Tema:

Igra kao motivaciona komponenta u predkolskoj matematici

Mentor: Student:

UVOD

Igra je sastavni deo dejeg ivota. U periodu detinjstva, igra je ona aktivnost koja maksimalno razvija sve strane linosti, aktivnost koja stavlja na probu sve funkcije i u svim vidovima, razvijajui ih istovremeno. Ona predstavlja organizaciju ivota deteta. Igra kao sredstvo za razvijanje logiko-matematikog miljenja podrazumeva razvijanje sposobnosti deteta da shvati ove odnose, da izdvaja kvantitativne pojave od drugih, da misaono objedini predmete u skup, u jedno, da uoi elemente skupa.

Igra ima znaajno mesto u razvijanju poetnih matematikih pojmova. Kroz igru dete e mnogo toga nauiti i usvojiti jer je ona osnovna aktivnost, sredstvo vaspitnog delovanja i metod, odnosno put u usvajanju programskih sadraja, zahteva i zadataka. Kroz igru dete ui, ponavlja, veba, stie elementarne navike, upoznaje odnose, oponaa, ukljuuje se u drutveni ivot, uspostavlja kontakte, razvija oseanja. Igrom u celini delujemo na linost deteta. Ona je sredstvo afirmacije i izraavanja deje linosti.

Dakle igrom i kroz igru, deca usvajaju nove matematike pojmove, utvruju stare (usvojene), ponavljaju i proveravaju. Igre u kojima se operie brojevima, geometrijskim oblicima, veliinama i prostornim odnosima zovemo matematikim igrama. One su izuzetno sredstvo razvijanja umnih sposobnosti deteta. Matematiki sadraji u igri postaju detetu blii, interesantniji i razumljiviji. U igri operisanje sa brojevima i drugim matematikim pojmovima ima za dete smisla, te se dete angaovanije predaje praktinoj i intelektualnoj aktivnosti i spremnije je da ovlada znanjima koja se u igri trae...

Igra je izvor radosti i veina dece se instinktivno eli igrati. Igra je aktivna i nije ograniena stvarnou. Pomou mate, igra omoguuje deci da imaju kontrolu nad svojim svetom. Dete se moe igrati samo, ili sa drugom decom, delei iskustva i radosti.

Kroz igru deca ue o svetu i o sebi, ali kroz igru deca ue i kako uiti o svetu i sebi. Igrajui se, deca se zabavljaju ali i razvijaju kreativnost, matu, samopouzdanje, usavravaju i usvajaju nove vetine i znanja, stvaraju odnose s drugima, razvijaju socijalne vetine, ue se samokontroli, noenju sa strahovima, izraavanju miljenja, razvijaju panju, govor, vetine miljenja, motorike vetine Igra dakle podstie celokupni deji razvoj.

IGRA I NJENZNAAJ U IVOTU I RAZVOJUDECE

Deca vei deo vremena provode u igri. Meutim, igra je mnogo vie nego nain provoenja vremena. Svrha igre je uenje, troenje vika energije i relaksiranje. Za dete je ona podsticaj i ogledalo njegovog razvoja, merilo njegove inteligencije. Igrajui se dete stie znanja i ui ponaanja. Dete e u igri svemu dati odgovarajui smisao. Rei i predmeti dobijaju nova znaenja i funkcije. Kroz igru dete bolje upoznaje sebe, ivot okoline, te svojim delovanjem ulepava okolinu u kojoj se nalazi. Iako izaziva svojevrstan napor praena je zadovoljstvom, veseljem, dinamikom, a stiu se i odreena znanja i vetine.

Postoje mnoge teorije o igri, ali nijedna u potpunosti nije zadovoljila sve poglede na svet, ali je sasvim sigurno da je to svojevrsna aktivnost koja je najzastupljenija i najintezivnija u predkolskom periodu. " Igra je za dete i rad, i miljenje, i umetnost, i realnost, i fantazija, i odmor izvor radosti." [footnoteRef:2] [2: A. E Arkin : Igra i rad u ivotu deteta, PKZ, Zagreb,1950, str. 22]

Rad i igra se meusobno prepliu jer igrajui se, dete radi i radei, dete se igra. Postoje mnoge podele igara, ali je na primerima dokazano da su najbolje slobodne igre, tj. one igre koje stvara samo dete. Dete u igri ne treba ograniavati, sputavati, niti mu nametati neto to ono samo ne eli, jer upravo kroz igru dete se iskazuje. Po E. Kamenovu " igra je dobrovoljna, slobodna, izdvojena, neizvesna, neproduktivna i fiktivna."[footnoteRef:3] [3: E. Kamenov: Metodikavaspitno obrazovnograda sa predkolskim detetom, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998, str. 49]

Deje igre poinju spontano, ali se isto tako i zavravaju. Neke igre igra zahtevaju sasvim jednostavnu opremu, dok druge zahtevaju improvizovanu opremu. Deca koja nemaju igrake pronalaze sebi objekte za igru, sama prave igrake, improvizuju, to podstie njihovu matu i angauje njihove fizike i intelektualne snage, npr. postoje deca koja nemaju lopte i lutke, ali to ih nece spreiti u igri, jer e improvizovati odreene igrake ( u ovom sluaju loptu pravei je od krpa i sl). Sve ovo doprinosi razvoju deteta: razvijaju izdrljivost, istrajnost, snalaljivost i drueljubivost kao i odreene fizike i intelektualne vetine. Zbog svega toga se tei iskoristiti ogromne mogunosti igre kao osnovne metode rada i uenja u vaspitno obrazovnom procesu kod dece predkolskog uzrasta.

ULOGA IGRE U RAZVIJANJU POETNIH MATEMATIKIH POJMOVA

Predkolski period deteta u potpunosti je ispunjen igrom. Ona je prva i najbolja metoda za rano otkrivanje i podsticanje deje spontaneigreistvaralatva. Bilokojaaktivnost se moepretvoriti u igru. U odnosunasveostalemetode uenja, metoda igre ima najvee prednosti. Jedna od tih prednosti je u tome to dete u njoj stvara situaciju koju moe da razume, u kojoj osea sigurnost, ima priliku da isprobava kombinacije i ponaanja. Uenju predkolskog deteta treba dati emocionalnu notu, uiniti ga posledicom interesovanja za neku pojavu, omoguiti radost detetu zbog sopstvenog uspeha i saznanja. Igra je deja potreba i samim tim najlaki nain da se deci priblie sadraji i prilagode njihovim intelektualnim sposobnostima, ali i emocionalnosti.

Postoje brojni dokazi da obrazovne igre za decu koje su dobro osmiljene zaista proizvode znanje, i to veliku koliinu znanja kod dece koja im se posvete. Deju igru moemo smatrati metodom rada kada se ona svesno koristi u vaspitno obrazovnom radu. Primena igre kao metode je veoma delikatna. Bolje je pustiti dete da se slobodno igra, nego se na pogrean nain sluiti njome. Pogrenim nainom koritenja ove metode deava se da se sputa deja aktivnost, naroito kreativnost i spontanost.

U organizaciji igre i procesu formiranja poetnih matematikih pojmova, veliki znaaj ima izbor sredstava za igru i uenje. Ni jedan matematiki pojam se ne moe izgraditi bez odgovarajueg iskustva na konkretnom materijalu. Da bi takav materijal privukao deju panju i podstakao odgovarajuu aktivnost, on treba da je interesantan, estetski da zadovoljava i bojom i oblikom, da ima odgovarajuu veliinu da bi deca lake njime manipulisala, da podstie dete na aktivnost, da je provokativan. Detetu ne smemosamoopisivatipredmeteipojave u okolini da bi uoilonjihovasvojstva, razliitostiiprimenu. Ono ihtrebaosetiti, opipati, isprobati, mirisati, rastavitiisastaviti, jersamotakomoe zadovoljitisvojuradoznalost.

Dajuidetetusasvim obine tapie zaigranje, razvijakoddetetaraznematematikepojmove, npr. moe da slae tetapie pobojiili duini (due krae). Takoe im se mogudatitapii u dveili tri veliineime se stavljaju u situaciju da znanje o dimenzijamapredmetautvruju. Istotako, moe im se datizadatak da obukulutku, ijisudelovitela u oblikugeometrijskihfigura. Na tajnain, igrajuiseonistiu saznanja o geometrijskimoblicima. IGRA KAO MOTIVACIONA KOMPONENTA U PREDKOLSKOJ MATEMATICI

Jedan od vanih uslova za ukljuivanje u igrujestepokretanjemotivacijskihprocesanaosnovuciljevaidinamikenjihovogostvarenja. Sistemskimpraenjemdetetamoe se prepoznatimotivisanostdetetainain zadovoljavanjapotreba, kaoiindividualanpristup.Zbogsvojemotivacioneiedukativneulogeigresunezamenljivekaometodarada u razvijanjumatematikih pojmova. Uenje kroz igru ima prednosti jer je spontano, nenamerno od onoga koji ui, to ga jasno razlikuje od klasinog uenja. Dobro smiljena, dobro odmerena matematika igra ne sme potpuno da iskljui slobodu deje igre, dobrovoljnost, a da ipak zahteva izvestan umni napor primeren uzrastu i sposobnosti dece.

esto se daju matematike igre sa takmiarskim elementima, to decu dodatno motivie za efikasnije reavanje zadataka koji se provlae kroz igru, a koji su dati tako da svako dete moe da bude pobednik u neemu, to kod dece razvija samopouzdanje i samopotovanje.

Za razvijanje matematikih pojmova posebno su znaajne didaktike igre, koje su najee nastale iz dejih slobodnih igara, te su modifikovane da ostvare neki vaspitni cilj. Didaktika igra, dobro odabrana i upotpunjena odgovarajuim didaktikim materijalom moe da bude jaka motivacija detetu da pokrene sve svoje umne, fizike i psihike potencijale, da igrajui se bogati svoje iskustvo i predstave, razvija miljenje i stie nova saznanja.

Igrajui se deca stiu osnovna znanja i navike na osnovu ega se razvijaju najjednostavniji oblici uenja. Jedan od osnovnih i najvanijih motiva uenja i razvoja malog deteta je prirodna radoznalost. Ovaj motiv se uoava kroz njegovo interesovanje za aktuelne dogaaje i stvari i elju da otkriva svet oko sebe, sklonosti za raznovrsne aktivnosti, kao i tenju za usavravanjem svih svojih vetina i sposobnosti, kao i potrebu za razliitim oblicima izraavanja, posebno igrom.

Igra kao i izbor sredstava, metoda i sadraja rada, treba da budu odabrani i koncipirani tako da zainteresuju i privuku dete, da odre njihovu panju i zainteresovanost, a ne da odustanu pri prvoj prepreci na koju naiu.

Takoe, igra treba da bude puna radosti, veselja, kreativnosti, da prua deci dovoljno prostora da se iskau i sl..." ako u igri nema znakova radosti, onda je bolje da se deca i ne igraju".[footnoteRef:4] [4: N. Dobri: Razvijanje poetnih matematikih pojmova u predkolskoj matematici, Beograd, 1981, str. 206]

Zanimljivost igre ne znai da igra mora da bude laka za dete, igra bez napora. Igra treba da ima odreena optereenja, jer je deci uvek interesantnija igra koja je povezana sa savlaivanjem odreenih prepreka, tekoa. esto se deava da deca naputaju igru koja je prelagana za njih, nee da si igraju igara kojih su se igrali na mlaem uzrastu. Igra je interesantnija ukoliko postavlja vee zahteve, ali takve zahteve da ih deca mogu ispuniti. " Deca u igri bez molbi , sa osmehom podnose sve to bi pod drugim uslovima prolila itave potoke suza". [footnoteRef:5] [5: P. O Dmitrovi: Osnovi pedagogije, Bijeljina, 2006, str. 310]

Putem igre moe se uticati na razvoj bitnih svojstava deteta, to je i razumljivo kada se ima u vidu da je igra bitna aktivnost u ranom detinjstvu. Kroz igru deca ue bolje. Motiv za igru nalazi se u samoj igri. Igra mora biti zanimljiva ali ne i prelaka za dete. Sa zahtevima koje dete moe da ispuni, to je ona interesantnija i vie motivie decu. Materijal za igru takoe podstie dete na igru, kao i pravila same igre.

Pri formiranju matematikih pojmova, igru treba organizovati. Vaspita mora obezbediti uslove da dete kroz igru maksimalno ui i razvija svoje sposobnosti. Kod uzrasta dece 3 - 5 godina, vaspita mora vie da pomae u igri jer deca tog uzrasta manje sarauju, nisu u stanju da se snau u izboru aktivnosti i korienju sredstava. Zbog toga vaspita mora organizovati igru koja podstie deju inicijativu i traganje, samostalnost, koja ih nee sputavati a podsticae saradnju i druenje.

U predkolskoj matematici igra je jedna od najvanijih motivacionih komponenti, jer dete najbolje, najbre i najrae ui kroz igru. Igra ispunjava ivot deteta i prua mogunost sticanja odreenih saznanja. U matematici za predkolski uzrast postoji mnotvo igara za sticanje poetnih matematikih pojmova, ali, za usvajanje tih pojmova najvanija komponenta je motivisanost, koju prua sama igra. Igra treba da privue detetovu panju, da bude intersantna, kreativna, ne previe laka, kao ni teka, ali pre svega treba da bude dobrovoljna.

ZAKLJUAK

O igri, kao znaajnoj aktivnosti u ivotu ljudi, a posebno u ivotu i razvoju dece, mnogo je reeno. Igra je u predkolskom periodu osnovna aktivnost deteta jer ispunjava veinu njegovog vremena. Na igru deteta treba gledati kao na jednu od njegovih temeljnih potreba. Ona ne sme biti nagrada ili kazna koja zavisi od poslunosti deteta, niti se na igru treba gledati samo kao na zabavu i razonodu. Naprotiv, ona moe biti vrlo delotvorna aktivnost u razvoju osnovnih matematikih pojmova predkolske dece. Dete u igri ima oseaj slobode, te je maksimalno telesno i emocionalno angaovano.

Igra kao metod samostalnog uenja ima prednost u odnosu na druge metode, jer omoguava detetu da ui na svoj nain i pri tome se maksimalno angauje i aktivno sarauje sa drugom decom, pri tom vanu ulogu ima unutranja motivacija. Igra se mora paljivo koristiti da se ne sputa deja aktivnost, spontanost i kreativnost. Zbog toga se mora poznavati priroda deje igre i uenja predkolskog deteta.

Dete igru doivljava kao neto ozbiljno jer u njoj zapravo istrauje, kombinuje, isprobava i koristi razliite strategije, a odrasli moe biti poeljan saigra ako i sam tako doivljava igru te uvaava zamisli i ideje deteta i nenametljivo mu nudi nove mogunosti.

Igra se odvija uglavnom zbog zadovoljstva koje prua. Prihvatamo je iz vlastitih potreba, bez neke spoljanje prisile. Dete se u igri osea nesputano i otvoreno, sledi svoju koncepciju i zamiljeni tok igre, stoga je nije potrebno prekidati nepoeljnim intervencijama. Igra omoguuje detetu da rano razvija pamenje, posmatranje i produavanje koncentracije te usmeravanje panje. To se odnosi na razliite igre, od slaganja kocaka do usvajanja pesmice. Svaka igra zahteva od deteta odreeni intelektualni napor. Skladno sa razvojem deteta, i njegove igre postaju sloenije.

Deja igra je realno, najbogatiji i najpovoljniji prirodni okvir za uee aktivnosti, jer je poznato da deca u pravilu tee da svaku ivotnu aktivnost pretvore u igru. Igra tako postaje uenje na ozbiljan, zahtevan i interesantan nain. Ona je primereniji i atraktivniji nain uenja za decu predkolskog uzrasta. Dete zaneseno u igri ni ne primeuje da ui iako neprestano nailazi na potekoe koje zahtevaju preureivanje njegovih predstava i saznajne delatnosti.

LITERATURA

Dmitrovi, O. P. : Osnovi pedagogije, Pedagoki fakultet, Bijeljina, 2006.

Dobri, N. : Razvijanje poetnih matematikih pojmova u predkolskim ustanovama, Pedagoka akademija za obrazovanje vaspitaa, Beograd, 1981.

Kakai, S. : Metodika matematike za predkolski uzrast, Udbenik za studente viih kola za obrazovanje vaspitaa, Sremska Mitrovica, 2000.

Kamenov, E. : Mudrost ula II deo, Razvijanje deje inteligencije, Dragon, Novi Sad, 2010.

imi, G. : Igrom do matematike, abac, 1997.

www. Wikipedia.com, 05.12.2012

SADRAJ

Uvod .......................................................................................................2

Igra i njen znaaj u ivotu i razvoju dece...................................3

Uloga igre u razvijanju poetnih matematikih pojmova...............4

Igra kao motivaciona komponenta u predkolskoj matematici......5

Zakljuak ...................................................................................7

Literatura ...................................................................................8

3