Click here to load reader

Imaginarni Balkan

  • View
    2.069

  • Download
    5

Embed Size (px)

Text of Imaginarni Balkan

Odeljenje za psihologiju Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu

PRIKAZ KNJIGE IMAGINARNI BALKAN MARIJE TODOROVE

Mentor: Prof. dr Dragan Popadi Novi Sad, avgust 2004.

Student: Mihi Vladimir

Prikaz knjige Imaginarni Balkan Marije Todorove

SADRAJ

UVOD _____________________________________________________________________________ 3 BALKAN I ORIJENT-ZAJEDNI KA SUDBINA ILI NEPRESTANA BORBA? ______________ 4 BALKAN-IME I SUDBINA ___________________________________________________________ 6 BALKAN KAKO GA VIDE BALKANCI _______________________________________________ 8 EVROPSKO OKTRIVANJE BALKANA ______________________________________________ 12 SLIKA BALKANA U DVADESETOM VEKU __________________________________________ 15 BALKAN I SREDNJA EVROPA _____________________________________________________ 17 BALKAN KAO REALNOST_________________________________________________________ 18 ZAKLJU AK _____________________________________________________________________ 21

2

Prikaz knjige Imaginarni Balkan Marije Todorove

UVODU vremenu kada se Evropa ujedinjuje, kada granice prestaju da postoje i kada je putovanje kroz Evropu gotovo jednako tako jednostavno kao i odlazak do susednog mesta, Balkan, ta neobi+na kombinacija Istoka i Zapada, i dalje ostaje u zape ku te i takve Evrope. .injenica da je samo jedna Balkanska drava (ako Sloveniju ne ra+unamo u Balkan, to je sasvim realno) +lanica Evropske Unije, a da se o+ekuje da e opet dve balkanske zemlje (Albanija i Srbija) biti dve poslednje +lanice Evropske Unije, samo poja+ava utisak koji odaje ovo podru+je-evropsko po geografiji, ali sasvim specifi+no po svemu ostalom. Stereotip koji postoji na Zapadu o Balkanu svakako nije bez osnova. Ali, da li je sve ba tako crno za nas kao stanovnike Balkana? Marija Todorova, Bugarka koja ivi i radi na tom Zapadu, pokuala je da makar sa jednog aspekta, istorijskog, osvetli balkansku crnu rupu. ta je u stvari Balkan? Koliko je Balkan jedinstvena odrednica za sve stanovnike ovog poluostrva, a koliko je kulturni obrazac u koji se ukapaju i neke drave koje geografski ne pripadaju Balkanu? Ima li nade za Balkan ili e on ostati kao simbol propalog Otomanskog carstva u Evropi? Treba li biti ponosan time to je neko Balkanac, treba li se toga stideti, ili treba, kao to sama Todorova kae, voleti Balkan, bez potrebe da se njime ponosim, ili da ga se stidim? Koliko je Balkan vaan kao odrednica pripadnosti kod stanovnika ovog poluostrva? Na sva ova, a i jo poneka pitanja Marija Todorova pokuava da odgovori u svojoj knjizi objavljenoj sada ve daleke 1997. godine, godine posle najnovijih balkanskih (a zapravo jugoslovenskih) sukoba koji su svojom brutalno u zgrozili civilizovan svet i jo jednom podebljali tu granicu izme>u Istoka i Zapada. Osnovni utisak koji ostavlja ova knjiga jeste da je lake razumljiva nekome ko je na Balkanu odrastao, ali da svakako moe biti dobar osnov upoznavanja Balkana i za one koji su za ovaj region samo +uli,ili ga samo povrno poznaju kao trusno podru+je Evrope. Ono to Todorova nudi jeste pokuaj razumevanja ne samo istorije Balkanskog poluostrva, ve i kulture njegovih naroda, njihove odnose i konflikte, pa +ak i ono to ove narode povezuje, a to ih istovremeno razlikuje od ostalih naroda sa tla Starog kontinenta. Sve ovo dovoljan je razlog da ovu knjigu paljivo pro+itamo, ako ni zbog +ega drugog, a ono zbog malo boljeg razumevanja suseda sa kojima ivimo, a o kojima ipak premalo znamo.

3

Prikaz knjige Imaginarni Balkan Marije Todorove

BALKAN I ORIJENT-ZAJEDNI KA SUDBINA ILI NEPRESTANA BORBA?Zato postoji bauk Balkana kojim se plae i ocrnjuju politi+ki protivnici na Zapadu? ta je to sa Balkanom da je termin balkanizacija zadobio tako peorativno zna+enje i da postoji neprestana elja da je taj Balkan ozna+i kao varvarski, divlji, pa +ak i necivilizovan? Marija Todorova u ovom prvom delu svoje knjige pokuava da da klasi+an opis Balkana u zapadnoj kulturi kroz razli+ite napise koji su se pojavili u vreme njenog ivota na Zapadu. Ve na samom po+etku, Todorova podse a da je ovo uvreeno miljenje o Balkanu tako izraeno da u Oksfordovom re+niku postoji i pojam balkanizacija koji zna+i prvenstveno usitnjavanje velikih i snanih politi+kih jedinica, ali i povratak plemenskom, zaostalom, primitivnom i varvarskom. Kao tipi+an primer ocrnjivanja Balkana u zapadnom tampi po+etkom devedesetih, Todorova navodi tekst Dorda Kenana, biveg ambasadora SAD u SSSR i Jugoslaviji koji prva paralele izme>u balkanskih ratova 1912. i 1913. i balkanskog rata 1993. Ve ova +injenica da se ratovi u bivoj Jugoslaviji (koji su 1993. direktno poga>ali samo tri drave sa Balkana) poistove uju sa drugim Balkanskim ratom (koji je zaista bio balkanski) govori o toj nezainteresovanosti mnogih autora sa Zapada da se dublje i sadrajnije bave Balkanom, pa ga ozna+avaju kao jednu nedeljivu celinu sa svojim (retko pozitivnim) karakteristikama. Ono to je interesantno, a to se poklapa sa slikom Balkana kod mnogih pisaca koji su ga pose ivali krajem devetnaestog i po+etkom dvadesetog veka, jeste Kenanovo vi>enje i prvog Balkanskog rata kao motivisanog nacionalizmom i dubljim karakternim crtama iz plemenske prolosti. Ta samouverenost zapadnih pisaca da se brutalnosti sa Balkana iz 1912, i 1913. (Rat iznosi na povrinu ono najprljavije u ljudskoj rasi, tako da i naodvratnija ivotinjska krvolo+nost li+i na vrlinu... rat u Zapadnoj Evropi je sasvim isklju+en. Meri Idit Daram) ne moe desiti u civilizovanoj Evropi bila je skrena ve 1914. a naro+ito 1941. Pa ipak, kako Todorova isti+e, kao da su mnogi pisci i sa kraja dvadesetog veka imali kolektivnu amneziju, pa tako i dalje piu da je krajem tog veka Balkan ostao problem za Evropu, kao to je ovde i zapo+et rat 1914. (bez osvrtanja na 1939. kojom po+inje Drugi svetski rat, a to nema veze sa Balkanom). Kenan ovde pokuava da napravi mali otklon re+ima da se takva duevna stanja mogu na i i kod drugih evropskih naroda... ali, da kod balkanskih naroda upravo te specifi+ne osobine preovla>uju preko svake mere). Pomalo previe vatreno, Todorova dalje kritikuje i ovo i neka druga vi>enja sukoba na Balkanu napominju i da su doga>aji iz daleke prolosti koji su +esto uzrok sukoba u sadanjosti, iako tako karakteristi+ni za Balkan, veoma mogu i i u zapadnoj Evropi. Uostalom, kae Todorova, i sam holokaust bio je osveta za doga>aje koji su se desili gotovo dve hiljade godina ranije. Isto tako, piu i o stotinama hiljada rtava sukoba na Balkanu, ameri+ki novinari zaboravljaju preko tri miliona rtava Vijetnamskog rata i time daju potpuni monopol na varvarstvo balkanskim narodima. Dakle, ta je to u Balkanu to ga +ini tako interesantnim zapadnim novinarima i piscima? Jer, ako zaobi>emo negativne opise Balkana i njegovih naroda, ipak ostaje +injenica da je ovo podru+je, naalost +e e po zlu, fasciniralo evropske i ameri+ke spisatelje. Todorova jedan od razloga nalazi i u tome to je Balkan oli+enje drugosti. Gotovo potpuno ta+na psiholoka analiza govori o tome da je za razvoj slike o sebi potrebna slika drugog kao onog to nismo mi. Balkan, kao Orijent u Evropi, je idealan za ovu aktivnost. Naravno, narodi sa Balkana sebe nikada nisu videli kao deo Orijenta, ali ta op+injenost Balkanom jeste u dobrom meri povezala ove dve regije i ova dva pojma. U ovom delu, Todorova se dosta slui raspravama Edvarda Saida, koji istina govori o odnosu Zapad-Orijent, ali u mnogo+emu ovo li+i i na sukob Zapad4

Prikaz knjige Imaginarni Balkan Marije Todorove Balkan. Naime, Said otro kritikuje zapadnja+ko kvazinau+no bavljenje Orijentom i naro+ito podelu ljudske stvarnosti na razli+ite kulture, istorije i tradicije, i postavlja bitno pitanje-moe li svet tu podelu preiveti? Sve ovo svakako li+i na rasprave o Balkanu, pa Todorova tvrdi da je sve prisutnija namera da se Balkan vidi samo kao neka varijanta orijentalizma, dakle da u novo vreme mnogo blii Balkan zauzima mesto misti+nog i druga+ijeg Orijenta. Naravno, iz ove perspektive, +ini se da je Orijent ponovo preuzeo primat drugosti, makar u SAD, nakon sve +e ih i krvavijih konflikata izme>u ove zemlje i zemalja Bliskog Istoka. No, 1997. takav razvoj situacije sigurno nije bio lako predvidljiv. Ako su Orijent i Balkan tako sli+ni, gde su onda razlike? Todorova ih navodi nekoliko. Prvo, Balkan je za razliku od Orijenta, i istorijska i geografska celina. Orijent je menjao svoje pozicije (ali ne i zna+enje) kroz vekove. Stari Grci su Orijentom nazivali sve varvare, iako je za njih taj Orijent bio varvarski sever (Trakija i Skitija). U rimsko vreme, Orijentom je smatran Egipat i Anadolija (gde je ova druga oblast i danas moda zadrala svoju orijentalnu sliku). U srednjem veku postojala je otra podela izme>u hri anstva i islama, a ue +ak i izme>u katoli+anstva i pravoslavlja. Ova podela Istok-Zapad, iako se danas tako +ini, nije uvek favorizovala Zapad kao mesto boljeg ivota. Do pada Konstantinopolja, Istok je bio taj koji je branio civilizacijske norme Rimskog carstva, dok je Zapad bio preteno varvarski i sirov. Dananja podela na istok i Zapad je nastala tek u XVIII veku. U ovo vreme kao nova odrednica javlja se i vreme koje na Zapadu ide kao evolucija od jednostavnog ka sloenom i od primitivnog ka kultivisanom, dok na istoku ova evolucija izostaje. Balkan, s druge strane ima svoju istorijsku egzistenciju. Ova regija sa sobom nosi dva nasle>a-jedno vizantijsko, drugo otomansko. I upravo ovo drugo, otomansko nasle>e, jeste i po+etak nastanka Balkana kakvog ga poznajemo. U ovo vreme Balkan je postao jedna celina, dobio svoje dananje ime, i po+eo da gradi stereotipe koji postoje i danas. Todorova ovde prime uje da je, ako se Balkan tako vidi, dananje vreme nastanka nacionalnih drava na Balkanu u stvari samo kona+na faza u evropeizaciji ovog podru+ja i po+etak nestanka Balkana kao jedne celine. Druga bitna razlika jeste u misterioznosti koju sa sobom nosi Orijent, a koja Balkanu svakako nedostaje. I

Search related