of 32 /32
Repubblica e Cantone Ticino Dipartimento delle istituzioni Il Ticino in breve Informazioni generali Serbo/Croato/ Bosniaco/Montenegrino Srpski/Hrvatski/ Bošnjački/Crnogorski

Il Ticino in breve - Repubblica e Cantone Ticino

  • Author
    others

  • View
    4

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Il Ticino in breve - Repubblica e Cantone Ticino

untitledIl Ticino in breve
Serbo/Croato/
Bosniaco/Montenegrino
Srpski/Hrvatski/
Bošnjaki/Crnogorski
Napomena Cilj ove brošure je da svima koji nameravaju da se
nastane u Kantonu Tiino (Cantone Ticino) ponudi
opšte informacije o ovom kantonu. Ova brošura
nije obuhvatila sve informacije. Za podrobnije
informacije potrebno je obratiti se Slubama
nadlenim za rad opština Kantona Ticino
(Cancellerie dei Comuni del Canton Ticino), kao i
drugim institucijama, udruenjima i kantonalnim
administrativnim slubama navedenim u
dodatne informacije i pojašnjenja, kao i strune
personalizovane savete, u sluaju da su vam
potrebni.
prekontrolisane i smatraju se tanim u trenutku
objavljivanja ove brošure. Meutim, s obzirom na
veliki broj podataka, mogue je da postoje i neke
nepreciznosti, zbog kojih se unapred izvinjavamo.
Autori ove osnovne informativne brošure ne smatraju
se odgovornim za ono što se odnosi na ispravnost,
preciznost, pouzdanost ili celovitost podataka
internet stranica navedenih u ovoj brošuri.
Svi navedeni podaci odnose se na 2012. godinu.
Sadraj
Boravišne dozvole 7
5. Italijanski jezik i suivot 12
6. Škola i obrazovanje 13
7. Integracija stranaca i prevencija diskriminacije 14/15
8. Raditi u Tiinu 16
9. Privreda, porezi i sredstva komuniciranja 17
10. Saobraaj 18/19
11. Zdravlje 20
Bibliografija 29
Korisni brojevi 30
duga 346 km, sa Francuskom 572 km,
sa Italijom 734 km, sa Austrijom 165 km
i sa Lihtenštajnom 41 km. Njena ukupna
površina iznosi 41.285 km2, od kojih 74,5%
se odnosi na plodno zemljište (30,8% šume,
36,9% poljoprivredna dobra, 6,8% naseljena
podruja), dok se 25,5% osnosi na površinske
vode, neobradivo i neplodno zemljište.
Najvee naseljene zone predstavljaju gradovi
Cirih (oko 1.200.000 stanovnika), eneva
(oko 530.000 st.), Bazel (oko 500.000 st.),
Bern (oko 355.000 st.), Lozana (oko 335.000
st.), Lucern (oko 210.000 st.), Sankt Galen
(oko 150.000 st.), Vintertur (Winterthur) (oko
140.000 st.), Lugano (oko 138.000 st.).
Švajcarska ima oko 8 miliona stanovnika,
od kojih su 22,8% stranci (oko 1.815.000).
Zvanini jezici su nemaki 63,7%, francuski
20,4%, italijanski 6,5% i romanš 0,5%.
Najbrojnije verske grupe su rimokatolici 41,8%,
protestanti 35,3%, muslimani 4,3%. (Podaci
iz 2012.)
ini 26 kantona (20 kantona i 6 polukantona).
Federalno vee ministara – Vlada (Consiglio
Federale) je kolegijalni organ i ima 7 lanova.
Federalni parlament (Assemblea federale) se
sastoji od dva doma: Vee kantona (Consiglio
degli Stati), koji ima 46 lanova i koji predstavlja
kantone, i Narodnog vea (Consiglio nazionale)
od 200 lanova, koji predstavlja graane.
u narodnim nošnjama koji na vrhu planine sviraju
alpski rog, ljudi zaposlenih u fabrikama satova ili u
bankama, plavih Hajdi (Heidi) koje prave topljeni
sir (fondu) i sir sa roštilja, restlovanog krompira
i birher-muslia za turiste ljubitelje skijanja. Drugi
Švajcarsku doivljavaju kao zemlju izobilja i novca,
zemlju koja krije sve bankarske tajne, u kojoj
su ulice poploane zlatom, gde okolada tee
u potocima, a sirevi su puni rupa, zemlju punu
vojnih bunkera i atomskih skloništa, zemlju slavnu
po prepoznatljivim vojnim noiima, luku i streli,
neutralnosti, zatvorenim granicama, ureenosti
crvenoj podlozi, prepoznaju simbol Crvenog
krsta (Croce Rossa) simbol humanitarnog rada,
federalizma, vrednosti nastalih na mitovima
o : Viljemu Telu (Guglielmo Tell), Vinkelridu
(Winkelried), Helveciji (Elvezia), Generalu Gizanu
(Generale Guisan), plaenikoj vojsci, Papskoj
gardi, Rusoa (Rousseau), Ursuli Andres (Ursula
Andress), Roderu Federeru (Roger Federer),
Alingiju (Alinghi), Le Korbizijeu (Le Corbusier),
USM nameštaju, uvek tanim vozovima, utim
autobusima i avionskim kompanijama «Crossair» i
«Swissair». Medjutim, postoje i oni koji Švajcarsku
povezuju sa mestima poput planine ervino
(Cervino ili Zermatt), vrha Jungfrau, lucernskog
mosta Kapelbrike (Kapellbrücke di Lucerna),
medveeg parka u Bernu, poznate enevske
fontane «Jet d’eau», zamka Šijon (Castello di
Chillon), vodopada Reno, prevoja Sv. Gotarda
(San Gottardo), Foruma u Davosu, luksuznih
palata u Cermatu (Zermatt), Gštadu (Gstaad) ili
Sankt Moricu (Sankt Moritz). Ali, ima i onih koji
Švajcarsku brkaju sa Švedskom ili Svazilandom,
i sve nas zamišljaju u tirolskoj uniformi, bogate i
podgojene.
vezane samo za Švajcarsku (Swiss made) a koje
posmatrane zajedno ine njen identitet, ili bar
deo njene sloene realnosti, lako prepoznatljive
u inostranstvu. Meutim, te specifinosti ne mogu
se povezati automatski i sa Tiinom. Prema
tome, da li to znai da iveti u Tiinu nije isto
Kad se u inostranstvu spomene Švajcarska,
zamišljaju je kao zemlju pastirskih pejzaa,
jezera sa kristalno istom vodom, borovih šuma,
planina iji su vrhovi pokriveni venim snegom
i ledom, dolina kojima putuju crveni vozii,
zelenih bregova prekrivenih runolistom i drvenim
kuicama (brvnarama), krava i koza koje mirno
pasu, bernardinaca (vrsta psa) na sve strane, ljudi
što i iveti u Švajcarskoj? Da li je ustvari Tiino
Švajcarska? Naravno da jeste, pošto italijanski
kao zvanini jezik, njegova lombardijska
kultura i mediteranska klima ine sastavni deo
švajcarskog identiteta. Meutim, veoma esto
u inostranstvu, ali i u drugim delovima same
Švajcarske, postoji problem da se shvati da
unutar Švajcarske postoje zone sa subtropskom
klimom, palmama, agavama, smokvama,
vinogradima, maslinjacima, sadnicama limuna
gaziranog napitka) iz Mendrizija (Mendrisio) ili
sira Zincarlin iz Kotline Mua (Val di Muggio), ve
i zbog srednjevekovnih zamkova iz Belincone
(Bellinzona), prirodnih štala (Splüi) iz Kotline
Bavone (Valle Bavona), dela Franeska Borominija
(Francesco Borromini), graevina Marija Bote
(Mario Botta) u Luganu, meunarodnog filmskog
festivala u Lokarnu (Locarno), pozorišta Dimitri,
fosilnih ostataka dinosaurusa sa planine San
oro (Monte San Giorgio), romantiarskih crkava
u brojnim dolinama, maslinovog ulja iz zone
eresija (Ceresio) i Švajcarskog centra za naune
kalkulacije. Ove i mnoge druge karakteristike
Tiina, jedinstvene u zemlji, stalno doprinose
traenom, poznatom i uspešnom brendu
Švajcarske (Swiss made) na kojem nam ponekad
zavide.
godina imala ratove, ivela je pod terorom,
ubistvima i masakrima, i uprkos tome
«proizvela» je Mikelanela (Michelangelo),
Renesansu. U Švajcarskoj postoji bratska
ljubav, petsto godina mira i demokratije i šta
je «proizvela»? Satove s kukavicom.» (Šala
Orsona Velsa /Orson Welles u filmu «Trei
ovek» (1949.) Karola Rida /Carol Reed).
Repubblica e Cantone Ticino
4
5
površine Švajcarske, i ima gotovo 340.000
stanovnika (podaci iz 2012.), koji su uglavnom
katolike veroispovesti i nastanjeni su u gradskim
i prigradskim zonama Lugana (135.000 st.), koji
je po veliini trei finansijski centar Švajcarske,
zatim u zoni Lokarna/Askone (Locarno/Ascona)
(55.000 st.), Belincone (50.000 st.) i Kjaso/
Mendrizio (Chiasso/Mendrisio) (50.000 st.).
Istorija ukratko
keltska plemena. Kasnije su teritoriju osvojili
Rimljani i pripojili je Reciji (Rezia). Tokom Srednjeg
veka regija deli sudbinu Lombardije, trpei invazije
Ostrogota, Longobarda i Franaka (Franchi). Oko
nje se zatim bore gradovi-drave Komo (Como) i
Milano, da bi polovinom XIV veka konano potpala
pod vlast milanskih vojvoda, prvo porodice
Viskonti (Visconti) a zatim i Sforca (Sforza). Godine
1182, doline Blenio i Leventina potpisuju Torski
pakt kojim se obavezuju na meusobnu zaštitu.
Taj pakt e kasnije posluiti kao osnova poznatog
Ritliškog (Grütli) dogovora iz 1291, dokumenta koji
se smatra švajcarskim osnivakim aktom. Regiju
kasnije postepeno osvajaju drugi kantoni, sa ciljem
kontrolisanja alpskih prelaza, naroito Prelaza Sv.
Gotard (Passo San Gottardo).
je na osam autonomnih okruga koji su bili pod
upravom Konfederacije kantona (Cantoni
Helvetskoj Republici (Repubblica Elvetica), koju
je naposletku Napoleon 1803. godine ukinuo
da bi stvorio novu Konfederaciju od 19 kantona.
Godine 1798. vojnici Cisalpinske republike
(Repubblica Cisalpina) iznenada prodiru u Lugano,
ali nailaze na otpor Mesne dobrovoljaka garde
(tzv. Volontari del Borgo), koju je inilo lokalno
stanovništvo. Nakon jednodnevnog grozniavog
prednosti. Najnapredniji deo luganske buroazije
Blaga klima, subtropska vegetacija, konfiguracija
terena, gradski centri, gastronomija, kultura,
istorija i italijanski jezik, razlikuju Kanton Tiino od
ostatka Švajcarske. To je jedini kanton koji se u
potpunosti nalazi ispod Alpa. Celom njegovom
duinom od 100 km uspevaju najrazliitiji oblici
evropske vegetacije, od likena na Alpima do agava
i palmi na obalama jezera.
Tiino se sastoji od dve glavne geografske zone
i one su razdeljene Planinom eneri (Monte
Ceneri): Sopraeneri (Sopraceneri), koja se nalazi
na severu Planine eneri (tipina alpska zona
koju preseca gornji tok reke Tiino), i Sotoeneri
(Sottoceneri), koja se nalazi na jugu Planine eneri
(ova zona ima prealpske karakteristike i u nju ulazi
italijanska enklava Kampione (Campione d’Italia).
Iako mu je kultura italijanska, Tiino politiki
pripada Švajcarskoj. To je moderna i dinamina
regija kroz koju prolaze velike evropske eleznike
i drumske saobraajnice a ima i dobru avionsku
povezanost.
(Graubünden). Njegov zvanini naziv je Republika
i Kanton Tiino (Repubblica e Cantone Ticino),
zvanini jezik je italijanski, a glavni grad je
Belincona (Bellinzona). Zajedno sa još etiri doline
u Graubindenu Tiino ini italijansku Švajcarsku.
Kanton Tiino (Tesìn ili Tisìn na lokalnom dijalektu)
dobio je ime po reci Tiino koja protie kroz
njega, od izvora na Prelazu Novena (Passo
della Novena), pa do uša u Veliko jezero (Lago
Maggiore). Po kantonalnom Ustavu, «Tiino je
demokratska republika koju odlikuju italijanski
jezik i kultura» (l. I Ustava), dok preambula
precizira da je «narod Tiina» posveen
«istorijskom zadatku interpretiranja italijanske
kulture unutar Švajcarske konfederacije».
eljenu nezavisnost te zone pod parolom
«slobodni i Švajcarci». Rezolucijom (Atto di
Mediazione) od 19 februara 1803. godine,
Napoleon daje status nezavisnog kantona i
potinjenim teritorijama, meu kojima je i Tiino.
Od 1878. godine je Belincona (Bellinzona) jedini
glavni grad Tiina.
imalo intenzivnu emigraciju lokalnog stanovništva
ka evropskim i prekookeanskim zemljama.
Situacija poinje da se menja tek nakon razvoja
turizma, otvaranja eleznice Sv. Gotard i
industrijalizacije s poetka XX veka. U drugoj
polovini XX veka Kanton uspeva da izraste u
vaan finansijski i privredni centar. Osnivanje
Univerziteta italijanske Švajcarske (Università della
Svizzera italiana) 1996. godine predstavlja krunu
ekonomskog i kulturnog razvoja ovog kantona.
Privredu Tiina danas ine mahom mala i srednja
preduzea. Najvei deo stanovništva zaposlen
je u uslunim sektorima (bankarstvo, osiguranje,
turizam, trgovina, administracija), treina je
zaposlena u industrijskom sektoru, dok se samo
2% stanovnistva bavi poljoprivredom.
vam dati informacije vezane za opšte uslove za
ulazak u zemlju. Strani dravljani koji su legalno
ušli u Švajcarsku radi turizma ne moraju imati
boravišnu dozvolu, pod uslovom da u poslednjih
šest meseci nisu boravili u Šengenskoj zoni
due od tri meseca. Strani dravljani kojima je
potrebna viza moraju poštovati rokove i uslove
boravka navedene u vizi. Strani dravljanin koji iz
opravdanih razloga nije u mogunosti da napusti
Švajcarsku u okviru rokova navedenih u vizi duan
je da to odmah prijavi nadlenim opštinskim i
kantonalnim slubama. Osobe koje za novanu
naknadu izdaju smeštaj stranim dravljanima
dune su da to odmah prijave nadlenim
slubama.
EFTA moraju obezbediti neophodnu dozvolu/
osiguranje za ulazak u zemlju, ukoliko nameravaju
da se u njoj nastane. Najkasnije 14 dana od ulaska
u zemlju, i u svakom sluaju pre poetka radne
aktivnosti, potrebno je prijaviti se Regionalnom
birou za strance (Servizio regionale degli stranieri)
nadlenoj za podrucje u kojem su se nastanili,
a takoe i opštinskim vlastima. Svaka promena
adrese, ak i u okviru iste opštine, kao i odlazak
u inostranstvo, moraju biti prijavljeni nadlenim
slubama. Produenje/obnova dozvole za strance
mora biti zatraena najkasnije dve sedmice pre
datuma isticanja vaee dozvole.
Šengenske zone (Spazio Schengen). Za turistiki
boravak u trajanju do tri meseca, stranim
dravljanima kojima je potrebna viza, tj. svima
osim dravljana EU/EFTA (Evropske Unije i
Evropskog udruenja slobodne trgovine) se pod
odreenim uslovima izdaje šengenska viza koja
vai za sve zemlje Šengenske zone. Da bi ušli u
Švajcarsku strani dravljani moraju imati vaei i
priznat lini dokument. Takoe je potrebno imati
i finansijska sredstva dovoljna za izdravanje
tokom tranzita ili boravka, ili dokaz da se do tih
finansijskih sredstava moe doi legalno. Federalni
biro za migraciju (Ufficio federale della migrazione
- UFM), švajcarska diplomatska predstavništva u
Osnovne vrednosti, prava i
prava i pravila zajednikog ivota i odnosa
graana sa dravom. On takoe vrši razgranienje
nadlenosti i obaveza izmeu Konfederacije i
kantona. Federalni ustav primenjuje se na teritoriji
itave Švajcarske, a svaki kanton, osim toga, ima
i svoj ustav.
da sloboda svih graana i poštovanje prava na
suivot budu obostrano poštovani. To znai da svi
prihvataju iste osnovne vrednosti, meu kojima
se mogu nabrojati: poštovanje i zaštita ljudskog
dostojanstva, jednakost svih pred zakonom,
jednakost prava muškaraca i ena, ogranienje
line slobode svake pojedine osobe je ograniena
slobodom drugih, zakoni i pravila Drave moraju
se poštovati. Ko ivi u Švajcarskoj duan je takoe
da snosi deo javnih troškova, da plaa poreze,
potpiše ugovor o zdravstvenom osiguranju, plaa
doprinose za socijalno osiguranje. Deca su duna
da pohaaju školu.
dravljana, oekuje da budu zainteresovani
za društvene odnose i uslove, da se o
njima informišu kroz razgovor sa susedima,
ulanjenja u razne asocijacije, ueše u
lokalnim manifestacijama, ueše u kulturnim,
sportskim i društvenim aktivnostima.
u kojoj su odluili da ive. Svi stranci treba da
znaju barem jedan od zvaninih jezika.
Što se tie Kantona Tiino, svi novopridošli
treba da naue da govore, itaju i pišu na
italijanskom. Švajcarci, s druge strane, treba
da pokau otvorenost i elju da prihvate
svoje nove sugraane.
2 iveti u Tiinu
(Unione Europea - EU) i Švajcarska potpisale
su brojne bilateralne sporazume, meu kojima i
Sporazum o slobodnom kretanju lica (Accordo
sulla libera circolazione delle persone) koji je
stupio na snagu 1. juna 2002. Nakon proširenja
EU 2004. godine, ovaj sporazum je dopunjen
dodatnim protokolom koji je stupio na snagu
2006. godine, a koji reguliše postepeno
uvoenje slobodnog kretanja i za dravljane
Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, eške,
Slovake, Slovenije, Maarske, Kipra i Malte.
Godine 2009, švajcarski birai prihvatili su
produenje Sporazuma o slobodnom kretanju
i njegovo proširenje na dravljane Bugarske i
Rumunije.
pripadaju EU/EFTA) primenjuju se federalni Zakon
o stranim dravljanima (Legge federale sugli
stranieri) i Pravilnik o dozvoli ulaska u zemlju,
boravku i profitabilnim delatnostima (Ordinanza
sull’ammissione, il soggiorno e l’attività lucrativa
- OASA). Dozvola ulaska u zemlju i boravišna
dozvola za te strane dravljane su restriktivnije
u poreenju sa onima koje se izdaju strancima-
dravljanima EU/EFTA. Stranci mogu dobiti
dozvolu za vršenje profitabilnih delatnosti ukoliko
to nije u suprotnosti sa pravilima vezanim za trište
rada i navedenim zakonima. Medjutim, to nije
zagarantovano pravo.
prebivališnu dozvolu tipa «C», dozvolu boravka
tipa «B» i dozvolu privremenog boravka tipa «L»,
kao i švajcarski dravljani, imaju pravo da zatrae
spajanje sa lanovima porodice poput branog
druga i maloletne dece do 18 godina starosti koja
nisu venana. Nadlene slube za migraciju mogu
odobriti spajanje ukoliko su zadovoljeni odreeni
uslovi (na primer: trailac raspolae odgovarajuim
smeštajem, primanjima itd.).
stranim dravljanima u nadlenosti je kantona. U
principu, kantoni samostalno, u skladu sa vaeim
zakonima, odluuju da li e ili ne strancu izdati
odgovarajuu dozvolu. Kantonalne slube za
migraciju odgovorne su za kontrolu rezidenata
stranog porekla. Odluke vezane za dobijanje azila
u nadlenosti su federalnih slubi i regulisane
su federalnim Zakonom o azilu (Legge federale
sull’asilo - LAsi).
Pogledati «Korisne informacije»
osoba, kao i protokoli s njim u vezi, primenjuju se
na graane zemalja EU/EFTA, za koje, za razliku
od graana drugih zemalja, vae blai uslovi
dobijanja švajcarske boravišne i/ili radne dozvole.
Sa pravom slobodnog kretanja povezane su i
norme vezane za priznavanje diploma, pravo
na kupovinu nekretnina i usklaivanje sistema
socijalnog osiguranja. Vrste dozvola za strance: Dozvola B: boravišna
Dozvola C: prebivališna
Dozvola F: za osobe koje su privremeno
ušle u Švajcarsku
Dozvola S: za osobe koje imaju potrebu
za zaštitom
Švajcarsko dravljanstvo
roenjem deteta u Švajcarskoj, usvajanjem od
strane švajcarskih dravljana, kao i u posebnom
postupku za dobijanje švajcarskog dravljanstva.
Švajcarsko dravljanstvo podrazumeva itav niz
prava i obaveza (npr. pravo glasa i kandidature
na izborima, dunost sluenja vojnog roka).
Dravljanstvo moe biti dobijeno kroz proceduru
naturalizacije koja moe biti redovna ili ubrzana.
Preseljenje iz jednog kantona u drugi moe imati
posledice na proceduru naturalizacije. Za više
informacija potrebno je obratiti se opštinskim
slubama, kantonalnom Odseku za stanovništvo
(Sezione della popolazione) ili matinim uredima
(Uffici dello stato civile).
institucionalna stuba, i to: Konfederacija, 26
kantona, i opštine. Kantoni su autonomni u meri
regulisanoj Federalnim ustavom. Svaki od njih
ima svoj ustav, svoje zakone, svoju vladu, svoj
parlament, i svoje sudove. Opštine (kojih je u
Švajcarskoj oko 3000, a u Tiinu 150) predstavljaju
najmanje institucionalne i politike jedinice, koje
uivaju autonomiju regulisanu ustavima pojedinih
kantona. Specifinost Švajcarske konfederacije
ogleda se u tome što je ine etiri razliite kulture
i njihova etiri jezika, i to: nemaki, francuski,
italijanski (prisutne samo u Tiinu i nekim
delovima Kantona Graubinden (Graubünden)) i
retoromanski (romancio). Kako bi izbegla tenzije
i politike probleme koje je u poslednja dva veka
iskusio ostatak Evrope, Švajcarska, onako kako
je osmišljena i formirana 1848 godine, nije mogla
biti ništa drugo nego «konfederacija» kantona sa
federalnim ureenjem.
Švajcarski federalizam
znai da kantoni i opštine uivaju široku
autonomiju i meusobno koordiniraju svoje
funkcije. Zajedno sa Konfederacijom (tj. federalnim
institucijama) i u bliskoj meusobnoj saradnji,
oni dele politiko-administrativne nadlenosti.
ustavom.
demokratije, koja se ogleda u direktnim izborima
vršilaca svih javnih funkcija, izuzev lanova
Federalne vlade, kao i odluivanjem putem
referenduma, na inicijativu graana, o svakoj
promeni Ustava. Pravo na referendum, tj.
konsultovanje javnog mnjenja u vezi sa odlukama
Parlamenta, prisutno je u Ustavu još od 1848.
godine. Zahvaljujui graanskoj inicijativi,
da zatrai glasanje kako bi izmenio ili dopunilo
odredbe Ustava. Podnošenje peticija je pravo
koje graanima omoguava da se direktno
obrate vlastima, a peticije mogu potpisivati i strani
dravljani. Švajcarska ima višepartijski sistem u
kome nijedna od partija ne moe osvojiti apsolutnu
veinu. Prema tome, kompromis je suštinski
deo švajcarske demokratije. ak je i sistem
glasanja drugaiji od sistema u ostalim svetskim
demokratijama.
(Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu),
Švajcarska uestvuje u evropskoj i
meunarodnoj politici, uz tradicionalni oprez i
sa pragmatinim pristupom. Nakon nekoliko
referenduma u kojima su graani odbili ulazak
u EU (Evropsku Uniju), Švajcarska je rešila
da odnose s EU reguliše bilateralnim putem,
potpisujui brojne sporazume koji izmeu
ostalog omoguavaju slobodno kretanje lica,
kao i pristupanje Šengenskom i Dablinskom
sporazumu.
Vlast
Funkcije
Švajcarska
4 godine od strane svih graana sa pravom
glasa.
i podnošenje kandidature
u Kantonu Tiino
Parlament
Zakonodavna
(46 lanova)
Kantonalni parlament
(Gran Consiglio)
(90 lanova)
Opštinski parlament
(Consiglio comunale)
unutrašnjem i meunarodnom planu
parlament). Predsednik Konfederacije
kandidati su lanovi Federalne vlade.
Kantonalna vlada
parlamenta. Broj lanova moe
Nii graanski sud (Pretura)
Krivini sudovi (Tribunali penali):
Krivini sud (Tribunale penale)
minorenni)
delle assicurazioni)
espropriazioni)
10
stambeni pravilnik ili su isti regulisani na osnovu
prihvaenih obiaja. Posebnu panju treba
posvetiti izbegavanju stvaranja buke, galame
i nereda, pogotovo u toku veernjih i nonih
sati, kao i tokom praznika. Treba poštovati i
raspored korišenja zajednikih prostorija za
pranje rublja, raspored parking mesta i raspored
išenja zajednikih prostora zgrade (stepeništa,
lifta, garae, vrta, itd.). Treba obratiti panju i da
kuhinjski mirisi ne remete ivot susedima, što vai
i za dim prilikom pravljenja roštilja na terasi. Treba
obratiti panju na pravilno odlaganje otpada, kao
i poštovanje satnica otkljuavanja i zakljuavanja
ulaznih vrata zgrade.
nered, svoja prava moete zastititi obraajui se
nadlenim organima. Renoviranje susednog stana
ili gradnja objekata na placu do vaše kue esto
mogu biti izvor neprijatnosti (buka, skele). Iako je
re o neprijatnostima, potrebno ih je istolerisati,
jer je neke stvari nemogue eliminisati. U sluaju
da radovi u susedstvu rezultiraju štetom po vašu
imovinu, mogue je, uz poštovanje odreenih
uslova, traiti odštetu.
ili prebivališnom dozvolom imaju ista prava kao
i švajcarski dravljani kada je u pitanju kupovina
nekretnina za privatne potrebe.
promenom adrese, kao i operatera fiksne telefonije
(kako bi se otkazao stari odnosno potpisao novi
ugovor za telefon, internet ili digitalnu televiziju);
kontaktirati «Billag» (nacioanlni TV operator)
radi radio i televizijske pretplate; zatraiti od
poslodavca slobodan dan, na koji zaposleni
uglavnom ima pravo; informisati Biro za saobraaj
(Ufficio della circolazione), kontaktirati nastavnike
i školske slube, u sluaju da u porodici postoje i
deca školskog uzrasta.
neophodno je uplatiti kauciju na poseban
depozitni bankarski raun. Prilikom raskida
ugovora o najmu potrebno je poštovati otkazne
rokove koji su u njemu naznaeni. Stanodavac
treba da primi otkaz dan pre poetka otkaznog
roka, koji u sluaju stanova uglavnom iznosi tri
meseca. Ugovor je mogue raskinuti i ranije,
u sluaju da postoji druga osoba spremna
da iznajmi stan. U sluaju nesuglasica sa
stanodavcem (najmodavcem) tokom trajanja
se slubama za posredovanje koje stoje na
raspolaganju i stanodavcima i podstanarima kada
su u pitanju struni saveti vezani za iznajmljivanje
nekretnina. Osim stanarine, potrebno je plaati i
troškove vezane za utrošak elektrine energije,
vode, grejanja, kablovske televizije, parkinga
i odnošenja otpada. Stanodavac te troškove
moe ukljuiti u cenu stanarine, navodei ih kao
«dodatne troškove». Svi koji poseduju radio-aparat
ili televizor, kompjuter, mobilni telefon ili druge
elektronske aparate putem kojih je mogue primati
radio i televizijske signale obavezni su da plaaju
televizijsku pretplatu («Billag»).
odnosno ivi u kuama ili stanovima koji nisu u
njihovom vlasništvu. Oglasi sa stanovima za
iznajmljivanje uglavnom se mogu nai u novinama
i na posebnim internet stranicama.
Pogledati «Korisne informacije»
seli unutar istog kantona, ili u druge delove
Švajcarske ili inostranstvo, pre preseljenja
neophodno je prijaviti se opštinskoj Slubi za
kontrolu stanovništva (Servizio controllo abitanti)
iz koje se osoba odseljava i onoj u koju se
doseljava; obavestiti odgovaraji regionalni biro
za strance (Ufficio regionale degli stranieri),
slubu zdravstvenog osiguranja (cassa malati)
Švajcarci sve više panje poklanjaju preradi
otpada (riciclaggio). U mnogim kantonima
plaa se komunalna taksa koja je
proporcionalna koliini otpada odloenog
jeste da se graani podstaknu da u najveoj
meri sortiraju razliite materijale koji se mogu
reciklirati, a ije je odnošenje besplatno.
Najvei deo otpada iz gradova reciklira se,
što je korisno ne samo za stanovništvo ve i za
ivotnu sredinu. U materijal koji se prerauje
ulaze hartija, staklo, plastina PET-ambalaa,
limenke, konzerve, metal, biljni otpad.
Svaka opština ima centre za sortiranje otpada.
U recikliranju ne uestvuju samo graani.
I preduzea su veoma posveena sortiranju
otpadaka.
Tiino, kao i delovima Kantona Graubinden, i
to: Mezolina (Mesolcina), Kalanka (Calanca),
Bregalja (Bregaglia) i Poskjavo (Poschiavo),
italijanski predstavlja zvanini slubeni jezik. U
italijanskoj Švajcarskoj se u razgovorima meu
prijateljima i roacima esto mogu uti i neki
lombardijski dijalekti, sa karakteristinim lokalnim
varijantama. U Tiinu deca u osnovnoj školi pored
italijanskog istovremeno ue da itaju i pišu na
francuskom i nemakom, što je jedinstveno za
celu Švajcarsku. U kantonima u kojima se govori
nemaki u svakodnevnom se govoru uglavnom
koristi švajcarski nemaki (Schwyzerdütch),
nije odmah razumljiv i koji se razlikuje od regije
do regije. U Romandiji (francuskoj Švajcarskoj)
lokalni dijalekti su nestali iz upotrebe, osim u
Valezeu (Vallese) i Kantonima Friburg (Friburgo)
i ura (Giura). Višejezinost i multikulturalnost
predstavljaju sastavni deo meusobnog
Prema tome, razliitost predstavlja jednu od
osnovnih švajcarskih vrednosti. Poslednjih
višejezinu zemlju. Jeziki pluralizam poveao se
zajedno sa širenjem engleskog, ali i usled injenice
da je dosta imigranata nastavilo da neguje svoje
jezike. Danas se u Švajcarskoj govori preko 40
jezika.
u lokalnim aktivnostima, razumeli televizijske
emisije, itali novine, traili posao ili smeštaj,
saznali šta vaša deca ue u školi i razgovarali sa
njihovim nastavnicima, da biste što bolje mogli da
se sporazumete sa javnim slubenicima i Tiino
doivljavate kao svoj dom, potrebno je da nauite
italijanski jezik. Opštinske slube, ali ne samo one,
mogu vam dati informacije u vezi sa nastavom
italijanskog jezika, ali i drugih zvaninih jezika.
Pogledati «Korisne informacije»
spajanjem tri velike evropske kulture i jezika, i
to: italijanske, francuske i nemake, kojima je
pridodat i retoromanski (rumantsch, romontsch
ili rumauntsch), jedan od slubenih jezika
Kantona Graubinden (Graubünden). Re
dosta slinosti sa lombardijskim i furlanskim
dijalektima koji se govore u nekim delovima
Italije. Zbog toga je Švajcarska odluila da ima
etiri zvanina jezika, što je danas regulisano
Švajcarci znaju koliko je teško nauiti njihove
jezike, ali ako se stranci potrude da naue lokalni
jezik i da se sporazumevaju sa svojim domainima,
to e im znaajno olakšati komunikaciju i doprineti
meusobnom razumevanju i upoznavanju.
meseci ivota u Tiinu, stranci za komplikovaniju
komunikaciju mogu koristiti usluge profesionalnih
prevodilaca i medijatora.
Pogledati «Korisne informacije»
budui da se veliki deo društvenih aktivnosti na
nivou Kantona i Opština organizuje upravo kroz
takva udruenja. Mnoge opštine imaju kulturna
i sportska udruenja, kao i enska i udruenja za
roditelje i mlade. I o tome se moete informisati
kod opštinskih slubi.
i kantonalnih, od kojih su neke specijalizovane i za
jezike novopridošlih stranaca. Postoji i veliki broj
kurseva stranih jezika i kulture, kao i rekreativnih
aktivnosti koje organizuju zajednice imigranata.
Pogledati «Korisne informacije»
zemlja: ima etiri zvanina jezika, ali njihov
teritorijalni raspored nije ravnomeran. Najviše
je onih koji govore nemaki jezik (64%). U 19
od 26 kantona govori se švajcarski nemaki.
Francuski jezik (21%) je zastupljen u zapadnim
delovima zemlje, a u etiri Kantona on je jedini
zvanini jezik eneva, Vo (Vaud), Nešatel
(Neuchâtel) i ura (Giura). U tri Kantona
zastupljeni su istovremeno i nemaki i
francuski Bern, Friburg i Valeze (Valais ili Wallis).
Italijanski (6,5%) se govori u Tiinu i etiri
kotline Kantona Graubinden (Graubünden).
nemakim. Baš kao francuski i italijanski, i
retoromanski je neolatinski jezik, a koristi ga
tek 0,5% stanovništva. Srpsko-hrvatski je
najrasprostranjeniji strani jezik u Švajcarskoj
(podaci iz 2012. godine).
Italijanski jezik i suivot
i više razrede (scuola media). Iako postoji dosta
privatnih škola, veina dece pohaa dravne
škole. Minimalni uzrast za upis u osnovnu školu
varira od jednog do drugog kantona. u Tiinu je
to šest godina, dok se za teritoriji cele zemlje u
budunosti planira smanjenje na etiri godine.
U višim razredima osnovne škole uenici stiu
osnovno opšte obrazovanje. Neke škole imaju
praktinu nastavu, koja uenike sprema za
pripravništvo u odreenim poslovima, dok druge
teište stavljaju na razvijanje opšte kulture, koja
e biti korisna za nastavljanje obrazovanja na
višim nivoima. Dravna škola ima vanu ulogu
i u procesu integracije, budui da se u nju
upisuje 95% dece u celoj zemlji, uenici koji se
meusobno razlikuju po društvenom statusu,
kulturi i maternjem jeziku. Budui da je drava sa
etiri zvanina jezika, Švajcarska veliku panju
poklanja uenju jezika. Tokom osnovne škole
deca, osim maternjeg, ue bar još jedan od
zvaninih jezika. u Tiinu su to, pored engleskog,
francuski i nemaki jezik.
na trište rada, ili nastavu koja e ih pripremiti
za univerzitetske studije. Gimnazije nude opšte
obrazovanje i pripremaju za maturski ispit nakon
ega je mogue upisati jedan od deset švajcarskih
univerziteta, meu kojima se nalazi i Univerzitet
italijanske Švajcarske u Luganu (Università della
svizzera italiana – USI) i Mendriziju Akademija
za arhitekturu (Accademia di architettura), ili
jedan od dva politehnika univerziteta u Lozani
i Cirihu. Uenici koji su završili praksu na kraju
staa dobijaju Federalnu diplomu o strunoj
osposobljenosti (attestato federale), priznatu u
svim kantonima.
svog stanovništva, zbog ega mnogo polae na
kvalitetno javno obrazovanje.
Švajcarski školski sistem
Osnovne i srednje škole su u nadlenosti kantona,
ali je trajanje obaveznog osnovnog obrazovanja
isto na teritoriji cele zemlje. Obrazovni sistem
je podeljen na etiri nivoa: predškolski (jaslice
i obdanište), osnovna škola (viši i nii razredi),
srednja škola i univerzitetsko i permanentno
obrazovanje (usavršavanje).
se na univerzitete ili univerzitetske profesionalne
škole. Osim toga, u ponudi postoje i brojni kursevi
profesionalnog usavršavanja i specijalizacije, koje
organizuju profesionalna udruenja i sindikati.
Univerzitet i ostale institucije visokog obrazovanja
takoe nude kurseve usavršavanja.
informatiki i teološki fakultet, kao i fakultet za
komunikacije. Takoe postoji i Univerzitetska
struna škola italijanske Švajcarske (Scuola
Universitaria Professionale della Svizzera Italiana -
SUPSI), koja organizuje nastavu sa praktinim
usmerenjem. Od vanih istraivakih centara tu su
Institut CIM (Computer Integrated Manufacturing),
tj. Institut za kompjuterizovanu proizvonju
italijanske Švajcarske, Švajcarski centar za naune
kalkulacije (Centro Svizzero di Calcolo Scientifico),
Institut «Dalla Molle» za veštaku inteligenciju
(Istituto Dalla Molle per l’Intelligenza artificiale)
i Istraivaki institut za biomedicinu (Istituto di
Ricerca in Biomedicina).
kojima je potrebna dodatna pomo, škole
u Tiinu nude kurseve italijanskog jezika i
aktivnosti integracije. Novopridošli studenti,
Predstaerske integracije (Pretirocinio di
1796. godine. Izabran je u Federalnu
vladu 1848. godine. On je glavni stvaralac
obrazovnog sistema Kantona Tiino. Aktivno
se zaloio za stvaranje prvih dravnih škola,
odvojenih od crkve. Uestvovao je i u osnivanju
politehnikog instituta u Cirihu, doprineo
prouavanju istorije Švajcarske konfederacije i
postavio temelje Federalnog biroa za statistiku
(Ufficio federale di statistica). Kao rezultat
njegove inicijative, uspostavljen je i Švajcarski
federalni arhiv (Archivio federale svizzero).
14
je italijanska zajednica, koja ini oko 16%
populacije, zatim slede balkanske zajednice (oko
3%) i portugalska zajednica (oko 2,5%). Najvei
procenat stranaca koji borave u Tiinu dolazi iz
evropskih zemalja, a samo je 2% iz Afrike, Azije
i Amerika. Meutim, dešava se da prisutnost
u vestima i predstavljenost u medijima krivi
percepciju o brojnosti pojedinih etnikih grupa.
U Tiinu, posebno u Lokarnu (Locarno) i oko
jezera Lugano, prisutna je znaajna grupa
germanofonskog stanovništva, veinom
dobrostojeim osobama koje te zone biraju zbog
mira, odgovarajue klime i prijatnih pejzaa, ali
i lokalnog jezika i kulture. Osim toga, u Tiino
svakodnevno pristiu desetine hiljada Italijana
iz pogranine zone zaposlenih u Švajcarskoj. U
Kjasu (Chiasso) se nalazi jedan od etiri Centra za
registraciju trailaca azila (Centri di registrazione
per richiedenti l’asilo), koji su deo Federalnog biroa
za migraciju (Ufficio federale della migrazione).
Prisustvo velikog broja stranaca u Tiinu (preko
26% stanovništva) je injenino stanje stvari, bez
obzira na zastupljenost etnikih grupa, njihovu
brojnost ili uoljivost njihovog prisustva. Integracija
je stoga zadatak sa kojim treba da se uhvate u
koštac i Švajcarci i novodoseljeni stranci, a ona
iziskuje, s jedne strane otvorenost starosedelaca
da prihvate novopridošle i s druge strane elju i
spremnost stranaca da se ukljue u novo društvo.
Suivot, razumevanje, tolerancija, meusobno
kojih je nemogue ostvariti društveni, kulturni i
ekonomski napredak, i svi su oni zasnovani na
fundamentalnim vrednostima Federalnog ustava.
sugli stranieri), koji je stupio na snagu 2008.
godine, i Pravilnikom o integraciji stranaca
(Ordinanza sull’integrazione degli stranieri),
švajcarski politiki ciljevi vezani za integraciju
stranaca po prvi put su našli i svoju zakonsku
formulaciju. Promovisanje integracije stranaca
lanom 2, stav d) Zakona o primeni federalnih
propisa o stranim dravljanima iz 1998 (Legge
di applicazione alla legislazione federale in
materia di persone straniere). Kanton Tiino je
takoe nominovao Kantonalnog poverenika
all’integrazione degli stranieri) i oformio
Kantonalnu komisiju za integraciju stranaca
(Commissione cantonale per l’integrazione
degli stranieri). Postoje i mnogobrojne
zajednice i udruenja stranaca koje sarauju sa
Slubom kantonalnog poverenika, a sve u cilju
promovisanja integracije svojih sunarodnika
u lokalnim aktivnostima. Kaznene mere
usmerene protiv diskriminacije regulisane su
lanom 261bis švajcarskog Krivinog zakonika
(Codice penale svizzero), koji predstavlja vaan
instrument u borbi protiv rasizma.
Pogledati «Korisne informacije»
je starenje populacije, zbog ega dolazi do
nedostatka radne snage. Bez rada koji obavljaju
stranci i u Tiinu kompletni privredni sektori mogli
da rizikuju razvoj. Mnoge slube i kompanije
ne bi mogle funkcionisati bez njihovog vrednog
doprinosa. Stranci su u Tiinu prisutni ve
vekovima. 1880. godine su inili 16% populacije,
a 1914. godine 28%. Tokom ekonomske krize
i Drugog svetskog rata njihov se broj smanjio,
da bi ponovo došlo do rasta koji je trajao do 1970.
godine. Preduzea iz Tiina ve decenijama imaju
potrebu za radnom snagom koja ne bi mogla biti
zadovoljena normalnim demografskim razvojem
demokratija karakterišu politiku strukturu
odgovor na izazove koje proces integracije
postavlja, budui da se njome bave i federalne i
lokalne institucije, npr. one na kantonalnom nivou,
poput škola ili trišta rada. Tradicionalna lokalna
autonomija je stoga jedan od glavnih razloga što
se proces integracije odvija prvenstveno kroz
lokalne zajednice.
odlino razvijenom infrastrukturom i visokim
ivotnim standardom, karakteristinim za veinu
populacije. To je zemlja u koju, zahvaljujui
globalnim migratornim tokovima, dolaze osobe
iz razliitih kultura i sa razliitim pristupima
ivotu. Razliiti jezici, kulture, obiaji i religije
susreu se na ovom prostoru, doprinosei tako
kompleksnosti izazova zajednikog ivota. Kada
postoji dosta imigranata od kojih je samo mali deo
zaposlen jer veina nije uspela da se integriše u
trište rada, onda nastaju problemi. To znai da
integracija stranaca osim društvene treba da bude
i ekonomska i kulturna. Da bi do nje došlo, i stranci
moraju biti otvoreni i spremni da se integrišu. Isto
tako i švajcarski domaini moraju pokazati elju
da prihvate došljake. Integracija zahteva ueše
svih društvenih komponenti: Konfederacije,
organizacija i zajednica stranaca. Integracija treba
da omogui strancima da se osete sastavnim
delom društva u koje su došli. Integracija znai
prihvatanje, kao svoje, kulture zemlje u koju smo
se doselili, sauvavši karakteristike vlastitog
porekla, i uloivši pri tome vlastiti trud, vlastito
ueše i vlastite vrednosti. Prema tome, integracija
znai initi sastavni deo jedne celine na istom
nivou sa starosedeocima.
je obino predmet dogovora izmeu poslodavca
i zaposlenog. U mnogim sektorima, npr. u
hotelijerstvu ili nekim graevinskim delatnostima,
postoje kolektivni ugovori u kojima su odreeni
obavezni uslovi rada i minimalna zarada. U drugim
sektorima su, kao dodatne mere uz Sporazum o
slobodnom kretanju osoba izmeu Švajcarske i
zemalja EU (Accordo sulla libera circolazione delle
persone fra Svizzera e Unione europea), uvedeni
normalni ugovori o zaposlenju koji predviaju
obaveznu minimalnu zaradu, kao što je sluaj u
ugovorima koji se tiu obavljanja kunih poslova,
rada u call-centrima, ili salonima lepote. Plata
navedena u ugovoru predstavlja bruto iznos od
koga se kasnije oduzimaju obavezni doprinosi za
socijalno osiguranje, kao što su penziono (AVS) i
invalidsko (AI) osiguranje, dodatni penzioni fond
(secondo pilastro), osiguranje u sluaju povrede
na poslu ili gubitka radnog mesta. Rad na crno
je zabranjen i kanjiv. Postoje mnogi sindikati koji
štite interese radnika, ne samo u sluaju problema
na radnom mestu ve i tokom redovnog stanja.
Pogledati poglavlje 12 «Socijalna zaštita»
Pogledati «Korisne informacije»
vaeu boravišnu i radnu dozvolu, ije dobijanje
varira u zavisnosti od dravljanstva podnosioca
zahteva. Prava i obaveze kako poslodavaca tako i
zaposlenih regulisane su Zakonom o obligacijama
(Codice delle obbligazioni) i Federalnim zakonom
o radu - zaštita zaposlenih (Legge federale sul
lavoro) i njihovim odredbama, kojima je regulisano
i maksimalno trajanje radne nedelje, kao i trajanje
odmora. Radni odnos obino poinje probnim
periodom, tokom koga se primenjuju kratki
otkazni rokovi. Nakon probnog perioda mogue je
raskinuti ugovor, uz poštovanje otkaznih rokova.
Radnice imaju pravo na najmanje 14 sedmica
plaenog porodiljskog odsustva.
Najvanije privredne grane su bankarstvo,
osiguranje, turizam, trgovina, mikrotehnologije,
deo stanovništva. Što se Tiina tie, najvanije
privredne grane su finansijska, poverenika,
osiguravajua, trgovinska, biotehnološka,
Švajcarci rade mnogo. Zaposleni sa punim
radnim vremenom u proseku rade 41,6 sati
nedeljno i imaju pravo na najmanje 20 slobodnih
dana godišnje. Na tih 20 dana se, u zavisnosti
od kantona, dodaje još oko osam ili devet
praznika. Štrajkovi se dešavaju retko, a odsustvo
s posla je svedeno na minimum. Od regiona do
regiona, meutim, u okviru iste vrste posla visina
plata moe da varira. U Švajcarskoj ne postoji
Neradni dani u Tiinu:
Nacionalni praznik Švajcarske (01.08)
di collocamento competente) odmah nakon
dobijanja informacije o otpuštanju. U Tiinu se
slobodna radna mesta uglavnom oglašavaju
u dnevnim novinama i na internet stranicama.
Poznanstva takoe igraju bitnu ulogu u traenju
posla. Radnici koji ne rade samostalno ve imaju
poslodavca a koji još nisu navršili 65 godina
ivota plaaju obavezno osiguranje za sluaj
gubitka posla. Kako bi stekli uslove za isplatu
naknade za nezaposlenost potrebno je da
dokau da su u poslenje dve godine bili zaposleni
najmanje dvanaest meseci, da imaju prebivalište
u Švajcarskoj i da poseduju radnu dozvolu.
Zahvaljujui Sporazumu o slobodnom kretanju
osoba, priznaju se i doprinosi uplaeni u nekoj od
zemalja EU/EFTA.
Mnogi mladi, nakon završenog obaveznog
obrazovanja, idu na sta (osnovno profesionalno
obrazovanje). Tako stiu praktina znanja i
pohaaju profesionalne kurseve. Zajedno
i profesionalnu diplomu. Mnoge institucije
osim toga nude i mogunost obrazovanja
za odrasle. Poslodavci u Švajcarskoj pridaju
veliku vanost steenom obrazovanju i radnom
iskustvu. Federalna kancelarija za profesionalno
obrazovanje i tehnologiju bavi se nostrifikacijom
diploma i uverenja dobijenih u inostranstvu u
svim sektorima profesionalnog obrazovanja
univerzitetske tako i srednjoškolske, spadaju u
nadlenost drugih institucija.
Pogledati «Korisne informacije»
pamet pri pomenu Švajcarske jesu banke. Banke
su glavni elementi finansijskog trišta Švajcarske
i uglavnom se bave upravljanjem imovinom.
Finansijski sektor ima ogromnu vanost. On
švajcarskoj privredi doprinosi sa preko 11%
prihoda. Više od 6% populacije zaposleno je u
bankama, osiguravajuim društvima i drugim
finansijskim institutima. Glavni finansijski centri
nalaze se u Cirihu, enevi, Tiinu i Bazelu. Tekui
i štedni rauni mogu biti otvoreni i u bankama i u
pošti, koje, pod odreenim uslovima, odobravaju
i kredite. U Švajcarskoj postoji preko 60.000
bankomata putem kojih je mogue podii
gotovinu i obavljati bankovne transakcije. Plaanje
najpoznatijim kreditnim karticama mogue je
svuda, ukljuujui i Tiino.
broj stranaca. Tiino, naroito oblasti Lokarno/
Askona (Locarno/Ascona) i Lugano, predstavljaju
glavne turistike destinacije.
osim etvrtkom, kada uglavnom ostaju otvorene
do 21,00 h. Subotom je sve uglavnom otvoreno
najmanje do 17,00 h. Veliki trgovinski centri, male
lokalne prodavnice i mnoge benzinske pumpe
imaju dozvole koje im omoguavaju rad do kasnih
veernjih sati, nedeljom i praznicima.
Pogledati «Korisne informacije»
duguje izvozu. Relativno skromno domae trište
ponukalo je švajcarske proizvoae da se okrenu
inostranstvu kako bi unovili svoje investicije.
Švajcarska uvozi sirovine a izvozi proizvode
vrhunskog kvaliteta. U njoj je aktivan veoma veliki
broj malih i srednjih preduzea, koja uglavnom
imaju manje od 250 zaposlenih sa punim
radnim vremenom, što je dve treine ukupne
radne snage. Najvanija švajcarska kompanija
je «Nestle», najvei proizvoa prehrambenih
proizvoda u svetu.
Porezi i izjava o prihodima
Kantoni i opštine ubiraju porez na prihode i
imovinu od graana koji imaju prebivalište ili
boravište u Tiinu. Osim toga, plaa se i direktni
dravni porez za Konfederaciju. Strani radnici koji
nemaju dozvolu boravka takoe plaaju «porez
na izvoru» (imposta alla fonte) koji se oduzima od
dohotka. Porez na izvoru od plate direktno odbija
poslodavac. Oporezuju se i usluge osiguravajuih
zavoda koje imaju funkciju prihoda, kao na
primer u sluajevima naknade za nezaposlenost.
Svake godine potrebno je popuniti izjavu o
prihodima. Slanje izjava kao i prikupljanje poreza,
kako opštinskih tako i kantonalnih, spadaju
u nadlenost opština. Brojne privatne i javne
ustanove i sindikati pomau graanima da popune
izjavu o prihodima. Dodatne informacije dostupne
su u vašoj opštinskoj slubi (Comune di residenza).
Sredstva komunikacije
mobilne telefonije prisutna su u svim delovima
Švajcarske i imaju odlinu pokrivenost. Usluge
fiksne i mobilne telefonije nudi nekoliko razliitih
operatera. Proizvode iz domena telefonije nudi
veoma veliki broj kompanija. Mogue je telefonirati
i putem interneta. Najvei deo domova prima
kablovski, radio i televizijski signal. Praenje
programa zemalja van Evrope esto iziskuje
instaliranje satelitske antene. Prijem radio i
televizijskih signala, ak i kada se vrši putem
mobilnog telefona ili interneta, se naplauje.
Potrebno je prijaviti se kompaniji «Billag SA» koja
je zaduena za naplatu televizijske pretplate i koja
vrši redovne kontrole plaanja.
Gotovo sve opštine u Tiinu imaju poštu. Što
se pisama tie, ona su podeljena na sledee
kategorije: A (brza) i B (sporija). Paketi se
dele na prioritetne i ekonomske. Cene slanja
variraju u zavisnosti od formata, teine pošiljke
i brzine dostave. U poštama je mogue vršiti
uplate i razne finansijske operacije zahvaljujui
uslugama «PostFinance». U sluaju odsustva,
na zahtev graana, pošiljke i paketi mogu
ostati na uvanju u pošti na odreeno vreme.
Prilikom selidbe, potrebno je odmah obavestiti
Poštu o promeni adrese.
linije, koje saobraaju esto i redovno, svakoga
dana od 6,00 do oko 23,45 h. Periferne opštine i
kotline u Tiinu povezane su sa gradskim centrima
zahvaljujui autobuskim linijama Švajcarske
linijama brojnih privatnih prevoznika.
Lombardia), osim toga, na svakih pola sata nudi
linije na relacijama Airolo/Biaska (Airolo/Biasca) i
Kjaso/Komo (Chiasso/Como) (S10), izmeu Kjasa
i Milana (S11), izmeu Kastione-Arbeda/Belincone
(Castione-Arbedo/Bellinzona) i Lokarna (Locarno)
(S20) i izmeu Kastiona-Arbeda/Belincone
(Castione-Arbedo/Bellinzona) i Luina/ Aerodroma
sa Ponte Trezom (Lugano/Ponte Tresa), a
regionalni vozovi FART Lokarno sa Domodosolom
(Locarno/Domodossola).
(Ferrovie federali svizzere) saobraaju po celom
Tiinu, direktno ga povezujui sa najvanijim
švajcarskim i evropskim gradovima.
u interkontinentalnu aviosaobraajnu mreu
Na jezerima Veliko jezero (Lago Maggiore) i Lugansko
jezero (Lago di Lugano) saobraaju brojne brodske
linije. Mnoge planine i izolovana sela u Tiinu povezani
su razliitim vrstama iara, sedenica i kabinskih,
kao i jednom posebnom eleznicom (ferrovia
a cremagliera). Pogledati «Korisne informacije»
Pretplatna karta Arkobaleno (Arcobaleno)
polovnoj ceni i to na celoj teritoriji Švajcarske.
Na eleznikim stanicama mogu se traiti
razni popusti, pretplatne karte za decu, mlade,
studente, porodice i starija lica. Mnoge opštine
nude popuste za pretplatne i dnevne karte.
Pogledati «Korisne informacije»
na svetu. Vozovi, tramvaji, metroi i autobusi
saobraaju redovno i u kratkim intervalima,
pokrivajui itavu teritoriju zemlje. U Tiinu se,
zbog konfiguracije terena, povremeno retke
transportne ponude i lokalnih navika, stanovništvo
naješe odluuje za automobile.
kolovoza i vai pravilo prednosti desne strane.
Ogranienje brzine na autoputevima iznosi
120 km/h, na magistralnim (superstrade) 100
km/h, kantonalnim 80km/h, lokalnim 50 km/h,
a u nekim delovima neseljenih mesta 30 km/h.
Maksimalna dozvoljena koliina alkohola u krvi
je 0,5 promila. U sluaju odreenih profesija,
npr. profesionalnih vozaa, ta koliina je 0.
U sluaju mimoilaenja na uskom kolovozu,
prvenstvo prolaza ima vozilo koje se kree
uzbrdo. Vezivanje sigurnosnih pojaseva
sedištu, dok je upotreba mobilnog telefona u
toku upravljanja vozilom formalno zabranjena.
19
vozaku dozvolu (za lice koje vozi) i saobraajnu
dozvolu (za motorno vozilo). Vozai automobila
mogu voziti sa stranom vozakom dozvolom
samo u prvih 12 meseci prebivanja u Švajcarskoj
(i to kada su u pitanju kategorije B i C) i samo ako
su navršili 18 godina. Nakon tih 12 meseci, osoba
mora da podnese zahtev za izdavanje švajcarske
vozake dozvole. Strana vozaka dozvola treba
da bude registrovana u Odseku za saobraaj u
Kamorinu (Sezione della circolazione Camorino),
nakon ega strani dravljanin dobija švajcarsku
vozaku dozvolu.
moraju se upisati u auto-školu i poloiti ispit iz
teorije, koji moe biti na jednom od tri zvanina
jezika (italijanskom, francuskom ili nemakom) i
praktini ispit iz vonje.
slubi odmah po ulasku u Švajcarsku. U roku od
godinu dana od datuma ulaska u Švajcarsku (za
dozvole kategorije B i C) vlasnik vozila duan je
da za vozilo obezbedi švajcarsku saobraajnu
dozvolu i registraciju. Pre registracije vozilo mora
biti podvrgnuto detaljnoj tehnikoj kontroli. Svi
vlasnici motornih vozila obavezni su da potpišu
polisu autoodgovornosti za štetu priinjenu
treim licima. Osim toga, potrebno je platiti i
godišnju saobraajnu taksu. Kasko osiguranje,
koje nije obavezno, omoguava naknadu za štetu
poinjenu na sopstvenom vozilu.
Tiinu su to A2 i A13) potrebno je platiti paušalnu
godišnju saobraajnu taksu, nakon ega se
dobija vinjeta koja se lepi na vetrobran vozila.
Parkinzi su uglavnom na plaanje. Parkiranje u
plavim zonama je besplatno ali sa ogranienim
vremenskim trajanjem i za njih je potrebno imati
disk na kome je oznaeno vreme parkiranja koji se
stavlja na vetrobran. Za vonju bicikla vinjeta nije
potrebna, ali se preporuuje korišenje kacige kao
i odgovarajueg osvetljenja.
Pogledati «Korisne informacije»
troškove leenja usled bolesti, materinski dodatak i,
ako to ve nije pokrio poslodavac, troškove
leenja usled nesree. Oni koji rade barem osam
sati nedeljno imaju obavezu osiguravanja protiv
nesrea nevezanih za posao (LAINF). Obavezno
osiguranje pokriva troškove ambulantnog leenja
i prepisanih lekova, boravak na odeljenjima
dravnih bolnica u matinom kantonu, ili po
potrebi i prilikom hitnih sluajeva, u bolnicama u
drugim kantonima. Ono takoe pokriva i kune
intervencije i negu (Spitex), troškove domova
za pruanje nege, kao i troškove medicinske
rehabilitacije. Zubarske intervencije pokrivene su
obaveznim osiguranjem samo ako su povezane
sa teškim bolestima. Ostale zubarske intervencije
plaaju se odvojeno. Osim osnovnog obaveznog
osiguranja mogue je potpisati ugovore za
dodatna neobavezna osiguranja koja pokrivaju
troškove vee udobnosti prilikom boravka u
bolnici ili na klinici, kao što su na primer privatne
ili poluprivatne sobe. Lekovi koji se izdaju samo
sa receptom dobijaju se direktno od lekara ili se
preuzimaju u apoteci. Ostale lekove mogue je
kupiti i u prodavnicama prirodnih preparata.
Premije zdravstvenog osiguranja variraju u
zavisnosti od osiguravajue kompanije i mesta
boravka. Sniene premije dostupne su onima koji
prihvataju da ogranie izbor lekara ili bolnica ili
poveaju troškove participacije. Osiguranici koji
su u dokazanom teškom ekonomskom poloaju
imaju pravo na sniene premije. Osiguravajui
fondovi generalno nadoknadjuju troškove leenja
koje su izvršili ili prepisali lekari, koji su pak duni
da pacijente obaveste o intervencijama koje ne
mogu biti nadoknadjene i ije troškove pacijenti
snose sami.
(porodinog) lekara. Taj lekar je prva osoba kojoj
se graani obraaju kada imaju zdravstveni
problem ili potrebu za hitnom intervencijom.
Obino se nikada ne kontaktira direktno sa
bolnicom. Ako pacijent i lekar ne govore istim
jezikom, onda se za specijalistike razgovore
koriste usluge profesionalnog prevodioca.
potpisati ugovor o zdravstvenom osiguranju
(assicurazione malattia) u roku od tri meseca
nakon dolaska u zemlju. Obavezno zdravstveno
osiguranje svima garantuje pristup kompletnim i
kvalitetnim zdravstvenim uslugama u matinom
kantonu. Graani sami biraju sa kojim od 90
osiguravajuih društava ovlaštenih da nude
usluge obaveznog zdravstvenog osiguranja
obzira na njegovu starost ili zdravstveno stanje,
bez rezerve i dugih perioda ekanja. Deca moraju
biti osigurana u roku od tri meseca od roenja.
Osobe sa privremenim boravištem mogu biti
osloboene obaveze osiguranja ukoliko ve imaju
neko drugo zdravstveno osiguranje koje pokriva
usluge ekvivalentne onima koje pokriva švajcarsko
osiguranje.
Zdravlje
odlikuje se multidisciplinarnom ponudom
da na jednom mestu nau mnogobrojne
specijaliste za razliite oblasti medicine.
Šest bolnikih struktura na teritoriji Kantona
osim toga garantuju i odlinu pokrivenost i
laku dostupnost medicinskih usluga svim
graanima, bez obzira na mesto njihovog
boravka. U Tiinu osim toga postoje i brojne
specijalistike i kvalitetne privatne klinike,
staraki domovi, instituti i strukture za osobe
sa psihikim i mentalnim hendikepom, kao i
slube za kunu negu.
poboljšanje zdravlja populacije. U tri glavna
stuba ouvanja zdravlja spadaju fizika
aktivnost, ispravna ishrana i slobodno
vreme. Promovisanje higijene i zdravog
ivota predstavljaju glavne aktivnosti javnog
zdravstva. Konfederacija se pored toga
zalae i za borbu protiv i prevenciju zaraznih
bolesti, bavi se socijalnim osiguranjem,
istraivakim radom i zaštitom ivotne sredine.
Kantoni graanima obezbeuju zdravstveno
za odravanje higijene na lokalnom nivou.
Kantoni i opštine izmeu ostalog obezbeuju i
druge zdravstvene slube poput kantonalnog
lekara, školskih lekara i zubara, sociosanitarnih
i sociopsihijatrijskih slubi.
osiguranje (prvi stub), profesionalno osiguranje
(drugi stub) i privatno osiguranje (trei stub).
Cilj ova tri stuba jeste da se odri isti kvalitet ivota
osiguranika ili lanova njihovih porodica i u sluaju
starosti, invaliditeta ili smrti.
starosno osiguranje pojedinca i preivelih lanova
porodice (AVS) i invalidsko osiguranje (AI). Oni
koji ive i rade u Švajcarskoj automatski plaaju
premije za ova dva tipa osiguranja. Ti iznosi se
odbijaju direktno od plate, kompanijskih prihoda
ili linih prihoda. Isplatu AVS naknade mogu
traiti muškarci nakon navršene 65 i ene nakon
navršene 64 godine ivota. (Podaci iz 2012.)
Socijalna zaštita je jedna od glavnih karakteristika
Švajcarske. Kao deo te sigurnosti, sistem od tri
nosea stuba, koji se zasniva na Ustavu, garantuje
lino i profesionalno osiguranje za pojedince i
lanove porodice, na primer starosno ili osiguranje
u sluaju invaliditeta ili smrti. Socijalno osiguranje
se finansira od uplata osiguranika, poslodavaca,
Konfederacije i Kantona.
se javna pomo (socijalna pomo). Nakon
paljive analize i utvrivanja njihovog poloaja,
osobama se isplauju minimalna sredstva za
ivot i uplauje zdravstveno osiguranje.
Tim osobama se osim toga nude i saveti za što
bre prevazilaenje te kritine situacije kako
bi se što bre emancipovali. Osim socijalne
pomoi, postoje mnoge dravne institucije
koje nude usluge i materijalnu pomo ljudima
u nevolji. Ta podrška, meutim, ne zamenjuje
javnu socijalnu pomo. U mnogim opštinama
mogue je dobiti dodatne informacije na
šalterima Zakon o harmonizaciji i
koordinaciji socijalnih usluga, LAPS (Legge
sull’armonizzazione e il coordinamento delle
prestazioni sociali), ali i predati zahtev za
dobijanje socijalne pomoi. Više informacija
moete dobiti u vašim opštinskim slubama.
AVS osiguranje je u središtu švajcarskog
sistema socijalne zaštite i ukljuuje isplatu dva
glavna prihoda: jednog za one koji su ispunili
starosne uslove za odlazak u penziju i drugog
za osiguranikove preivele lanove porodice.
Starosni prihod osiguranicima garantuje
jeste da sprei da se pored bola za izgubljenim
suprunikom ili lanom porodice preiveli lanovi
nau i u teškoj ekonomskoj situaciji. To osiguranje
se isplauje udovcima i udovicama ako imaju
decu ili ako je udovica navršila 45 godina ivota i
bila u braku najmanje pet godina. Odreena svota
se isplauje i siroadima koja još nisu navršila 18
godina, ili koja još nisu završila školovanje, i to sve
dok ne navrše 25 godina.
Invalidnina se isplauje osobama koje zbog
bolesti, nesree ili uroenog nedostatka imaju
invaliditet od najmanje 40%.
osiguranja osim AVS/AI osiguranja.
Zajedno sa prvim stubom, cilj profesionalnog
osiguranja (penzionih fondova) jeste da zadri na
uobiajenom nivou ivotni standard osiguranika i u
starosti ili u sluaju invaliditeta ili smrti (za lanove
porodice). Svi zaposleni koji su osigurani u prvom
stubu i koji zarauju više od 20.880 švajcarskih
franaka godišnje (podaci iz 2012.) podloni
su obaveznom osiguranju. Privatnici, s druge
strane, biraju da li e plaati ovo osiguranje ili ne.
Zainteresovani, u zavisnosti od svog penzionog
fonda i dogovora sa poslodavcem, mogu traiti
prevremenu penziju.
ivotnog standarda za svakog graanina. Privatno
osiguranje se sastoji iz vezane štednje (stub 3a)
i slobodnog osiguranja (stub 3b). Konfederacija
podrava stub 3a kroz odreene mere fiskalne
politike i vlasništva nad stambenim objektima.
Banke i privatna osiguravajua društva nude
dodatne opcije vezane za privatno osiguranje.
Materinski dodatak isplauje se enama koje
su tokom devet meseci trudnoe bile pokrivene
AVS osiguranjem i koje imaju bar pet meseci
radnog iskustva. Naknada se isplauje u roku od
14 sedmica nakon poroaja. Osnovni porodini
dodatak slui za pokrivanje dela finansijskih
troškova svih porodica. Za tinejdere i studente
predviene su stipendije. Doprinose finansira
poslodavac koji ih i isplauje. Za porodice sa
decom od tri do petnaest godina koje se nalaze
u teškoj finansijskoj situaciji predvieni su deiji
dodaci i Integrativi dodaci.
izdravanje osoba koje imaju finansijskih teškoa,
podstie njihovu materijalnu i linu nezavisnost
i doprinosi njihovoj društvenoj i profesionalnoj
demarginalizaciji. Socijalna pomo se koristi
bez obzira na uzroke teške pozicije u kojoj
se osoba našla. Pre isplate pomoi, situacija
mogueg korisnika biva detaljno analizirana. Sa
potencijalnim korisnikom se osmišljava adekvatan
i personalizovan plan pomoi koji je najkorisniji za
njegovu situaciju.
umrlicu. Smrtne sluajeve u bolnicama
registruje direktno bolnika administracija.
dokaza. Opštine daju informacije u vezi sa
sahranjivanjem i svim neophodnim merama. U
sluaju da porodica eli i verski obred, mora ga
organizovati samostalno. Za pripadnike drugih
verskih grupa osim hrišanske, u Luganu
postoje muslimansko i jevrejsko groblje.
principima i vrednostima zemlje u koju su došli
da ive, ne samo u okviru posla ili u školi, ve i
pohaajui kurseve italijanskog jezika i kurseve
senzibilizacije na novi sistem, kurseve za mame sa
decom u predškolskom uzrastu ili uestvujui u
raznim asocijacijama i manifestacijama.
sami odluuju sa kim e se venati. Lokalna
Matiarska kancelarija (Ufficio di stato civile
competente) buduim mladencima daje sve
informacije o dokumentima potrebnim za
sklapanje braka i vrši graansko zakljuenje braka.
Oni koji brak ele da sklope u verskim okvirima
treba da se obrate svojim verskim zajednicama.
Mešoviti brakovi i strani dravljani
Kada su jedna ili obe osobe koje nameravaju da
se venaju strani dravljani, procedura sklapanja
braka iziskuje seriju linih dokumenata koje
izdaje zemlja iji su te osobe ili osoba dravljani.
Do dokumenata se dolazi putem ambasade ili
konzulata date zemlje. Zbog toga savetujemo
da pre zapoinjanja procedure prikupite sve
informacije blagovremeno kako biste izbegli
pomeranje datuma venanja. Ako suprunici imaju
razliita dravljanstva, sklapanjem braka mogu da
steknu dravljanstvo drugog suprunika, u sluaju
da je to predvieno zakonima njihovih zemalja.
Kada je sklapanje mešovitog braka u pitanju,
partner sa stranim dravljanstvom ima pravo na
prebivališnu dozvolu nakon najmanje pet godina
braka. Okrune matiarske kancelarije nadlene
su za pripreme vezane za proceduru sklapanja
braka, vršenje procedure zakljuenja braka i
izdavanje uverenja s tim u vezi. U Švajcarskoj
istopolni partneri ne mogu da sklope brak, ali im
je omogueno registrovano partnerstvo.
prijateljska sredina koju karakterišu emocije,
podrška i zaštita, i koja predstavlja oslonac za
sve svoje lanove. Porodica je osnovni elemenat
društva, sa svim svojim emotivnim, edukativnim,
kulturološkim, graanskim, ekonomskim i
uenja, dijaloga, meusobnog poštovanja,
neophodne za dalji razvoj i kasniji ivot, kao što
su podrška, meusobno ohrabrenje, podela
odgovornosti, promovisanje nezavisnosti.
nemaju uvek isto poimanje porodice, jednakosti
polova ili deijeg obrazovanja koji su prisutni
u zapadnoj kulturi. Uputno je da te zajednice,
zadravajui praktikovanje svojih obiaja i tradicije
u porodinom okruenju, budu otvoreni i prema
Zajedniki ivot, rastava i razvod
Zajedniki ivot osoba koje nisu venane ili
registrovane u partnerstvo nemaju nikakve
posledice. Jedini izuzeci su korišenje odreenih
socijalnih usluga, dok su te osobe u pravima i
obavezama izjednaene sa bilo kojom drugom
osobom koja ivi sama. Što se zajednikog
ivota tie, nadlena Opštinska sluba i Okrune
kancelarije (Comune di residenza, Uffici
circondariali dello stato civile) predstavljaju izvor
svih potrebnih informacija. Posledice rastave ili
razvoda imaju i lini i socijalni aspekat, pogotovo
ako su u zajednici roena deca, što sve moe
imati reperkusije i po pitanju boravišne dozvole.
Sve je više sluajeva u kojima parovi koji se
rastavljaju ili razvode sklapaju sporazume kojima
se reguliše epilog njihove odluke. Ti «sporazumi»
su omogueni i zbog toga što je revizijom
švajcarskog Graanskog zakonika (Codice Civile
Svizzero) izbrisan koncept «krivice» koji je nekada
bio pripisivan jednom od partnera.
Raanje
prijavljuje lokalnoj matinoj kancelariji (Ufficio
di stato civile competente). Nakon poroaja
obavljenih u sopstvenom domu, porodica, lekar
ili babica su ti koji imaju obavezu da roenje
deteta prijave nadlenoj Matiarskoj kancelariji.
Novoroenad moraju biti odvedena na pregled
u neku zdravstvenu ustanovu najdalje tri meseca
od dana roenja. U sluaju da roditelji po roenju
deteta ele da obavljaju neke verske obrede, treba
da se obrate svojoj verskoj zajednici.
13 Porodica
Jaslice u Tiinu namenjene su deci od 0 do 3
godine. Jaslicama se smatraju centri za dnevni
boravak sa kapacitetima dovoljnim za istovremeno
prihvatanje petoro ili više dece, koji su otvoreni više
od 15 sati nedeljno i imaju dozvolu Kantonalne
vlade (Consiglio di Stato). Jaslice moraju biti
posebno opremljene za brigu o deci i vršenje
svakodnevnih aktivnosti (spavanje, pripremanje
pedagoškim materijalom i igrakama.
para ili porodice koji za skromnu naknadu u
svom domu primaju na uvanje preko dana
(uglavnom za vreme ruka ili nakon škole) ne više
od petoro maloletne dece istovremeno. Deca su
uglavnom do 12 godina starosti. Mnoge opštine
imaju posebne centre koji su veoma korisni za
socijalizaciju i druenje dece, a u ponudi imaju
i podršku za mame. Pedijatrijske ambulante,
pedijatri i slube za kunu negu igraju vanu ulogu
u prevenciji i leenju deijih bolesti i ouvanju
zdravlja i dece i majki.
Pogledati «Korisne informacije»
formiranje linosti. Zbog toga se u Švajcarskoj
velika panja poklanja pruanju podrške svoj
deci, a posebno najmlaima, iji je cilj razvijanje
njihovih motornih, jezikih, kognitivnih i društvenih
sposobnosti. Podrška se zasniva na iskrenoj i
srdanoj saradnji sa roditeljima i koherentnom
pedagoškom pristupu, kao i pomoi strunih
spoljnih saradnika. Deca iz društveno-ekonomski
ugroenih porodica najpodlonija su riziku od
Tiino doprinosi poveanju nezavisnosti i
odgovornosti porodica promovišui planiranje
meri i koje su u skladu sa rasporedom nastave u
školama i radnim vremenom roditelja, sve u cilju da
se porodine, školske i poslovne obaveze što bolje
uklope. Izbor struktura (jaslica, dnevnih porodinih
boravaka, centara za vanškolske aktivnosti,
centara za socijalizaciju, itd.) pokriva teritorijalne
potrebe i garantuje kvalitetne uslove smeštaja.
Još jedan bitan aspekat podrške roditeljima koji
imaju poteškoa sa odgojem dece jeste inicijativa
Kantona Tiino kojom se podravaju strukture,
grupe i asocijacije koje se bave i tom vrstom
projekata i pruanjem te vrste pomoi.
Kao i u ostatku Evrope, i u Švajcarskoj i u Tiinu
mnogi se radije odluuju za kupovinu polovnih
predmeta koji su još uvek u dobrom stanju
i prodaju se po pristupanim cenama. U te
predmete naješe spadaju igrake, knjige,
nameštaj, alati, bela tehnika i garderoba.
U Tiinu, u svim veim gradovima, postoji dosta
trgovina polovnom robom, nastalih zahvaljujui
inicijativama asocijacija poput ACSI-ja (www.
acsi.ch), Caritas Tiina (www.caritas-ticino.ch),
(www.redcross.ch), Emmaus-a (www.
Mnoge opštine imaju i ekološke centre gde
je mogue odneti staru belu tehniku i otpad
biljnog porekla, odloiti korištene predmete i
pronai još uvek upotrebljive polovne predmete.
poteškoa u razvoju linosti. Te teškoe za
posledicu kasnije imaju slabiji uspeh u školi,
profesionalnom obrazovanju i nalaenju posla.
Deca imigranata mogu imati veliku korist od
programa za najmlae koji nude razvojnu,
obrazovnu i svaku drugu podršku. Cilj Kantona
je stoga da povea pristupanost ovih ponuda
za roditelje i decu strance, kao i da usavrši
interkulturalne komunikativne sposobnosti
Pogledati «Korisne informacije»
tokom koga se osoba opušta i obrazuje svoju
linost. Slobodno vreme koristi se za druenje
i susrete sa vršnjacima i tokom njega mladi
imaju priliku da upoznaju sebe, angauju se u
zajednikim akcijama i tako steknu neophodna
iskustva za ulazak u svet odraslih. Odrasli u tome
treba da ih motivišu, podre i omogue im da
postanu aktivni protagonisti u svom ivotu, a ne
samo pasivni posmatrai, pasivni sledbenici tuih
inicijativa, osmišljenih i organizovanih od drugih i
za druge. Tiino mladima nudi brojne društvene
centre, kolonije, igraonice i sportske aktivnosti.
Bavei se sportom, mnogi mladi Švajcarci i
stranci upoznaju nove prijatelje, uei se tako
zajednikom ivotu i poštovanju. Za mlade takoe
postoje i posebna savetovališta i centri koji nude
finansijsku podršku za kreativne i umetnike
projekte, a oni koji to ele mogu se ukljuiti i u
Kantonalni savet mladih (Consiglio cantonale dei
giovani). Pogledati «Korisne informacije»
doprinela verskoj raznolikosti, tako da je danas u
Tiinu prisustvo ljudi razliitih veroispovesti i praksi
opšteprihvaeno stanje stvari. Veinu stanovništva
ine katolici (oko 76%), zatim protestanti,
pravoslavci i muslimani. Jevrejska zajednica
koncentrisana je u Luganu.
verske grupe, kojma je omogueno da praktikuju
svoju religiju uz poštovanje, toleranciju i diskreciju.
S obzirom na slobodu vere i savesti, drava je u
obavezi da zadri neutralnu poziciju po pitanju
religije i veroispovesti. Ta je neutralnost posebno
vana u sluaju dravnih škola, budui da je
obrazovanje obavezno za sve, bez obzira na
versku pripadnost. Prijem u dravnu školu ni u
kom sluaju ne sme biti zavisan od veroispovesti.
Nastavno osoblje duno je da bude diskretno.
U obavljanju svoje dunosti treba da se suzdri
od iskazivanja stavova vezanih za veroispovest
ili religiju koji bi mogli izazvati predrasude prema
tuoj slobodi vere i savesti. Zvanino priznate
religije u Tiinu jesu katolianstvo i reformisani
evangelizam, koji imaju statut javnopravnih
udruenja. Nepriznate verske zajednice, pak,
organizovane su u skladu sa privatnim pravom i
naješe funkcionišu kao udruenja.
religija na podrujima koja danas ine Kanton
Tiino. Pravila su bila toliko stroga da su
1555. godine pripadnici reformista iz Lokarna
(Locarno) bili proterani u Cirih. Zbog toga je u
Kantonu i tokom prvih decenija nakon sticanja
nezavisnosti (1803.) katolianstvo i dalje bilo
predominantno. Danas i Kantonalni i Federalni
ustav garantuju punu slobodu religije pripadnicima
svih veroispovesti. Osnovne ustavne vrednosti
vae za sve osobe i sve verske zajednice. Re je
prvenstveno o slobodi vere, savesti i praktikovanja
religijskih rituala. U Švajcarskoj stoga nijedna
Ogranienja i dunosti
vanost. Podlona su ogranienjima ukoliko je
to predvieno zakonom ili ukoliko se dokae
da je to u javnom interesu. Zakonodavac, na
primer, moe ograniiti slobodu vere i savesti
ukoliko ona predstavlja rizik po javnu bezbednost
i red, dobrobit stanovništva ili ukoliko njeno
praktikovanje ugroava prava i slobode drugih.
Izrazi netolerancije koji se ogledaju u vreanju
verskih oseanja neke grupe kroz sistematsku
kritiku i u lošoj nameri, kanjivi su. Odreene
religijske prakse su zabranjene jer su u suprotnosti
sa osnovnim ljudskim pravima. Prakse koje
ugroavaju fiziki i psihiki integritet osoba, kao
što je mutilacija, kanjive su, budui da sloboda
praktikovanja verskih rituala ne opravdava
nanošenje povreda drugima. Osim toga, u
Švajcarskoj nisu dozvoljene ni verske prakse koje
krše odreene zakone, npr. Zakon o zaštiti voda
(Legge sulla protezione delle acque) zabranjuje
prosipanje pepela kremirane osobe u tekue vode,
dok Zakon o zaštiti ivotinja zabranjuje surovo
ponašanje prema ivotinjama. Religijska uverenja
ne oslobaaju vernike od vršenja zakonom
predvienih graanskih dunosti, kao što je, na
primer, pohaanje osnovne škole. Naposletku, u
sluaju organizovanja neke verske manifestacije
na javnoj površini, neophodno je prethodno dobiti
dozvolu od Opštine.
verski pripadao biskupijama Milana i Koma
(Como). Nakon tog dogovora, Papa Lav XIII je
1888. godine papskom bulom Ad universam
uspostavio Lugansku biskupiju, unapredivši
Lugana u Katedralu. Na njenom se vrhu, u prvo
vreme, nije nalazio Biskup ve jedan Apostolski
upravitelj. Tek 1971. godine Apostolska
uprava Kantona Tiino (Amministrazione
dogaaja se prvi put moglo i formalno govoriti
o luganskom Biskupu. I dan-danas se, u
spomen stare podele Tiina izmeu biskupija
u Milanu i Komu, vrše i rimska i ambrozijanska
liturgija. Razlike su posebno primetne u vreme
karnevala.
2727
i šire, organizuju se mnoge proslave, okupljanja
sa jelom i piem, esto u ast nekog sveca,
povodom verskih praznika ili kao deo seoske
ili gastronomske tradicije. Re je o obredima i
obiajima, koji su ostaci starog ruralnog naina
ivota koji je karakterisao Tiino sve do polovine
XX veka. Brojni su i sportski dogaaji, zahvaljujui
kojima porodice i prijatelji imaju priliku da se drue,
provozaju biciklom, odigraju partiju fudbala,
uestvuju u šetnjama i trkama. I zajednice
stranaca su veoma aktivne i redovno organizuju
nacionalna veselja u kojima rado uestvuju i brojni
starosedeoci.
širom sveta su karneval Rabadan u Belinconi
(Bellinzona), Istorijska parada za Veliki petak u
Mendriziju (Mendrisio), Filmski festival u Lokarnu
(Locarno), dez festivali u Askoni (Ascona) i
Luganu, koncerti «Moon and Stars» u Lokarnu
i mnogi koncerti klasine muzike. Tiino ima i
sedamdesetak galerija i muzeja, meu kojima
su prostori za izlobe moderne umetnosti,
etnografskih i naunih eksponata. U Tiinu
postoje ak dva lokaliteta koja su pod zaštitom
UNESCO-a: planina San oro (Monte San
Giorgio), prirodni trezor u kome su otkriveni brojni
fosilni ostaci dinosaurusa, i tri srednjevekovna
zamka u Belinconi.
na otvorenom tako i na zatvorenom. Ulanjenje
u sportski klub ili rekreativno bavljenje sportom
predstavljaju odline prilike za upoznavanje
starosedelaca i novopridošlih i razvijanje
meusobnog poštovanja. Dobrovoljni rad sa
mladima, starijima, bolesnima ili osobama s
hendikepom odlina je prilika za sticanje novih
iskustava i razvoj meusobnog razumevanja.
Kulturološke karakteristike u Švajcarskoj su
toliko meusobno razliite, da se ponekad i
sami Švajcarci pitaju šta je to što ih povezuje. Ta
raznovrsnost se oslikava u navikama, obiajima i
umetnosti, u kojima uestvuju i brojne zajednice
stranaca koje ive u zemlji. Kulturna i rekreativna
ponuda veoma su bogate i u Tiinu, u kome
postoje brojne kulturne i rekreativne asocijacije,
kako na opštinskom tako i na regionalnom nivou.
Onima koji nameravaju da se nastane u Tiinu
savetujemo da uestvuju u aktivnostima lokalnih
asocijacija, u rekreativnim, sportskim, kulturnim
i gastronomskim aktivnostima i ekskurzijama,
jer su to odline prilike za upoznavanje lokalnog
stanovništva, obiaja, mentaliteta i tradicije.
Upoznavanje lokalnog dijalekta, degustacija sira
i palente, partija karata ili boanja, zajedniko
pevanje refrena lokalnih narodnih pesama – sve to
pokazuje elju stranaca da se upoznaju sa svojom
novom zajednicom, ali je i prilika da se lokalno
stanovništvo zainteresuje za novopridošle i dobije
elju da ih prihvati i upozna.
Mediji
regija sa najveim brojem štampanih medija po
glavi stanovnika u svetu. Postoje tri lokalne dnevne
novine, brojni nedeljnici, nekoliko mesenih
asopisa (pored štampe iz ostalih delova
Švajcarske i glavnih inostranih novina koji se mogu
nai na svim trafikama), šest televizijskih i deset
radijskih kanala sa nacionalnom frekvencijom (uz
obilje švajcarskih i inostranih kanala dostupnih
preko satelitske i kablovske mree), jedna privatna
televizija i dve privatne radio stanice, kao i brojni
mediji na internetu.
italijanskoj Švajcarskoj putem radija, praenje
televizijskih programa koji se bave lokalnim
dogaajima i obiajima omoguava vam da
stalno budete u toku s dešavanjima u svom
okruenju, s javnim mnjenjem, evolucijom stavova.
Istovremeno, što nikako nije manje vano, uei
italijanski jezik. Lokalna štampa je posebno
korisno sredstvo za praenje i razumevanje
društveno-ekonomskih i politikih kretanja u Tiinu
i Švajcarskoj.
Jedno od najveih bogatstava Tiina zasigurno
je njegova eno-gastronomska proizvodnja.
pripremljeni na tradicionalni nain. Na
raspolaganju imate hiljade ukusa koji u sebi
spajaju tradiciju i moderno doba, od sezonskih
proizvoda poput domaih salama, lokalnih
merloa i alpskih sireva, do klasinih jela sa
palentom, riota sa peurkama i osobukom,
orbe, marinirane pastrmke, torti s hlebom
ili kestenjem, sode i drugih specijaliteta
koje lokalci rado konzumiraju u lokalnim
gostionama (grotti).
terenu, kontrola saobraaja i osoba, utvrivanje
saobraajnih, eleznikih i avio saobraajnih
nezgoda, utvrivanje kraa, otmica i nanošenja
štete, nezgoda u kui ili na radnom mestu,
intervencije usled tua, agresivnog ponašanja i
nasilja u porodici, utvrivanje smrti i poara, kao
i mere odravanje javnog reda. Sudska policija je
nadlena za saradnju sa Tuilaštvom (Ministero
Pubblico), prikupljanje informacija, proveru
istrazi.
kao i na šalterima pri policijskim stanicama.
Obavlja i poslove sudske policije u vezi sa
mikrokriminalom i sitnim prestupima. andarmerija
takoe vodi rauna i o bezbednosti aerodroma
Lugano-Anjo (Lugano-Agno). Najvee opštine
mobilne jedinice garantuju delovanje u sluaju
visokorizinih hitnih sluajeva na celoj teritoriji
Kantona. Te jedinice se sastoje iz Jedinice za
specijalne intervencije (Reparto Interventi Speciali)
i Jedinice za saobraaj (Reparto del Traffico).
Kantonalna policija svakodnevno vrši konstatovanje
saobraajnih nezgoda. U sluaju posebno teških
i kompleksnih nesrea, poziva se i Forenzika
jedinica (Polizia scientifica).
koje se bave obezbeenjem i kojima se moete
obratiti za savete u vezi sa instalacijom alarmnih
sistema.
da štiti bezbednost i odrava zakonom propisani
poredak: dostupna je 24 sata dnevno pozivom
na broj 117. Kantonalna policija (Polizia cantonale)
vrši prevenciju i, kada je to mogue, spreava
prestupe putem informisanja i kontrole, vrši uviaje
i podnosi prijave nadlenim orgaima. Mobilne
jedinice andarmerije u severnoj zoni (Sopraceneri)
i junoj (Sottoceneri) garantuju pokrivenost cele
teritorije u sluaju potrebe za neplaniranim,
vanrednim, hitnim i intervencijama spasavanja,
hapšenja ili privoenja osoba, kao i patroliranja
sa uobiajenim ciljem kontrole i represije. Njeni
Sluba hitne pomoi Tiina kao i ostale asocijacije
koje se bave pruanjem prve pomoi lanovi
su Tiinske kantonalne federacije ambulantnih
transportera (Federazione Cantonale Ticinese
ambulantne slube Hitna pomoc Tiina tel. broj
144 (Ticino Soccorso 144) jesu odaziv na pozive
u vezi sa zdravstvenim hitnim sluajevima, kao i
pouzdana organizacija i optimalna koordinacija
intervencija. Besplatnim pozivom na broj 144
mogue je traiti pomo za bilo koji hitan
sluaj. Broj 144 ne treba zvati za lekarske savete
(zvati 091 800 18 28), za informacije o medicinskim
uslugama van radnog vremena (zvati 091 800 18 28),
za upite o Slubi kune nege (Servizi di Aiuto
Domiciliare) zvati 0840 22 44 22.
Spasavanje i zaštita ljudi, ivotinja, ivotne sredine
i materijalnih dobara su glavni zadaci vatrogasne
slube Tiina (pompieri ticinesi), koja je
dostupna pozivom na broj 118.
Civilna zaštita (Protezione della popolazione)
je integrisani sistem zaštite, spasavanja i
pomoi. Njen zadatak je da koordinira razliita
interventna sredstva u cilju zaštite populacije,
sredine i spomenika kulture u sluaju prirodnih
ili tehnoloških katastrofa, drugih vanrednih
situacija ili oruanih sukoba. Vojska i civilna zaštita
organizovane su za delovanje u tri sfere: vojnom
sektoru, civilnoj zaštiti i zaštiti populacije. Civilna
zaštita stara se o primeni federalnih odredaba
o civilnoj zaštiti na teritorijama regija i kantona,
bavi se planiranjem, obukom vojnika i izgradnjom
specijalnih struktura za zaštitu (skloništa,
regionalne strukture). Sluba za zaštitu gradjana
(Il servizio della protezione della popolazione)
za glavni zadatak ima pripremu u vanrednim
sluajevima ili u sluaju katastrofa.
Pogledati «Korisne informacije»
policiju i pokušaju da ostanu smirene.
Potrebno je saekati policajce pre ulaska u
kuu, jer je mogue da su provalnici još uvek
unutra. Ne treba ulaziti u kuu i poeti vraati
stvari na njihovo mesto ili dodirivati otvorene
stvari, jer se tako uništavaju eventualni tragovi
koje je ostavio provalnik. Ne oklevajte da
policiju kontaktirate i samo radi razjašnjavanja
neobinih i neredovnih situacija.
Bezbednost i vanredne situacije
Istituzioni politiche svizzere, Vademecum,
2004. www.casagrande-giampiero.ch
Le Mont-sur-Lausanne, 2011, www.editionslep.ch
Rivista italiana di geopolitica, Gruppo Editoriale
l’Espresso, Roma, 2011, www.limesonline.com
La Confederazione in breve, Cancelleria federale,
Berna, www.pubblicazionifederali.admin.ch
Armando Dadò Editore, Locarno, 2001,
www.editore.ch
remoti alla fine del Settecento, Raffaello Ceschi,
Armando Dadò Editore, Locarno, 2006,
www.editore.ch
della migrazione, Berna, 2010,
integrazione e informazione sociale Città di
Lugano,
in Ticino, AA.VV. , SUPSI/Dipartimento lavoro
sociale, Canobbio, 2003
Elisabeth Alli, 2006, www.sbook.ch
federale della migrazione, Berna, 2011,
www.pubblicazionifederali.admin.ch
istituzioni, Bellinzona, 2012, [email protected]
Bibliografija (izbor)
la locazione di un appartamento, Weissgrund
Kommunikation, AG Zurigo, 2006,
2011, www.pubblicazionifederali.admin.ch
2011, www.pubblicazionifederali.admin.ch
2011, www.lugano.ch/diis
delle competenze linguistiche dei migranti,
Ufficio feder