13

II 1.3. SISTEMI ZA TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA

CEVOVODIMA (GASOVODI I PRODUKTOVODI) U zavisnosti od agregatnog stanja, transport gasovitih goriva se može vršiti:

- u tečnom stanju, prevoznim sredstvima i produktovodima (naprimer propan-butan mobilnim cisternama i produktovodima, a tečni prirodni gas brodovima – tankerima);

- u gasovitom stanju gasovodima. Kod nas je razvijen cevovodni transport prirodnog gasa, a transport gasovo-dima i produktovodima ostalih gasovitih ugljovodonika se može smatrati lokalnim pojavama (u okviru proizvodnih polja, petrohemijskih, rafinerijskih i industrijskih kompleksa). Transportne cevovodne sisteme možemo podeliti prema značaju i prostornoj nameni, i prema pritiscima i lokacijama. Prema značaju i prostornoj nameni sistemi se dele na:

- međunarodne, - magistralne i - lokalne.

Prema radnim pritiscima gasovodne sisteme delimo na:

- vrlo visokog pritiska preko 16 bara, - visokog pritiska od 4-16 bara, - srednjeg pritiska od 0,5-4 bara, - niskog pritiska do 0,5 bara.

Međunarodni transport. Ima značaj za najmanje dve države, bez obzira na tehničke karakteristike (kapacitet, dužina, prečnik, radni pritisak). U većini slučajeva – značajni infrastrukturni objekti. Magistralni transport. Transport velikih količina gasa pod velikim pritiskom. Granice se prostiru od predajnih stanica na proizvodnim poljima ili gasovodu za međunarodni transport, proizvodnih postrojenja gasa, terminala i podzemnih skladišta prirodnog gasa, do priključka na lokalni gasovod ili produktovod koji služi za snabdevanje naseljenih mesta ili industrijskih postrojenja. Njima pripadaju i merno-regulacione stanice (takozvane glavne merno-regulacione stanice). Lokalni transport. U gasovode i produktovode spadaju:

14

- priključni gasovodi za transport prirodnog gasa na naftno-gasnim

poljima od sabirno-otpremnih stanica za gas do lokalnih potrošača; - spojni gasovodi za transport gasa na kompleksu gasifikacionog

postrojenja; - spojni gasovodi za transport prirodnog gasa i gasovitih derivata nafte na

kompleksu rafinerijskog, petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja;

- gasovodi za distribuciju prirodnog gasa ili gasa iz postrojenja za gasifikaciju;

- sabirni i razvodni gasovodi i produktovodi gasovitih ugljovodonika između proizvodnih bušotina i naftno-gasnih polja i njihovih sabirnih stanica i priključni gasovodi ili produktovodi između sabirnih i otpremnih stanica.

Prema lokacijama gasovodi mogu biti:

- van naseljenih mesta, - u naseljenim mestima, - spoljni (podzemni i nadzemni), - unutrašnji (u objektima).

Po pravilu, van naseljenih mesta grade se međunarodni i magistralni gasovodi i gasovodi vrlo visokih pritisaka. U naseljenim mestima grade se lokalni gasovodi visokog pritiska, srednjih i niskih pritisaka. Unutrašnji gasovodi grade se za radne pritiske do maksimalno 4 bara (u industriji) i maksimalno 1 bar u domaćinstvima. 1.4. SASTAVNI DELOVI GASOVODNOG SISTEMA ZA TRANSPORT

I DISTRIBUCIJU I NJIHOVE OSNOVNE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Pod gasovodima i produktovodima podrazumevaju se cevovodi sa integrisanim uređajima, postrojenjima i objektima koji služe za transport i distribuciju gasovitih ugljovodonika. Sastavni delovi gasovoda su:

- primopredajna mesta, - cevovodi sa integrisanom armaturom i fitinzima, - kompresorske stanice, - transportne merno-regulacione stanice, - distributivne merno-regulacione ili regulacione stanice, - specifični objekti, - kućni merno-regulacioni setovi, - unutrašnje gasne instalacije, - električne instalacije, - instalisana antikoroziona zaštita, - građevinski objekti, - sistem nadzora nad procesom (telemetrija).

Sastavni delovi produktovoda gasovitih ugljovodonika su:

15

- primopredajna mesta, - cevovodi sa integrisanim fitinzima i armaturom, - pumpne i rasteretne stanice, - specifični objekti, - građevinski objekti, - rezervoarski prostori i stanice za regulaciju, - električne instalacije, - instalacija antikorozione zaštite, - sistem nadzora nad procesom (telemetrija).

Po regasifikaciji tečnog naftnog gasa (TNG), sistem je gasovodne konstrukcije, sa njemu pripadajućim i primerenim sastavnim delovima (merno-regulaciona stanica MRS, regulacione stanice RS, unutrašnje gasne instalacije UGI, itd.). Na slici 1.2 data je uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas.

MEĐ

UN

AR

OD

NI G

ASO

VO

D

LOK

ALN

I G

ASO

VO

D

Slika 1.2. Uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas

Legenda: NGP – naftno gasno polje, GP – gasno polje, GMRS – transportna merno regulaciona stanica, MRS – distributivna merno regulaciona stanica, PPM – primopredajno mesto,

ČS – čistačka stanica, KS – kompresorska stanica, GZV – glavni zaporni ventil, KMRS – kućna merno-regulaciona stanica, UGI – unutrašnje gasne instalacije, SG – skladište gasa.

16

1.4.1. Primopredajna mesta Primopredajno mesto – skup cevovodne armature i uređaja za utvrđivanje količine i kvaliteta gasa. Gas se obično preuzima između dve zemlje ili dva energetska subjekta. Primopredajno mesto na međunarodnom gasovodu obično predstavlja građevinski objekat pod stalnom kontrolom posade, snabdeven meračima protoka, kontinualnim analizatorima gasa, telemetrijskim sistemom, savremenim komunikacionim sistemom i carinskim nadzorom. Ako pritisci u sistemu variraju, onda se u sklopu primopredajnih stanica nalaze i uređaji za regulaciju pritiska sa sigurnosnom opremom. Na međunarodnim primopredajnim mestima, svaka strana ima svoj merač, dok je treći merač kontrolni – arbitražni. Primopredajna mesta u zemlji između energetskih subjekata su obično merno regulacione stanice. 1.4.2. Cevovodi Cevovodi predstavljaju integrisane komponente cevi, fitinga i armature koji predstavljaju celinu i služe da se njima bezbedno i neometano transportuje gas. Materijal i konstrukcija cevovoda zavise od:

- njihove namene, - predviđenog radnog pritiska, - prostornih i mesnih uslova njegovog lociranja.

Kod nas, cevovodi za transport i distribuciju gasa isključivo se rade od čeličnih i polietilenskih cevi. Koje će se cevi koristiti, zavisi od:

- prečnika i - načina proizvodnje.

Međunarodni, magistralni i lokalni gasovodi (bez spiralnih u naseljima) radnog pritiska preko 4 bara (nadpritisak), rade se od čeličnih cevi, bešavnih, podužno varenih i spiralno varenih. Produktovodi i gasovodi za tečni naftni gas svih pritisaka se rade od bešavnih cevi. Ovi gasovodi se polažu podzemno na dubini od 1 m nadsloja, dok se nadzemno po pravilu vode u krugu industrijskih potrošača i kao unutrašnje gasne instalacije. Konstrukcija gasovoda se određuje prema 4 klase lokacije definisane preko gustine stambenih objekata na pojasu širine 200 m, sa jedne i druge strane ose gasovoda na dužini od 1 km. Gustina stambenih objekata određuje klasu lokacije, a klasa lokacije određuje koeficijent sigurnosti:

- za pojas I razreda: 1,4 - za pojas II razreda: 1,7 - za pojas III razreda: 2,0 - za pojas IV razreda: 2,5 - za zaštitni pojas naseljenih zgrada: 2,5

17

a izražava se kao:

minimalna granica razvlačenja koeficijent = −−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−

maksimalno dozvoljeno obodno naprezanje Cevi i elementi cevovoda se spajaju, po pravilu, zavarivanjem. Pre puštanja u rad, gasovod se ispituje pritiskom kao celina i po deonicama. Cevni spojevi se po pravilu izvode zavarivanjem sa kompatibilnim elementima. Svi cevovodi moraju imati geodetski snimak, vidne nadzemne oznake i podzemne opomenice. 1.4.3. Kompresorske i pumpne stanice U toku transporta gasa, u cevima dolazi do pada pritiska usled trenja i lokalnih otpora. Veličina pada pritiska zavisi od:

- količine protoka, - dužine puta, - prečnika cevi, - vrste fluida i - kvaliteta cevi.

Uopšteno se pad pritiska može izraziti kao:

( ) [ ]bark,g,d,l,qfp = gde je,

q – količina fluida u odgovarajućim jedinicama, l – dužina gasovoda u odgovarajućim jedinicama, d – prečnik gasovoda u odgovarajućim jedinicama, g – gustoća ili koeficijent vezan za gustoću fluida i k – koeficijent vezan za kvalitet cevi i ostale uticaje.

Da bi se gas isporučio pod dovoljnim pritiskom na gasovodima se koriste kompresorske stanice, a na produktovodima gasovitih ugljovodonika u tečnoj fazi koriste se pumpne stanice. Dijagram padova pritiska na jednom gasovodu sa kompresorskim stanicama ilustrativno se prikazuje na slici 1.3.

18

Slika 1.3. Ilustracija padova pritiska sa kompresorskim stanicama K1 i K2

• Kompresorske stanice Lociraju se na gasovodu. Elementi koji određuju učestalost stanica na gasovodu su:

- početne investicije, - troškovi održavanja.

Sve kompresorske stanice sadrže sledeću opremu i sisteme:

- glavni gasni sistem, - gasni kompresori, - pomoćni gasni sistemi,

o podsistem gasa kao pogonskog goriva, o podsistem gasa za kontrolu i upravljanje ili instrumentalni gas, o podsistem gasa za zagrevanje,

- recirkulacioni sistemi, - ispusno-odušni sistemi.

Glavni gasni sistem čine:

- separatorsko filterska grupa, - usisni krug, - kompresor, - potisni krug, - merna grupa.

Usisni i potisni krug ili kolektor čine stanični razvod. Konfiguracijom tih krugo-va kompresori se mogu povezivati u paralelan ili serijski rad. Kompresori se klasifikuju na sledeći način:

1. klipni: a. klipni sa kretanjem napred nazad, b. rotaciono-klipni:

i. jednorotorski, ii. dvorotorski.

19

2. dinamički: a. centrifugalni, b. aksijalni.

Na slikama 1.4 i 1.5 prikazan je način povezivanja dva kompresora.

Slika 1.4. Sistem usisnog i potisnog kruga pri povezivanju kompresora

Slika 1.5. Shema povezivanja dva kompresora u paralelno/serijski rad

Pogon kompresora uobičajeno se vrši na sledeći način:

- gasnim turbinama pogone se centrifugalni kompresori, - klipnim gasnim motorima pogone se klipni kompresori, - električnom energijom pogone se klipni i centrifugalni kompresori.

• Pumpne stanice

Pumpne stanice za cevovodni transport tečnih gasovodnih ugljovodonika postavljaju se na produktovode. Građevinski objekti u koje se postavljaju pumpne stanice moraju ispunjavati uslove u pogledu vatrootpornosti, načina manipulisanja, ostalih instalacija i ventilacije, kao što je i kod gasa (u gasovitom stanju), imajući u vidu da je propan-butan teži od vazduha.

20

Za transport tečne faze gasa obično se koriste centrifugalne, aksijalne i polu-aksijalne pumpe. Daljinski transport tečnog naftnog gasa kod nas nije razvijen, a lokalni transport prisutan je u okviru proizvodnih i skladišnih kompleksa. 1.4.4. Merno-regulacione stanice Transportni pritisak iz gasovoda na određenom mestu se svodi na potreban i dozvoljen pritisak u distributivnoj mreži ili kod potrošača. Na tom mestu se vrši i kontrola protoka. Svođenje pritiska na niže vrednosti tehničkim uređajima naziva se redukcija pritiska, a uređaji kojima se to vrši nazivaju se reduktori pritiska (oni su ujedno i regulatori pritiska). Integrisani elementi i sklopovi potrebni za proces merenja količina i regulaciju pritiska čine merno-regulacionu stanicu. Podela merno-regulacionih stanica:

- glavne (GRMS), - potrošačke (MRS) i - kućne (KMRS).

Prema broju linija merno-regulacione stanice se mogu deliti na:

- jednolinijske i - dvolinijske.

Mogu se vršiti i druge podele: prema vrsti nadzora, broju redukcija i mernih linija i sl., ali one nisu relevantne.

• Glavne merno-regulacione stanice (GMRS) Objekat merno-regulacione stanice obuhvata, prema tehnološkoj funkciji:

- filtersku i/ili separatorsku grupu, - regulacionu grupu, - mernu grupu, - sigurnosnu grupu, - kolektorsku ulazno-izlaznu grupu, - zapornu grupu i opremu za zagrevanje, odorizaciju, ubacivanje metanola i - rezervoara za odorans, metanol i kondenzat.

Građevinski deo stanice čine obično dva objekta ili dve prostorije za smeštaj opreme u eksplozionoj i neeksplozionoj zaštiti i pristupna saobraćajnica. Sastavni deo stanice su:

- građevinski objekat, - telekomunikacioni sistem, - elektroinstalacije i - sistem protivpožarne zaštite.

21

Granicu objekta GMRS čine protivpožarna (blokadna) slavina na ulaznom i izlaznom vodu. Glavne tehničke karakteristike ovakvih stanica su:

- vrlo visoki ulazni pritisci i - veliki protoci gasa.

Slika 1.6. Šema merno-regulacione stanice (GMRS)

22

• Potrošačke merno-regulacione stanice (MRS) Distributivne ili potrošačke merno-regulacione stanice imaju zadatak da prilagode parametre gasa za transport u distributivnim gasovodima ili priključnim gasovodima industrijskih potrošača. U odnosu na GMRS, merno-regulacione stanice se u našim uslovima obično ne grade sa: zagrejačkom opremom, opremom za regulaciju (ograničavanje) protoka, telemetrijom i metanolskom instalacijom. Ostali deo je kao kod GMRS. Kod široke potrošnje gas mora biti odorisan. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su:

- visoki ulazni pritisci (6-16 bar) i - srednji časovni protoci.

Slika 1.7. Šema potrošačke merno-regulacione stanice

23

• Kućne merno-regulacione stanice (KMRS) Ove stanice služe za merenje i redukciju pritiska kod potrošača u sektoru široke potrošnje. U našim uslovima kućni set nema klasičnu elektro instalacionu i protivpožarnu grupu i rezervnu regulacionu liniju, dok se telekomunikacione stabilne instalacije, u nekim sistemima široke potrošnje, planiraju preko optičkih kablova. U KMRS se dovodi odorisani gas iz distributivne mreže. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su:

- srednji ulazni pritisci (o,5-4 bar) i - mali časovni protoci (do 16 m3/h).

Slika 1.8. Šema kućne merno-regulacione stanice

Regulacione stanice su skup integrisanih funkcionalnih grupa MRS bez merne grupe.

24

1.4.5. Funkcionalne grupe – podsklopovi merno regulacionih stanica

- Kolektorsko-konstrukciona grupa: cevi, fazonski komadi, zaptivači i spojni elementi, kao i merni, ispitni i impulsni vodovi;

- Filtersko-separatorska grupa: odvajač tečnosti ili odvajač čestica postavlja se ispred reduktorskih i mernih grupa – oni mogu biti integrisani; za razliku od ovih filtera (odvajača), separatori su sudovi pod pritiskom;

- Regulaciona grupa: regulator pritiska sa elementima za spajanje i odgovarajućim impulsnim vodovima; u okviru regulatora može biti integrisan sigurnosni blok ventil ili prigušivač buke; regulaciona grupa se postavlja između dva zaporna organa;

- Sigurnosna grupa:

o sigurnosni zaporni ventil (SZV) – za osiguranje od previsokog pritiska, uređaj za osiguranje od nestanka gasa i ventil sigurnosti kapaciteta najmanje 1% kapaciteta linije;

o sigurnosni odušni ventil (SOV), podešen na puni kapacitet regulatora pri najvišem mogućem radnom pritisku na ulaznoj strani regulatora pritiska;

o kombinacija monitor-regulator i blok ventila.

- Merna grupa: merači protoka, temperature i pritiska; u praksi postoji 10 vrsta merača protoka, a primarnu primenu kod prirodnog gasa imaju: blenda, turbinski merači, rotacioni merači, merači sa mehom i ultrazvučni merači;

- Zaporna grupa: protivpožarne slavine ispred i iza GMRS i MRS, kuglaste slavine ispred i iza regulacionih i mernih grupa i na obilaznim vodovima; nepovratna klapna postavlja se ispred zapornog organa na izlaznom delu svake linije, koja mora biti u zatvorenom položaju i onda kada su pritisci za i ispred nje izjednačeni – štiti instalaciju od povratnih udara i omogućava automatsko uključivanje rezervne linije u rad; na vodovima ventila sigurnosti ne postavlja se zaporni organ; uglavnom su svi zaporni organi metalne kuglaste slavine punog otvora.

1.4.6. Ostali karakteristični objekti na gasovodnom sistemu Na gasovodima i produktovodima gasa, grade se li se mogu graditi objekti:

- za odorizaciju (opremu za odorizaciju čini odorizator sa pumpom (injektorski) ili apsorpcioni i spojni vodovi);

- za injektiranje metanola (ugrađuje se radi neutralisanja formiranja hidrata i korozije u cevima i instalacijama);

- za zagrevanje (opremu čine: kotlovska jedinica, pumpe za vodu, toplovodi sa zapornom armaturom i termoizolacijom, ekspanzioni sud, termoregulaciona oprema za grejni fluid, zaštitna oprema prema propisima o kotlovima, pripadajuća gasna instalacija i izmenjivač toplote koji se na GMRS nalazi između filterske i redukcione grupe; gas se zagreva na programiranu temperaturu neposredno pre redukcije, tako da posle redukcije može biti primenljiv – time se izbegava pojava hidrata i zaleđivanje opreme);

25

- blok stanice (za izdvajanje – sekcionisanje deonica gasovoda, kao mera usmerena na obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja potrošača, smanjenje štete i zaštitu životne sredine, pri havarijskim situacijama na gasovodu; blok stanica predstavlja cevni zaporni organ sa punim otvorom i bajpasni kolektor za lakšu manipulaciju i odvodom za pražnjenje sekcije);

- čistačke stanice (postavljaju se uvek na početku i kraju transportnog cevovoda istog prečnika; iza otpremne i ispred prijemne čistačke kutije postavljaju se pokazivači prolaska čistača – kracera; po nameni kraceri-čistači mogu biti:

o gumene kugle (za uklanjanje vode i rastresite nečistoće), o strugači taloga i nečistoće (pored zaptivnih gumenih manžetni

mogu biti i u obliku ploča i četki), o kalibrirajući (kalibracione ploče za formiranje profila svetlog

otvora cevovoda na mestima koja su deformisana u toku izgradnje ili eksploatacije) i

o ’’inteligentni’’ (sa sopstvenim pogonom, sa opremom za snimanje stanja unutrašnje površine cevi, otkrivanje defekata na cevi i sopstveno pozicioniranje).

- separatori i odvajači tečnosti (vrši se na temelju sledećih principa):

o smanjenje brzine protoka mešavine, o promena smera protoka, o tok gasa suprotan dejstvu gravitacije, o dinamički udar mlaza u pregradu, o uvećavanje finih kapljica magle i o filtriranjem.

Na našem transportnom gasovodnom sistemu odvajanje tečnosti iz gasa vrši se hvatanjem tečnosti u cevovodima i hvatanjem tečnosti ispred postrojenja na gasovodu (KS, MRS, PPM); hvatanje tečnosti u cevovodima kod nas se vrši preko niže postavljenih sifonskih sudova (nižih od cevovoda); separatori su posude vertikalne izvedbe, složenije konstrukcije od sifonskih odvajača – sastoje se iz dve ili tri komore namenjene za izdvajanje tečnosti, prašine i gasa; specifičnu vrstu odvajača čine takozvani hvatači vodenih čepova (količine vode koju obični separatori ne mogu prihvatiti, kao posledica kracovanja ili dvofaznog protoka);

26

Slika 1.9. Odvajač tečnosti na distributivnoj mreži

1. šaht 3. slavina 5. sonda 2. ispusni ventil 4. gasovod 6. telo odvajača

Slika 1.10. Skupljač kondenzata na transportnom gasovodu

- mešačke stanice (u cilju dobijanja gasa koji zadovoljava prethodno

utvrđene zahteve kvaliteta, pristupa se mešanju različitih gasova; takođe se može vršiti ispravka pritiska, temperature i kvaliteta na merenim protocima)

27

Gas A

Gas B

FT

FT

FrC

QIT

podešena vrednost

ka kupcu

Slika 1.11. Mešačka stanica dva prirodna gasa različitih sastava

QIT – kontrola Wobea i gustine FrC – kontrola protoka (podešena vrednost) FT – informacija o protoku

1.4.7. Gasne instalacije unutar objekta Podrazumevaju se instalacije nizvodno od takozvanog glavnog zapornog cevnog zatvarača na kućnom odnosno potrošačkom priključku do vrha dimovodnog kanala za odvod produkata sagorevanja. 1.4.8. Ostale instalacije, oprema i objekti na gasovodnom sistemu

- električne instalacije, - antikoroziona zaštita i oprema, - telemetrijski i telekomunikacioni sistem za daljinski nadzor i upravljanje i - građevinski objekti.

1.4.9. Postupak puštanja novih i rekonstruisanih objekata u rad Novi cevovodi puštaju se u rad po dobijenoj upotrebnoj dozvoli i proceduri propisanoj zakonom i podzakonskim aktima. Za puštanje je najmanje potrebno:

- upotrebna dozvola, - izveštaj stručne komisije operatera, - izveštaj komisije za tehnički pregled, - izveštaj o podešenosti opreme na gasovodu, - uputstvo za rukovanje, - izveštaj o oštećenosti gasovoda posle izgradnje ili rekonstrukcije i - plan zaštite od požara.

28

1.5. KARAKTERISTIČNI POSTUPCI NA GASOVODNOM SISTEMU 1.5.1. Postupci merenja i obračuna gasa Merenje protočnih količina vrši se za potrebe praćenja procesa transporta i obračun gasa kod krajnjeg potrošača. Očitavanje količina vrši se daljinski kod telemetrisanih primopredajnih mesta i fizički. Očitane količine u m3 se preraču-navaju prema ugovorenim parametrima i svode na ’’ugovoreni kubni metar’’ koji uključuje ugovorenu energetsku vrednost, rezultate laboratorijskih ispitivanja kvaliteta gasa u akreditovanoj nezavisnoj laboratoriji i meteoro-loške uslove. Na bazi takvih proračuna, uz prilog laboratorijskog nalaza, vrši se fakturisanje potrošačima. 1.5.2. Postupci fizičkog nadzora na gasovodnim objektima Fizički nadzor je uređen pravilnikom preduzeća koje se bavi transportom i distribucijom gasa. Organizacija fizičkog nadzora je u sklopu dispečerskog centra. Poslove fizičkog nadzora obavljaju lica na neposrednom rukovanju procesom cevovodnog transporta. Kontrola se vrši vizuelno i priručnim sredstvima, a odnosi se na sve parametre i statuse, kako tehnološke tako i fizičke (temperatura, pritisak, isticanje ali i stanje cevovoda, trase, građevin-skih i drugih objekata). O fizičkom nadzoru pravi se izveštaj koji se arhivira. 1.6. MERE ZAŠTITE Mere zaštite obuhvataju:

- tehničke mere, - zaštitu životne sredine i - ličnu zaštitu.

Ove mere se mogu okarakterisati i kao:

- organizacione, - tehničke i - zdravstvene.

Tehničke mere se sprovode od početka izgradnje gasovodnog sistema kroz izbor opreme, povećanog stepena sigurnosti i kvalitetno izvođenje. Dodatne tehničke mere sprovode se u eksploataciji kroz kvalitetno održavanje i sprovođenje odorizacije i detekcije gasa. Pod merama zaštite životne sredine, pre svega se podrazumevaju mere usmerene na sprečavanje požara, havarija i ispuštanja gasa. Mere lične zaštite odnose se na zaštitu zdravlja i života u procesu eksploatacije, korišćenja ličnih sredstava zaštite i edukacijom o opasnostima od požara, buke, eksplozivnosti i tokčisnosti. U cilju sprovođenja mere zaštite od posebnog je interesa upoznati se sa:

29

- zonama ugroženim od eksplozivnih smeša, - detekcijom gasa i - odorizacijom.

1.6.1. Zone ugrožene eksplozivnim smešama Zone ugrožene od eksplozivnih smeša na gasovodnom sistemu su delovi prostora u kojima se mogu pojaviti zapaljive smeše pri transportu i uskladištenju zapaljivih gasova. Zavisno od stepena opasnosti izbijanja i širenja požara i eksplozije, zone opasnosti se dele na:

- zonu opasnosti 0 (prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smeša zapaljivog gasa i vazduha),

- zonu opasnosti 1 (prostor u kome se mogu pri normalnom radu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa),

- zonu opasnosti 2 (prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa ali samo u nenormalnim uslovima rada).

Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: propuštanje na zaptivačima cevovoda, prskanje cevi ili elemenata cevi, posuda, elektromotora i drugih uređaja, požar koji može ugroziti postrojenja i uređaje i ostali nepredviđeni događaji tokom procesa transporta. 1.6.2. Odorizacija gasa Suvi prirodni gas u mreži za transport i distribuciju je bez mirisa. Da bi se putem mirisa moglo otkriti prisustvo gasa u atmosferi ili curenje iz gasovoda, on se odoriše. Odorizacija je obavezna u sektoru široke potrošnje prirodnog i tečnog naftnog gasa i drugih zapaljivih gasova.

• Intenzitet mirisa Intenzitet mirisa odoranta je jačina opadanja – primećivanja koju on izaziva i klasifikuje u 7 stepeni: 0-5 (tabela 1.11). Tabela 1.11. Intenzitet mirisa

Stepen mirisa Definicija Napomena

0 Ne oseća se miris uopšte Granica primetnosti, prag mirisa

0,5 Vrlo slab miris

1 Slab miris

2 Srednji miris Upozoravajući stepen mirisa

3 Jak miris

4 Vrlo jak miris

5 Maksimalan miris Gornja granica povećanja intenziteta

30

• Granica primetnosti (prag mirisa) Najmanji intenzitet mirisa koji čovek može da oseti. Daljim smanjivanjem intenziteta mirisa, on više ne može da se utvrdi.

• Upozoravajući stepen mirisa Intenzitet pri kom svaka osoba koja ima prosečnu sposobnost mirisanja i prosečnu fiziološku kondiciju, oseća miris sa sigurnošću.

• Koncentracija sredstava za odorizaciju Koncentracija sredstava za odorizaciju u gasu, odnosno vazduhu, data je u [mg/m3], u odnosu na normalno stanje.

• Vrednost K Pokazuje onu koncentraciju sredstava za odorizaciju u vazduhu, u [mg/m3], koja je potrebna da bi se dostigao upozoravajući stepen mirisa. Vrednost K služi za izračunavanje koncentracije sredstava za odorizaciju u gasu. Opšte osobine sredstava za odorizaciju:

- miris mora biti takav da se ne sme zameniti mirisom koji se često javljaju; treba da bude neprijatan ali ne odvratan;

- ne sme da bude u gasu otrovno ili na drugi način štetno; - mora biti hemijski postojano; ne sme da stupa u reakciju sa elementima

iz gasa i materijalima gasovoda; - mora biti isparljivo u uslovima transporta gasa i ne sme stvarati

kondenzat; - da se može skladištiti bez promena duže vreme; - da se može upotrebljavati pri niskim temperaturama; - ne sme delovati korozivno na gasovodni sistem niti pri sagorevanju na

aparate; - ne sme stvarati naslage na gorioniku, znači da mora sagorevati i biti

odvođen sa ostalim produktima sagorevanja.

• Tipovi sredstava za odorizaciju Sredstva za odorizaciju su organska jedinjenja koja sadrže sumpor i dele se na:

- sulfide i - merkaptane.

Merkaptani nisu dovoljno hemijski otporni pa se sulfidi preporučuju, a od sulfida najbolje performanse ima ’’tetrahidro-teofen’’.

• Posebna svojstva sredstava za odorizaciju Odoransi imaju svojstvo bubrenja i stupanja u reakciju sa drugim organskim materijalima (zaptivke i PE cevi) i apsorpciju, naročito sa suvom zemljom.

31

• Dodavanje sredstava odorizacije – faktor K Izračunavanje potrebne koncentracije sredstava za odorizaciju vrši se preko faktora K, koji iznosi za:

- tetrahidrotiofen: 0,075 mg/m3n

- markaptan: 0,04-0,09 mg/m3n

- dimetilsulfid: 0,28 mg/m3n

• Primeri izračunavanja najmanje koncentracije

Koncentracija odoransa treba da bude takva da se oseti u atmosferi već na 20% od donje granice eksplozivnosti. Donja granica – DGP = 4% za prirodni gas. Sredstva odorizacije: tetrahidrotiofen K = 0,075 mg/m3

n

Formula: 3nm/mg3,9

42,0100075,0

DGP2,0100K

C =⋅⋅

=⋅⋅

=

Kada u gasu ima ugljendioksida (naprimer: 5% V), onda se najmanja koncentracija računa:

[ ] 3nmin m/mg15

025,05075,0

025,0%COK

C =⋅

=⋅

=

• Uređaji za odorizaciju

Postoje apsorpcioni i injektorski uređaji za odorizaciju. Od tih uređaja se zahteva:

- proporcionalnost količini gasa, - jednostavnost rukovanja, - lako podešavanje, - apsolutna zaptivenost, - manipulacija bez zagađivanja okoline, - potpuno isparavanje ubacivanog odoransa.

Načini odorizacije:

- odorizacija uređajem sa pumpom, - odorizacija parcijalnom strujom.

Kontrola odorizacije se vrši u različitim režimima i lokacijama. Kontrola intenziteta mirisa vrši se pomoću odorimetra. Merenje intenziteta mirisa subjektivnom metodom. Skupa i nepouzdana metoda.

32

1.6.3. Detekcija gasa Detekcija gasa se vrši:

- subjektivnim opažanjem odorisanog gasa čulom mirisa, - prenosnim detektorima gasa i - stabilnim instalacijama za detekciju.

1.6.4. Opšte mere tehničke zaštite Opšte mere tehničke zaštite gasnih instalacija i njihovih sastavnih delova realizuju se kroz konstrukciju instalacija. To se pre svega odnosi na pravilan izbor materijala i postupaka za proizvodnju, izgradnju i eksploataciju. Fizičke mere tehničke zaštite objekata od posebnog značaja, glavnih uređaja i postrojenja sprovode se kroz obezbeđenje neovlašćenog pristupa – ogradama i zaklju-čavanjem, te postavljanjem odgovarajućih tabli upozorenja o opasnostima. 1.6.5. Zaštita životne sredine U procesu transporta cevovodima i održavanja gasovoda mora se pridržavati Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o cevovodnom transportu gasovitih ugljovodonika. Objekti međunarodnog i magistralnog karaktera podležu obaveznoj analizi uticaja na životnu sredinu pri njihovoj izgradnji, eksploataciji i rekonstrukciji. Mere se preduzimaju za smanjenje buke i kontrolisanog i nekontrolisanog ispuštanja gasa. Otpadni materijali, sredstva koja se koriste ili sredstva koja se dobijaju pri transportu gasa i održavanju gasovoda, moraju se na uredan način uništiti ili uskladištiti na propisanom mestu u saradnji sa lokalnim ili nadležnim vlastima. Protivpožarna zaštita je deo zaštite životne sredine. Fizički se protivpožarna zaštita na gasovodnom sistemu obezbeđuje postavljanjem odgovarajućih aparata sa suvim prahom i hidrantska mreža kada za to postoje lokacijski i ekonomski uslovi. 1.6.6. Mere lične zaštite Mere lične zaštite obuhvataju primenu tehničkih sredstava zaštite, organizacione mere i mere zaštite zdravlja. 1.6.7. Nadzor nad sprovođenjem mera zaštite Nadzor nad sprovođenjem mere zaštite sprovode inspektori resornih ministar-stava za:

- za zaštitu životne sredine, - socijalnu i zdravstvenu zaštitu i - MUP.

Unutar preduzeća nadzor nad sprovođenjem mera zaštite sprovode pretpostavljeni rukovodioci i služba protivpožarne i tehničke zaštite.