11Septembar 2010. www.serbianmirror.com

Uprisustvu brojnog sve[tenst-

va i vernika 24. avgusta je u

porti manastira "Sveti

Sava" u Libertivilu sahrawen

Mitropolit libertivilsko-~ika-

[ki, Hristofor, koji je preminuo 18.

avgusta nakon kratke bolesti. Dan

ranije je u Sabornoj crkvi "Sveto

vaskresewe Hristovo" na Redvud dra-

jvu sluyeni opelo i pomen pokojnom

Mitropolitu.

Posmrtni ostaci Mitropo-

lita Hristofera dopremqeni su u

hram na posledwi susret sa sve[ten-

stvom i velikim brojem vernika, uz

koje je proveo skoro svoj ceo yivot.

Na ve`erwem pomenu sluyili su

Vladika novogra`ani`ki, Longin,

Vladika isto`no-ameri`ki Mitro-

fan, Vladika zapadno-ameri`ki

Maksim, kanadski vladika Georgije,

australijsko-novozelandski vladika,

Irinej, na[e brojno sve[tenstvo,

kao i brojni predstavnici ruske,

gr`ke, ukrajinske i ameri`ke

pravoslavne crkve. Posledwem

ispra]aju prisustvovali su i pred-

stavnici rimo-katoli`ke crkve u

Americi i drugih verskih zajednica.

Stigli su i brojni telegrami

sau`e[]a. Vladika Mitrofan

pro`itao je telegram sau`e[]a, koje

je u svoje ime i u ime Sinoda Srpske

pravoslavne crkve, uputio Patrijarh

Irinej, a u kome se, izme\u ostalog,

kaye: "Svojim prirodnim darovima

bio je predodre\en za svetu

sve[teni`ku sluybu, za koju se opre-

delio u svojoj mladosti. Imao je

veliku `ast da bude u`enik najve]eg

u`iteqa na[eg roda i svremenik, sve-

tog Vladike Nikolaja. Kao

sve[tenik, pripadao je eliti na[ih

sve[tenika u Americi. Kada je

nedavno predloyio re[ewe eparhi-

jskih granica u Americi i Kanadi na

najboqi je na`in pokazao, kako se

uvek rukovodio istinom u yivotu

svoje Crkve, koju je stavio iznad svih

drugih interesa. Svi smo bili najpri-

jatnije iznena\eni wegovim mudrim

re[ewem tako bolnog i do tada

nere[enog pitawa. Wegov odlazak je

ne mali gubitak, koji ]e te[ko biti

nadokna\en. Nedostaja]e nam wegova

mudra re` u Saboru, ali verujemo da

]e on i iz sveta gde nema tuge i

yalosti brinuti o na[oj crkvi i svo-

joj pastvi, i da ]e ostati predani

molitveni zastupnik svoga stada".

Pomenu su prisustvovali i

izraze svog dubokog sau`e[]a porodi-

ci, narodu i sve[tenstvu uputili i

Vladika gr`ke pravoslavne crkve,

Dimitrus, Petar, Vladika Ruske

pravoslavne crkve u Americi, Xon,

predstavnik Ameri`ke pravoslavne

crkve, potom predstavnici Ukra-

jinske pravoslavne crkve, Rumunske

pravoslavne crkve, Teolo[kog fakul-

teta "Vladimir" i mnogi drugi.

Otac Denis Pavi]evi], koji

skoro 50 godina poznaje Mitropolita

Hritofora, i koji je wegov arhijere-

jski zamenik, povodom

Mitropolitove smrti, kaye:

/Zavr[io sam osnovnu [kolu

kada je tada sve[tenik Velimir

Kova`evi] do[ao u na[u parohiju u

juynom ~ikagu. Bio je to po`etak

nove epohe u na[oj crkvi, osetio se

moderan duh koji je taj sve[tenik

doneo, sa svom svojom voqom i energi-

jom. Ja sam bio ukqu`en u yivot

crkve, ali mogu da kayem da je wegov

uticaj na izbor mog yivotnog puta

bio presudan. Uvek me je podryavao,

imao razumenvawa za moja pitawa i

razgovore o teologiji i filozofiji.

Tada je bio oyewen, i sa suprugom i

`etvoro dece yiveo je u porodi`noj

ku]i mojih roditeqa. Danas su wegovi

sinovi Petar i Pavle u ~ikagu,

Velimir yivi u Springfildu, a

k]erka Valerija u Pensilvaniji. Uvek

je bio izuzetan mentor, na[a komu-

nikacija bila je odli`na, imao je uvek

i vremena i razumevawa. Bio je pokre-

ta`ka snaga na[e bogoslovije u

Libertivilu. Wegovim gubitkom i

crkva i vernici izgubili su mnogo.

On je vi[e od 50 godina svog yivota

posvetio Srpskoj pravoslavnoj crkvi,

do pre godinu dana bio je Mitropolit

sredwe-zapadnoameri`ki, a od tada je

bio Mitropolit ~ikaga i

Libertivila./

Otac |uro Kro[war,

stare[ina crkve /Sveti Vasilije

Ostro[ki/ u Libertivilu, koji je

godinama bio stare[ina Sabornog

hrama /Sveto Vaskresewe Hristovo/

na Redvud Drajvu, povodom smrti

Mitropolita Hristofera, kaye:

Wegovo Visokopreosve[ten-

stvo Mitropolit Hristofor, bio je

prvi jerarh Srpske Pravoslavne

Crkve, koji je ro\en u Americi.

[kolovao se u Bogosloviji pri manas-

tiru Sv. Save u Libertvilu, koja je

bila osnovana posle Drugog svetskog

rata. On je bio veoma agilan i akti-

van sve[tenik pri hramu Sv.

Arhangela Mihajla u Juynom ~ikagu,

a kasnije je postao i episkop. Veoma

savesno je obavqao svoje episkopske

duynosti, kao episkop Isto`ne

eparhije, a potom i kao Mitropolit

Sredwe-zapadnoameri`ke mitropolije.

Mitropolit je pristupao svakom

poslu sa puno entuzijazma i ozbiqnos-

ti i savesno. Svakog dan je bdio nad

svojim parohijama i pastvom, a poseb-

no nad sve[tenstvom i trayio je da

svako radi svoj posao [to savesnije

moye. Razvio je mnoge programe, a

posebno Prosvetne odbore. Bio je neu-

moran u administrativnim poslovima

i sluyewu Svetom oltaru, a isto je

zahtevao i od svojih sve[tenika.

Pripada staroj generaciji Srba u

Americi, ali i sve[tenika koji su

vaspitani u ovom podnebqu, i koji su

bili tako\e ukqu`eni u mnoge aspek-

te ameri`kog dru[tva. Mnogo se zala-

gao da Bogoslovska [kola pri manas-

tiru Sv. Save nastavi rad, iz koje je

iza[ao veliki broj mladih sve[teni-

ka, koji su popunili mnoge parohije

[irom Amerike i Kanade. Taj potez

se pokazao veoma korisnim za Crkvu i

wenu budu]nost, [to je u velikom

zasluga Mitropolita Hristofera./

Evo [ta je povodom smrti

Mitropolita Hristofora izjavio

Desko Nikitovi], generalni konzul

Srbije: /Smatram da je on kao neko ko

je ro\en u Americi umeo da komuni-

cira sa /starom/ dijasporom, a

istovremeno je insistirao na negov-

awu srpskog jezika. To je sigurno

pomoglo da se ne stvaraju podele me\u

na[im qudima. On je bio veoma obra-

zovan `ovek, znao je da ceni izvorne

srpske vrednosti, ali i neminovnosti

koje name]e globalizacija. Wegova

smrt je sigurno gubitak za Srpsku

pravoslavnu crkvu kao i srpski narod

u dijaspori, pa i [ire. Imali smo

veoma dobru saradwu. On je dobro

razumeo odvojenost dryave i crkve

ali i potrebu saradwe na srpskim

nacionalnim interesima./

Mila Filipovi]

UPOKOJIO SE U GOSPODU MITROPOLIT

LIBERTIVILSKO - ~IKA{KI HRISTOFOR

Velimir Kova`evi] (svetovno ime Mitropolita

Hristofora) ro\en je kao deveto od dvanaestoro

dece, u ssrpskom patrijarhalnoj porodici od oca

Petra i majke Riste, 25. decembra 1928. godine u

Galvestonu, TTeksas. Po zavr[etku gimnazije, upisuje

bogoslovske studije u Srpskoj pravoslavnoj

bogoslovniji u manastiru Svetog Save u

Libertivilu. Sluyio je u Xonstaunu i Pitcburgu, a

bio je i paroh ugledne parohiije pri hramu Svetog

arhangela Mihaila u ju`nom ~ikagu. Na

Pitsbur[kom univerzitetu dobio je stepen bbel`era

i magistra nauka. U to vreme je bio kapelan na

`etiri univerziteta. U gr`koj pravoslavnoj

teoolo[koj [koli /Sveti Krst/ u Bostonu,

Masa`usec, dobio je diplomu magistra iz

bogoslovskih nauka.

Sveeti arhijerejski sabor izabrao ga za episkopa,

(bio je drugi episkop ro\en u Americi), i imenovao

ga za Eparhiju isto`noameri`ku i kanadsku. Od 1991.

godine mitropolit Hristofor je predsednik

Episkopskkog i Centralnog crkvenog saveta u

Stalnoj konfereciji pravoslavnih kanonskih

episkopa. Dolaskom za mmitropolita sredwezapad-

noameri`kog sa sedi[tem u manastiru Svetog Save,

wegova paywa se okre]e Bogooslovskom fakultetu i

preduzima mere da se fakultet prizna kao kolex.

Vi[e godina obavqao je duynost dekana fakulteta.

U braku sa svojoj izabranicom Milkom ro\.

Rai`evi], Bog ih je obdario sa `etvoro dece, sinovi-

ma Petrom, Pavlom i Velimirom i k]erkom

Valerijom, od kojih je dobio devetoro unu`adi.

I N M E M O R I A M

12

N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E I Z B R U K L I N A

^

arli je imao cve}aru, na uglu 33. ulice

i 7. avenije, cve}aru punu palmi.

Nikada ga nisam pitao za{to toliko

voli palme i za{to ih toliko ima u cve}ari, kad

se i onako slabo prodaju. Jednostavno, ljudi

su kupovali sve, a ono ~ega je najvi{e bilo,

palme, slabo. Ja sam mu tog leta prodavao

svo to cve}e, a kada bih prodao neku palmu,

zagledao bih kupca kao pravu retkost. ^arli je

sedeo u nekom irskom klubu, preko puta

cve}are i pio pivo, posmatraju}i kroz prozor

goli{av narod kako prolazi.

Kona~no, jednog dana ostado{e

nam samo palme. Sve ostalo se prodalo i

velike lepe palme ukra{avale su ceo trotoar

ispred radnje, prave}i malu {umu, kao oazu

na asfaltu. Za ~itav dan prodata je samo

jedna i to nekom glavonji, visokom dva

metra, koji ju je, natovariv{i na ledja,

odneo, tra`e}i taksi.

Odoh i ja u pab da popijem pivo

i osve`im se posle stvarno toplog dana.

^arli je sedeo i gledao me upitno i poma-

lo tu`no.

“Kupili su onu najlep{u palmu,

je li?”

“Jesu”, odgovorih, pomalo

za~udjen pitanjem. Njemu kao da to nije

bila dobra vest, kao da ga je `alostilo {to

je najlep{a palma prodata.

“Nije ti valjda `ao palme?”,

po~eh da ga provociram, ali `eleo sam

kona~no da saznam {ta se krije iza svega.

“Vidi{ D`o, volim ja te biljke,

volim palme, a ni sam ne znam za{to. Jo{

kao dete crtao sam ih po pesku, po zemlji,

na ulici, po zidovima. U na{oj ku}i na selu

neki moler nam je okre~io sobe i valjkom

iscrtao po zidovovima lepe, zelene palme.

Zidovi su godinama imali to drve}e na

toploj, `utoj pozadini. ^esto bih uve~e,

kad legnem da spavam, posmatrao tu {umu

palmi i zami{ljao vesele i tople pla`e

dalekih kontinenata, punih te miri{ljave, i

meni nedosti`ne hladovine pored dugih

pe{~anih obala. Nije bilo ni filmova, ni

televizije, selo u brdu, zidovi bez slika.

Nisam ja imao {ta tu da gledam, ni{ta

neobi~no, osim tih palmi koje sam tako

zavoleo. Ba{ sam bio ja neka budala, moj

D`o, zavoleo drvo, a nisam ga nigde ni

video, osim, mo`da, na nekoj retkoj slici i

na tom zidu velike sobe u kojoj smo svi

mi spavali. Ponekad, zgr~en na malom

otomanu, u uglu hladne i

velike sobe, ispod onih

krutih ponjava kojima smo

se pokrivali, ja bih gledao

u te palme i drhtao dok se

ne ugrejem. A {to sam ih

vi{e gledao, vi{e su mi

izgledale istinske, prave,

polako sam ja odlazio

medju njih i iz njihove

tople hladovine posmatrao

veliki okean, brodove i

~amce. Tada sam prvi put

video devojke u bikinima,

crnce i banane. Postajalo

je sve nekako lep{e i

toplije medju tim palma-

ma, moj D`o, i ja bih tako sre}an

i ugrejan, zaspao... Hm, sigurno ti

D`o, ovakvu glupost, niko nije ispri~ao, je

li? [ta ka`e{? ^arli, iz pomoravskog sela,

zaljubljenik u to lepo drvo, PALMU...?

Onda se on okrenu prema prozoru i dugo,

sa velikim i sre}nim osmehom posmatr{e

one palme ispred svoje cve}are...

“A onu

najve}u i najlep{u kupio neko, veli{?”

“Jeste ^aril”, odgovorih lenjo,

gledaju}i u njegovo nasmejano i pomalo

tu`no lice...

E, ima nas svakakvih na ovom

svetu, razmi{ljah, ispijaju}i hladan

Hajniken.

D`o, zvani Moler, farbar izgubljenih nadanja, crta~ duginih mostova preko bujica `ivota, zaljubljenik u sre}ne

osmehe slu~ajnih susreta, ~ovek koji nosi dvogled tra`e}i ljubav na prvi pogled, radnik na opravci mostova izme|u

ljudskih srca, obi~an kao vi svi i gori od toga, neko ko vas voli do neba, golja i bogata{ u isti ~as, i prijatelj va{!

Lakrdija{, pajta{, {to voli proju i sutlija{, i slatko od {umskih jagoda, i divne plave okice jedne Milice, ja, jedan od vas...

Pi{e: D`o Moler

Septembar 2010.

M

oj prijatelj ^arli Popovi} samo

je jednom voleo, jednom kao

sto puta zajedno, i eto nije

mogao dalje. Niko nije poznao svog brata

u besku}niku koji je tiho umirao pored

poluprazne kartonske {olje za kafu.

Haj ^arli, dobaci mu prostitutka

misle}i da on odmara, sa poluotvorenim

plavoizbledelim o~ima naizgled zagledan-

im u vrh tornja crkve Sveti Patrik.

Jedna elegantna gospo|a, dva

bloka ni`e, uzimala je taksi i hitala prema

poslovnom delu Donjeg grada, zaneta

svojim mislima. Nije ni znala da

besku}nik, plavih o~iju, ^arli Popovi}

napu{ta grad tiho i polako. Isti onaj ^arli

koji je pre dvadesetak godina sa istom

tom sada poslovnom i prosedom `enom

u`ivao na ringi{pilima i pla`ama Koni

Ajlenda, veruju}i da je na{ao sebi sre}u

pod kapom najve}eg ameri~kog grada.

Posle `estoke i kratke ljubavi,

svako je oti{ao na svoju stranu. Ona je

na{la sebe na Vol Stritu, a ^arli sebe

samo na stritu. Oko tri i deset, kao

bolesni golub u senci velike katedrale,

preminuo je naizgled jedan obi~an

besku}nik. Poletela je njegova umorna i

oslobo|ena du{a vrh krovova sivih

zgrada.

KRATKA PRI^A O ^ARLIJU

CVE]ARA NA UGLU

13Septembar 2010. www.serbianmirror.com

J

este li ~uli za pesmu “Berberi su prvi

ljudi”? Mo`da bi pesma i ostala zabo-

ravljena da se 1903. godine za opus

Aksentija Maksimovi}a nije zainteresovao

Stevan Stojanovi} Mokranjac i prionuo da

prona|e prepis bilo koje njegove kompozi-

cije povodom proslave pedesetogodi{njice

beogradskog peva~kog dru{tva. Plan tog

koncerta bio je da obuhvati i predstavi

istorijski razvoj srpske muzike u XIX veku.

Pesma “Berberi su prvi ljudi” prvi

put je izvedena daleke 1871. godine i od

tada slu{aoce ne ostavlja ravnodu{nim.

Svakome pomalo zaigra brk, kada ~uje

{aljive strofe Koste Trifkovi}a. Melodija je

tako|e vedra, a komponovao ju je

Aksentije Maksimovi}, koji je tada ve} bio

uva`en kompozitor, rame uz rame sa

Kornelijem Stankovi}em.

Pesma je nastala u Novom Sadu,

a te 1871. godine pevana je u Pan~evu, po

`elji autora.

Iz nekog razloga Aksentije

Maksimovi}, nije `eleo da pesmu odmah

predstavi svojim sugra|anima, ali s

obzirom na ugled koji je uva`avao, za

uspeh nije strepeo. U to doba, Kosta

Trifkovi} je bio jedan od najizvo|enijih

pozori{nih pisaca u Srbiji. Gotovo, preko

no}i je osvojio sve na{e pozornice, pa tako

u jednom pozori{nom komadu ovu pesmu

peva brica Joakim Sapun. Pesma uskoro

postaje najizvo|enija i najslu{anija

pozori{na pesma. U pitanju je {aljiva pred-

stava “^estitam” ~ija se radnja odvija u

novogodi{njoj no}i, pa je pesma kori{}ena

kao prigodan novogodi{nji program na

mnogim sve~anim do~ecima {irom Srbije.

Pesma i melodija su se odr`ale,

ali je kompozitor {iroj publici ostao nepoz-

nat. Ima tu i tamo muzi~kih znalaca i

stru~njaka, muzikologa, koji ipak znaju o

kome je re~. Kapelnik novosadskog

Srpskog narodnog pozori{ta, Aksentije

Maksimovi} je na `alost, vrlo brzo posle

svoje smrti zaboravljen. Trebalo je ~ak

nekoliko decenija da pro|e da bi dobio

zaslu`eno priznanje.

Jedna kompozicija, koju je

Maksimovi} stvorio u svojoj {esnaestoj

godini, kao u~enik sedmog razreda gimnaz-

ije, odredila je na neki na~in njegovu sud-

binu. U pitanju je pesma “Gde je srpska

Vojvodina”.

Evo kako je to bilo. Na jednoj

sve~anoj gozbi u patrijarhovom dvoru, u

Sremskim Karlovcima 1865. godine posle

protokola za trpezom, iz jedne od spored-

nih soba, gde su bili sme{teni gimnazijalci

i mladi bogoslovi, slo`no se zaorila pesma

koju niko do tada nije ~uo, a koja je prisut-

nim patriotizmom i rodoljubivim sadr`ajem

poprili~no napadala zvani~nu politiku.

Nastao je tajac, a onda uzbuna. Boje}i se

za svoj polo`aj i eventualne pobune koja bi

uzdrmala njegovu poziciju, patrijarh

Samuilo Ma{irevi}, li~no je preuzeo istragu

na sebe kako bi ustanovio ko se to osme-

lio da speva pesmu “Gde je srpska

Vojvodina”. Nije mu bilo te{ko da do|e do

gimnazijalca Aksentija Maksimovi}a, koji

je spornu pesmu sastavio jo{ dok je bio u

~etvrtom razredu gimnazije. Dakle, pesma

je egzistirala pune tri godine. Optu`uju}i ga

kao autora i kolovo|u bune, jer je ostale

gimnazijalce i drugare u~io pevanju te

pesme i {irio nacionalisti~ki duh, patrijarh

je vrlo brzo sredio da Aksentije bude

izba~en iz {kole.

Izba~enog mladog kompozitora

oberu~ke je prihvatio Jovan \or|evi},

anga`uju}i ga kao kapelnika u novosad-

skom pozori{tu. Tu Maksimovi} stvara

svoje najbolje kompozicije i partiture, ukla-

paju}i se, kao niko ranije u potrebe

pozori{ta. Komponovao je pesme za dela

Jovana Suboti}a, Matije Bana, Antonija

Had`ica i druge. Aksentije Maksimovi}

komponuje pesme koje se nalaze u

“Maksimu Crnojevi}u” Laze Kosti}a.

Ka`u da su njegove pozori{ne

kompozicije bile fantasti~ne, pa je i njego-

va k}er Milka Maksimovi}, udata

Markovi}, postala glumica, zara`ena

pozori{tem jo{ kao dete. Novosadsko

pozori{te je putovalo i gostovalo po svim

zna~ajnim pozori{tima u zemlji, pa ~ak i do

stalnih putuju}ih dru`ina u Americi.

Va`i uverenje da je novosadsko

pozori{te prilikom gostovanja u Beogradu

1867. godine ostavilo tako sna`an utisak da

se mo`e re}i da je direktno uticalo na osni-

vanje Narodnog pozori{ta u Beogradu, koje

je uskoro po~elo rad. Nesumnjive su

Maksimovi}eve zasluge i u tome.

Vi{estruko plodan i koristan rad

Aksentija Maksimovi}a, ina~e, za informa-

ciju i pisca prvog muzi~kog ud`benika kod

nas, prekinula je grudobolja, bolest srpskih

literata i umetnika kojoj tada nije bilo leka.

Umro je 20. januara 1873. godine

u Pragu, ne zavr{iv{i studije. A ta~no dve

godine posle njega od iste bolesti umire i

Kosta Trifkovi}.

^e{ko umetni~ko dru{tvo

“Umele~ka beseda” sahranilo je

Maksimovi}a o svom tro{ku u Pragu na

Vol{anskom groblju.

Skoro petnaest godina posle nje-

gove smrti, 1887. godine, muzikolog Du{an

Jankovi} je pisao: “Ve} dvanaesti put je

sneg napadao po grobu Aksentijevom, te

zatrpao i ono malo drvce na kom pi{e broj

groba. Ve} dvanaesti put kucnuo je ~as da

se setite pokojnikovih zasluga, da mu bar

skromnim nadgrobnim kamenom, mesto

gde po~iva obele`ite, ne bi li se senci nje-

govoj bar malo odu`ili? Ili }e te ~ekati, da

i po tre}i put motikom prevrnu kosti poko-

jnikove, da i tre}eg mrtvaca uguraju u

Aksentijevu raku? Zar nije dosta {to su mu

dela ne{tampana, razbacana? ^ekamo li mi

da mu i kosti razbacaju…?”

O~igledno, Jankovi} gre{i u datu-

mu Maksimovi}eve smrti, kao {to }e se do

po~etka XX veka gre{iti i u datumu nje-

govog ro|enja. Trebalo je da stasa njegova

k}i Milka, pa da podigne obele`je svom

ocu u Pragu. I trebalo je da se pojavi

Stevan Stojanovi} Mokranjac i uka`e na

mesto koje Maksimovi}u pripada u na{em

muzi~kom stvarala{tvu.

Pi{e: Aleksandra Maksimovi}

I S T I N E O N A [ I M V E L I K A N I M A

Kosta Trifkovi}

BERBERI SU PRVI LJUDI

Berberi su prvi ljudi

To je stara stvar

To ne mo`e svako biti

Za to treba dar!

Ministar je mo}an, silan,

[aliti se nije,

Berberin ga za nos vu~e,

To jest, kad ga brije!

Kad se `ena goropadi

U glavi joj crv,

Mu` joj {alje po berbera

Da joj pu{ta krv!

Zaman glumac i glumica

Ulogu studira

Ne mo`e je predstaviti, dok se

ne frizira!

Pa i vlada berberi{e

Za narodni klub,

Sve mu ho}e da izvu~e

Najo{triji zub!

Zato vam i opet ka`em

To je stara stvar

Ne mo`e svako brica biti

Za to treba dar!

(1871.)

BERBERI SU

PRAVI LJUDI

Aksentije Maksimovi}

14

F E L J T O N

Septembar 2010.

Pi{e: Darko Spasi}

U

koliko nemate ozbiljnijih planova

ve~eras – stajalo je u poruci

Marka Tvena – mogli biste mi se

pridru`iti u Plejers klubu…

Po istom glasono{i Tesla je uzvra-

tio:

- Avaj, moram da radim. No ako

`elite da mi se pridru`ite u mojoj labora-

toriji u pono}, mislim da vam mogu

obe}ati dobru zabavu.

Te svojevrsne dobre zabave, koje

je prire|ivao za prijatelje, bili su ~udesni

eksperimenti, koje je Tesla rado pokazivao

odabranom dru{tvu. I jo{ ne{to: nikad niko

od prijatelja nije mogao da vidi isti eksper-

iment dva puta. I to je bio jo{ jedan od

Teslinih principa. Kao i li~ka torbica,

rukotvorina majke \uke: ovu torbicu Tesla

je ~uvao u Americi, umesto maj~ine

fotografije, koju nije imao.

Na povratku u laboratoriju skren-

uo je prema obli`njem parku. Ugla|eni

gospodin iznenada je zviznuo kroz zube,

isto onako kao {to zvi`de sva deca u Lici

dozivaju}i golubove. Za~uo se lepet krila.

Malo jato golubova sletalo mu je oko

nogu, veliki plavi goluban zaustavio mu se

na {e{iru a bela golubica na ruci. Dao je i

njima ve~eru, vre}icu zrnevlja, a beloj gol-

ubici, koja se vinula, poslao je poljubac.

Pisma i

nov~ane uplatnice

Posle toga je tek mogao na miru da

pristupi poslu u svojoj laboratoriji. Te ve~eri

se ipak setio jo{ ne~eg va`nog {to je gotovo

smetnuo s uma. Mora}e, odmah sada, da

napi{e pismo Simi Majtorovi}u, sinu svoje

tetke Marije, a svom bratu od tetke:

„Dragi Simo, evo {aljem majci

150 forinti (tj. 60 dolara), a 150 forinti

poslao sam odmah ~im sam ovamo prispio.

Jo{ nisam ~uo ni rije~i ni od ujaka ni od

{estara kojima sam pisao. Rado bih doz-

nati, kako ste. Osobito brinem se radi

Marice, te stoga te molim javi mi se

odmah ~im ovo pismo dobije{. Od vina jo{

ni traga ni glasa, valjda se prijatelj

Gomirjac predomislio kad je doznao koliko

}e ko{tati. Posao moj vrlo povoljno ide,

naskoro javi}u vam novosti. Ako si oti{ao

ili namerava{ u Primorje, ka`i majci i

ujaku radi onijeh sto forinti {to sam ti ja

obe}ao na tu svrhu, ja }u te novce poslati

~im mi javi{ da ih treba{. Samo gledaj da

ozdravi{. Pozdravi majku i ujake i zetove

i svu ostalu rodbinu. Tvoj Nikola.”

Nekako u isti dan, susti`u}i jedno

drugo, na Teslinu adresu u hotelu

„Astorhaus” u Njujorku stigla su dva

pisma. Jedno je bilo od njegove najmla|e

sestre Marice i drugo od zeta Nikoladina

Kosanovi}a, prote iz Pla{kog.

„Ja sam prili~no ozdravila i (ne)

mislim na Rijeku i}i, a osim toga je ovdje

ove godine neobi~no blaga zima. Ovaj ~ak

dobih iz Gospi}a od mame dar, pa ba{ {to

se ni nadala nijesam od Sime pismo. Pi{e

da je dobro i zdravo, a tim vi{e mu vjeru-

jemo, {to vidimo iz Poziva na besjedu, na

Sv. Savu, da }e on neki govor dr`ati.

Znam da }e to i tebi osobito milo

biti, jer ve} smo svi u njega nadu bili

izgubili.

Evo ti ne{to lektire, a {to god

bolje budemo opa`ali u na{oj literaturi,

sla}emo ti.“

Tesline sestre Marica Kosanovi},

Angelina Trbojevi} i Milka Glumi~i}:

Tesla je izgleda najvi{e voleo najmla|u,

Maricu, najvi{e brinuo o srednjoj, Milki,

koja je rano ostala udovicom, a najdublju

duhovnu vezu imao je sa Angelinom.

Angelina je imala tri sina i dve k}eri,

Marica ~etvoricu sinova, Milka jednu k}er

koja je po babi dobila ime \uka, i koju je

Tesla {kolovao.

O kakvoj je literaturi re~ podrob-

nije pi{e Teslin zet Nikoladin u svome

pismu:

[aljem Ti u 2 paketa 8 kom.

knji`ica, da ~ita{ kad se odmara{. Osim

onih, koje su Tebi poznatije nego meni,

kao „Gors. vijenac”, „^engi} Aga”, {aljem

Ti ne{to proze i stihova, {to je na{a kriti-

ka proglasila za najbolje kod nas zadnjih

godina. Neki komadi Veselinovi}a

(seoskog u~itelja Srbijanskog) i Lazarevi}a

prevedeni su ve} na velike jezike, kao {to

je francuski, italijanski i.t.d.

-”Ujedno Ti {aljem po jedan broj

„Branika” i „Srpskog glasa”, da vidi{ kako

su te predstavili Srpstvu i Slovenstvu. Tako

su Te od prilike prikazali valjda svi i srp-

ski i slovenski listovi, koliko sam i sam

~itao, i koliko sam ~uo. Za naslov nemoj

se ljutiti. U originalu bilo je re~eno „Srbin

pronalaza~ u Americi”, ali „Branik” sam na

svoju ruku promjenu naslov onako kako

vidi{. Urednik mi je naro~itim pismom zah-

valio za ~lanak i molio me i privatno, da

ga o Tebi i Tvojim radovima izvje{tavam.”

Tesla i Pupin

„Ro|en je na Veneri i stigao je

na Zemlju ili svemirskim brodom ili na

krilima beloga goluba…”

I tako su ameri~ki novinari pisali

o Nikoli Tesli ne mogav{i valjda ni~im

racionalnijim da objasne sve ono {to je

dotad u~inio da polju elektrotehnike i to za

manje od decenije.

O njega su se svi prosto otimali.

Njegovi sve noviji i noviji patenti sustizali

su jedni druge, pozivi za predavanja tako|e,

a posle ~uvenog izlaganja koje je imao u

Njujorku 20. maja 1891. godine o eksperi-

mentima sa strujama vrlo visoke u~estalosti,

o~ekivalo se da sav taj silni uspeh potvrdi

i u evropskim prestonicama. Odande su ga

najljubaznije pozivali da predstavi svoje

najnovije pronalaske u Londonu, Parizu…

Samo jedan ~ovek nije delio to

odu{evljenje. {tavi{e, on nije ni krio svoje

antipatije i najvulgarnije oponiranje na{em

pronalaza~u. Bio je to Amerikanac, tako|e

znameniti pronalaza~, koga su prozvali

~arobnjakom iz Menlo parka. Ime mu je

bilo Tomas Alva Edison.

Izgleda da je tajna netrpeljivosti

bila u osnovi jednostavna. Tesla je bio

intelektualac, teoreti~ar i kulturan ~ovek, {to

je sve bilo su{ta suprotnost Edisonu. Zato

ga je valjda takav Tesla toliko i odbijao.

Govore}i o nedostatku kulturne

atmosfere u Americi toga doba, Teslin

biograf Margaret ^ejni uzela je za primer

dvojicu na{ih slavnih zemljaka – Teslu i

Pupina. Iako su obojica iz srpskih porodi-

ca najskromnijeg porekla, bili su {okirani

kada su se prvi put sreli s vulgarnim

galamd`ijama Amerike.

Privla~nost mladog Tesle ogledala

se i u tome {to je bio evropski obrazovan,

{to je govorio strane jezike, pose}ivao

pozori{ta i dru`io se s glumcima i

knji`evnicima, {to je bio dobar poznavalac

knji`evnosti, voleo muziku, pa, najzad, i

{to je bio tako svestrano obrazovan da s

njime nikom nije moglo biti dosadno. Sem

toga, on je bio nau~nik, jedan od najve}ih.

Pariz pod nogama

Prihvataju}i visoki poziv

Kraljevskog instituta Velike Britanije da u

Londonu odr`i prvo predavanje na svojoj

evropskoj turneji, oven~an slavom i priznan-

jima, nije mogao a da se ne seti kako je,

svojevremeno, sasvim skromno pristigao u

njujor{ku luku, bez prtljaga i bez novca, na

brodu „Saturnija”, kao putnik druge klase.

Gledao je Kip slobode, isti onaj koji je narod

Francuske poklonio Americi, razmi{ljaju}i

mo`da kako ga ni Pariz, „grad svetlosti”, nije

razumeo ni prihvatio, a sada ga i tamo pozi-

vaju da predstavi svoja velika otkri}a.

Otisnuo se preko Okeana u zimu

1892. godine. Verovatno nije ni slutio na

kakav }e veli~anstven prijem nai}i njego-

vo predavanje koje je odr`ao u Londonu 3.

februara u prisustvu najeminentnijih

engleskih nau~nika.

Nikolom Teslom posebno je bio

impresioniran ser D`ems Buer, koji ga je

posebno molio da odr`i jo{ jedno preda-

vanje u britanskoj prestonici.

I britanska {tampa je, razumljivo,

s najve}im odu{evljenjem pisala o Tesli.

Zbog toga su ga jo{ nestrpljivije i{~ekivali

u Parizu. Njegov biograf D`on O’Nil

napisao je o tome:

„Njegova izvanredna otkri}a bila

su glavni predmet tada{njih razgovora, a

on sredi{te pa`nje gde god bi do{ao. Ovo

je veoma godilo Tesli. Pre nepunih deset

godina, uprava Kontinentalnog Edisonovog

dru{tva u tom istom gradu ne samo {to je

odbacila njegov sistem naizmeni~nih struja

koji joj je ponudio, ve} mu je zakinula i

pravedno zaslu`enu nagradu. Sada je opet

do{ao u taj grad, po{to je stekao priznanje

i bogatstvo u Sjedinjenim Dr`avama i

slavu u celom svetu. Do{ao je u Pariz kao

heroj koji se vratio, i svet je le`ao pred

njegovim nogama.”

Maramica Sare Bernar

Samo jedna osoba u Parizu toga

doba mogla je po svojoj popularnosti da

stane uz rame Nikoli Tesli. Bila je to jedna

`ena. „@ena skladna i savitljiva, `ena puna

elektriciteta i nestvarna, ponovo je osvoji-

la Pariz…” Bo`anstvena Sara Bernar.

„Nebo je obdarilo gospo|u Saru

Bernar naro~itim darovima; u~inilo ju je

neobi~nom, iznenaduju}e vitkom i gipkom,

i po njenom mr{avom licu rasprostrlo

uznemirujucu ljupkost ~ergarke, Ciganke,

Azijatkinje, ne{to zbog ~ega se pomi{ljalo

na Salomu, na Salambo, na kraljicu od

Sabe! A gospo|a Sara Bernar ume divno

da iskoristi taj izgled princeze iz bajke

nestvarnog i dalekog bi}a… A vrh svega

ona ima glas kojim ume da se koristi sa

najsre}nijom smelo{}u – glas koji je milo-

vanje i kojim vas se doti~e kao prstima…”

pisao je o njoj @il Lemetr.

Na{av{i se u Parizu Tesla je sa

prijateljom sedeo u ba{ti restorana.

Iznenada je nai{la ljupka, divno obu~ena

mlada `ena sa moderno o~e{ljanom crven-

om kosom, u kojoj je Tesla odmah prepoz-

nao Saru Bernar, slavnu francusku glumicu.

Verovatno i ona, radoznala da se suo~i sa

slavnim nau~nikom o kome je brujao ~itav

Pariz, prolazila je sasvim blizu njegovog

stola, diskretno se obaziru}i na to lice. Kad

je promakla korak-dva, vrlo nagla{eno je

ispustila malu ~ipkanu maramicu.

nastavi}e se

LEP PAMETAN I ZAGONETNO

NASME[EN

Feljton Nikola Tesla 3. deo

Manje poznati detalji iz privatnog `ivota… Volele su ga mnoge `ene, pa ~ak i jedna Sara Bernar.

15Septembar 2010. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

O G L E D A L O N A L I C U M E S T A

16 Septembar 2010.

APLAUZ BEZ GRANICA

45. festival gluma~kih ostvarenja doma}eg igranog filma

- Filmski susreti u Ni{u 2010.

Predaja klju~a glumcima od strane gradona~elnika Simonovi}a umetni~kom direktoru festivala Gorici Popovi}

Predstavljanje glumaca na otvaranju festivala

Susret kolega u VIP laund`u, posle du`eg

vremena Rade [erbed`ija i Toma Trifunovi}

Neboj{a Glogovac

F

estival gluma~kih ostvarenja doma}eg igranog filma otvoren

je 21. avgusta, tradocionalnom predajom klju~eva Grada

glumcima. -Dragi glumci, 45. put Tvrdjava je na{a! – rekla

je ovogodi{nja predsednica `irija Ljiljana Dragutinovi}, primaju}i

klju~eve od gradona~elnika Ni{a Milo{a Simonovi}a. I ovaj put

vatromet je ozna~io po~etak festivala. Sve~anosti otvaranja, kojoj

je prisustvovalo nekoliko hiljada ljubitelja filma, prethodio je pri-

jem u Gradskoj ku}i za u~esnike i goste festivala.

- Dragi prijatelji grada Ni{a i filma, grad Ni{, kao i na{i

glumci se i ovaj put predano trude kako bi imid` festivala iz

godine u godinu bio bolji i ubedjen sam da }emo tako nastaviti

svi zajedno i slede}ih 45 godina – rekao je Simonovi} i izrazio

zahvalnost glumcima {to ~ine, da u tim danima Ni{ bude centar

zbivanja u Srbiji. -@elim vam da se lepo ose}ate u Ni{u, kao i

svake godine i da ovaj festival bude bolji od prethodnih, poru~io

je gradona~elnik.

Medju gostima na prijemu i otvaranju Filmskih susreta

bili su potpredsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} i ministar kulture

Neboj{a Bradi}. Ni{ je ugostio najistaknutija imena srpskog

glumi{ta, prve ve~eri filmove su, zajedno sa publikom gledali

Bogdan Dikli}, Neboj{a Glogovac, Neboj{a Milovanovi}, Jelena

Trkulja, kao i ~lanovi ovogodi{njeg `irija Paulina Manov i Goran

Su{ljik. Publici su se poklonili i Goran Paskaljevi}, reditelj filma

“Medeni mesec”, koji je otvorio festival, a zatim je prikazan i film

“Kenjac” Antonija Nui}a. Program otvaranja 45 festivala

gluma~kih ostvarenja vodili su glumci Sofija Juri~an i Radomir

Nikoli}, a direktno je prenosila RTS.

Filmovi prikazani na 45. Filmskim susretima u Ni{u:

Medeni mesec – u re`iji Gorana Paskaljevi}a

Kenjac – re`ija Antonia Nui}a

@ena sa slomljenim nosem – u re`iji Srdjana Koljevi}a

Ma nije on takav – re`ija Miroslava Petkovi}a

32. decembar – u re`iji Sa{e Hajdukovi}a

Sedamdeset i dva dana – re`ija Danila Serbed`ije

Selo gori... i tako – u re`iji Rado{a Baji}a

Fle{bek – re`ija Aleksandra Jankovi}a

Motel Nana – re`ija Predraga Velinovi}a

Plavi voz – u re`iji Janka Baljaka

Neke druge pri~e – re`ija: Ana Marija Rosi, Ines Tanovi}, Ivona

Juka, Hana Slaki Marija D`id`eva

Besa – re`ija Srdjana Karanovi}a

Neka ostane medju nama – re`ija Rajka Grli}a

Srpski film – re`ija Srdjana Spasojevi}a

Svet je veliki i spasenje je iza ugla – u re`iji Stefana Komandareva

45. Filmski susreti u Ni{u sve~ano su zavr{eni 26. avgusta,

progla{avanjem pobednika i dodelom nagrada glumcima uz pre-

punu dvoranu Ni{ke Tvrdjave i uz veli~anstven vatromet.

Aleksandra Maksimovi}

Slavica Petrovi}

17Septembar 2010. www.serbianmirror.com

O G L E D A L O N A L I C U M E S T A

Miki Manojlovi} osvojio je najvi{e glasova publike

Ekipa filma "Sedamdeset i dva dana" na konferenciji za stampu

Mira Banjac dobila je dve nagrade, za `ensku epizodnu ulogu u

filmu Sedamdeset i dva dana i Nagradu Radmila Svi~evi} / @ika

Milenkovi} koju dodeljuje Ni{ko Narodno pozori{te

Na{a urednica sa Petrom Bo`ovi}em

Dodela nagrada

@iri 45. filmskog festivala “Aplauz bez granica” dode-

lio je nagrade slede}im protagonistima filmova u~esni-

ka Filmskih susreta u Ni{u 2010:

GRAND PRIX – NAIS-a Neboj{i Glogovcu – za ulogu

Gavrila u filmu: @ena sa slomljenim nosem

CARICA TEODORA – Branki Kati}, za ulogu Biljane

u filmu @ena sa slomljenim nosem

CAR KONSTANTIN – Predragu-Mikiju Manojlovi}u,

za ulogu Azema u filmu BESA i za ulogu Nikole u filmu

– Neka ostane medju nama

POVELJA ZA IZUZETNU @ENSKU ULOGU –

Vladislavi Milosavljevi}, za ulogu Vinke u filmu Fle{bek

POVELJA ZA IZUZETNU MU[KU ULOGU –

Bogdanu Dikli}u, za ulogu Joje Paripovi}a u filmu

Sedamdeset i dva dana

EKIPA FILMA "MA NIJE ON TAKAV" NA KONF. ZA [TAMPU

Re`ija Miroslava Petkovi}a, uloge su tuma~ili Dragan Bjelogrli}, Goran Ki~i},

Zoran Cvijanovi}, Iskra Brajovi}, Aleksandra-Sa{ka Simi}

Dodela nagrade

18

S T A V O V I

Septembar 2010.

19Septembar 2010. www.serbianmirror.com

O G L E D A L O V A S V O D I

A

vgust u Ni{u je

svakako obele`io i

internacionalni 27.

po redu, Ni{ville Jazz

Festival 2010. Od 12. do 15.

avgusta “Ni{ville” je bio

prava muzi~ka poslastica za

ljubitelje jazz-a i sve mlade

ljude, koji taj muzi~ki pravac

tek otkrivaju. Svake godine

publika je sve brojnija, a Ni{

tim povodom pose}uje i pub-

lika iz regiona i evropskih

zemalja.

Bilo je potrebno vi{e od ~etvrt

veka da ovaj jazz festival dobije formu,

koja je kona~no postala za{titni znak

na{eg grada i cele Srbije. Od vremena

sedamdesetih godina, kada je Ni{ville

skromno krenuo sa predstavljanjem jazz-a

na malenoj sceni pozori{ta lutaka, do

danas, bilo je potrebno mnogo rada, truda

i upornosti da bi se dobila zaslu`ena

podr{ka na nivou cele Srbije i {ire. Od

pro{le godine, „Ni{ville” je kona~no sa

letnje pozornice u Tvr|avi preseljen na

ve}i prostor, tako|e u Tvr|avi. Ove

godine na pet scena, nastupilo je vi{e od

petsto izvo|a~a i pedeset jazz bendova.

Zvezde festivala bili su Solomon Burke,

koji je nastupio prve ve~eri, zatim Roy

Hargrove Quintet (USA) i Georgie Fame

Trio (GB). Tre}e ve~e obele`ili su Benny

Golson & Kelag Big Band (USA) i

Manu Dibango & Soul Makossa Gang

(FRA), a festival je zatvoren odli~nim

nastupom nema~ke grupe De Phazz.

Prate}i program festivala je odli~no orga-

nizovan uz promo `urke, promocije knji-

ga i muzi~ke radionice.

Na dan po~etka festivala 12.

avgusta, ta~no u podne u centru Ni{a, na

keju, otkriven je spomenik [abanu

Bajramovi}u, kralju romske muzike, uz

prisustvo njegove porodice, mnogobrojnih

gra|ana, ministra kulture Neboj{e

Bradi}a, gradona~elnika Ni{a Milo{a

Simonovi}a i biv{eg premijera Zorana

@ivkovi}a. Spomenik [abanu Bajramovi}u

je delo akademskog vajara Vladana

A{anina, a inicijator spomenika je

Ni{ville jazz festival.

Ni ove godine nije izostala

nagrada za `ivotno delo. Ovoga puta, bila

je to po~ast velikanu jazz harmonike,

kompozitoru, aran`eru, pijanisti, dirigentu

i pre svega jednom od najboljih svetskih

jazz harmonika{a, sedamdesetsedmogo-

di{njem Mirku [oucu. Kako sam [ouc

ka`e, tajna njegove originalnosti je {to

nikada nije pretereno slu{ao harmonika{e,

ve} su na njega presudni uticaj imali

klaviristi Oscar Peterson i Erroll Garner,

ali i duva~i Charlie Parker, J.J. Johnson,

Stan Getz, gitarista Barney Kessel.

Prema procenama organizatora,

ovogodi{nja ~etvorodnevna manifestacija

okupila je oko 20.000 posetilaca.

- Za-

dovoljan sam,

uspeli smo da

izbegnemo sve

zamke svetske

e k o n o m s k e

krize. U trenu-

tku kada svi

festivali be-

le`e pad pose-

te, na{ festival

je uspeo da

do`ivi uspon,

rekao je u raz-

govoru za

”Og l e d a l o ” ,

direktor festi-

vala Ivan Blagojevi}. On je naglasio da

niko od 500 u~esnika i 50 jazz sastava

nije otkazao nastup i da su u~esnici i

izvo|a~i oti{li iz Ni{a zadovoljni. Sve je

proteklo u odli~noj atmosferi, dodao je

Blagojevi}.

Interesantno je da je voditelj pro-

grama bila Rije~anka, Martina Vrbos, jedna

od najtalentovanijih peva~ica na hrvatskoj

muzi~koj sceni, a {iru afirmaciju na pros-

torima biv{e Jugoslavije stekla je kao

voditelj emisije “Blok” na “MTV Adria”.

Pored izbora izvo|a~a i izbor voditelja je

ovom festivalu tako|e dao me|unarodni

karakter.

Aleksandra Maksimovi}

Svetska zvezda Solomon Burke na otvaranju Nisville

jazz festivala

Slavica Petrovi} i Aleksandra Maksimovi}

XXVII NI[VILLE JAZZ FESTIVAL

J

ubilarni, 50. sabor truba~a u Gu~i, koji

je od ove godine internacionalnog

karaktera, okupio je za deset dana oko

800.000 sabora{a, a po prvim procenama

zarada od Sabora je oko 40 miliona evra.

Organizatori su zadovoljni prvenstveno

~injenicom da nije bilo ve}ih incidenata.

Od koncerata i ovaj put su se izdvojili kon-

cet Gorana Bregovi}a i Bobana Makovi}a,

A da se mi sami ne bi hvalili,

evo kako je fenomen Gu~e do`ivela

ameri~ka TV stanica CNN, koja u svojoj

reporta`i navodi da ova manifestacija nije

za ljude sa slabim srcem, kao i da je Sabor

postao sinonim za najlu|u uli~nu zabavu

na Balkanu. Reporter CNN-a je bio

fasciniran atmosferom u Gu~i i navodi da

zabava traje 24 sata dnevno, kao i da je

oko 800.000 ljudi u`ivalo u desetod-

nevnom bu~nom haosu. Naravno,

neizostavno je i pominjanje prasi}a i jagn-

jadi koji se vrte na ra`nju, dok se orkestri

besomu~no nadsviravaju.

Za pedeset godina kroz varo{icu

trube pro{lo je 13,5 miliona gostiju, od

toga vi{e stotina hiljada inostranih. U Gu~i

se prethodnih godina obrelo sabora{a sa tri

kontinenta iz 80 zemalja sveta. Najvi{e

gostiju bilo je iz Evrope. Prednja~e

Slovenci, gosti iz Republike Srpske,

Ma|ari, Francuzi, Poljaci, Rusi, ali je u

poslednje vreme sve vi{e ljubitelja trube iz

Amerike, Azije i Afrike. ^itav svet je

pro{ao kroz Gu~u. U takmi~arskom delu

nadmetalo se 960 doma}ih orkestara, svi-

ralo je 10.000 truba~a.

Nagra|eni na 50. saboru

- Najbolji orkestar – Orkestar Dejana

Petrovi}a

- Zlatna truba – Dejan Petrovi}

- Najbolji truba~ – Ekrem Mamutovi}

- Najizvornije – Orkestar Dragana Ignji}a

Najbolji truba~i sveta

1. Dejan Petrovi} – Srbija

2. Trouba Chti Orkestar – Francuska

3. Sergievo-posadski orkestar – Rusija

Najbolji orkestri sveta

1. Ekrem Mamutovi} – Srbija

2. Bra}a Kadrievi – Makedonija

3. Grac – Austrija

NAJBOLJA

ZABAVA NA

BALKANU

Gu~a 2010 u brojkama

- 800.000 ljudi posetilo je Gu~u

- popilo se oko 800.000 litara piva

- pojelo se oko 80.000 porcija

kupusa iz zemljanog lonca

- pojedeno je oko 1.000 jagnjadi i

prasadi

- 2.000 u~esnika bilo je na Saboru

- 500 policajaca brinulo je o bezbe

nosti

- 1.000 ljudi u~estvovalo je u org

nizaciji

- 17 miliona dinara je prihod od

parkinga

- oko 40.000 ljudi na{lo se u

saborskom kolu, {to bi, kada bi se

razvuklo, ~inilo kolonu od oko 60

kilometara

GU^A

20

V E R A

11. septembar

USEKOVAWE GLAVE SV.

JOVANA KRSTITEQA

Jedan od dva praznika Jovana

Prete`e, koji spada me\u 15

najve]ih hri[]anskih praznika,

Usekovawe se svagda svetkuje 11. sep-

tembra (29. avgusta po starom kalen-

daru). Na ovaj praznik se opomiwe na

stradawe Svetog Jovana, a po tome [to

je pose`en (odrubqena mu je glava)

praznik je nazvan usekovawe. Boje]i se

da ne vaskrsne, carica Irodijada, po

`ijoj je zloj yeqi Prete`a u tamnici

pose`en, zahtevala je da joj donesu

wegovu glavu, koju je zapovedila da

sahrane odvojeno od tela. Glava ovog

svetiteqa je, me\utim, nalayena tri

puta, pa se i u Crkvi i u na[em nar-

odu svetkuju sva tri nalaza, tzv.

Obretewa glave Svetog Jovana.

Po narodnom verovawu,

Usekovawe je /teyak praznik/ i tada je

nastao /zao `as/. Stoga se ovaj dan

provodi bez veseqa, pa u use`ene ili

nase`ene dane ranije nisu sklapane

veridbe (predeli Ka`ar i Gruya u

{umadiji), niti se svadbovalo (Visoka

nahija u Bosni), niti u pro[evine

i[lo. Useynim danom se nije radilo

ni[ta oko semewa, a yene u Banatu su

verovale da bi se iseklo sve [to bi na

ovaj dan skrojile, sa[ile ili iza-

tkale. Tako\e se ni noy ovog dana nije

uzimao u ruke, niti je wime se`en

hleb, jer to podse]a na stradawe

sve`evo, a iz istog razloga se nije jelo

ni[ta od crnog ili crvenog roda i

plodova, osobito crno groy\e - da se

ne bi rane pozle\ivale.

Usekovawe je posni dan, a

ranije se i jednoniyilo. Neki na[i

rodovi imaju Usekovawe za krsnu

slavu.

21. septembar

RO|EWE PRESVETE

BOGORODICE - MALA

GOSPOJINA

Mala Gospojina, kada se

slavi ro\ewe Bogorodice, spada u

red najve]ih crkvenih praznika

/ubraja se me\u 15 velikih, 12

Gospodwih i 5 glavnih Bogorodi`i-

nih praznika. U narodu se ovaj dan

svetkuje i pod imenom Mala

Gospojina (ili Gospo\a) ili Mala

Bogorodica, koja je bila u naro`itom

po[tovawu yena.

U privrednom yivotu je

Mala Gospojina ozna`avala vreme od

koga se po`iwalo orawe i setva

ozimih useva, kao [to je bilo

uobi`ajeno u Homoqu. U nekim seli-

ma u Banatu je o Maloj Gospojini

bila sto`arska sve`anost, poznata

kao ovnovska svadba, kada su na

sala[ima pu[tani ovnovi me\u ovce.

Da bi bilo [to vi[e yenskih

jagawaca, prethodno su devoj`ice pro-

jahivale na ovnovima.

U mnogim na[im naseqima se

ovoga dana odryavaju sabori i

pana\uri, od kojih je najpoznatiji

malogospojinski va[ar u Topoli,

Ustanovqen za vlade kneza

Aleksandra Kara\or\evi]a 1847.

godine. Tako\e je i vi[e naseqa u

kojima su ovoga dana mesne

svetkovine (zavetine, proslave, obe-

tine, molitve ili litije), a i mnogi

na[i rodovi imaju Malu Gospojinu za

ku]ansku slavu.

U staro vreme su jesenske

svadbe, kada je bilo najvi[e udadbi i

yenidbi, po`iwale od Male

Gospojine.

27. septembar

VOZDVIYEWE ~ASNOG

KRSTA - KRSTOVDAN

Krstovdanski jednodnevni

post je ranije u narodu strogo odrya-

van, pa se o ovom danu govorilo: ko

se krsti, taj i posti.

U crkvi se ovaj dan praznuje

kao Vozdviyenije ~asnog Krsta, koji

je jedan od 12 velikih Gospodwih

praznika. ~asni Krst, na kojem Isus

Hristos izdahnuo razapet, prona[la

je carica Jelena, mati cara

Konstantina, osniva`a Carigrada, na

ovaj dan 317. godine, ukopan je u teme-

qu idolskog hrama posve]enog bogi-

wi Veneri. U `udotvornu mo] `asno-

ga Krsta osvedo`ili su se od samog

wegovog nalaza, jer su wime vaskrsa-

vani umrli i isceqivani mnogi bol-

nici.

Zato se ovaj krst naziva

`asnim i yivotvornim. Krst je kas-

nije, 628. godine, uzdigao na Golgotu

i poloyio ga u hram Svetog

Vaskrsewa car Iraklije, uznev[i ga

u bednoj ode]i i bosonog, poput

Hrista koji je pod wim posrtao

nose]i ga ka svom gubili[tu.

U na[em narodu se veruje da

na Krstovdan vaqa iskopati rupe za

sadwu vo]ki, da bi se grane krstile

/to jest, vo]ka razgranavala. U

Leskova`koj Moravi su na

Krstovdan nosili na osve`ewe u

crkvu bosiqak, groy\e, yito i

jabuku, veruju]i da ]e bosiqak,

koji potom drye za ikonom,

potopqen u vodu pomo]i yenama

pri ra\awu. Iz istog razloga su

u Homoqu na Krstovdan u ranu

zoru brali karaviol i yubar,

veruju]i da ]e pomo]i

porodiqama da se raskrste od

bremena.

U mnogim krajevima se

vreme predskazivalo po tome

kakvo je na Krstovdan. Verovalo

se da ]e zima biti snegovita ako

je na taj dan obla`no i da ]e

biti su[na godina ako je na

Krstovdan suvo.

Krstovdan je zavetni dan u

nekim naseqima i krsno ime poje-

dinih na[ih rodova, a ]eramiyije

su ga svetkovale kao svoju zanatsku

slavu.

Mile Nedeqkovi]

Srpski obi`ajni kalendar

PRAVOSLAVNI PRAZNICI U SEPTEMBRU

11. Septembar - Usekovawe glave SV. Jovana Krstiteqa - USEKOVAWE

21. Septembar - Ro|ewe presvete bogorodice - MALA GOSPOJINA

27. Septembar - Vozdvi`ewe ~asnog krsta - KRSTOVDAN

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EE

Septembar 2010.