ii

iii

iv

v

Izjave zahvalnosti Ovaj Redovni ekonomski izveštaj (RER) obuhvata ekonomska kretanja, izglede i ekonomske politike u šest zemalja jugoistočne Evrope, tačnije u regionu Zapadnog Balkana: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. RER za Zapadni Balkan je naslednik izveštaja RER za jugoistočnu Evropu. Izveštaj se izrađuje dva puta godišnje i priprema ga tim ekonomista Svetske banke u zemljama Zapadnog Balkana. Autori izveštaja su Ekaterina Vostroknutova i Marco Hernandez, rukovodioci tima, Jeff Chelsky, Maria Davalos, Agim Demukaj, Sandra Hlivnjak, Johanna Jaeger, Suzana Jukić, Alena Kantarovich, Maryam Ali-Lothrop, Edith Kikoni, Sanja Madžarević-Šujster, Darjan Milutinovic, Trang Nguyen, Monica Robayo, Asli Senkal, Lazar Šestović, Hilda Shijaku, Bojan Shimbov i Cevdet Cagdas Unal. Anne Grant je dala značajan doprinos u uređivanju izveštaja, a Budy Wirasmo i Artem Kolesnikov su doprineli dizajniranju izveštaja. Valentina Martinović, Nejme Kotere, Pegi Ylli, Samra Bajramović, Ivana Bojić, Enkelejda Karaj, Hermina Vuković Tasić, Jasminka Sopova, Boba Vukoslavović, Dragana Varezić, Mismake Galatis i Leah Laboy su pomogli timu. Za distribuciju izveštaja i odnose sa eksternim stranama i medijima nadležan je tim za Eksternu komunikaciju koji čine Lundrim Aliu, Anita Božinovska, Paul A. Clare, Ana Gjokutaj, Jasmina Hadžić, Carl P. Hanlon, Artem Kolesnikov, Vesna Kostić, John Mackedon, Mirjana Popović, Kym Louise Smithies i Sanja Tanić. Tim je zahvalan Lindi Van Gelder (regionalni direktor za zapadni Balkan); John Panzer (direktor, Globalna praksa za makroekonomiju i fiskalno upravljanje); Gallina A. Vincelette (menadžer prakse, Globalna praksa za makroekonomiju i fiskalno upravljanje); i timu za menadžment zemalja Zapadnog Balkana na smernicama koje su dali tokom pripremanja ovog izveštaja. Tim zahvaljuje na komentarima ranijih verzija izveštaja koje su dostavile centralne banke i ministarstva finansija zemalja Zapadnog Balkana. Ovaj i prethodni izveštaji RER za Zapadni Balkan mogu se naći na: www.worldbank.org/eca/wbrer/ .

vi

© 2017 International Bank for Reconstruction and Development / The World Bank 1818 H Street NW Washington DC 20433 Telephone: 202-473-1000 Internet: www.worldbank.org Ovaj izveštaj je izradilo osoblje Svetske banke uz eksterne doprinose. Nalazi, tumačenja i zaključci izneseni u ovom izveštaju ne odražavaju nužno stavove Svetske banke, Odbora izvršnih direktora Svetske banke niti država koje oni predstavljaju. Svetska banka ne garantuje tačnost podataka uključenih u ovaj izveštaj. Prikaz granica, boja, oznaka i drugih informacija na bilo kojoj mapi u ovom izveštaju ne predstavlja stav Svetske banke o međunarodno pravnom statusu bilo koje teritorije, niti odobravanje i prihvatanje takvih granica. Prava i dozvole Materijal u ovom izveštaju je zaštićen autorskim pravom. Zbog toga što Svetska banka podstiče distribuciju svog znanja, ovaj izveštaj može biti reprodukovan, u celini ili delimično, u nekomercijalne svrhe uz navođenje reference na ovaj izveštaj. Upiti koji se odnose na prava ili licence, uključujući supsidijarno pravo, treba da budu prosleđeni na adresu World Bank Publications, The World Bank Group, 1818 H Street NW, Washington, DC 20433, USA; fax: 202-522-2625; e-mail: pubrights@worldbank.org.

vii

ZAPADNI BALKAN REDOVNI EKONOMSKI IZVEŠTAJ BR.12

Jesen 2017.

Sadržaj 1. Pregled ............................................................................................................................................................. 11

2. Dinamika rasta pokazuje ranjivosti.................................................................................................................. 14

3. Zapošljavanje se vraća na nivo pre krize i smanjuje siromaštvo, uz pomoć niže inflacije .............................. 15

4. Izvoz raste, ali spoljašnje slabosti ostaju ......................................................................................................... 21

5. Fiskalni deficit raste, a fiskalni prostor za podršku rastu ostaje ograničen ..................................................... 23

6. Oporavak kredita, podstaknut kreditiranjem domaćinstava .......................................................................... 26

7. Pozitivni izgledi, sa širim reformskim programom u budućnosti .................................................................... 29

viii

ix

Ključni nalazi iz Redovnog ekonomskog izveštaja o Zapadnom

Balkanu br. 12

1. Privrede Zapadnog Balkana nastavljaju rast, pri čemu se očekuje rast regionalnog realnog BDP-a za 2,6 procenata u 2017. Rast je bio jači i vođen investicijama u Albaniji, Kosovu i Crnoj Gori, a stabilan u Bosni i Hercegovini, podstaknut potrošnjom. Ranija politička kriza je umanjila rast u BJR Makedoniji ove godine, kao i jaka zima u Srbiji.

2. Uprkos ogromnoj nezaposlenosti, oko 230,000 radnih mesta je otvoreno u regionu u periodu od 12 meseci do juna 2017. godine (povećanje od 3,8 procenata). Više od polovine radnih mesta je u privatnom sektoru. Kao rezultat toga, stopa zaposlenosti se vratila na nivo pre 2008. godine u svim zemljama Zapadnog Balkana, osim u Bosni i Hercegovini.

3. Obezbeđivanje fiskalne održivost i dalje predstavlja prioritet za Zapadni Balkan, s obzirom na visok nivo javnog duga. U svim zemljama, osim u Srbiji, projektovan je veći fiskalni deficit u 2017. u odnosu na 2016. godinu. Iako su prihodi povećani, budžeti su i dalje preopterećeni neproduktivnom tekućom potrošnjom, ograničavajući prostor za politike koje povećavaju rast.

4. Srednjoročni ekonomski izgledi za Zapadni Balkan su pozitivni. Projektovano je da će regionalni rast dostići 3,6 procenata do 2019. godine, podstaknut domaćom tražnjom uz podršku privatne potrošnje i investicija. Takođe se očekuje rast izvoza, jer rast u evrozoni dobija na značaju.

5. Međutim, ekonomski izgledi su osetljivi na rizike od nesigurnosti politika i preokretanja politika koje bi

negativno uticale na investicije i rast. Snažan rast u Evropi će dati regionu vetar u leđa. Ipak, sa normalizacijom globalne kamatne stope, zemlje na Zapadnom Balkanu će se suočiti sa povećanjem troškova zaduživanja. Da bi se održao rast, potrebno je smanjiti fiskalne i eksterne neravnoteže i sprovesti hrabre strukturne reforme kako bi se postigao napredak u agendi pristupanja EU.

10

11

1. Pregled Region Zapadnog Balkana je u 2017. god nastavio širenje za procenjenih 2,6 procenata. Projektovani rast regiona je manje optimističan od očekivanih 3,2 procenata kada je objavljeno prolećno izdanje ovog izveštaja, a takođe je niži od 2,9 procenata dostignutih u 2016. Albanija, Kosovo i Crna Gora bi trebalo da zabeleže brži rast u 2017. u poređenju sa 2016. god, zahvaljujući velikim projektima finansiranim iz stranih direktnih investicija (SDI) i oporavka privatne potrošnje, kao i zbog većeg izvoza u slučaju Kosova. Za Bosnu i Hercegovinu je projektovan postepen rast sličan stopi u poslednje dve godine. U BJR Makedoniji i Srbiji, međutim, očekuje se slabljenje rasta. U BJR Makedoniji je politička kriza značajno uticala na potrošnju i investicije. U Srbiji, najvećoj privredi u regionu, hladna zima je značajno smanjila poljoprivrednu proizvodnju i aktivnosti građevinske industrije.

Tabela 1.1. Izgledi za srednjoročni rast na Zapadnom Balkanu su pozitivni. (Realan rast BDP-a, procenti)

2016 2017e 2018f 2019f

Albanija 3.4 3.8 3.6 3.5

Bosna i Hercegovina 3.1 3.0 3.2 3.4

Kosovo 3.4 4.4 4.8 4.8

Makedonija, BJR 2.4 1.5 3.2 3.9

Crna Gora 2.9 4.2 2.8 2.5

Srbija 2.8 2.0 3.0 3.5

ZB6 2.9 2.6 3.3 3.6

Skoro deceniju nakon globalne finansijske krize, zapošljavanje se oporavilo na nivo pre 2008. godine u svim zemljama Zapadnom Balkana, osim u Bosni i Hercegovini. Oko 230,000 radnih mesta je otvoreno u regionu u 12 meseci do juna 2017. Više od polovine ovih radnih mesta su u privatnom sektoru, uglavnom u sektoru usluga, formalnom i neformalnom. Kosovo je zabeležilo najveći rast zapošljavanja za period od 12 meseci (8,5 procenata). Iako je zabeležen pad stope nezaposlenosti u čitavom regionu, ova stopa je i dalje visoka, i kreće se od 11,8 procenata u Srbiji do 30,6 procenata na Kosovu; neproporcionalni broj nezaposlenih koji su bez posla duži vremenski period. Nezaposlenost mladih je glavni razlog za zabrinutost: više od polovine mladih su nezaposleni na Kosovu, sa najnižom stopom od 26,4 procenata u Albaniji u junu.

Rast, više radnih mesta i relativno niska inflacija pomogle su smanjenje siromaštva na Zapadnom

Balkanu. Kombinacija privrednog rasta i otvaranja radnih mesta doprinela je padu stope siromaštva u

regionu za projektovanih 1 procentni poen (pp), koja je za 2017. god projektovana na 23,6 procenata.1 To

podrazumeva da je oko 124,000 ljudi u regionu izašlo iz siromaštva od 2016.2 Budžete domaćinstava je

podržala još uvek ugušena inflacija i rast realnih zarada, jer su zarade u privatnom sektoru porasle

neznatno u odnosu na zarade u javnom sektoru.

Dok je izvoz nastavio da raste, njegov doprinos rastu je kompenzovan rastom uvoza potrošne robe, uvoza električne energije zbog lošeg vremena i kapitalnog uvoza vezanog za projekte. U proseku, eksterne pozicije u 2017. god su bile relativno nepromenjene u odnosu na 2016. Zahvaljujući izuzetnom

1 Regionalni prosek ne uključuje Bosnu i Hercegovinu, zbog poteškoća u obračunu agregata davanja PKM. 2 Ovi iznosi siromaštva odražavaju standardizovani reper zemlje srednjih prihoda u smislu života sa manje od US$5.5 na dan u smislu uslova pariteta kupovne moći iz 2011.

12

izvozu usluga, spoljni deficit Albanije je smanjen za 1,3 procenata BDP-a. Zbog većeg uvoza potrošačke robe, međuproizvoda i električne energije, spoljni deficit Srbije je povećan za 1,5 procenata BDP-a. Već ranjiva spoljašnja pozicija Crne Gore beleži pogoršanje, sa projektovanim spoljnim deficitom od 18,6 procenata u 2017. god, uglavnom zbog visokog stepena uvoza za potrebe izgradnje autoputa Bar-Boljare. Izgradnja autoputa je takođe odgovorna za snažan porast spoljnog duga sa garancijama Crne Gore od 5,7 procenata u 2017. god, čime je povećan na 58,6 procenata BDP-a. Obezbeđivanje fiskalne održivosti ostaje prioritet za sve zemlje Zapadnog Balkana. Projektovani su veći fiskalni deficiti u 2017. u odnosu na 2016. u svim zemljama, osim u Srbiji. Ali dinamika se razlikuje. Nakon nekoliko godina finansijske konsolidacije, očekuje se da će Srbija zabeležiti rekord, fiskalni suficit od 0,3 procenata BDP-a u 2017. Deficit Albanije je prilično stabilan, uprkos subvencijama energetskom sektoru neophodnim zbog letnjih suša. Izgradnja autoputa je podstakla deficit Crne Gore i javni dug sa garancijama, ali je u 2017. država pokrenula ambiciozne reforme za smanjenje deficita i usvojila je strategiju za stabilizovanje svog duga do 2019. Viši deficiti su projektovani na Kosovu i u BJR Makedoniji zbog povećanja socijalnih davanja i, kao što je slučaj u Bosni i Hercegovini, povećanja javnih investicija. Naime, napori usmereni ka fiskalnoj konsolidaciji u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini poslednjih godina, doveli su do smanjenja njihovog javnog duga. Postepeno poboljšanje kvaliteta aktive podržava oporavak kredita privatnom sektoru; ipak, nivo nenaplativih plasmana (NPL) ostaje visok. Na 15 procenata od ukupnih kredita, Albanija i Srbija imaju najveću stopu NPL u regionu, iako su u obe zemlje NPL beležili stalan pad sa skoro 20 procenata nakon globalne finansijske krize. Nenaplativi plasmani su takođe zabeležili pad u drugim zemljama Zapadnog Balkana, zahvaljujući targetiranim reformama i otpisu. Neke zemlje rade na izgradnji nadzora u finansijskom sektoru kako bi se izbeglo buduće gomilanje nenaplativih plasmana. Tokom 2017, Albanija i Republika Srpska su usvojile nove zakone o nesolventnosti, a Crna Gora je usvojila zakon o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju. U međuvremenu, Kosovo je uvelo novi sistem izvršenje povraćaja kroz kolateral. Ali, pošto su nenaplativi plasmani koncentrisani u malom broju domaćih banaka, možda će biti potrebna silovitija politička posvećenost za njihovo dalje smanjenje. Važno je da se to uradi zato što visok stepen NPL sprečava rast kredita. Ali, potrebne su dodatne mere, kao što je produbljivanje finansijskog sektora tako da pruža snažniju podršku ekonomskom rastu; diversifikovanje izvora finansiranja banaka; i izgradnja nebankarskog finansijskog sektora. Srednjoročni ekonomski izgledi za Zapadni Balkan su pozitivni. Projektovan je rast sa 2,6 procenata u 2017. na 3,3 procenata u 2018. i 3,6 procenata u 2019. Privatna potrošnja će verovatno nastaviti da podstiče rast, uz podršku investicija i većeg izvoza. Konkretno, oporavljeni rast u evrozoni će pokrenuti tražnju za izvozom na Zapadnom Balkanu. Očekuje se da će stopa rasta Albanije biti umerena sa završetkom dva velika projekta finansirana iz SDI. Očekuje se oporavak rasta u Bosni i Hercegovini, podržan prvenstveno domaćom tražnjom. Očekivano povećanje javnih investicija i rast široko orijentisanog izvoza i proizvodnje bi trebalo da pokrene rast na Kosovu. U BJR Makedoniji, rast će se verovatno oporaviti sa vraćanjem poverenja nakon rešavanja političke krize. U Crnoj Gori, projektovano je da će rast značajno usporiti u periodu 2018-19. god, jer će planirana fiskalna konsolidacija potiskivati potrošnju kada bude završena izgradnja autoputa Bar-Boljare. U Srbiji bi u srednjem roku veća potrošnja i investicije, kao i oporavak poljoprivredne proizvodnje trebalo da podstaknu rast. Čini se da rizici za izglede uglavnom dolaze iz domaćih izvora, iako postoje i rizici vezani za globalne izglede. Na domaćem nivou, glavni rizici su nesigurnost politika ili preokretanje politika koje bi mogle da utiču na investicije i rast. Ali sa rizikom dolaze i mogućnosti: napredovanje strukturnih reformi i agenda pristupanja EU će poboljšati rast zemalja Zapadnog Balkana. Eksterno gledano, snažan rast u EU i još uvek

13

povoljni uslovi globalne likvidnosti daju vetar u leđa Zapadnom Balkanu. Međutim, snažniji rast EU će verovatno biti praćen sprovođenjem programa kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke, što će povećati globalne kamatne stope, a samim tim i troškove zaduživanja na Zapadnom Balkanu. U takvom scenariju, zemlje kao što su Srbija i Crna Gora, sa relativno visokim dugom u američkim dolarima, će se suočiti sa dodatnim pritiscima. Održavanje zamajca reformi je ključno za unapređenje životnog standarda i stvaranje mogućnosti za sve stanovnike na Zapadnom Balkanu. Za zemlje koje prolaze kroz proces fiskalne konsolidacije je posebno važno da održe zamajac reforme. Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija unapređuju svoje fiskalne pozicije, na taj način smanjujući rizik i unapređujući srednjoročne izglede za rast. A izbegavanje preterane potrošnje je podjednako važno kao pametnija potrošnja. U tom cilju, sve zemlje Zapadnog Balkana mogu da unaprede kvalitet njihovih fiskalnih politika kroz preusmeravanje potrošnje sa više netargetiranih socijalnih davanja na investicije usmerene na povećanje produktivnosti. To bi moglo da pruži podršku rastu i, tokom teških vremena, pomogne da zaštiti već dostignute rezultate. Ako govorimo o većim prihodima, proširenje poreske baze, smanjenje oslobađanja od poreza i efikasnija naplata poreza bi generisali dodatne resurse za finansiranje politika koje pomažu rast. Važno je napomenuti da bi prema trenutnim stopama rasta, bilo potrebno oko šest decenija da prosečni prihodi po glavi stanovnika na Zapadnom Balkanu približe proseku stanovnika EU. Uz brži rast od 5 do 6 procenata, to približavanje bi moglo biti ostvareno za samo dve decenije. To će zahtevati smelu i trajnu implementaciju strukturnih reformi i stalni napredak u procesu pridruživanja EU.

14

2. Dinamika rasta pokazuje ranjivosti Iako sporije od očekivanog, realan BDP u 2017. god u regionu Zapadnog Balkana nastavio je rast za procenjenih 2,6 procenata. Regionalni rast za 2017. je projektovan na niži nivo nego u 2016. (2,9 procenata). Međutim, stopa regionalnog rasta maskira različite trendove među zemljama (Slika 2.1). U Albaniji, Kosovu i Crnoj Gori se u 2017. očekuje snažniji rast nego u 2016. god, podstaknut većim investicijama i potrošnjom, kao i većim izvozom u slučaju Kosova. Predviđa se da će Bosna i Hercegovina, druga po veličini privreda u regionu, beležiti rast sličnim tempom kao u poslednje dve godine (3 procenta za 2017.). Rast u Srbiji, najvećoj privredi u regionu, će verovatno usporiti na 2 procenta, nakon jake zime koja je uticala na poljoprivredni i građevinski sektor. U BJR Makedoniji, dugotrajna politička kriza koja je kulminirala u junu 2017. god i inauguracijom nove vlade, značajno je usporila rast na procenjenih 1,5 procenata za 2017. god, što je pad sa 2,4 procenata u 2016. i 3,4 procenata u 2015.

Slika 2.1. Snažniji rast u Albaniji, na Kosovu i u Crnoj Gori, i slabiji rast u BJR Makedoniji i Srbiji

Izvor: Podaci centralne banke i nacionalnih zavoda za statistiku; procene eksperata Svetske

banke za 2016. Oporavak investicija podržava rast u Albaniji, Kosovu i Crnoj Gori (Slika 2.2). Transjadranski gasovod u Albaniji i hidroelektrana, oba projekta finansirana iz stranih direktnih investicija (SDI), nastavljaju da povećavaju rast. Investicije na Kosovu su povećane u 2017. usled sprovođenja javnih kapitalnih projekata i delimičnog oporavka u SDI. U Crnoj Gori je projektovano da će investicije doprineti sa 2,6 procentnih poena ovogodišnjem rastu, povećane zbog izgradnje autoputa Bar-Boljare, kao i izgradnje stambenih objekata. U BJR Makedoniji, politička previranja su nastavila da sprečavaju investicije, koje su se smanjile za procenjenih 0,6 procentnih poena od rasta iz 2017. U Srbiji je posebno teška zima odložila izgradnju, uključujući i program javnih investicija. Neto izvoz je obezbedio minimalnu ili negativnu podršku rastu u 2017. U Srbiji, iako je izvoz nastavio da pokazuje snažan rast širokog obima od 11 procenata u 2017. god, povećana tražnja za uvozom energije i međuproizvoda dovela je do usporavanja rasta neto izvoza za 0,9 procentnih poena ove godine. U BJR Makedoniji, optimističan izvoz usluga u Evropsku uniju (EU) i manji stepen uvoza vezanog za investicije doveli su do pozitivnog neto izvoza. Na Kosovu je izvoz rastao brže od uvoza (iako sa niske osnove) što je dovelo do situacije da neto izvoz ima mali, ali pozitivan doprinos rastu. U Albaniji su nepovoljni vremenski uslovi doveli do veće tražnje za uvozom energije, što je dovelo do negativnog doprinosa neto izvoza rastu. U Crnoj Gori, doprinos neto izvoza je takođe bio negativan, uglavnom zbog toga što je izgradnja autoputa

4.4

4.2

3.8

3.0

2.0

1.5

2.6

2.1

-2

-1

0

1

2

3

4

5

K O S M N E A L B B I H S R B M K D W B 6 E U 2 8

2015 2016 2017fProcenat

15

Bar-Boljare podrazumevala veliku količinu uvoza. U Bosni i Hercegovini, rast izvoza je takođe bio relativno širok, ali je neto izvoz bio negativan u 2017. zbog nedostatka padavina što je smanjilo poljoprivrednu proizvodnju, a uvoz potrošačke robe i međuproizvoda je bio snažan.

Slika 2.2. Osim u BJR Makedoniji, investicije su podržale rast u 2017. (Razgrađeni rast realnog BDP-a, procenat)

2016 2017f

Izvor: Centralne banke i nacionalni zavodi za statistiku, procene eksperata Svetske banke.

Potrošnja i dalje daje značajan doprinos rastu, uz podršku rezultata za zapošljavanje, veće realne zarade i povećanje kredita. Otvaranje radnih mesta je glavni pokretač rastuće potrošnje. U Bosni i Hercegovini, na primer, rast zaposlenosti je bio najveći u sektoru usluga, a u Albaniji i na Kosovu su usluge i građevinski sektor bili najveći pokretači. Veće realne zarade, u kombinaciji sa još uvek niskom inflacijom i povećanjem broja kredita domaćinstvima pomogli su rastu zasnovanom na potrošnji. Na strani javnog sektora, masa zarada u javnom sektoru je povećana u Crnoj Gori; socijalna davanja su takođe povećana u BJR Makedoniji i Crnoj Gori, što je stimulisano potrošnju.

3. Zapošljavanje se vraća na nivo pre krize i smanjuje

siromaštvo, uz pomoć niže inflacije Tokom 2017. god se zapošljavanje u većini zemalja konačno vratilo na nivo pre globalne finansijske krize, zahvaljujući radnim mestima otvorenim zbog ekonomskog rasta. Na Zapadnom Balkanu je u periodu od 12 meseci do juna 2017. otvoreno oko 230,000 radnih mesta, a rast zaposlenosti je u proseku iznosio 3,8 procenata.3 Zapošljavanje je najbrže raslo na Kosovu, gde je zabeležilo rast od 8,5 procenata u odnosu na isti period prošle godine,4 uz podršku ekonomskog rasta i ubrzanog programa javnih investicija; otvaranje radnih mesta je bilo široko pozicionirano, obuhvatajući građevinarstvo, proizvodnju, maloprodaju i veleprodaju, smeštaj i poljoprivredu. U Srbiji, uprkos lošoj poljoprivrednoj sezoni i usporenom rastu, zapošljavanje je poraslo za 4,3 procenta. U Crnoj Gori, stvaranje radnih mesta od 3,5

3 U ovom odeljku se koristi poređenje u odnosu na isti period prošle godine za jun 2017. 4 Pošto je za podatke bilo dostupno samo šest kvartala za Kosovo, ovaj rezultat može biti predmet promene, kada prikupljanje kvartalnih podataka postane doslednije.

-4

-2

0

2

4

6

8

KOS ALB BIH CG SRB MKD

Potrošnja Investicije Neto izvoz Realan rast BDP-a (%)

-1

0

1

2

3

4

5

KOS CG ALB BIH SRB MKD

Potrošnja Investicije Neto izvoz Realan rast BDP-a (%)

16

procenata je podstaknuto dobrom turističkom sezonom i ubrzanjem građevinskih projekata. U Albaniji je povećanje zapošljavanja od 3,4 procenata predvođeno uslugama i proizvodnjom, kao i samozaposlenih preduzetnicima. Rezultati zapošljavanja u BJR Makedoniji (2,7 procenata) su u velikoj meri došli iz sektora veleprodaje i maloprodaje, uz podršku privatne potrošnje, nakon čega slede transport i skladištenje i proizvodnja. Ovi rezultati u proizvodnji su u velikoj meri vezani za aktivnosti kompanija koje su podržane kroz SDI, koje koriste državnu podršku, kao što je oslobađanje od poreza. U Bosni i Hercegovini, nakon gubitaka u zaposlenosti u 2016. god, nedavne reforme tržišta rada olakšale su povećanje stope zaposlenosti za 1,8 procenata. Ipak, Bosna i Hercegovina je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu gde stopa zaposlenosti tek treba da se vrati na nivo pre krize; tamo je stopa zaposlenosti niža za oko 8 procenata nego 2008. god (Slika 3.1). Privatne firme, a naročito u sektoru usluga, generisale su više od polovine novih radnih mesta u regionu. U nekoliko zemalja, oporavak u sektoru usluga je podstakao zapošljavanje u privatnom sektoru, što je postalo glavni pokretač generalnog rasta zapošljavanja. Neto otvaranje radnih mesta u sektoru usluga u Albaniji, podstaknuto turističkom industrijom, je iznosilo 8,6 procenata u prvoj polovini 2017. god, što je doprinelo padu nezaposlenosti. U BJR Makedoniji, gde je potrošnja bila jedini pokretač rasta u 2017. god, a radna snaga opada, većina novih radnih mesta je otvorena u sektoru usluga, koji predvode veleprodaja i maloprodaja. U Crnoj Gori je dinamika turizma nadoknadila gubitke zapošljavanja zbog naknade za majke uvedene prošle godine, što je dovelo do povećanja zvanične zaposlenosti od 3,6 procenata u odnosu na isti period prošle godine do avgusta.

Slika 3.1. U svim zemljama Zapadnog Balkana osim u Bosni i Hercegovini je zaposlenost 2017. dostigla

nivo pre krize 2008. (Indeks zaposlenosti, Q2 2008=100)

Slika 3.2. Iako je nezaposlenost opala u čitavom regionu, ona ostaje visoka prema

međunarodnim standardima (Stopa nezaposlenosti, procenat)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene eksperata Svetske banke. Napomena: Za potrebe prezentacije, podaci Kosova su kombinacija zasnovana na dve serije različitih frekvencija; ovi podaci možda nisu uporedivi.

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene eksperata Svetske banke. Napomena: Za Kosovo, odsustvo procene za ceo, korišćena je stopa nezaposlenosti iz juna 2017.

Učešće radne snage je povećano u nekoliko zemalja, iako je i dalje izuzetno nisko, pogotovo za žene (Slika 3.3). Regionalna stopa učešća je povećana za 1,1 procentni poen u odnosu na isti period prošle godine u junu 2017. , na 53,2 procenata. Sve zemlje, izuzev Bosne i Hercegovine, su zabeležile veće stope učešća radne snage. U Bosni i Hercegovini, stopa je zabeležila pad na 42,6 procenata, što je premašilo nisku stopu od 43 procenata na Kosovu. U Crnoj Gori se očekuje povećanje učešća radne snage sada kada

70

80

90

100

110

120

130

Jun

-08

Dec

-08

Jun

-09

Dec

-09

Jun

-10

Dec

-10

Jun

-11

Dec

-11

Jun

-12

Dec

-12

Jun

-13

Dec

-13

Jun

-14

Dec

-14

Jun

-15

Dec

-15

Jun

-16

Dec

-16

Jun

-17

INDEX, Q2 2008 = 100

ALB BIH MKD CG

SRB ZB6 KOS

0

5

10

15

20

25

30

35

KOS MKD BIH CG ALB SRB

Stopa nezaposlenosti (2017)

Stopa nezaposlenosti (2016)

Procenat

17

je ukinuta doživotna naknada za majke sa troje ili više dece—ova naknada je bila odgovorna za značajan pad učešća žena u radnoj snazi od 2016. Stopa nezaposlenosti je pala u celom regionu u 2017. osim na Kosovu. Nezaposlenost je postala glavna briga za stanovnike Zapadnog Balkana (Okvir 3.1). Sa prosekom od 19 procenata u junu 2017. god, stopa nezaposlenosti je posebno visoka u poređenju sa prosekom EU od 7,7 procenata. U junu 2017. godine, međutim, pojavili su se ohrabrujući znaci da se više ljudi priključuje radnoj snazi i pronalazi poslove (Slika 3.4). U Srbiji, na primer, je nezaposlenost pala na svoj najniži nivo u poslednjih 20 godina (11,8 procenata), pa je čak i učešće radne snage delimično povećano, ističući značajne rezultate u zapošljavanju. Slično tome, u Albaniji je otvaranje radnih mesta dovelo do smanjenja nezaposlenosti za 1,6 procentnih poena, a ovo smanjenje se odigralo dok se istovremeno povećalo učešće radne snage. U BJR Makedoniji, nezaposlenost je pala na istorijski minimum od 22,6 procenata, a u Crnoj Gori na 15,1 procenata, podstaknuta dobrom turističkom sezonom. Bosna i Hercegovina je zabeležila najveći pad nezaposlenosti u regionu, za 4,9 procentnih poena na 20,5 procenata, što je najniži nivo od 2007. Ali, za razliku od susednih zemalja, ovaj pad je podstaknut kombinacijom veće stope zapošljavanja i nižeg učešća radne snage. Stoga je u Bosni i Hercegovini emigracija možda doprinela padu nezaposlenosti. Kosovo je jedinca zemlja gde je nezaposlenost porasla, na 30,6 procenata, jer je stopi zaposlenosti trebalo vremena da nadoknadi povećanje učešća radne snage. Nezaposlenost mladih je takođe smanjena u svim zemljama Zapadnog Balkana, ali je još uvek veoma visoka po međunarodnim standardima, i kreće se od 26,4 procenata u Albaniji do 50,9 procenata na Kosovu (Slika 3.5). Među nezaposlenim radnicima u regionu, oko 70 procenata su bez posla duže od 12 meseci. Ova brojka dolazi do 80 procenata u BJR Makedoniji i Crnoj Gori. Žene su posebno podložne dugoročnoj nezaposlenosti. Više od 80 procenata nezaposlenih žena je bez posla duže od 12 meseci. Dugoročna nezaposlenost može dovesti do izlaska radnika iz radne snage ili emigracije radi pronalaska posla.

Slika 3.3. Stope učešća radne snage ostaju niske, pogotovo za žene.

(Stope učešća radne snage, procenat populacije uzrasta 15 godina i stariji, 2016)

Slika 3.4. Čini se da se više ljudi priključuje radnoj snazi i pronalazi poslove. (Procenat populacije starosti 15+)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene eksperata Svetske banke. Napomena: Regioni su sledeći: SSA je Podsaharska Afrika, ECA je Evropa i centralna Azija, EAP je Istočna Azija i Pacifik, LAC je Latinska Amerika i Karibi, SA je Južna Azija, MENA je Bliski istok i Severna Afrika.

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene eksperata Svetske banke.

10

20

30

40

50

60

70

80

90

SSA

ECA

EAP

LAC

SA

MEN

A

Mo

nte

neg

ro Se

rbia

Ab

ania

Bo

snia

an

dH

erze

gov…

FYR

Mac

edo

nia

Ko

sovo

0

20

40

60

80

100

Jun

e 2

01

6Ju

ne

20

17

Jun

e 2

01

6Ju

ne

20

17

Jun

e 2

01

6Ju

ne

20

17

Jun

e 2

01

6Ju

ne

20

17

Jun

e 2

01

6Ju

ne

20

17

Jun

e 2

01

6Ju

ne

20

17

Jun

e 2

01

6Ju

ne

20

17

ALB SRB MNE MKD BIH KOS WB6

Employed Unemployed Inactive

18

Realne zarade su imale uzlazni trend, a zarade u privatnom sektoru su sustigle zarade u javnom sektoru. Zapošljavanje u javnom sektoru u čitavom regionu u proseku iznosi 23 procenta od ukupnog zapošljavanja. Visoka premija zarada između privatnog i javnog sektora istiskuje privatni sektor na tržištu rada.5 Konkretno, odnos između zarade u javnom i privatnom sektoru je iznad 100 procenata u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, što znači da su zarade u javnom sektoru veće od privatnog sektora (Slika 3.6). U BJR Makedoniji, prosečne zarade su imale uzlaznu putanju od 2014. god, a sektori informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), maloprodaje, transporta i rudarstva su zabeležili rast zarada iznad proseka. U Albaniji i Srbiji je kraj zamrzavanja plata u javnom sektoru povećao prosečne zarade. U Srbiji su realne zarade povećane za 1 procenat između januara i jula 2017. god, nastavljajući tako postepen oporavak koji je otpočet 2016.; zarade u privatnom sektoru, koje su nominalno porasle za 4,6 procenata, su rasle brže od zarada u javnom sektoru, koje su porasle za 3,4 procenata. Međutim, u Crnoj Gori je nova vlada nastavila sa neophodnom konsolidacijom; kroz smanjenje bonusa i zarada rukovodilaca, pomogla je smanjenje preteranog rasta zarada u javnom sektoru uočenog u 2016.

5 Treba napomenuti da veće zarade u javnom sektoru mogu takođe značiti da su zarade u privatnom sektoru potcenjene u podacima (na primer, zbog nedovoljnog izveštavanja o zaradama).

19

Slika 3.5. Nezaposlenost mladih je opala (Nezaposlenost mladih (uzrasta 15-24 godina)

nezaposlenost,

Procenat radne snage mladih)

Slika 3.6. Zarade u javnom sektoru su veće od zarada u privatnom sektoru

(Odnos neto zarade u javnom/privatnom sektoru, procenat i rast zapošljavanja u privatnom sektoru,

procenat)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene eksperata Svetske

banke. Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku (Administrativna statistika o

zapošljavanju i zaradama) i procena eksperata Svetske banke. Podaci za Srbiju su iz Centralnog registra obaveznog socijalnog

osiguranja, koje dostavlja Ministarstvo finansija. Napomena: Za BIH, MKD, ALB, javni sektor obuhvata: D (Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i

grejanjem/hlađenjem), E (Snabdevanje vodom; kanalizacija, upravljanje otpadom i remedijacija), O (Javna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje), P (Obrazovanje). Q (Aktivnosti

vezane za zdravlje ljudi i socijalni rad). Za Crnu Goru, D je klasifikovano kao privatni sektor. Nema uporedivih podataka za

Kosovo.

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

BIH KOS MKD MNE SRB ALB WB6

Jun-17 Jun-1660

70

80

90

100

110

120

130

BiH MKD MNE ALB SRB

2015 2016 H1 2017 100%

20

Okvir. 3.1. Nezaposlenost: Glavna briga građana širom Zapadnog Balkana.

Više od 67 procenata ispitanika na Zapadnom Balkanu navodi nezaposlenost kao glavnu brigu – što je duplo više

nego u Evropskoj uniji, gde se čini da su se jači odziv na tržištu rada i bogatije naknade za slučaj nezaposlenosti

suprotstavili efektima usporenog rasta. Nakon tri uzastopne godine rasta, procenat je sada nešto manji nego u

prethodnoj anketi. Mali, ali rastući deo ispitanika smatra emigraciju i efekat „odliva mozgova“ glavnim

problemima, zajedno sa kriminalom i korupcijom.

Slika B3.1: Nezaposlenost je glavna briga na Zapadnom Balkanu.

(procenat ispitanika koji smatraju ovo pitanje velikim problemom)

Slika B3.2. Zabrinutost oko emigracije i „odliva mozgova“ dodaju se brizi o tržištu rada.

(procenat ispitanika koji smatraju ovo pitanje velikim problemom, regionalni prosek)

Izvor: Balkan Barometer 2017, anketa o mišljenju javnosti koju je sproveo Regionalni savet za saradnju, www.rcc.int.

Inflacija je napredovala 2017. god, ali ostaje niska, što koristi budžetima domaćinstava. Niske cene uvoza, pogotovo robe, ublažile su skromno povećanje drugih cena. Održivi rast, stvaranje radnih mesta i povoljni vremenski uslovi doveli su godišnji prosek inflacije u čitavom regionu sa 0,2 procenta u 2016. na 2 procenta u avgustu 2017. U Albaniji, Bosni i Hercegovini, BJR Makedoniji i Kosovu, inflacija se kretala od 1 do 1,9 procenata, podstaknuta cenama prehrambenih proizvoda i nafte. U međuvremenu, stopa inflacije u Srbiji je povećana sa 1,7 procenata u 2016. na 2,5 procenata u avgustu 2017. sa rastom cena prehrambenih proizvoda nakon teške zime. Crna Gora beleži najveću stopu inflacije u regionu; u avgustu je inflacija dostigla 2,8 procenata, podstaknuta povećanjem akciza za naftu, duvan i alkohol, i cenama za turističke i ugostiteljske usluge. Rast, radna mesta i relativno niska inflacija izvukli su mnoge ljude iz siromaštva. U 2017. se procenjuje da je prosečna stopa siromaštva u Albaniji, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji zabeležila pad u proseku za 1 procentni poen u poređenju sa prethodnom godinom na projektovanu stopu siromaštva od 23,6 procenata.6 To ukazuje da je oko 124,000 ljudi izašlo iz siromaštva u ovim zemljama.7 Da bi se održala nedavna poboljšanja blagostanja, zemlje u regionu će morati da nastave sa generisanjem radnim mesta i povećanjem prihoda radne snage kako bi se smanjilo oslanjanje na socijalne transfere.

6 Regionalni prosek ne uključuje Kosovo i Bosnu i Hercegovinu zbog pitanja izračunavanja agregatnih vrednosti davanja PKM. 7 Ove brojke o siromaštvu odražavaju regionalne standardizovane repere života sa manje od US$5.5 na dan u smislu pariteta kupovne moći iz 2011.

59

7367

50

69 69

47

36 34

43 43

58

3834

62

17

27 27

18

27

15 12

25

136 7

1

23

711

0

20

40

60

80

ALB BIH KOS MKD MNE SRB

Unemployment Economic situation CorruptionCrime Brain drain/emigration

68

55

27

13

7

67

46

32

16

10

0 50 100

Unemployment

Economic situation

Corruption

Crime

Brain drain/emigration2016 2015

21

4. Izvoz raste, ali spoljašnje slabosti ostaju Spoljni deficiti su uglavnom nepromenjeni. Osim u Albaniji i Srbiji, ostale zemlje Zapadnog Balkana iskusile su relativno male promene (manje od 0,5 procenata BDP-a) u deficitima tekućih transakcija. Deficit tekućih transakcija se smanjio u Albaniji za 1,3 procenata BDP-a u 2017. god u odnosu na isti period prethodne godine, podstaknut nižim trgovinskim deficitom i većim doznakama (Slika 4.1). Na Kosovu i u Srbiji, sa druge strane, se očekuje da će veći trgovinski deficit dovesti do povećanja deficita tekućih transakcija za 0,5, odnosno 1,5 procenata BDP-a u 2017. U BJR Makedoniji, uprkos blagom unapređenju trgovinskog deficita, eksterna ravnoteža se pogoršala zbog sporog rasta. U Crnoj Gori, deficit tekućih transakcija od 18,6 procenata BDP-a predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost, a ovaj deficit se u 2017. povećao za 0,5 procenata BDP-a sa rastom uvoza vezanog za izgradnju. U Bosni i Hercegovini, deficit tekućih transkacija ostaje uglavnom nepromenjen. Izvoz je i dalje jak i široko orijentisan u nekoliko zemalja, ali je brzo rastući uvoz povećao spoljni deficit (Slika 4.2). U Albaniji je solidan rast izvoza usluga, vođen prihodima od turizma, pomogao smanjenje deficita za 1,5 procenata BDP-a. Srbija je nastavila sa robusnim i široko orijentisanim rastom izvoza projektovanim na 11 procenata u 2017; ipak, rast izvoza je nadoknadio veći uvoz električne energije (objašnjenje je naročito hladna zima koja je izazvala probleme u funkcionisanju kompanije za snabdevanje električnom energijom) i međuproizvoda što je objašnjeno rastućim uvozom sirove nafte i metala, pošto je Železara povećala proizvodnju. Kao rezultat toga, nakon tri godine smanjivanja, očekuje se da će trgovinski deficit Srbije biti povećan za 0,7 procenata BDP-a u 2017.8 U BJR Makedoniji se očekuje da će brži rast izvoza robe nego uvoza dovesti do nešto nižeg trgovinskog deficita u 2017. U Crnoj Gori, uprkos povoljnoj turističkoj sezoni, izvoz ostaje nizak, dok snažan rast potrošnje i međuproizvoda koji se koriste za izgradnju autoputa Bar-Boljare nastavljaju da stimulišu uvoz. Trgovinski deficit je takođe povećan na Kosovu, jer je dinamični uvoz (mnogo veći kao udeo BDP-a) kompenzovao uticaj rasta brzorastućeg izvoza, a doznake su bile relativno stabilne kao procenat BDP-a. U Bosni i Hercegovini, trgovinska dinamika ostaje u velikoj meri nepromenjena u 2017. sa bržim rastom izvoza koji dovodi do blagog sužavanja trgovinskog deficita od 0,3 procenata BDP-a.

8 Ova promena delimično odražava reviziju podataka Srbije o Bilansu plaćanja za 2016. koja je snizila trgovinski bilans

u 2016. u poređenju sa prethodnim procenama (sa 4 procenata BDP-a na 3,1 procenata BDP-a).

22

Slika 4.1. Do kraja godine 2017. očekuje se da će deficit tekućih transakcija zabeležiti blago

povećanje u svim zemljama u regionu.

Slika 4.2. Povećanje deficita tekućih transakcija je uglavnom podstaknuto uvozom robe.

(Bilans tekućih transakcija, procenat BDP-a) (Doprinos promenama u deficitu tekućih transakcija, 2016, procenat BDP-a)

Izvor: Podaci centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku; procene eksperata Svetske banke.

Izvor: Podaci centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku; procene eksperata Svetske banke. Napomena: Kategorija „Ostalo“ se uglavnom odnosi na repatrijaciju profita.

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) na Zapadni Balkan je stabilan, što pomaže finansiranju spoljnih deficita. SDI u Crnoj Gori i na Kosovu su povećane kao procenat BDP-a (Slika 4.3). U Crnoj Gori, ovo povećanje odražava nastavak investicija u turizmu i nekretninama. Na Kosovu se priliv SDI oporavio u prvoj polovini 2017. vođen uglavnom kapitalom i reinvestiranjem neraspoređene zarade u finansijsko posredovanje, izgradnju i nekretnine, sa rastom od 10,2 procenata u odnosu na isti period prošle godine. U prvoj polovini 2017. neto SDI u BJR Makedoniji su se prepolovile u odnosu na isti period 2016. god, u velikoj meri zbog odliva na repatrijaciju profita u junu, mada je to delimično nadoknađeno kroz druge finansijske investicije; očekuje se da će SDI dostići 2,6 procenata BDP-a u 2017. U Albaniji, pad u SDI odrazio je projektni ciklus dva velika investiciona projekta. Sveukupno, SDI će finansirati veći deo spoljnog deficita u zemljama Zapadnog Balkana u 2017. god, osim u Bosni i Hercegovini, gde one pokrivaju samo 25 procenata deficita tekućih transakcija. Priliv portfelja u region, koji uglavnom uključuju državne obveznike, su delimično rasli zbog restrukturiranja duga Srbije (Slika 4.4).

Slika 4.3. SDI su relativno stabilne Slika 4.4. Portfolio investicije su porasle (Neto SDI ka procenat GDP) (Suma prethodna četiri kvartala, milioni €)

Izvor: Podaci centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku; procene eksperata Svetske banke.

-20

-15

-10

-5

0

2012 2013 2014 2015 2016 2017f

ALB BIH KOS

MKD MNE SRB

Procenat BDP-a

-4

-2

0

2

4

6

ALB BIH MKD MNE KOS SRBOstaloDoznakeNeto izvoz usluga

Procenata BDP-a

-4

-2

0

2

4

6

8

10

12

14

MNE KOS SRB BIH MKD ALB WB6

Neto SDI u odnosu na BDP 2017f (%)

2016-17f promena u neto SDI u odnosu na BDP (pps)

-2,000

-1,000

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

Mar

-13

Jun

-13

Sep

-13

Dec

-13

Mar

-14

Jun

-14

Sep

-14

Dec

-14

Mar

-15

Jun

-15

Sep

-15

Dec

-15

Mar

-16

Jun

-16

Sep

-16

Dec

-16

Mar

-17

Jun

-17

Priliv SDI

Priliv portfelja investicija

Priliv ostalih investicija

23

5. Fiskalni deficit raste, a fiskalni prostor za podršku rastu

ostaje ograničen Osim u Srbiji, očekuje se povećanje fiskalnih deficita u regionu u 2017. god, jer javne investicije koje stimulišu rast nisu praćene smanjenjem tekućih troškova. Iako su prihodi porasli kako bi podržali izvršenje programa javnih investicija, ta povećanja nisu uvek nastajala zbog dugoročnih reformi. Povećana i loše targetirana socijalna potrošnja i subvencije za državna preduzeća nastavile su da opterećuju budžet, smanjujući tako fiskalni prostor za politike za povećanje rasta. Kao rezultat toga se očekuje da će pet zemalja dostići rekordno visoke deficite (Slika 5.1). U Crnoj Gori je deficit projektovan na više od 4 procenata BDP-a podstaknut većim javnim investicijama povezanim sa izgradnjom autoputa i drugim kapitalnim projektima. Međutim, deficit bi bio daleko veći, na 6 procenata, da vlasti nisu preduzele niz ozbiljnih mera fiskalne konsolidacije koje su povećale prihode i smanjile tekuće troškove. U BJR Makedoniji je deficit verovatno iznositi 3 procenata BDP-a, pod uticajem većih javnih investicija i većom tekućom potrošnjom. Slično tome, na Kosovu su veće javne investicije stimulisale rast i zapošljavanje, ali umesto smanjenja, potrošnja na naknade za ratne veterane i penzije je proširila deficit. Kao rezultat toga, očekuje se da će ovogodišnji deficit dostići limit od 2 procenta koji je definisan fiskalnim pravilima. U Albaniji se očekuje da će veće javne investicije i povećanje subvencija u energetici zbog suša, delimično povećati deficit na 2 procenta BDP-a. Nakon dve godine fiskalnog suficita, očekuje se da će Bosna i Hercegovina zabeležiti deficit od 1,5 procenata BDP-a u 2017. uglavnom zbog većih javnih investicija. Za razliku od drugih zemalja u regionu, očekuje se da će Srbija dostići suficit od 0,3 procenata BDP-a, na osnovu snažnih prihoda i niže potrošnje; međutim, uprkos nedavnim poboljšanjima, visok stepen subvencija, transfera i pozajmljivanja državnim preduzećima nastavljaju da vrše fiskalni pritisak.

Slika 5.1. Osim u Srbiji, deficiti su povećani u 2017.

(Fiskalni deficiti po zemljama, 2015-17, procenti BDP-a)

Slika 5.2. Prihodi su pomogli finansiranje veće kapitalne potrošnje u većem delu regiona.

(Doprinos promenama u fiskalnom deficitu, 2017, procenat BDP-a)

Izvori: Nacionalni zavodi za statistiku i ministarstva finansija; procene eksperata Svetske banke. Nekoliko zemalja je povećalo prihode (Slika 5.2). U Srbiji isu prihodi porasli zbog priliva PDV-a od uvoza, poreza na dobit preduzeća i većih doprinosa za socijalno osiguranje. Reforme su dovele do većih prihoda od poreza na lični dohodak i solidnog učinka PDV- i socijalnih doprinosa u BJR Makedoniji, a efikasnije upravljanje porezom na dohodak građana pomoglo je povećanje prihoda na Kosovu. U Albaniji su docnje

-2

0

2

4

6

8

MNE MKD ALB KOS BIH SRB WB6

2015 2016 2017fProcenat BDP-a

-2

-1

0

1

2

3

4

SRB

ALB

MK

D

MN

E

KO

S

BIH

WB

6

Rashodi

Prihodi

Promene u fiskalnom deficitu

Procenat BDP-a

24

u refundiranju PDV-a donele još prihoda. Crnogorska vlada je usvojila fiskalnu strategiju za stabilizaciju nivoa javnog duga do 2019. sa ambicioznim reformama koje su povećale porez na akcize za duvan, slatke napitke, alkohol i ugalj; smanjenje oslobađanja od PDV-a; povećanje standarde stope PDV-a. Ipak, očekuje se da će u Crnoj Gori prihodi ove godine biti manji, što odražava osnovni efekat izazvan naplaćivanjem koncesije za prava za 4G u 2016. U Bosni i Hercegovini se pad prihoda objašnjava smanjenjem naplate direktnih poreskih prihoda.9 Sveukupno u čitavom regionu, iako je bilo manjih poboljšanja, postoji veliki prostor za mobilizaciju prihoda. Konkretno, zemlje u regionu mogu povećati prihode povećavajući efikasnost sistema naplate poreza i smanjenjem rasprostranjenih poreskih koncesija i izuzetaka. Poboljšani prihodi pomogli su finansiranje veće potrošnje, uključujući javne investicije. Potrošnja je povećana u svim zemljama osim u Srbiji (Slika 5.3). U Albaniji, uštede povezane sa nižim plaćanjima kamate, omogućile su finansiranje investicionih grantova lokalnih samouprava; tekuća potrošnja se takođe povećala zbog većih subvencija državnoj kompaniji za distribuciju električne energije, jer je suša uticala na generisanje iz hidrosnage. U Bosni i Hercegovini, povraćaj kapitalnih troškova za infrastrukturu doveo je do povećanja ukupne javne potrošnje. U BJR Makedoniji, vlada je smanjila potrošnju na brendiranje i promociju zemlje, zarade i robu i usluge, ali je povećala potrošnju na penzije, subvencije i programe socijalne pomoći; rezultat je bio povećanje ukupnih rashoda od 0,9 procenata BDP-a u 2017. U Crnoj Gori, iako je vlada uvela reforme 2017. god kako bi obuzdala potrošnju, ukidanje netargetiranih socijalnih naknada10 i smanjenje potrošnje na zarade u javnom sektoru; ali i dalje se očekuje da će se ukupna potrošnja povećati zbog izgradnje autoputa Bar-Boljare. Na Kosovu, povećanje ukupne potrošnje je podstaknuto većim javnim investicijama, uključujući izgradnju Puta 6, i veću potrošnju na davanja za ratne veterane i penzije. Uvereni znatnim fiskalnim suficitom od 1,8 procenata BDP-a u prvih osam meseci 2017. god i padom ukupnih rashoda za procenjenih 0,9 procentnih poena BDP-a, u oktobru 2017. god, srpska vlada je najavila povećanje zarada u javnom sektoru (u opsegu od 5 do 10 procenata) i penzija (5 procenata). Ove mere će delimično kompenzovati konsolidaciju rashoda koja se odigrala u Srbiji u poslednje tri godine i dodaće fiskalne pritiske u budućim godinama, sa rastom potrošnje na javne investicije, a nedostatak jednokratnih prihoda će početi da se oseća.

9 BiH Fiskalni savet, Globalni fiskalni okvir 2018-2020. 10 Crnogorski parlament je ukinuo “doživotnu” naknadu za majke troje ili više dece, što je nagnalo mnoge žene da se povuku sa tržišta rada i udvostručilo budžet za socijalna davanja.

25

Slika 5.3. Veće kapitalne investicije su u velikoj meri dovele do povećanja potrošnje u regionu. (Doprinos promenama u javnoj potrošnji, 2017,

procenat BDP-a)

Slika 5.4. Potrošnja na zarade u javnom sektoru i socijalne programe je velika.

(Procenjena javna potrošnja, 2017, procenat BDP-a)

Izvori: Nacionalni zavodi za statistiku i ministarstva finansija; procene eksperata Svetske banke. Za ubrzanje rasta je potreban bolji balans između kapitalne i tekuće potrošnje. Sa prosekom od 23,2 procenata BDP-a, potrošnja na zarade u javnom sektoru i socijalna davanja značajno prevazilaze prosečne kapitalne rashode od 5,5 procenata BDP-a u regionu (Slika 5.4). To ostavlja malo prostora za javne investicije koje povećavaju rast. Unapređeno targetiranje socijalnih davanja i veća kontrola nad masom zarada će osloboditi resurse za ulaganje u prioritetnu infrastrukturu, unapređenje kvaliteta javnih usluga, izgradnju ljudskog kapitala, proširenje mogućnosti za tržište rada za ciljne grupe i pomoći će u zaštiti siromašnih i osetljivih domaćinstava od uticaja fiskalne konsolidacije. Iako su se kapitalni rashodi povećali u većem delu regiona ove godine, većina zemalja je nastavila da nedovoljno izvršava svoje kapitalne budžete, što ukazuje na neadekvatno planiranje i upravljanje projektima javnih investicija. Zemlje koje su ranije preduzele mere fiskalne konsolidacije nastavljaju da smanjenjem javnog duga. Ubrzani rast i pozitivan primarni bilans u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini pomogli su smanjenje njihovog javnog duga sa garancijama. Kombinacija rasta, fiskalne discipline i aktivnog upravljanja dugom pomaže Srbiji i Albaniji da se izbore sa istorijski visokim nivoom duga, iako je u 2017. Srbija takođe imala koristi od slabljenja američkog dolara u odnosu na evro. Očekuje se da će ove godine javni dug sa garancijama Srbije pasti za 6 procentnih poena BDP-a, a Albanije za 1,5 procentnih poena, što će preokrenuti uzlazni trend koji je započet 2009. (Slika 5.5). Javni dug sa garancijama Kosova, iako najniži u regionu sa procenjenih 17,5 procenata BDP-a u 2017. god, je značajno povećan sa 14,6 procenata u 2016. Još važnije, javni dug na Kosovu je na uzlaznoj putanji zbog većeg fiskalnog deficita, delimično podstaknutog većim izvršenjem projekata koje finansiraju eksterni donatori i povećanjem socijalne potrošnje. Pritisak spoljnog duga takođe opada u zemljama koje su uložile napore u fiskalnu konsolidaciju i iskoristile prednost povoljnih finansijskih tržišta. Srbija i Albanija su smanjile spoljni javni dug sa garancijama, jer su konsolidovale svoje javne finansije u prethodne dve godine (Slika 5.6). Spoljni javni dug Srbije sa garancijama je zabeležio pad kako bi dostigao 40 procenata BDP-a (do avgusta 2017.); ovo se delimično može objasniti slabljenjem američkog dolara u odnosu na evro, jer je oko jedne trećine ukupnog javnog duga sa garancijama izraženo u američkim dolarima. Ali, veliki fiskalni deficiti i garancije države povezane sa infrastrukturnim projektima doveli su do povećanja spoljnog javnog duga sa garancijama u Crnoj Gori, Kosovu i BJR Makedoniji. Spoljni javni dug Crne Gore sa garancijama je porastao na 58,4 procenata BDP-a u 2017. podstaknut uglavnom finansiranjem autoputa Bar-Boljare (kao i zbog visokog udela kredita za autoput izraženih u američkim dolarima).

-2

-1

0

1

2

3

4

5

SRB MNE ALB MKD KOS BIH WB6

Masa zarada Socijalna davanja

Kapitalni rashodi Ukupni rashodi

Doprinos promenama, u procentima BDP-a

0

10

20

30

40

50

MNE BIH SRB MKD ALB KOS WB6

Masa zarada Socijalna davanja

Kapitalni rashodi Ukupni rashodi

Procenat BDP-a

26

Slika 5.5. Odnos javnog duga prema BDP-u je

smanjen u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini. (Javni dug sa garancijama, procenat BDP-a)

Slika 5.6. Spoljni javni dug sa garancijama je smanjen u svim zemljama koje su sprovele

fiskalnu konsolidaciju. (Spoljni javni dug sa garancijama kao procenat

BDP-a, i procentna promena u ukupnog spoljnom javnom dugu sa garancijama)

Izvori: Nacionalni zavodi za statistiku i ministarstva finansija; procene eksperata Svetske banke.

6. Oporavak kredita, podstaknut kreditiranjem

domaćinstava Rast kredita se oporavio, podstaknut kreditiranjem domaćinstava. Na Kosovu je rast kredita privatnom sektoru bio stalno visok, sa prosekom od 10 procenata, jer su unapređeni tržišni uslovi i niže kamatne stope nastavile da podstiču privatnu tražnju (Slika 6.1). U Crnoj Gori se kreditni rast oporavio sa niske baze iz 2016. god na više od 6 procenata u junu 2017. sa povećanjem poverenja, a došlo je i do obimnijeg rasta depozita, glavnog izvora finansiranja za lokalne banke. Nakon perioda političke nestabilnosti, rast kredita u ekonomiji ostaje robustan u Bosni i Hercegovini, Srbiji i BJR Makedoniji, između 4 i 6 procenata. Dok albanski podaci pokazuju pad kredita, uzimajući u obzir značajan broj otpisanih kredita, novo kreditiranje je pozitivno i pomaže rast.11 Kreditni rast je uglavnom podstaknut kreditiranjem domaćinstava; kreditiranje poslovnog sektora je bilo nejednako, delimično zbog malog rasta novih kredita i otpisa nenaplativih plasmana (NPL) (Slika 6.2).

11 Videti Beleške za zemlju za Albaniju, kao i napomenu na Slici 6.1 sa informacijama o doslednosti podataka.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

MNE ALB SRB MKD BIH KOS WB6

2017f 2016 2007Procenat BDP-a

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

-65

-55

-45

-35

-25

-15

-5

5

15

25

35

45

55

65

MNE KOS MKD BIH ALB SRB WB6

Spoljni javni dug sa garancijama (procenat BDP-a)

27

Slika 6.1. Povećanje kredita podržanih ekonomskim rastom.

(Rast kredita privatnom sektoru, procenat u odnosu na isti period prošle godine)

Slika 6.2. Krediti domaćinstvima su rasli brže nego krediti firmama u većem delu regiona.

(Kreditni rast, procenat u odnosu na isti period prošle godine u avgustu 2017)

Izvor: MMF MFS, nacionalne centralne banke. Izvor: MMF MFS, nacionalne centralne banke.

Napomena: Zbog doslednosti, podaci u ovom delu su uporediti i stoga se mogu razlikovati od podataka korišćenih za pojedinačne zemlje. Podaci za kreditni rast privatnom sektoru u BiH, BJR Makedoniji i Srbiji potiču iz ankete MMF MFS Druge depozitorne korporacije izraženi u lokalnim valutama. Podaci za Kosovo dolaze iz istog pokazatelja i izraženi su u evrima. Podaci za Albaniju i Crnu Goru su obračunati na osnovu statističkih podataka centralnih banaka, korišćenjem podataka kredita privredi ali ne i kredita za državu; ovi podaci obuhvataju otpis kredita.

Povećano kreditiranje u lokalnoj valuti pomoglo je upravljanju valutnim rizicima u privatnim portfeljima. Centralne banke u Albaniji, BJR Makedoniji i Srbiji su uvele mere za de-evroizaciju bilansa stanja i povećale su obavezne rezerve vezane za depozite vezane za devizne poslove i rizične pondere za neobezbeđene zajmoprimce. Napredak u de-evroizaciji je bi postepen; obim neizmirenih kredita u stranim valutama se još uvek kreće od 45 procenata u ukupnim kreditima u BJR Makedoniji do oko 70 procenata u Srbiji. U Albaniji, udeo kredita u stranim valutama je delimično opao sa 60 procenata sredinom 2016. do 57 procenata sredinom 2017. Postepeno povećanje kvaliteta aktive pomaže podsticanje kreditnog rasta, ali su NPL i dalje visoki. NPLovi u velikoj meri ugrožavaju bilans stanja, potkopavaju profit i ugrožavaju kapital, otežavajući bankama mogućnost da podrže ekonomski rast kroz kanalisanje kredita. Iako su nedavne reforme značajno doprinele smanjenje broja NPL, oni su i dalje daleko iznad nivoa pre krize (Slika 6.3). BJR Makedonija, Albanija, Crna Gora i Srbija su sprovele zakone koji propisuju otpis starih NPL. Kosovo ima novi sistem sprovođenja povraćaja od kolaterala. Albanija i entitet Bosne i Hercegovine Republika Srpska su usvojili nove zakone o nesolventnosti. Crna Gora je izmenila zakon o doborovoljnom finansijskom restrukturiranju kako bi olakšala rešavanje nenaplativih plasmana, sa izmenama koje produžavaju vremenski rok njegove upotrebe, proširuju obuhvat, opisuju alternativna rešenja za restrukturiranje, smanjuju administrativne troškove, izmenjuju poreske podsticaje i revidiraju zahteve za obelodanjivanje. U junu 2017. god, regionalni prosek nenaplativih plasmana je bio 10,3 procenata od ukupnih kredita. Iako nenaplativi plasmani beleže stalan pad sa 20 procenata u Albaniji (15,6 procenata) i Srbiji (15,2 procenata) oni su ipak najveći u regionu. Sa 3,9 procenata, Kosovo ima najniži nivo nenaplativih plasmana u regionu. U Crnoj Gori su nenaplativi plasmani postepeno pali ispod 8 procenata u avgustu. Treba napomenuti da uprkos njihovom silaznom trendu, nivo NPL ostaje visok i oni su koncentrisani u malom broju banaka.

-5

0

5

10

15

Mar

-16

Jun

-16

Sep

-16

Dec

-16

Mar

-17

Jun

-17

Albania BiHKosovo Macedonia, FYRMontenegro Serbia

-4

-2

0

2

4

6

8

10

12

14

Ko

sovo

Mac

edo

nia

, FYR

Serb

ia

Mo

nte

neg

ro

BiH

Alb

ania

Firms Households

28

Dodatne mere za jačanje nadzora u finansijskom sektoru, praćenje kvaliteta aktive, diversifikovanja izvora finansiranja banaka i izgradnje nebankarskog finansijskog sektora bi pomogle u smanjenju nenaplativih plasmana.

Slika 6.3. Nenaplativi plasmani beleže pad (NPL kao procenat ukupnih kredita)

Slika 6.4. Banke su adekvatno kapitalizovane. (Procenat i procentni poeni)

Izvor: Nacionalne centralne banke. Izvor: Nacionalne centralne banke.

Banke na Zapadnom Balkanu su i dalje dobro kapitalizovane i likvidne, a moguća je dalja konsolidacija. Adekvatnost kapitala sistema dostigao je prosek od 17,4 procenata u drugom kvartalu 2017. god, a likvidnost u odnosu na ukupnu aktivu je iznosila oko 28 procenata (Slika 6.4). Profitabilnost je neznatno povećana sa prosečnim prinosom na angažovana sredstva od 1,8 procenata za region, što je rast u odnosu na 1,1 procenat na kraju 2016. Međutim, ranjivosti u domaćim bankama obnovile su zabrinutost zbog kvaliteta aktive i zdravlja određenih banaka, pogotovo u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Dodatne strukturne promene su moguće, iz prodaje nekih podružnica stranih banaka, kako matične banke budu reorganizovale svoju eksternu izloženost i male domaće institucije u Bosni i Hercegovini se budu spajale. Smanjenje stepena zaduženosti stranih banaka je povećao domaće depozite i smanjio prosečan odnos kredita i depozita sa 119 procenata u 2008. na oko 88 procenata sredinom 2017. Finansijsko posredovanje na Zapadnom Balkanu je minimalno, a unapređenja su spora. Dubina finansijskog sektora merena kreditima privatnom sektoru u odnosu na BDP u proseku iznosi 45 procenata u 2016. god, ali je posebno niska na Kosovu sa 39 procenata BDP-a i Albaniji sa 35 procenata, u poređenju sa oko 93 procenata u evrozoni. Ovo je slabo u poređenju sa drugim zemljama centralne i istočne Evrope. Od 2008. godine je došlo do manjeg pada od 3 procenta BDP-a u produbljivanju finansijskog sektora. Kako banke menjaju svoje modele finansiranja ka mobilisanju više depozita, diversifikacija izvora finansiranja i evolucija plitkog nebankarskog finansijskog sektora će biti centralna za obezbeđivanje oročenog finansiranja kako bi se podstakle investicije i privredni rast. Konkretno, izgradnja tržišta kapitala bi mogla da pomogne ublažavanje potencijalnih poteškoća u diversifikovanju potrebnog finansiranja.

0

5

10

15

20

25

30

ALB SRB BIH MNE MKD KOS

Dec-15 Jun-17 Peak since 2008 Nivo pre krize (kraj 2007.)

Nenaplativi plasmani (% ukupni h plasmana)

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

SRB KOS ALB MNE MKD BIH

Dec-14 Q1/Q2 2017 Promena od dec 2014 (rhs) Average (2006-08)

Odnos adekvatnosti kapitala

Promena u procentnim poenima

29

7. Pozitivni izgledi, sa širim reformskim programom u

budućnosti U regionu Zapadnog Balkana se očekuje rast od 3,3 procenata u 2018. i 3,6 procenata u 2019. Rast će biti vođen privatnom potrošnjom, uz podršku investicija i stabilne ili rastuće uloge izvoza, sa oporavkom Evropske unije (EU) i drugih razvijenih zemalja. U Albaniji se očekuje umeren rast, sa završetkom velikih investicionih projekata. U Bosni i Hercegovini se očekuje delimičan oporavak rasta, uz podršku prvenstveno domaće tražnje. Na Kosovu se očekuje brži rast, kada nova vlada bude proširila investicioni program i usvoji mere za unapređenje privatnih investicija. Takođe je projektovan postepen oporavak rasta u BRJ Makedoniji nakon nedavnih političkih previranja i očekuje se da će premašiti regionalni prosek do 2019. Rast u Crnoj Gori će verovatno usporiti u 2018-2019, kada potrošnja bude pogođena planiranom fiskalnom konsolidacijom i sa završetkom autoputa Bar-Boljare. U Srbiji bi veća potrošnja i investicije i oporavak poljoprivredne proizvodnje trebalo da podstaknu rast. Očekuje se nastavak pada stope siromaštva u regionu, iako će tempo varirati od zemlje do zemlje. Smanjenje siromaštva će biti sporije u Bosni i Hercegovini i BJR Makedoniji. U Crnoj Gori se očekuje da će napori usmereni ka fiskalnoj konsolidaciji vratiti poverenje i podržati smanjenje siromaštva u budućnosti; u međuvremenu, vlada ima za cilj ublažavanje uticaja fiskalne konsolidacije na siromašne i osetljive. Ishodi siromaštva u svakoj zemlji će zavisiti od matrice ekonomskog rasta, unapređenja na tržištu rada i broju ljudi koji su blizu granice siromaštva. Iz tih razloga će negativni rizici za rast, izazovi koje generiše fiskalna konsolidacija, visoke stope nezaposlenosti i neaktivnosti i izloženost prirodnim nepogodama nastaviti da povećavaju ranjivost.

Tabela 7.1. Pozitivni izgledi srednjoročnog rasta (Realan rast BDP-a, procenti)

2016 2017e 2018f 2019f

Albanija 3.4 3.8 3.6 3.5

Bosna i Hercegovina 3.1 3.0 3.2 3.4

Kosovo 3.4 4.4 4.8 4.8

Makedonija, BJR 2.4 1.5 3.2 3.9

Crna Gora 2.9 4.2 2.8 2.5

Srbija 2.8 2.0 3.0 3.5

ZB6 2.9 2.6 3.3 3.6

Negativni rizici za izglede za rast su uglavnom domaći i mogu se ublažiti održivim naglaskom na fiskalnu stabilnost. Očekuje se da će trenutna fiskalna konsolidacija u Albaniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini i nedavna usklađivanja u Crnoj Gori smanjiti fiskalne rizike i povećati poverenje. Ali, kao što nedavni primeri iz BJR Makedonije pokazuju, politička nesigurnost može da utiče na investicije i rast. Kašnjenje u sprovođenju programa strukturnih reformi predstavlja negativan rizik u svim zemljama. Pored toga, odstupanja u politikama ili preokret politika koji ugrožava makroekonomsku stabilnost će biti skupo za srednjoročni rast, pogotovo ukoliko se desi pre značajnijih rezultata od prethodnih napora stabilizacije. Da bi se pripremile za šokove, zemlje Zapadnog Balkana treba da imaju fiskalni prostor za manevrisanje; ovaj prostor je trenutno ograničen netargetiranim tekućim rashodima. Potreban je veći fokus na racionalizaciju potrošnje, pogotovo u situaciji kada se nekoliko zemalja u regionu priprema za izborne cikluse. Kao što pokazuje nedavni nestabilni rast Srbije, osetljivost u vezi sa vremenskim prilikama u regionu je takođe veoma visoka i nastavlja da bude rizik za izglede za rast.

30

Okvir7.1. Kako perspektiva EU može da utiče na ekonomske izglede na Zapadnom Balkanu

EU je „mašina za konvergenciju“: između 1970. i 2009. god životni standardi su brže napredovali u Evropi nego u

istočnoj Aziji ili Latinskoj Americi. Dostizanje je bilo neverovatno, pogotovo za zemlje koje su rano pristupile kao

što su Grčka, Portugal i Španija, nakon kojih su došle Mađarska i Poljska sa ubrzanim povećanjem životnog

standarda i prihoda. Ove zemlje su uspele da iskoriste regionalne lance vrednosti, jer su jednostavniji poslovi

prebačeni van Evrope, dok su zemlje koje su pristupile EU prešle na sofisticiranije proizvode sa većom

produktivnošću.

Dok su zemlje Zapadnog Balkana duplirale svoj udeo na tržištu EU u periodu od 2004. do 2015. god, brži rast izvoza

bi mogao da bude postignut kroz intenzivniju trgovinsku integraciju, te bi makar mogle da sustignu zemlje svoje

veličine. Izvoz robe i usluga kao udeo u BDP-u je u proseku iznosio niskih 30 procenata na Zapadnom Balkanu,

daleko ispod 80 procenata što je prosek u tranzicionim ekonomijama slične veličine koje su sada deo Evropske

unije. Rast u EU se povećava, stvarajući mogućnost za zemlje Zapadnog Balkana da iskoriste prednosti rasta i

stabilnosti za produbljivanje trgovinske integracije. Što je veći njihov izvoz u Evropsku uniju, to je veće povećanje

izvoza kao odgovor na brži rast u EU (Slika B7.1).

Kroz izvoz, rast u EU utiče na rast BDP-a njenih trgovinskih partnera, uključujući Zapadni Balkan: 1 procentni poen

povećanja u rastu BDP-a u EU-28 vodi do većeg rasta BDP-a u Albaniji za 0,6 procentnih poena i za 0,27 procentnih

poena u Crnoj Gori, a BJR Makedonija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo imaju manji učinak u pogledu uticaja.

Kroz regionalne veze, zemlje bi takođe mogle da utiču jedna na drugu: rast BDP-a u iznosu od 1 procentnog poena

u Srbiji dovodi do većeg rasta BDP-a od 0,26 procentnih poena u Crnoj Gori. Regionalna integracija je važna za

male zemlje, jer im olakšava ulazak u proizvodne lance, glavno sredstvo za rast produktivnosti, izvoza iz

proizvodnje.

Slika B7.1. Što je veći izvoz u EU , to je veći uticaj rasta EU na BDP zemlje

(Odgovor izvoza na 1 procentni poen šok za rast u odgovarajućem ergionu, procentno povećanje izvoza)

Slika B7.2. Sa učvršćivanjem rasta EU, projektovan je rast Zapadnog Balkana takođe

(Odgovor BDP-a na 1-procentni šok na BDP odgovarajućeg regiona, procentno povećanje BDP-a)

Izvor: Svetska banka (predstojeći 2017) „Zapadni Balkan: Oživljavanje motora rasta i prosperiteta“- Svetska banka Washington

DC.; Svetska banka (2012) „Zlatni rast: Vraćanje sjaja evropskom ekonomskom modelu“, Svetska banka. Washington DC.;

Svetska banka (2016) „Rebalansom do snažnijeg rasta“, Jugoistočna Evropa RER br. 9, Svetska banka, Washington DC.; Svetska

banka (2017) Zapadni Balkan: Dokument o pitanjima regionalne ekonomske integracije, Svetska banka, Washington DC.; WITS,

CIA Factbook i procene eksperata Svetske banke.

ALBANIA

BOSNIA AND HERZEGOVINA

KOSOVO

FYR MACEDONIA

MONTENEGRO

SERBIA

0.20

0.30

0.40

0.50

0.60

0.70

0.00 0.20 0.40 0.60 0.80 1.00

pro

men

e u

rea

lno

m iz

vozu

, pro

cen

at

izvoz u odgovarajući region/ukupan izvoz

EU-28 1 percent growth shock

0.00 0.20 0.40 0.60 0.80

ALBANIA

FYR MACEDONIA

SERBIA

BOSNIA AND HERZEGOVINA

KOSOVO

MONTENEGRO

Serbia 1 percent growth shock

EU-28 1 Percent growth shock

31

Razvoj događaja u EU imaće značajan uticaj na izglede regiona, kao i globalna likvidnost i finansijski uslovi. Veći rast od projektovanog u EU, usled još uvek labavih uslova likvidnosti, je potencijalni vetar u leđa za Zapadni Balkan (vidi Okvir 7.1). Ipak, veći i otporniji rast EU je verovatniji i neizbežno će biti „smanjivanje“ programa kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke. Zbog toga će jači američki dolar biti rizik za zemlje kao što su Srbija i Crna Gora gde bilansi stanja imaju relativno visok udeo izloženosti američkom dolaru. Još važnije, bilo kakvo monetarno zatezanje u EU će biti manje povoljno na uslove kreditiranja, pogotovo za zemlje sa fiskalnim rizicima i nedovršenim programima reformi. Kraj povoljnih globalnih uslova likvidnosti bi mogao da destabilizuje finansijska tržišta u nekim privredama u razvoju koje su iskoristile trenutak veće ponude kredita, uz potencijalne reperkusije za Zapadni Balkan. Iako su eksterni uslovi povoljni, važno je iskoristiti trenutak za napredovanje reformi. Sa poboljšavanjem potražnje za izvozom sa Zapadnog Balkana, i troškovima zaduživanja koji su povoljni, zemlje će imati koristi od ponovne izgradnje fiskalnih amortizera kako bi povećale otpornost na šokove. Istovremeno će biti važno ubrzati tempo strukturnih reformi kako bi se povećao srednjoročni rast. U Crnoj Gori su kredibilna fiskalna usklađivanja sa merama za ublažavanje socijalnog uticaja od suštinskog značaja za korekciju internih i eksternih neravnoteža. Izgledi za rast u Bosni i Hercegovini zavisi od rešavanja strukturnih rigidnosti u potrošnji koje rizikuju da se pokažu kao neefikasne u ranijoj fiskalnoj konsolidaciji. Nove vlade u Albaniji, Kosovu, BJR Makedoniji i Srbiji imaju priliku da unaprede strukturne reforme. Albanija može da diversifikuje svoje izvore rasta obezbeđujući tako makroekonomsku održivost, unapređujući investicionu klimu (npr. sa delotvornijim sudovima u programima javnih investicija), i reformišući sektor energetike i obrazovanja. BJR Makedonija bi mogla da smanji fiskalni rizik kroz jačanje naplate poreza, strožiju kontrolu trošenja, efikasnija socijalna davanja i sveukupni napori za unapređenje upravljanja javnim finansijama. Kosovo može da ojača svoje kapacitete za upravljanje javnim investicijama i ukloni postojeće prepreke za rast u svom privatnom sektoru koji se polako javlja, pogotovo kod izvoznika. Srbija može da iskoristi fiskalni prostor stvoren konsolidacijom kako bi dovršila svoju tranziciju u tržišnu ekonomiju kroz reorganizaciju državnih preduzeća i razvijanje nove strategije rasta kako bi kapitalizovala svoj proizvodni sektor i visokoobrazovanu radnu snagu. U Bosni i Hercegovini, iako je deficit relativno umeren, visoko poresko opterećenje u kombinaciji sa neefikasnom matricom potrošnje stvara nepotreban fiskalni pritisak; ukoliko se ne reše strukturne rigidnosti na strani potrošnje (kao što je velika masa zarada u javnom sektoru i obimna i loša targetirana socijalna pomoć), biće teško generisati robusni rast u srednjem roku. Konačno, dublja regionalna integracija među zemljama Zapadnog Balkana ima potencijal za stvaranje ekonomije obima, povećanje konkurentnosti, stvaranje pozitivnog prelivanja i brže konvergencije u Evropsku uniju, njihovog ključnog trgovinskog partnera. Održavanje zamajca u napredovanju u programu pristupanja EU će pomoći da se rizici preusmere na gore. Srbija i Crna Gora pregovaraju o poglavljima za pristupanje EU, sa ciljem članstva u 2025. Nakon usvajanja Dokumenta o programu reforme i stabilnog pravca očekivanih reformi, od Bosne i Hercegovine je zatraženo da popuni detaljni upitnik radi procene spremnosti za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, i očekuje se potvrda statusa kandidata u 2018. Albanija i BJR Makedonija očekuju početak pristupnih pregovora u 2018. Prioriteti Kosova su vizna liberalizacija i napredak u sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Pristupanje EU je značajan alat za dostizanje stabilnog i značajnog rasta, ali to neće biti lako. Crna Gora je otvorila 28 od 33 pregovaračkih poglavlja, a Srbija je otvorila 10 poglavlja. Da bi Srbija pristupila EU 2025. god, ona mora da otvori 23 i zatvori 35 poglavlja u narednih 5 godina – dakle, da dostiže po jednu prekretnicu u procesu skoro svakog meseca. Otvaranje poglavlja je izuzetno zahtevan proces. Okvir 7.2 sumira šta je učinjeno i šta tek treba uraditi kako bi se podržalo članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU.

32

Okvir 7.2. Napredak Zapadnog Balkana u programu pristupanja EU: Saradnja umesto konkurencije je ključna

23. maja 2017. godine, Evropska unija, Zapadni Balkan i Turska su zajedno usvojile zaključke koji obuhvataju

smernice za politike pojedinačnih zemalja na osnovu Programa ekonomskih reformi svake zemlje. To je usledilo

nakon godišnjeg sastanka na temu dijaloga o ekonomskim politikama sa predstavnicima Zapadnog Balkana i

Turske i državama članicama EU, Evropskom komisijom (EK) i Evropskom centralnom bankom (ECB).

Ekonomsko upravljanje je postalo stub politike proširenja EU, odražavajući razvoj unutar EU radi jačanja

koordinacije ekonomskih politika u okviru evropskog semestra. Pretpristupni ekonomski nadzor Komisije i EU je

postepeno ojačan poslednjih nekoliko godina kako bi pomogao partnerima u proširenju da dostignu i održe

makroekonomsku stabilnost, povećaju rast i ispune ekonomske kriterijume za pristupanje. Od 2015. god, sve

zemlje kandidati i potencijalni kandidati podnose svoje srednjoročne planove politika u vidu godišnjeg Programa

ekonomskih reformi. Taj proces i dijalog o ekonomskog upravljanju takođe podrazumevaju unapređenje

institucionalnih i analitičkih kapaciteta Zapadnog Balkana za uspostavljanje koherentnog srednjoročnog okvira

politika i pripreme svoje zemlje za njihovo buduće učestvovanje u koordinaciji ekonomske politike EU.

Programi ekonomskih reformi sadrže srednjoročne makroekonomske i fiskalne okvire za naredne tri godine i

prioritete za strukturne reforme. Program obuhvata reforme za povećanje konkurentnosti i unapređenje uslova

za rast i otvaranje radnih mesta. U 2017. god, sve zemlje za proširenje su podnele svoje treće po redu programe

ekonomskih reformi, koji obuhvataju period 2017-19, a Zajedničke zaključke sa smernicama za politike

pojedinačnih zemalja su usvojili svi partneri za proširenje i EU na nivou ministara.

Zajednički zaključci između Zapadnog Balkana i EU su dokumentovali makroekonomske i fiskalne izazove i

strukturne prepreke za rast i konkurentnost u zemljama Zapadnog Balkana i postignut napredak. Među

strukturnim preprekama su socijalna davanja koja nisu dobro targetirana (Crna Gora); neusklađenost veština

(Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija); niska stopa upisa u predškolsko obrazovanje (Crna

Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina); veliki broj ili uporni nenaplativi plasmani (Crna Gora, BJR Makedonija, Bosna i

Hercegovina, Srbija i Albanija); pokrivenost širokopojasnim pristupom ispod proseka EU (Srbija); nisko učešće na

tržištu rada ili niska stopa zaposlenosti (Crna Gora, BJR Makedonija; Kosovo); visok stepen neformalnosti (Crna

Gora, Srbija, Albanija i Kosovo); smanjen broj javnih investicija zbog ograničenog fiskalnog prostora (Bosna i

Hercegovina i BJR Makedonija); otežan ili ograničen pristup finansijama (Srbija, Crna Gora i Albanija); slabo

upravljanje javnim finansijama (BJR Makedonija, Bosna i Hercegovina); nejasno vlasništvo nad zemljištem

(Albanija); problemi u energetskom sektoru (Albanija, Srbija, Kosovo); i slaba vladavina prava (Kosovo); i preveliko

regulatorno opterećenje i nepredvidivost pravosudnog sistema (Albanija).

MONTENEGRO

SERBIA

FYR MACEDONIA

ALBANIA

BiH

KOSOVO

Jun

-03

De

c-0

3

Jun

-04

De

c-0

4

Jun

-05

De

c-0

5

Jun

-06

De

c-0

6

Jun

-07

De

c-0

7

Jun

-08

De

c-0

8

Jun

-09

De

c-0

9

Jun

-10

De

c-1

0

Jun

-11

De

c-1

1

Jun

-12

De

c-1

2

Jun

-13

De

c-1

3

Jun

-14

De

c-1

4

Jun

-15

De

c-1

5

Jun

-16

De

c-1

6

Jun

-17

Potential Candidate

Candidate Status

Negotiations

Western Balkans Progress Toward EU Accession

33

Na sastanku su takođe navedene preporuke za srednji rok radi rešavanja strukturnih pitanja, a u daljem

tekstu je predstavljen odabrani rezime preporuka:

Na sastanku je preporučeno da Crna Gora u potpunosti sprovede paket konsolidacija iz 2017. god radi dostizanja ušteda od oko 3 procenata BDP-a, postepenog smanjenja javne potrošnje na zarade i penzije kao procenat BDP-a, jačanja poreskih prihoda i revizija oslobađanja od poreza, usvajanja mera za lakše servisiranje duga, nastavak napora za smanjenje nenaplativih plasmana, povećanje oprezne i bankarske okvire za rešavanje za unapređenje finansijske stabilnosti i reforme zakona o socijalnoj zaštiti kako bi se obezbedila ekonomičnost.

Slično tome, preporuke za BJR Makedoniju su obuhvatile razvijanje strategije fiskalne konsolidacije, unapređenje efikasnosti i delotvornosti javne potrošnje, unapređenje kapaciteta za planiranje budžeta, povećanje fiskalne transparentnosti kroz dokumentovanje sastava finansiranja deficita, usvajanje fiskalnih pravila, jačanje korišćenja lokalne valute i dalje podsticanje rešavanja NPL, usvajanje kredibilnost programa reforme UJF i prioritizacija javnih investicija u odnosu na jasne ciljeve politika.

Preporuke za Albaniju su bile da nastavi sa fiskalnim usklađivanjem radi smanjenja javnog duga kao udela u BDP-u, dodatno jačanje poreske uprave, proširenje poreske osnovice, uvođenje poreza na imovinu na osnovu vrednosti, sprovođenje preostalih mera iz strategije za rešavanje NPL, jačanje nadzora nad nebankarskim finansijskim sektorom, nastavak procesa razjašnjavanja vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem i registrovanje imovine i usvajanje pravnih odredbi neophodnih za promovisanje i praćenje energetske efikasnosti.

Preporuke za Bosnu i Hercegovinu su bile da stvori fiskalni prostor za javne investicije kroz ograničavanje državne potrošnje i targetiranje socijalne potrošnje, čišćenje docnji iz javnog sektora, razvijanje sveobuhvatne strategije za podsticanje rešavanja pitanja NPL, usvajanje strategije i pravnog okvira za reformu energetskog sektora za čitavu zemlju, pojednostavljivanje, harmonizacija i obezbeđivanje međusobnog prepoznavanja procedura za registrovanje poslovanja između institucija, uvođenje usluga elektronskog plaćanja za oporezivanje, jačanje usluga za zapošljavanje kako bi se više pomoglo tražiocima posla i smanjenje poreskog klina.

Preporuke za Kosovo su bile unapređenje institucionalnih kapaciteta u Ministarstvu finansija i lokalnim samoupravama kako bi se unapredilo makro-fiskalno planiranje, predviđanje i fiskalne procene, jačanje institucionalnih kapaciteta na centralnom i lokalnom nivou za javne nabavke i upravljanje javnim investicijama, preduzimanje koraka ka uvođenju targetiranja i provere imovinskog stanja za programe ratnih veterana, unapređenje pravnih i institucionalnih faktora koju ugrožavaju pristup finansiranju za korporacije, razvijanje okvira za likvidaciju i rešavanje banaka radi jačanja ukupne otpornosti bankarskog sektora, uspostavljanje i usvajanje mehanizma za podršku merama energetske efikasnosti, završetak propisa o cenama električne energije.

Preporuke za Srbiju su smanjenje budžetskog deficita u 2017. i u srednjem roku, uz istovremeno povećanje kapitalnih rashoda kroz dodatne fiskalne uštede, smanjenje potrošnje na zarade u javnom sektoru i penzije kao udeo u BDP-u, oživljavanje reforme državnih preduzeća i poreske uprave, sprovođenje preostalih mera iz strategije za rešavanje pitanja nenaplativih plasmana, finalizacija reforme i privatizacije dve velike državne banke, usklađivanje cena struje kako bi se odrazili stvarni troškovi, bolja naplata i izbegavanje budućeg nagomilavanja docnji u sektoru energetike, razvijanje regulatornog okvira za nove finansijske instrumente radi unapređenja pristupa finansijama, uspostavljanje sistema za upravljanje rizikom radi unapređenja funkcionisanja poreske uprave, povećanje učešća na tržištu rada i smanjenje visokih troškova rada koji nisu troškovi na zarade u nižim nivoima distribucije zarada na fiskalno neutralan način.

Izvor: Savet Evropske unije (2017) Rezime Zajedničkih zaključaka ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i zemalja Zapadnog Balkana i

Turse, Brisel, 23. maj 2017. (OR. en) 9655/17 ECOFIN 460 UEM 177 COWEB 64 ELARG 42; Nacionalne institucije i eksperti Svetske banke. Napomena: Iako su opisane zaključke zajednički usvojili EU, zemlje Zapadnog Balkana i Turska, ovaj okvir se fokusira samo na zaključke koji

se odnose na Zapadni Balkan.

34

35

ALBANIJA

- Ekonomski rast u Albaniji će se, prema očekivanjima, povećati na 3,8 procenata tokom 2017. godine, uz podršku investicija privatnog sektora, uključujući projekte u oblasti energetike koji se finansiraju iz SDI, kao i oporavak potrošnje domaćinstava.

- Očekuje se da će rast biti umeren sa prosekom od 3,6 procenata u periodu 2018-19. sa ubrzanjem potrošnje u privatnom sektoru.

- Ekonomska ekspanzija je stvorila nova radna mesta. - Razumna fiskalna politika, čije je sprovođenje nastavljeno i tokom izborne godine, smanjila je

javni dug. - Da bi se podstaklo poverenje i ubrzao rast, za Albaniju će ključno biti ubrzanje reformi u cilju

konsolidacije javnih finansija, unapređenja efikasnosti potrošnje, smanjenja rizika u sektorima energetike i finansija i izgradnje pravnog sistema.

Nedavna ekonomska kretanja Očekuje se da će ekonomski rast Albanije u 2017. godini ubrzati na 3,8 procenata, uz podršku robusne domaće tražnje. Nakon što je u 2016. godini dostigao 3,4 procenata, rast nastavlja uzlaznom putanjom u 2017. godini, zahvaljujući podršci privatnih investicija i potrošnje, od kojih se očekuje rast od 3,7 procentnih poena u 2017. Dinamika ulaganja je povezana sa napretkom na dva velika energetska projekta koji se finansiraju iz SDI (Transjadranski gasovod i Devol hidroelektrana), a privatna potrošnja je podržana otvaranjem radnih mesta i olakšavanjem kreditnih uslova. Javna potrošnja je porasla zbog napora usmerenih ka fiskalnoj konsolidaciji. Neto izvoz je imao pozitivan doprinos u prvoj polovini 2017. godine, zahvaljujući turizmu i oporavku tržišta roba. Međutim, u drugoj polovini godine, neto izvoz je oslabljen zbog većeg uvoza energenata, jer je domaća potrošnja pogođena sušom. Kao rezultat toga, očekuje se da će neto izvoz u 2017. godini dodati samo 0,1 procentnih poena rastu. U međuvremenu, glavni pokretači rasta su građevinarstvo i usluge; pad u proizvodnji energije su odmaže industriji.

Rast stimulisan otvaranjem radnih mesta u 2016. god i prvoj polovini 2017. Zaposlenost je porasla za 2,5 procentna poena (pp) u 2016. god i 1,7 pp u prvoj polovini 2017. Neto otvaranje radnih mesta je bilo veće u uslugama (8,6 procenata u odnosu na isti period prethodne godine) i proizvodnji (2,7 procenata). Učešće radne snage dostiglo je 57,8

procenata, što je za 0,5 pp više nego u istom periodu 2016. Zvanična stopa nezaposlenosti zabeležila je pad za 2 pp na prosečnih 14 procenata, ali više od polovine je još uvek dugoročna nezaposlenost. Prosečne nominalne zarade, koje beleže pad od 2013. godine, ponovo su počele da rastu 2017. godine, kada je ukinuta odluka o zamrzavanju plata u javnom sektoru.

Obazriva fiskalna politika je podržala smanjenje javnog duga, mada je tempo konsolidacije usporen tokom 2017. Uprkos parlamentarnim izborima, fiskalni deficit za 2017. je projektovan na 2 procenta BDP-a, samo malo iznad deficita od 1,8 procenata iz 2016. Tokom juna, prihodi i rashodi su ostali u okviru budžeta, u skladu sa revidiranim fiskalnim pravilima u Organskom zakonu o budžetu usvojenom u julu 2016. Očekuje se da će primarni bilans ostati pozitivan na 0,4 procenata BDP-a, pružajući tako podršku u odnosu javnog duga i BDP-a sa 72,4 procenata u 2016. na 70,9 procenata u 2017. Fiskalna konsolidacija je usporena povećanjem subvencija državnom preduzeću za distribuciju električne energije; suša je negativno uticala na finansijski učinak preduzeća. Ova situacija prikazuje ranjivost povezanu sa nedovršenim reformama u sektoru energetike. Uštede od nižih isplata kamate pomogle su u finansiranju investicionih grantova lokalnim samoupravama za infrastrukturne projekte na lokalnom nivou i obnovu gradskih centara.

36

Očekuje se da će se inflacija ove godine postepeno približiti ciljanom rasponu Banke Albanije od 3 ± 1 procenata. Veće cene hrane će verovatno povećati prosečnu godišnju inflaciju sa 0,9 procenata u 2016. na 2,2 procenata. Rast inflacije prati stabilan ekonomski rast i oporavak u korišćenju proizvodnih kapaciteta.

Stav Banke Albanije po pitanju politika je i dalje prilagodljiv. Referentna kamatna stopa je još uvek minimalnih 1,25 procenata i definisana je u aprilu 2016. Promena stope je prenesena na kreditno tržište, a prosečna stopa na kredite u domaćoj valuti je pala na 6,8 procenata u prvoj polovini 2017. Sa 7,3 procenata iz prethodne godine. Devizni kurs je porastao zbog većeg priliva deviza. U drugom kvartalu 2017. godine, realan efektivni kurs je porastao za 4,4 procenata, vođen nominalnom apresijacijom albanskog leka od 4,6 procenata i širim inflacionim diferencijalom sa trgovinskim partnerima.

Krediti domaćinstvima su se oporavili u prvoj polovini 2017. godine, ali sporo rešavanje nenaplativih kredita (NPL) nastavlja da ugrožava kreditiranje korporacija. Bankarski sektor je profitabilan, a odnos adekvatnosti kapitala od 16,3 procenata sredinom 2017. godine je bio iznad regulatornog minimuma od 12 procenata. Niže kamatne stope su stimulisale ekspanziju kredita u domaćoj valuti u iznosu od 9,3 procenata (u odnosu na isti period prethodne godine). Restrukturiranje NPL velikih zajmoprimaca i obavezan otpis doveli su do pada udela NPL sa iznad 18 procenata u januaru na 15,3 procenata od ukupnih zajmova u julu 2017. Međutim, spor oporavak nastavlja da guši kreditni rast, pogotovo u kreditiranju poslovnog sektora, jer banke i dalje imaju averziju prema riziku: kreditiranje korporacija je povećano za samo 4 procenta, iako je to povećanje u odnosu na 2,1 procenata u istom periodu 2016.12 Rešavanje NPL će zahtevati ubrzanu primenu Zakona o stečaju koji je usvojen početkom 2017. godine i komplementarnih mera , kao što je otpis starih kredita.

12 Ne uzimajući u obzir efekte otpisa, što dovodi do pada u ukupnom broju kredita.

Projektovano je da će se deficit tekućih transakcija smanjiti sa 9,6 procenata u 2016. na 8,3 procenata u 2017. godini sa rastom izvoza vezanog za turizam. Očekuje se da će doznake ostati obimne, iako je rast slab u zemljama izvora doznaka kao što su Grčka i Italija. Snažan izvoz usluga, vođen turizmom, je pomogao smanjenje trgovinskog deficita uprkos stagnaciji u izvozu roba i većem uvozu u sektoru energetike. Sa finansijske strane, SDI su zabeležile pad za 7 procenata, jer su aktivnosti vezane za dva velika energetska projekta, koji su dostigli vrhunac 2016. godine, počele da opadaju. (Uvoz vezan za ove projekte je pratio sličnu dinamiku.) Do jula 2017. godine, obim deviznih rezervi je iznosio €2,8 milijardi, što je pokrilo 6,6 meseci uvoza robe i usluga.

Izgledi i rizici

Kratkoročni ekonomski izgledi za Albaniju su pozitivni, iako je projektovan umeren do prosečnog rasta od 3,6 procenata za 2018–19. god sa završetkom dva velika energetska projekta i bez drugih velikih planiranih projekata. U srednjem roku, rast će se oslanjati na privatnu potrošnju, i biće podržan unapređenima na tržištu rada i rastom izvoza, kao odgovor na veću tražnju iz EU. Očekuje se da će deficit tekućih transakcija biti smanjen usled rasta izvoza usluga i sporijeg uvoza koji se odnosi na SDI, sa deficitom tekućih transakcija koji se potpuno finansira iz SDI. Održivi napori fiskalne konsolidacije i strukturne reforme bi trebalo da postepeno smanje fiskalni deficit na 1,5 procenata BDP-a do 2019. godine i odnos duga i BDP-a na 60 procenata BDP-a do 2022. Projektovan je pad siromaštva (US$5.5/dan, 2011 PKM) sa 32,8 procenata u 2017. na 30,9 procenata do 2019. Međutim, ovi ekonomski izgledi nisu bez rizika. Niži rast od očekivanog sa trgovinskim partnerima mogao bi da smanji izvoz Albanije i priliv SDI, što bi se prevelo u niže poreske prihode i javne investicije i stoga bi smanjilo rast proizvodnje. Više kamatne

37

stope na globalnom nivou bi izvršile pritisak na budžet kroz pooštravanje uslova finansiranja za državu. Poboljšanje rasta zavisi od makroekonomske stabilnosti i unapređenja u poslovnom okruženju u smislu povećanja efikasnosti sudova, upravljanja javnim ulaganjima,

radnih veština i reforme u sektoru energetike. Postizborni period će ponuditi mogućnost za napredovanje ovih planova, što treba da bude informisano naporima koji će obezbediti nastavak smanjenja siromaštva.

38

Rast zaposlenosti, pad nezaposlenosti (Procenat)

Izvor: Podaci INSTAT.

SDI smanjuju tekuće transakcije

Izvor: Banka Albanije.

Usluge i građevinarstvo stimulišu rast

Izvor: Podaci INSTAT.

Srednjoročno smanjenje fiskalnog deficita će zavisiti od pažljivog upravljanja budžetom

Izvor: Podaci MF.

Visok nivo NPL ugrožava kreditni rast

Izvor: Podaci Banke Albanije.

Inflacija CPI prati domaću potrošnju

Izvor: Podaci MF, INSTAT.

-500

0

500

Ostale investicije

Strane direktne investicije

Tekući račun

-20

0

20

Neto poreziDruge uslugeInformaciona i komunikacionaTrgovina i transport

(7.00)

(6.00)

(5.00)

(4.00)

(3.00)

(2.00)

(1.00)

-

0

20

40

60

80

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

20

17

20

18

20

19

Javni dug Fiskalni bilans

0

5

10

15

20

25

30

-5

0

5

10

15

20

Dec

-10

Mar

-11

Jun

-11

Sep

-11

Dec

-11

Mar

-12

Jun

-12

Sep

-12

Dec

-12

Mar

-13

Jun

-13

Sep

-13

Dec

-13

Mar

-14

Jun

-14

Sep

-14

Dec

-14

Mar

-15

Jun

-15

Sep

-15

Dec

-15

Mar

-16

Jun

-16

Sep

-16

Dec

-16

Mar

-17

Jun

-17

Private credit growth Deposit Growth

Non-performing loans

0.00.51.01.52.02.53.03.54.04.55.0

Dec

-10

Jun

-11

Dec

-11

Jun

-12

Dec

-12

Jun

-13

Dec

-13

Jun

-14

Dec

-14

Jun

-15

Dec

-15

Jun

-16

Dec

-16

Jun

-17

39

ALBANIJA

Odabrani ekonomski pokazatelji 2013 2014 2015 2016 2017f 2018f 2019f

Realan rast BDP-a (u procentima) 1.0 1.8 2.2 3.4 3.8 3.6 3.5

Struktura (procentni poeni):

Potrošnja 0.9 4.5 -0.9 0.2 1.4 1.4 1.6

Investicije -0.8 -0.9 0.7 1.3 2.3 2.4 1.4

Neto izvoz 0.9 -1.8 2.4 1.9 0.1 -0.2 0.5

Izvor 0.5 0.9 0.5 6.5 3.5 3.2 3.3

Uvoz (-) -0.4 2.7 -1.9 4.6 3.4 3.4 2.8

Inflacija potrošačkih cena (u procentima, prosek za period)

1.9 1.6 1.9 1.3 2.1 2.9 3.0

Javni prihodi (kao procenat BDP-a) 24.2 26.3 26.6 27.6 28.2 28.1 28.1

Javni rashodi (kao procenat BDP-a) 29.2 32.2 31.5 29.4 30.2 30.1 29.6

Od čega:

Masa zarada (kao procenat BDP-a) 5.2 5.1 5.1 4.6 4.8 4.8 4.7

Socijalna davanja (kao procenat BDP-a) 9.5 9.9 9.9 10.4 10.4 10.4 10.4

Kapitalni rashodi (kao procenat BDP-a) 4.8 4.3 4.4 4.0 4.8 5.2 5.0

Fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -5.2 -6.0 -4.9 -1.8 -2.0 -2.0 -1.5

Primarni fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -1.7 -3.1 -2.2 0.7 0.4 0.6 1.0

Javni dug (kao procenat BDP-a) 66.6 67.9 69.0 67.5 65.7 65.5 62.7

Javni dug sa garancijama (kao procenat BDP-a) 70.4 72.0 73.1 72.4 70.9 68.5 65.7

Od čega: Spoljni (kao procenat BDP-a) 26.9 29.6 34.2 32.7 31.6 29.4 27.0

Izvoz robe (kao procenat BDP-a) 10.9 9.3 7.5 6.7 6.6 6.5 6.3

Uvoz robe (kao procenat BDP-a) 31.5 31.6 30.0 30.9 31.9 32.0 31.4

Neto izvoz usluga (kao procenat BDP-a) 2.3 3.2 5.1 7.4 10.0 11.3 12.3

Trgovinski bilans (kao procenat BDP-a) -18.2 -19.0 -17.4 -16.8 -15.3 -14.2 -12.8

Priliv doznaka (kao procenat BDP-a) 6.9 7.2 7.5 7.2 7.5 7.4 7.1

Bilans tekućih transakcija (kao procenat BDP-a) -10.9 -12.9 -10.8 -9.6 -8.3 -7.7 -7.7

Priliv stranih direktnih investicija (kao procenat BDP-a)

9.6 8.1 8.0 8.9 8.3 7.0 7.0

Spoljni dug (kao procenat BDP-a) 64.4 72.4 74.7 74.7 77.9 79.8 80.8

Realan rast kredita privatnom sektoru (u procentima, prosek za period)

-2.7 -1.4 -1.8 -2.1 n.a. n.a. n.a.

Nenaplativi krediti (kao procenat bruto kredita, kraj perioda)

24.1 22.4 18.2 18.3 n.a. n.a. n.a.

Stopa nezaposlenosti (u procentima, prosek za period)

17.1 18.0 17.3 15.2 14.0 n.a. n.a.

Stopa nezaposlenosti mladih (u procentima, prosek za period)

29.7 35.6 32.3 32.0 n.a. n.a. n.a.

Stopa učešća radne snage (u procentima, prosek za period)

52.5 53.7 55.7 56.0 n.a. n.a. n.a.

BDP po glavi stanovnika, PKM (trenutni međunarodni $)

10,255 10,645 10,926 11,276 11,670 12,079 12,538

Stopa siromaštva sa US$5/dan, PKM (kao procenat populacije)

47.2 46.7 46.2 45.5 n.a. n.a. n.a

Izvori: Podaci državnih vlasti, procene i projekcije Svetske banke. Napomene: Pokazatelji tržišta rada i kreditni rast odražavaju godišnje proseke zabeležene do danas. Problematični krediti prikazuju stvarna sredstva do današnjeg dana. Stopa nezaposlenosti mladih se odnosi na radnu snagu starosti 15-29 godina.

40

41

BOSNA I HERCEGOVINA

- Ekonomski rast za 2017. godinu u Bosni i Hercegovini (BiH) procenjuje se na 3 procenta, nastavljajući zamah iz prethodne dve godine.

- Nezaposlenost je pala za 5 procentnih poena, ali je takođe zabeležen pad aktivnosti na tržištu rada. Međutim, stopa nezaposlenosti od 20,5 procenata je još uvek visoka, a ona dostiže čak 45,8 procenata kod mladih.

- Podstaknut prvenstveno rastućom domaćom tražnjom, projektovano je da će ekonomski rast premašiti 3 procenta u 2018–19. Iako će aktivnosti vezane za pristupanje EU pogurati reforme, spor napredak izazvan političkom neizvesnošću predstavlja prepoznatljiv rizik.

Nedavna ekonomska kretanja Očekuje se da će rast u 2017. godini održati tempo iz prethodne tri godine. Očekuje se povećanje ekonomskih aktivnosti za 3 procenta u 2017. godini, slično tempu proširenja iz perioda 2014–16. Potrošnja nastavlja da vodi rast i očekuje se da će doprineti 2,8 procentnih poena (pp) u 2017, uz podršku investicija (0,5 pp). Rast izvoza je bio relativno široko usmeren, ali je sušna sezona smanjila poljoprivrednu proizvodnju, a rast uvoza potrošačkih proizvoda i međuproizvoda, doveo je do negativnog doprinosa od neto izvoza (0,6 pp) u odnosu na rast. Što se proizvodnje tiče, glavni doprinos rastu realne dodate vrednosti u 2016. god dale su usluge (1,2 pp), proizvodnja (1 pp) i poljoprivreda (0.5 pp). Očekuje se da će sastav rasta biti sličan u 2017. godini, osim što će zbog sušne sezone poljoprivreda verovatno imati manji doprinos. Nezaposlenost je zabeležila značajan pad, sa 25,4 procenata 2016. na 20,5 procenata u 2017. godini, ali učešće tržišta rada takođe beleži pad. Značajno smanjenje stope nezaposlenosti proisteklo je iz pada stope aktivnosti i delimičnog rasta zapošljavanja. Nezaposlenost ostaje visoka: 43,1 procenata za muškarce i 51,4 procenata za žene u 2017. Nezaposlenost je najveća među mladima, ali ta stopa beleži pad sa 54,3 procenata u 2016. na 45,8 procenata. Međutim, ohrabruje to što se populacija uzrasta od 25 do 49 godina nalazi među najaktivnijima

na tržištu rada, sa stopom aktivnosti od 73,5 procenata i zaposlenosti od 58,1 procenata. Deflacija je završena u 2017. U julu je indeks potrošačkih cena porastao za 0,9 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, uglavnom zbog uvoza luksuznije robe, kao što su alkohol i duvan (rast od 6,5 procenata). Ostale kategorije koje su zabeležile povećanje su prehrambeni proizvodi (za 0,6 procenata), komunalne usluge (za 0,9 procenata), bolničke usluge (za 4,6 procenata) i usluge transporta (za 3,2 procenta). Nasuprot tome, cene su značajno smanjene za odeću i obuću, nakon čega slede vanbolničke usluge, nameštaj i smeštaj. Sa ograničenim rastom nominalnih zarada u 2017. godini, veće cene potrošačkih proizvoda su smanjile realne prihode: neto mesečna zarada u julu 2017. u proseku je iznosila €425, što je povećanje za 2 procenta u odnosu na isti period prethodne godine u nominalnoj vrednosti, ali manje za 0,5 procenata u poređenju sa krajem 2016. godine. Za 2017. godinu je projektovan fiskalni deficit od 1,5 procenata BDP-a. Bruto prihodi od indirektnih poreza su zabeležili rast u julu za 13,1 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, uglavnom kao rezultat veće naplate PDV-a (doprinos od 7,4 pp) i akciza (4,3 pp). Ipak, očekuje se da će fiskalni bilans za celu godinu registrovati deficit od oko 1,5 procenata BDP-a, s obzirom na to da je ostvarivanje prihoda uravnoteženo povećanjem socijalne potrošnje i nešto većim kapitalnim troškovima. Odnos

42

javnog duga i BDP-a ostaje nešto veći od 40 procenata. Kreditni rast je bio optimističan, iako još nije dostigao dinamiku kao pre početka globalne krize. Do jula 2017. godine ukupan broj kredita je porastao za 6,4 procenata (u odnosu na isti period prethodne godine). Iako je i dalje niži od stope pre krize od 20 procenata, ovo je najveći rast registrovan od novembra 2011. U septembru su Standard & Poor’s potvrdili dugoročni i kratkoročni kreditni rejting BiH u domaćoj i stranoj valuti sa stabilnim izgledima. Ipak, rizici povezani sa kvalitetom sredstava banaka i dalje predstavljaju glavnu prepreku za zdrav kreditni rast. Stalni rizici u regulaciji i nadzoru nad domaćim bankama mogu da ugroze fiskalnu i finansijsku stabilnost. U drugom kvartalu, udeo nenaplativih kredita u portfeljima poslovnih banaka ostao je na visokih 11,1 procenata od ukupnog broja kredita. Nakon delimičnog smanjenja 2016. god, deficit tekućih transakcija će se, prema očekivanjima, povećati na 5,8 procenata BDP-a. Trgovina robom je pomogla smanjenje deficita tekućih transakcija na 5,5 procenata u 2016. godini, jer je rast vrednosti izvezene robe u evrima (6,2 procenata u odnosu na isti period prethodne godine) nadmašio vrednost uvoza (2 procenta). Nasuprot tome, u 2017. sa rastom uvoza, neto izvoz je oduzet od rasta. Rezultat toga će biti malo veći deficit tekućih transakcija za godinu. Priliv SDI finansira samo oko 25 procenata deficita tekućih transakcija, ali u prvoj polovini 2017. god, međunarodne rezerve su i dalje pokrivale dobar nivo od više od 6 meseci uvoza.

Izgledi i rizici

Podstaknut prvenstveno rastom domaće tražnje, projektovano je da će ekonomski rast u 2018–19. godini biti povećan za više od 3 procenta. Očekuje se da će pripreme za podnošenje zvanične dokumentacije za naredne korake u pridruživanju EU doneti pozitivan pritisak na investicione stavove. Projektovan je umereni rast u srednjem roku, uzimajući u obzir

sporo poboljšanje poslovnog okruženja, nastavak izgradnje Koridora Vc i projekte u sektoru energetike i turizma, kao i neizvesnost u vezi sa sprovođenjem poreske reforme. Ovakva kretanja će u velikoj meri uticati na rast zasnovan na potrošnji. Očekivan pozitivni rast je uslovljen završetkom strukturnih reformi u zemlji. Efikasna i delotvorna fiskalna politika, očuvanje bankarskog sektora i rešavanje upornog pitanja nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti su glavna pitanja za rast u BiH. Iako je deficit zemlje relativno umeren, poresko opterećenje je visoko, a potrošnja je neefikasna. Fiskalna konsolidacija neće biti delotvorna sve dok ne budu rešena pitanja strukturnih rigidnosti na strani potrošnje, pogotovo velika masa zarada u javnom sektoru i značajna i loše targetirana socijalna pomoć. Značajni rizici i dalje postoje, i domaći i eksterni. Najveći srednjoročni rizik odnosi se na političku neizvesnost, između ostalog i na predstojeće izbore, koji bi mogli da uspore reformsku agendu. Iako je napredak u reformskog agendi u oblastima kao što su zapošljavanje i socijalna politika, upravljanje dugom i regulisanje finansijskog sektora čvršće postavio zemlju na putanju pristupanja EU, neophodan je stalni napredak u reformama, kako zemlja bude završavala Upitnik Evropske komisije koji procenjuje spremnost zemlje za status kandidata u EU. Eksterno, glavni rizik za ekonomiju BiH je spor rast u EU.

43

Usluge nastavljaju da podržavaju umereni rast BDP-a.

(doprinosi rastu, procentni poeni BDP-a)

Deflacija završena 2017.

(procenat u odnosu na isti period prošle godine)

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Svetska banka.

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Svetska banka.

Indirektna bruto naplata poreza je snažna.

(realan 3-mesečni prosek [3mma], procenata u odnosu na isti

period prethodne godine)

Veća potrošnja će voditi fiskalni bilans u deficit. (procenat BDP-a)

Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje BiH, Svetska banka.

Izvor: Fiskalni organi, procene Svetske banke.

Deficit u trgovini robom nastavlja da se smanjuje. (3mma, procenat u odnosu na isti period prošle godine, i

trgovinski bilans robe, milijarde KM)

Sa visokim nivoom nenaplativih kredita u poslovnim

bankama, smanjenje zaduženosti je i dalje rizik. (Procenat)

Izvor: Agencija za statistiku BH, Svetska banka.

Izvor: Centralna banka BiH, kalkulacije Svetske banke.

-2.0

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

2012 2013 2014 2015 2016

Poljoprivreda Proizvodnja

Usluge Ukupan rast BDP-a

-50.0-40.0-30.0-20.0-10.00.010.020.030.040.050.060.070.080.090.0

-10

-6

-2

2

6

10

Fe

b-1

4A

pr-

14

Jun

-14

Au

g-1

4O

ct-

14

Dec-1

4F

eb-1

5A

pr-

15

Jun

-15

Au

g-1

5O

ct-

15

Dec-1

5F

eb-1

6A

pr-

16

Jun

-16

Au

g-1

6O

ct-

16

Dec-1

6F

eb-1

7A

pr-

17

Jun

-17

BiH ukupna inflacija IPC (LHS)

BiH inflacija IPC u transportu (LHS)

Promene u ceni Brent nafte u evrima (RHS)

-10.0

-5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

Jan

-13

Ap

r-1

3Ju

l-1

3O

ct-1

3Ja

n-1

4A

pr-

14

Jul-

14

Oct

-14

Jan

-15

Ap

r-1

5Ju

l-1

5O

ct-1

5Ja

n-1

6A

pr-

16

Jul-

16

Oct

-16

Jan

-17

Ap

r-1

7Ju

l-1

7

Rast ukupnih indirektnih prihoda (u cenamaiz 2010., 3mma yoy)Rast neto indirektnih prihoda (u cenama iz2010., 3mma yoy)

-5.0

-4.0

-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016f

Fiskalni bilans opšte države, procenat BDP-a

-8

-4

0

4

8

-20

-10

0

10

20

Jan

-14

Ma

r-14

Ma

y-1

4Jul-1

4S

ep-1

4N

ov-1

4Jan

-15

Ma

r-15

Ma

y-1

5Jul-1

5S

ep-1

5N

ov-1

5Jan

-16

Ma

r-16

Ma

y-1

6Jul-1

6S

ep-1

6N

ov-1

6Jan

-17

Ma

r-17

Ma

y-1

7Jul-1

7

Trgovinski bilans (12m sum, LHS)

Izvoz (3mma y/y, RHS)

Uvoz (3mma y/y, RHS)

-10

0

10

20

Q12009

Q12010

Q12011

Q12012

Q12013

Q12014

Q12015

Q12016

Q12017

Adekvatnost kapitala (kapital prvog redaprema riziko ponderisanoj aktivi)Kvalitet aktive (udeo nenaplativih kredita)

Profitabilnost (prinos na akcije kapitala)

44

BOSNA I HERCEGOVINA

Odabrani ekonomski pokazatelji 2013 2014 2015 2016 2017f 2018f 2019f

Realan rast BDP-a (u procentima) 2.4 1.1 3.0 3.1 3.0 3.2 3.4

Struktura (procentni poeni):

Potrošnja n.a. n.a. 0.0 1.7 2.8 3.1 3.1

Investicije n.a. n.a. 0.0 0.7 0.5 0.7 0.8

Neto izvoz n.a. n.a. 0.0 0.8 -0.3 -0.6 -0.5

Izvoz n.a. n.a. 0.0 1.4 0.8 1.0 1.1

Uvoz (-) n.a. n.a. 0.0 0.6 1.1 1.6 1.6

Inflacija potrošačkih cena (u procentima, prosek za period)

-0.1 -0.9 -1.0 -1.1 1.1 1.1 0.1

Javni prihodi (kao procenat BDP-a) 42.7 43.8 43.2 43.1 42.7 41.1 40.5

Javni rashodi (kao procenat BDP-a) 44.8 45.8 42.6 42.1 44.2 41.3 39.6

Od čega:

Masa zarada (kao procenat BDP-a) 12.3 12.0 11.5 11.4 11.3 10.8 10.5

Socijalna davanja (kao procenat BDP-a)

16.5 17.1 16.6 19.1 19.3 18.7 17.9

Kapitalni rashodi (kao procenat BDP-a)

3.9 4.3 2.0 2.9 4.7 3.1 2.9

Fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -2.1 -2.0 0.7 1.0 -1.5 -0.2 0.9

Primarni fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -1.4 -1.2 1.6 1.9 -0.4 0.8 1.9

Javni dug (kao procenat BDP-a) 34.5 40.4 40.5 38.7 37.4 34.6 30.6

Javni dug sa garancijama (kao procenat BDP-a)

37.7 41.7 41.9 40.4 39.1 36.4 32.4

Od čega: Spoljni (kao procenat BDP-a) 28.3 30.9 30.4 28.6 28.7 27.0 23.9

Izvoz robe (kao procenat BDP-a) 24.8 25.1 25.2 25.7 25.6 25.6 25.6

Uvoz robe (kao procenat BDP-a) 51.4 53.9 50.3 49.3 49.0 48.9 49.6

Neto izvoz usluga (kao procenat BDP-a) 6.1 6.1 6.4 6.4 6.7 6.5 6.3

Trgovinski bilans (kao procenat BDP-a) -20.5 -22.7 -18.8 -17.1 -16.8 -16.8 -17.7

Priliv doznaka (kao procenat BDP-a) 8.1 8.5 8.3 8.2 8.0 7.9 7.9

Bilans tekućih transakcija (kao procenat BDP-a)

-5.3 -7.4 -5.7 -5.1 -5.3 -5.8 -6.7

Priliv stranih direktnih investicija (kao procenat BDP-a)

-1.3 -2.9 -1.7 -1.6 -1.5 -1.5 -1.5

Spoljni dug (kao procenat BDP-a) 73.8 76.9 76.6 76.2 74.3 72.1 70.0

Realan rast kredita u privatnom sektoru (u procentima, prosek za period)

1.7 4.1 2.3 4.2 n.a. n.a. n.a.

Nenaplativi krediti (kao procenat bruto kredita, kraj perioda)

15.1 14.0 13.7 11.8 n.a. n.a. n.a.

Stopa nezaposlenosti (u procentima, prosek za period)

27.5 27.5 27.7 25.4 20.5 n.a. n.a.

Stopa nezaposlenosti mladih (u procentima, prosek za period)

58.8 62.9 62.3 54.3 n.a. n.a. n.a.

Stopa učešća radne snage (u procentima, prosek za period)

43.6 43.7 44.1 43.1 n.a. n.a. n.a.

BDP po glavi stanovnika, PKM (trenutni međunarodni $)

9,798 10,084 10,527 10,958 11,053 11,506 12,244

Stopa siromaštva sa US$5/dan, PKM (kao procenat populacije)

Izvori: Podaci državnih vlasti, procene i projekcije Svetske banke. Napomene: Podaci o tržištu rada su preliminarni. Kreditni rast odražava godišnje proseke zabeležene do danas. Nenaplativi krediti prikazuju stvarna sredstva do današnjeg dana.

45

KOSOVO

- Očekuje se da će ekonomski rast u 2017. godini porasti za 4,4 procenata, što je rast u odnosu na 3,4 procenata iz 2016. godine, prvenstveno vođen investicijama i uz podršku potrošnje i oporavka izvoza.

- Projektovano je povećanje fiskalnog deficita na 2 procenta BDP-a u 2017. god zbog povećanja socijalnih davanja i brzog sprovođenja projekta Put 6.

- Snažniji rast evrozone, povećanje proizvodnje baznih metala, visoke cene nikla i olova na globalnom tržištu i širok rast proizvodnje razmenljive robe i usluga stimulišu izvoz.

- Izgledi su pozitivni, sa rastom koji će, prema projekcijama, dostići 4,8 procenata u 2018. i 2019. god, ali je projektovani trend podložan nepovoljnim rizicima, uključujući percepciju o političkoj stabilnosti i mogući manjak kapaciteta za napredak ambicioznih planova javnih investicija.

Nedavna kretanja Predviđa se da će rast dostići 4,4 procenata u 2017. god, podstaknut investicijama, potrošnjom i oporavkom izvoza. Predviđa se da će javne i privatne investicije doprineti rastu sa 2,6 procentnih poena (pp). Privatne investicije su podstaknute tokovima kredita i stranih direktnih investicija (SDI); brže od planiranog sprovođenja projekta Put 6 je ubrzalo javne investicije. Takođe, izvoz je doprineo rastu sa oko 2,0 pp, a potrošnja sa dodatnih 1,7 pp. Veća socijalna potrošnja i bankarski krediti domaćinstvima promovišu potrošnju domaćinstava. Izvoz je imao koristi od robusnog rasta u EU i od ubrzane proizvodnje razmenljive robe i usluga, kao i od većih cena baznih metala i proizvodnje. Međutim, doprinos neto izvoza rastu će biti marginalan, uglavnom zbog većeg uvoza za javne investicije. Proizvodnja je podržana značajnim širenjem usluga (uglavnom građevinskih i turističkih), što bi trebalo da doprinese 2,5 pp ukupnom rastu. Očekuje se da će doprinos proizvodnje biti 1,1 pp, koju prati poljoprivreda sa 0,5 pp. Učinak na tržištu rada nastavlja da se poboljšava u 2017. Nakon brzog rasta zaposlenosti u 2016. god, otvaranje radnih mesta je nastavilo da jača u 2017. predvođeno građevinarstvom, proizvodnjom i smeštajem koji

13 Podaci za samo 6 kvartala su dostupni u novim podacima za

kratkoročno praćenje Nacionalnog zavoda za statistiku. Ovaj broj treba revidirati ukoliko se promene podaci.

su zabeležili rast od 8,5 procenata u odnosu na isti period prošle godine u junu 2017. god, što je najbrži rast u regionu.13 Zbog toga što je rast zaposlenosti bio niži od rasta učešća radne snage, nezaposlenost se povećala na 30,6 procenata u drugom kvartalu 2017. god; nezaposlenost mladih je bila 50,9 procenata, a dugoročna nezaposlenost 72,1 procenata. Zapravo, zaposlenost kao udeo u ukupnoj populaciji je iznosila svega 29,9 procenata. Očekuje se da će rast socijalne i kapitalne potrošnje premašiti veću naplatu prihoda, što će dovesti do projektovanog deficita od 2 procenta BDP-a u 2017. Očekuje se rast prihoda za oko 5,1 procenata, sa rastom poreskih prihoda od 4,8 procenata, predvođenim većom naplatom poreza na lični dohodak (za 13 procenata) sa rastom zaposlenosti i PDV-a (za 9,1 procenata) zbog veće potrošnje uopšteno. Očekuje se delimično smanjenje carinskih tarifa zbog aktiviranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU. Unapređena naplata na lokalnom nivou predvodi rast neporeskih prihoda, za 7,7 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Očekuje se rast potrošnje za oko 9,5 procenata u odnosu na isti period prošle godine zbog povećanja javnih investicija za 17 procenata, i povećanja subvencija i transfera za 9,3 procenata (prvenstveno zbog većih izdvajanja za naknadu za ratne veterane i

46

usklađivanje penzionog sistema). Državna potrošnja se takođe povećava, zbog većih plata (5,2 procenata) i korišćenja robe i usluga (4,5 procenata). Očekuje se da javni dug ostane nizak na 16,8 procenata BDP-a, ali brzo raste i verovatno će dostići 25 procenata do 2022. Poboljšanje kvaliteta bankarskih sredstava i dalje podržava kreditni rast. Nenaplativi krediti (NPL) su se smanjili sa 4,9 procenata ukupnih kredita u decembru 2016. na 3,9 procenata u julu 2017. Poboljšani uslovi na tržištu i niže kamatne stope podstakli su rast privatnog kreditiranja za 9,9 procenata u odnosu na isti period prošle godine do jula – što je trend koji će se verovatno nastaviti do kraja godine. Projektovan je rast inflacije sa 0,3 procenata u 2016. na 1,7 procenata u 2017. Prosečna inflacija od januara do jula 2017. god dostigla je 1,7 procenata (u odnosu na isti period prošle godine), usled rasta cena goriva, prehrambenih proizvoda, cigareta, alkohola i predmeta za domaćinstvo, ali se očekuje da će se godišnja inflacija zadržati na 1,7 procenata. Očekuje se povećanje deficita tekućih transakcija na 9,7 procenata BDP-a u 2017. sa rastom uvoza kapitalne robe kako bi se zadovoljila tražnja. Izvoz robe se oporavlja (iako sa niske osnove) i očekuje se rast za 15,8 procenata (nakon pada za 4,5 procenata u 2016.) zbog većeg rasta kod trgovinskih partnera i viših cena proizvodnje baznih metala. Domaća tražnja podstiče uvoz robe, gde je projektovan rast za 10 procenata u 2017. god (sa 6,9 procenata u 2016.). Očekuje se da će izvoz usluga biti povećan za 8 procenata zbog većeg rasta u Evropi, ali na osnovu podataka do avgusta, očekuje se smanjenje uvoza usluga za 9 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Očekuje se oporavak priliva SDI u 2017. god zbog jačeg rasta u evrozoni. Priliv doznaka i SDI nastavlja da finansira nedostatke domaće štednje i podržava domaću potrošnju i privatne investicije u sektorima građevinarstva, finansijskog posredovanja i nekretnina.

Investicije u kapital čine najveći udeo, nakon čega slede reinvesticije zadržanih zarada. Nemačka, Švajcarska i Austrija i dalje su glavne zemlje porekla priliva SDI, delimično zbog kosovske dijaspore. Implementacija SSP, nedavna unapređenja poslovnog okruženja i jači rast u evrozoni nastavljaju da podržavaju prilive SDI i doznaka. Izgledi Previđa se da će ekonomski rast na Kosovu ubrzati, dostižući 4,8 procenata u 2018-19, vođen rastućim investicijama, u javnom i privatnom sektoru, i potrošnjom. To će biti podržano bržim sprovođenjem kapitalnih projekata i unapređenjem poslovnog okruženja. Očekuje se da će potrošnja doprineti rastu sa 2,5 pp, a investicije sa 2,2 pp. Projektovano je da će se deficit tekućih transakcija u kratkom roku kretati oko 10 procenata BDP-a. Povećana tražnja za investicionom robom će prevazići pozitivan trend u izvozu robe i putnih usluga, što će dovesti do povećane trgovine i većeg deficita tekućih transakcija. Očekuje se da će neto SDI i doznake finansirati veliki deo deficita tekućih transakcija, kako rast u evrozoni nastavi da se stabilizuje. Izgledi za Kosovo su pozitivni, ali je predviđeni trend osetljiv na slabiji rast u Evropi i percepciju o političkoj stabilnosti. Smanjenje političkih rizika može povećati fiskalne pritiske i odložiti reforme. Ekspanzija javnih investicija kao pokretača rasta u 2018–20. može naići na ograničenja u kapacitetima za sprovođenje investicionog programa. Da bi se suprotstavile rizicima, reforme treba da se fokusiraju na pomeranje izvora rasta ka razmenljivim sektorima, povećavajući produktivnost, angažujući i zapošljavajući mlade, rešavajući pitanje korupcije, unapređujući održivost i rešavajući ograničenja u sektoru energetike.

Očekuje se da će investicije, neto izvoz i potrošnja voditi rast u 2017.

(doprinos rastu, procenat)

Očekuje se da će usluge biti glavni izvor rasta u 2017. nakon čega sledi proizvodnja.

(doprinos rastu, procenat)

Izvor: Statistička agencija Kosova i Svetska banka. Izvor: Statistička agencija Kosova i Svetska banka.

Uprkos fiskalnim pritiscima, očekuje se da će ukupan bilans budžeta (RHS) ostati u granicama u 2017.

(procenat BDP-a)

Veća socijalna davanja i kapitalni rashodi su glavni izvor pogoršanja budžetskog bilansa. (procenat

BDP-a)

Izvor: Ministarstvo finansija i Svetska banka. Izvor: Centralna banka i Svetska banka.

SDI rastu i nastavljaju da finansiraju deficit tekućih transakcija

(procenat BDP-a)

Kreditni rast nastavlja da podstiče privatne investicije

(procenat rasta u odnosu na isti period prošle godine)

Izvor: Centralna banka i Svetska banka. Izvor: Centralna banka.

-4.0

-2.0

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

2013 2014 2015 2016 2017

Potrošnja Investicije

Neto izvoz Rast realnog BDP-a

(5.000)

0.000

5.000

2013 2014 2015 2016 2017

Porezi minus subvencije

Usluge

Proizvodnja

Poljoprivreda

Realan rast BDP-a

-3.5

-3

-2.5

-2

-1.5

-1

-0.5

0

22

24

26

28

30

2013 2014 2015 2016 2017f

Javni prihodi Javni rashodi Bilans budžeta

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0

2014 2015 2016 2017f 2018f 2019f

Masa zarada Socijalna davanja

Kapitalni rashodi

-15.0

-10.0

-5.0

0.0

5.0

10.0

2013 2014 2015 2016 2017

CAD (% GDP) FDI net (% GDP)

0.0

5.0

10.0

15.0

JAN

MA

Y

SEP

JAN

MA

Y

SEP

JAN

MA

Y

SEP

JAN

MA

Y

SEP

JAN

MA

Y

SEP

2013 2014 2015 2016 2017Total loans Loans to corporationsLoans to households

KOSOVO

Odabrani ekonomski pokazatelji 2013 2014 2015 2016 2017f 2018f 2019f

Realan rast BDP-a (u procentima) 3.4 1.2 4.1 3.4 4.4 4.8 4.8

Struktura (procentni poeni):

Potrošnja 2.3 5.5 2.7 3.7 1.7 2.5 2.2

Investicije -0.1 -1.4 2.9 2.9 2.6 3.5 2.7

Neto izvoz 1.2 -2.9 -1.6 -3.1 0.1 -1.2 -0.1

Izvoz -0.4 1.4 0.4 0.5 2.0 1.7 1.8

Uvoz (-) -1.6 4.3 1.9 3.6 -1.9 -2.9 -1.9

Inflacija potrošačkih cena (u procentima, prosek za period)

1.8 0.4 -0.5 0.3 1.7 1.7 1.7

Javni prihodi (kao procenat BDP-a) 25.2 24.4 25.4 26.7 27.0 26.8 27.0

Javni rashodi (kao procenat BDP-a) 28.1 27.0 26.6 27.5 29.0 29.3 29.7

Od čega:

Masa zarada (kao procenat BDP-a) 7.9 8.8 9.1 9.1 9.2 9.3 9.3

Socijalna davanja (kao procenat BDP-a)

4.1 5.0 5.3 6.0 7.9 7.6 7.5

Kapitalni rashodi (kao procenat BDP-a)

10.0 7.4 7.0 7.4 8.4 8.9 9.4

Fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -2.9 -2.6 -1.2 -0.9 -2.0 -2.5 -2.7

Primarni fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -2.7 -2.4 -1.0 -0.6 -1.5 -2.0 -2.2

Javni dug (kao procenat BDP-a) 8.9 10.4 12.7 14.3 16.8 19.2 20.6

Javni dug sa garancijama (kao procenat BDP-a)

8.9 10.6 12.9 14.6 17.5 20.0 21.3

Od čega: Spoljni (kao procenat BDP-a) 6.1 5.8 6.2 6.3 7.4 8.6 8.9

Izvoz robe (kao procenat BDP-a) 5.5 5.9 5.6 5.1 5.7 6.0 6.4

Uvoz robe (kao procenat BDP-a) 43.2 43.1 42.0 43.4 46.0 46.4 46.1

Neto izvoz usluga (kao procenat BDP-a) 9.8 8.3 7.9 9.4 10.8 11.2 11.9

Trgovinski bilans (kao procenat BDP-a) -27.9 -28.9 -28.5 -28.8 -29.5 -29.1 -27.8

Priliv doznaka (kao procenat BDP-a) 9.4 10.0 10.5 10.6 10.8 11.0 11.4

Bilans tekućih transakcija (kao procenat BDP-a)

-3.4 -7.0 -8.6 -9.2 -9.7 -10.0 -9.8

Priliv stranih direktnih investicija (kao procenat BDP-a)

4.7 2.2 4.7 2.9 4.9 5.2 6.5

Spoljni dug (kao procenat BDP-a) 30.4 31.4 33.3 33.6 34.9 35.9 35.9

Realan rast kredita privatnom sektoru (u procentima, prosek za period)

1.9 3.2 7.9 8.7 n.a. n.a. n.a.

Nenaplativi krediti (kao procenat bruto kredita, kraj perioda)

8.5 8.5 6.5 4.9 n.a. n.a. n.a.

Stopa nezaposlenosti (u procentima, prosek za period)

30.0 35.3 32.9 27.5 n.a. n.a. n.a.

Stopa nezaposlenosti mladih (u procentima, prosek za period)

55.9 61.0 57.7 57.7 n.a. n.a. n.a.

Stopa učešća radne snage (u procentima, prosek za period)

40.5 41.6 37.6 41.6 n.a. n.a. n.a.

BDP po glavi stanovnika (US$) 3,877 4,030 3,745 3,647 3,769 3,925 4,087

Stopa siromaštva sa US$5/dan, PKM (kao procenat populacije)

Izvori: Podaci državnih vlasti, procene i projekcije Svetske banke. Napomene: Kreditni rast odražava godišnji prosek zabeležen do danas. Nenaplativi krediti prikazuju stvarna sredstva do današnjeg dana. Realni rast BDP-a i sastav rasta su godišnje projekcije.

BJR MAKEDONIJA - Nakon produžene političke krize, projektovano je da će se ekonomski rast u BJR Makedoniji spustiti

na 1,5 procenata u 2017. god, a zatim će doći do proseka od 3,5 procenata u periodu 2018-19. sa oporavkom investicija i potrošnje.

- Programi zapošljavanja pomogli su smanjenje stope nezaposlenosti na 22, 8 procenata. - Rebalans budžeta nove vlade za 2017. god zadržava prethodno definisan cilj fiskalnog deficita, ali

uključuje niža očekivanja rasta kroz smanjenje prihoda i rashoda. - Podsticanje poverenja i inkluzivni rast će zahtevati fiskalnu konsolidaciju i strukturne reforme radi

unapređenja investicione klime, ljudskog kapitala i efikasnosti javnog sektora.

Nedavna ekonomska kretanja Politička previranja su uticala na rast. Politička kriza koja je započela 2015. godine kulminirala je inauguracijom nove vlade u junu 2017. Tokom čitavog perioda, kriza je poremetila ekonomsku aktivnost. Rast BDP-a je usporen sa 3,8 procenata u 2015. na 2,4 procenata u 2016. god i očekuje se da će pasti na 1,5 procenata u 201714. Investicije su zabeležile pad za 4,7 procenata u odnosu na isti period prethodne godine u 2016. i za 9,6 procenata u prvoj polovini 2017. godine, iako se očekuje početak oporavka do kraja godine sa ponovnim uspostavljanjem poverenja. U prethodne dve godine, privatna potrošnja je imala glavni doprinos u rastu, uz podršku većeg zapošljavanja i plata, ali su previranja u 2017. god smanjila ovaj doprinos. Očekuje se da će neto izvoz imati pozivan, ali mali doprinos rastu, uz podršku izvoza vezanog za SDI i usluge usled oporavka u evrozoni. Izgradnja, glavni pokretač rasta u prethodnim godinama, je stagnirala u 2017. U prvoj polovini godine njen doprinos je bio negativan, jer su tehničke poteškoće prekinule izgradnju dva autoputa između Jadranskog mora (Albanija) i Crnog mora (Bugarska). Politička neizvesnost potisnula je rast u većini segmenata usluga i proizvodnje u prvoj polovini godine, ali se očekuje oporavak u drugoj polovini godine, kada potrošači i investitori steknu veće poverenje i nakon rešavanja problema u projektima izgradnje autoputeva.

14 Državni zavod za statistiku je nedavno objavio revidirane iznose

BDP-a za 2015. i 2016. god, sa 3,9 odnosno 2,9 procenata. Ipak, s

Uprkos sporijoj ekonomskoj aktivnosti, zapošljavanje je nastavilo da raste, a nezaposlenost da opada. Stopa zaposlenosti je porasla za 2,5 procenata u odnosu na isti period prethodne godine u 2016. i za 2,7 procenata u prvoj polovini 2017. godine, što je delimično potpomognuto fiskalnim podsticajima pomoću kojih je otvoreno više od 14,000 radnih mesta. Većina radnih mesta je otvorena u veleprodaji i maloprodaji sa rastom privatne potrošnje; ostala radna mesta su stvorena u uslugama transporta i proizvodnji – sektori koji su blisko povezani sa kompanijama koje podržavaju SDI, koje su imale koristi od poreskih oslobađanja i drugih vrsta državne pomoći. Radna mesta u građevinarstvu su opadala u skladu sa dešavanjima u sektoru. Stopa nezaposlenosti je zabeležila pad na istorijski minimum od 22,8 procenata u prvoj polovini 2017. godine, delimično zbog toga što je manje Makedonaca učestvovalo u radnoj snazi. Pad u učešću je možda bio rezultat nezaposlenih radnika koji su obeshrabreni da napuste tržište rada, neki da emigriraju u druge zemlje. Uprkos targetiranim državnim programima, stopa nezaposlenosti mladih je i dalje visoka na 46 procenata, kao i stopa dugoročno nezaposlenih sa 81 procenata. Prosečna zarada je nastavila rastući trend koji je otpočeo u 2014. god, podstaknut rastom zarada u radno intenzivnim industrijama. Projektovano je povećanje fiskalnog deficita na 3 procenta BDP-a u 2017. Do sada je fiskalni učinak pratio originalno usvojeni budžet. U julu je nova vlada usvojila rebalans budžeta koji je prilagodio

obzirom da set objavljenih podataka nije omogućio potpunu računovodstvenu analizu rasta, stare cifre su korišćene u ovom izveštaju.

prihode i rashode na osnovu konzervativnijih projekcija rasta, ali je nominalno zadržan ciljani deficit. Rebalansirani rashodi novog budžeta: smanjeno je brendiranje i promocija države, roba i usluge, plate i kapitalna potrošnja (u skladu sa očekivanim izvršenjem) i povećana potrošnja za penzije, subvencije i socijalnu pomoć i zdravstvo. Očekuje se da će prihodi od poreza na akcize biti veći u 2017. a da će prihodi od PDV-a biti nešto niži. Predviđeno je da će javni dug sa garancijama dostići 48,7 procenata u 2017. U prethodnih pet godina odnos javnog duga sa garancijama i BDP-a je porastao za oko 10 procentnih poena. U prvoj polovini 2017. god, odnos javnog duga sa garancijama je ostao nominalno stabilan, ali je BDP zabeležio pad. U drugoj polovini se očekuje ponovan rast, pošto se povećavaju garancije vezane za projekte izgradnje autoputeva. Monetarna politika ostaje prilagodljiva. Od februara 2017. god, Centralna banka je zadržala osnovnu kamatnu stopu na istorijskom minimumu od 3,25 procenata. Nakon kratkog prekida u drugom tromesečju 2016. god zbog spekulativnih transakcija na deviznom tržištu, monetarna politika je normalizovana u drugoj polovini 2016. i početkom 2017. Godišnja inflacija je projektovana na 0,9 procenata; niske međunarodne cene, u kombinaciji sa nižim cenama komunalnih usluga su dovele do deflacije od 0,2 procenata u 2016. Oporavak cena nafte i veće cene pića, duvana i komunikacija će verovatno dovesti do inflacije u 2017. Kreditni uslovi su poboljšani u 2017. Snažan kreditni rast od 6,5 procenata u 2016. god prikrio je usporavanje kreditiranja privrede, sa 7,1 procenata u 2015. na 3,2 procenata na kraju godine. Usporavanje se nastavilo u prvoj polovini 2017. god, ali banke očekuju niže kreditne zahteve i veću tražnju za kreditima za poslovni sektor u poslednjem kvartalu 2017. Kreditiranje domaćinstava je bilo glavni pokretač kreditnog rasta u 2017. Iako su nenaplativi krediti neznatno porasli, dostižući 6,6 procenata u avgustu, oni su i

dalje niži od regionalnog proseka od oko 10 procenata. Odnos kredita i depozita iznosio je 89 procenata u avgustu 2017. godine, što bi trebalo da omogući bankama da prošire svoje kreditne aktivnosti. Deficit tekućih transakcija je projektovan na stabilnih 3,1 procenata BDP-a u 2017. Snažan porast izvoza je delimično bio uravnotežen rastućom dividendom i repatrijacijom dobiti, što je dovelo do delimičnog pada deficita tekućih transakcija na 2,1 procenata BDP-a u prvoj polovini godine. Očekuje se da će se povećati u drugoj polovini godine, sa rastom uvoza koji se odnosi na SDI i projekte izgradnje autoputeva. Uu prvoj polovini, neto priliv SDI je bio na polovini nivoa iz prethodne godine, ali se očekuje oporavak na 2,6 procenata BDP-a do kraja godine; to bi pomoglo finansiranje 84 procenata deficita tekućih transakcija. U avgustu su devizne rezerve iznosile 4,5 meseci uvoza. Izgledi i rizici Ekonomski izgledi su pozitivni, sa rastom koji se očekuje da dostigne 3,2 procenata u 2018. god i 3,9 procenata u 2019. Glavni pokretač rasta će verovatno biti privatna potrošnja, pokrenuta rastućom stopom zaposlenosti, i oporavkom investicija, a za izgradnju dva autoputa. Očekuje se postepeni pad fiskalnog deficita na 2,2 procenta do 2019. godine, kada vlada bude pokrenula reforme za povećanje naplate poreza, čvršće kontrole potrošnje i kada bude učinila socijalna davanja efikasnijim. U osnovnom scenariju postepene konsolidacije, očekuje se da će odnos javnog duga sa garancijama i BDP-a porasti na 55 procenata do 2019, što ukazuje na potrebu za snažnim i predodređenim strukturnim reformama u cilju stabilizacije duga u srednjem roku. Očekuje se da će se deficit tekućih transakcija kretati oko 3 procenata BDP-a tokom 2019. Sada kada je rešena politička kriza, glavni rizik je fiskalna situacija, koja može da ugrozi makroekonomsku stabilnost i izglede za rast. Pritisci dolaze od visokog deficita, vođeni su niskim prihodima, rastućim deficitom u penzionom

sistemu, većim plaćanjem kamata i gomilanjem docnji. Verodostojan program fiskalne konsolidacije će pomoći stabilizaciju javnog duga i izgradnju fiskalnih odbojnika protiv šokova. Nova vlada ima mogućnost da napreduje sa reformama kako bi obezbedila makroekonomsku stabilnost, unapredila konkurentnost zemlje i promovisala inkluzivan ekonomski rast. Među takvim reformama su napori za unapređenje upravljanja javnim finansijama, unapređenje investicione klime, izgradnju ljudskog kapitala i veština i proširenje ekonomskih mogućnosti za sve.

Politička previranja su potisnula rast do tačke recesije. Stopa nezaposlenosti je pada zbog manjeg

priključivanja radnoj snazi i fiskalnih podsticaja za otvaranje radnih mesta.

Izvor: Državni zavod za statistiku. Izvor: Državni zavod za statistiku i procene Svetske banke.

Povećanje fiskalnog deficita. Zaduživanje vlade i garancije su deliimčno povećale javni dug.

Izvor: Ministarstvo finansija i procene Svetske banke Izvor: Podaci Nacionalne banke.

Uprkos stalnoj ekspanziji kredita, politička neizvesnost je dovela do pada kreditiranja poslovnog sektora.

Deficit tekućih transakcija je bio stabilan i gotovo potpuno finansiran od priliva SDI.

Izvor: Podaci Nacionalne banke. Izvor: Podaci Nacionalne banke.

-2

Q1

20

14

Q2

20

14

Q3

20

14

Q4

20

14

Q1

20

15

Q2

20

15

Q3

20

15

Q4

20

15

Q1

20

16

Q2

20

16

Q3

20

16

Q4

20

16

Q1

20

17

Q2

20

17

Ostale usluge

Trgovina, transport i smeštaj

Građevinarstvo

3733

52

65

20

70

20

04

20

05

20

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

Stopa nezaposlenosti Stopa zaposlenosti

-5

0

5

24

34

44

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

est

.

Uzlazna revizija budžetskog bilansa

Budžetski bilans (desna osa)

%BDP

%BDP

0

10020

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

20

17 e

xp.

20

18 f

ore

.

20

19 f

ore

.

Garantovani dug državnih preduzeća

%BDP

0

5

10

15

0%

50%

100%

Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3

2014 2015 2016 2017

y-o

-y %

ch

ange

Doprinos kredita domaćinstvima (lhs)Doprinos kredita korporacijama (lhs)

-50

0

50

Trgovinski deficit

Privatni transferi

Bilans tekućih transakcija

% of

GDP

BJR MAKEDONIJA

Odabrani ekonomski pokazatelji 2013 2014 2015 2016 2017f 2018f 2019f

Realan rast BDP-a (u procentima) 2.9 3.6 3.8 2.4 1.5 3.2 3.9

Struktura (procentni poeni):

Potrošnja 1.5 1.9 2.9 3.1 1.9 2.3 2.5

Investicije 0.1 3.1 1.1 -1.3 -0.6 0.6 1.0

Neto izvoz 1.3 -1.3 -0.2 0.7 0.2 0.3 0.4

Izvoz 2.6 7.3 3.4 5.9 4.7 4.1 3.9

Uvoz (-) 1.3 8.7 3.5 5.2 4.5 3.8 3.5

Inflacija potrošačkih cena (u procentima, prosek za period)

2.8 -0.3 -0.3 -0.2 0.9 1.6 2.0

Javni prihodi (kao procenat BDP-a) 30.1 29.7 31.0 29.9 30.4 30.4 30.4

Javni rashodi (kao procenat BDP-a) 34.1 33.9 34.4 32.5 33.4 33.1 32.7

Od čega:

Masa zarada (kao procenat BDP-a) 7.2 7.0 7.0 6.9 6.9 6.8 6.8

Socijalna davanja (kao procenat BDP-a)

14.8 14.9 14.8 14.7 14.8 14.8 14.8

Kapitalni rashodi (kao procenat BDP-a)

4.3 4.2 4.2 3.7 3.6 4.1 4.4

Fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -4.0 -4.2 -3.4 -2.6 -3.0 -2.7 -2.2

Primarni fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -3.1 -3.2 -2.3 -1.5 -1.7 -1.3 -0.7

Javni dug (kao procenat BDP-a) 34.0 38.1 38.1 39.1 39.7 41.6 42.0

Javni dug sa garancijama (kao procenat BDP-a)

40.3 45.8 46.7 47.8 48.7 51.1 54.7

Od čega: Spoljni (kao procenat BDP-a) 25.5 31.9 31.3 33.3 33.9 36.1 38.2

Izvoz robe (kao procenat BDP-a) 29.2 32.5 33.6 35.2 37.7 40.5 42.3

Uvoz robe (kao procenat BDP-a) 52.0 54.2 53.6 53.6 56.2 57.3 57.0

Neto izvoz usluga (kao procenat BDP-a) 4.6 4.4 3.8 3.5 3.7 3.8 3.8

Trgovinski bilans (kao procenat BDP-a) -18.3 -17.3 -16.2 -14.8 -14.8 -13.0 -10.8

Priliv doznaka (kao procenat BDP-a) 2.2 2.2 2.1 1.8 2.1 2.0 2.0

Bilans tekućih transakcija (kao procenat BDP-a)

-1.6 -0.6 -1.9 -2.7 -3.1 -2.9 -2.9

Priliv stranih direktnih investicija (kao procenat BDP-a)

2.8 2.3 2.3 3.2 2.6 3.0 3.2

Spoljni dug (kao procenat BDP-a) 64.0 70.3 69.9 74.1 76.3 77.5 77.1

Realan rast kredita privatnom sektoru (kao procenat, prosek za period)

1.0 8.5 9.4 7.8 n.a. n.a. n.a.

Nenaplativi krediti (kao procenat bruto kredita, kraj perioda)

10.9 10.8 10.6 6.4 n.a. n.a. n.a.

Stopa nezaposlenosti (kao procenat, prosek za period)

29.0 28.0 26.1 23.7 22.0 20.4 19.4

Stopa nezaposlenosti mladih (kao procenat, prosek za period)

51.9 53.1 47.3 50.0 n.a. n.a. n.a.

Stopa učešća radne snage (kao procenat, prosek za period)

57.2 57.3 57.0 56.6 n.a. n.a. n.a.

BDP po glavi stanovnika, PKM (trenutni međunarodni $)

12,468 12,938 13,330 13,583 13,936 14,355 14,814

Stopa siromaštva sa US$5/dan, PKM (kao procenat populacije)

34.3 33.6 32.3 31.7 30.5 29.3 n.a.

izvori: Podaci državnih vlasti, procene i projekcije Svetske banke. Napomene: Pokazatelji tržišta rada i kreditni rast odražavaju godišnje proseke zabeležene do danas. Nenaplativi krediti prikazuju stvarna sredstva do današnjeg dana. Stope siromaštva su zasnovane na Anketi o prihodima i uslovima života (SILC) u BJR Makedoniji.

CRNA GORA

- Očekuje se da će crnogorska ekonomija zabeležiti rast od 4,2 procenata u 2017. godini, uz podršku

robusne potrošnje domaćinstava, rasta ulaganja koja predvodi izgradnja autoputa Bar – Boljare i povoljne turističke sezone.

- Rast je stvorio radna mesta, ali su poboljšanja na tržištu rada delimično pokrenuta povlačenjem žena iz radne snage.

- Vlada je usvojila ambicioznu strategiju fiskalne konsolidacije dizajniranu da stabilizuje javni dug do 2019.

- Uverljiva fiskalna konsolidacija, ublažavanje negativnih socijalnih uticaja i strukturne reforme za stvaranje konkurentnije ekonomije su ključni za podsticanje poverenja i rasta.

Nedavna ekonomska kretanja

Pokrenut domaćom tražnjom, rast crnogorske ekonomije je projektovan za 4,2 procenata u 2017. godini što je rast u odnosu na 2,9 procenata u 2016. Rast je prvoj polovini 2017. povećan na 4,2 procenata; potrošnja domaćinstava, podržana socijalnim davanjima i rastom zarada, doprinela je sa 5,1 procentnih poena (pp) BDP-a. Takođe je zabeležen rast investicija, koje su doprinele sa dodatnih 1,4 pp, a izgradnja stambenih zgrada i radovi na autoputu Bar-Boljare doprineli su rastu investicija za 23 procenata. Državna potrošnja je takođe doprinela rastu sa 0,6 pp, vođena većim zaradama u javnom sektoru. Međutim, promene u zalihama oduzele su 1,8 pp od rasta BDP-a, a neto izvoz 1,2 pp zbog povećanja uvoza vezanog za investicije, kao što je uvoz opreme i materijala za izgradnju autoputa i vetroparkova. U međuvremenu, povoljna turistička sezona stvorila je raspoložive prihode, dovodeći do rasta u stambenoj gradnji i maloprodaji. Broj noćenja turista je povećan za 9 procenata do avgusta 2017. godine, dok je maloprodaja zabeležila rast od 5 procenata u prvoj polovini godine. Ali, industrijska proizvodnja nastavila je da se smanjuje: rast u rast u rudarskom sektoru nije bio dovoljan da se smanji nagli pad u energetici i proizvodnji.

Iako je rast stvorio radna mesta, nedostatak podsticaja za učešće radne snage uticalo je na tržište rada. Učešće je stagniralo u 2016. god, delimično zbog toga što je uvođenjem nadoknada za majke sa troje ili više dece dovelo do situacije da se mnoge žene povuku iz zapošljavanja. Međutim, sa rastom turizma, ovaj trend je preokrenut, pa je

do avgusta 2017. rast zabeležio oporavak za 3,6 procenata (sa 1,3 procenata u 2016.). Do juna 2017. god, stopa nezaposlenosti definisana na osnovu ankete je opala za 1 pp na 16,7 procenata (na osnovi četiri kvartala), a stopa zaposlenosti je blago porasla na 45,5 procenata. Veliki programi zapošljavanja pomogli su smanjenje nezaposlenosti mladih, iako je ta stopa i dalje visoka na 33,5 procenata, a dugoročna nezaposlenosti je porasla na 77 procenata (na osnovi četiri kvartala). Ovi trendovi će se verovatno poboljšati, jer je naknada za majke ukinuta u junu 2017. god odlukom Ustavnom suda da je naknada neustavna.

Iako su se javne finansije privremeno poboljšale u 2016. god, neke ekspanzivne mere su povećale fiskalne pritiske u 2017. Deficit opšte države je snižen sa 7,3 procenata BDP-a u 2015. na 3,1 procenata u 2016. god, uglavnom zbog toga što je kapitalna potrošnja za izgradnju autoputa bila nedovoljno izvršena. Unapređena naplata poreza donela je više prihoda, ali nedovoljno da bi se nadoknadilo povećanje zarada u javnom sektoru od 10 procenata, naknada za majke, povećanje penzija od 3 procenata i povećanje minimalnih penzija od 20 procenata pred opšte izbore u oktobru.

Vlada izabrana u novembru 2016. god je usvojila ambicioznu strategiju fiskalne konsolidacije koja će umanjiti fiskalne rizike. Nova vlada je, zajedno sa budžetom za 2017. god, u decembru 2016. godine usvojila mere fiskalne konsolidacije u iznosu od 3,2 procenata BDP-a, među njima i povećanje poreza na akcize i smanjenje oslobađanja od PDV-a, naplatu poreskih dugovanja, smanjenje naknade za majke u iznosu od 25 procenata, smanjenje

zarada zvaničnika u iznosu od 8 procenata, zamrzavanje isplate bonusa po osnovu staža do 2019. god i selektivna smanjenja kapitalnih rashoda. Parlament je u junu 2017. godine usvojio novu Fiskalnu strategiju i povezane zakonodavne izmene, što će uštedeti dodatnih 3 pp BDP-a, delimično kroz povećanje stope PDV-a sa 19 na 21 procenata; povećanje poreza na akcize za duvan, alkohol i ugalj; i smanjenje zarada državnih zvaničnika, zajedno sa ukidanjem naknade za majke. Do sada usvojene mere su usmerene na smanjenje deficita sa 6 procenata BDP-a (koji je bio očekivan u odsustvu Fiskalne strategije) na 4 procenata do kraja godine. Do jula 2017. god, prihodi su povećani za 9 procenata, podstaknuti unapređenom naplatom PDV-a i poreza na akcize. Mere potrošnje tek treba da donesu uštede; do jula je ukupna potrošnja porasla za 7 procenata, najviše zbog ranijeg povećanja zarada i kapitalnih rashoda vezanih za izgradnju autoputa. Očekuje se da će javni dug (uključujući garancije) porasti na 76,1 procenata BDP-a do kraja godine, što je uslovljeno kreditom vezanim za izgradnju autoputa.

Inflatorni pritisci su porasli. Prelivanja od međunarodnih cena nafte i prehrambenih proizvoda i većih akciza na naftu i duvan, preokrenula su deflaciju iz 2016. u inflaciju od 2,4 procenata u odnosu na isti period prethodne godine do septembra 2017. Sa povećanjem stopa poreza na akcize i PDV-a koje se primenjuju od 2018. god, inflatorni pritisci će se verovatno zadržati.

Povećana kreditna aktivnost podržala je pad nenaplativih plasmana (NPL). Ukupan broj kredita je porastao za 7,7 procenata u odnosu na isti period prošle godine u avgustu 2017. god, a kreditiranje domaćinstava je povećano za gotovo 10 procenata u periodu od osam meseci zaredom. Centralna banka je u martu 2017. god smanjila obaveznu rezervu sa 9,5 na 7,5 procenata; ovo je dalo bankama dodatnu likvidnost za kreditiranje države, što je dovelo do rasta od blizu 58 procenata do avgusta. Takođe su porasli i depoziti, glavna strategija za finansiranje banaka (10,9 procenata u odnosu na isti period prošle godine). Podržani kreditnim rastom i naporima za rešavanje ovog pitanja, NPL su smanjeni sa 10,3 procenata na kraju 2016. na ispod 8 procenata u septembru 2017.

Međutim, to je i dalje iznad nivoa pre krize, a a vlasti su ponovo produžile važenje zakona o dobrovoljnom restrukturiranju i omogućile njegovu delotvornu primenu.

Eksterne neravnoteže ostaju visoke. Nakon proširenja u 2016. god na 18,1 procenata BDP-a, deficit tekućih transakcija (CAD) beleži delimičan oporavak u prvoj polovini 2017. na 16,1 procenata, čak i uz povećanje uvoza robe za 8 procenata, podstaknutog visokom zavisnošću od uvoza za potrebe infrastrukturnih projekata i turizma. U međuvremenu, izvoz, predvođen izvozom čelika i aluminijuma, porastao je za 7 procenata. Najveći doprinos umerenosti deficita tekućih transakcija došao je od izvoza usluga, uglavnom turističkih, koji je porastao preko 20 procenata u prvoj polovini 2017. god, i od suficita na računima prihoda. Neto SDI su povećane na 10,3 procenata BDP-a do juna, finansirajući dve trećine deficita tekućih transakcija. Deficit tekućih transakcija za 2017. je projektovan na 18,6 procenata BDP-a; očekuje se da će se SDI delimično poboljšati na 11,4 procenata BDP-a i održati sličan nivou u periodu 2018–19.

Izgledi i rizici

Pozitivni ekonomski izgledi su osetljivi na rizike. Očekuje se rast ekonomije za prosečnih 2,7 procenata u periodu 2018–19, zahvaljujući većim javnim investicijama i potrošnji domaćinstava. Dok će se rast od investicija usporiti sa završetkom izgradnje autoputa, njihov doprinos rastu će ostati snažan tokom perioda projektovanja. Projektovane su visoke eksterne neravnoteže zato što matrica trenutno rasta u velikoj meri zavisi od uvoza.

Cilj srednjoročnog fiskalnog okvira je postavljanje duga i javnog deficita na održivu putanju. Predviđa se da će fiskalna pozicija biti uravnotežena do 2019. Očekuje se da će nedavno usvojene fiskalne odluke stabilizovati javni dug do 2019. i smanjiti osetljivost zemlje na eksterne šokove. Usklađenost sa fiskalnim pravilima se očekuje do 2022.

Odlučna fiskalna konsolidacija i ublažavanje njenih socijalnih uticaja su od suštinskoj značaja za poverenje i rast. Sa rastom javnog duga, potrebno je napraviti prostor za 2019-20 za uredno servisiranje velikih potreba refinansiranja (više od 12 procenata BDP-a). Smanjenje deficita, iako

teško, je hitno kako bi se uverila tržišta i uspešno sprovele postojeće obaveze. Nedavno uvedene mere su već donele poboljšanje u rejtingu izgleda S&P i Moody’s od negativnog ka stabilnom, prema trenutnom neinvesticionom kreditnom rejtingu. Strukturne reforme koje će ubrzati rast privatnog sektora i smanjiti nezaposlenost, pogotovo žena i mladih, i ublažiće kratkoročno siromaštvo i socijalne uticaje fiskalne konsolidacije su neophodne za pružanje podrške inkluzivnom rastu.

Rast beleži napredak… (Visokofrekventni podaci, trend-ciklus, 2012–17)

… ali su eksterne neravnoteže visoke. (US$ milijardi, 2012–17, procenat BDP-a)

Izvor: Podaci MONSTAT. Napomena: Tc = Trend ciklus Napomena: Podaci za 2017. su na nivou četiri kvartala do juna. Izvor: Podaci CBCG i MONSTAT.

Ishodi na tržištu rada se postepeno popravljaju … (Administrativni podaci, hiljade, 2012–17)

… ali se inflatorni pritisci pojačavaju. (2012–17, godišnje stope rasta)

Izvor: Podaci MONSTAT. Izvor: Podaci MONSTAT.

Fiskalni deficit je i dalje visok… (Procenat BDP-a, 2012–16)

… a strategija za fiskalnu konsolidaciju ima za cilj stabilizaciju javnog duga.

(2012–19, € milijardi, procenat BDP-a)

Izvor: Podaci MF i MONSTAT. Napomena: Podaci iz jula 2017. pokazuju samo centralnu državu.

Izvor: Podaci MF i MONSTAT.

80

90

100

110

120

130

140

150

160

Jan

-12

Ap

r-1

2Ju

l-1

2O

ct-1

2Ja

n-1

3A

pr-

13

Jul-

13

Oct

-13

Jan

-14

Ap

r-1

4Ju

l-1

4O

ct-1

4Ja

n-1

5A

pr-

15

Jul-

15

Oct

-15

Jan

-16

Ap

r-1

6Ju

l-1

6O

ct-1

6Ja

n-1

7A

pr-

17

Jul-

17

ind

ex, 2

01

1=1

00

Ukupnoproizvodnja_tc

last obs.: 8/17

-5.0

0.0

5.0

2012 2013 2014 2015 2016 2017

USD

bn

Tekući transferi - lhs

-4

-2

0

2

4

6

8

Jan

-12

Ap

r-1

2Ju

l-1

2O

ct-1

2Ja

n-1

3A

pr-

13

Jul-

13

Oct

-13

Jan

-14

Ap

r-1

4Ju

l-1

4O

ct-1

4Ja

n-1

5A

pr-

15

Jul-

15

Oct

-15

Jan

-16

Ap

r-1

6Ju

l-1

6

%

Indeks… Indeks…last obs.: 9/17

-8

-6

-4

-2

0

2

0

10

20

30

40

50

2012 2013 2014 2015 2016 Jul2017*

% o

f G

DP

% B

DP

Ukupni prihodi i grantoviUkupni rashodi i neto zaduživanjeGotovinski deficit (% BDP-a) - rhs

0.0

0.5

1.01.52.0

2.53.0

3.5

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

20

17

f

20

18

f

20

19

f

EUR

mili

jard

e

Strani javni dug (EUR milijarde)

Domaći javni dug (EUR milijarde)

CRNA GORA

Odabrani ekonomski pokazatelji 2013 2014 2015 2016 2017f 2018f 2019f

Realan rast BDP-a (u procentima) 3.5 1.8 3.4 2.9 4.2 2.8 2.5

Struktura (procentni poeni):

Potrošnja 1.6 2.6 2.2 4.5 3.0 1.3 2.1

Investicije 0.3 0.5 1.9 6.1 2.4 2.3 0.2

Neto izvoz 1.7 -1.3 -0.7 -7.6 -1.2 -0.8 0.2

Izvoz -0.5 -0.3 2.2 2.4 1.0 1.7 1.8

Uvoz (-) -2.2 1.0 2.9 10.0 -2.2 -2.5 -1.7

Inflacija potrošačkih cena (u procentima, prosek za period)

2.2 -0.7 1.5 -0.2 2.3 3.1 2.1

Javni prihodi (kao procenat BDP-a) 42.3 44.6 41.5 42.5 42.0 43.1 42.4

Javni rashodi (kao procenat BDP-a) 46.9 47.7 48.8 45.6 45.9 44.7 42.3

Od čega:

Masa zarada (kao procenat BDP-a) 13.0 13.3 13.1 12.9 11.7 11.0 10.6

Socijalna davanja (kao procenat BDP-a)

14.4 14.3 13.3 14.1 13.6 12.6 11.9

Kapitalni rashodi (kao procenat BDP-a)

4.1 5.8 9.0 4.3 8.6 9.3 8.2

Fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -4.6 -3.1 -7.3 -3.1 -3.9 -1.6 0.2

Primarni fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -2.4 -0.9 -4.9 -1.0 -1.5 0.4 2.2

Javni dug (kao procenat BDP-a) 57.5 59.9 66.2 64.4 68.4 70.0 69.3

Javni dug sa garancijama (kao procenat BDP-a)

66.0 67.1 73.7 71.4 76.1 77.3 76.3

Od čega: Spoljni (kao procenat BDP-a) 42.6 47.9 55.7 52.8 58.4 61.4 61.7

Izvoz robe (kao procenat BDP-a) 11.8 10.3 8.9 8.7 8.4 8.4 8.4

Uvoz robe (kao procenat BDP-a) 51.3 50.1 48.9 50.6 50.1 49.7 49.0

Neto izvoz usluga (kao procenat BDP-a) 19.4 20.0 21.6 19.4 19.0 19.3 19.9

Trgovinski bilans i bilans usluga (kao procenat BDP-a)

-20.1 -19.8 -18.5 -22.5 -22.7 -21.9 -20.6

Priliv doznaka (kao procenat BDP-a) 4.6 4.3 4.1 3.8 3.7 3.7 3.5

Bilans tekućih transakcija (kao procenat BDP-a)

-14.5 -15.2 -13.2 -18.1 -18.6 -18.0 -17.0

Priliv stranih direktnih investicija (kao procenat BDP-a)

9.6 10.2 16.9 9.4 11.4 11.6 11.1

Spoljni dug (kao procenat BDP-a) 155.9 163.4 161.9 160.9 163.4 166.7 166.3

Realan rast kredita privatnom sektoru (u procentima, prosek za period)

2.6 -2.5 1.2 0.0 n.a. n.a. n.a.

Nenaplativi krediti (kao procenat bruto kredita, kraj perioda)

17.5 15.9 12.5 10.3 n.a. n.a. n.a.

Stopa nezaposlenosti (u procentima, prosek za period)

19.5 18.0 17.6 17.7 17.0 16.6 16.1

Stopa nezaposlenosti mladih (u procentima, prosek za period)

41.7 36.3 38.5 39.1 n.a. n.a. n.a.

Stopa učešća radne snage (u procentima, prosek za period)

50.1 52.7 53.7 54.3 n.a. n.a. n.a.

BDP po glavi stanovnika, PKM (trenutni međunarodni $)

14,884 15,410 16,050 16,195 16,389 16,586 16,785

Stopa siromaštva sa US$5/dan, PKM (kao procenat populacije)

9.9 4.8 4.6 4.3 4.6 4.9 4.8

Izvor: Podaci državnih vlasti, procene i projekcije Svetske banke. Napomene: Pokazatelji tržišta rada i kreditni rast za 2015. odražavaju godišnje proseke zabeležene do danas.

Nenaplativi krediti prikazuju stvarna sredstva do današnjeg dana.

SRBIJA

- Teški vremenski uslovi i niže investicije su usporile ekonomski rast u 2017. god; projekcija rasta za ovu godinu je stoga smanjena sa 3 na 2 procenta.

- U prvih osam meseci je nastavljena fiskalna konsolidacija, a vlada je prevazišla ciljni balans, pa je ostvaren suficit od 1,8 procenata godišnjeg BDP-a.

- Prioriteti reforme uključuju nastavak reforme državnih preduzeća, pogotovo privatizacija velikih hemijskih i farmaceutskih kompanija, i restrukturiranje javnih preduzeća u sektoru energetike i saobraćaja.

- Glavna briga sada je održivost fiskalne konsolidacije i povećanje eksternih neravnoteža.

Nedavna ekonomska kretanja

Procena rasta za 2017. god je sada smanjena sa 3 na 2 procenta. Iako je rast od 2,8 procenata u 2016. bio širok, ekonomski rast je od tada značajno usporen. Jaka i duga zima je negativno uticala na energetski sektor15 i građevinarstvo, a nedavna suša je uzrokovala pad proizvodnje poljoprivrednih proizvoda na procenjenih 10 procenata manje nego u 2016. Privatne, a još više javne investicije su zabeležile pad, doprinoseći rastu sa samo jednom trećinom u 2017. u odnosu na 2016. Štaviše, pošto je rigidna tražnja za međuproizvodima i energijom dovela do rasta uvoza, to je preplavilo rezultate rasta.

Ipak, stopa zaposlenosti je porasla16 za 4,3 procenata u drugom kvartalu 2017, u poređenju sa istim kvartalom 2016. god, dovodeći stopu zaposlenosti do rekordnih 48,1 procenata. Međutim, skoro četvrtina svih radnih mesta je u neformalnom sektoru, te stoga nije registrovana u fondovima za socijalno osiguranje. Nezaposlenost je zabeležila pad na 11,8 procenata u drugom kvartalu, što je najniža stopa od 1997. godine. Jednako je važno napomenuti da je stopa nezaposlenosti među mladima pala sa 36,1 procenata pre godinu dana na 28,9 procenata. Postepen oporavak plata koji je otpočeo u 2016. je nastavljen: prosečna zarada je povećana za 1 procena u realnim vrednostima (u odnosu na isti period prošle godine) u prvoj polovini 2017. Zarade u privatnom sektoru su se brže oporavile, sa 4,9 procenata u odnosu na isti period prošle godine, ali sa rastom od 3,4 procenata zarade u javnom sektoru ih sustižu.

15 Pogotovo proizvodnja električne energije. 16 Anketa o radnoj snazi (LFS), drugi kvartal 2017.

Do kraja godine, budžet će biti uravnotežen ili u malom suficitu. Nastavak većih prihoda, kontrole potrošnje i slabijeg izvršenja programa javnih investicija doveli su do godišnjeg suficita BDP-a od 1,8 procenata u avgustu. Prihodi su porasli za 7,1 procenata (u odnosu na isti period prethodne godine u nominalnim iznosima), a rashodi su povećani samo za 1,2 procenata. Prihodi su porasli prvenstveno zbog većih prihoda od PDV-a na uvoz; porez na dobit preduzeća i socijalni doprinosi takođe su porasli sa formalnim zapošljavanjem. Potrošnja je bila slična prošlogodišnjoj u svim kategorijama, osim u kategoriji kupovine robe i usluga (koja obuhvata zapošljavanje novih radnika sa kratkoročnim ugovorima) i pozajmljivanje državnim preduzećima. Međutim, pad u potrošnji na javne investicije od 13 procenata (u odnosu na isti period prošle godine, u nominalnim vrednostima) može ugroziti ekonomski rast. Trenutni fiskalni suficit je pomogao smanjenje udela javnog duga u BDP-u sa 73 procenata u 2016. god, na 65,5 procenata na kraju avgusta.17 Iako se očekuje da će prihodi nastaviti da napreduju istom putanjom iz 2017. god, potrošnja na subvencije, transfere i pozajmljivanje državnim preduzećima će verovatno smanjiti sadašnji suficit na 0,1–0,3 procenata BDP-a do kraja godine.

Sporiji rast i rast vrednosti dinara su smanjili inflaciju, ali je takođe smanjen broj kredita privatnom sektoru. Inflacija je dostigla maksimum od 4 procenata u aprilu, dok u septembru pada na 3,2 procenata (u odnosu na isti period prošle godine). Nakon održavanja referentne kamatne stope na 4 procenta u periodu od 13 uzastopnih meseci, centralna banka je snizila referentnu

17 Izračunato kao procenat proseka BDP-a, sve vrednosti su u dinarima. Ukupan javni dug obuhvata negarantovani dug lokalnih samouprava.

kamatnu stopu na 3,75 procenata u septembru i na 3,5 procenata u oktobru. Međutim, rast ponude novca (M1) u odnosu na isti period prošle godine je pao na 8,3 procenata u septembru 2017. nakon što je dostigao 20,5 procenata u decembru 2016. Do septembra, dinar je zabeležio rast vrednosti u odnosu na evro od 3,3 procenata. Rast kredita privatnom sektoru je od 0,7 procenata je bio spor; uglavnom je zavisio od kreditiranja domaćinstava (rast za 8,4 procenata) jer je iznos kredita privatnim kompanijama zabeležio pad za 1,1 procenat (u odnosu na isti period prošle godine). Krediti državi su porasli za 1,8 procenata (u odnosu na isti period prošle godine, u nominalnoj vrednosti). Nakon što su dostigli 18,9 procenata na kraju 2016. god, nenaplativi krediti (NPL) su zabeležili pad na 14,7 procenata u avgustu, jer su banke agresivnije otpisivale loše kredite ili ih prodavale specijalizovanim investitorima. NPLovi su i dalje koncentrisani u državnim bankama, gde čine skoro 25 procenata ukupnog broja kredita.

Očekuje se da će do kraja godine deficit tekućih transakcija dostići 4,6 procenata BDP-a. Deficit tekućih transakcija dostigao je 3,2 procenata godišnjeg BDP-a u prvih osam meseci, jer je trgovinski deficit povećan za skoro 20 procenata; to je značilo povećanje u evrima od 67 procenata. Izvoz je porastao za oko 11 procenata18 u 2017. god do sada, sa rastom poljoprivrednog izvoza za 18 procenata, automobilskih guma za 26 procenata i izvozom metalske industrije za 46 procenata19 jer je Železara u Smederevu nastavila da radi pod novim rukovodstvom. Ipak, rast uvoza od 12,7 procenata je poništio pozitivni uticaj rasta izvoza. Tokom avgusta je uvoz međuproizvoda porastao 16,4 procenata, a energije 34,8 procenata, zbog jake zime i operativnih problema u državnoj energetskoj kompaniji - EPS. Povećanje neto SDI od 12,9 procenata u evrima je bilo više nego dovoljno za pokrivanje deficita tekućih transakcija.

Izgledi i rizici

Predviđa se postepen oporavak rasta u 2018. i kasnije, ali ne bez rizika. Nakon ovogodišnjeg razočaravajućeg rasta, očekuje se oporavak srpske ekonomije u srednjem roku. Na osnovu najavljenog

18 Na osnovu podataka o bilansu plaćanja koje objavljuje NBS, izračunatom u evrima.

povećanja zarada u javnom sektoru i očekivanog povećanja zapošljavanja generalno, potrošnja će verovatno rasti brže nego što je prethodno projektovano, ali nije jasno koliko će se to preliti na uvoz. Javne investicije trebalo bi da rastu u 2018. god sa boljim izvršenjem projekata. Projekcije srednjoročnog rasta najviše zavise od tempa strukturnih reformi. Srbija treba da se bavi svojim velikim i neodrživim sektorom državnih preduzeća. Pored komunalnih preduzeća, država ima udela u više od 600 preduzeća, od kojih neka zahtevaju ogromnu finansijsku podršku (od oko 1 procenat BDP-a svake godine). Završetak ovog dela tranzicije od planske do tržišne ekonomije će smanjiti fiskalne pritiske, smanjiti istiskivanje i povećati konkurenciju. S obzirom na potencijalni fiskalni uticaj i specifičnost sektora u vlasništvu države, prioritetna pažnja treba da bude posvećena nekoliko velikih hemijskih državnih preduzeća. Ubrzanje restrukturiranja državnih komunalnih preduzeća, od kojih je većina u sektoru energetike, će doneti značajne finansijske uštede, ali će takođe obezbediti pouzdanije snabdevanje električnom energijom, što je jedna od ključnih komponenti rasta (kao što je prikazano u 2017.). Postepeno širenje deficita tekućih transakcija je moguće u srednjem roku. Iako će se izvoz verovatno povećati (na osnovu nedavnih stranih ulaganja u realnom sektoru i sa sektorom usluga koji dobija na značaju) i dostići oko 55 procenata BDP-a, rast potrošnje će verovatno stimulisati uvoz. Pošto će se primarni bilans verovatno pogoršati kada strane kompanije prenesu neto dobit u svoje matične zemlje, biće potreban veći nivo eksternog finansiranja što će povećati eksterni dug. Inflacija će se postepeno povećavati dok se domaća tražnja oporavlja, mada se očekuje da će ostati u granicama ciljanog opsega NBS. Monetarna politika će nastaviti da funkcioniše unutar okvira ciljane inflacije, uz podršku fleksibilnog deviznog kursa.

Glavni rizici za osnovni scenario potiču od mogućeg fiskalnog slabljenja i širenja eksternih neravnoteža. Aktuelni program MMF-a ističe početkom 2018.

19 Podaci zasnovani na izveštaju Republičkog zavoda za statistiku do avgusta 2017.

godine, a srednjoročni fiskalni okvir još uvek nije jasan. Nedavno povećanje zarada, značajne subvencije državnim preduzećima i kašnjenje u reformama sistema zarada u javnom sektoru vrše veći pritisak na fiskalnu stabilnost, a kratkoročno eksterno finansiranje će povećati pritisak na eksterni dug.

Poljoprivreda usporava ekonomiju u 2017… (doprinos rasta BDV u procentnim poenima)

… ali tržište rada beleži poboljšanja. (procenat)

Izvor: Republički zavod za statistiku. Izvor: Republički zavod za statistiku. Fiskalni suficit iz prve polovine … (procenat godišnjeg BDP-a)

… pomogao je smanjenje javnog duga. (neto promena, € milioni)

Izvor: Ministarstvo finansija Izvor: Ministarstvo finansija Inflacija usporava od aprila … (u procentima)

…uprkos većem kreditiranju domaćinstava. (€ milioni)

Izvor: Republički zavod za statistiku Izvor: Narodna banka Srbije

-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

Industrija Usluge Poljoprivreda

0

10

20

30

40

50

60

H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 20162017

Stopa aktivnosti Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti

-3.00

-2.50

-2.00

-1.50

-1.00

-0.50

0.00

0.50

1.00

Q1 Q2 Q3 Q4

2014 2015 2016 2017

-2,000

-1,000

0

1,000

2,000

3,000

4,000

0

2

4

6

Jan

-14

May

-14

Sep

-14

Jan

-15

May

-15

Sep

-15

Jan

-16

May

-16

Sep

-16

Jan

-17

May

-17

Sep

-17

IPC, ukupno

Cilj, gornja granica opsega

Cilj, donja granica opsega

0

5000

10000

15000

Jan

-06

Oct

-06

Jul-

07

Ap

r-0

8

Jan

-09

Oct

-09

Jul-

10

Ap

r-1

1

Jan

-12

Oct

-12

Jul-

13

Ap

r-1

4

Jan

-15

Oct

-15

Jul-

16

Privatne kompanije Država

Domaćinstva Državna preduzeća

SRBIJA

Glavni ekonomski pokazatelji 2013 2014 2015 2016 2017f 2018f 2019f

Realan rast BDP-a (u procentima) 2.6 -1.8 0.8 2.8 2.0 3.0 3.5

Struktura (procentni poeni):

Potrošnja -0.7 -1.0 0.4 0.6 1.8 2.4 2.6

Investicije -1.9 -0.2 1.3 0.6 0.5 1.1 1.1

Neto izvoz 5.2 -0.6 -0.8 1.5 -0.4 -0.5 -0.2

Izvoz 7.9 2.3 4.5 5.7 4.3 3.6 4.3

Uvoz (-) 2.7 3.0 5.4 4.2 4.6 4.1 4.6

Inflacija potrošačkih cena (u procentima, prosek za period)

7.9 2.1 1.4 1.1 3.1 3.0 3.0

Javni prihodi (kao procenat BDP-a) 37.9 39.7 40.4 41.7 42.4 41.1 40.9

Javni rashodi (kao procenat BDP-a) 43.5 46.3 44.0 43.0 42.1 41.3 41.2

Od čega:

Masa zarada (kao procenat BDP-a) 10.1 9.9 8.8 8.3 8.3 8.3 8.2

Socijalna davanja (kao procenat BDP-a)

17.7 17.8 17.6 16.8 16.2 15.7 15.6

Kapitalni rashodi (kao procenat BDP-a)

2.1 2.5 2.8 3.3 3.1 3.4 3.7

Fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -5.6 -6.6 -3.7 -1.3 0.3 -0.2 -0.2

Primarni fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -3.2 -3.7 -0.5 1.8 3.2 2.5 2.3

Javni dug (kao procenat BDP-a) 52.6 64.2 68.8 67.8 62.3 59.8 56.0

Javni dug sa garancijama (kao procenat BDP-a)

60.9 71.8 75.9 73.0 67.0 64.0 60.0

Od čega: Spoljni (kao procenat BDP-a) 35.7 41.5 45.2 45.9 40.0 40.0 40.0

Izvoz robe (kao procenat BDP-a) 30.7 31.9 33.9 37.0 39.3 41.3 43.4

Uvoz robe (kao procenat BDP-a) 42.8 44.3 45.8 46.0 49.1 50.9 52.9

Neto izvoz usluga (kao procenat BDP-a) 0.9 1.4 2.2 2.6 2.7 3.1 3.5

Trgovinski bilans (kao procenat BDP-a) -11.2 -10.9 -9.8 -6.4 -7.1 -6.5 -6.1

Priliv doznaka (kao procenat BDP-a) 6.3 5.6 6.2 5.4 5.7 5.7 5.5

Bilans tekućih transakcija (kao procenat BDP-a)

-6.1 -6.0 -4.7 -3.1 -4.6 -4.3 -4.2

Priliv stranih direktnih investicija (kao procenat BDP-a)

3.8 3.7 5.4 5.4 5.8 5.2 5.0

Spoljni dug (kao procenat BDP-a) 74.8 77.1 78.3 76.7 74.6 68.9 65.3

Realan rast kredita privatnom sektoru (u procentima, prosek za period)

-9.2 -3.8 -1.3 5.0 n.a. n.a. n.a.

Nenaplativi krediti (kao procenat bruto kredita, kraj perioda)

21.4 21.5 21.6 17.0 n.a. n.a. n.a.

Stopa nezaposlenosti (u procentima, prosek za period)

22.1 19.2 17.7 15.3 13.5 13.0 12.5

Stopa nezaposlenosti mladih (u procentima, prosek za period)

49.4 47.6 43.2 42.4 n.a. n.a. n.a.

Stopa učešća radne snage (u procentima, prosek za period)

48.4 51.9 51.6 52.0 n.a. n.a. n.a.

BDP po glavi stanovnika, PKM (trenutni međunarodni $)

13,772 13,806 14,112 14,412 15,164 16,063 17,049

Stopa siromaštva sa US$5/dan, PKM (kao procenat populacije)

Izvori: Podaci državni vlasti, procena i projekcije Svetske banke. Napomene: Pokazatelji tržišta rada i kreditni rast odražavaju godišnje proseke zabeležene do danas. Nenaplativi krediti prikazuju stvarna sredstva do današnjeg dana.