijem kzivnju bilo je mnogo onih, koji su tvrdili d je u pniji i Prizu spljen in effigie30 . Ipk je i ovj put presud bil u njegovu korist. U jnuru 1537. godine stigli su i prijtelji iz Priz. NJihov broj je u meuvremenu porsto n devet, jer su im se prikljuili Klod Le e, n Kodir i Pshz Brut.31 Ni njihov put do Venecije nije bio lk, jer su zbog rt izmeu

26 27

J. Predragovi, Op. cit, 102 103 J. Kukuljan, Op. cit, 106 J. Kukuljan, Op. cit, 109 28 Dijego Hozes (Diego Hoces) je bio mldi svetenik poreklom iz Mlge, koji je posve svrtenih teolokih studij u pniji doo n dljnje usvrvnje u Veneciju, gde je i upozno Igncij Lojole. Nprsno je umro dve godine docnije. J. Predragovi,Op. cit, 112 113 29 ovni Pjetro Krf (Giovanni Pietro Carafa) je roen 1476. godine u Npulju. Pomou svog rok krdinl Olivijer Krfe brzo je npredovo u crkvenoj hijerrhiji. Godine 1505. je zreen z biskup. Ztim je bio ppski nuncio u Engleskoj, od 1520. kpeln n pnskom dvoru. etiri godine docnije uestvovo je u osnivnju Tetinskog red. Nlzio se u Rimu kd su mj 1527. trupe cr Krl V svirepo opljkle grd. Krdinl je posto 1536. z vreme pontifikt Pvl III. Nlzio se n elu kolegijum krdinl koji su vrili pripreme z unutrnju obnovu Ktolike crkve. Tkoe je uestvovo u rdu Tridentskog sbor. Izbrn je 1555. z ppu, uzeo je ime Pvle (IV). Odluno je delovo u suzbijnju protestntskog uticj. Sem tog to se trudio d obezbedi dlji rd Tridentskog sbor, 1559. je izdo Listu zbrnjenih knjig (Index librorum prohibitorum). itnje del s nvedenog spis je knjvl inkvizicij. Sm Pvle IV je podupiro rd Rimske inkvizicije, koju je osnovo njegov prethodnik Pvle III. N politikoj sceni je podrvo pnskog krlj Filip II (1556 1598), n ije je insistirnje pristo d izmeni crkveno ureenje u Nizozemskoj. Preminuo je 18. vgust 1559. G. Schwaiger, Paul IV, in: Lexikon fr Theologie und Kirche, Rom Mnchen 1963, vol. VIII, 200 - 201 30 U odsustvu. 31 Klod Le e (Cloude Le Jay) je roen oko 1504. u Svoji. Bio je od detinjstv prijtelj s Pjerom Fvrom. Studiro je u L Roelu, d bi se nuno usvrvo u Prizu, gde se 1535. prikljuio sledbenicim Igncij Lojole. Uestvovo je u osnivnju Drube Isusove, posle je sluio u Itliji i Nemkoj. Neposredno pred smrt je bio rektor univerzitet u Beu. Umro je 6. vgust 1552. godine u svojoj 42. godini.

11

Frnso I i cr Krl V morli d putuju duim putem, kroz vjcrsku, gde su u blizini Konstnc imli vtrenu prepirku s jednim protestntskim pstorom. Poto u dto dob godine le nisu plovile z Plestinu, odluili su d se podele n dve grupe, i d se stve mletkim bolnicm n rspolgnje. U prolee smtrli su d je vreme d krenu u Rim, kko bi ztrili ppski blgoslov z hodosniko putovnje. Igncije Lojol je osto u Veneciji, mislei d bi njegovo prisustvo kodilo zjednikoj stvri, zbog njegovog sukob s dr Ortizom i krdinlom Krfom. U Rimu su doiveli srdn prijem, i uprkos strhovnju Lojole Ortiz se prem njim pokzo ko njvei prijtelj. Pomou njegovog uticj bili su primljeni kod ppe Pvl III, koji im je do tren blgoslov, ko i odobrenje d njihovo sveteniko reenje moe obviti bilo koji biskup kojeg smi odberu. Td je meu njim bilo smo tri zreen svetenik. Posle tog bili su ponovo svi zjedno u Veneciji, gde su pred ppskim legtom ponovili zvete, koje su poloili n Monmrtru. Ztim su petoric od njih estorice 24. jun 1537. godine primili sveteniki red iz ruku biskup iz Rb.32 Posle tog podelili su se u etiri grupe, koje su pole u Viencu, Pdovu, Bsno i Trevizo, gde su pomou propovedi irili hrinsko uenje. N jesen su se svi skupili u Vienci, i poto ni tokom zime nije dolo do prekid rt izmeu Crstv i Osmnlij, te nisu mogli d hodoste u Jeruslim, odluili su d ispune drugi deo svog zvet, d se stve ppi n rspolgnje. Td su Igncije Lojol, Dijego Ljnes i Pjer Fvr poli z Rim, dok su se ostli uputili k Sijeni, Ferri i Bolonji u potrzi z novim sledbenicim.33 Posle prelz u Priz 1528. Igncije Lojol je nstvio svoje obrzovnje iz filozofije, koje je u pniji moro d prekine zbog problem s inkvizicijom. Tu je uprkos tekim okolnostim uspeo ne smo d stekne zvnje mgistr slobodnih nuk, ve je no i dovoljno vremen d privue sebi mlde i tlentovne ljude, ko to su bilin Kodir (Jean Codure) je roen 24. jun 1508. godine u Provnsi. Studiro je u Prizu, gde se 1536. godine prikljuio sledbenicim Igncij Lojole. Uestvovo je u osnivnju isusovkog red. Umro je iznend 29. vgust 1541. Pshz Brut (Paschase Brot) je roen u bogtoj porodici s sever Frncuske oko 1500. godine. Ve je 1524. bio zreen z svetenik, 1534. odlzi u Priz n dodtne studije. Tu se upozno s Pjerom Fvrom. Uestvovo je u osnivnju isusovkog red, i posto je njen provincijl u Itliji i Frncuskoj, gde je imo d izdri uporn otpor opozicije prem novom redu. Umro je 14. septembr 1562. godine od zrzne bolesti, koju je dobio obilzei bolesnike. J. Kukuljan, Op cit, 111 112 32 Alonso Slmeron je jo bio premld. 33 James Brodrick, Op. cit, 46 58 Josip Predragovi, Op. cit, 112 117

12

Fvr, Ksverski, Ljnes, Slmeron i Bobdilj. Uprkos tome, d su u ksnijem periodu uprvo oni inili okosnicu Drube Isusove, ne treb smtrti d su ve td imli tko odreen cilj pred sobom. Pogreno, esto se preuveliv znj njihovog polgnj zvet n Monmrtru. Vidi se d jo nisu bili sigurni d li je bolje d ostnu jedn zjednic, ili d pojedinno slue Bogu. Meutim, treb d se primeti, d je elj Lojole i njegovih prvih sledbenik, d slue Ktolikoj crkvi bil ogromn, jer ne smo to nisu odustli u tekim vremenim, ve su privukli i druge (Le e, Kodir i Brut). Vno je d se im n umu nveden injenic, kko bi lke rzumeli izvnrednu ulogu nvedenih ljudi u istoriji zpdnog hrinstv. Z nredne dogje od velikog je znj svretk teolokih studij, ko i sveteniko reenje, kko smog Igncij Lojole tko i druge petorice njegovih sbrt.

13

Osnivnje Drube Isusove

Odlzk u Rim jo nije znio d su Lojol i njegov sbr odluili d osnuju neku novu redovniku zjednicu, ve smo d su eleli d ispune svoj zvet, te d se stve ppi n rspolgnje. Ipk, kko su ksnije smi prvi Isusovci zbeleili, njihov zjedniki ivot u dtom periodu primo je sve vie oblik jedne mle redovnike zjednice. Jo pre nego to su se rstli rsprvljli su o tome, t d ku onim koje znim ime njihovog drutv. Do td su primeivli d ih ljudi esto nzivju Injigistim, prem pnskom imenu njihovog duhovnog voe.34 Meutim, oni su prihvtili td nzor, d nemju nikkvog poglvr iznd sebe izuzev Isus Hrist, i odluili su d se nzivju Drubom Isusovom. D je tj nziv osto i z ime red kojeg su ksnije osnovli, nije nikko slujno. Kd je Lojol u prtnji Ljnes krenuo prem Rimu, u mlom mestu L Stort (La Storta) je imo provienje, koje g je uvrstilo u uverenju d ne smo d se mogu nvedenim imenom zvti, ve d je to i obvez koju im je Bog nmetnuo.35 N Uskrs 1538. godine cel druin se okupil u Rimu, gde su bili srdno prihveni. Dvli su duhovne vebe mnogim, meu kojim su bili i osobe veom uglednog porekl, ko to je bio sijenski poklisr Tolomej (Tolomei), krdinl Gspro Kontrini (Gsparo Contarini) i prvnik dr Ortiz. Pored nvedenog, Fvr i Ljnes su dobili tu st d su imenovni z profesore n teolokom uilitu Spienc (Sapienza), dok se cel drub brojno uvel, jer im se prikljuio Frncisko Strd (Francisco Strada)36, mldi pnc koji je nedvno bio otputen iz slube ovani Pjetr Krfe. Svkodnevi ivot im je teko u duhu postolskog rd, propovedli su po crkvm i trgovim, delili svete skrmente i pouvli decu hrinskoj nuci.34

Ko to je ve pomenuto, Igncije Lojol je n krtenju dobio ime Injigo, koje je tek u Prizu promenio n Igncije, d bi u Rimu iskljuivo koristio tj oblik. 35 U toku molitve Lojoli se pokzo Isus s krstom i uz njeg Veni Otc koji je svom Sinu nredio d uzme njeg z svog slugu. J. Brodrick, Op. cit, 60 36 Frncisko Strd je bio rodom iz okoline Plensije. U Rim je doo 1536. i posredovnjem dr Ortiz je stupio u slubu krdinl ovni Pjetr Krfe, koji g je dve godine ksnije otpustio s drugim pncim. N putu u Npulj gde je hteo d stupi u pnsku vojsku, mldi se susreo s Lojolom , koji g je pridobio z Boju slubu. Ksnije je posto slvljeni propovednik, i bile su mu u Isusovkom redu poverene rzne slube. J. Kukuljan, Op. cit, 116

14

Propovedli su n itlijnskom, jedino se Lojol u crkvi Ne drge Gospe od Monsert sluio mternjim jezikom. I pored tog, to zbog slbog znnj itlijnskog jezik njihovi govori nisu dvli oekivni rezultt, uskoro su dospeli u iu rimske jvnosti. Rdilo se o tome, d je glvni propovednik n Uskrs 1538. u Rimu bio redovnik vgustinc Agostino Mjnrdi (Agostino Mainardi), ij je teologij milosti i slobodne volje bil obojen Luterovom bojom. Lojol je odluio, d se obrti poznnicim nvedenog redovnik i d g prijteljski upozori n zblude o kojim govori, ko i d uputi svoje sledbenike njemu smom . Ov upozorenj, ne smo to nisu donel nikkv plod, ve su Lojol i njegov duhovn br dospel u novu opsnost. Protiv njih su poeli d iznose klevete prijtelji fr Agostin, koji su svi odred bili pnskog porekl i n visokim polojim u Rimskoj kuriji. Govorilo se, d su ve osuivni ko jeretici u pniji, Frncuskoj i u Mlecim, odkle su uspeli d pobegnu, i d je njverovtnije d su pripdnici neke tjne luternske sekte. Tko je Igncije Lojol ponovo, po osmi put, dospeo pod istrgu inkvizicije. Istrg je trjl nekoliko meseci, okonn je presudom od 18. novembr 1538. Vveom je znimljiv podtk, d su se b u tom vremenskom periodu u Rimu nl trojic inkvizitor, koji su pre tog vodili postupk protiv Lojole. NJihov svedonstv su zntno doprinel tome d su prvi Isusovci u potpunosti rehbilitovni. Isprvnost presude je potvrdio sm fr Agostino, kd je nekoliko godin docnije pobego u vjcrsku, gde je posto luternski pstor.37 Kko je osloboen optube Lojol je odluio d prike svoju prvu Svetu misu, koji je odro n Boi 1538. u kpeli crkve Mrij More. Bilo mu je etrdeset i sedm godin. Kko su poele velike hldnoe imli su jo vie posl, zbog brige o siromnim i beskunicim U dto vreme ml druin nije jo u potpunosti izgubil sve nde, d e ipk uspeti d odu u Plestinu. Tko d su o svom buduem poloju mlo rzmiljli. Ipk, sve vie ih je pp slo u rzne poslove, te se povel opsnost d e u budunosti d rde odvojeno. Zto su odluili u toku prole 1539, d veju o svom buduem sttusu. Odluivnje je trjlo mesecim, svetovli bi se u toku noi, i to uvek n tj nin d su jednom prilikom pretresli rzloge z, drugom protiv dtog predlog. Prvo se postvilo pitnje d li je uopte korisnije d ostnu meu sobom povezni, ili d

37

James Brodrick, Op. cit, 63 64 Josip Kukuljan, Op. cit, 117 118

15

svko ode n poso koji mu pp dodeli, bez ikkve duhovne veze s drugim. Svi su se sloili d treb d ostnu u vezi jedn s drugim, smtrjui d ih je sm Bog povezo, uprkos njihovom rzliitom dobu, poreklu i nrvi. S tkvom odlukom doli su do zkljuk, d treb d poloe i zvet poslunosti ime bi po crkvenom zkonu postli redovnici. Usko povezno s tim je bilo i pitnje ustrojstv novog red, ko i d li postoji uopte mogunost d se tkv pln relizuje. Postojl je velik opsnost, d e pp d im nredi d se prikljue ve nekom postojeem redu. Treb d immo u vidu, kko je u to vreme bilo veliko opte nepoverenje u redovnike i monhe. Negtivn stv prem njim imli su svi protestntski teolozi od Mrtin Luter38 do Ulrih Cvinglij39.

38

Mrtin Luter (Martin Luther) je roen 10. novembr 1483. u Ajslebenu. Nredne godine se s porodicom preselio u Mnsfeld, gde g je otc Hns Luter vspito u strogom hrinskom duhu. kolovo se u Mnsfeldu, Mgdeburgu i Ajzenhu. Ztim je studiro slobodne nuke od 1501. do 1505. n univerzitetu u Erfurtu. Uprkos oevoj elji d studir prvo, mldi Mrtin Luter je stupio u Avgustinski red. Zreen je z sveenik 1507. Ztim je, smo pet godin ksnije, posto doktor teolokih nuk. Predvo je etiku i Aristotelovu filozofiju n univerzitetu u Vitenbergu. Tmo je 31. oktobr 1517. n vrtim crkve istko svojih znmenitih devedeset i pet tez, u kojim je otro npo prodju oprotjnic. Odbio je d se potini ppi. Tvrdio je d vrhovn vlst pripd optem crkvenom sboru. Uprkos tome to je obvio niz rzgovor s crkvenim velikodostojnstvenicim, nije promenio svoje miljenje. Bulom Exurge Domine biskup Rim Lv X je u junu 1520. poslednji put pozvo Luter d povue svoje teze. Poto je Luter to odbio, pp g je u jnuru 1521. izoptio iz crkvene zjednice. Luter je u nrednom periodu u spisim Vvilonsko ropstvo crkve, Otvoreno pismo i Rsprv o hrinskoj slobodi zokruio svoje uenje. Odbcio je nuku Ktolike crkve, smim tim i njenu orgnizciju, ko i disciplinu. Izuzetno otro je udrio n monki i redovnii ivot. Z sredstvo spsenj je smtro iskljuivo veru, nglsio je znj Svetog Pism. Zto je pokuo d obezbedi prevod Biblije n nemki jezik, to mu je konno 1545. polo z rukom. NJegovo uenje je osueno i n drvnom sboru u Vormsu 6. mj 1521. Uprkos tome, steko je mnogobrojne sledbenike. Mnogi plemii su u njegovoj ideji o crkvenoj reformi videli sredstvo u borbi protiv centrlistike politike crev, ko i mogunost d konfiskuju crkvenu imovinu. Posle jednogodinjeg borvk u zmku Vrtburg, zjedno s svojim sledbenikom Filipom Melnhtonom, trudio se d svoje ideje sprovede u delo. Reformiso je crkvu u Sksoniji. Mnoge druge nemke kneevine su sledile tj primer. Godine 1529. izdo je svoj Ktehizm u kojem je sistemtski izneo svoje uenje. Od njegovih mnogobrojnih spis temtikom se izdvj O Jevrejim i njihovim lim (1543.), gde Luter ukzuje n to d su Jevreji odbcivi Isus Hrist postli prokleti od Bog. Preminuo je 18. februr 1546. godine. H. Jedin, Luther,Martin, in: Lexikon fr Theologie und Kirche, Rom Mnchen 1961, vol. VI, 1223 1230 V. Djurnt, Op, cit, 325 364 39 Ulrih Cvingli (Ulrich Zwingli) je roen 1. jnur 1484. u selu Vildhus udnjenom pedeset milj od Cirih. kolovo se u Bzelu i Bernu. Teologiju je uio od Toms Vitenbh. Ztim je 1506. zreen z svetenik. Zno je strogrki i ltinski. S uivnjem je ito ntiku knjievnost. Povoljno se izrvo i o spisim Erzm Roterdmskog. Ko upnik u Ajnzidelnu zgovro je reformu crkve ve1516. Dve godine ksnije je preo u Cirih, gde je otro osudio prodju oprotjnic. Tek je 1521. u Grosminsteru poeo n sistemtin nin d izle svoje ideje o crkvenom uenju. Glvn teolok del su mu: O prvoj i lnoj religiji (1525.) i Nelo vere (1531.). U mnogim pitnjim se slgo s Mrtinom Luterom, li su im se miljenj rzil u odnosu n evhristiju. Cvingli je odbio d prihvti mterijlno prisustvo Isus Hrist u posveenom hlebu i vinu. On je uspeo d z svoje ideje o crkvi pridobije kntone Bern, Bzel, fhuzen, Apencel i Grubingen. Zgovro je i orunu borbu protiv knton vernih ktolicizmu. Poginuo je u jednom tkvom okrju kod Kpel 11. oktobr 1531. J. V. Pallett, Zwingli, Huldrych, in: Lexikon fr Theologie und Kirche, Rom Mnchen 1965, vol. X, 1433 1441 V. Djurnt, Op, cit, 386 395

16

Smtrli su d monki ili redovniki ivot ne smo d nije spojiv s biblijskom istinom, ve i nemogu. Osobito je npdn celibt. I u smoj Ktolikoj crkvi je bilo rsprostrnjeno miljenje d je potrebno d se smnji broj ve postojeih redov, i d se oni temeljno obnove u duhovnom smislu, jer je bil est pojv d su sveten lic bil odn sitnim uivnjim, ko to su lkohol.40 Ipk, su odluili d osnuju novi red, koji je dobio ime Drub Isusov, te d posle ppskog odobrenj izberu svog poglvr. Td se pristupilo pisnju ncrt konstitucij , koji je trebo d bude predt Svetoj Stolici n odobrenje. Ko svoj glvni cilj oznili su poduvnje dece, ko i svih drugih Bojim zpovestim, to je ssvim rzumljivo kd immo u vidu d je neznnje u to vreme bilo izuzetno veliko, to su oni ko ve iskusni u pstorlnom rdu veom dobro znli. Od ukupno devet td sstvljenih lnov u pet se spominje nvedeno pitnje. Drugi delovi su regulisli primnje novk u red, ko i pitnje poglvr. Ovj spis, koji je ksnije bio kmen temeljc Konstitucijm Isusovkog red, je bio sstvljn od 15. pril do 11. jun 1539. godine. Konno su 24. jun odluili d podnesu skup svojih odluk n odobrenje Svetoj Stolici. Pored ve spomenutih pitnj, u drugom lnu se govori o posebnom zvetu n vernost ppi, dok se u petom zkljuuje d u novom redu nee biti zjednike molitve u horu, d se ne bi zbog nje remetile vnije dunosti. Ov zdnj novin je ksnije izzvl veliko zprepenje.41 Lojol je dti ncrt predo svom bliskom prijtelju krdinlu Kontriniju, koji g je uruio ppi, ovj nelniku Svete Plte dominikncu Tomsu Bdiji (Tommaso Badia). Posle pozitivnog odgovor Bdije, pp je do usmeno odobrenje z osnivnje novog red 3. septembr 1539. godine. Ipk, nije sve ilo tko lko. Uskoro je krdinl irolmo Ginui (Girolamo Ghinucci), koji je po svojoj slubi izrivo ppske bule, zmerio dve stvri u dtom spisu. Prvo, smtro je z pogreno d se u novom redu izostvi zjednik molitv, koj je od dvnin krsil redovniki ivot. Dok s druge strne izrzio je svoje ne slgnje i u vezi posebnog zvet n poslunost ppi, jer je to opt dunost svkog hrin ktolik. U tko nstlom sporu, biskup Rim je odredio d presudi jedn kolegijum od tri prvnik. Meu njim je bio i Brtolomeo Gvidiioni (Bartolomeo Guidiccioni), koji je bio poznt

40 41

O. edvik, Op. cit, 185 187 J. Brodrick, Op. cit, 69 74 J. Predragovi, Op. cit, 128 130

17

po svom negtivnom miljenju o monkim i redovnikim zjednicm.42 Poloj Lojole i njegovih sdrugov nije bio lk, delovlo je ko d je sve mnje izgled z osnivnje Drube, jer je nvedeni prvnik bio veom cenjen u crkvenim krugovim. Jo iste 1539. je posto krdinl i rimski generlni vikr. Ipk, prvi Isusovci se nisu predli. Ve su od crkvenih velikodostnik s kojim su u proteklih nekoliko meseci zjedno vrili pstorlnu slubu, ztrili d pokuju d utiu n dtog krdinl. Od velike pomoi je bio krdinl Ipolit d Este (Ippolita d Este), iji je brt vojvod od Ferre bio u prijteljskim odnosim s Le eom. Dok je Brut uspeo d isposluje pomo od sentor Sijene, koji su se krdinlu Gvidiioniju obrtili preko svog poklisr u Rimu Frederik del Prto (Frederico del Prato). Pored tog, obezbedili su i pomo Konstnce Frneze (Constanza Farnese), koj je iml jk uticj kod Pvl III. Nvedeni npori nisu bili uzludni, posle neto mnje od godinu dn Gvidiioni je odluio d ipk d svoj pristnk n osnivnje novog red, s uslovom d broj lnov bude ogrnien n eztdeset. Poto je Lojol to prihvtio, pp je 27. septembr 1540. godine u plti Sn Mrko bulom Regimini militantis Ecclesiae utemeljio Drubu Isusovu. Treb isti d prvi lnovi tog red ni trenutk nisu gubili ndu d e do ppskog priznnj ipk doi. O tome svedoi injenic, d su Ksverski i Rodrigez u mrtu 1540, kd su zbog slube n drugom mestu npustili Rim, ostvili kod Lojole briljivo zpeene glsove z izbor prvog generlnog poglvr Drube. Sm Lojol je Bogu obeo tri hiljde svetih mis, ko im se ispuni zjednik elj, koje su ksnije on i drugi svetenici iz novog red odrli.43 Period od Uskrs 1538. do septembr 1540, kd je Drub Isusov zvnino utemeljen, je veom vn z izuvnje teme ovog rd. To je vreme kd se Igncije Lojol i njegovi sledbenici odluuju z osnivnje nove redovnike zjednice. Teko je odrediti t ih je tno opredelilo u tom prvcu. Prem rspoloivim svedonstvim, to je bilo miljenje d su zjedno sposobniji d utiu n unutrnju obnovu Ktolike crkve. Ko to se vidi iz prethodnih strn, t odluk nije olko donesen, jer su bili svesni svih moguih poteko. Rdilo se, pre sveg, o nerspoloenju prem redovnikom ivotu.42

Smtro je z potrebno d se ukinu svi muki redovi, izuzev benediktinc, cistercit, frnjevc i dominiknc. Ztim, d se n crkvenom sboru, koji bi bio szvn d rei probleme crkve, nvedeni redovi spoje u jednu zjednicu. Tko bi postojo jedn stle svetovnog i jedn stle redovnikog klir. J. Brodrick, Op. cit, 75 43 J. Brodrick, Op. cit, 75 76 J. Predragovi, Op. cit, 131 132

18

Tome d je pp ipk odobrio njihovu molbu, mnogo je doprinelo visoko miljenje mnogih crkvenih lic o Lojoli i njegovoj sbri. Verovtno je, d su se ve td vodee linosti Rimske kurije ndli, d e lnovi Drube Isusove svojim jednostvnim i istim ivotom d doprinesu obnovi i irenju uticj Ktolike crkve, kko u protestntskim krjevim tko i u Novom Svetu.44 Vreme je pokzlo, d se nisu prevrili.

44

Nvodno je Pvle III, prilikom itnj ncrt Konstitucij, uzviknuo Tu je prst Bokji!. J. Brodrick, Op. cit, 76 J. Predragovi, Op. cit, 131

19

N elu Drube

Posle zvninog utemeljenj Drube Isusove, Igncije Lojol i njegov sbr jo su trebl d ree mnog pitnj. Pre sveg, je bilo nuno d se do krj izrde redovnik prvil i d se izbere poglvr. S druge strne, prvi Isusovci su bili veom zuzeti rznim drugim poslovim, koje su dobijli od crkvenih dostojnstvenik. Rdilo se o rznim misijm u novootkrivenim portuglskim i pnskim kolonijm, ko i u krjevim gde je protestntizm uzeo mh. Meutim, to nije bilo sve, zbog njihovog izuzetnog teolokog obrzovnj k su etvoric Igncijevih sledbenik uestvovl u rdu Tridentskog sbor. Pored nvedenog, Igncije Lojol se trudio d pomogne siromnim osnivjui prihvtli z njih, ko i d omogui neimunim mldim sticnje obrzovnj kolujui ih bespltno u isusovkim kolegijumim. Ipk, njvnije je bilo d se izgrdi ustrojstvo tek osnovnog red. Rdi tog su se u Rimu 4. mrt 1541. sstli Lojol, Slmeron, Brut, Kodir i Ljnes, dok je Bobdilj bio zuzet rdom u Klbriji, Fvr u Nemkoj, Ksverski i Rodrigez u Portugliji. Odreeno je d Lojol i Kodir sstve Konstitucije Red, te d se posle tog pristupi izboru generl. NJih dvojic su ubrzo sstvili jedn spis od etrdeset i devet tk, koji nije bio nit drugo nego dlje rzren ncrt, koji su rnije dli ppi n odobrenje. U njemu je dolo do veeg izrj rzlik izmeu profes i neprofes, odnosno duhovnih pomonik. Pored uobijen tri zvet n poslunost, siromtvo i istotu, profesi su polgli jo i zvet n poslunost ppi, ko i neke druge jednostvne zvete, ko to je obvez de se nee prihvtiti bilo kkvog crkvenog dostojnstv, osim ko im pp to izriito ne nredi. Dti spis uprvljo je ivot Drube sve do 1550, kd je Lojol zvrio pisnje Konstitucij. One se dele n deset poglvlj. U prvom se poglvlju rsprvlj o primnju novk u Red, o njihovim fizikim i duhovnim kvlitetim. Drugi deo odreuje nin n koji se redovnik, koji ne odgovr oekivnjim otput iz Drube. Trei i etvrti odeljk govori o ivotu unutr smog Red, o pobonosti i o nuci. U petom je poglvlju ustnovljen hijerrhij Drube, prem kojoj se pripdnici red dele n profese (zvetovne), koji imju poloen sv etiri zvet, n duhovne pomonike (kodjutore),

20

i n sholstike.45 Novci se jo ne runju u prve lnove Red. esti deo dje tumenje redovnikih zvet, dok sedmi odreuje nin n koji treb d se rdi n sps blinjeg. Osmi odeljk govori o odnosu izmeu podreenih i strein, ko i o sstncim celog Red ili odreene redodrve (provincije). Deveto poglvlje odreuje vrhovnu uprvu i ndlenost generl, dok zvrni deseti deo posebno odreuje dv glvn nel pomou kojeg im d se odrv disciplin. To su nel d svko, k i sm generl moe d bude otputen, ko i d se strogo zbrnjuju npori k sticnju veeg dostojnstv bilo unutr smog red, bilo unutr Crkve.46 Jo pre nego to su Konstitucije u potpunosti uobliene pristupilo se izboru prvog generl. Pre tog, Drubom je uprvljo Igncije Lojol, pomou ljubvi i odnosti koju su drugi Isusovci oseli prem njemu. Zvnino, svkih nedelju ili mesec dn se menjo poglvr, li ovkvo privremeno reenje se nije moglo odrti, jer je broj redovnik sve vie rsto i nlzili su se n rznim delovim Svet. To je jedn od rzlog zto je odlueno d Drub Isusov im smo jednog generl, nime u strijim redovim je vldo vie federlistiko ureenje.47 Izbor je konno obvljen u prilu 1541. u Rimu. N njemu su uestvovli ili pismom svoj gls poslli: Lojol, Fvr, Ksverski, Ljnes, Slmeron, Rodrigez, Le e, Brut i Kodir. Izuzev Lojole, svi su glsli z njeg, dok je on odbio d imenuje bilo kog, to jsno govori o tome, d je dobro poznvjui svoje sledbenike, runo n tkv ishod. Ipk, nije smtro sebe dovoljno jkim d se prihvti tko velikog zdtk, te je umolio ostle Isusovce d ponove izbor. Tko je i ureno etiri dn ksnije, li je ishod osto isti. Nposletku, posle konsultcij s svojim ispovednikom, Igncije Lojol je 22. pril 1541. godine u bzilci Sv. Pvl izvn zidin Rim poloio zkletvu, ko prvi generl Drube Isusove.4845

Smo profesi (zvetovni) imju poloen sv etiri zvet, dok kodjutori i sholstici nemju poloen zvet n poslunost ppi. J. Predragovi, Op. cit, 157 158 46 Znimljivo je d se primeti d se i u Konstitucijm i u Duhovnim Vebm esto spominju frze, koje je izmislio Lojol. To su: maius Dei obsequium (vei rd z Bog), maius Dei servitium (ve slub Bogu), maior Dei gloria (ve slv Boj). Ovj poslednji se izrz nlzi dvest pedeset i devet put u Konstitucijm, to u proseku zni n svkoj strnici po jednom. Josip Predragovi, Op. cit, 155 165 J. Brodrick, Op. cit, 84 85 47 J. Brodrick, Op. cit, 86 48 Tekst zkletve je glsio: J, Igncije Lojol, zvetujem svemoguem Bogu, i Ppi, njegovom Zmeniku n zemlji, pred NJegovom Mjkom Devicom i pred celim nebeskim dvorom, ko i u prisutnosti Drube, veno siromtvo, istou i poslunost prem ninu ivot koji je sdrn u buli o Drubi Gospodin neg Isus, ili ko to je u Konstitucijm iste Drube rstumen, odnosno ko to e biti proglen. Ndlje obevm Ppi posebnu poslunost u pogledu poslnj koj se u buli spominju. Npokon se

21

On je ko dobri pstir pomgo svu svoju duhovnu bru u obvljnju sopstvenih dunosti. Zbog sve eih stomnih tegob, sm je retko putovo, tko d im je u mnogobrojnim pismim slo uputstv, bez obzir n to d u kojem delu plnete su se nlzili.49 Sredinom XVI vek misionri Drube obvljli su svoje postolske dunosti irom Engleske, Irske, Indije, Jpn, Brzil, Abesinije i Kine. Opis njihove deltnosti u nvedenim zemljm bi dleko prevzilzio obim i cilj ovog rd, li ipk je potrebno detljnije d se nvede jedn sluj, kko bi se steko uvid u umenost i diplomtske sposobnosti Igncij Lojole. Godine 1536. engleski krlj Henri VIII (1509 1547) je pokuo d i u Irskoj uniti Ktoliku crkvu, to je izzvlo otpor tmonjih vernik. 50 Ipk, on je ve 1539. ovldo itvom zemljom pobedivi vou ustnk Kon O`Nil (Con O` Neill). U tko tekim okolnostim pp Pvle III je odluio d polje u Irsku dv nuncij s punim ovlenjim. Meutim, to nije bilo lko, pre sveg, jer nikkvih vesti nije bilo iz dte zemlje. Poloj irskih ktolik je bio oten i injenicom, d su u to vreme Frncusk i Crstvo bili u rtu, Frncusk je vil z sveznik Engleske. N svet Lojole z ovj veom opsn poso su bili izbrni Brut i Slmeron. Pre nego to su krenuli prem toj dlekoj zemlji, on im je u septembru 1541. npiso tri pism s svojim uputstvom. Trio je od njih d u rzgovoru s pripdnicim niih slojev budu uljudni, d mlo govore, li zto rdo d sluju. U obrnju s plemenskim streinm, d pze n nrv i temperment dtih osob, d ne kritikuju previe njihove loe nvike, vezvetujem d u, d u prem spomenutoj buli i prem Konstitucijm, voditi brigu d se dec pouvju u temeljim vere. J. Brodrick, Op. cit, 87 89 49 Suvno je oko est hiljd pism od Igncij Lojole. J. Brodrick, Op. cit, 97 50 Henri VIII Tjudor (1509 1547) krlj Engleske je bio od jun 1509. oenjen Ktrinom Argonskom, koj je rnije bil u brku s Henrijevim brtom Arturom. Kko je Artur mld preminuo 1502, njihov otc Henri VII je odluio d oeni svog drugog sin s rgonskom princezom, u elji d osigur trjno sveznitvo izmeu dve krljevine. Kko je tkv brk bio suprotn knonskom prvu, ztreno je izuzee od Svetog Oc Julij II, koji je izo u susret nvedenom zhtevu. Ipk, brk izmeu Henrij VIII i Ktrine Argonske nije doneo muko potomstvo, te je krlj odluio d uzme z enu Anu Bolen. Zhtev z ponitenje brk je pp Kliment VII posle dugog rzmiljnj odbio, jer nije eleo d svojom odlukom potkop utoritet svog prethodnik. To je Henri VIII iskoristio ko povod d sebi potini crkvu u Engleskoj. Tome su teili ve svi srednjovekovovni vldri u Zpdnoj Evropi, te je dti cilj osto vn i u nrednom periodu.U Engleskoj je jo od 1393. postojl tkozvn Uredb o predztiti, koj je titil prv engleskih biskup u odnosu n ppu. Henri VIII je otio kork dlje, on je szvo tzv. Reformni prlment koji je zsedo od 3. novembr 1529. do 4. pril 1536. Donete su uredbe koje su Englesku crkvu u potpunosti odvojile od Svete stolice, odreen je engleski krlj z njenog vrhovnog uprvnik, dok su iz privrednih rzlog ukinuti mnstiri i smostni. Prlment se nije bvio dogmtskim pitnjim. U nrednom periodu Henri VIII je pokuo d prem istom nelu podredi i crkvu u Irskoj, kojom su vldli engleski monrsi jo od vremen Henrij II Plntgenet (1154 1189). Tmo je njegov crkven politik pretrpel tek neuspeh. V. Djurnt, Op. cit, 496 543

22

d hvle dobre, i d ih n tj nin usmervju. Svetovo im je d ne dre novc kod sebe, ve d g rzdele siromnim, d pokuju d suzbiju ktivnost ngliknskih svetenik, d potiu tmonje ktolike svetenike n istrjnost, d pohvle u ime Svetog Oc one biskupe, koji su istrjli u svojoj veri. Zbrnio im je d z svoj rd prime bilo kkvu ngrdu ili milostinju. Nveden dv redovnik su krjem 1541. krenuli z Irsku, gde su i stigli sredinom februr nredne godine. Posle jednomesenog borvk bili su primorni d se vrte nzd, zbog rtnih prilik, ne uspevi nit d obve. I pored tog to su sveti Lojole bili preterno idelistini, ipk je potrebno d se npomene d ni on, ko ni niko drugi u Rimu, nije mogo d zn prvo stnje stvri u toj dlekoj ktolikoj zemlji.51 Mnogo vie uspeh i vei uticj n tok dogj imli su Isusovci n Tridentskom sboru.52 Iz Drube n njemu su uestvovli Ljnes i Slmeron, ko ppski teolozi, dok je Le e bio prisutn ko prokurtor ugzburkog ndbiskup Oton Truhzes od Vldburg (Otton Truchsessa von Waldburg). U jnuru 1547. prikljuio im se i Petr Knizije.53 Izuzev Le e, koji je preminuo 1552, ostl trojic prtili su rd dtog koncil sve do potpisivnj sborski odluk (4. decembr 1536). Igncije Lojol im je svetovo d svkog govornik pljivo ssluju, te d rzmisle ne smo o tome t je neko reko, ve i d uzmu u obzir i nmeru dte osobe. Pozvo ih je n umerenost, d prilikom svojih govor nbrjju rzloge z i protiv dtog predmet, d ne donose sud bez potrebe, i d ko to morju d urde d dobro rzmisle o tome, te d svoj stv mirno i stloeno iznesu. Vn sborskih sednic nredio je Ljnesu i Slmeronu d51 52

J. Brodrick, Op. cit, 103 105 Tridentski sbor je devetnesti opti sbor Ktolike crkve. Odrn je izmeu 13. decembr 1545. i 4. decembr 1563. u Tridentu (dnnji Trento u Itliji). Sbor je tri put prekidn, zbog kuge i rtnih prilik. NJegov znj lei u tome to su n ukupno dvdeset i pet jvnih sednic doneseni dekreti, s kojim je dt odgovor n protestntske kritike o dogmi Ktolike crkve. To su dekreti: o izvornom grehu, o pokjnju, o skrmentim, o skrmentu evhristije, o skrmentim pokore i bolesnikog pomznj, o misnoj rtvi, o skrmentim svetog red, o istilitu, o potovnju, zzivnju i relikvijm svetc, o svetim slikm i o oprvdnju. Odluke su potpisli dvestpedeset i pet osobe, ukljuujui etiri ppsk legt, dv krdinl, tri ptrijrh i oko dvest ndbiskup i biskup. Od tog, dve treine su bili Itlijni. Pp Pije IV je 26. februr 1564. bulom Benedicus Deus potvrdio odluke Tridentskog sbor. Angelo Amato, Tridentski sabor. Zavrna i polazna toka sakramenta pokore, Bogoslovska smotra Vol. 46 No. 4, Zagreb 1976, 405 418 53 Petr Knizije (Petrus Canisius) je roen ko Peter Knis u Nijmegenu 8. mj 1521. godine. ln Isusovkog red je posto 1543. Bio je tlentovn teolog, pisc nekoliko teolokih rsprv. Istico se svojim postolskim rdom u Nemkoj. Umro je 21. decembr 1597. Proglen je blenim 1864. z vreme pontifikt Pij IX, dok je knonizovn z svec 1925 od strne Pij XI. J. Brodrick, Op. cit, 200 201

23

propovedju u jvnosti, jer oni ko ppski teolozi nisu morli d se pridrvju normi z legte, prem kojim je to zbrnjeno. NJihov uticj n tok sbor je bio velik, Ljnes je sm sstvio spisk svih protestntskih nel, koj su morl d budu osuen. Ipk, njji utisk n prisutne je ostvio njegov govor o jednom od njteih i njvruih pitnj, o oprvdnju. Povod njegovog izlgnj je bio govor, koji je odro irolmo Zeripndo (Girolamo Seripando), u kojem je izneo miljenje o oprvdnju n nin blizk luternskom. Td je Ljnes govorio tri s pobijjui iznetu tezu tko uspeno, d je njegov govor u obliku rsprve uvren u sborske kte.54 Brig koju je Lojol pokzivo z odbrnu Ktolike crkve od protestntizm, nije bil sveden smo n prisustvo Isusovc n spomenutom sboru. Nego je slo druge redovnike u krjeve, gde je reformcij uzel mh, ko to smo ve videli u Irsku. Tko je i Bobdilj bio nimenovn z spostolskog nuncij u Crstvu Krl V, gde je 1542. uestvovo u sboru u pjeru i bio vojni duhovnik z vreme mlkldenskog rt. Kd je 1548. donesen tkozvni Augzburki interim, Lojol je bio veom rzorn.55 Poto je zno d je neznnje veliko i u smoj Ktolikoj crkvi, ko i d to protestnti veto iskorivju, on je pokuo d poprvi stnje, kolujui svoje redovnike. Zto je 1551. godine osnovo Rimski Kolegijum, godinu dn ksnije i Germnski. U njim su se pripremli z svetenike mldi Isusovci s romnskog i germnskog govornog podruj. Sem tog osnovo je i jedno prihvtlite z prostitutke, ko i z one Jevreje koji prihvte hrinsku veru u Ktolikom obliku. Prem suvnim zpisim, sve nvedene ustnove je lino obilzio i interesovo se z ivot njenih stnovnik. Izrenu pnju je posveivo novcim, pre sveg, njihovoj ishrni. Zbrnjivo je prekomernu pokoru, smtro je vno d suv zdrvlje svojih redovnik, kko bi oni mogli efiksnije d obvljju svoje dunosti.56 Izmoren mnogobrojnim zdcim, Lojolino zdrvlje se 1553. zntno pogorlo. Td je opti sbor Drube izbro z njegovog vikr Ljnes. Tri godine docnije Lojol je 27. jul 1556. u eztdeset i petoj godini preminuo.U trenutku njegove smrti isusovki red je brojo oko hiljdu redovnik u dvnest provincij. Tri su se nlzile u Itliji, isto toliko u pniji, dve u Nemkoj, ko i po jedn u Frncuskoj, Portugliji, i54 55

u

J. Brodrick, Op. cit, 202 213 Josip Predragovi, Op. cit, 166 169 J. Brodrick, Op. cit, 213 220 56 J. Brodrick, Op. cit, 221 236 Josip Predragovi, Op. cit, 201 210

24

prekookenskim kolonijm n prostoru dnnjeg Brzil i Indije. Npretku Drube u ksnijem periodu zntno je doprinel injenic, d je Igncije Lojol zbog svog uzornog ivot, ko i zbog zbeleenih ud prvo 27. jul 1609. od strne Pvl V proglen z blenog, d bi g Grgur XV 12. mrt 1622. proglsio z svetog. Isti dn su progleni z svece: isusovc Frnjo Ksverski, Filip Neri utemeljiv zbor Ortorijnc, ko i Terez Avilsk iz red krmelin.57 Igncije Lojol je vie od jedne decenije bio n elu Drube Isusove rukovodei njenim poslovim u potpunosti. To je bio veom vn period z celokupnu istoriju, to je period geogrfskih otkri, reformcije, rtov izmeu Ktolik i Lutern u Crstvu, ko i unutrnje obnove Ktolike crkve, pre sveg, pomou Tridentskog sbor. Lojol je u svim nvedenim dogjim uzeo sopstvenog ue: slo je misionre u novootkrivene zemlje, isusovki redovnici su propovedli po protestntskim krjevim, bili su vojni kpelni u mlkldenskim rtovim, bili su prisutni ko teolozi n Tridentskom sboru, ko i n nekim drvnim sborim u Crstvu (n primer u pjeru 1542.).

57

J. Predragovi, Op. cit, 260 270

25

Zkljuk

Autor je teio kroz ovj rd d prike ivot Igncij Lojole iz ugl osnivnj Drube Isusove. Polzn tk je njegovo rnjvnje kod Pmplone 1521. jer td poinje njegovo duhovno preobrenje. U nrednom periodu on je knjvo sebe, pre sveg, svoje telo zbog poinjenih greh. Posle hodo u Plestinu, rzvil se u njemu slik d prvu slubu Bogu pretstvlj irenje jevnelj. Zto je poeo d se obrzuje, ko i d okuplj druge oko sebe. Zbog veom strogog ivot, privuko je n sebe pnju inkvizicije, te je moro prvo d pree iz Alkle u Slmnku, ztim i u Priz. Pored sve njegove brige, prvi sledbenici su g npustili. Meutim, u novom okruenju uspeo je d okupi ljude oko sebe, koji su do krj ostli uz njeg. Pored tog no je vremen i d uspeno zvri studije filozofije i teologije. U meuvremenu je Lojol s svojim sledbenicim 1534. u kpeli Sv. Dinosij n Monmrtru poloio zvete n istou i siromtvo. Odluk u kojoj su predvideli d posete Svet mest, ili ko to nije mogue d se stve n rspolgnje ppi, je od velikog znj. Pre sveg zto, jer zbog postojeih okolnosti nisu mogli d ispune prvi deo zvet, tko d im je ostlo d se stve u slubu biskup Rim. Td je zprvo postvljeno pitnje d li d pokuju d osnuju novi red ili ne. Uprkos optem nerspoloenju prem redovnicim i monsim, ipk su se odluili n to. Neslomiv volj s kojom su pokuli d stignu do svog cilj je 27. septembr 1540. krunisn uspehom, kd je pp Pvle III bulom Regimini militantis Ecclesiae knonski utemeljio Drubu Isusovu. Lojol, koji je s ljubvlju dro svoje sledbenike n okupu, stog je izbrn i z prvog generl red. Sm je izrdio i Konstitucije, ko to je isto tko sm vodio Drubu sve do 1553. kd je z njegovog pomonik izbrn Ljnes. D je n celokupn ivot dte zjednice imo ogromn uticj svedoi oko est hiljd suvnih pism, koje je uputio drugim redovnicim. Podjednko je bio prisutn u rdu novog red, kko n Tridentskom sboru, tko i u prumm dnnjeg Brzil. Ubrzo posle smrti, koj je nstupil 1556, proglen je z blenog, ztim i z svec. Posto je ztitnik Drube Isusove, ko i duhovnih vebi bzirnim n njegovom istoimenom delu, koje je sstvljo vie od dvdeset godin.

26

Bibliogrfij

1.

Amato Angelo, Tridentski sabor. Zavrna i polazna toka sakramenta pokore,

Bogoslovska smotra Vol. 46 No. 4, Zagreb 1976 2. 3. 4. Brodrick James, Prvi Isusovci, Split 1979 edvik Oven, Istorija reformacije, Novi Sad 1986 Djurnt Vil, Reformcij: istorij Evropske civilizcije od Viklif do Klvin Kukuljan Josip, Autobiografija Ignacija Loyolskog. Hodoasnikova ispovest, Leopold Josip Edgar, Tko su i kako ive kartuzijanci, Ljubljana 1970 Lexikon fr Theologie und Kirche, Rom Mnchen 1961 1965, vol. VI, X Lojola Ignacije, Duhovne vjebe, Zagreb 1971 Vere Tomo, Toma Akvinski: De ente et essentia, Obnovljeni ivot, Zagreb (II

1300 1564, Beogrd 2004 5.

Zagreb 1991 6. 7. 8. 9. 1998)

27

Sdrj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Od Pmplone do Priz. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Od Priz do Rim. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Osnivnje Drube Isusove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 N elu Drube. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Zkljuk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 Bibliogrfij. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

28