III EKOLOŠKA NIŠA

III EKOLOŠKA NIŠA

Jasmina Krpo-Ćetković

2

KONCEPT EKOLOŠKE NIŠE

Roswell JOHNSON 1910 – genetičar; uveo termin da bi objasnio rasprostranjenje vrsta u zavisnosti od abiotičkih faktora i hrane (kao biotičkog faktora) i ulogu geografske izolacije u formiranju novih vrsta

DARVIN, HEKEL – slična koncepcija ali ne pod ovim nazivom

3

Joseph GRINNELL (1917, 1928)

prostorni koncept niše

KORISTIO JE TERMIN U SMISLU DANAŠNJEG MIKROHABITATA ILI PROSTORNE NIŠE SA HRANOM KAO ABIOTIČKIM FAKTOROM

TERMIN UPOTREBLJAVA DA BI POKAZAO GDE NEKA VRSTA ŽIVI (STANIŠTE)

RADIO JE NA PTICAMA U KALIFORNIJI i primetio je da je geografsko rasprostranjenje limitirano temperaturom i gustom žbunastom vegetacijom kao mestom za skrivanje (čaparal)

California thrasher (Mimidae) Toxostoma

4

Joseph GRINNELL (1917, 1928)

EKOLOŠKA NIŠA JEDNE VRSTE JE ONAJ DEO PROSTORA U KOME VRSTA POSTIŽE MAX.

USPEŠNOST (U SMISLU BROJNOSTI), U SKLADU SA UNUTRAŠNJIM (konstitucija, obojenost, ponašanje) I

FIZIOLOŠKIM (ekološka valenca) OGRANIČENJIMA; ONA JE DEO UKUPNOG PROSTORA I SPECIES-

SPECIFIČNA

ova definicija se smatra STATIČKOM: ekološka niša je nepromenljiva i svaka vrsta ima određenu specifičnu nišu

5

Charles ELTON (1927)

trofički koncept niše

BAVIO SE ULOGOM SVAKE VRSTE U ŽIVOTNOJ ZAJEDNICI KAD JE U PITANJU ISHRANA

UVEO JE POJAM TROFIČKIH LANACA (LANACA ISHRANE)

ZAGOVORNIK FUNKCIONALNOG PRISTUPA

TZV. TROFIČKI KONCEPT NIŠE – TERMIN NIŠA KORISTI U SMISLU “FUNKCIONALNOG STATUSA ORGANIZMA U ZAJEDNICI”

ZAHVALJUJUĆI NJEGOVOM KOCEPTU KONAČNO SU RADVOJENI POJMOVI STANIŠTE I NIŠA

6

Charles ELTON (1927)

EKOLOŠKA NIŠA PREDSTAVLJA MESTO I ULOGUORGANSKE VRSTE, POPULACIJE, GRUPE

ORGANIZAMA U SPLETU ODNOSA (PRE SVEGA ISHRANE) U ZAJEDNICI (EKOSISTEMU) - NJEN

FUNKCIONALNI STATUS, NJENA ENERGETIKA, ODNOS PREMA RESURSIMA I BIOTIČKIM

FAKTORIMA

popularno: “stanište je adresa gde neku životinju možete naći, a ekološka niša je profesija”niša je DINAMIČKA kategorija

7

RAZLIKA IZMEĐU NIŠE I STANIŠTASTANIŠTE ORGANIZMA JE MESTO GDE ON ŽIVI TJ. MESTO GDE GA MOŽEMO NAĆI.

Na primer, stanište vodenih insekta Notonecta i Corixa jeste plitki litoralni deo obrastao vegetacijom u jezerima i barama; tamo bismo išli da ih skupljamo. Međutim, ove dve vrste imaju vrlo različite trofičke niše, jer je Notonecta aktivni predator, dok se Corixa hrani uglavnom vegetacijom koja truli.

EKOLOŠKA LITERATURA JE PUNA PRIMERA KOEGZISTIRAJUĆIH VRSTA KOJE KORISTE RAZLIČITE IZVORE ENERGIJE.

Notonecta

predator

Corixa

detritivor

8

DAKLE, AKO JE STANIŠTE “ADRESA”ORGANIZMA, NIŠA JE NJENA “PROFESIJA”, NJENA TROFIČKA POZICIJA U LANCIMA ISHRANE, NAČIN KAKO ONA ŽIVI I KAKVE SU JOJ INTERAKCIJE SA FIZIČKIM OKRUŽENJEM I SA DRUGIM ORGANIZMIMA U ZAJEDNICI

Diceros bicornisCeratotherium simum

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Ceratotherium_simum_Kruger_Park_02.JPG

9

popularno: “za ekološku nišu nije važno gde organizam živi nego šta radi”

“Kada ekolog kaže ‘evo ide jazavac‘, u svoje misli treba da uključi kompletnu ideju o mestu i ulozi životinje u zajednici kojoj pripada, isto kao da je rekao ‘evo ide pop‘”

10

Eugene ODUM (1959)

sintetički koncept (prostorni + funkcionalni pristup)

EKOLOŠKA NIŠA IMA DVE KOMPONENTE: 1) STANIŠTE (DEO GEOGRAFSKOG PROSTORA PO

GRINELU); 2) FUNKCIJU KOJU POPULACIJA IMA NA DATOM PROSTORU, U BIOCENOZI

NJEGOV KONCEPT GOVORI O MESTU I ULOZI GRUPE ORGANIZAMA U ZAJEDNICI

(EKOSISTEMU) KOJE ZAVISE OD MORFOFIZIOLOŠKIH ADAPTACIJA I

SPECIFIČNOG PONAŠANJA

11

G. E. HUTCHINSON (1957)uveo pojam n-dimenzionalnog (multidimenzionalnog) shvatanja niše

NIŠA PREDSTAVLJA PROSTOR SAZDAN OD n ABIOTIČKIH I BIOTIČKIH FAKTORA

KOJE ODREĐENA VRSTA (POPULACIJA) ISKORIŠĆAVA I MENJA

MULTIDIMENZIONALNI EKOLOŠKI PROSTOR NIJE FIZIČKI, NEGO

APSTRAKTNI PROSTOR (HIPERVOLUMEN), ČIJE SU DIMENZIJE ODREĐENE

FAKTORIMA I RESURSIMA NA TOM PROSTORU

• omogućava merenje veličine niše deleći je na komponente, kao i matematičko manipulisanje

12

temperatura

temperatura

temperatura

veličina plena

veličina plena

gustina grana

a) b)

c)

temperatura

temperatura

temperatura

veličina plena

veličina plena

gustina grana

a) b)

c)

Grafički prikaz ekološke niše ptice koja se gnezdi u krošnji: a) jedna dimenzija (temperatura); b) dve dimenzije (temperatura i veličina plena); c) tri dimenzije (temperatura, veličina plena i gustina grana u krošnji).

13

velič

ina

plen

a

gusti

na gran

a u kroš

nji

temperatura

14

FUNDAMENTALNA (PREINTERAKTIVNA) NIŠA - niša vrste u optimalnom prostoru, bez

biotičkih interakcija; karakteristike ove niše zapisane su u genofondu populacije; postoji samo u slučaju

kada je prisutna samo jedna vrsta

U praksi organizam retko zauzima čitavu fundamentalnu nišu čije su granice postavljene isključivo abiotičkim faktorima. Razni biotički faktori – kompeticija, predatorstvo itd. – se kombinuju i sužavaju nišu. Realizovana niša obično predstavlja samo mali deo potencijalne fundamentalne niše.

15

REALIZOVANA (POSTINTERAKTIVNA) NIŠA- deo fundamentalne niše koji je pretekao posle

delovanja biotičkih interakcija; izražena fenotipski; samo se ona može izmeriti

VEĆINA JE NIŠU VEZIVALA ZA NIŠU VRSTE ČAK I NIŠU JEDINKE - REALNA JE NIŠA POPULACIJE

U UŽEM SMISLU - SAMO RASPODELA PREMA POJEDINIM FAKTORIMA - TZV. NIŠA ISHRANE, NIŠA TEMPERATURE, PROSTORNA NIŠA ITD.

16

Cirripedia (rakovi vitičari)

Balanus

Chthamalus

plima

oseka

17

FN – fundamentalna niša vrste

RN – realizovana niša populacije

L – “ponuda” nekog ekosistema

• veličina realizovane niše može zavisiti i od tzv. “ponude”ekosistema (šta od onoga što organizmu treba postoji u određenom ekosistemu)

Slika: Povezanost fundamentalne niše vrste (FN), realizovane niše populacije (RN) i ponude (“licence”) ekosistema (L) u odnosu na dva ekološka faktora (P1 i P2) (prema Levchenko, 1993).

18

Ekološka niša je termin koji uključuje ne samo fizički prostor već i funkcionalnu uloguorganizma u zajednici (npr. njegovu trofičku poziciju) i njegovu poziciju na gradijentima faktora kao što su temperatura, vlažnost, pH, zemljište itd.

Ova tri aspekta ekološke niše mogu se u praktične svrhe označiti kao prostorna (stanišna) niša, trofička niša i multidimezionalna (hipervolumenska) niša.

19

PROSTORNA(STANIŠNA)fizički prostor

MULTIDIMEZIONALNA(HIPERVOLUMENSKA)

pozicija na gradijentimafaktora (ekološka valenca)

TROFIČKAfunkcionalna uloga

NIŠA

20

Prema tome, ekološka niša organizma ne zavisi samo od toga gde on živi već i šta radi(šta jede, kako transformiše energiju, kako

raspodeljuje resurse, kako se ponaša, odgovara na ili modifikuje fizičko i biotičko okruženje) i kako je kontrolisan od strane

drugih vrsta, to jest UKLJUČUJE UKUPNU SUMU SVIH NJEGOVIH ZAHTEVA U

POGLEDU ŽIVOTNE SREDINE

21

GILDA (Root, 1967) – grupa vrsta sa sličnim ulogama i dimenzijama niše

u okviru jedne zajednice

Termin “gilda” se često koristi za grupe vrsta koje imaju sličnu ulogu u zajednici. Životinje koje parazitiraju na herbivorima, one koje jedu nektar, one koje žive u stelji i jedu detritus, jesu primeri gilde. Gilda je pogodna jedinica za studije interakcija između vrsta, ali se može tretirati i kao funkcionalna jedinica za analizu zajednice, omogućavajući time da se ne analizira svaka vrsta pojedinačno.

5

1

4

3

2

23

Gilda obalskih ptica

žalariflamingo patke sabljarke ostrigari

24

Pošto bi opis kompletne ekološke niše zahtevao beskrajni set bioloških

karakteristika i fizičkih parametara, koncept se najčešće koristi i kvantitativno

primenjuje u smislu razlika između vrsta (ili iste vrste na raznim lokalitetima ili

vremenskim periodima) u odnosu na nekoliko najvažnijih faktora.

Dimenzije se obično kvantifikuju kao ŠIRINA NIŠE i PREKLOP NIŠE.

25

PARAMETRI EKOLOŠKE NIŠE

REALIZOVANA NIŠA MOŽE SE DEFINISATI KAO SET RESURSA KOJE EKSPLOATIŠE NEKI ORGANIZAM ILI

POPULACIJA

Set resursa je na dijagramu prikazan kao kontinuum na apscisi (npr. veličina plena u mm), stepen korišćenja je na

ordinati, dok niša zauzima definisani prostor određen koordinatama

26

položaj na kontinuumu resursa (srednja vrednost ⌧)širina (standardna devijacija s)

oblik (stvarna distribucija y)

PARAMETRI:

Slika: Šematski prikaz niše dve vrste u odnosu na jednu dimeziju resursa (npr. veličinu plena – insekata kojima se hrane).

- položaj i oblik – uloga u zajednici - širina - mera korišćenja resursa

stepen korišćenjarazličitih delova kontinuuma resura(može da se izrazi npr. kao broj jedinki)

27

PARAMETRI EKOLOŠKE NIŠE

Najvažnije karakteristike niše јеsu:1. položaj na kontinuumu resursa (srednja vrednost ⌧)2. širina (standardna devijacija s)3. oblik (stvarna distribucija y)

POLOŽAJ I OBLIK niše se odnose na ulogu organizma u okolnoj zajednici, i opisuju odnose datog organizama sa drugim organizmima koji mogu koristiti isti kontinuum resursa

ŠIRINA niše je mera korišćenja određenog resursa, kompleksna funkcija koja pokazuje koliko organizam može biti specijalista ili generalista

28

Grafička prezentacija ima zvonasti oblikkarakterističan za normalnu distribuciju

Normalna distribucija se očekuje kada je u pitanju fundamentalna niša

Realizovana niša, međutim, ne mora uvek imati ovakvu normalnu distribuciju

Interakcije sa drugim organizmima kroz predatorstvo i kompeticiju mogu iskriviti idealnu krivu niše

29

Moramo razlikovati ove parametre kada govorimo o jedinci ili populaciji ili vrstiKod jedinke ove parametre definiše njena individualna abiotička tolerantnost i kompetitivne i druge interakcije sa organizmima u okruženju, iste ili različite vrste

Položaj i forma niše populacije ili vrste su izvedeni iz niša organizama koji ih sačinjavaju.

Zbog varijabilnosti među jedinkama, niša opisana za čitavu populaciju može imati različite granice i oblik od niša za pojedine organizme.

30

Van Valen (1965) – Merenje morfoloških karakteristika viših biljaka i životinja često se može koristiti za poređenje

niša - Van Valen je, našao da varijacije u dužini i širini kljuna ptice (kljun odražava tip hrane koju ptica jede)

predstavljaju meru širine niše; koeficijent varijacije širine kljuna bio je veći kod ostrvskih populacija 6 vrsta ptica nego kod kopnenih populacija, što je odgovaralo i većoj

širini niše (koriste više raznovrsnih staništa i vrsta hrane) na ostrvima, gde je manje vrsta u kompeticiji

Grant (1986) – razdvojio niše galapagoskih zeba merenjem morfologije kljuna - našao je da je veličina kljuna u korelaciji

sa razlikama u ishrani

ADAPTIVNA RADIJACIJA

31

lišće

insekti

pupoljci/voće

seme

zebe koje koriste alatke

larve

Darvinove zebe

32

33

34Drepanididae – havajske nektarnice

Faktori koji utiču na nišu i njene parametre

Različiti faktori determinišu oblik niše, širinu i položaj

Položaj i širina fundamentalne niše determinisani su fiziološkim karakteristikama organizma u odnosu na abiotičke komponente okruženja. Npr. temperaturni

opseg i stvarna temperatura vode koju nastanjuje pljosnata glista determinisani su isključivo fiziološkim

ograničenjima

Jedinke u populaciji će pokazivati normalne varijacije, tj. imaće normalnu distribuciju

35


36

U praksi, međutim, organizam verovatno nikada neće zauzimati čitavu tu nišu

Drugi faktori, pre svega biotički, ograničavaju opseg korišćenih temperatura i pomeraju srednje

vrednosti (uvođenje neke druge vrste pljosnate glisteu sistem može radikalno da izmeni nišu prve)

Postoji veći broj faktora koji determinišu širinu i položaj realizovane niše – predatorstvo, inter- i

intraspecijska kompeticija


Predatorstvo

Predatorstvo, kao i parazitizam, utiče na sužavanje fundamentalne niše.

Predatorstvo je interspecijski odnos, pa zato sužava i nišu jedinke i nišu populacije plena.

37


38

Uniformno suženje sa obe strane se javlja zato što je na krajevima, pod suboptimalnim uslovima, organizam podložniji predatoru.

Pomeranje niše se takođe javlja, zato što se organizam povlači u zonu u kojoj je preklop sa predatorom što manji.

Ukoliko se predator ukloni, plen se širi ponovo svuda.


Interspecijska kompeticija

Ukoliko postoji veći broj organizama koji pokušavaju da eksploatišu isti resurs javiće se jaka tendencija ka specijalizaciji za korišćenje jednog dela resursa koji ne koriste druge kompetitivne vrste.

39


Distribucija dve pljosnate gliste (Planaria montenegrina i P. gonocephala) duž temperaturnog gradijenta u potocima u alopatriji (gore) i u simpatriji (dole). I jedna i druga vrsta imaju uži opseg temperatura u prisustvu druge vrste.

40


Drugim rečima, javiće se tendencija sužavanja sopstvene niše sve dok se ne zauzme neki deo koji se ne preklapa za nišama drugih vrsta.

Osim toga, ukoliko kompeticija nije podjedanko jaka sa obe strane, niša se neće sužavati podjednako, a i položaj će se promeniti.

41

42

Efekti interspecijske kompeticije na širinu realizovane niše: a) pri uniformnoj kompeticiji na gradijentu resursa, niša se podjednako sužava sa oba kraja; b) intenzivna kompeticija na jednom kraju gradijenta dovodi i do sužavanja niše i do pomeranja položaja na gradijentu.

43

Ukoliko je organizam pritisnut do granica svoje fundamentalne niše, nema kuda dalje da se povuče. Ukoliko vrsta ostane u zajednici, potpuno će se povući sa onog kraja na kome je kompeticija najjača, a zauzvrat može proširiti deo na suprotnom kraju.

Dakle, interspecijska kompeticija teži dasužava niše.


44

MacArthur je konstruisao matematički model koji je sadržao set jednačina o kompeticiji u matrici iz koje su koeficijenti kompeticije izračunati za svaku interakciju između tih vrste

Na taj način se niše sličnih vrsta u istom staništu mogu se precizno uporediti korišćenjem svega nekoliko merenja

Pokazalo se da su ispitivane vrste grmuša veoma kompetitivne, tako da u slučaju kada je jedna odsutna, može se očekivati da će ona druga popuniti njenu nišu

MacArthur (1958) - uporedio niše nekoliko vrsta američkih grmuša (Parulidae) koje se razmnožavaju u istom makrostaništu (smrčeva šuma), sve jedu insekte,

ali se hrane i gnezde na različitim delovima drveta.

46

Američke grmuše (Parulidae)

47

površina

5-20 cm dubine

sredina vodenog stuba

donjih 30-40 cm

dno

• distribucijarazličitih simpatričkih vrsta riba u vodenom stubu


48

Intraspecijska kompeticija

Intraspecijska kompeticija teži da širi niše.

Tamo gde kompeticija sa drugim vrstama nije jaka, intraspecijska kompeticija će naterati organizme da probaju da eksploatišu one delove okruženja gde je kompeticija sa jedinkama iste vrste smanjena.


Vrsta kao celina postaje više generalizovana i niša se širi(realizovana, ne fundamentalna).

Treba primetiti da se niša vrste širi, dok jedinke i dalje zauzimaju ograničene niše u ovom slučaju.

Tu postaje jasno koliko je važno podvući granicu između niše jedinke i niše populacije kojoj ona pripada.

49

50

U okviru iste vrste kompeticija se smanjuje ukoliko različite faze u razvoju zauzimaju različite niše; npr. punoglavci su herbivori a odrasle žabe u istoj bari su karnivori.

51

Segregacija niša dešava se i između polova –kod detlića roda Picoides, razlikuju se u veličini kljuna i ponašanju pri ishrani.

Kod nekih grabljivih ptica (jastreb), nekih lasica i mnogih insekata polovi se znatno razlikuju u veličini, pa time i u dimenzijama trofičkih niša.

52

Kompeticija bilo koje vrste izaziva specijalizaciju jedinki ka korišćenju onog dela seta resursa gde su u najmanjoj

kompeticiji sa ostalima.

53

54

INTERSPECIJSKA kompeticija izaziva specijalizaciju i jedinki i vrsta, dok INTRASPECIJSKA

kompeticija izaziva specijalizaciju samo jedinki,

tako da rezultujuća diverzifikacija u stvari širi nišu

vrste.

SEPARACIJA NIŠA

Ukoliko veći broj vrsta zauzima određeno okruženje, resursi se dele tako da mogu biti iskorišćeni u potpunosti, uz podržavanje maksimalnog broja prisutnih vrsta i redukciju interspecijske kompeticije do apsolutnog minimuma

56

Primer 14 vrsta herbivora u nac. rezervatu u Tanzaniji– jedu različite vrste biljaka, različite delove iste biljke, hrane se na različitoj visini od zemlje, zauzimaju isti prostor ali u različito doba dana ili sezone, koriste različite delove staništa

XX XX XX XX

XX XX

XX

XX

57RASPODELA RESURSA KOD GUŠTERA RODA Anolis

58

Georgii GAUZE 1934 -princip kompetitivnog

isključivanja: “dve ili više vrsta sa istom ili sličnom

ekološkom nišom ne mogu koegzistirati u istoj

zajednici”

59

≠≠ !!

Георгий Францевич Гаузе(1910-1986)ruski biolog

Johann Carl Friedrich Gauss(1777-1855)

nemački matematičar i fizičar

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Carl_Friedrich_Gauss.jpg

60

Gauzeov eksperiment:Paramecium aurelia i P. caudatum gajeni odovojeno (gore) i gajeni u mešanoj kulturi (dole)

61

Američka siva veverica istiskuje autohtonu crvenu vevericu

CRVENA VEVERICASciurus vulgaris

SIVA VEVERICASciurus carolinensis

62

PREKLOP NIŠA

U primerima iz prirode često imamo preklapanje niša vrsta koje koegzistiraju. Ovo nije suprotno Gauzevoj teoremi – ona se bazira

na tome da su vrste u direktnoj kompeticiji kada resursa nema dovoljno. Kada je resurs obilan

niše se preklapaju, kada se smanji, vrste se opet povlače iz zone preklopa.

63

preklop niša

širina

niše

rastojanje između vrhova

inte

nzite

t kor

išće

nja

resu

rsa

64

OSTRVA:

visina kljuna (mm)

zast

uplje

nost

jedi

nki u

svak

oj v

elič

insk

oj k

lasi

klju

na (%

)Darvinove

zebe

3 vrste u simpatriji

2 vrste u simpatriji

samo 1 vrsta

samo 1 vrsta

65

Ako postoji kompeticija a niše se ipak preklapaju onda ili ima hrane u izobiljuili postoji tzv. preferendum, tj. raspodela resursa

Npr. pljosnati crvi (Planaria) – kad se nađu u simpatriji, a nema mesta za raspodelu mikrostaništa, onda dolazi do raspodele trofičkih resursa – neke jedu oligohete (čak različite familije - naidide, lumbricide), druge gastropode, račiće...(slajd 40)

66

sedam hipotetičkih vrsta u zajednici; vrste koje eksploatišu krajeve spektra resursa koriste širi spektar (tj. imaju šire niše) jer su njihovi resursi manje dostupni

“ponuda”resursa

potrebe

količ

ina

resu

rsa

spektar resursa (npr. veličina plena)

topla voda

mutna

hladna

bistra

jaki kompetitori

sitni predatori

brza spora

topla voda

spora

hladna

brza

krupne piscivorne vrste

topla voda

mutna

hladna

bistra

krupni bentosni omnivori

zagađena/bez kiseonika čistija/visok sadržaj kiseonika

bentosne larve beskičmenjaka

71

PREKLOP NIŠAU prirodi organizmi se ne razlikuju samo po jednom resursu, pa ako posmatramo više dimenzija, tj. resursa, videćemo da parovi vrsta pokazuju umereni preklop po svim dimenzijama. U tom slučaju PAROVI VRSTA MOGU IMATI ZNAČAJAN ILI TOTALNI PREKLOP ZA POJEDINE DIMENZIJE a kompeticiju i separaciju niša za neke druge dimenzije.

72

Niše se mogu preklapati do izvesne mere, a veličina preklopa je srazmerna biotičkom potencijalu niša, pri čemu dolazi do interakcija među članovima

Pri preklapanju javljaju se kompetitivne interakcije koje dovode do pražnjenja tog prostora (isključivanja) Kad je jedna niša uključena u drugu, može doći do potpunog isključivanja

74

vrlo jaka kompeticija dovodi do kompetitivnog isključivanja; jedna vrsta

mora da ode

Vrsta A ima širu nišu -generalista

Vrsta E ima usku nišu . specijalista;

specijalisti teže da izbegavaju kompeticiju

Interspecijska kompeticija se dešava kada se niše vrsta B i C

preklapaju

Evolucijakroz prirodnu selekciju dovodi do razdvajanja niša

Nema preklopa tako da jekoegzistencijavrsta A i B moguća

Vrsta A Vrsta B

75

Smanjenje širine ekološke niše jeste

SPECIJALIZACIJA (ima ekološko i

evoluciono značenje)

Smanjenje širine ekološke niše jeste

SPECIJALIZACIJA (ima ekološko i

evoluciono značenje)

intraspecijska kompeticija

specijacija

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/53/Speciation_modes.svg

77

SIMPATRIČKA SPECIJACIJA

Jezera Malawi (Nyasa), Tanganyika, Victoria

78

EKOLOŠKI EKVIVALENT – organizmi koji zauzimaju istu ili sličnu ekološku nišu

u različitim geografskim regionima; u susednim regionima su često taksonomski

srodni, a u udaljenim su nesrodni (npr. kenguri, bizon, herbivori)

79

80

Paralelne niše

Sastav vrsta u različitim regionima se znatno razlikuje, ali se u sličnim ekosistemima razvijaju slične niše gde god su fizički uslovi slični, bez obzira na geografsku lokaciju.

Ekvivalentne funkcionalne niše zauzimaju vrste kakve god da se nalaze u flori i fauni tog regiona.

81

Paralelne niše

Šta se može zaključiti iz analize ekvivalentnih

niša u paralelnim zajednicama?

82

Paralelne niše

Da li se dve niše u različitim zajednicama mogu smatrati istim?

Da li u svakoj zajednici uvek postoji npr. insektivorni sitni sisar koji jede i gliste, ili se niša definiše na licu mesta pod dejstvom pritisaka i ograničenja određene zajednice (tj. da li se može naći insektivorni sitni sisar koji jede i gliste ukoliko postoji takva nezauzeta uloga, ili se pak podjednako verovatno mogu naći odvojeno i insektivor i glistojed)?

83

Paralelne nišetorbarska krtica (Notoryctes typhlops),evropska krtica (Talpa europaea)severnoameričke krtice (Scalopus aquaticus itd.)

Na svakom kontinentu nezavisno se razvio sitni sisar koji je insektivor i jede gliste. Osim torpedo-tela, nedostatka vrata, lopatastih šapa, duge osetljive ogoljene njuške, redukovanog vida, imaju i dlaku ukorenjenu tako da može da se češlja i napred i nazad (nepoznato kod drugih sisara) – prilagođenost za kretanje napred-nazad u tunelu

84

Paralelne niše

JASNO JE DA SE IZ PRETHODNIHIZLAGANJA O NIŠI ONA MORA DEFINISATI INTERSPECIJSKOM KOMPETICIJOM, PREDATORSTVOM ITD.

PREMA TOME, BILO BI POGREŠNO DEFINISATI OPŠTE KLASE NIŠA

MEĐUTIM, UPRKOS TOME POSTOJE IZNENAĐUJUĆI PODACI O IZUZETNOJ KONSTANTNOSTI STRUKTURA NIŠA

85

Paralelne niše

Cody (1975) – sličnosti kalifornijskog čaparala, čileanskog matorala ijužnoafričke makije – resursi dostupni insektivornim pticama podeljeni na skoro potpuno identičan način, iako među potpuno različitim setom vrsta

Slične paralele nađene su i među kalifornijskim i čileanskim gušterima

veličina tela veličina kljuna odnos širine i dužine kljuna

Ekološki ekvivalenti ptica travnih ekosistema u Kanzasu i Čileu

Tropska obala Atlantika

Tropska obala Pacifika

Severozapadna obala (Pacifik)

Severoistočna obala (Atlantik)

Ekološki ekvivalenti tri glavne niše u četiri obalske zone u severnoj i centralnoj Americi

brsti obraštaj na kamenju međuplimne zone (pužić)

bentosni karnivor

planktivorna riba

87

Paralelne niše

Kod ovakvih paralela postoje upadljive sličnosti u morfologiji i fiziologiji organizama koji eksploatišu ekvivalentne niše, što pokazuje da je EKOLOŠKI PRITISAK koji utiče na određeni način života vrlo moćna i konstantna sila

Documents

III EKOLOŠKA NIŠA