ISTRUMENTI JAVNIH PRIHODA SA POSEBNIM OSVRTOM NA CARINE

.........................................................................................................3 ....................................................................................................................3 UVOD...................................................................................................................................................4 1.3. KARAKTERISTIKE JAVNIH PRIHODA..............................................................................7 1.4. POREZI KAO INSTRUMENT JAVNIH PRIHODA..................................................................8 1.4.1. DEFINICIJA I OSOBINE POREZA.....................................................................................8 1.4.2. VRSTE POREZA U SRBIJI I ELEMENTI OPOREZIVANJA...........................................8 1.5. TAKSE KAO INSTRUMENT JAVNIH PRIHODA...................................................................9 1.5.1. POJAM I KARAKTERISTIKE TAKSI................................................................................9 1.5.2. KLASIFIKACIJA TAKSA.................................................................................................10 1.5.3. VRSTE TAKSA U REPUBLICI SRBIJI............................................................................12 1.6. DOPRINOSI KAO INSTRUMENT JAVNIH PRIHODA........................................................13 1.6.1. POJAM I KARAKTERISTIKE DOPRINOSA...................................................................13 1.6.2. VRSTE DOPRINOSA.........................................................................................................13 1.7. LOKALNI JAVNI PRIHODI......................................................................................................15 1.8. NAKNADE KAO INSTRUMENT JAVNIH PRIHODA..........................................................15 1.9. OSTALI JAVNI PRIHODI KAO INSTRUMENTI JAVNIH PRIHODA................................15 2. CARINE KAO INSTRUMENT JAVNIH PRIHODA..................................................................16 2.1. POJAM I ZNAAJ CARINA.................................................................................................16 2.2. VRSTE CARINA....................................................................................................................17 2.3. CARINSKI POSTUPCI..............................................................................................................18 2.3.1. STAVLJANJE ROBE U SLOBODAN PROMET..............................................................19 ~2~

2.3.2. TRANZIT.............................................................................................................................20 2.3.3. CARINSKO SKLADITENJE............................................................................................21 2.3.4. UVOZ...................................................................................................................................22 2.4. EFEKTI CARINE........................................................................................................................22 2.4.1. Efekti uvodjenja carina sluaj male zemlje......................................................................23 2.4.2. Efekti uvodjenja carina sluaj velike zemlje.....................................................................24 2.5. CARINSKA POLITIKA.............................................................................................................25 2.6. CARINSKE TARIFE (KVOTE).................................................................................................27 2.6.1. VRSTE CARINSKIH TARIFA..........................................................................................27 2.6.2. ZAKON O CARINSKOJ TARIFI I NJEGOVI SASTAVNI DELOVI............................28 2.6.3. Osnovna pravila i napomene u Carinskoj tarifi, Komentarska objanjenja i uvjerenja o svrstavanju robe u Carinskoj tarifi.................................................................................................29 ZAKLJUAK.....................................................................................................................................30 LITERATURA.....32 Dr.Aleksandar ivkovi., dr.Dejan Eri., dr.Petar Boovi.,dr.ore Pavlovi., Osnovi finansijskog menadmenta, 2004...................................................................................................32

~3~

UVODU ovom radu govori se o javnih prihodima, uopte i carinama kao posebnom celinom. Oblast javnih prihoda je u svakoj zemlji regulisana zakonom. Nain na koji se njima raspolae je predmet brojnih spekulacija ko ima pravo na prikupljanje prihoda, ko pravo na raspodelu i dr. Ne postoji drava koja moe da opstane bez svojih prihoda, niti njeni stanovnici bez ravnomerno rasporeenih rashoda. Ovim pojmovima, reavaju se brojni problemi politike, ekonomske, socijalne i pravne prirode, na nain koji bi svima trebao da bude u interesu. Carine su indirektni porezi i jedan od osnovnih oblika javnih prihoda dravnog budeta, koji slui za ostvarivanje fiskalnih i vanfiskalnih ciljeva ekonomske politike. Carina predstavlja obavezu carinskog obveznika da, u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu, plati propisanu sumu novca u korist drave. Carina predstavlja vrstu posrednog poreza koji se naplauje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da povea dravni prihod, ve zatita domae proizvodnje, naroito one koja tek poinje da se razvija. Carine predstavljaju stabilan i dugoroan instrument regulisanja spoljne trgovine i zatite domaeg trita. U veini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa ne moe da se menja od sluaja do sluaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike. Carina, jedan od simbola nacionalne nezavisnosti i suvereniteta zemlje, od njenog nastanka pa do danaih dana prola je dug i teak put u svom institucionalnom izrastanju.

1. JAVNI PRIHODI~4~

1.1. POJAM JAVNIH PRIHODAJavni prihodi predtavljaju prihode kojima se finansiraju prava i dunosti Republike i poslovi i zadaci grada Beograda i optine, kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Visina javnih prihoda utvruje se zakonom, odnosno aktom nadlenog organa u skladu sa zakonom.Drava stie svoje prihode u obliku poreza, doprinosa, carina, taksa, naknada i javnog duga. Sve su to tekui prihodi drave osim javnog duga, koji je tekui, ali i izvanredni prihod. Drava moe sticati svoje prihode jo i na temelju vlasnitva nad kapitalom, prodajom imovine, emisijske dobiti i slino. Treba uzeti u obzir da svaka zemlja ima razliit sastav javnih prihoda, pa stoga i klasifikacije nee uvek biti iste. Podela javnih prihoda: Originarni (izvorni) - prihodi koje je drava ostvarila svojom ekonomskom aktivnou, tj. na temelju prava svoga vlasnitva (npr. dividende od poduzea u dravnom vlasnitvu); Derivativni (izvedeni) - prihodi koje drava ostvaruje na temelju finansijskog suvereniteta (moi). Iz neije ekonomske snage izvodi svoju ekonomsku snagu (npr. porezi); Redovni - prihodi koji se kontinuirano i periodino ubiraju (npr. porez na promet); Izvanredni - prihodi koji se ubiraju povremeno, u izvanrednim prilikama (npr. teka elementarna nepogoda); Prihodi od stanovnitva; Prihodi od pravnih osoba; Prihodi od dravnih jedinica (npr. porez na dobit, doprinosi i sl.); Povratni i nepovratni prihodi; Prihodi irih i uih politiko-teritorijalnih jedinica ; Namenski (destinirani) - prihodi za koje se unapred zna na to e biti potroeni i nenamenski (nedestinirani) - prihodi koje drava troi na bilo koje javne rashode; Prihodi u novcu i prihodi u naturi; Javno-pravni - prihodi do kojih drava dolazi pomou svog finansijskog suvereniteta i privatno-pravni - dobrovoljni - prihodi do kojih drava dolazi kao svaki drugi subjekt; Ekvivalentni - prihodi za koje obveznik ima pravo na protivuslugu (npr. doprinos za zdravstveno osiguranje daje besplatnu zdravstvenu zatitu kao protivuslugu); Prihodi opte naknade - porezi i druga davanja koja ne moraju u sebi sadravati ekvivalentnu protivuslugu.

1.2. VRSTE JAVNIH PRIHODA

~5~

Vrste javnih prihoda su: Porezi, carine i druge uvozne dabine, takse, naknade za korienje dobara od opteg interesa, javni zajmovi; Doprinosi za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja; Lokalni javnih prihodi i Ostali javni prihodi.

Zakonom se mogu uvesti sledei porezi: Porez na dobit preduzea Porez na dohodak graana; Porez na imovinu; Porez na naslee i poklon; Porez na prenos apsolutnih prava; porez na promet; akcize; porez na upotrebu, dranje i noenje odreenih dobara; porez na finansijske transakcije; Zakonom se mogu uvesti sledee takse: administrativne takse; sudske takse; komunalne takse; registracione takse; boravina taksa1. Zakonom se mogu uvesti sledee naknade za korienje dobara od opteg interesa: naknade za korienje vode naknade za korienje uma; naknade za korienje puteva; naknade za korienje zemljita; naknade za korienje prirodnog lekovitog faktora; naknade za korienje rudnog blaga.

Za obavezno socijalno osiguranje zakonom se uvode doprinosi za socijalno osiguranje. Doprinosi za socijano osiguranje plaaju se:1

Dodato prema izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima.

~6~

iz linih primanja i drugih prihoda osiguranika; na isplaena lina primanja.

Doprinosi za socijalno osiguranje obuhvataju: doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje; doprinos za zdravstveno osiguranje; doprinos za osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Lokalni javni prihodi u smislu ovog zakona su: samodoprinos uveden za teritoriju optine; lokalna komunalna taksa; pokrajinske i optinske administrativne takse; prihodi koje ostvare pokrajinski i optinski organi; naknada za korienje i ureivanje graevinskog zemljita2; naknada za zatitu i unapreenje ivotne sredine. Ostalim javnim prihodima smatra se: novane kazne izreene u krivinom, prekrajnom i drugom postupku koji se vodi pred dravnim organom; oduzeta imovinska korist i sredstva dobijena prodajom oduzetih predmeta u postupcima; prihodi koje svojom delatnou ostvare dravni organi; prihodi od prodaje i davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u dravnoj svojini; novane kazne izreene u prekrajnom postupku za prekraje propisane aktom skuptine optine, kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku. prihodi od koncesione naknade; prihodi ostvareni od prodaje drutvenog kapitala preduzea koji se transformie i od prodaje akcija koje je preduzee steklo bez naknade u drugom preduzeu, kao i od prodaje akcija steenih svojinskom transformacijom; prihodi ostvareni od prodaje dravnog kapitala preduzea koji se transformie; prihodi po osnovu donacija.

1.3. KARAKTERISTIKE JAVNIH PRIHODA

2

isto

~7~

Javni prihodi predstavljaju prihode koje ubira drava u cilju izvravanja zadatka iz njenog domena.3 Javni prihodi imaju sledee karakteristike: Ubiraju se u novcu, Ubiraju se redovno godinje, Troenje prihoda ne dovodi u pitanje postojeu imovinu, Slue podmirivanju koji imaju opti karakter.

Ubiranje javnih prihoda drava obavlja preko nadlene slube (U Srbiji to je Republika uprava javnih prihoda RUJP). Tokom svoj istorijskog razvoja prihodi su se pojavljivali u brojnim oblicima i pod raznim nazivima, ako to su: porezi, takse, carine, javni zajmovi, naknade, lokalni javni prihodi, doprinosi, parafiskalni prihodi i dr.

1.4. POREZI KAO INSTRUMENT JAVNIH PRIHODA1.4.1. DEFINICIJA I OSOBINE POREZAPorez se definie na vie naina:4 1) Kao javni (dravni) prihod koji se plaa za zadovoljavanje optih interesa; 2) Porez je prinudno davanje koje se naplauje kroz finansijsku prinudu dravne vlasti; 3) Porez je davanje poreskih obveznika bez direktne protivnaknade to je usko povezano za nepovratnost poreza. Porez snano deluje na preraspodelu nacionalnog dohotka, kroz voenje ekonomske i socijalne politike. Oni postaju snano sredstvo kojim se deluje na procese proizvodnje, raspodele, potronje, investicija, demografske faktore, izvoz uvoz i niz drugih privrednih agregata.

1.4.2. VRSTE POREZA U SRBIJI I ELEMENTI OPOREZIVANJAPrema odredbama zakona o javnih prihodima i javnim rashodima, u Sbiju se mogu uvesti sledee vrste poreza:3 4

Bara, S., Staki, B., Ivani, M., Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007, str. 101 Bara, S., Staki, B., Ivani, M., Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007, str. 108

~8~

1) Porez na dobit preduzea, 2) Porez na dohodak graana 3) Porez na imovinu, 4) Porez na naslee i poklon, 5) Porez naprenos apsolutnih prava, 6) Porez na promet, 7) Akcize, 8) Porez na upotrebu, dranje i noenje odreenih dobara, 9) Porez na finansijske transakcije i 10) Porez na fond zarada. Elementi oporezivanja dele se na line i materijalne. Lini elementi oporezivanja odnose se na fizika lica i pravna lica koja imaju aktivnu ili pasivnu ulogu u oporezivanju.5 U njih se obino svrstavaju poreska vlast, poreski obveznik, poreski platilac i poreski destinator. Materijalni elementi se odnose na podruja finansijskih tokova u procesu oporezivanja i zahvatanju dohotka. U njih se ubrajaju poreska osnovica, poreska jedinica, poreska stopa, poreska tarifa, poreske liste, poreski katastar, poreski object, poreska sposobnost, proporcionalna metoda oporezivanja, progresivna metoda oporezivanja, proporcionalna metoda oporezivanja, degresivna metoda oporezivanja, restitucija poreza, poreska opomena, prisilna naplata, poreske olakice, zastarevanje poreza, poreska politika.

1.5. TAKSE KAO INSTRUMENT JAVNIH PRIHODA1.5.1. POJAM I KARAKTERISTIKE TAKSITakse su javni prihodi koje drava i njeni organe primaju kao protivnaknadu od pojedinaca i grupa za uinjene usluge svojih organa i ustanova. U finansijskoj teoriji pod taksama se podrazumevaju prihodi koji predstavljaju novani ekvivalent za usluge koje ine javni organ ili druga javna pravna tela fizikim ili pravnim licima.5

Popovi, D., Poreski sistem, Dosije, Beograd 1999, str. 89.

~9~

Taksa je poreski prihod koji se naplauje, ne da pokrije opte dravne rashode, nego da poslui da se podmire trokovi prouzrokovani radnjom javnih organa prilikom pruanja konkretnih usluga zainteresovanoj strani.6 Iako u razliitim poreskim sastavima postoje razliiti principi prikupljanja te vrste javnih prihoda, neke zajednike karakteristike koje javni prihod mora imati da bi se nazivao taksom su: Takse su protivnaknada za uslugu koju drava ini obvezniku, to znai da obveznik plaa taksu samo ako je zatraio neku intektualnu (apstraktnu, nematerijalnu) uslugu (bilo da je ona slobodno izabrana od obveznika ili mu je nametnuta propisima nadlenog tela); Pri plaanju takse primjenjuje se teritorijalno naelo, to znai da obaveza plaanja nije ograniena samo na dravljane zemlje koja uvodi tu obvezu; U plaanju takse prisutan je element prisile, jer je obvezu i visinu plaanja te obveze utvrdio dravni organ, jer se neka prava ili inidbe mogu ostvariti samo nakon to obveznik pokrene propisani postupak i to e se nepodimirena obaveza naplatiti prisilno. Meutim za razliku od poreza, koji predstavljaju obavezna davanja koja drava ubira silom svog fiskalnog suvereniteta, prilikom plaanja taksi, osoba slobodno odluuje koju e uslugu i za koju vrednost trai. Kod poreza ne postoji direktna protivnaknada, s obzirom na to da slue za finansiranje optih potreba. Istina, postoje takve specifine takse koje se moraju platiti, mada se ne eli koristiti usluga, npr. takse koje se plaaju pri korienju puteva (drumarina, putarina i sl.). Zato se slobodno moe rei da takse karakterie i dobrovoljnost.

1.5.2. KLASIFIKACIJA TAKSAPostoje razliite klasifikacije taksi, a najee su sledee: a) Prema organima koji obavljaju radnje za koje je propisana taksa, takse se dele na: administrativne takse i u njih spadaju: o konzularne takse, o carinske takse, o takse za zatitu patenata, uzoraka, modela i igova i o katastarske i druge koje se naplauju prilikom registracije;6

Raievi, B., Fiskalna ekonomija, Zbornik radova, Ekonomski fakultet, Beograd 2006, str. 214.

~ 10 ~

sudske takse, inovnike takse.

Administrativne takse koje se plaaju na dokumente i radnje pred organima dravne uprave, diplomatskim, konzularnim i drugim predstavnitvima Srbije i inostranstvu, upavnim organima jedinica lokalne samouprave i uprave. Obveznik plaanja tih taksi je osoba na iji se zahtev pokree postupak odosno obavljaju radnje na koje se plaaju takse. Obveza plaanja takse nastaje u momentu predaje zahteva za izdavanje reenja ili druge isprave odnosno u momentu podnoenja rauna, a plaaju se, po pravilu, u momentu nastanka taksene obveze. Strani dravljanin koji je trajno nastanjen u Srbiji ima ista prava i obveze kao i srpski dravljanin. Administrativne takse (kao i njihovi iznosi) navedene u Tarifi administrativnih taksi, podeljene su prema grupi dokumenata ili radnji koje se na zahtev taksenog obveznika preduzimaju, izdaju odnosno obavljaju. Prihodi od administrativnih taksi plaenih u gotovom novcu za spise i radnje pred republikim organima i organizacijama i pred predstavnitvima Republike Srbije u inostranstvu pripadaju Republici, dok prihodi od taksi plaenih u gotovom novcu za spise i radnje pred drugim organima, kao i prihodi od prodaje administrativnih taksi bez obzira na to kod kog su organa upotrebljeni, pripadaju optinama. Konzularne takse plaaju se za rad diplomatskih i konzularnih organa, carinske takse, takse za zatitu patenata, uzoraka, modela, igova, katastarske takse naplauju se prilikom registracije.

Sudske takse naplauju se u postupku pred redovnim vojnim i drugim sudovima i to sudskim taksenim markama ili pak u novcu. Obveznik ovih taksi je ona osoba na iji se predlog, odnosno u ijem se interesu preduzimaju radnje predviene Zakonom, a nastanak obveze plaanja taksi utvren je zavisno od pojedinih sluajeva. 7 Za oslobaanje od plaanja takse u parninom postupku, u postupku u upravnim sporovima i upravno raunskim sporovima, u krivinom postupku po privatnoj tubi primjenjuju se odredbe Zakona o parninom postupku.. inovnike takse, se danas retko naplauju, a naplauju se kao naknada za rad odreenog slubenika koji je uinio uslugu. b) Prema organima koje propisuju taksene obaveze takse se dele na: one koje propisuju centralni organi drave i one koje propisuju nie dravne politike zajednice. c) Prema nainu plaanja takse razlikujemo:7

Jelii, B., Javne finansije, RRIF Plus d.o.o., 2001.

~ 11 ~

takse koje se plaaju na direktan nain, takse koje se plaaju na indirektan nain. d) Prema broju izvrenih usluga takse se dele na: paualne i pojedinane. e) Prema nainu troenja sredstava takse delimo na: takse ija je namena unapred utvrena tj. destinirane takse koje se utapaju u optu budetsku masu tj. nedestinirane. f) Prema vremenu plaanja taksi, dele se na: one koje se plaaju unapred i one koje se plaaju unazad. Postoji i podela taksi na: opte i specijalne i stalne i promenljive. Opte takse su iste za sve oblike istih usluga, bez obzira koji ih organ naplauje, dok su specijlne takse takav oblik koji je vezan za odreene nadlene ustanove. Stalne takse su esto unapred utvrene, dok su promenljive one koje se ne odreuju unapred, ve prema vrsti posla, vrednosti i dr.8

1.5.3. VRSTE TAKSA U REPUBLICI SRBIJIPrema zakonu o javnih prihodima i javnih rashodima u Republici Srbiji su ustanovljene sledee vrste taksa:9 Administrativne takse; Sudske takse; Komunalne takse; Registracione takse; Boravina taksa.

8 9

Jelii, B., Javne finansije, RRIF Plus d.o.o., 2001. Jelii, B., Javne finansije, RRIF Plus d.o.o., 2001.

~ 12 ~

1.6. DOPRINOSI KAO INSTRUMENT JAVNIH PRIHODA1.6.1. POJAM I KARAKTERISTIKE DOPRINOSADoprinosi su posebna vrsta namenskih javnih prihoda koji se na osnovu navedene obaveze ubiraju od fizikih i pravnih lica. Doprinose karatkeriu etiri sledea elementa: 1) Javni su prihodi koji predstavljaju takvu vrstu davanja kod kojih je inkorporiran element protivusluge; 2) Ne plaaju ih sva lica, ve samo ona lica koja e od toga imati neku korist od tako prikupljenih javnih sredstava; 3) Predstavljaju prinudno plaanje, odnosno, obavezuju naknadu pojedinaca ili grupa za uinjene usluge ili radove koji se u potpunosti ili delimino finansiraju doprinosom; 4) Prikupljena sredstva su strogo namenska, pa zato ne prolaze kroz budet.

1.6.2. VRSTE DOPRINOSAPostoje tri vrste obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje: a) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, b) b) doprinosi za zdravstveni osiguranje i c) c) doprinos za osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Ujednaavanje osnovica za plaanje doprinosa

Zakonom su ujednaene osnovice doprinosa za iste obveznike i za sve vidove obaveznog socijalnog osiguranja. Osim toga, postignut je i visok stepen izjednaavanja osnovica doprinosa i izmeu razliitih kategorija obveznika (zaposlenih, samostalnih delatnosti, poljoprivrednika).10 irenjem osnovice za plaanje doprinosa za PIO na sve vrste dohotka koje pojedinac ostvaruje po osnovu rada (ugovor o delu i drugi ugovori za koje se ostvaruje ugovorena naknada i drugi osnovi po kojima se ostvaruje prihod od rada), ostvarene su znaajne reforomske promene u oblasti tog osiguranja, a sve to radi otklanjanja mogunosti evazije plaanja doprinosa, uz poveanje prihoda po osnovu irenja osnovice doprinosa, kao i smanjenje sive ekonomije u pogledu mogunosti podsticaja i favorizovanja jednog oblika rada u odnosu na druge oblike rada.10

Komazec, S., Risti, ., Javne finansije, Beograd 2001, str. 184.

~ 13 ~

irenjem osnovice za plaanje doprinosa u potpunosti je uvaen princip plaanja javnih prihoda prema ekonomskoj snazi obveznika, kao i principi solidarnosti i uzajamnosti u socijalnom osiguranju. irenje osnovice osiguranja na sve prihode koje ostvaruju osiguranici, podrazumeva i njihovo izjednaavanje, u to je mogue veoj meri, sa poreskom osnovicom za plaanje poreza na dohodak od rada. Ujednaavanjem osnovica osiguranja za sve vidove socijalnog osiguranja i njihovim ujednaavanjem sa poreskom osnovicom za porez na dohodak od rada postie se pojednostavljenje sistema doprinosa, kao i laka kontrola, evidencija o izvrenim uplatama i naplatama doprinosa. Sistem doprinosa zahteva postojanje minimalne osnovice doprinosa koja obezbeuje aktuarski balans izmeu uplaenih doprinosa i zakonom garantovanog minimuma prava iz socijalnog osiguranja, odnosno uravnoteenje prihoda i rashoda u sferi socijalnog osiguranja. Postojanje minimalne osnovice doprinosa, sistem doprinosa ini posebnim delom javnih finansija i iz razloga to je sistem socijalnog osiguranja, pored naela obaveznosti, zasnovan i na naelima solidarnosti i uzajamnosti. Pored toga, limiti u pogledu gornje visine prava koja se mogu ostvariti u socijalnom osiguranju (na primer, najvia penzija) zahtevaju i postojanje instituta najvie osnovice na koju se vri obraunavanje i plaanje doprinosa. Nepostojanje instituta najvie osnovice osiguranja, odnosno doprinosa uslovila bi postojanje nesrazmere izmeu uloenih sredstava doprinosa i prava koja se po tom osnovu koriste. Istovremeno, ovo bi znailo i zloupotrebu naela solidarnosti kao temeljnog naela socijalnog osiguranja. Zakonom je propisana jedinstvena najnia mesena osnovica doprinosa u iznosu od 40% prosene mesene zarade u Republici za sve obveznike (umesto ranijih osam prema stepenu strunosti). Najvia osnovica doprinosa opredeljena je (kao proseci) u visini petostruke prosene zarade u Republici. Ujednaene su stope doprinosa za sve osiguranike i iste osnove osiguranja. U potpunosti je reduciran broj stopa za zdravstveno osiguranje (13) i sveden na dve stope od kojih jedna pokriva obavezno zdravstveno osiguranje u celosti (12,3%), a druga zdravstveno osiguranje za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti (2%). Za oblast penzijskog i invalidskog osiguranja zadrane su ve ranijim sistemskim izmenama opredeljene, odnosno redukovane dve stope doprinosa (22% i 4%), a u oblasti osiguranja od nezaposlenosti zadrana je jedna stopa (1,5%).

~ 14 ~

1.7. LOKALNI JAVNI PRIHODILokalni javni prihodi, prema odredbama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, smatraju se:11 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Samodoprinos uveden za teritoriju optine; Lokalna komunalna taksa; Pokrajinske i optinske administrativne takse; Prihode koje ostvare pokrajinski i optinski organi; Nanada za korienje i ureivanje graevinskog zemljita; Naknada za zatitu i unapreenje ivotne sredine; Ostali prihodi u skladu sa zakonom.

Elementi sistema lokalnih javnih prihoda ureuju se zakonom. Samodoprinos je lokalni javni prihod i uvodi se na osnovu slobodno izraene inicijative i odluke samih graana buduih obveznika. Uvode ga optine, mesne zajednice, delovi naselja i sl. Uvoenje samodoprinosa vri se u skladu sa Zakonom o samodoprinosu gde se definiu obveznici graani, osnovica (prihodi graana) i oslobaanje od obaveze plaanja samodoprinosa (ne mogu se uvoditi na primanja graana koja se ne oporezuju).

1.8. NAKNADE KAO INSTRUMENT JAVNIH PRIHODAZakon o javnim prihodima i javnim rashodima predvia u Srbiji mogunost uvoenja sledeih vrsta naknada za korienje dobara od opteg interesa:12 1) 2) 3) 4) 5) 6) Naknade za korienje vode; Naknada za korienje uma; Naknada za korienje puteva; Naknada za korienje zemljita; Naknada za korienje prirodnog lekovitom faktora; Naknada za korienje rudnog blaga.

1.9. OSTALI JAVNI PRIHODI KAO INSTRUMENTI JAVNIH PRIHODA11 12

Bara, S., Staki, B., Ivani, M., Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007, str. 140. Pavlovi, ., Raievi, B., Javne finansije, Univerzitet BK, Beograd 1995, str. 224.

~ 15 ~

Ostalim javnih prihodima, saglasno odredbama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, smatraju se:13 1) Novane kazne izreene u krivinom, prekrajnom i drugom postupku koji se vodi pred dravnim organom; 2) Oduzeta imovinska korist i sredstva dobijena prodajom oduzetih predmeta; 3) Prihodi koje svojom delatnou ostvare dravni organi; 4) Prihodi od prodaje i davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u dravnoj svojini; 5) Novane kazne izreene u prekrajnom postupku za prekraje propisane aktom skuptine optine, ako i oduzeta imovinska korist u tom postupku; 6) Prihodi od koncesione naknade; 7) Prihodi ostvareni od prodaje drutvenog kapitala preduzea koji se transformie i od prodaje akcija koje je preduzee steklo bez naknade u drugom preduzeu, kao i od prodaje akcija steenih svojinskom transformacijom; 8) Prihodi ostvareni od prodaje dravnog kapitala preduzea koji se transformie; 9) Prihodi po osnovu donacija.

2. CARINE KAO INSTRUMENT JAVNIH PRIHODA2.1. POJAM I ZNAAJ CARINACarina predstavlja dunost koja se naplauje, najee, na uvoznu robu u vidu novanog iznosa, a po utvrenim carinskim stopama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zatite domae privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina na robu koja sa izvozi iz zemlje, npr. u Indiji na itarice u cilju prehranjivanja domaeg stanovnitva. Carine i carinski sistem svake drave imaju veliki znaaj pri otvorenoj meunarodnoj robnoj razmeni. Iz tih razloga, a posebno iz razloga breg ukljuivanja privrede neke zemlje u meunarodne robne tokove, bitno je da carina i carinski sistem te drave, budu savremeni sa nizom usvojenih meunarodnih reenja koje imaju razvijene drave. Voenje zatitne carinske politike i njena konkretizacija u Carinskoj tarifi svake zemlje je vrlo osetljivo pitanje i ljudi koji vode carinsku politiku moraju biti posebno obazrivi pri13

Bara, S., Staki, B., Ivani, M., Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007, str. 141.

~ 16 ~

konkretizaciji zatitne carinske politike u carinskim tarifama. Ta obazrivost bi se ogledala, pre svega, u tome da zacrtana carinska politika u carinskim tarifama ne sme da bude ni suvie visoka da spreava uvoz roba, putem zacrtanih visokih carinskih stopa, kao ni obrnuto, da carinske stope budu suvie niske i da se suvie liberalizuje uvoz, ne vodei rauna pri tome o razvoju domae proizvodnje. Reenja treba traiti kroz jedan srednji pristup, da carine budu u pogledu svoga nivoa realno odmerene, tj. da ne budu ni preterano visoke, ni preterano niske, tj. da budu tako postavljene da omoguavaju razumnu konkurenciju i razuman uvoz inostranih roba. Carine ne smeju biti barijera otvorenim robnim razmenama sa inostranstvom, niti uvozu, jer se radi i o zavisno uvoznoj privredi (pa se ni izvoz ne moe ostvariti bez neophodnog uvoza, posebno reproduktivnog materijala i sirovina, to e omoguiti proizvodnju roba za izvoz), ve naprotiv, one moraju biti u funkciji takvih robnih razmena.14 S druge strane, carine ne mogu biti zabrana uvozu iz inostranstva, jer autarhina i zatvorena privreda jedne drave, pa ak i onih razvijenijih drava, nije poeljna niti ekonomski opravdana. Stoga carina, u svakom carinskom sistemu, pogotovu kod mladih privreda u razvoju, mora da omogui i razuman uvoz, ali da i instrumenti carina i institucije carinskog sistema omogue i pospeuju izvozne tokove privreda u tranziciji i razvoju. Tako moemo da zakljuimo da primarna uloga carina je zatita domae proizvodnje, a sekundarna uloga fiskalni efekat koji ona ispoljava pri punjenju budeta odreene drave.

2.2. VRSTE CARINA Carine moemo podeliti prema pet kriterijuma:15 1. Prema pravcu kretanja: a) uvozne; b) izvozne ; c) provozne (tranzitne) . 2. Prema svrsi carine: a) Fiskalne (finansijske) i zatitne (ekonomske) - fiskalna se uvodi radi poveanja prihoda drave, tako npr., ako bi neka severno-evropska drava uvela carinu na juno voe, to bi predstavljalo fiskalnu carinu, jer ne bi imala zatitni karakter po domau proizvodnju. Meutim, naplata carine na robe koje se trenutno u zemlji ne proizvode, ali se u skoroj budunosti oekuje proizvodnja, predstavljala bi zatitnu carinu. Zatitna carina se uvodi u cilju zatite domae proizvodnje od inostrane konkurencije.14 15

Ibraimovi, F., Koprivi, Z., Carinjenje robe s pratkinim primerima, 2005. Pavlovi, ., Raievi, B., Javne finansije, Univerzitet BK, Beograd 1995.

~ 17 ~

b) Socijalno-politika carina - uvodi se iz socijalnih i politikih razloga, i tu se radi mahom o izvoznoj carini na odreene proizvode, npr. ivotne namirnice. 3. Po nainu obrauna: a) carine prema vrednosti robe - robu manje vrednosti manje tereti u odnosu na vredniju i skuplju robu. b) specifine carine - obraunavaju se po jedinici mere, npr. po komadu, litru, metru, kilogramu i sl. c) kombinovane (meovite) carine - predstavljaju vid kombinacije prethodne dve. 4. Po nainu propisivanja: a) autonomna carina - jedna drava je uvodi samostalno i nezavisno od meunarodnih normi snagom svog suvereniteta. b) ugovorne (konvencionalne) carine - propisuju se na bazi dvostranih ili viestranih sporazuma izmeu drava. Tako izmeu zemalja lanica EU nema carina pri prometu roba, a postoji zajednika carinska tarifa prema treim zemljama. c) kombinovane - kombinacija a) i b).

5. Po ekonomsko-politikom delovanju: a) prohibitivne (zabranjujue) carine - carine koje su toliko visoke da praktino onemoguavaju uvoz roba na trite. b) retorzivna (ratnika) carina - protivmera neke drave prema drugoj koja dri visoke carine. c) preferencijalne (povlaene) carine - cilj im je da pospee robnu razmenu sa odreenim zemljama sa kojima je sklopljen takav sporazum. d) diferencijalne carine - oteavaju robnu razmenu, to robu iz jedne zemlje dovodi u nepovoljniji poloaj u odnosu na robu iz drugih zemalja. e) antidempinske carine - oblik dopunske carine koja izjednaava cenu uvozne robe kada je ona nia od normalne, realne cene, a na to jo ide i redovna carina. f) kompenzatorne carine - uvode se za robu koja je u zemlji porekla ili izvoza dobila neku subvenciju, premiju u vidu stimulacije izvoza, pa se u cilju neutralisanja tih subvencija naplauje kompenzetorna carina.

2.3. CARINSKI POSTUPCI

~ 18 ~

U novijim carinskim sistemima za razliku od dosadanjih sistema predviena je kategorija carinskih postupaka, odnosno svako carinsko dozvoljeno postupanje i upotreba robe, gde uesnici u postupku stiu prava i obaveze u vezi sa robom predstavljaju carinske postupke. Carinski postupak je definisan kao pojam kao i njegove vrste, ali radi daljnjeg objanjavanja vrste postupka emo sada nabrojati: Stavljanje robe u slobodan promet; Tranzit (spoljni i unutranji); Carinsko skladitenje; Aktivno oplemenjivanje; Prerada pod carinskom kontrolom; Privremeni uvoz; Pasivno oplemenjivanje; Izvoz; Privremeni izvoz.

Radi sprovoenja ovih postupaka, za svaki postupak, osim stavljanja robe u slobodan promet, potrebno je odobrenje nadlenog carinskog organa, to znai da deklarant radi sprovoenja postupaka, mora podneti zahev carinarnici za dobijanje odobrenja za njegovo sprovoenje.

2.3.1. STAVLJANJE ROBE U SLOBODAN PROMETDa bi se roba stavila u carinski postupak moraju biti ispunjeni odreeni uslovi koji su bili poznati i dosada, odnosno da roba mora da bude obuhvaena deklaracijom koju podnosi deklarant i da uz nju moraju biti priloene isprave za sprovoenje ovog postupka.16 Ovde treba naglasiti da se prvi put predvia mogunost i korienja drugaijih isprava, osim deklaracija, kao to su knjigovodstveni zapisi, finansijska i materijalna evidencija koja se mora voditi na nain naloen od strane carinskog organa.17 Prvi put koristie se elektronske deklaracije, odnosno podaci iz deklaracija pripremljeni prema odreenim standardima. Oni e se razmenjivati elektronskim putem izmeu deklaranata i carinskih organa, uz sprovoenje svih faza postupaka predvienih za prijem deklaracije. Osim po svom obliku i medijumu, predviena je mogunost podnoenja deklaracija na razliite naine, u razliito vreme i sa razliitom sadrinom i to: Prethodna deklaracija; Redovna deklaracija; Nepotpuna deklaracija; Naknadna deklaracija;16 17

Ibraimovi, F., Koprivi, Z., Carinjenje robe s pratkinim primerima, 2005. Pavlovi, ., Raievi, B., Javne finansije, Univerzitet BK, Beograd 1995.

~ 19 ~

Rekapitulativna deklaracija.

Imajui u vidu osnovnu tendeciju, da se potenim trgovcima omogui brzo, lako i efikasno sprovoenje carinskog postupka, uz najkrae zadravanje robe pod carinskom kontrolom, ove deklaracije praktino predstavljaju povlasticu koja omoguuje sprovoenje postupka na unapred naveden nain i koje e veoma paljivo biti odobravana. Prethodna deklaracija je deklaracija koja je podneta carinskom organu pre prispea robe sa svim potrebnim podacima i svim potrebnim priloenim ispravama, s tim to se mogu izvriti samo potrebne kontrole usklaenosti podataka kao i logike kontrole putem raunara. Ova deklaracija se ne moe primiti, jer nije ispunjen jedan od glavnih uslova, a to je prisutnost robe, meutim predstavlja veliko ubrzanje postupka, jer se po prispeu robe ne moraju vriti radnje koje su ve izvrene. Nepotpuna deklaracija je deklaracija koja ne sadri sve podatke o robi, potrebne za sprovoenje carinskog postupka, ali sadri sve elemente potrebne za utvrivanje carinskog duga i primenu spoljnotrgovinskih propisa koji se odnose na uvoz robe (npr. deklarant nije pribavio odgovarajue uverenje o poreklu). Ova deklaracija se moe primiti, s tim to je deklarant duan da naknadno pribavi uverenje o poreklu i kao takvo ga naznai u deklaraciji. Rekapitulativna deklaracija podnosi se ako je roba ocarinjena na osnovu knjigovodstvenih zapisa ili finansijske, ili druge dokumentacije, a radi se o uvozu iste vrste robe od strane istog uvoznika, odnosno korisnika, kojom se obuhvataju sprovedena carinjenja u prethodnom periodu. Carinskom organu je data mogunost da odlui da li e vriti pregled predate dokumentacije ili izvriti fiziki pregled robe. Ovde e doi do primene mehanizma selektivnog pregleda, to jest na osnovu odreenih kriterijuma koji e biti razvijeni vrie se selekcija carinskih deklaracija, kod kojih e biti vren ili pregled priloene dokumentacije, ili fiziki pregled robe ili jedno i drugo. Poiljke koje nisu pregledane kao i pregledane poiljke mogu biti predmet naknadne kontrole. Predmet naknadne kontrole su robne, knjigovodstvene, finansijske i druge isprave, s tim to se moe izvriti i ponovni pregled robe. Roba stavljena u slobodan promet, nakon plaanja svih propisanih dabina stie status domae robe. Sa robom stavljenom u slobodan promet moe se slobodno raspolagati, osim ako za nju nije plaena carina, ili je plaena po povoljnijoj stopi, pa se onda nalazi pod carinskim nadzorom sve dok ne prestanu uslovi zbog kojih je priznata neka povlastica, odnosno kada se izveze, uniti, ili kad carinski organ dozvoli njenu upotrebu u druge svrhe, a ne u one svrhe zbog kojih je odreena neka povlastica, u kom sluaju se moraju platiti sve propisane dabine.

2.3.2. TRANZIT

~ 20 ~

Carinski zakon definie tranzit kao kretanje robe pod carinskim nadzorom ili carinskom kontrolom izmeu dva mesta unutar carinskog podruja i to strane robe koja nije nacionalizovana i domae robe namenjene izvozu. Postupak tranzita poinje prijavljivanjem robe ulaznoj graninoj carinarnici ili carinarnici gde je roba prethodno prijavljena, a zavrava se predajom robe i propisanih isprava odredinoj carinarnici. Deklarant koji je podneo tranzitnu deklaraciju odgovoran je za predaju robe odreenoj carinarnici u nepromenjenom stanju i duan je da poloi obezbeenje za plaanje carinskog duga, koji moe biti pojedinano (za jedan carinski postupak) ili generalno (za vie tranzitnih postupaka) uz odobrenje direktora. Obezbeenje se ne polae u sluaju prevoza robe potom, u vazdunom ili eleznikom saobraaju i prevozom cevovodom ili dalekovodom. Domaa roba nakon izvoznog carinjenja se pod carinskim nadzorom i carinskom kontrolom zajedno sa propisanim ispravama upuuje izvoznoj carinarnici radi izvoza u inostranstvo. Domaa roba se moe uputiti pod carinskim nadzorom izmeu dva mesta na domaoj teritoriji preko stranog podruja u okviru tranzitnog postupka.

2.3.3. CARINSKO SKLADITENJECarinsko skladitenje je poseban carinski dozvoljeni postupak, radi smetaja robe u carinsko skladite. Carinski organ odobrava smetaj robe u carinsko skladite nakon ega se podnosi deklaracija za smetaj robe.18 Carinski zakoni obino propisuju dve vrste carinskih skladita javna i privatna. Javno carinsko skladite je skladite u kome dralac carinskog skladita prua usluge skladitenja za svoju ili tuu robu, dok je privatno carinsko skladite skladite u kome dralac skladita moe da dri samo svoju robu. Pri tome, zakon pravi razliku izmeu draoca skladita i korisnika skladita, s tim to je korisnik skladita lice koje je duno da stavi robu u postupak carinskog skladitenja ili lice na kome su prenesena ta prava. Dralac carinskog skladita je duan da vodi evidenciju o robi smetenoj u carinsko skladite i odgovoran je za ispunjavanje svih uslova propisanih Carinskim zakonom i drugim propisima. U carinskom skladitu, osim skladitenja i uvanja robe sprovodi se postupak aktivnog oplemenjivanja ili postupak prerade pod carinskim nadzorom u skladu sa uslovima propisanim za ove postupke. Da bi neki od ovih postupaka zapoeo, prethodno se mora okonati postupak carinskog skladitenja bez obzira to roba ostaje u carinskom skladitu.

18

Ibraimovi, F., Koprivi, Z., Carinjenje robe s pratkinim primerima, 2005.

~ 21 ~

2.3.4. UVOZPrivremeni uvoz kao carinski dozvoljeni postupak se potpuno odvojeno regulie od aktivnog oplemenjivanja i treba ga razlikovati tako to se radi o carinski odobrenom postupku u okviru koga se strana roba koristi u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza u neizmenjenom stanju, osim zbog uobiajenog smanjenja vrednosti zbog njene upotrebe.19 Na robu koja se privremeno uvozi ne plaa se carina ili se plaa po snienoj stopi i na nju se ne primjenjuju mere komercijalne politike (spoljnotrgovinska ogranienja), osim ako posebnim propisima nije drugaije regulisano. Kao i kod ostalih posebnih postupaka, privremeni uvoz se moe obaviti samo na osnovu podnetog zahteva i dobijenog odobrenja od strane carinskog organa, s tim to se privremeni uvoz moe odobriti samo ako je mogue utvrditi istovetnost uvezene robe. Carinski zakoni obino ne propisuju rok za privremeni uvoz, ve ostavljaju carinskom organu da u odobrenju sam utvrdi ovaj rok, polazei od ugovorenih uslova i ispunjavanja svrhe privremenog uvoza. 2.3.5. IZVOZ U Carinskom zakonu, predvieno je davanje odobrenja od strane carinskog organa za iznoenje robe iz carinskog podruja. Ovo znai da se domaa roba stavlja u postupak izvoza nakon izdatog odobrenja, s tim to ovaj postupak ne vai za pasivno oplemenjivanje ili tranzit domae robe od jednog mesta na domaem podruju do drugog mesta na domaem podruju preko strane teritorije. Takoe je i novina da se izvozna deklaracija moe podneti carinskom organu ne samo prema mestu gde se roba nalazi ili pakuje, ve i prema seditu ili prebivalitu izvoznika. Stavljanje robe u postupak izvoza stvara obavezu izvozniku da robu izveze iz carinskog podruja u stanju u kakvom je bila u momentu prihvatanja izvozne deklaracije.

2.4. EFEKTI CARINEEfekti koje proizvode carine mogu biti: Alokativni efekat - Dolazi do relokacije proizvodnih resursa. Zbog porasta cene dobra X u zemlji dolazi do gubitka blagostanja na strani proizvoaa i potroaa.

19

Bara, S., Staki, B., Ivani, M., Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007, str. 140.

~ 22 ~

Redistributivni efekat - Utie na redistribuciju dohotka u zemlji (od potroaa ka proizvoaima), zbog porasta cena uzrokovanog uvoenjem carine. Efekat stvaranja i skretanja trgovine - Efekat stvaranja trgovine nastaje kao rezultat preferencijalnih carinskih stopa utvren u okviru regionalnog trgovinskog sporazuma, efekat skretanja trgovine pokazuje obim trgovine koji se umesto sa eksternima sa niim trokovima sada ostvaruje sa partnerima koji su lanovi integracije, a proizvode po viim trokovima. Efekt liberalizacije i distorzije efekat liberalizacije nastaje, jer neki tokovi nailaze na manja ogranienja nego pre, efekat distorzije nastaje kada je roba optereena raznim carinskim tarifama pa dolazi do diskriminacije cena.

2.4.1. EFEKTI UVODJENJA CARINA SLUAJ MALE ZEMLJEKada se govori o maloj zemlji, misli se na njenu geografsku i na ekonomsku veliinu na svetskom tritu. Pretpostavlja se da mere koje mala zemlja preduzima radi regulisanja svoje spoljnotrgovinske razmene nee imati uticaj na svetsko trite.20

Komentar: Poto se radi o maloj zemlji ije mere ne uticu na kretanja na svetskom tritu nakon uvodjenja carina u visini t, cena proizvoda u posmatranoj zemlji e se poveati sa Pw na Pt ali e nivo svetske cene Pw ostati isti. Carine e imati efekat I na smanjenje potronje sa Q4 na Q3,20

Ibraimovi, F., Koprivi, Z., Carinjenje robe s pratkinim primerima, 2005.

~ 23 ~

poveanje proizvoda sa Q1 na Q2 kao i smanjenje uvoza sa Q1Q4 na Q2Q3. Prikazane su kriva ponude S i tranje D za proizvod X. U uslovima slobodne trgovine proizvid bi u zemlji A uvozio po svetskoj ceni Pw. pri ovom nivou cene ukupna proizvodnja bi bila 0Q1 a ukupna potrosnja 0Q2 tako da bi se uvozom Q1Q4 pokrila razlika izmedju vee potronje i manje proizvodnje na domacem tritu. Ova zemlja uvozi specifinu carinu t po jedinici proizvoda X. prvi efekat je povecanje cene proizvoda X za visinu carine t tj sa Pw e porasti na Pt. Nivo svetske cene e ostati isti. Ovo ima viestruke efekte: Smanjenje potrosnje sa 0Q4 na 0Q3, uvodjenjem carina dolazi do poveanja cene X sa Pw na Pt sto ima za posledicu manju potronju. Poveanje domae proizvodnje sa 0Q1 na 0Q2 do ega e doci zbog viih cena na domaem tritu usled uvodjenja carina.

2.4.2. EFEKTI UVODJENJA CARINA SLUAJ VELIKE ZEMLJEVelika zemlja znai da je znaajan uvoznik proizvoda koji posmatramo. Uvodjenje carine na uvoz moe da ima za posledicu pobojlsanje blagostanja za tu zemlju u odnosu na situaciju kada je medjnarodna razmena slobodna.21

21

Ibraimovi, F., Koprivi, Z., Carinjenje robe s pratkinim primerima, 2005.

~ 24 ~

Komentar: Pri svetskoj ceni Pw koliina izvoza iz zemlje B je jednaka koliini uvoza u zemlji A. Pretpostavimo da je A velika zemlja koja je znaajan uvoznik posmatranog porizvoda iz zemlje B. Ukoliko A uvede carine na uvoz to e dovesti do smanjenja tranje sa Q1Q4 na Q2Q3 I uticae na pad cene tog porizvoda u B sve dok se njegova medjunarodna razmena ponovo ne uravnotei, tj dok uvoz u A ne bude jednak izvozu iz B. To e se desiti kada cena u B padne na nivo P'. Na levoj strani je prikazana ponuda i tranja proizvoda X u zemlji A a sa desne u zemlji B. B ima komparativne prednosti u proizvodu X. Pw je cena pri kojoj je zemlja A eli da uveze kolicinu proizvoda X koju zemlja B eli da izveze. Na tom nivou A eli da uveze Q1Q4 jedinica X to je jednako kolicini Q1'Q4' koju je B spremna da izveze. Pw je jedini nivo ravnotene cene u uslovima slobne trgovine pri kome je izvoz iz B jednak uvozu u A. U sluaju kada bi cena X bila iznad ravnotene, tranja za uvozom bi opala u A dok bi dolo do poveanja ponude izvoza u zemlji B to bi imalo za posledicu pad cene proiz X na svetskom tritu. Ako bi cena bila ispod ravnotene situacija bi bila obrnuta i usledio bi rast cene X.22

2.5. CARINSKA POLITIKACarinska politika predstavlja svesno usmeravanje drutva na planu carinske zatite, putem niza carinskih instrumenata, kako dugoronih tako i fleksibilnih.23 1) Aktivna carinska politika - njome se pomae izvoz. U mere aktivne carinske politike spadaju sve vrste subvencija i premija koje su upuene na poveanje izvoza, razne poreske olakice, povraaji carina, oslobaanje od mnogih dabina i taksi pri izvozu domae robe. 2) Pasivna zatitna politika - obuhvata sve mere carinske politike koje se sprovode u cilju ograniavanja uvoza, kao i vancarinska ogranienja uvoza u obliku taksi, poreza i sl. Pasivna zatitna politika moze biti nominalna, realna i efektivna. a) Nominalna carinska zatita predstavlja nominalno optereenje u Carinskoj tarifi. b) Stvarna (realna) carinska zatita moe se izraunati na osnovu naplaene carine i ostvarene vrednosti uvoza roba. c) Efektivna carinska zatita je ona carinska zatita koja omoguava zatienim privrednim granama ili delatnostima povoljnije uslove stvaranja dohotka. Carinska zatita omoguava zastienoj proizvodnji da za svoje proizvode formira cene na istom ili priblino istom nivou kao to su cene iz uvoza u koje je uraunata carina. 3) Racionalna i selektivna zatitna carinska politika - carinskom politikom se mora ostvariti zatita domae proizvodnje, ali ne svake i po svaku cenu. Treba tititi onu proizvodnju koja22 23

www.draftpages.googlepages.com/meo1.pdf Pavlovi, ., Raievi, B., Javne finansije, Univerzitet BK, Beograd 1995.

~ 25 ~

posluje sa razumnim trokovima proizvodnje, a ne onu koja je neperspektivna i zastarela. Takoe, carina ne treba da titi sve istom carinskom stopom, ve one privredno razvijenije niom stopom, a manje razvijene viom carinskom stopom. Bitno je odrediti: ta tititi, u kojoj meri, kako i koliko dugo. 4) Instrumenti zatite (protekcionizma): a) Dugoroni instrumenti carinske zatite - tu spadaju: carinska tarifa; carinski zakon (koji uz carinsku tarifu predstavlja najosnovnije zakone iz oblasti carina); carinska osnovica (bez koje nema realne carinske zatite kod svih savremenih carinskih sistema koji usvajaju naplatu carina po sistemu ad valorem); carinska stopa.

b) Elastini (fleksibilni) instrumenti carina i carinske zatite - to su oni instrumenti u carinskom sistemu koji se mogu adekvatno prilagoavati privrednim potrebama, u odreenom vremenskom trenutku. Oni ne zahtevaju dui proces izmena, kao to je sluaj sa dugoronim instrumentima, kada je potrebno i zasedanje parlamenta da bi dolo do njihovih usvajanja ili izmena, ve to moe po daleko kraoj proceduri, vrlo efikasno, da uini po zakonu ovlaeni organ. U nastavku slede neki od elastinih istrumenata: Carinski kontigenti - predstavljaju instrument elastine carinske politike pomou kojeg se moe vriti smanjenje postojee carinske stope, odnosno zatite iz Carinske tarife za odreeni procenat ili se ak nivo zatite moe svesti na nulu. Postoji vie vrsta carinskih kontigenata: Vrednosni kontigent - limitiran je odreenim vrednosnim iznosom, npr. kad uvoz date robe dostigne vrednost od 1.000.000 $, na dalji uvoz e se primenjivati redovna stopa iz Carinske tarife. Vremenski ogranien kontigent - sniena carinska stopa se primenjuje do odreenog vremenskog perioda, npr. do 31. decembra neke godine, a nakon toga redovna carinska stopa. Namenski ogranien kontigent - sniena stopa vai samo za odreene uvoznike, npr. zdravstvene ustanove. Vremenski neogranieni carinski kontigenti - traju sve dok se ne opozovu od strane davaoca, po pravilu se odnose na sve korisnike. Preferencijalne carine (carinski preferencijali) - njih drava predvia u svome zakonodavstvu ili po osnovu meunarodnih ugovora. Pomou njih se mogu dati odreene pogodnosti nekim dravama u vidu snienja carinskih stopa ili ak neplaanja carina, a sve u cilju unapreenja robne razmene sa tim dravama. U Carinskom zakonu predvieno je da pri uvozu roba iz zemalja u razvoju mogu da se odrede preferencijalne tj. povlaene carinske stope, uz uslov da su robe proizvedene u tim zemljama ili da ~ 26 ~

je u tim zemljama vrednost robe uveana najmanje za 51%. 5) Drugi fleksibilni instrumenti carina i carinske zatite carine. Dodatna carina - uvodi se kao protivera, kao oblik borbene ili ratnike

Sezonske carinske stope - uvode se za odreene poljoprivredne proizvode u odreenom periodu u cilju obezbeenja stabilnosti domae proizvodnje i domaeg trita. Npr. Vlada neke drave moe pored postojeih stopa uvesti i sezonske stope, koje ne mogu biti vee od 20%.

Ramplasman - carinski ramplasman podstie uvoz omoguujui domaoj privredi uvoz bez plaanja carina, pod uslovom da u odreenom vremenskom roku, npr. do godinu dana, taj uvoznik izveze robu u istoj vrednosti. Povraaji carina (drawback) i drugih uvoznih dabina - ovaj instrument omoguava povrat naplaene carine na robu koja je uvezena (sirovine i reproduktivni materijali), pod uslovom da je ista upotrebljena u proizvodnji robe za izvoz. Potrebno je u roku od est meseci od izvoza podneti zahev carinarnici koja je izvrila carinjenje za povrat carine i drugih uvoznih dabina.

2.6. CARINSKE TARIFE (KVOTE)Carinska tarifa predstavlja sreen, sistematizovan spisak roba sa carinskim stopama. Stope predviene u Carinskoj tarifi primenjuju se na robu poreklom iz zemalja koje sa odreenom dravom zakljuile ugovor s klauzulom najveeg povlaenja ili koje tu klauzulu primenjuju na robu poreklom iz same te odreene drave.24 Osnovne karakteristike carinske tarife su da je opta (primenjuje se na sav uvoz roba) i uvozna - carinske stope se primenjuju samo pri uvozu roba. Ona je advalorna, jer se carinske stope obraunavaju na vrednost robe. Ona je jednokolona. Predstavlja kombinovani pravni akt, jer se carinske stope odreuju autonomno, a nomenklatura je meunarodna (harmonizovana nomenklatura).25

2.6.1. VRSTE CARINSKIH TARIFAa) Carinske tarife u uem i irem smislu - u uem smislu predstavljaju sreeni spisak24 25

Pavlovi, ., Raievi, B., Javne finansije, Univerzitet BK, Beograd 1995. Bara, S., Staki, B., Ivani, M., Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007.

~ 27 ~

carinskih roba i predvienih carinskih stopa za date robe. U irem smislu pored spiska roba imaju i normativni (zakonski) dEo sa odreenim odredbama. b) Carinske tarife trajnog i privremenog karaktera - one koje se donose zakonom su trajnog karaktera i usvaja ih parlament, a privremenog karaktera su one koje se donose podzakonskim aktima od stane Vlade. c) Autonomne, ugovorne i kombinovane carinske tarife - autonomne drava propisuje samostalno, ugovorne su one koje su donete na bazi meunarodnih sporazuma, a kombinovane su one gde odreena drava propisuje npr. stope carina, a prihvata konvencijalna reenja u pogledu carinske nomenklature (spisak roba). d) Jednokolone i viekolone carinske tarife - jednokolene imaju samo jednu kolonu carinskih stopa, viekolone vie. e) Uvozne, izvozne i provozne carinske tarife f) Advalorne (vrednosne), specifine i kombinovane carinske tarife - kod advalornih se carinska stopa naplauje na osnovu vrednosti robe. U specifinim carinskim tarifama osnova za naplatu carine je jedinica mere proizvoda (komad, metar, kilogram, tona), tako je npr. u vajcarskoj. Kod kombinovane carinske tarife carina se utvruje i po vrednosti i po jedinici mere, npr. moe se za odreene robe naplaivati carina po vrednosti, a za druge po jedinici mere. Ili da se naplauje po vrednosti, pa ako se dostigne predvieni novani iznos, da se naplauje i specifina carinska tarifa. g) Preferencijalne i diferencijalne carinske tarife - preferencijalne tarife primenjuju povlaene stope pri uvozu iz odreenih zemalja. Diferencijalnim se primenjuju uveane stope za robu koja je poreklom iz odreenih zemalja, najee kao oblik protivmere. h) Briselska i Harmonizovana carinska tarifa - Briselska je starijeg datuma i ima 21 odeljak, 99 glava i 1097 tarifnih brojeva, sreenih prema poreklu, nameni, stepenu dorade i sl. Harmonizovana je novijeg datuma, prilagoena za kompjutersku obradu, ima 21 odeljak, 97 glava, sa rezervnom glavom za budue nove proizvode i 1241 tarifnih brojeva.

2.6.2. ZAKON O CARINSKOJ TARIFI I NJEGOVI SASTAVNI DELOVIa) Normativni deo zakona o Carinskoj tarifi - U normativnom delu zakona predvieno je da je ona uvozna, jednokolona i da se stope iz Carinske tarife primenjuju na robu poreklom iz zemalja koje su nekom zemljom zakljuile ugovor sa klauzulom najveeg povlaenja ili koje tu klauzulu primenjuju faktiki na robu poreklom iz te zemlje. Na robu iz ostalih ~ 28 ~

zemalja primjenjuju se stope predviene u Carinskoj tarifi uveane za 70%. U normativnom delu predvieno je uproeno svrstavanje delova, nesastavljenih i rastavljenih proizvoda, proizvoda koji se privremeno uvoze radi oplemenjivanja. b) Carinska tarifa, kao spisak roba - carinska nomenklatura, svrstavanje roba u Carinskoj tarifi i carinske stope - pod pojmom "nomenklatura", u smislu Zakona o Carinskoj tarifi, podrazumevaju se: naimenovanja odeljaka, glava, razdela, tarifnih brojeva i tarifnih podbrojeva sa odgovarajuim ifriranim oznakama. To znai da je nomeklatura Carinske tarife, u prvom redu, podeljena na odeljke, odeljci na glave, a ovi su podeljeni na razdele. Carinska tarifa ima ukupno 21 odeljak, 97 glava, s tim to je 77. glava rezervisana za nove proizvode, i 1241 tarifni broj. c) Svrstavanje nesastavljenih i rastavljenih proizvoda u Carinskoj tarifi - nesastavljeni i rastavljeni proizvodi mogu se u skladu sa zakonom o carinskoj tarifi, na zahtev poreskog obveznika, svrstati u tarifni stav sastavljenog proizvoda, uz primenu stope carine za sastavljeni proizvod. d) Uproeno svrstavanje u Carinskoj tarifi - roba iz odeljaka od 7 do 18 Carinske tarife (npr. plastika, guma, koa, drvo, keramika, staklo, tekstil, metali), koja predstavlja delove za neposrednu ugradnju, bez dodatne obrade i dorade u proizvode iz odeljaka od 16 do 18 (maine, aparati, ureaji, prevozna sredstva, instrumenti i sl.), moe se na zahtev carinskog obveznika svrstati u isti tarifni stav u koji se svrstava proizvod koji se uvozi, pod sledeim uslovima: da je za carinjenje prijavljen uvoz delova koji se svrstavaju u 5 ili vie razliitih tarifnih stavova Carinske tarife; da su delovi namenjeni za izgradnju novih proizvoda ili za odravanje proizvoda; e) Carinske stope u Carinskoj tarifi - stope u carinskoj tarifi predstavljaju odraz zatite domae proizvodnje i odreene su u rasponu od 0 do 40% (za neke tipove putnikih automobila). 26

2.6.3. OSNOVNA PRAVILA I NAPOMENE U CARINSKOJ TARIFI, KOMENTARSKA OBJANJENJA I UVJERENJA O SVRSTAVANJU ROBE U CARINSKOJ TARIFIa) Osnovna pravila za primjenu Carinske tarife: Nazivi odeljaka, glava i razdela dati su samo radi lakeg snalaenja; Tarifni broj obuhvata kako kompletan, tako i nedovren, rastavljen ili sastavljen proizvod; pod materijalom iz tarifnog broja podrazumieva se materijal u istom stanju ili26

Bingulac, Z., Javne finansije, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.

~ 29 ~

pomean sa drugim; Proizvodi koji bi se na prvi pogled mogli svrstati u vie tarifnih brojeva, svrstavaju se na sledei nain: tarifni broj koji ima najkonkretnije naimenovanje proizvoda ima prednost u odnosu na one sa optijim naimenovanjem proizvoda; proizvodi koji se sastoje od razliitih materijala svrstae se kao da se sastoje od materijala koji im daje bitan karakter; Proizvodi koji se ne mogu svrstati primenom ni jednog od do sad nabrojanih pravila svrstae se u odgovarajui tarifni broj predvien za proizvod koji je tom proizvodu najsliniji;27 Futrole za foto-aparate, muzike instrumente, oruje i slini kontejneri, specijalno oblikovani za odreeni proizvod, pogodni za dugotrajnu upotrebu i isporueni s proizvodima za koje su namenjeni, svrstae se sa tim proizvodima; b) Napomene u Carinskoj tarifi - njihov cilj je da se odreene robe iskljue iz odreenog odeljka, glave, tarifnog broja ili podbroja i da se daju definicije roba; c) Komentatorska objanjenja - imaju ulogu u razvrstavanju roba u Carinskoj tarifi, to ine pomou komentarisanja tehniko-tehnolokih svojstava i drugih karakteristika roba. Izdata su u 3 toma; d) Uverenja o svrstavanju roba u Carinskoj tarifi - izdaje ih Savezna uprava carina na zahtev uvoznika. Tako se porezni obveznik obezbeuje da e robu ispravno, prilikom carinjenja, prijaviti po Carinskoj tarifi i tako spreava svoju odgovornost za nepravilno prijavljivanje. Ovo uverenje vai godinu dana, ako se ne izvre u meuvremenu promeneu Carinskoj tarifi koje utiu na svrstavanje robe.28

ZAKLJUAKOd postojanja najranijih ljudskih zajednica postojale su zajednike potrebe koje je trebalo zadovoljiti. Prvobitni oblik pribavljanja sredstava za zadovoljenje razliitih potreba zajednice bio je naturalni. Kada se pojavio novac i kad je prikupljanje prihoda za finansiranje zadovoljenja potreba poprimilo oblik prikupljanja i troenja novca moe se govoriti o javnim finansijama, koje se kao nauna disciplina bave upravo izuavanjem elemenata, instumenata, ciljeva i uinaka prikupljanja, raspodele i troenja javnih prihoda. Razvoj samih javnih prihoda vezan je uz razvoj drave, njenim drutveno politikim ureenjem, kao i oblikom privrednog razvoja.27 28

Bingulac, Z., Javne finansije, Megatrend univerzitet, Beograd 2007. Bara, S., Staki, B., Ivani, M., Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007.

~ 30 ~

Danas svaku dravu karakterie podmirenje javnih potreba, emu prethodi prikupljanje javnih prihoda. Savremenu dravu karakteriu sve opseniji zadaci, to za sobom povlai potrebu kreiranja sve brojnijih i raznovrsnijih finansijskih instrumenata kojima e biti mogue pribaviti to vie sredstava za podmirenje sve veih javnih potreba. Carina je najstariji instrument spoljno - trgovinske politike koji dodatkom na cene robe i usluga utie na obim i vrednost spoljne trgovine. Plaa se na robu koja prelazi dravnu, odnosno carinsku liniju. Pojam carina podrazumeva najpre uvozne carine koje utiu na smanjenje obima uvoza, a zavisno od visine carine dovode i do potpunog spreavanja uvoza. Na poetku su imale fiskalni karakter tj. cilj im je bio punjenje prorauna, a posle su zatitile i domau proizvodnju. Po pravilu je plaa kupac, a klasifikujemo je prema nekoliko kriterijuma. Prema smeru kretanja robe koja se optereuje carinom, razlikuju se uvozne, izvozne i tranzitne carine. Prema nainu odmeravanja, razlikuju se ad valorem (prema vrednosti), specifine (prema npr. snazi motora ili koliini robe) i kombinovane carine. Prema uincima koji se ele postii, mogu biti fiskalne i zatitne. Prema ekonomsko-politikoj nameri, razlikuju se preferencijalne (one koje podstiu uvoz neega), diferencijalne (one koje destimuliu uvoz neega), prohibitivne (one koje su toliko visoke da praktino zabranjuju uvoz), i antidampinke (koje spreavaju uvoz robe po neopravdano niskim cenama) carine. U administrativnom smislu, carina je celokupna administracija koja izvrava propise iz carinskog podruja. U javnim finansijama, carina je izvor prihoda i ubraja se u skupinu neizravnih poreza. Deli se na vrednost uvezenih proizvoda, a ponekad i na vrednost izvezenih. Od velike su vanosti bile u doba ekonomskih kriza, kada su se uvodile radi ouvanja zaposlenosti. Uloga se carina nakon II svetskog rata smanjuje, a posebno uvoenjem GATT i regionalnih trinih integracija (carinskih unija, zajednikog trita vie zemalja i sl.). Carinske tarife (kvote) su mera ogranienja meunarodne trgovine. Kvotom se ograniava koliina ili ukupna vrednost uvoza odreenog dobra u odreenom razdoblju (uvozna kvota), a moe se primeniti zbog platnobilansnih tekoa. Izvozne kvote mogu uvesti zemlje koje su jako zavisne o izvoz primarnih proizvoda.

~ 31 ~

LIT ERATURADr.Aleksandar ivkovi., dr.Dejan Eri., dr.Petar Boovi.,dr.ore Pavlovi., Osnovi finansijskog menadmenta, 2004. Bara, S., Staki, B., Ivani, M., Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. Bingulac, Z., Javne finansije, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007. Ibraimovi, F., Koprivi, Z., Carinjenje robe s pratkinim primerima, 2005. Jelii, B., Javne finansije, RRIF Plus d.o.o., 2001. Komazec, S., Risti, ., Javne finansije, Beograd, 2001. Pavlovi, ., Raievi, B., Javne finansije, Univerzitet BK, Beograd, 1995. Popovi, D., Poreski sistem, Dosije, Beograd, 1999. Raievi, B., Fiskalna ekonomija, Zbornik radova, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006. Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima Internet site-ovi: www.draftpages.googlepages.com www.nbs.yu www.sr.wikipedia.com

~ 32 ~

~ 33 ~