drvotehnika.comdrvotehnika.com/media/docs/17.pdf · indirektan remenski pogon i specijal-no le`i{te za prenos snage bez vibraci-ja. Precizno pode{avanje vretena vr{i se u podru~ju

Po{tujemo Va{ izborSa jasnim ciljem da profesionalno, uz informativno - edukativnu meru,

budemo aktuelni i interesantni i ovaj broj na{eg ~asopisa smo integrisali uskladan, kvalitetan i, verujemo, koristan sadràj.

Prilika je da vas podsetimo da je pre tri godine na Zlatiboru, polovinommarta 2005. godine, odràn 1. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ Srbije na komese okupilo 216 privrednika i stru~njaka iz oblasti prerade drveta i prozvod-nje name{taja, a ovaj skup je ve} na startu dobio internacionalni karakter.Jedan od zaklju~aka ovog skupa, koji je po broju u~esnika, po programu ipo kvalitetu rada u potpunosti ispunio o~ekivanja organizatora i svih pri-sutnih, glasio je: neophodno je da se i ubudu}e, najmanje jedanput godi-{nje, organizuje ovakvo okupljanje privrednika kako bi postalo tradicional-na manifestacija na kojoj bi se inicirala i re{avala klju~na pitanja struke.

Uvaàvaju}i citiranu odluku, na Zlatiboru je u martu 2006. godine odr-àn i 2. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ Srbije, koji je okupio 270 u~esnika, a na3. SABORU koji je odràn na Tari, krajem marta pro{le godine, u~estvovaloje 242 privrednika iz oblasti prerade drveta i proizvodnje name{taja. U~esni-ci sva tri do sada odràna SABORA su iskazali jednodu{nu saglasnost da jeovakav vid okupljanja privrednika posve originalan i vi{estruko koristan. Bilisu zadovoljni sadràjnim, edukativnim i informativno - instruktivnim progra-mom rada, kao i mogu}no{}u da u okviru struke iskaù svoje probleme i sta-vove, donesu preporuke i odluke, da promovi{u svoje firme i proizvode, dase poslovno druè i na jednom mestu u kratkom vremenu ostvare neposred-ne kontakte sa ve}im brojem potencijalnih poslovnih partnera.

Na tragu takvih stavova i odluka, a uvaàvaju}i jednu mudrost kojaveli: ko èli da re{i problem traì na~ina, a ko ne, traì opravdanje, konci-pirali smo sadràjan i, verujemo, koristan program rada 4. SABORA DR-VOPRERA\IVAÂ Srbije koji }e, tako|e, biti odràn na Tari u hoteluOMORIKA od 13. do 16.3.2008. godine. O~ekujemo da }e se na Tari oku-piti blizu 300 privrednika iz zemlje i okruènja. Tako|e nam je namera danastavimo raspravu o nizu sistemskih problema koji ve} dugo prate pri-vredu. U tom smislu smo koncipirali i program rada, a preduzeli smo i nizaktivnosti da SABORU prisustvuju predstavnici dràve i vlasti, ~ija je po-mo} u re{avanju sistemskih problema neophodna. Nadamo se da }e po-zvani predstavnici vlasti imati sluha i da }e dràva po~eti sa konkretnijimre{avanjem sistemskih problema koji sputavaju privrednike iz oblasti pre-rade drveta i proizvodnje name{taja.

U prilogu uz ovaj broj ~asopisa DRVO-tehnika dostavljamo POZIV za 4. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ. Osmislili smo PROGRAM trodnevnog eduka-tivno - stru~nog rada i poslovno - komercijalnog druènja, pa verujemo da}e sadràj seminara koristiti svim u~esnicima SABORA, isto kao {to veruje-mo da }e uz neusiljen informativno - instruktivni sadràj na Tari biti vo|enve}i broj poslovnih razgovora i sklopljen veliki broj poznanstava {to bi, na-damo se, moglo biti jedna od karika u lancu koji }e pokrenuti razvojne pro-cese u oblasti prerade drveta i proizvodnje name{taja. Na{ cilj je da SABORDRVOPRERA\IVAÂ posrane tradicija i da se, kao podsticaj razvoju, odrà-va svake godine. �

D. Blagojevi}

DRVO-tehnikaRevijalni list za poslovnu saradnju, marketing, trì{te, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji name{taja,{umarstvu i graditeljstvuâsopis izlazi tromese~no

Osniva~ i izdava~

EKO press Blagojevi}NOVI BEOGRADProleterske solidarnosti 24 / ITel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39

e-mail: ekopress@@eunet.yuwww.drvotehnika.co.yu

Suizdava~:

Agencija za drvo - Klaster drvoprera|iva~a Srbije

Izdava~ki savet

�� Dragan Bojovi}, UNIDAS, Beograd�� Lajo{ \antar, AKE Djantar, Ba~ka Topola�� Sadik Faki}, ELAN mms, Tutin�� Boò Jankovi}, ENTERIJER Jankovi}, Novi Sad�� Vladislav Joki}, XILIA, Beograd�� Stevan Ki{, EuroTehno, Sremska Kamenica�� Dr Vojislav Kujundì}, LKV CENTAR, Beograd�� Rado{ Mari}, MARI], â~ak�� Rajko Mari}, MICROTRI, Beograd�� Dr @ivka Meloska, [umarski fakultet Skoplje�� Vesna Milenkovi}, WEINIG, MW Group, Kru{evac�� Mr Goran Mili}, [umaski fakultet Beograd�� Golub Nikoli}, NIGOS elektronik, Ni{�� Zvonko Petkovi}, doc. FPU Beograd�� Dr Zdravko Popovi}, [umarski fakultet, Beograd�� Tomislav Rabrenovi}, DRVOPROMET, Ivanjica�� Gradimir Simijonovi}, TOPLICA DRVO, Beograd�� Boìdar Spalevi}, BEOICLA, Beograd�� Mr Borisav Todorovi}, BMSK, Beograd�� Ranko Trifunovi}, TRIFUNOVI], Pranjani�� Dragan Vandi}, KUBIK, Ra{ka�� Milorad @arkovi}, SAVA, Hrtkovci

Direktor, glavni i odgovorni urednik

�� Mr Dragojlo Blagojevi}

Stru~ni konsultant

�� Dipl. ing. Dobrivoje Gavovi}

Redakcioni odbor

�� Dragan Bosni}, Beograd�� Marina Jovanovi}, Leskovac�� Sneàna Marjanovi}, AMBIENTE, â~ak�� Jelena Mandi}, tehni~ki urednik�� Ivana Dav~evska, novinar – producent�� Svetlana Preradovi}, Beograd�� Aleksandar Radosavljevi}, Beograd�� Tatjana Vu~kovi}, MAKS-KOMERC, Kraljevo�� Sandra Zec, INTERLIGNUM NS, Novi Sad

Uplate za pretplatu, marketin{ke i druge usluge na teku}i ra~un broj 160-176289-53, BANCA INTESA ad Beograd

Devizni ra~un broj 54010-3-Va-93010/5

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju

Redakcija se ne mora slagati sa mi{ljenjem autora i izjavama sagovornika

Redakcija ne preuzima odgovornost za sadràj reklamnih poruka

Priprema, {tampa i distribucija EKO press Blagojevi}

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

ISSN 1451-5121COBISS.SR-ID 112598028

Pesimista u svakoj prilici

vidi problem.

Optimista u svakom problemu

vidi priliku.(L.P.Jacks)

4. SABORDRVOPRERA\IVAÂSrbije

NA razmi{ljanje o najvi{em stepe-nu iskori{}enja drveta nije nave-la samo ~injenica da se iz {uma

ne moè dobiti vi{e toliko kvalitet-nog drveta ve} i ~injenica da su se nasvetskom trì{tu pojavili proizvodikoji su rezultat jednostavne i profita-bilne metode obrade ostataka drveta– duìnskog nastavljanja sa zup~a-stim spojem, kao najstabilnije meto-de duìnskog spajanja drveta.

Firma GRECON, u okviru WEINIGGRUPE, je ve} 25 godina vode}a nasvetskom trì{tu za ovu vrstu tehnolo-gije, koja garantuje vrhunsku preci-znost, najmanji gubitak drveta, naj-manje tro{kove rada i najve}e tehni~-ko iskori{}enje.

Zahvaljuju}i modularnom sastavu,sve linije se mogu naknadno nado-graditi u skladu sa zahtevima proiz-vodnje. Na taj na~in se postiè visokafleksibilnost kako kod standardnihtako i kod specifi~nih re{enja. Od po-~etnog modela ProfiJoint preko mo-

dela Ultra, Combipact, Turbo S doopreme za visoke kapacitete HS 120 iHS 180, sve linije za duìnsko nasta-vljanje primerene su za sve klase ka-paciteta.

[ta karakteri{e Grecon linije zaspajanje drveta:

– razli~iti profili ozubljenja za svapodru~ja primene,

– odli~an kvalitet ozubljena,

– vrhunska preciznost i stabilnostzup~astog spoja,

– kratko vreme pode{avanja,

– ugodno i jednostavno rukovanje

– mogu}nost nadogradnje linije zaoptimiranje rada i automatizaciju pro-izvodnje.

Vretena na Grecon-linijama imajuindirektan remenski pogon i specijal-no leì{te za prenos snage bez vibraci-ja. Precizno pode{avanje vretena vr{ise u podru~ju od 1/100 mm a sve linijese mogu opremiti agregatima sa

predreza~ima, za najbolji kvalitet spo-ja. Prese spajaju duìne od 6100 do12000 mm snagom od 100 kN (10 t)do 160 kN (16 t). Sistem nano{enjalepka razvijen u Grecon-u, tkz. Flan-kenjet osigurava ta~no nano{enje lep-ka ~ime se na istom {tedi i do 30%.

Sna`ni motori u svakoj staniciopreme staraju se za brzinu i optima-lan protok: motor pomaka lanca sa7,5 kW, motori frezera sa 15,22 ili 37kW, motor usitnjiva~a i predreza~a sa5,5-11 kW. Svi pogoni alata su opre-mljeni ko~ionim motorima. S drugestrane, drvo kao konstrukcioni ele-ment u odnosu na ~elik i beton je uenormnom porastu. Grecon je svo-jom perfektnom ma{inskom tehnolo-gijom odgovorio i ovom izazovu. Kodkonstrukcionog drveta se zahtevajupopre~ni preseci od preko 400 cm2 za~ije postizanje je odgovor kompakt-na linija za nastavljanje po modular-nom principu, tkz. CF. Na istoj seistovremeno obra|uju oba kraja zup-

66 januar 2008.DRVOtehnika 17/2008

GRECON linijeza duìnsko spajanjedrveta

Detalj linije HS 120Frezer ma{ina

~astim profilom. Za precizan spoj sta-raju se alati, ku}i{te osovina, brojobrtaja osovina (hidro-osovine sa7200 obrt./min.), brzina pomaka, sna-ga pomaka (servo-pomak za èljenebrzine profila).

Za konstrukciono drvo sa ulaznimduìnama od max. 3000 mm i {irinomlamela max. 225 mm – izlazne duìnepo èlji, Grecon moè da ponudi dvare{enja:

Ultra 3000, sa obrtnim stolom kaopojedina~ni frezer, ili Turbo 3000, kaokombinaciju dva jedan naspram dru-gog postavljena frezera.

Bilo da se linijom èli upravljatipotpuno ru~no, poluautomatski ilipotpuno automatski – GRECON }e pre-poru~iti potreban stepen automatiza-cije u skladu sa zahtevima kapaciteta.

Svejedno je da li se proizvode ma-sivne plo~e, lepljeni elementi za pro-zore, stubovi, drveni podovi, lameli-rani nosa~i, GRECON-ove linije za du-ìnsko spajanje drveta postavljajunova merila u kvalitetu i preciznosti.Pravilnim izborom opreme dodatno}ete profitirati zahvaljuju}i sve ve}ojpopularnosti duìnski spojenog drve-ta na svim trì{tima.

januar 2008. DRVOtehnika 17/2008 77

Kvalitet koji se traì

Zastupnik za Srbiju i za Crnu Goru, MW–GROUP ■ Vesna Milenkovi} ■ ûpi}eva 1/1, 37000 Kru{evac

tel. 037 445 077 ■ fax: 037 445 070 ■ mob: 063 622 906 ■ e-mail: [email protected]

Kratak uporedni pregled tri linije za duìnsko spajanje:

ProfiJoint Ultra HS 120/180

Ulazna duìna 150 - 700 mm 150 - 1000 mm 110 - 900 mm

[irina komada 40 - 150 mm 40 - 205 mm 37 - 152(203) mm

Debljina komada 18 - 50 (80) mm 20 - 80 mm 16 - 55 mm

Duìna prese 3000 - 6100 mm 3000 - 6100 mm 3000 - 6100 mm

Snaga lepljenja 105 (120) kN 120 (145) kN 120 (145) kN

Presek drveta kod zuba 10/11 mm

Kod mekog drveta 75 (120) cm2 120 (145) cm2 120 (145) cm2

Kod tvrdog drveta 75 (90) cm2 90 (110) cm2 90 (110) cm2

Kapacitet vertikalni spoj

Dim.30 x 90 x 400 mm 12,2 - 12,8 m/min. 16 - 30,3 m/min.

Kapacitet horizontalni spoj

Dim. 22 x 50 x 350 mm 5,04 m/min. 14 - 15,4 m/min. 42 m - 63 m/min

Na~in dodavanja traka za dodavanje traka za dodav. traka/~etke

Prenos do frezera do prese ru~no/poluautom. poluautom./autom. automatski

Presa jedno/dvokanalna dvokanalna dvokanalna

Statistika proizvodnje - standard standard

Vi{estruke duìne - standard standard

Predreza~ dole opcija opcija standard

Za{tita od ~upanja standard standard standard

Tele-servis - opcija opcija

Frekventno regulis. pomak standard standard -

Servo regulisan pomak - opcija standard

Obrtni sto linije UltraTurbo 3000

Po pravilu, poslednji kvar-tal svake poslovne godine jevreme kada se najintenzivnijeradi i kada se nastoje uspe{nozavr{iti sve planirane aktivno-sti. Kao nosilac aktivnosti kla-stera drvoprera|iva~a Srbije,izuzetak od toga ove jeseninije bila ni Agencija za drvo,u kojoj su se u poslednja trimeseca 2007. godine odvijalabrojna i zna~ajna de{avanja.Najva`nija od njih navodimohronolo{kim redom:

1) 1.10.2007. godine je usedi{tu Agencije za drvo u Be-ogradu odràn sastanak Pod-odbora klastera za gra|evin-sku stolariju. Sastanku su pri-sustvovali predstavnici predu-ze}a Toplicadrvo iz Beograda(Trstenika), Zidar-Na{a {kola izZaje~ara (Obrenovca), Unidasiz Beograda, Jasen iz Jagodi-ne, Megadrvo iz Bijeljine,Drvocompany \or|evi} iz Le-skovca, DIP Vojvodina iz StarePazove i predstavnici UOAgencije za drvo.

U vi{e~asovnom razgovo-ru o problemima koji oteà-vaju rad ovog sektora drvneindustrije Srbije do{lo se dousagla{enog stava da je neop-

hodna puna saradnja i koope-racija svih proizvo|a~a gra|e-vinske stolarije u na{oj zemlji,pogotovu u izvoznim poslovi-ma. U tom smislu su odre|enii pravci budu}eg rada ovogPododbora, a za njihovo {tobrè provo|enje zaduèn jekoordinator Pododbora dipl.ing. Sr|an Radivojevi}. Jedanod njegovih prvih zadataka jeda pripremi uslove za po~etakzajedni~ke nabavke sirovine irepromaterijala za potrebeproizvo|a~a drvene gra|evin-ske stolarije.

2) 12.10.2007. godineAgenciju za drvo je posetilavisoka delegacija ITC (Interna-tional Trade Centre) iz @enevepredvo|ena gospodinom Da-nielom Ivarssonom, {efomkancelarije za arapske zemlje,Evropu i nezavisne zemlje Ko-monvelta.

U dvo~asovnom razgovo-ru predsednika UO Agencijesa ovom delegacijom bilo jekonkretnih razgovora o na~i-nima pomo}i ITC drvnoj indu-striji Srbije i, posebno, na{emklasteru.

3) U velikoj sali fabrikeboja i lakova DUGA u Beogra-

du 31.10.2007 odràna je 2.redovna godi{nja Skup{tinaAgencije za drvo. Skup{tini jeprisustvovalo 40-ak ~lanova iosniva~a AD, kao i predstavni-ci Ministarstva ekonomije i re-gionalnog razvoja RS, PKS igosti. Skup{tinom je predse-davao dipl. ing. Petar Baji}.

Nakon re~i dobrodo{licemr Anu{ke Gece, direktora HR centra fabrike DUGA a.d.,dr Zdravko Popovi}, predsed-nik UO, je detaljno obavestioprisutne o aktivnostima i po-stignutim rezultatima klasterau proteklih godinu dana. Onje izrazio zadovoljstvo vidnimkvalitativnim i kvantitativnimnapretkom koji se desio unu-tar klastera za godinu dana,naro~ito u segmentu njego-vog regionalnog pozicionira-nja i unutra{nje organizacije,ali je ukazao i na brojne pro-bleme i pote{ko}e, i individu-alne i institucionalne, kojeusporavaju normalnu imple-mentaciju koncepta klaster-skog udruìvanja u drvnu in-dustriju Srbije. Dipl. ing. Milo{Tica je prisutne upoznao sainformacionim sistemom kojise namenski izra|uje za po-trebe upravljanja aktivnosti-ma na{eg klastera. Dipl. ing.Ljubi{a Milovi}, rukovodilacpilot projekta Inovativno drv-noindustrijsko preduze}e kojise spovodi u 4 preduze}a na-{eg klastera, je prisutne oba-vestio do koje faze je proje-kat stigao i kakvi se rezultatio~ekuju na kraju njegove rea-lizacije. Nakon ovoga je usle-dila vrlo ìva i konstruktivnadiskusija privrednika, pred-stavnika MERR i PKS kojom jeSkup{tina i zavr{ena.

4) U sklopu nacionalnog{tanda u organizaciji SIEPA-e,

Agencija za drvo je, uz jo{ 7preduze}a iz Srbije, u~estvo-vala na internacionalnom saj-mu name{taja, opremanja ima{ina za obradu drveta, Ma-deralia 2007 u Valensiji, od 7do 10.11.2007.

Uz besprekornu organiza-ciju i ure|enje {tanda veli~ine200 m2 od strane SIEPA-e,{panskom trì{tu su predsta-vljeni doma}i proizvo|a~i gra-|evinske stolarije, plo~a odpunog drveta, podnih obloga,stolica, stolova i sl. Izme|uostalog, Agencija za drvo jepredstavila i proizvodni pro-gram ~lana na{eg klastera izRepublike Srpske-preduze}aPodromanija.

5) Krajem godine Agenci-ja za drvo nastupila na sajmuname{taja u Beogradu od 12.-18.11.2007. gde je zastupala 5preduze}a sa proizvodnimprogramima gra|evinske sto-larije (Toplicadrvo i DIP Vojvo-dina), furnira (Interholz), dr-venih garni{ni (Vuki}), {anko-va i barova (VIB-trade).

6) Konkurs za dizajn na-me{taja u kategoriji studena-ta i |aka za 2007. godinu, ko-ji je Agencija za drvo raspisalau martu, je okon~an u no-vembru zasedanjem @irija idono{enjem odluka, kao i do-delom nagrada pobednicima.Na ovogodi{nji Konkurs je pri-stiglo petnaestak radova apobednici su slede}i: I nagra-da u kategoriji studenata:Uro{ Vitas, [umarski fakultetu Beogradu, za proizvod rolofotelja; I nagrada u kategoriji|aka: Marko Lazi}, drvoprera-|iva~ka {kola iz Beograda, zaproizvod polica; II nagrada:Marko Obradovi}, Fakultetprimenjenih umetnosti iz Be-ograda, za proizvod stolica; III


Agencija za drvo –JJeesseennjjee aakkttiivvnnoossttii

Detalj sa sastanka Pododbora za gra|evinsku stolariju

Odràna druga redovna godi{nja Skup{tina Agencije za drvo

nagrada: Sa{a Samardì}, [u-marski fakultet u Beogradu,za vi{efunkcionalni proizvodiz drvnog otpada.

Agencija za drvo je nasve~anosti koja je odràna15.11.2007. godine, pobedni-cima uru~ila diplome i prigod-ne nov~ane nagrade, dok suim JP Srbija{ume dodelile bes-platni vikend na Kopaoniku.Tako|e, ~lanovi na{eg klaste-ra }e uraditi prototipove na-gra|enih radova.

7) U saradnji sa Ministar-

stvom ekonomije i regional-

nog razvoja RS i beogradskim

sajmom, Agencija za drvo je

14.11.2007. godine organizo-

vala Okrugli sto: Problemi pro-izvo|a~a name{taja u Srbiji imogu}nosti njihovog re{enja.

Okruglom stolu je, pored veli-kog broja privrednika, prisu-stvovala i dràvni sekretar ME-RR g-|a Jasna Mati}, kao ipredstavnici PKS, SIEPA-e i dr.

Glavne probleme, uzrokenjihovog nastanka i vi|enjena~ina njihovog re{enja je, is-pred proizvo|a~a plo~astogname{taja, izneo gosp. Alek-

sandar \or|evi}, ispred proiz-vo|a~a masivnog name{tajagosp. Ranko Trifunovi}, ispredproizvo|a~a gra|evinske sto-larije gosp. Sr|an Radivojevi},ispred preduze}a koja se baveopremanjem enterijera gosp.Petar Baji}, a probleme uokviru zakonodavstva gosp.Ra{a Mili}. U vrlo konstruktiv-noj diskusiji koja je potomusledila, dogovorena je dina-mika i na~in pra}enja procesare{avanja uo~enih problema.

8) U Beogradu je17.11.2007. godine potpisanMemorandum o me|unarod-noj saradnji izme|u Klasteradrvne industrije RepublikeMakedonije i Agencije za dr-vo – klastera drvoprera|iva~aSrbije. Memorandumom jepredvi|ena saradnja u slede-}im oblastima:

- Razvoja konkurentnosti,produktivnosti, inovacija i no-vih savremenih tehnologija


Agencija za drvoViline vode 6

11000 Beogradtel: +381 11 3392 473fax: +381 11 3217 494

[email protected]

– KLASTER DRVOPRERA\IVAÂ SRBIJE

*Klaster je grupa srodnih preduze}a ili udruènja proizvo|a~a iz jedne grane,uklju~uju}i i proizvo|a~e sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i nau~nih i obrazovnih institucija koje udruène re{avaju zajedni~ke probleme,unapre|uju poslovanje, postiù uspeh u odre|enom segmentu delatnosti i natprose~nu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.

PI[E: prof. dr Zdravko Popovi}

Detalji sa sajma u Valensiji, [panija

Detalji sa Sajma name{taja u Beogradu

namenjenih ~lanicama obaklastera;

- Zajedni~ki nastupi na sa-jamskim manifestacijama,promocije, seminari, konfe-rencije i druge aktivnosti zame|usobnu saradnju;

- Pronalaènje novih trì-{ta preko direktnih susreta sabiznismenima ili snabdevanjevelikih marketa u Svetu kao ipreko drugih zajedni~kih do-govora;

- Implementacija Evrop-skih standarda kao i imple-mentacija ISO standarda i re-gionalno sertifikovanje ~lani-ca klastera koji imaju zajed-ni~ki interes;

- Edukacija, trening pro-grami za potrebe primarnog ifinalnog sektora u drvnoj in-dustriji;

- Edukacija za izradu pro-jekata kao i tendera koje nudiEU preko Evropskih fondova;

- Internacionalno i regio-nalno povezivanje oba klaste-ra sa drugim klasterima sa ko-jima se moè ostvariti zajed-ni~ki interes;

- Zajedni~ko organizovanjeme|unarodnih konferencija zaklastere drvne industrije naEvropskom i Svetskom nivou.

9) U zvani~nom programu5. me|unarodne Konferencijeo malim i srednjim preduze}i-ma: MSP i preduzetni{tvo-Transformacija privrede Bal-kana, koja je u organizacijiMERR odràna 23.11.2007.g u

Sava Centru u Beogradu, drZdravko Popovi} je prezento-vao referat o dosada{njem ra-du na{eg klastera kao prime-ru dobre prakse i kao jednomod modela brèg razvoja MSP.Na Konferenciji je u~estvovalooko 250 zvani~nika iz 15-akevropskih zemalja. Konferen-ciju je otvorio ministar ekono-mije i regionalnog razvoja RS,gosp. Mla|an Dinki}.

10) U Skoplju je 5.12.2007odràna „Regionalna konfe-rencija o unapre|enju klaster-skog udruìvanja“ na kojoj jeu~estvovala i Agencija za drvo.

Uz prisustvo oko 150 ma-kedonskih privrednika i gosti-ju iz Slovenije, Hrvatske i Srbi-je, Konferenciju je otvorilaministar ekonomije R. Make-donije g-|a Vera Rafajlovska.Na Konferenciji su predsta-

vljeni slovena~ki, hrvatski, srp-ski i makedonski model kla-sterskog udruìvanja. Pred-stavnici svih zemalja u~esnicasu izrazili spremnost na budu-}u saradnju i ja~e regionalnopovezivanje.

11) Nastavljaju}i sa reali-zacijom programa dopunskeedukacije kadrova za potrebedrvne industrije Srbije, Agen-cija za drvo je u decembru2007. organizovala dva stru~-na Kursa:

- osnovni Kurs o klasiranjurezane gra|e

- osnovni Kurs o su{enjudrveta.

Kurs o klasiranju rezanegra|e je organizovan na [u-marskom fakultetu u Beogra-du i na stovari{tu preduze}aSAGA u Staroj Pazovi. Kursomje rukovodio mr Jovica Grbi}.

Kurs o su{enju drveta jeorganizovan na [umarskomfakultetu u Beogradu pod ru-kovodstvom prof.dr. BrankaKolina, prof. dr. Zdravka Po-povi}a, mr Gorana Mili}a i mrNeboj{e Todorovi}a. Kursu suprisustvovala i dva polaznikaiz Crne Gore.

Polaznici kurseva su nakraju ocenjivali organizacijukurseva i rukovodioce kurse-va. U oba slu~aja su dobijeneocene vrlo dobar i odli~an. Je-dine pojedina~ne primedbesu se odnosile na premaloodvojenog vremena za indivi-dualni prakti~ni rad sa pola-znicima, {to }e se u narednomperiodu nastojati ispraviti.

Uz ovo, u programu do-punske edikacije Agencija zadrvo je u potpunosti pripre-mila i Kurs za za{titu drveta,


Nagra|eni radovi i dodel nagrada po Konkursu za 2007. godinu

Detalji sa Okruglog stola o problemima u preradi drveta i proizvodnji name{taja

valo MERR sa ciljem unapre-|enja znanja i ve{tina neop-hodnih u procesu razvoja kla-stera. Jednodnevne ili dvo-dnevne radionice su se odno-sile na: strate{ko planiranjerazvoja klastera, identifikova-nje klastera i evaluaciju po-slovnih mogu}nosti, profesio-nalno pisanje predloga proje-kata i upravljanje projektnimciklusom, upravljanje rizicima,marketing klastera i ve{tinekomunikacije, facilitacija imedijacija, upravljanje konfli-kata i ve{tine pregovaranja zaklaster udruènja.

13) Od 3 do 7.12.2007. g.,predsednik Skup{tine Agencijeza drvo, dipl.ing. Petar Baji},je, zajedno sa ~lanovima ode-lenja za razvoj klastera MERR ipredstavnicima drugih klaste-ra, boravio u Norve{koj sa ci-ljem upoznavanja sa njihovimprogramom podr{ke razvojuklastera, inovacija i MSP. Pose-ta Norve{koj je bila dragocenasa aspekta sticanja novih isku-stava i znanja koja }e se mo}iimplementirati u proces razvo-ja na{eg klastera.

14) U sedi{tu Agencije zadrvo je 18.12.2007.g. odràna

15) U Sremskoj privrednojkomori u Sremskoj Mitrovici je25.12.2007.g. odràn sastanakOdbora za drvo, celulozu i pa-pir kome je prisustvovalo 15-ak ~lanova, kao i sekretarovog Odbora PKS dipl.ing Ra{aMili} i direktor sremskog {um-skog gazdinstva. Analiziranasu privredna kretanja i poka-zatelji op{tina sremskog regio-na u prvih 11 meseci 2007.g.,sa posebnim osvrtom na sek-tor drvne industrije. Dr Zdrav-ko Popovi}, predsednik UOAgencije za drvo, je u sklopuovog sastanka odrào preda-

vanje na temu: „Nacionalni ililokalni klasteri“.

O ovim i svim drugim de-taljima vezanim za rad klaste-ra drvoprera|iva~a moète seobratiti telefonom ili e-mail-om u sedi{te Agencije za drvo.Ukoliko èlite da postanetenjen novi ~lan, posetite webstranicu www.agencijazadr-vo.co.yu preko koje se moè-te u~laniti on-line. �

konstitutivna sednica Podod-bora za prefabrikovanu grad-nju. Sednici su prisustvovali:Dipl. in`. arh. Dragana Ze~evi},MK Inènjering, Ivanjica; Dipl.in`. Stanojlo Bo{kovi}, Sloga -[PIK, Ivanjica; Dejan Grujovi},GMD Inìnjering, Ivanjica; Doc.dr @ikica Teki}, Arhitektonskifakultet, Beograd; Doc. dr Bo-{ko Stevanovi}, prodekan Gra-|evinskog fakulteta u Beogra-du; dipl. in`. arh. Jovan Kujun-dì}, LKV Centar, Beograd, Do-banovci; Dipl. in`. gra|. êdoAndri}, Piramida, Sremska Mi-trovica. Na sednici je izvr{enizbor predsednika Pododbora,usvojen Program rada Podod-bora za 2008. godinu i plannastupa na 4. Saboru drvopre-ra|iva~a Srbije.

kao i Seminar o evropskom isrpskom trì{tu peleta i brike-ta. Kalendar njihovog odrà-vanja u 2008.g., kao i vremeponovnog odràvanja ve} iz-vedenih kurseva, bi}e blago-vremeno odre|eni i dostavlje-ni svim zainteresovanima.

12) Tokom novembra i de-cembra 2007. je 7 predstavni-ka na{eg klastera prisustvova-lo vrlo korisnim radionicamakoje je u Beogradu organizo-


Detalji sa Kursa o klasiranju rezane gra|e

Odràn je i kurs o su{enju drveta

Potpisivanje Memoranduma

o saradnji sa makedonskim

drvnoindustrijskim klasterom

Detalji sa Regionalne Konferencije odràne u Skoplju, Makedonija

PRE osamdesetsedam go-dina, 5. decembra 1920.godine, po~ela je nasta-

va za prvu generaciju stude-nata {umarstva na jednomod tada {est fakulteta u Beo-gradu. Dan [umarskog fakul-teta se ve} tradicionalnoobeleàva na ovoj visoko-{kolskoj i nau~noj ustanovi, atako je bilo i proteklog de-cembra kada je sve~ano obe-leèno 87 godina od osniva-nja i 100 godina postojanjaUdruènja {umarskih inè-njera i tehni~ara Srbije.

Sve~anoj akademiji prisu-stvovali su brojni gosti sa vi{efakulteta Univerziteta u Beo-gradu, zatim [umarskog fa-kulteta iz Banja Luke, nau~-nih instituta, ministarstava,javnih preduze}a i brojnihkompanija, studenti i zapo-sleni na [umarskom fakulte-tu. Podeljena su priznanja zauspe{nu saradnju pojedinci-ma i organizacijama, a pri-znanja su dobili i najbolji stu-denti, diplomirani inènjeri u{kolskoj 2005/2006. godini.Tako|e, priznanja su dobili izaposleni za vi{egodi{nji radu ovoj visoko{kolskoj ustano-vi, kao i zaposleni koji su to-kom protekle godine stakliuslove za odlazak u penziju.

Prikazane su brojne ak-tivnosti [umarskog fakultetai studenata na doma}oj i ino-stranoj sceni u protekloj go-dini. Predstavljeni su noviud`benici i monografije iza{liu 2007. godini, a proslavu jeuveli~ala izlo`ba radova stu-denata u holu [umarskog fa-kulteta.

Dekan [umarskog fakul-teta, prof. dr Ratko Kado-vi}, je pozdravio prisutne iukratko govorio o aktivno-stima profesora i studenatatokom protekle godine da-ju}i akcenat na aktivnostikoje se odnose na sprovo|e-nje reforme nastavnih pla-nova i programa.

- Istorijat [umarskog fa-kulteta je po~ela 5.12.1920.godine na [umarskom odse-ku Poljoprivrednog fakulte-ta u Beogradu, govorom iprvim predavanjem dekanaprofesora dr Petra \or|evi-}a. Poljoprivredni fakultetmenja naziv u POLJOPRI-VREDNO-[UMARSKI 1930.godine, a 1949. [umarski fa-kultet postaje samostalan –istakao je dekan prof. dr Rat-ko Kadovi}. – Pre vi{e od po-la veka, ta~nije 12. septem-bra 1956. godine donet je pr-vi Statut po kome su formi-rana dva odseka: [UMARSKIi DRVNO-INDUSTRIJSKI, a od1960. godine na [umarskomfakultetu postoje ~etiri od-seka: [UMARSTVO, PRERA-DA DRVETA, PEJZA@NA AR-HITEKTURA I HORTIKULTU-RA i ZA[TITA OD EROZIJE IURE\ENjE BUJICA.

- U prvi semestar {kolske2007/2008 upisano je 113studenata na studijski pro-gram [umarstvo; 68 studena-ta na studijski program Pre-rada drveta; 79 studenata nastudijski program Pejza`naarhitektura i hortikultura i 38studenata na studijski pro-gram Ekolo{ki inènjering uza{titi zemlji{nih i vodnih re-


Nau~na

Minutom }utanja odata je po{ta profesorima [umar-skog fakulteta ~iji se ìvotni put zavr{io 2007. godine. Pro{le godine su preminuli: prof. dr @ivojin Milin, prof. dr Du{an Ore{~anin, prof.dr Pribislav Marinkovi} i prof. dr Nada Luki} Simonovi}.

sursa – rekao je profesor drKadovi}. – U toku 2006/2007{kolske godine diplomiralo je219 studenata, magistriralo16 kandidata, specijalisti~kestudije odbranio 1 kandidat idoktorirao 1 kandidat. Dosada je na [umarskom fakul-tetu u Beogradu ukupno di-plomiralo 7.502 inènjera,magistriralo 364, doktoriralo152 i specijaliziralo 9 kandi-data, istakao je dekan, dr Ka-dovi} naglasiv{i da je ovo na-u~na ustanova bila uvek uslu`bi prakse.

Iz aktivnosti [umarskogfakulteta u protekloj godini

izdvajamo ~injenicu da su ufebruaru 2007. godine po~e-le Me|unarodne master stu-dije na [umarskom fakultetuu Sarajevu, a da su krajempro{le godine nastavljene na[umarskom fakultetu u Beo-

op{irno govorio profesordr Rade Cvjeti}anin. Tako|eje promovisana Bibliografija~asopisa [UMARSTVO ~iji suautori dipl.ing. Milorad [ijani dr Anka Dini}, a o ovom izdanju je govorio profesor

dr Ljubivoje Stojanovi},urednik ove zna~ajne publi-kacije. Profesor Stojanovi} jenaglasio da je Bibliografijapripremljena povodom dvajubileja: 100 godina Udruè-nja {umarskih stru~njaka i 60

gradu. Studije predstavljajudonatorski projekt Finske, apoha|a ih 24 studenta iz Ma-kedonije, Hrvatske, BiH, CrneGore, Albanije i Srbije. Tako-|e valja naglasiti da je na [u-marskom fakultetu u Beogra-du, u saradni sa sli~nim usta-novama iz Italije, upisanatre}a generacija studenataspecijalisti~kih studija iz trgo-vine drvetom i proizvodimaod drveta.

Jubilej je bio povod zapromociju kapitalnog dela,objavljenog pro{le godine,monografije Hrast kitnjak uSrbiji, a o ovom izdanju je

godina od kada izlazi ~aso-pis [UMARSTVO.

Najboljim studentima upro{loj godini su, povodomdana [umarskog fakulteta,dodeljena priznanja, a najbo-lji diplomirani inènjer {u-marstva u {kolskoj 2006/2007godini je Predrag SRETENO-VI], najbolji diplomirani in-ènjer {umarstva za obradudrveta je Jovan DOBI], naj-bolji diplomirani inènjer {u-marstva za pejza`nu arhitek-turu je Vera GUJAÎ] i najbo-lji diplomirani inènjer {u-marstva za za{titu od erozijeje Jelena MI]I]. Govorilo se io brojnim nagradama i pro-znanjima koja su pro{le godi-na dodeljena [umarskom fa-kultetu i studentima na saj-movima i drugim manifesta-cijama za dizajn, nau~ne pro-jekte i istraìva~ki rad.

Posebno trba naglasiti dasu povodom Dana fakultetadodeljene zahvalnice za do-nacije i uspe{nu saradnju fir-mama: TOPLICA DRVO Beo-grad, SAGA Beograd, SAVAHrtkovci, ENOM Beograd,DIV KOMPANI Loznica, IKAR-BUS Beograd i FORMA IDEA-LE Kragujevac. �


Sve~ano obeleèno 87 godina postojanja [umarskog fakulteta u Beogradu i 100 godina Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije

ustanova u slu`bi praksePRIPREMIO: dipl. ing. Slavi{a [arenac

Prof. dr Ratko Kadovi},

dekan [umarskog fakulteta u Beogradu

SVEÂNOM akademijom u prepunomamfiteatru [umarskog fakultera uBeogradu 5. decembra pro{le godi-

ne obeleèno je 100 godina Udruènjainènjera i tehni~ara {umarstva Srbije i87 godina postojanja [umarskog fakulte-ta Beograd. O jubileju za ponos, o vekupostojanja, referat je podneo dipl.ing.Vladan @ivadinovi}, predsednik Udruè-nja inènjera i tehni~ara {umarstva Srbijei generalni direktor JP Srbija{ume.

Pozdravljaju}i prisutne gospodin@ivadinovi} je rekao:

- Godina 2007. je godina velikog ju-bileja za Udruènje inènjera i tehni~a-ra {umarstva Srbije. U njoj se navr{ava100 godina postojanja i delovanja ove,za nas, veoma va`ne i drage institucije.Pripala mi je izuzetna ~ast da se danasnalazim na ~elu ove organizacije. @elimda, na kraju prvog veka Udruènja, uovom svom izlaganju, kaèm pone{to,verujem najva`nije, o njegovom osniva-nju, postojanju i delovanju tokom stogodina. Okolnosti koje su, tokom ~ita-vog stole}a, pratile na{u organizaciju ~i-nile su da ona deluje u skromnim uslo-vima, pa je i obeleàvanje velikog jubi-leja skromno. Obeleàvamo ga kad igodi{njicu [umarskog fakulteta, ~iji sunastavnici i saradnici, za sve vreme nje-govog postojanja, aktivno u~estvovali uìvotu i radu Udruènja, {to je i uticaloda zajedni~ki, okupljaju}i struku, obele-àvamo oba zna~ajna jubileja.

U Srbiji, posle njenog oslobo|enja1833. godine, razvoj {umarske struke jetekao sporo, nije bilo {kolovanih stru~-njaka u {umarskom zanimanju. TokomPrvog srpskog ustanka, sve unutra{njeposlove, pa i brigu o {umama, vr{ili sumagistrati i Kara|or|eva kancelarija. Po-sle Drugog srpskog ustanka, sva vlast idràvni poslovi su bili koncentrisani u ru-kama kneza Milo{a, pa je i poslove u vezisa {umama obavljala Kneèva kancelari-ja. Po Ustavu iz 1835. godine, staranje o{umama pre{lo je u nadle`nost Ministar-stva unutra{njih poslova. Prvo {umarskoosoblje postavljeno je Naredbom iz 1836.godine, sa osnovnim zadatkom da ~uvaju{ume od bespravne se~e. Ustavom iz1838. godine, staranje o {umama dode-ljeno je Ministarstvu finansija i u njego-voj nadle`nosti ostaje sve do 1882. godi-ne, dakle punih 35 godina. Uredbom iz1861. godine, prvi put se defini{e podela{uma prema vrsti vlasni{tva i propisuje daop{tine moraju postaviti “{umara” i pla-}ati ga iz svojih sredstava.

Srbija je u 19. veku bila obrasla gu-stim i neprohodnim {umama, tako da se

procenjuje da je njena {umovitost iznosi-la oko 80%. Ve} u drugoj polovini 19. ve-ka uni{tavanje {uma u Srbiji uzelo je toli-ko maha da se ve} tada shvata potrebaza redovnim odràvanjem i obnavljanjempostoje}ih {uma, kao i {kolovanje odgo-varaju}ih stru~nih kadrova. Tako u to vre-me Vlada Srbije {alje svoje prve pitomcena {kolovanje u Evropu. Prvi {umarski in-ènjer, koji se posle zavr{enih studija uTaranteu kod Drezdena, 1859. godine,vra}a na slu`bu u Srbiju, bio je AleksaStojkovi}. [umarske studije, nakon zavr-{enih studija prava, zavr{avaju i vra}ajuse u Srbiju: 1872. godine Jevrem Novako-vi}, u Nansiju, a 1874. godine, Kosta \or-|evi}, u Taranteu. U cilju pobolj{anja sta-nja {uma, u samoj Srbiji se {koluju i prvistru~ni kadrovi u dvogodi{njoj Zemljodel-skoj {koli u Top~ideru, od 1853. do 1859.godine; ukupno 100 u~enika, a od 1872-1882. godine (6 generacija – 38 u~enika)zavr{ava srednju Zemljodelsku {kolu uPoàrevcu. To su prvi stru~ni kadrovi kojisu radili u {umarstvu Srbije u 19. veku.

OSNIVANjE I RAZVOJ UDRU@ENjA: Pr-vo dru{tveno delovanje {umarskih stru~-njaka u Srbiji datira od osnivanja Dru{tvaza poljsku privredu Srbije, koje je osnova-no oktobra 1869. godine. Osnovali su gapoljoprivredni i {umarski stru~njaci koji su{kolovani u inostranstvu. To dru{tvo jekasnije ponelo naziv SRPSKO POLjOPRI-VREDNO DRU[TVO.

Aktivnost {umara u Srpskom poljopri-vrednom dru{tvu je bila zna~ajna. Dopri-

nela je postavljanju temelja srpskog {u-marstva. Ve} 1881. godine, pokrenuta jeinicijatva za formiranje Ministarstva na-rodne privrede koje bi brinulo i o {uma-ma, za dono{enje Zakona o {umama irazgrani~enje {uma. Sve tri inicijative surealizovane dono{enjem Zakona tek po-sle deset godina, ali je on temelj novogodnosa prema {umama u Srbiji i {umar-skoj struci u celini.

Krajem 1889. godine, odràn je prvizbor okru`nih {umara Srbije na kojem jeu~estvovalo 14 okru`nih {umara. Naovom zboru su razmatrana vrlo zna~ajnapitanja: organizacija {umarstva, pravilaza rad {umarskog osoblja, podela {umana {umske okruge, utvr|ivanje broja i se-di{ta {umskih uprava.

O osnivanju naro~itog udruènja ras-pravljalo se na zboru, 4. maja 1905. godi-ne. Kasnije, na inicijativu dr \. Jovanovi-}a i P. Manojlovi}a, zakazan je zbor {u-mara sa ciljem da se osnuje [umarskoudruènje Kraljevine Srbije. Zbor {umaraje odràn u Kragujevcu 11. marta 1907.godine. Na zboru su prezentirana pravila– Statut i predloèna Uprava: za predsed-nika dr \or|e Jovanovi}, a za urednikastru~nog organa Udruènja dr MilivojeVasi}. Iz nepoznatih razloga, Ministarstvonarodne privrede nije odobrilo donetapravila, tako da Udruènje, iako konstitu-isano, nije moglo da otpo~ne rad. Tek 1.januara 1909. godine re{enjem Ministar-stva narodne privrede, pravila i status suodobreni i Udruènje je prakti~no po~e-


Na [umarskom fakultetu u Beogradu sve~ano obeleèn jubilej –

Tradicija

lo da ìvi i radi. Februara 1909. godine,izabran je Upravni odbor na ~elu sa dr \.Jovanovi}em i Nadzorni odbor Udruè-nja. Ubrzo se pojavio i prvi dvobroj [u-marskog glasnika, kao zvani~nog glasilanovoformiranog Udruènja. Srpsko {u-marsko udruènje je normalno funkcioni-salo do po~etka Prvog svetskog rata.

Za vreme Prvog svetskog rata, radUdruènja je obustavljen, kao i izlaènje[umarskog glasnika. Po zavr{etku rata,rad Udruènja je obnovljen, posle sedni-ce Udruènja, 1919. godine u Beogradu.Tako|e, obnovljeno je izlaènje glasila[umarski glasnik. U [umarskom glasnikulistu za {umarstvo i {umsku industriju, uprvom broju, iz aprila 1919. godine, obja-vljen je uvodnik pod naslovom Na{eudruènje. Pored kratkog istorijata Udru-ènja, obja{njenja razloga ne izlaènja zavreme rata, broja stradalih u ratu i jed-nog broja imena stradalih, izme|u osta-log pi{e: Ujedinjenjem u jednu dràvu,ujedini}e se svi {umari celog Kraljevstva ujedno zajedni~ko Udruènje sa jednomCentralnom upravom na ~elu.

U tom cilju je na{e Udruènje uputiloapel hrvatsko-slovenskom {umarskomudruènju u Zagrebu, {umarima Slovenijei Bosne i Hercegovine i pozvalo ih je nasporazum radi odràvanja zajedni~kogzbora i spajanja u jedno udruènje. Zva-ni~no pismo sa zahtevom o ujedinjenjuposlato je ostalim {umarskim udruènji-ma, 25. marta 1919. godine.

Posle vi{e prepiski i kontakata, 25.maja 1920. godine, u Zagrebu, predstav-nici ~etiri {umarska udruènja su se dogo-vorili da osnuju [umarsko dru{tvo Srba,Hrvata i Slovenaca, sa sedi{tem u Zagre-bu. Juna 1921. godine, u Zagrebu je odr-àna konstitutivna skup{tina na kojoj jepromenjen naziv i utvr|ena pravila kojasu, ne{to kasnije, odobrena i od septem-bra 1921. godine zvani~no nastaje Jugo-slovensko {umarsko udruènje sa sedi-{tem u Zagrebu. Ono je imalo svoj organ[umarski list. Ovim su prestala sa radomranija, pa i Srpsko {umarsko udruènje.Godine 1932. je doneta odluka o formi-ranju podru`nica na teritorijalnom princi-pu. Tada je formirana Podru`nica u Beo-gradu u koju su bili u~lanjeni inènjeri,{umari iz Stare Srbije i Vojvodine. Ovakoorganizovano Jugoslovensko {umarskoudruènje radilo je do 1939. godine, ka-da zapada u krizu.

Period od 1939. do 1951. godine, upredratnim, ratnim i poratnim uslovima,karakteri{u ~este promene. U 1940-ojgodini, u Zagrebu se ponovo formira Hr-vatsko {umarsko dru{tvo i usvaja reorga-nizacija Jugoslovenskog {umarskog

udruènja, koje postaje Savez {umarskihdru{tava Jugoslavije. U Zemunu, marta1941. godine, ponovo se formira Srpsko{umarsko dru{tvo u koje ulaze podru`ni-ce iz Beograda i Skoplja, ali ubrzo izbijaDrugi svetski rat i Dru{tvo zamire. To-kom 1944. godine se organizuju inènje-ri i tehni~ari svih struka, a u ovo seuklju~uju, kao Pododbor i inènjeri itehni~ari {umarstva. Februara 1946. go-dine u okviru Beogradske podru`niceDIT-a Srbije, {umarski stru~njaci osnivajusekciju [umarskih inènjera i tehni~ara.U okviru ove sekcije sprovode se sve ak-tivnosti u vezi sa strukovnom organizaci-jom sve do 1951. godine. U to vreme,sve {umarske sekcije Jugoslavije su sedogovorile da [umarski list bude glasilosvih inènjera i tehni~ara FNRJ .

Osniva~ka skup{tina Dru{tva inènje-ra i tehni~ara {umarstva Srbije, odrànaje 25. februara 1951. godine. Na osni-va~koj skup{tini izabrana je nova Upra-va, usvojena su Pravila i donet programrada. Prva redovna skup{tina organizo-vana je 7. aprila 1952. godine. Kasnije suu kontinuitetu odràvane redovne i iz-borne skup{tine, na kojima su utvr|ivaniprogrami rada i birana upravlja~ka tela,rukovodstva Dru{tva {umarskih inènje-ra i tehni~ara Srbije i Redakcioni odborii uredni{tva ~asopisa [umarstvo. NaOsmoj redovnoj skup{tini Dru{tva, odr-ànoj 22. i 23. aprila 1963. godine, u Vr-nja~koj Banji, Dru{tvo inènjera i tehni-~ara je promenilo naziv u Savez inènje-ra i tehni~ara {umarstva i industrije zapreradu drveta Srbije. To je period po-~etka integracija {umarstva i drvne indu-strije. Na XXI skup{tini, odrànoj 26. fe-

bruara 1996. godine, u Beogradu, izme-njen je Statut i ponovo vra}en naziv iz1907. godine: Udruènje {umarskih inè-njera i tehni~ara Srbije, pod kojim i da-nas, posle 100 godina od osnivanja, de-luje na{e Udruènje.

Predsednici Dru{tva – Udruènja – Uokviru Dru{tva za poljsku privredu Srbije,na ~elu Sekcije za {umarstvo, do 1903.godine su bili: Aleksa Stojkovi}, JakovMarkovi} i dr Milivoje Vasi}. Od osnivanja[umarskog udruènja, 1907. godine, nanjegovom ~elu su, pored ostalih, dr D. Jo-vanovi} (posle osnivanja) i dr Milivoje Va-si} u jednom periodu do 1921. godine.

Predsednici Dru{tva, odnosno Udru-ènja od 1951. godine, bili su: Kosta Smi-ljani} (1951-1952), Du{an Blagojevi}(1952-1954), Dragoljub Mirkovi} (1954-1955), Jefta Jeremi} (1955-1956), MiodragKutle{i} (1956-1958), Jovan Stojanovi}(1958-1962), Milutin Kneèvi} (1962-1964), Vladimir Stefanovi} (1964-1968),Nenad Petrovi} (1968-1970), Bogdan Pe-trovi} (1970-1974), Predislav Stamatovi}(1974-1976), Obrad Obradovi} (1976-1980), Radovan Pe{i} (1980-1981), Mihai-lo Stoiljkovi} (1981-1989), Svetozar Mira-novi} (1989-1997), Slobodan Vu~i}evi}(1997-2003), Vladan @ivadinovi} (2003. idalje). Svi su, sa jednim izuzetkom, bili di-plomirani inènjeri.

Delatnost Udruènja je bila vrlo {iro-ka, a moè se svesti na dve osnovne: re-{avanje stale{ko-ekonomskih pitanja istru~no-dru{tvenu aktivnost. Zbog krat-ko}e vremena, nazna~i}emo osnovne ak-tivnosti u ovom dugom vremenu delova-nja Udruènja:


– 100 godina Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije

duga jedan vek

Dipl. ing Vladan @ivadinovi},

predsednik Udruènja inènjera i tehni~ara {umarstava Srbije

i generalni direktor JP Srbija{ume

– Davanje predloga nadle`nim mini-starstvima i drugum dràvnim organimaza unapre|enje {uma i {umarstva, lovstvai drugih delatnosti vezanih za gazdova-nje {umama;

– Inicijative i u~e{}e u izradi predlogazakona o {umama (po~ev od prvog, 1891.godine), zakona o lovstvu i drugih zako-na i prate}ih akata za te zakone;

– Inicijativa za prvo razgrani~enje {u-ma, 1881. godine, i re{avanje pitanja vla-sni{tva nad {umama;

– Osnivanje i izdavanje stru~nih i na-u~nih ~asopisa (Teàk, 1903, [umarskiglasnik, 1909, i [umarstvo, 1948);

– Izdavanje stru~nih knjiga, priru~ni-ka, zbornika radova sa brojnih savetova-nja i drugih stru~nih publikacija;

– Predlaganje osnivanja obrazovnih inau~nih institucija za {umarsku struku(Zemljodelsko-{umarske {kole, Poljopri-vrednog, a kasnije i [umarskog fakulteta,Niè i Srednje {umarske {kole, Institutaza {umarstvo, Instituta za topolarstvo idr.) i u~e{}e u sastavljanju obrazovnihprograma;

– Organizacija, samostalno ili u sarad-nji sa drugim institucijama, savetovanja,simpozijuma i drugih nau~nih i stru~nihskupova vezanih za {umarstvo, lovstvo,za{titu prirode, pejza`nu arhitekturu, za-{titu od erozije i preradu drveta;

– Priprema {umara Srbije i organizaci-ja njihovog u~e{}a na IUFRO kongresu uLjubljani, 1986. godine, i organizacijaekskurzija u Srbiji za deo u~esnika;

– Organizovanje raznih kurseva za {u-marske stru~njake;

– U~e{}e u predlaganju i re{avanjuaktuelnih pitanja struke, kao {to su: or-ganizacija {umarstva, integracioni proce-si, podela {uma na prostorne celine, osni-vanje, integracija i ukidanje {umskihuprava, {umskih gazdinastava, javnihpreduze}a, nacionalnih parkova i drugihsubjekata za gazdovanje {umama;

– Organizovanje i u~e{}e u akcijamapo{umljavanja, od ramsko-goluba~koglokaliteta, osamdesetih godina XIX veka,do obimnih po{umljavanja u Srbiji, kra-jem XX veka;

– Inicijativa za osnivanje Pokreta go-rana Srbije (1960) koji je osnovan 1961.godine;

– Organizovanje stru~nih ekskurzija uzemlji i inostranstvu;

– Pomo} u organizovanju obavljanjastru~no-tehni~kih poslova u {umama pri-vatnih vlasnika;

– Priprema programa i organizacijapolaganja stru~nih dràvnih ispita;

– Dru{tveni ìvot ~lanova, zbliàvanjepodru`nica i pojedinaca u cilju razmeneiskustava, me|usobne saradnje, druènjai drugih aktivnosti.

Savetovanja i seminari - Ova aktiv-nost zasluùje da bude posebno istaknu-ta. Moè se slobodno re}i da je strukovnaorganizacija bila vaàn ~inilac u organi-zovanju savetovanja, seminara, simpozi-juma i drugih nau~no-stru~nih skupova uSrbiji. Mali broj ovih je organizovan, a daUdruènje {umarstkih inènjera i tehni~a-ra Srbije nije isti iniciralo, u~estvovalo unjegovoj organizaciji i javnom publikova-nju materijala i zaklju~aka sa takvih sku-pova. Moè se slobodno re}i da je u pro-seku organizovano dva skupa godi{nje,{to daje brojku od oko 200 nau~no-stru~-nih skupova sa vrlo razli~itim temama izbrojnih oblasti, kao {to su: zakonodav-stvo, organizacija, ure|ivanje, gajenje,podizanje i za{tita {uma, semenska i ra-sadni~ka proizvodnja, kori{}enje {uma,{umski putevi, privatne {ume, lovstvo, za-{tita prirode, ekonomika {umarstva, trgo-vina drvetom, pejza`na arhitektura, ero-zija, prerada drveta i druge oblasti i pita-nja u vezi sa {umom i {umarstvom. Sanajve}eg broja skupova su objavljene pu-blikacije koje su omogu}ile upoznavanjemno{tva stru~njaka sa odre|enim stru~-nim pitanjima i predlozima mera za re{a-vanje istih. Mnoge publikacije iz ranijegperioda su i danas dobra literatura zastru~njake koji rade u na{oj struci.

IZDAVA^KA DELATNOST - Spada unajzna~ajnije aktivnosti i ogleda se u iz-davanju ~asopisa nau~no-stru~nog karak-tera, stru~nih knjiga, monografija, priru~-nika, raznih publikacija, obrazaca za po-slovanje u {umarstvu i drugo. U bogatojistoriji Udruènja izdat je veliki broj na-slova. Vreme predvi|eno za ovo izlaganjene dozvoljava nam njihovo nabrajanje, aselektivno nabrajanje vodi nas u opa-


Imenovan novi generalni direktor JP Srbuja{ume

Na sednici odrànoj 8.11.2007. godine Vlada Republike Srbije je imenovala dipl. ing.Vladana @ivadinovi}a za generalnog direktora JP Srbija{ume. U obrazloènju se kaèda je Vlada, pre svega, cenila stru~nost, menadèrske sposobnosti i izuzetno dobre poslovne rezultate koje je @ivadinovi} postigao kao direktor [umskog gazdinstva Beo-grad koje je godinama u vrhu najuspe{nijih delova preduze}a u sistemu JP Srbija{ume. Re~ je o menadèru koji je pro{ao sve faze rada u nimalo lakom {umarskom poslu, odrevirnog inènjera, na po~etku svog radnog angaòvanja, zatim {efa {umske uprave i direktora gazdinstva do prvog ~oveka najve}eg preduze}a za upravljanje prirodnimresursima.

Vladan @ivadinovi} je ro|en 6. novembra 1963. godine u Novom Pazaru. Diplomirao jena [umarskom fakultetu u Beogradu 1989. godine i kao revirni inènjer po~eo da radiu [umskom gazdinstvu Beograd. Ve} je re~eno da je pro{ao sve faze rada u {umarstvu,da je imao dobre poslovne rezultate i da je stekao zna~ajno iskustvo, a na mesto direk-tora [umskog gazdinstva Beograd postavljen je 17. januara 2000. godine i na toj funk-ciji bio do 7. aprila 2004. godine.

Treba ista}i da je gospodin Vladan @ivadinovi} na du`nost generalnog direktora JP Srbija{ume imenovan po drugi put. Prvi put je tu du`nost obavljao od 7. aprila do21. decembra 2004. godine, a onda je, do ponovnog imenovanja za generalnog direk-tora JP Srbija{ume 8.11.2007. godine, ponovo bio direktor [umskog gazdinstvaBeograd.

Dipl. ing. Vladan @ivadinovi} je od 2003. godine predsednik Udruènja {umarskih inè-njera i tehni~ara Srbije, a bio je i predsednik Saveza inènjera {umarstva i drvne indu-strije Srbije i Crne Gore do juna 2005. godine.

Vlada Republike Srbije je imenovala i ~lanove Upravnog odbora JP Srbija{ume. Za pred-sednika je ponovo imenovan Milovan Milo{evi}, a za ~lanove Dragomir Mini}, Stevica Spaji}, Vesna Milju{, Milojko [unjevari} i Predrag Milanovi}.

Na [umarskom fakultetu u Beogradu sve~ano obeleèn jubilej –

snost subjektivnog izbora. Ovde }emo seosvrnuti na nau~no-stru~ne ~asopise kojisu imali odre|eni kontinuitet izlaènja.

[umari Srbije su pre osnivanja svogudruènja, radove objavljivali u ~asopi-sima Teàk, Poljoprivredni kalendar, Po-ljoprivredni glasnik, Zadru`ni kalendar idrugim.

Osnivanjem Srpskog {umarskog udru-ènja, pokrenut je [umarski glasnik kojije bio stru~no-tehni~ki list i glasilo Udru-ènja. Prvi broj iza{ao je 1909. godine, aprvi glavni urednik je bio \oka Jovano-vi}. U periodu od 1912. do 1913. godineurednik je Jovan Bukovala. Prestao je daizlazi 1913., obnovljen je 1919. godine –urednik je M. ]irkovi}. Kona~no je uga-{en 1921. godine.

âsopis [umarstvo, danas glasiloUdruènja inènjera i tehni~ara {umar-stva Srbije, prvi put je iza{ao 1948. godi-ne kao glasilo Ministarstva {umarstva FN-RJ, a njegov prvi urednik je bio \or|e Jo-vi}, diplomirani inènjer. Odlukom Dru-{tva {umarskih inènjera i tehni~ara Srbi-je, od 25. februara 1951. godine, [umar-stvo postaje glasilo ovog Dru{tva i to tra-je punih 56 godina – slede}e godine je 60godina od izlaènja njegovog prvog bro-ja. U ovom periodu je iza{lo 296 svezakasa oko 3500 ~lanaka. Tokom svog posto-janja, na stranicama ~asopisa [umarstvoje tretirana problematika {umarstva, lov-stva, pejsa`nje arhitekture, erozije i pre-rade drveta. Najve}i broj objavljivanih ra-dova je nau~no-istraìva~kog karaktera,ali je objavljen i ve}i broj prikaza, komen-tara i ~lanaka vezanih za aktivnost Udru-ènja. Sa ponosom moèmo konstatovatida je [umarstvo vode}i nacionalni ~aso-pis, a prema mi{ljenju Saveta za biohemi-ju Ministarstva za nauku Republike Srbi-je. Povodom obeleàvanja jubileja Dru-{tva inènjera i tehni~ara Srbije, 2000.godine, ~asopis [umarstvo je progla{ennajboljim nau~no-stru~nim ~asopisom Sa-veza inènjera i tehni~ara Srbije. âsopisdanas izlazi 4 puta godi{nje u 600 prime-raka, u njemu, pored doma}ih nau~nih istru~nih radnika, sara|uju i nau~nici iz vi-{e stranih zemalja.

Kada govorimo o izdava~koj delatno-sti poslednjih godina, posebno bih ista-kao dva kapitalna dela: monografije Bu-kva u Srbiji i Hrast kitnjak u Srbiji.

Osim pomenutih, glavni urednici ~a-sopisa [umarstvo bili su: Albe Urbanovski(1954), Du{an Simeunovi} (1956-1957),Rajica \eki} (1957), Radovan Ivkov (1958-1962), Dragoljub Mirkovi} (1962-1963),Milo{ Jevti} (1964-1967), Stevan Jovano-vi} (1968-1973), Milutin Jovanovi} (1973-1979), Pribislav Marinkovi} (1980-1985),Sreten Nikoli} (1986-1997), Zoran Tomo-vi} (1997-2002), Ljubivoje Stojanovi}(2002. i dalje). Ovde treba ista}i i Miluti-na Vujovi}a, novinara koji je bio na me-stu tehni~kog urednika od 1952. do 1997.godine, ~itavih 45 godina.

SARADNjA SA DRUGIM INSTITUCI-JAMA - Od svog osnivanja do dana{njegdana, Udruènje je ostvarivalo saradnjusa brojnim subjektima sa ciljem {to bo-ljeg ostvarivanja programskih zadataka.Saradnja sa dràvnim institucijama, po-sebno ministarstvima koja su bila nadle-`na za {umarstvo, omogu}avala je dastrukovna organizacija uti~e na dono{e-nje politike i zakonskih propisa u {u-marstvu. Saradnja s obrazovnim i nau~-nim institucijama, posebno [umarskimfakultetom, {umarskim {kolama, Institu-tom za {umarstvo, Institutom za topo-larstvo i drugim, omogu}ila je uticajstrukovne organizacije na programe zaobrazovanje kadrova. Posebno je zna-~ajno {to su sa ovim ustanovama orga-nizovana brojna savetovanja, simpoziju-mi i seminari. Profesori, nau~ni radnici injihovi saradnici su svojim radovima ~i-nili osnovu izdava~ke delatnosti. Tre}i,vid je saradnja sa organizacijama kojesu gazdovale i gazduju {umama, odokru`nih {umarskih uprava po~etkomdvadesetog veka, do dana{njih {umskihuprava, {umskih gazdinstava, odnosnojavnih preduze}a za gazdovanje {uma-ma Srbija{ume, Vojvodina{ume, nacio-nalnih parkova i drugih subjekata kojigazduju {umama. U njima je bio i danasje najve}i broj ~lanova organizovanih upodru`nice {irom Srbije. Svakako, sarad-nja je realizovana i sa brojnim drugimorganizacijama, kao {to su: Pokret gora-na Srbije, Lova~ki savez Srbije, Zavod zaza{titu prirode Srbije i drugima. Udru-ènje je delovalo u okviru DIT-a Srbije,pa je saradnja sa drugim udruènjima,naro~ito bliskim po delatnosti, bila ta-ko|e zastupljena.

UDRU@ENjE DANAS - Udruènje {u-marskih inènjera i tehni~ara nastavljasvetle tradicije velikog broja generacija{umara koji su u njemu delovali odosnivanja 1907. godine. Delovalo je urazli~itim dru{tveno-ekonomskim uslovi-ma, naj~e{}e sa malo materijalne podr-{ke, ali je uspelo da svoju {umarsku mi-siju sprovodi sve vreme, punih 100 godi-

na. Ono je nestrana~ka i neprofitnastrukovna organizacija i deo je Savezainènjera i tehni~ara Srbije. Udruènjeima svojstvo pravnog lica i prava i oba-veze koje mu pripadaju na osnovu Usta-va, Zakona i Statuta Udruènja {umar-skih inènjera i tehni~ara Srbije. U~la-njenje je dobrovoljno, a ~lanovi mogubiti inènjeri i tehni~ari {umarstva, pre-rade drveta, pejsa`nje arhitekture i za-{tite erozivnih podru~ja. Pored redov-nih, Udruènje ima kolektivne ~lanove,zaslu`ne i po~asne ~lanove. Osnovni ob-lik organizovanja Udruènja su podru-`nice, ima ih 45, a osnovane su na pro-stornom i radnom principu, i sekcije ko-jih ima 4 i to: Sekcija za {umarstvo; Sek-cija za preradu drveta; Sekcija za pej-sza`nu arhitekturu i Sekcija za za{tituerozivnih procesa. Pored ostalih podru-`nica u op{tinama, preduze}ima i obra-zovnim ustanovama, postoji i podru`ni-ca veterana koju ~ine penzioneri, aosnovana je 1972. godine.

Po~etak XXI veka je doveo do neslu-}enog tehnolo{kog napretka, sa jednestrane i ugroàvanja prirode, sa drugestrane. Nova saznanja vezana za ìvotnusredinu i dalji tehnolo{ki napredak baca-ju novo svetlo na {umu. Zna~aj {uma jesve ve}i, njena uloga u stabilizovanju,o~uvanju i unapre|enju ìvotne sredineraste. Potrebe za drvetom i drugim resur-sima {ume, tako|e. Udruènje {umarskihinènjera i tehni~ara, imaju}i sve ovo uvidu nastavi}e svoju misiju okupljanjasvih faktora odgovornih za unapre|enjestanja {uma, njihovo o~uvanje, podizanjenovih sa ciljem da i dalje ostvaruju, u jo{ve}oj meri, pozitivan uticaj na ìvotnusredinu i daju ve}e ekonomske efekte.Ovo }e omogu}iti bolji ìvot ljudi naovim prostorima. Na taj na~in }emo senajbolje oduìti brojnim pregaocima, kojisu brinuli o {umama i svojim precima iostaviti jo{ bolje nasle|e potomstvu za ì-vot u vlastitoj zemlji – zavr{io je svoje iz-laganje gospodin @ivadinovi}. �


Foto

: J.

Rad

oji~

i} i

S. [

aren

ac

– 100 godina Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije


PROIZVODI OD DRVETA – SPOLjNO TRGOVINSKA RAZMENA USD

INDUSTRIJSKA proizvodnja u periodu janu-ar-oktobar 2007. godine u odnosu naisti period 2006. godine pove}ana je

za 4,7% i to u centralnoj Srbiji za 5,6%, a u Vojvodini za 2,8%.

Ukupan rast proizvodnje prera|iva~keindustrije za prvih deset meseci pro{le go-dine u odnosu na isti period 2006. godineiznosi 5,5%.

Proizvodi od drveta i plute osim na-me{taja u ovom periodu beleè rast od31,2%, dok proizvodnja name{taja i ra-znovrsnih proizvoda raste po stopi od12,5%, a proizvodnja celuloze i papira i prerada papira ostvaruju pove}anje od 13,9%.

Ovakvom rastu proizvodnje u primar-noj preradi drveta doprineo je i rast proiz-vodnje u {umarstvu zbog povoljnih klimat-skih uslova.

Izvoz industrije Srbije u periodu janu-ar-oktobar 2007. godine je oko 7,15 mili-jardi dolara, a uvoz oko 14,58 milijardi do-lara, {to ~ini deficit od 7,43 milijardi dola-ra. Ako to poredimo sa istim periodomprethodne godine vidimo da je izvoz po-ve}an za 39,1%, a uvoz za 39,0%, dok jedeficit ve}i za 38,0%.

Izvoz proizvoda {umarstva bio je 13,6miliona dolara {to je 21,3% vi{e nego u is-tom periodu 2006. godine, a uvoz je 29,6miliona dolara i ve}i je za 41,0%.

Izvoz proizvoda primarne preradedrveta u ovom periodu iznosi 162,5 mili-ona dolara, {to je za 68,6% vi{e nego uistom periodu pro{le godine, dok jeuvoz iznosio 235,6 milion dolara i ve}i jeza 36,0% nego u periodu januar-okto-bar 2006. godine.

Kod name{taja je tako|e do{lo do po-ve}anja izvoza, ali i uvoza. Izveèno je ro-be u vrednosti od 157,1 milion dolara, {toje za 54,1% vi{e nego za deset meseci2006. godine. Uvoz za period januar-okto-bar 2007. godine iznosi 234,2 miliona do-lara i ve}i je za 55,3% nego u istom perio-du pro{le godine.

Izvoz celuloze i papira za isti period iz-nosi 146,3 miliona dolara i ve}i je za34,0%, a uvoz 443,3 miliona dolara, {to je38,1% vi{e nego u periodu januar-oktobar2006. godine.

Na pove}anje uvoza u ovom perioduuticali su: rast javne i li~ne potro{nje, po-rast industrijske proizvodnje, porast uvozaenergenata (16,8% od ukupnog uvoza Sr-bije) i drugo.

Na pove}anje izvoza uticali su: do sadaobavljena privatizacija i restrukturiranjepreduze}a; ugovori o slobodnoj trgovinisa zemljama potpisnicima Pakta o stabil-nosti sada objedinjeni u Cefta sporazumu;izvoz vi{kova poljoprivrednih proizvoda(vo}a, povr}a, ìtarica i proizvoda od njih);sporazum sa EU po kome proizvodi tekstil-ne industrije imaju preferencijalni status;povoljni odnosi razmene (izvozimo prete-`no na trì{ta Evro zone, a uvozimo sa do-larskog podru~ja.

Drvna industrija Srbije predstavlja in-dustrijsku granu sa nizom komparativnihprednosti u odnosu na ostale grane, odkojih se posebno isti~e sirovinska baza, na~ijim potencijalima zasniva svoju proizvod-nju. Razvojna uloga drvne industrije u pri-vredi Srbije je trajno maksimiranje njenogdoprinosa pove}anju izvoznih kapaciteta ismanjenju trgovinskog deficita Srbije.

Ova grana industrije koja je ostvari-vala zna~ajan suficit u spoljnotrgovin-skoj razmeni, od 2002. godine ostvarujedeficit koji se iz godine u godinu pove-}avao. Razlog za ovaj deficit je poredapresijacije dinara, uvoz ~amove rezanegra|e i plo~a.

Drvna industrija Srbije beleì i odre-|ene pozitivne pokazatelje, a to su da seiz godine u godinu pove}ava izvoz final-nih proizvoda i da je u~e{}e izvoza drvneindustrije u ukupnom izvozu Srbije ve}enego po~etkom devedesetih godina, paako je izvoz generator razvoja onda mo-èmo re}i da smo iznad proseka granaprivrede Republike.

Pored ovog pozitivnog pokazateljamoramo i dalje posebnu pa`nju posve}iva-ti izvozu finalnih proizvoda, a posebno iz-voza stolica, stolova, de~ijeg name{taja odmasiva, komadnog name{taja, drvne ga-lanterije kao i opremanju objekata u sa-radnji sa gra|evinskom operativom kojaizvodi radove u inostranstvu.

Vrednost trupaca prera|enih u rezanugra|u se udvostru~ava, dok se preradom ufinalne proizvode u zavisnosti od stepena

PROIZVODNjA I SPOLjNO–TRGOVINSKA

Drvna industrijajo{ uvek

35.003.539

- 6.511.460

- 393.888

31.925.941

60.024.132

- 9.482.516

NAME[TAJ

Proizvodnja stolica i sedi{ta (od drveta)

Proizv. name{taja za kancelarije (od drveta)

Proizv. kuhinjskog name{taja

Proizvodnja ostalog name{taja (od drveta)

NAME[TAJ UKUPNO:

UKUPNO DRVNA INDUSTRIJA:

RAZLIKA

- 16.382.455

- 105.215.813

34.334.339

8.558.092

9.199.189

JANUAR - OKTOBAR 2007.

Proizvodnja rezane gra|e

Proizvodnja plo~a i tabli od drveta

Proizv. gra|evinske stolarije

Proizvodnja ambalaè od drveta

Proizvodnja ostalih proizvoda od drveta

Deficit – rezana gra|a 16.382.455 dolara

plo~e od drveta 105.215.813 dolara

UKUPNO DEFICIT REPROMATERIJALI 121.598.268 dolara

Suficit – name{taj od drveta 60.024.132 dolara

gra|evinska stolarija 34.334.339 dolara

drvena ambalaà 8.558.092 dolara

ostalo (drvna galanterija) 9.199.189 dolara

UKUPNO SUFICIT FINALNI PROIZVOD 112.115.752 dolara

UKUPNO DEFICIT DRVNA INDUSTRIJA 9.482.516 dolara

IZVOZ

52.102.416

24.751.854

58.815.807

11.513.010

14.237.256

10.431.675

10.449.169

1.258.501

26.232.536

48.371.881

279.298.872

45.435.214

3.937.709

864.613

58.158.477

108.396.013

269.816.356

UVOZ

68.484.871

129.967.667

24.481.468

2.954.918

5.038.067


obrade uve}ava za preko 7 puta. U razvi-jenim zemljama kilogram ugra|enog dr-veta u stolice, fotelje, stolove i name{taj,skuplji je od kilograma ugra|enog materi-jala u putni~ke automobile i dostiè cenuod 28 eura po kilogramu. Ovo je razlog vi-{e da se ubudu}e posebna pa`nja posvetirazvoju finalne prerade i stimulaciji izvozafinalnih proizvoda.

Zaklju~ci Prvog samita izvoznika

Da bi se spoljno trgovinska razmenadrvne industrije pobolj{ala, odnosno sadeficita ubrzano pre{la u suficit, na Pr-vom samitu izvoznika odrànom 8. no-vembra 2007. godine, doneti su slede}isektorski zaklju~ci:

1. Kurs dinara je nerealan i destimula-tivan za izvoznike, a u korist je uvozni~-kog lobija. Insistirati da Javna preduze}aza gazdovanje {umama kod formiranja ce-na primenjuju zvani~an kurs Narodne ban-ke Srbije. Cene sirovina JP Srbija{ume for-mira prema kursu 84 dinara (dinar/euro),JP Vojvodina{ume prema kursu 87 dinara(dinar/euro).

2. Preko Fonda za razvoj i Agencije zaosiguranje i finansiranje izvoza, obezbe-diti kredite za izvoz proizvoda po povolj-nim uslovima: sa rokom otplate od mini-mum {est meseci, a za finalne proizvodegodinu dana; na bazi ugovora ili ICD-a ibez uslovljavanja iznosa minimalne vred-nosti izvoza;

3. Stimulisati neto devizni efekat (npr.obezbe|ivanjem povoljnih kredita, osloba-|anjem od pla}anja poreza na dobit, li~nedohodke i sl.);

4. Insistirati na ratifikaciji Sporazumao slobodnoj trgovini sa Ruskom federaci-jom. Aprila 2005. godine potpisan je pro-tokol kojim su obuhva}eni proizvodi drv-ne industrije (name{taj od drveta svih ta-rifnih oznaka) kako bi se omogu}io bes-carinski izvoz;

5. Ukinuti carinu na uvoz opreme kojase ne proizvodi u zemlji;

6. Odloèno pla}anje PDV 45 dana zauvoz sirovina i repro materijala namenje-nih finalnoj proizvodnji;

7. Podr{ka i pomo} dràve proizvo-|a~ima plo~a i finalnih proizvoda u ciljupove}anja proizvodnje i supstituciji uvo-za (godi{nji uvoz plo~a je preko 100 mi-liona US$);

8. Neophodno je usvojiti Strategijurazvoja drvne industrije, Strategiju izvozai Strategiju dizajna u cilju pobolj{anjakonkurentnosti;

9. Stimulisati izvoz finalnih proizvo-da, a destimulisati izvoz sirovina i zabra-niti izvoz trupaca;

10. Zavr{iti sertifikaciju {uma (inokup-ci traè da proizvodi od drveta poti~u izsertifikovanih {uma);

11. Privatnim {umovlasnicima obezbe-diti besplatne sadnice i osloboditi ih od

pla}anja poreza na po{umljene povr{ineza period od 30 godina (dugoro~ni cilj jesupstitucija uvoza ~amove rezane gra|e iplemenitih li{}ara);

12. Pobolj{ati rad inspekcijskih slu`bi;

13. Pojednostaviti administraciju u ca-rinskom postupku i pove}ati efikasnostcarinskih organa;

14. Preispitati i ublaìti kriterijume zasticanje statusa prete`nog izvoznika;

15. Doneti tehni~ke propise za kon-trolu kvaliteta uvoznih repro materijala igotovih proizvoda;

16. Ukinuti kompenzatorske kamate;

17. Hitno privatizovati fabrike hartije“Beograd” i “Matroz” Sremska Mitrovica(smanjenje uvoza celuloze i papira);

18. Kroz saradnju sa predstavni{tvimaPrivredne komore Srbije u inostranstvu iekonomskim odeljenjima diplomatskihpredstavni{tava pro{iriti trì{ta za izvozproizvoda drvne industrije;

Dogovoreno je da se sa potpredsedni-kom Vlade Srbije i resornim ministrimado kraja 2007. godine odrì sastanak nakome }e se razmatrati deo zaklju~aka ko-ji se po mi{ljenju Kabineta potpredsedni-ka mogu relativno brzo re{iti.

Drvna industrija Srbije ima velike po-tencijale i uz dobru razvojnu strategijubaziranu na znanju, istraìvanju, inovaci-jama i dizajnu osigura}e mesto u razvoj-noj strategiji Republike i Evrope. �

RAZMENA DRVNE INDUSTRIJE ZA PERIOD JANUAR – OKTOBAR 2007.

U prvih devet meseci 2007. godine proizvodi od drveta su u Srbiji zabeleìli porast od 31,2% u odnosu na istiperiod 2006. godine. U istom periodu proizvodnja name{taja je potasla za 12,5 procenata.

Za prvih devet meseci pro{le godine industrijska proizvodnja u Srbiji je zabeleìla izvoz od 7,15 milijardi dolara,ali je uvoz bio dva puta ve}i i iznosio je 14,58 milijardi dolara.

U spoljnotrgovinskoj razmeni drvna industrija Srbije je sve do 2002. godine imala zna~ajan suficit, a od tada ostvaruje deficit koji se iz godine u godinu pove}ava.

Pozitivno je {to drvna industrija Srbije iz godine u godinu pove}ava izvoz finalnih proizvoda, a u~e{}e izvoza drv-ne industrije u ukupnom izvozu Srbije ve}e je nego po~etkom devedesetih godina.

bez razvojne strategijePI[E: dipl. ing. Ra{o Mili}

Autor ovog teksta je sekretar Udruènja za {umarstvo i drvnu industriju u Privrednoj komori Srbije

Za sve informacije molimo obratite se:

BBIIEESSSSEE SS..pp..AA.. ·· VViiaa ddeellllaa MMeeccccaanniiccaa,, 1166 6611110000 PPeessaarroo ((PPUU)) IIttaallyy ·· tteell.. ++3399 00772211 443399338844 ·· ffaaxx.. ++3399 00772211 443399442244TTOOPP TTEECCHH WWOOOODDWWOORRKKIINNGG dd..oo..oo.. ·· KKnneezzaa MMiilloo{{aa 2255,, 1111000000 BBeeooggrraadd,, RReeppuubblliikkaa SSrrbbiijjaatteell.. ++338811 1111 33006655 661144,, 33662299 008866 ·· ffaaxx.. ++338811 1111 33006655 661166 ·· wwwwww..ttoopptteecchh..ccoo..yyuu ·· ee--mmaaiill:: ooffffiiccee@@ttoopptteecchh..ccoo..yyuu

Nesting proizvodnja panela

*NNeessttiinngg – Formatiranje i personalizacija plo~a iz jednog jedinog panela

tako da se maksimalno umanjuje odstranjivanje {karta.

obavljanje 4 operacije bez zaustavljanja ma{ine i bez ikakve inter-vencije operatera:

1. Automatsko podizanje panela sa gomile naslaganog materija-la koja se nalazi sa prednje strane u radnoj komori na ure|aj zaubacivanje. Ovaj ure|aj moè da prihvati panele veoma razli~itihformatima i dimenzija, zahvaljuju}i jednostavnom i efikasnom si-stemu za podizanje plo~a.

2. Automatsko izbacivanje proizvoda na odgovaraju}u povr{inukojoj operater moè veoma lako da pristupi.

3. î{}enje radne povr{ine ma{ine radi pripreme za slede}i ciklusubacivanja materijala.

4. Uklanjanje vi{ka materijala sa obra|enih proizvoda, tako daoperateru ostaje samo da uzme ve} o~i{}ene proizvode sa kojih jeotklonjen ~vrst {kart.

– Operater moè da uzme obra|ene proizvode potpuno bezbed-no dok ma{ina nastavlja da obavlja naredni program.

Pored svega navedenog zbog ~ega Nesting radna komora (patentpreduze}a BIESSE) nema konkurenata, jedna druga karakteristika,~ini je zaista jedinstvenom! Naime, komore NBC 412 i NBC 512 ustanju su da prihvate i obra|uju panele razli~itih formata, u bilokom broju i u nizu, zadovoljavaju}i najrazli~itije proizvodne i or-ganizacione zahteve. Ukoliko se èli, mogu}e je na ure|aj za au-tomatsko ubacivanje staviti panele razli~itih formata i izvr{iti nanjima {eme rezanja, frezovanja, bu{enja i td., razli~ite vrste i slo-ènosti. Radna komora }e automatski i bez ikakve intervencijeoperatera izvr{iti ubacivanje svih panela u nizu gde }e na svakomod njih obaviti odgovaraju}i program, a potom }e sve plo~e, ve}obra|ene i o~i{}ene izbaciti do operatera, spremne za eventualnokantovanje, horizontalno bu{enje i dalje obrade.

Na osnovu svega {to je prethodno re~eno, jasno je da je Nestingradna komora najbolje re{enje za automatizaciju proizvodnje pa-nela. Ali {ta ukoliko je potrebno obraditi neki poseban element ito u kratkom vremenskom roku, uz pomo} ru~nog ubacivanja uma{inu? Nikakav problem! Obradni centar radne komore zadrà-va sve svoje karakteristike u vezi kori{}enja, te se u bilo kom tre-nutku moè upotrebljavati kao bilo koja ma{ina sa numeri~komkontrolom. Pristup operatera ma{ini je omogu}en i obezbe|entradicionalnim BIESSE sigurnosnim sistemima koji su uskla|eni saEU standardima.

BIESSE radne komore su idealan instrument za preduze}a kojanastoje da na~ine odlu~an iskorak ka novom konceptu proizvod-nog procesa u kojem je tehnologija u slu`bi kreativnosti predu-zetnika i kvaliteta proizvoda, a intervencija ljudske ruke vi{e nijeneophodna.

Nesting* obrada panela predstavlja proizvodni proces koji omogu-}ava proizvodnju po porud`bini klijenta. Na taj na~in dobija se:

– bolja racionalizacija isporuke (zahvaljuju}i standardizacijiformata);

– zna~ajno smanjenje kapitala koji se ulaè u preduze}e, s ob-zirom da vi{e nije neophodno posedovati formatizer plo~a;

– manji prostor za proces proizvodnje sa zna~ajno niìm tro-{kovima;

– manji broj prelaza s obrade na obradu {to pove}ava produk-tivnost i umanjuje cenu finalnog proizvoda.

Za jedan ovakav proizvodni proces, neophodno je da ma{ine kojega primenjuju budu izuzetno prilagodljive i fleksibilne. Ma{inakoja zahteva osetljivo setup vreme kako bi se prilagodila novomna~inu proizvodnje, ~ini ceo proizvod nefleksibilnim i onemogu}a-va proizvo|a~u da izvr{i srednje i male porud`bine. Ne treba za-boraviti ni da je isplativost proizvodnog sistema karakteristika odkoje se ne sme odustati, naro~ito kada se radi o preduze}ima kojase nalaze u industrijski razvijenim zemljama gde su visoki tro{koviradne snage.

Generalno, fleksibilnost i visoka produktivnost su dve opre~ne ka-rakteristike, zbog ~ega, da biste imali jednu od njih, morate daodustanete od one druge. Danas, me|utim, vi{e nije tako: BIESSENesting radne komore sjedinjavaju u sebi obe ove karakteristike,a po~etno ulaganje je izuzetno malo, zahvaljuju}i jednostavnostiusvojenih re{enja i kori{}enju standardnih komponenti BIESSE ob-radnih centara u {irokom izboru. Asortiman BIESSE radnih komo-ra (od kojih NBC 412 i NBC 512 predstavljaju samo prvi korak urazvoju) koncipiran je za proizvodnju elemenata razli~itih oblika idimenzija u Nesting modalitetu, a plo~e se dobijaju iz jednog je-dinog originalnog panela komercijalnog formata. Izuzetna fleksi-bilnost i automatizacija zna~ajno umanjuju gubljenje vremena to-kom proizvodnog ciklusa, optimizuju kori{}enje obradnog centra imaksimalno smanjuju anga`man operatera. Ovo se postiè zahva-ljuju}i seriji inovativnih re{enja koja omogu}avaju istovremeno

Proizvodnja po porud`bini klijenta. Fleksibilnost i produktivnost zajedno. Bez magacina.


BIESSE na Sajmu name{taja u Beogradu

ROVER B FT - obradni centar dizajniran za sve vrste ma{in-skih procesa obrade, od panela do masiva, {to je omogu}e-no visokim kvalitetom izrade ma{inskih sklopova kao i ~vr-stom i pouzdanom konstrukcijom. Pravilan izbor konfigura-cije omogu}ava maksimalno prilago|avanje ma{ine proiz-vodnim potrebama klijenata.

AKRON 440 – prisutan na trì{tu obrade panela sa kom-pletnom ponudom re{enja za fleksibilno jednostrano kan-tovanje.

Tehnologija i sve opcije na ma{inama su u samom vrhu ovekategorije koja zapo~inje sa serijom AKRON i novim kon-ceptom standarda.

Uspe{nost sajamskog nastupa i najbolji dizajn izlo`benog pro-stora potvrdilo je zvani~no priznanje primljeno od organizato-ra Sajma name{taja u Beogradu.

TOP TECH WOODWORKING d.o.o. Beograd, ovla{}eni pred-stavnik i distributer ma{ina iz grupe BIESSE S.p.a. Italija, uspe{no sara|uje i sa vi{e italijanskih proizvo|a~a opreme zaaspiraciju i alata za obradu drveta, kao {to su: BARUCCA IMPIANTI, BUP, CMT i drugi, ~iji su proizvodi tako|e bili pre-zentovani na Sajmu name{taja.

ROVER A - kompaktan i fleksibilan obradni centar, idealanza proizvodnju name{taja, sobnih vrata, masivnih vrata i ele-menata, prozora i stepeni{ta.

Ma{ina je idealna za zanatlije i male firme kao i za prototip-ska odeljenja u velikim firmama.

Nakon uspe{no odràne manifestacije OPEN HOUSE, u Kragujevcu, TOP TECH WOODWORKING d.o.o. Beograd i BIESSE S.p.A. Italija izlagali su na 45. ME\UNARODNOM SAJMU NAME[TAJA I OPREME I IZLO@BI MA[INA I ALATA ZA OBRADU DRVETA, odrànom u periodu od 12. do 18. novembra 2007. godine.

Iz proizvodnog programa, koji se bazira na ma{inama za obradu drveta, stakla i mermera, izdvoji}emo slede}e ma{ine koje su bile izloène na Sajmu i na kojima su se vr{ile svakodnevne prezentacije:


TEMATSKI sastanak predstavnika VladeRepublike Srbije, javnih preduze}aSrbija{ume i Vojvodina{ume, Pri-

vredne komore Srbije i predstavnika iz-voznika iz sektora drvno-prera|iva~keindustrije odràn je 12. decembra 2007.godine, u Vladi Republike Srbije.

Sastanku su prisustvovali Boìdar \e-li}, potpredsednik Vlade Republike Srbi-je, Goran Radosavljevi}, {ef Odseka zaprivredu i finansije, Vesna Hreljac Ivano-vi}, Stanimirka Mijailovi} i Nada Miloje-vi}, iz Ministarstva finansija, AleksandarVasiljevi} iz Uprave za {ume Ministarstvapoljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede,Zorica Miri}, na~elnik Odeljelja za kon-kurentnost Ministarstva ekonomije i re-gionalnog razvoja, Biljana Ran|elovi},Ministarstvo trgovine i usluga, Vladan@ivadinovi}, generalni direktor JP Srbija-{ume i Veljko Stojsavljevi}, zamenik ge-neralnog direktora, Marta Taka~, direk-tor JP Vojvodina{ume sa saradnicomArankom Dobrani}; Milo{ Bugarin, pred-sednik Privredne komore Srbije, Ra{oMili}, sekretar Privredne komore Srbije,Aljo{a Baji}, Aleksandar Ili} i Vuk Dap~e-vi}, Kabinet potpredsednika Vlade ipredstavnici drvoprera|iva~kih preduze-}a: Dobra{in Ralevi}, LORAL, Dragan Ze-lji} preduze}e KANIMPEKS, AleksandarSmiljani} FORMA IDEALE, Gradimir Smilj-kovi} NOVI DRVNI KOMBINAT SREMSKAMITROVICA, Marina Kursuli}, SIMPO,Ranko Trifunovi} TRIFUNOVI] Pranjani,Ljubi{a Stoki}, Ljubinko Zlati} ZLATI] iVladimir Kova~evi} preduze}e FINE.

U uvodnom delu sastanka potpred-sednik Vlade Boìdar \eli}, obratio seprisutnim i istakao da je cilj sastanka pro-nalaènje zajedni~kih re{enja za identifi-kovane probleme sa kojima se susre}u iz-voznici drvnog sektora. Tom prilikom po-menuo je da su u budètu za 2008. godi-nu ve} opredeljena odre|ena sredstva zastimulisanje izvoza, {to je rezultat Prvogsamita srpskih izvoznika koji je odràn 8.novembra 2007. godine.

Nakon potpredsednika Vlade, prisut-nima se obratio Ra{o Mili}, sekretar Pri-vredne komore Srbije koji je istakao dadrvna industrija Srbije predstavlja indu-strijsku granu sa nizom komparativnihprednosti u odnosu na ostale grane, odkojih se posebno isti~e sirovinska baza,na ~ijim potencijalima zasniva svoju pro-

Rad u malim grupama, internacional-na razmena iskustava, izazovni projektnizadaci, kratki rokovi i dobri uslovi za radsu glavne odlike kursa “Drvo u konstruk-cijama i arhitekturi” koji se odràva sva-kog leta u Finskoj. Pored interesantnihtema koje se obra|uju, kvalitetne organi-zacije, nude se kursevi na engleskom jezi-ku koji internacionalizuju karakter sa-mog doga|aja i time mu daju izuzetankvalitet. Drvo je duboko protkano u kul-

turnu tradiciju Finske i uvek je bilo jedanod osnovnih materijala u finskoj arhitek-turi. Zahvaljuju}i svojim estetskim, kon-struktivnim i posebno aktuelnim ekolo-{kim performansama sigurno je da }e dr-vo i ostati na posebnom mestu u arhitek-turi u vremenu koje dolazi.

Pre po~etka kursa, studenti se pripre-maju i analiziraju}i upotrebu drveta u ar-hitekturi i konstrukcijama zemalja iz ko-jih dolaze. Potrebno je da izaberu dvarazli~ita konstruktivna sistema, da ih opi-{u i izvr{e pore|enje, kao i dve razli~itefasade na kojima je drvo upotrebljeno iporede njihov ritam, strukturu, svetlo,senku, plastiku… U analizu spada i drve-na obloga iz enterijera i sagledava se upogledu teksture, boje, mirisa… Posebnointeresentno je pore|enje jednog objek-ta iz tradicionalne i jednog objekta savre-mene arhitekture sa stanovni{ta struktu-re i na~ina upotrebe drveta. Ove analizebivaju kompletirane sa analizama tradici-onalnog i savremenog graditeljstva.

Na radionici “Drvo u konstrukcijama iarhitekturi“, studenti arhitekture, gra|e-vinarstva, prerade drveta i dizajna imajuzadatak da projektuju i izrade jedanobjekat od drveta. Projektni zadatak seradi ukupno 17 dana. Cilj radionice jeupoznavanje studenata sa pre svegaestetskom i tehni~kom stranom drvetakao gra|evinskog materijala da bi boljerazumeli odnose izme|u arhitekture ikonstruktivnih materijala. Neguje se ne-posredan i prakti~an na~in sticanja zna-nja o osobinama finskog drveta i njego-voj upotrebi u konstrukcijama i arhitek-turi. Kurs se tako|e sastoji od ekskurzijatokom kojih studenti imaju priliku da seupoznaju sa finskom drvnom industrijom.Predava~i upoznaju studente sa raznovr-sno{}u razli~itih aspekata upotrebe drve-ta koja podsti~u inovativna arhitektonskai umetni~ka re{enja, a ~esto dovode i donovih ekonomskih aspekata upotrebe dr-veta kao gra|evinskog materijala.

Drvo kao gra|evinski materijal sepotpuno uklapa u prirodu i neprestanoinspiri{e nove pravce u dizajnu i drvnimkonstrukcijama. Izuzetna arhitektonskadostignu}a, neprestana traganja i bogatoiskustvo sa razumevanjem prirode drvnihkonstrukcija ~ini Finsku jednu od vode}ihsvetskih sila u pogledu primene drveta uarhitekturi. Njihove inicijative predsta-vljaju podstrek i dobar su primer kako semoè ulagati u razvoj drvne industrije, apre svega u razvoj ljudskih resursa.

Drvo u konstrukcijama i arhitekturiU VLADI REPUBLIKE

SRBIJE ODR@AN TEMATSKI SASTANAK

IZVOZNIKA DRVNE INDUSTRIJE

Iskustva iz Finske

PRIPREMILA: Mr Jelena Mati}


Imaju}i u vidu niz problema u preradi drveta i proizvodnji name{taja, kao i zaklju~kesa ovog sastanka, organizator je na 4. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ Srbije pozvao potpredsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Boìdara \eli}a, koji je u na~elupodrào program rada Sabora i verovatno }e, u skladu sa obavezama prisustvovatiovom skupu.

Predstavnica Ministarstva ekonomijei regionalnog razvoja istakla je va`nostudruìvanja predstavnika ove industrijeu klastere, ~ija je funcija umreàvanjepredstavnika istog sektora, zajedno senau~no-istraìva~kim institutima i pred-stavnicima obrazovnih institucija, gde bise definisale potrebe i strategije ovogsektora i bio omogu}en zajedni~ki na-stup na stranim trì{tima.

Potpredsednik Vlade predloìo jeslede}e mere koje bi trebalo da se pre-duzmu u narednom periodu kako bi seiskoristio postoje}i i unapredio budu}ipotencijal drvne industrije:

– Dono{enje odgovaraju}ih propisaiz oblasti carinske i poreske politike saciljem potsticanja izvoza;

– Ja~anje sistema naplate i povra}ajaporeza na dodatu vrednost (naro~itokod prete`nih izvoznika);

– Investicije u javnim preduze}imakako bi se pove}ala sirovinska osnova zarazvoj drvne industrije;

– Organizovanje privatnih {umovla-snika, pre svega od strane PKS;

– Unapre|enje postoje}e sektorskestrategije;

– Ispitati opravdanost visokog stepe-na za{tita {uma;

– Niè kamatne stope na kredite zafinansiranje izvoza putem dràvne ga-rancije na izvozne kredite;

– Dono{enje Strategije izvoza.

Ove mere su sistematizovane premavremenskom horizontu realizacije nakratkoro~ne srednjoro~ne i dugoro~ne.

Na kraju sastanka potpredsednikVlade, gospodin \eli} se zahvalio prisut-nima i nagovestio slede}i sastanak zamart 2008. godine, na koji }e biti pozva-ni i predstavnici Ministarstva za{tite ì-votne sredine i [umarskog fakulteta. �

izvodnju, te da je razvojna uloga drvneindustrije u privredi Srbije trajno maksi-miranje njenog doprinosa pove}anju iz-voznih kapaciteta i smanjenju trgovin-skog deficita Srbije. Obja{njeno je daova grana industrije koja je ostvarivalazna~ajan suficit u spoljnotrgovinskoj raz-meni, od 2002. godine ostvaruje deficitkoji se iz godine u godinu pove}avao.Razlog za deficit je pored apresijacije di-nara, uvoz ~amove rezane gra|e i plo~a.Sa druge strane, ostvaruje se suficit u iz-vozu finalnih proizvoda.

Prva ta~ka sastanka bila je formiranjecena sirovine od strane preduze}a JP Srbi-ja{ume i Vojvodina{ume. Predstavnici iz-voznika istakli su po ovom pitanju da je uprethodnom periodu pove}anje cena siro-vina pratilo rast kursa evra samo do onogtrenutka kada je evropska moneta po~elada slabi prema dinaru, te da u tom slu~a-ju nije dolazilo do korekcije cena u su-protnom smeru.

S tim u vezi prisutnima se obratiopredstavnik Ministarstva poljoprivrede,{umarstva i vodoprivrede, Uprava za {u-me, koji je objasnio da Ministarstvo ne-ma uticaja na formiranje cena sirovina ida je to pitanje isklju~ivo u nadle`nostipomenutih javnih preduze}a. Direktorijavnih preduze}a Srbija{ume i Vojvodina-{ume objasnili su prisutnima na~in formi-ranja cena, te da su one isklju~ivo u di-narima. Naglasili su da }e cene sirovinazadràti sada{nji nivo i u narednoj godi-ni, odnosno da ne}e do}i do njihovogzna~ajnog pove}anja.

Od strane uvoznika pomenut je ta-ko|e i problem kontinuiranog snabde-vanja, pogotovo kad se radi o ~amovini itopoli, te da je u ve}ini slu~ajeva uvozjedina opcija. Kada je re~ o ~amovinipredstavnici Srbija{uma su istakli da jeova sirovina izuzetno deficitarna i da suprinu|eni da istu prodaju putem licitaci-je. Kada je re~ o topoli, predstavnici Voj-vodina{uma su istakli da u Vojvodini po-stoji tendencija stavljanja {uma pod za-{titu dràve, te da se od 130.000 hektarasa koliko raspolaè ovo JP skoro 80.000hektara nalazi pod za{titom, {to onemo-gu}ava eksploataciju i ve}u ponudu siro-vine od strane ovog preduze}a. Za razli-ku od Srbija{uma u ovom preduze}u nepostoji mogu}nost prodaje deficitarnihsirovina putem licitacije.

U vezi sa ovim problemom zaklju~e-no je da je za zna~ajnije pove}anje sta-bilne ponude potreban dugi niz godina,te da je potrebno revidirati postoje}usektorsku strategiju ministarstva poljo-privrede. A kad je re~ o merama u krat-kom roku, da bi se pove}ala ponudaneophodno je da JP Srbija{ume usmeridodatne investicije u inoviranje tehnolo-gije i izgradnju puteva do nepristupa~-nih {uma. Tako|e napomenuta je potre-ba za afirmacijom privatnih {umovlasni-ka koji u Srbiji poseduju oko 51% {uma,kroz formiranje njihove asocijacije. Is-pred Vojvodina{uma istaknuto je da su upregovorima sa lokalnim samoupravamakako bi se izvr{ilo po{umljavanje pogod-nog zemlji{ta i {to bi na duì rok pove-}alo ponudu sirovine. Tako|e, uz boljukoordinaciju sa JP Vojvodinavode, po-trebno je izgraditi nasipe u plavnimpodru~jima kako bi se omogu}ila lak{aeksploatacija i spre~ila {teta koja nastajeusled ~estih plavljenja {uma.

Istaknuto je da bi pozitivan efekatsmanjenju spoljnotrgovinskog deficita uproizvodnji plo~a i tabli od drveta, sva-kako trebalo da ima i nedavna {vajcar-sko-austijska grinfild investicija najve}egsvetskog giganta u toj oblasti, firmeKrono{pan u iznosu od 250 miliona eu-ra. S tim u vezi jo{ jednom je istaknutoda treba teìti proizvodnji finalnih pro-izvoda, s obzirom da se vrednost trupa-ca prera|enih u rezanu gra|u udvostru-~uje, a u zavisnosti od stepena finalneobrade dodata vrednost se uve}ava ~ak ido 7 puta. Razmatrana je tako|e i mo-gu}nost zabrane izvoza trupaca, s obzi-rom da od zemalja u okruènju jo{ jedi-no BiH izvozi drvnu gra|u.

Predstavnici izvoznika su tako|e ista-kli da bi se znatno ve}i efekat u proiz-vodnji dobio kori{}enjem tanje oblovine,te preradom ostataka pri proizvodnji zaizradu briketa, bio mase i pelata, {to biimalo i ekonomski i ekolo{ki efekat.

Vlada traì re{enja za identifikovane probleme izvoznika drvnog sektora


Za veliki broj firmi koje se bave pre-radom drveta i proizvodnjom name{ta-ja, kao i firmi koje svoj program radazasnivaju na saradnji sa drvoprera|iva-~ima, koje se bave proizvodnjom i pro-dajom ma{ina, alata, boje i lakova,abraziva i drugog repromaterijala, cen-tralni doga|aj protekle jeseni, bez sum-nje, bio je Sajam name{taja koji je odr-àn u Beogradu od 12. do 18. novem-bra 2007. godine. Organizovan u tradi-cionalnom terminu, Sajam name{taja je

koncipiran na nov na~in koji sepokazao uspe{nim predhodnih godina.To podrazumeva raspored i grupisanjeizlaga~a po robnim grupama u posebn-im halama ili delovima hala, {to poseti-ocima omogu}ava brè i boljesnalaènje u pronalaènju èljenogizlaga~a.

- Kada ne{to traje gotovo pola ve-ka, onda sa sobom nosi nesumnjiv iozbiljan kvalitet, {to potvr|uje vi{e od600 izlaga~a iz na{e zemlje i inostran-

stva. Sajam je prilika da se izlaga~i iposetioci upoznaju sa najnovijim tren-dovima na trì{tu, u dizajnu i tehnolo-giji, da procene konkurentnost svojihproizvoda i otvore nove trì{ne utak-mice – rekao je ministar Bubalo, otva-raju}i ovu manifestaciju. – U svimoblastima drvne industrije do{lo je dovelikog ulaganja privatnog kapitalakroz proces privatizacije, pa je o~eki-van rast obima proizvodnje i kvalitetaproizvoda. Tu ~injenicu potvr|uje101,3 miliona eura ostvarenih kroz iz-voz u prvih devet meseci 2007. godine,{to je za 33% vi{e nego za celu 2006.godinu, ali je i pored toga deficit uovoj grani i dalje dosta visok – istakaoje ministar Bubalo poèlev{i izlaga~i-ma uspe{ne sajamske dane.

Uz poslovne susrete, Sajam name-{taja je bila prilika da veliki broj poseti-laca uz povoljnije uslove promeni na-me{taj, {to je bio i moto proteklog Saj-ma name{taja na kome se okupilo pre-ko 600 izlaga~a, od ~ega oko 150 ino-stranih koji su do{li iz 20 zemalja sveta.To potvr|uje veliki me|unarodni zna~ajSajma name{taja i svrstava ga u red ve-likih evropskih sajmova, a to su potvr-dili kvalitet i raznovrsnost ponu|enihproizvoda. Osim ve} tradicionalnih izla-ga~a iz Italije, Austrije, Nema~ke, Slove-nije, Hrvatske, BiH, Republike Srpske,

Na BEOGRADSKOM SAJMU od 12. do 18. nome{taja, opreme i unutra{nje dekoracije i M

Ako zaista èlite

JASEN AD, Kraljevo


Crne Gore i Makedonije, zapaèno jepove}ano u~e{}e firmi iz Gr~ke, Poljske,ê{ke, Danske, Turske, Ma|arske, Ru-munije, Bugarske, Belgije, Norve{ke,[vedske, [vajcarske, Portugalije, Albani-je, Tajvana, Kine, Indonezije i Cejlona.

Za ovu manifestaciju Beogradskisajam je angaòvao kompletan izlo-`beni prostor, od oko 40000 metarakvadratnih, {to je za skoro 5% vi{e ne-go ranijih godina.

U okviru 45. me|unarodnog sajmaname{taja, opreme i unutra{nje deko-racije, na sve~anosti u Pozori{tu na Te-razijama dodeljene su tradicionalne sa-jamske nagrade ZLATNI KLJU^ i DIPLO-ME najuspe{nijim izlaga~ima beograd-skog Sajma name{taja.

ovembra 2007. godine odràn 45. me|unarodni sajam na-Me|unarodna izlo`ba ma{ina i alata za obradu drveta

Poruka proteklog Sajma name{taja je glasila: promenite name{taj, jer ako zaista èlite da u svoj ìvot unesete ne{to novo, ako zaista èlite promene i da svet oko vas postane lep{i, promenite ono {to vas okruùje… Promenite, dakle, ono {to moète i dobro je ako to moète, razume}e onaj ko se zamisli nad sajamskom porukom koja nas o~igledno, i nehotice, podse}a na op{tu dru{tvenu nemo} i zablude za lakoverne koji pomisle kako je u ìvotu uop{te, uz sli~ne poruke, toboè lako menjati svet. Name{taj je, ipak, najlak{e promeniti.

Na 45. me|unarodnom sajmu name{taja, opreme i unutra{nje dekoracije i Me|unarodnoj izlo`bi ma{ina i alata za obradu drveta u Beogradu u~estvovalo je oko 600 izlaga~a od kojih oko 150 iz inostranstva.

Nagrade najuspe{nijima uru~io je direktor sajma An|elko Trpkovi} na sve~anosti u Pozori{tu na Terazijama.

promene – promenite name{taj

Det

alji

sa

DO

DEL

ESA

JAM

SKIH

PRIZ

NA

NJA

ENEL, Poàrevac


Stru~ni ìri, ~iji je predsednik bioprof. Zoran Lazovi}, a ~lanovi mr Jele-na Mati}, mr Igor Dìn~i}, docent Alek-sandar Kutri~ki i Biljana Krsti} dodelioje priznanja najuspe{nijim izlaga~ima.

ZLATNI KLJU^

U okviru robna grupa NAME[TAJZA SEDENJE, ZLATNI KLJU^ je dodeljen[UMARSKOM FAKULTETU u Beogra-du, Odseku za preradu drveta, za ori-ginalno inovativno konstruktivno re{e-nje fotelje MIES ROLLO ~iji je autorUro{ Vitas.

Za robnu grupu NAME[TAJ ZA OD-MOR (LE@ANJE I SPAVANJE), ZLATNIKLJU^ je dobila firma JASEN AD Kralje-vo za dvosed ALPHA.

U okviru robne grupe NAME[TAJZA KUHINJE I OBEDOVANJE – TRPEZA-RIJE, ZLATNI KLJU^ je dobila firmaKONTURA iz Beograda za kuhinju AR-CADIA, a u robnoj grupi NAME[TAJ ZAODLAGANJE U STANU, ZLATNI KLJU^ jedobila firma PERIN d.o.o. iz Zemuna zaracionalizaciju prostora u organizacijiname{taja ~iji su autori Jelena Obrado-vi} i Nada Kolovi}.

Za robnu grupu NAME[TAJ ZAOPREMANJE PROSTORA ZA MLADE(PRED[KOLSKI I [KOLSKI UZRAST),

ZLATNI KLJU^ nije dodeljen, a za robnugrupu NAME[TAJ ZA OPREMANJE RAD-NOG PROSTORA – KANCELARIJSKI NA-ME[TAJ, ZLATNI KLJU^ je dobila firmaKOMPAKT MET-GAL DOO iz Smederevaza vi{enamenski sto DINAMIKA.

U okviru robne grupe NAME[TAJZA OPREMANJE JAVNIH OBJEKATA([KOLE, HOTELI, BOLNICE I SLI^NO),ZLATNI KLJU^ je dobila firma ENELDOO iz Poàrevca za name{taj za opre-manje apartmana ENEL DE LUX.

Za robnu grupu PROIZVODI ZAOPREMANJE I UNUTRA[NJE URE\ENJESTANOVA I JAVNIH OBJEKATA, ZLATNIKLJU^ je dodeljen firmi MEGA DOO izUìca za inovativni sistem garni{ni ~ijije autor Sneàna Vasi}.

U robnoj grupi REPROMATERIJALI,ZLATNI KLJU^ je dodeljen [umarskomfakultetu Univerziteta u Beogradu –Odseku za preradu drveta za inovacijukliznog i kotrljaju}eg okova za komoduCROSSROADS ~iji je autor NemanjaAleksi}.

DIPLOMA ZA KVALITETANPROIZVOD

U robnoj grupu NAME[TAJ ZA SE-DENJE dodeljena je DIPLOMA ZA KVA-LITETAN PROIZVOD firmami TON AS izD

etal

ji s

a D

OD

ELE

SAJA

MSK

IHPR

IZN

AN

JA

ENEL, Poàrevac PERIN, Zemun

KONTURA, Beograd KOMPAKT MET-GAL, Smederevo


Republike ê{ke za liniju stolica TON-STER ~iji je autor Tom Kelley, zatim fir-ma LAGADO DOO iz Bujanovca za fote-lju FLY i firma JASEN AD iz Kraljeva zadvosed, trosed i fotelju CADERO.

U robnoj grupi NAME[TAJ ZA OD-MOR (LE@ANJE I SPAVANJE), dodeljenaje DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVODfirmi ATLAS DOO iz Uìca za garnituruKAN i firmi LAGADO DOO iz Bujanovcaza garnituru REFLEX.

Za robnu grupu NAME[TAJ ZA KU-HINJE I OBEDOVANJE – TRPEZARIJE do-deljena je DIPLOMA ZA KVALITETANPROIZVOD firmi ENEL DOO iz Poàrev-ca za kuhinju MARONE LUX, firmi KO-NJUH iz @ivinica (BiH) za trpezarijskugarnituru VIKTORIJA i UMETNI^KOJRADIONICI NOVAKOVI] iz Petrovaradi-na za trpezarijski sto GAZELA.

DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZ-VOD dodeljena je i u robnoj grupi NA-ME[TAJ ZA ODLAGANJE U STANU, aovoga puta pripala je firmi KONTURADOO iz Beograda za sistem polica zadnevnu sobu MASTER i firmi ESTIADOO iz Zemuna za plakar natur bukva.

Za robnu grupu NAME[TAJ ZAOPREMANJE PROSTORA ZA MLADE(PRED[KOLSKI I [KOLSKI UZRAST) do-deljena je DIPLOMA ZA KVALITET PRO-IZVODA [umarskom fakultetu iz Beo-grada Odseku za preradu drveta za

grupu proizvoda: PIPNI, TWEENY iHARMONICA ~iji su autori AleksandarBlagojevi}, Emir Be}iragi} i AleksandarStamenovi}.

Za robnu grupu NAME[TAJ ZAOPREMANJE RADNOG PROSTORA –KANCELARIJSKI NAME[TAJ dodeljenaje DIPLOMA ZA KVALITET PROIZVODARegionalnoj agenciji za ekonomski raz-voj [umadije i Pomoravlja i klasteruproizvo|a~a name{taja NETWOOD zagarnituru za sedenje i opremanje rad-nog prostora u okviru inicijative za ob-novu i oìvljavanje industrijske proiz-vodnje.

U okviru robne grupe NAME[TAJZA OPREMANJE JAVNIH OBJEKATA([KOLE, HOTELI, BOLNICE i sl.) dodelje-ne su DIPLIME ZA KVALITET PROIZVO-DA firmi DALAS DOO Tutin za name{tajza hotelsku sobu LINEA ZEERO-DESIGNMALDINI ~iji je autor Slobodan Maldinii firmi ARTARHING DOO-BELGRADERATELJE za klupu CIK CAK ~iji je autorLuka Stamboli}. Za robnu grupu PROIZ-VODI ZA OPREMANJE I UNUTRA[NJEURE\ENJE STANOVA I JAVNIH OBJEKA-TA dodeljene su DIPLOME ZA KVALITETPROIZVODA firmi SIMPEN DOO iz Buja-novca za osvajanje proizvodnje memopene, firmi TEXTIL DOO iz Jagodine zasvedenost dizajna kompleta posteljine– prekriva~a HARMONY i firmi ODEJA D

etal

ji s

a D

OD

ELE

SAJA

MSK

IHPR

IZN

AN

JA

LAGADO, Bujanovac UMETNI^KA RADIONICA NOVAKOVI], Petrovaradin

KONJUH, @ivinice DALLAS, Tutin


DOO iz [kofije Loke, Slovenija za pred-stavljanje linije posteljine IMAGINE.

U robnoj grupi REPROMATERIJALIdodeljene su DIPLOME ZA KVALITETPROIZVODA firmi MICHAEL WEINIG AGiz Nema~ke za ma{inu VARIOMAT, firmiLEITZ GmbH & Co. Kg iz Austrije za alatza obradu drveta PROFIL CUT, firmiAZELIJA IT DOO iz Bjelovara, Hrvatskaza inovaciju konstrukcije termo blokaod drveta i firmi SBSR TOJO iz Poègeza osvajanje proizvodnje kvalitetnogokova – ugaone spojnice za krevete.

DIPLOMA ZA KLASIÂN (ETNO) NA-ME[TAJ dodeljena je firmi DONAUTRADE iz Beograda za zalaganje i o~u-vanje tradicije i etno motiva u izradiname{taja i opremanju.

DIPLOMA ZA IZUZETNO ESTETSKORE[ENJE EKSPONATA dodeljena je fir-mi QUANTUM DOO iz Novog Sada zatoaletni ormari} PURE i firmi ARTAR-HING DOO- BELGRADER ATELJE za po-licu POLICA.

DIPLOMA ZA KVALITETAN NASTUP IESTETSKI IZGLED IZLO@BENOG PROSTO-RA – [TANDA dosdeljena je firmama BI-ESSE S.p.A. Italy, QUANTUM DOO izNovog Sada i MERCIS DOO iz Ljubljane.

Beogradski Sajam name{taja je, bezsumnje, bila izvanredna prilika za do-ma}e proizvo|a~e name{taja da prika-

ù svoje mogu}nosti. Istovremeno to jebila {ansa da se doma}a i inostranakonkurencija sagleda izbliza. Ovogodi-{nja smotra je pokazala da su doma}iproizvo|a~i uspe{no zakora~ili u tranzi-cione promene, kako u svojinskim od-nosima, tako i u razvoju novih proiz-vodnih programa i primeni novih teh-nologija. Sajam je stru~nim krugovima,ali i {iroj publici omogu}io uvid u vr-hunske domete oblikovanja name{tajai ure|enja prostora za stanovanje.

I ove godine se na sajmu pojavio je-dan broj novih izlaga~a, porodi~nih fa-brika i srednjih preduze}a koja se uspe-{no bore sa konkurencijom. Ail i dalje uoblasti prerade drveta i proizvodnji na-me{taja zna~ajno mesto, kako po kvali-tetu, tako i po raznovrsnosti eksponatazauzimaju: DALAS Tutin, MODUL Ni{,EUROKANKOM Nova Pazova. LHC Beo-grad, TRA DUGA Sombor, TRIFUNOVI]Pranjani, JELA Jagodina, LAGADO Buja-novac, FORMA IDEALA Kragujevac, AT-LAS Uìce, ENEL Poàrevac, ART INVESTBeograd, MATIS Ivanjica, DAREX Beo-grad, ]UKOVI] Kragujevac, GINKO Po-èga ID INTERACTIVE DESIGN, VIZORTemerin i mnogi drugi koji ve} tradicio-nalno na Sajmu name{taja imaju svojemesto i uspe{no grade svoje ime.

Evropa-okoviNa Sajmu name{taja u Beogradu, sada ve} tradicionalno, u~estvovala jei kompanija Evropa-okovi. Na atraktivno opremljenom {tandu, kompanijaje imala zadovoljstvo da ugosti mno-gobrojne posetioce i svoje dugogo-di{nje partnere, kao i da ostvari noveposlovne kontakte. Poseban akcenatkompanija Evropa-okovi stavila je naprezentovanje novih partnera BLUM,STV, MUSTAD, COMUNELLO i njihovihasortimana. Najve}e interesovanjeizazvala je kuhinja opremljena BLUMmehanizmima, koji je ~ine mode-rnom, funkcionalnom i prilago|enompotrebama i najzahtevnijih klijenata.Tako|e, kao deficitaran proizvod naovda{njem trì{tu, veliku pa`njuprivukao je i KOBLENZ okov za stakle-

na vrata, izuzetnih estetskih karak-teristika i visokog kvaliteta.

Kompanija Evropa-okovi je uUpravnoj zgradi Beogradskog sajmaodràla svoju godi{nju prezentaciju i konferenciju za {tampu. Cilj ovogsve~anog okupljanja bio je da seposlovni saradnici i {ira javnost blièupoznaju sa novinama u radu kom-panije. Kao jedan od najzna~ajnijihresursa, predstavljena su poja~anja utimu, a tako|e i spoljni saradnici koji

su umnogome doprineli novomimidù kompanije Evropa-okovi.Zna~ajna novina na koju je kompani-ja posebno ponosna jeste i sertifikaci-ja o sistemu upravljanja u skladu sazahtevima standarda ISO 9001, kojaje sada prvi put zvani~no objavljena.Tako|e, kompanija je imala velikozadovoljstvo da po prvi put i zvani~nonajavi otvaranje svog novogposlovnog centra u industrijskoj zoniNova Pazova, koje je zakazano za~etvrtak, 22. maj 2008. godine.

Det

alji

sa

DO

DEL

ESA

JAM

SKIH

PRIZ

NA

NJA


Spomenimo da je TRA DUGA izlaù-}i plo~asti name{taj namenjen mla|ojpopulaciji u toku Sajma za posetioceorganizovala nagradnu igru. Nagradaje bila spava}a soba.

Tako|e treba naglasiti da je gene-ralni sponzor proteklog Sajma name-{taja bila firma FORMA IDEALE sa pro-izvodnim programom namenjenimuglavnom populaciji srednje potro{a~kemo}i. Ova firma je prvi put na sajmu iz-loìla novu kolekciju kompatibilnog na-me{taja ravnih linija, gde se od 45 ele-

menata moè opremiti bilo koji enteri-jer. Po~etkom jeseni FORMA IDEALE jeorganizovala veliki nagradni likovnikonkurs na kome su u~estvovala decapred{kolskog uzrasta i |aci prvaci. Odoko pedeset hiljada prispelih radovaodabrano je 30 najboljih, a na sajmu suuru~ene nagrade: 20 de~ijih soba, 10radnih stolova i 200 ute{nih nagrada.

Spomenimo da je ve}ina proizvo|a-~a sajamskim posetiocima ponudila po-pust od 10-25%, odloèno pla}anje ikatalo{ku prodaju eksponata. Tako|e,

ve}ina izlaga~a je vr{ila prezentacijusvojih proizvoda na {tandovima, ali tre-ba ista}i da je bilo izuzetno dobroosmi{ljenih, realizovanih i pose}enihpromocija van {tanda. U tom smislu po-sebno priznanje i svaku pohvalu zaslu-ùje firma EVROPA OKOVI, ~ija je pro-mocija, odràna u sve~anoj sali, potvr-dila stabilnost i jasnu orijentaciju ovefirme koja u izgradnji svoga imidà nezaostaje za svetski poznatim brendovi-ma koje zastupa na na{em trì{tu. �

ESTIA, ZemunATLAS, Uìce


Firma PINOLES d.o.o. danas je vode}i distributer repro-materijala za industriju name{taja. Nastala 1997. godine, kaoplod vi{egodi{njeg iskustva njenih osniva~a, danas ima 120zaposlenih i jedna je od vode}ih ku}a u oblasti veleprodajeplo~astih repromaterijala za proizvodnju name{taja u Srbiji.U 2006. godini ostvarili smo 20% u~e{}a u prodaji univera nasrpskom trì{tu, 48% OSB-a, 18% sirove iverice, 7.5% radnihplo~a, 8.04% MDF I HDF plo~a.

Verujemo da smo ovakvu poziciju na trzi{tu stekli presvega, trude}i se da {to vi{e pribliìmo proizvo|a~a plo~a i

krajnjeg kupca, pri tom pruàju}i {to je mogu}e bolji servis.Ta~nost i pravovremenost isporuka, brza i adekvatna reakcijana potrebe kupca, permanentana edukacija u jednom pravcui blagovremeno prepoznavanje zahteva trzi{ta u drugom,osnovne su karakteristike na{eg poslovanja.

U okviru PINOLES-a postoje ~etiri celine:■ Proizvodno prodajno maloprodajni objekat

Ju`ni Bulevar 2, Beograd■ Distributivni centar u Novoj Pazovi

Kralja Petra I Kara|or|evi}a 156, Nova Pazova■ Distributivni centar u Ni{u

Bulevar Cara Konstantina 80 – 84, Ni{■ Robne ku}e u Valjevu i â~ku

Vladike Nikolaja Velimirovi}a 57a, Valjevoi Dragi{e Mi{ovi}a 148, â~ak

Pored {iroke palete velikog broja artikala potrebnih zaproizvodnju name{taja (sirova iverica, univer, MDF i HDF plo-~e, furnirane plo~e, ABS traka) u okviru PINOLES-a postoji iprogram za gra|evinarstvo koji obuhvata OSB plo~e, VELUX,KNAUF, URSA, KRONODOOR, AUSTROTERM, SVITAFOL…

Distributivni centar u Novoj Pazovi logisti~ki je sme{tenna idealnom mestu, 25 km od Beograda i 65 km od Novog Sa-da, sa industrijskim kolosekom koji ulazi u halu na Starom no-vosadskom putu, opremljen regalima za sortiranje i paletira-nje robe po zahtevu kupca. Radi {irenja distributivne mreè,PINOLES je septembra 2006. godine otvorio i distributivnicentar u Ni{u na 2.500 m².

S obzirom na odli~an strate{ki poloàj kao i potencijalPinoles-a na trì{tu, odlu~ili smo da na istom mestu sagradi-mo jo{ jednu halu ~ija je izgradnja u toku i ~ije je otvaranjeplanirano za prvi mart 2008. godine. Nova hala }e se prosti-rati na 4.000 m² i ima}e 1.200 paletnih mesta za odlaganjeplo~astih materijala i radnih plo~a, i prostor za lagerovanjefurnira, ABS i melaminskih traka. Magacin je koncipiran nadve etaè i namenski projektovan po blokovima za univer,radne plo~e, furnir, furnirane plo~e, OSB plo~e, ABS trake,EUROLIGHT plo~e, okov…, gde }e se u prvoj etaì nalaziti plo-~asti materijali, a na drugoj etaì ABS trake, furnir i okov.

Smatramo da }emo sa ovim prostorom od ukupno6.500 m² znatno pobolj{ati dinamiku istovara i utovara, opti-mizirati manipulaciju materijalom i time svesti mogu}nosto{te}enja na minimum i da }emo na najbolji na~in mo}i daopsluìmo na{e komitente i da im pruìmo najbolji servis. Uzto }emo imati prostor za pro{irenje na{e palete proizvodadrugim materijalima i proizvodima i mogu}nost za odvojenolagerovanje paletne i nepaletirane robe.

PINOLES d.o.o.Beograd, Ju`ni bulevar 2

tel. +381 11 3086 390, 3086 391e-mail:[email protected], www.pinoles.com

Magacin u Novoj Pazovi - postoje}e stanje

Budu}i izgled magacina

Distributer firmi KRONOSPAN i HRANIPEX

na trì{tu Srbije i Bosne i Hercegovine i generalni distributer firme KRONOFLOORING


Izuzetno zapaèn nastup na proteklom Sajmu name{taja u Be-ogradu imali su proizvo|a~i name{taja iz Republike Hrvatske kojisu, ve} tradicionalno, u Hali 14 nastupili organizovano pod okri-ljem Gospodarske komore Hrvatske.

Treba re}i da hrvatski drvoprera|iva~i uz podr{ku i organizaci-ju HGK i MP[VG aktivno u~estvuje na me|unarodnim drvoprera|i-va~kim sajmovima. Hrvatski parketari i proizvo|a~i name{taja re-dovno izlaù u Hanoveru, Minhenu, Bolonji, Parizu, Kelnu i Mila-nu, a Hrvatska gospodarska komora organizuje nastup svojih ~la-nova i na regionalnom trì{tu Srbije, BiH i Albanije.

Ovoga puta predstavljamo poznatu fabriku name{taja BRE-STOVAC koja je u sastavu kompanije TORA d.o.o.

BRESTOVAC je osnovan pre 80 godina, polovinom 1927. godi-ne, kad je zapo~ela pilanska prerada temeljena na prirodnom bo-gatstvu okolnih {uma, ve} tada, u Evropi ~uvenog hrasta.

Od 1954. godine BRESTOVAC zapo~inje proizvodnju masivnogname{taja, a od 1959. godine i proizvodnju parketa.

Sve od tada u BRESTOVCU se razvija proizvodnja name{taja posvim evropskim i svetskim trendovima, pa ova firma postaje po-znati proizvo|a~ rusti~nog i modernog name{taja u Hrvatskoj, alii u Evropi gde izvozi znatan deo svoje proizvodnje.

Tako|e treba naglasiti da ova firma u proizvodnji namje{tajapo{tuje tradiciju evropskog podneblja i vrhunsku obradu kvali-tetnog doma}eg drveta, bilo da je to namje{taj za dnevne i spa-va}e sobe, bilo da su to pojedina~ni artikli poput vitrina, regala,komoda, ormara, kreveta, stolova i stolica prirodnih fini{a te ra-znih boja i tonova.

U sastavu deoni~arskog dru{tva BRESTOVAC d.d. je fabrika na-mje{taja, pilana i proizvodnja masivnog parketa od hrasta i jasena.Firma trenutno zapo{ljava oko 800 radnika, a godi{nje se preradioko 30.000 metara kubnih kvalitetnih trupaca hrasta i jasena.

Drvna industrija BRESTOVAC je o~igledno gigant me|u drvo-prera|iva~ima, firma koja uspe{no nastavlja tradiciju preradedrveta u ovom kraju gde je hrast lu`njak, poznat kao slavonskihrast, dominantna vrsta drveta. Cenjen po svojoj trajnosti, me-hani~kim i estetskim osobinama slavonski hrast ima {iroku pri-menu u graditeljstvu, brodogradnji i proizvodnji name{taja, aposebno u opremanju enterijera. Proizvodni program firmeBRESTOVAC temelji se upravo na preradi slavonskog hrasta, a toje najbolja garancija kvaliteta.

U proizvodnom programu firme BRESTOVAC je masivni kla-si~ni parket od hrasta i jasena, te name{taj rusti~nog i moder-nog dizajna, a od ukupne proizvodnje 50% se plasira na zapad-noevropsko trì{te (Nema~ka, Danska, Francuska, [vedska, Slo-venija, Italija…)

Od 1991. godine fabrika name{taja BRESTOVAC postaje de-oni~arsko dru{tvo, a krajem 2006. godine ve}inski vlasnikdeoni~arskog dru{tva BRESTOVAC postaje privatna firma TORAd.o.o. iz Gare{nice. Kao deoni~arsko dru{tvo firma kotira na Zagre-ba~koj berzi.

BRESTOVAC

Tora d.o.o. Brestova~ka 33, Gare{ni~ki Brestovac, Hrvatska

tel. +385 (0)98 9810 232, fax. +385 (0)43 246 636 www.tora-tora.hr, e-mail: [email protected]

www.brestovac-dd.hr, e-mail: [email protected]

Osamdeset godina rada i razvoja

januar 2008.

PODSTICANJE odrìvog, so-cijalno odgovornogstvarala{tva uz u{tedu

drvne sirovine i prirodnihresursa, u~enje o razvojumodernih ekolo{kih enteri-

enterijera sve zastupljenijau na{oj privredi uslovila jenastanak na{eg usmerenja uokviru Prerade drveta. Svi bitrebalo da razmi{ljamo trì-{no, a promene moraju pra-

jera po svetskim standardi-ma uz savremene kreativneradionice u cilju usavr{ava-nja, kao i studentski prototi-povi name{taja koji se reali-zuju, objavljuju i nagra|uju,samo su deli} aktivnosti od-seka Prerada drveta, u okvi-ru obrazovnog koncepta in-ènjer-dizajner, usmerenjaProjektovanje name{taja ienterijera, u okviru koga sebudu}i diplomci osposoblja-vaju da kvalitetno i visoko-profesionalno odgovore sa-vremenim potrebama, odideje, preko razvoja i reali-zacije u sloènim industrij-skim uslovima, do usavr{a-vanja i plasiranja dizajnproizvoda.

- înjenica da je oblastprojektovanja name{taja i

titi potrebe, kaè mr JelenaMati}, mentor na usmerenjuProjektovanje name{taja ienterijera, ukazuju}i nazna~aj obrazovanja novogprofila za dizajn i industrijukoji se kroz obimnu dizaj-nersko-tehnolo{ku pripremuve} osposobljava da premo-sti sve ve}i jaz izme|u kla-si~nog dizajnera i industrijename{taja.

Govore}i o zna~aju van-nastavnih aktivnosti koje jepokrenula u saradnji saprofesorom Du{anom Ska-ki}em, a koje su dobile {iro-ku podr{ku studenata i pro-fesora, pre svega dr Zdrav-ka Popovi}a, rukovodiocaProjekta za u{tedu drvne si-rovine, dr Gradimira Dano-na, mr Zorana \uri{i}a i

Da promene

Studentski radovi su bili izloèni i na [umarskom fakultetu


in`. Gorana Milutinovi}a,uz ~iju se saradnju realizujukreativne radionice i brojnistudentski prototipovi, mrJelena Mati} kaè:

- Studentski radovi, u vi-du prototipa, prvi put su biliizloèni na Sajmu Ambijen-ta u Novom Sadu, aprila2005. godine i ve} tada smodobili 3 nagrade: 2 Velikezlatne medalje Novosad-skog sajma za kvalitet i Di-plomu za dobar dizajn Pri-vredne komore Vojvodine.U narednom periodu jeusledilo jo{ 12 izlo`bi na ko-jima su studenti u~estvovalii to uvek sa izvedenim ko-madima name{taja. Naju-{pe{nija je bila grupna izlo-`ba povodom Nedelje dizaj-na u Beogradu kada je rad

na{eg studenta zasluìo pri-kaz u presti`nom ~asopisuza dizajn i arhitekturu ICONiz Londona, a tako|e i ne-davna izlo`ba u Talent Zoni,na sajmu name{taja u Ko-penhagenu, posle koje su trina{a studentska rada obja-vljena u uglednom ~asopisuFRAME…

Prve godine je usledila ipohvala ULUPUDS-a, a na-redne i nagrade Beograd-skog sajma name{taja (Na-grada za kvalitetan nastup iestetski izgled izlo`benogprostora, Zlatni Klju~ za ~e-tiri proizvoda iz grupe na-me{taja za sedenje) i Agen-cije za drvo. Ove godine us-peh je kulminirao dobija-njem nagrade Privredne ko-more Beograda, 5 nagrada

na Beogradskoj nedelji di-zajna, studenti su predstavi-li svoje radove u Gete Insti-tutu i u presti`noj TalentZoni na sajmu name{taja uKopenhagenu, a usledio je ipoziv za nastup na Milan-skom sajmu Salone Satelliteu aprilu ove godine.

- U na{oj privredi vlada-ju predrasude o tome da sa-mo diplomci sa Akademije iarhitekture projektuju na-me{taj, otkriva Emir Be}ira-gi}, student sa zna~ajnim is-kustvom u industriji name-{taja i dobitnik Nagrade zaizuzetan projekat na ovogo-di{njoj Beogradskoj nedeljidizajna, i nastavlja… Me|u-tim, dobar industrijski di-zajn podrazumeva i dobropoznavanje tehnologije i

kulture industrijske proiz-vodnje koja se naàlost neizu~ava svuda u istom obi-mu. To vam postaje jasnotek kad dobijete nekomple-tan idejni crte` i kad shvati-te da je na vama da razra-|ujete ono {to je trebao dapripremi neko drugi…

Apsolvent AleksandarStamenovi}, jedan od prvihkoji }e poneti modernu di-pomu, a ~iji je rad Harmoni-ca posebno zavredeo pa-`nju redakcije ~asopisa FRA-ME kaè:

- Mnogi se pitaju otkuddizajn na [umarskom fakul-tetu, a to je jo{ jedna u nizupredrasuda o industrijskomdizajnu kao umetnosti, de-koraciji i kreativnoj inspira-ciji pojedinca, a u stvarnostije suprotno, dizajn je procesanalize i sinteze koji uzimau obzir brojne faktore pa iestetiku. Rezultat je proiz-vod koji mogu bezbedno,lako i kvalitetno napraviti ikoristiti mnogi…

U kakvim uslovima jenajbolje izu~avati dizajn? Otome su svoj istorijski sud sudali mnogi, na prvom mestuWalter Gropius, kada jeosnovao svetski ~uvenu Bau-haus {kolu po~etkom dva-desetog veka, u kojoj jeostvaren uspe{an spoj izme-dju umetnosti i zanatstva ipostavljeni temelji moderneteorije dizajna, kao i slavnidizajner Viktor Papanek pokome bi dizajn trebalo u~itijo{ u osnovnoj {koli, imaju}iu vidu zna~aj ove stvarala~-ke discipline – da olak{a ì-vot ljudima. �

INICIJATIVOM DO MODERNOG

prate potrebePI[E: Uro{ Vitas

Zalaganjem nastavnog kadra i studenata odseka Prerada drveta, [umarski fakultet u Beogradu prerastao u regionalni centar dizajna, ~iji pitomcibeleè me|unarodne uspehe.

Detalj sa {tanda [umarskog fakulteta – Odsek za preradu drveta – na Sajmu name{taja

januar 2008.

Kad ~ujem – zaboravim,

kad vidim – zapamtim, kad

uradim – razumem… rekao

je drevni kineski u~itelj i filo-

zof Konfu~ije, ukazuju}i na

neophodnost sveobuhvatnog

sagledavanja gradiva u cilju

njegovog kvalitetnijeg usva-

janja. A {ta se de{ava kada

rijera, na kojoj su prikazani

izvedeni studentski radovi –

prototipovi name{taja vi{e-

struke namene, nova re{enja

okova, postupaka sklapanja-

rasklapanja i uspe{ni primeri

inovativnog iskori{}enja in-

dustrijskog drvnog ostatka

(otpatka).

se ova drevna obrazovna fi-lozofija preto~i u stvarnostpokazano je na 45. me|una-rodnom sajmu name{taja,opreme i unutra{nje dekora-cije u Beogradu, u okviru iz-lo`be Prona|i svoje mesto,odseka Prerada drveta – Pro-jektovanje name{taja i ente-

- Cilj je da studentima di-zajna u Srbiji pokaèmo daput ideje koji ne vodi daljeod „kvalitetne {tampe” imaalternativu, a to je razvojideje uz neposredno u~e{}e uizvo|enju i predstavljanju.Ovo je jedini pravi put ukoli-ko planirate da se bavite di-

Gu`va na {tandu [umarskog fakulteta na Sajmu name{taja


zajnom, kaè Marija Bjelako-vi}, student ~etvrte godine[umarskog fakulteta i naju-spe{niji u~esnik radioniceRest Wood Design (oblikova-nje proizvoda od drvnogostatka iz proizvodnje parke-ta). Da je ovo vi{e nego ta~-no dokazuju i nagrade koje

su studenti Prerade drvetadobili na ovogodi{njem saj-mu name{taja. „Diplome zakvalitetan proizvod“ u rob-noj grupi „Name{taj za opre-manje prostora za mlade“dobili su: Aleksandar Blago-jevi}, za „ìvi“ tabure PIPNI;Emir Be}iragi}, za sklopivu

stolicu sa jednim rukonaslo-nom TWEENY; i AleksandarStamenovi}, za HARMONICAklupu koja sklapanjem popri-ma razli~ite oblike. Nagrade„Zlatni klju~“ dobili su: Ne-manja Aleksi}, u robnoj grupi„Repromaterijali“, „za inova-ciju kliznog i kotrljaju}egokova za komodu CROSSRO-ADS“ sa dve otvorene stranei fiokama koje se unakrsnoizvla~e; i Uro{ Vitas, u robnojgrupi „Name{taj za sedenje“,za „Originalno inovativnokonstruktivno re{enje foteljeMIES ROLO“, prototipa kojise moè zamotati. Ovaj pro-totip je nagra|en i prvomnagradom Agencije za drvou kategoriji studenata, a ta-ko|e i modularni sto~i}/hokli-ca/stalak za magazine ZIGZAG, autora Sa{e Samardì}akoji je u istoj kategoriji osvo-jio tre}u nagradu. Svi studen-ti [umarskog fakulteta kojisu u~estvovali na izlo`bi na-gra|eni su i Specijalnim pri-znanjem ULUPUDS-a „za is-

traìva~ki rad i izvedene pro-totipove“. Pored navedenihautora, ovu nagradu su dobi-li: Bojan Crnoga}a, za policuza ~asopise i izlo`bene mate-rijale CIK CAK; Jelena Ze~e-vi}, za toribicu/hoklicu MAGBAG; Kristina Radosavljevi}za TRIGAMI hoklicu koja serasklapa po sistemu origami-ja, Milica Jovi} za spiralnuposudu TAU, Marija Bjelako-vi}, za posluàvnik [AH, stu-denti tre}e godine koji suuradili prototipove od furni-ra na temu „sfera“, kao i Ni-kola Petkovi} za kompletanvizuelni identitet izlo`be. �

Znanjem do uspehaPI[E: Uro{ Vitas

Studenti [umarskog fakulteta odràli ~as dizajna na Beogradskom sajmu name{taja.

Kad ~ujem – zaboravim, kad vidim – zapamtim, kad uradim – razumem, rekao je drevni kineski u~itelj i filozof Konfu~ije.

Foto

gra

fije

: St

ud

enti

[u

mar

sko

g f

aku

ltet

a

Detalj sa {tanda [umarskog fakulteta – Odsek za preradu drveta

EUROLIGHT ®

saćas te p loče

zauz imaju sve već i

znača j u evropskom

nameš ta j s t v u , š t o

se može v ide t i po

opreman j ima re fe -

ren tn ih en ter i je ra i

sa jmov ima u branš i

u pos ledn j ih neko-

l i ko mesec i . Do la-

z e ć i s a j am name-

š ta ja u Kö lnu, pr i -

kazaće č i tav n i z i z -

vedb i raz l i č i t ih pro-

i z vođača , ko j ima

su Euro l igh t ® p loče

već dobr im de lom

us ta l jene u n j ihovo j

se r i j s ko j p ro i z vod-

n j i i od l i č no p r i -

hvaćene po d iza jnu

i funkc iona lnos t i . S

Euro l igh t ® p ločama

nema g ran i ca d i -

za j ne r s ko j maš t i .

Op lemen jene , f u r -

n i rane i l i lak i rane,

da j u nameš ta j u

moderan i so f i s t i c i -

ran i zg led.

LAKOPOTEZNO! Kons t rukc i je ugrad-

n ih ormara s k l i zn im vra t ima ve l ik i su

t r ž i šn i h i t . Mala tež ina ne op tereću je

okov , a rukovan je pr i upot reb i prava

je mi l ina za kupca. Euro l igh t p ločama

moguće je rea l i zova t i kons t rukc i je , ko je

k las i čn im, konvenc iona ln im mater i ja l i -

ma n i su b i le moguće. Teza: t rp i i l i d i -

za jn i l i kons t rukc i ja , danas je proš los t .

MASIVNOST DAJE

MARKANTAN KARAKTER!

T r ž i š t e t r a ž i mas i vno s t i r obu -

snos t . Gradn ja korpusa, sa jam-

sk ih š tandova, prodavn ica , bu t i -

ka , ho t e l a i r e s t o rana danas

po s t a j e p ra vo zadovo l j s t v o i

d i za jne ru i kons t ruk t e ru , a t ek

kra jn j i kupac dob i ja ono poseb-

no . I z v edba spo ja na ge rung ,

ob loženog laminat ima da je pravo

s to laru - majs toru da s ponosom

kaže: daj te nama profes ionalc ima

da to urad imo .

Dodatne in formac i je može te

po t raž i t i na www.egger .com,

kod vašeg d i s t r ibu tera EGGER

pro izvoda i l i u preds tavn i š t vu

EGGER SRB I JA, te l . 062 283 841

zoom.cs@egger .com

www.egger .com/zoom

Prirodno. Inspirativno.

Tehnolo{ki pomaci u proizvodnji plo~astih materijala doveli sudo svojevrsne revolucije u savremenom enterijeru. Koje vrste proizvoda se nalaze u ponudi firme Darex, pitali

smo Olju Gli{ovi}, direktorku prodaje u ovom preduze}u?

Darex je kompanija koja se bavi uvozom i prodajom plo~astihmaterijala od drveta, koji se prvenstveno koriste u industrijiname{taja. U na{em asortimanu se nalazi dosta razli~itih vrstaproizvoda, a to su: oplemenjena iverica, sirova iverica, radneplo~e, MDF, HDF, furnirani materijali, laminati, kant trake, pra-te}i asortiman za radne plo~e (lajsne, uglovi, trake…), okov zaname{taj…, a prodajni asortiman sada oboga}ujemo i novim al-ternativnim materijalom, sa}astom plo~om, koji je jedan od, ka-ko ste i sami rekli, tehnolo{kih pomaka u razvoju plo~astih ma-terijala.

Za efektnu aplikaciju ovih modernih materijala izuzetno jezna~ajna i obrada. Kojim proizvodnim mogu}nostima raspolaè Darex?

Moram na po~etku da napomenem da se Darex ne bavi proiz-vodnjom name{taja, i smatram da termin proizvodne mogu}no-sti, kada je u pitanju kompanija Darex, mora biti shva}en na pra-vi na~in. Strate{ka orijentacija Darex-a je da bude najbolji distri-buter materijala potrebnih za izradu name{taja, u Srbiji, i da bu-de podr{ka i oslonac svim krajnjim proizvo|a~ima name{taja. Po-{to je dijapazon proizvo|a~a name{taja jako {irok i nisu svi u mo-gu}nosti da imaju svoje proizvodne pogone, Darex se potrudioda takvim klijentima obezbedi najbolju i najprofesionalniju pri-premu proizvodnje. Ona se obavlja u na{im pogonima usluga,trenutno na dve lokacije u Beogradu. Priprema proizvodnje na-me{taja podrazumeva proizvodnju gotovih i polugotovih eleme-nata, na horizontalnim kroja~ima plo~a, industrijskim kant ma{i-nama i CNC obradnim centrima. Kompletna tehnologija na{ihpogona usluga pripada poslednjoj generaciji ma{ina za obraduplo~astih materijala najboljih svetskih proizvo|a~a. To je jo{ je-dan segment na{eg poslovanja kome pridajemo naro~itu pa`nju -pratiti sve tehnolo{ke inovacije na trì{tu ma{ina i obezbediti na-{im klijentima najbolje tehni~ke mogu}nosti, a samim tim i naj-bolju mogu}u uslugu.

Gde je mesto Darex-a u trì{noj ponudi Beograda i Srbije i koje su osnovne specifi~nosti koje ovaj brend izdvajaju od drugih firmi koje se bave sli~nom delatno{}u?

Mislim da bi bilo neskromno govoriti o trenutnoj poziciji na{ekompanije na doma}em trì{tu. Ono {to nas izdvaja od drugih jesvakako visoki profesionalizam u svakom segmentu poslovanja.Darex je po svojoj orijentaciji prvenstveno distributer plo~astihmaterijala od drveta, i u toj oblasti je najbolje pozicioniranakompanija u Srbiji, sa trenutno tri lagera materijala: u Beograduna 4.500 m2, Jagodini na 3.500 m2 i Ni{u na 5.500 m2. Svi na{i di-stributivni centri, opremljeni su najprofesionalnijom opremomza ovu vrstu delatnosti. Vrste i kolekcije materijala koje distribui-ramo su rezultat na{e duge analize i studioznog rada na svakojod njih. Organizacija rada je segment poslovanja kome tako|epridajemo jako puno pa`nje i uvek se trudimo da pruìmo naj-bolji mogu}i servis na{im klijentima. Pri izboru dobavlja~a uvekkoristimo visoke kriterijume i radimo samo sa najprofesionalni-jim. A jedna od posebnih razlika u odnosu na druge firme iz na-{e bran{e je edukacija zaposlenih, i to na naj{irem mogu}em ni-vou. Ovo su na primer samo neki od segmenata poslovanja kojisu nam pomogli da nakon 15 godina rada moèmo slobodno dakaèmo da je Darex brend u Srbiji. U budu}nosti }e nam narav-

no predstojati mnogo teì posao, a to je da Darex brend pozici-oniramo i van granice na{e zemlje.

Koja je dalja poslovna strategija Darex-a? Postoji li u firmi dugo-godi{nji plan razvoja?

Naravno da postoji. U svim ozbiljnim kompanijama mora da po-stoji i kratkoro~ni i dugoro~ni plan rada i razvoja. Darex ima ja-ko mnogo planova. Oni su vezani za otvaranje novih distributiv-nih centara, kao i za pro{irenje i osavremenjavanje pogona uslu-ga. Da ne govorim o pro{irenjima kolekcija strate{kih grupa pro-izvoda, kao i uvo|enjima novih proizvoda u na{ prodajni asorti-man. Mi u kompaniji ne volimo da govorimo o konkretnim stva-rima sve do trenutka dok ne do|e do njihove realizacije, pa }e-mo o svim novitetima i planovima na vreme obavestiti i svojeklijente i javnost.

Darex je privatna firma. Glavni zamajac zapadnoevropske privre-de predstavljaju upravo mala i srednja preduze}a, sa duòm ili kra}om tradicijom. Smatrate li na osnovu va{eg iskustva, da je ovakav vid poslovanja budu}nost Srbije?

Da, potpuno bih se sloìla sa vama. Li~no smatram da je potreb-no jo{ malo vremena da ljudi u Srbiji to shvate. Tu ne mislim sa-mo na preduzetnike, ve} i na obi~ne gra|ane. Moraju se oslobo-diti starih navika i ma{tanja o velikim preduze}ima, i opu{tenomradu bez odgovornosti. Danas nigde u svetu niste pla}eni ukoli-

www.darex.co.yu, [email protected]

Razgovor sa Oljom Gli{ovi}, direktorkom prodaje u pr

Firma Darex, osnovana 1992. godine, bavi se uvozom, distibucijMDF, HDF, kant trake, laminat…) i jedna je od klju~nih snabdev

Danas je Darex firma sa preko 120 zaposlenih, tri velika distribuobjekta (Beograd), savremenom i modernom tehnologijom. Strproizvoda doprineli su ~injenici da je Darex partner gotovo svim

Iz godine u godinu, svojim sve boljim poslovnim rezultatima, Dprimerom garantuje stabilno i sigurno poslovanje svim svojim ki kreativnost, pouzdranost i razvoj, samo sa jednim ciljem: biti k

Biti kupcu na

ko ne radite. A koli~ina novca koji zara|ujete, zavisi od koli~ineodgovornosti koju nosi posao koji obavljate. Tako|e li~no sma-tram da je danas potrebno i malo edukacije pojedinim predu-zetnicima u Srbiji. To ipak ne moè da bude svako. Darex je odsamog po~etka svog rada negovao evropski duh razmi{ljanja uposlovanju. Na{i uslovi rada su daleko iznad nama konkurent-skih firmi, kao i strategija poslovanja kako u komercijalnom ta-ko i u finansijskom smislu. Uvek smo se trudili da u~imo od naj-boljih i da sve standarde poslovanja u visoko razvijenim zemlja-ma primenimo i kod nas. Naravno da nam okolnosti u na{oj ze-mlji i ekonomiji nikako nisu i{le u prilog, i da je bilo jako te{kouspostaviti standarde poslovanja koji vaè u svetu u okolnostimakoje su daleko van svih svetskih standarda. Ali mislim da smouspeli, i to zahvaljuju}i doslednosti, hrabrosti da se donesu klju~-ne odluke, i velikoj borbi i strpljenju da se one ostvare.

Koliko u Darex-u pridajete pa`nje svim aspektima marketinga, od izgleda showroom-a, pa do pribliàvanja prave informacije o va{oj firmi, krajnjim korisnicima?

Mo`da }e Vam na to pitanje najbolje odgovoriti na{ showroom.To je za sada najprofesionalniji showroom u na{oj bran{i, slo-bodno mogu re}i, na Balkanu. Njime se naàlost ne mogu po-hvaliti mnogi proizvo|a~i, a o distributerima da i ne govorimo.Na njegovom konceptu i izradi smo radili dosta dugo, i mislimda on mo`da najbolje govori o ozbiljnosti na{eg pristupa marke-

tingu. Mada bih ja pojam marketinga u ovom kontekstu ostavilamalo po strani, jer nas showroom nije ra|en u marketin{kom ci-lju ve} isklju~ivo u cilju edukacije na{ih klijenata i na{ih zaposle-nih. On nije tu da bi ga pokazivali, ve} da bi ga koristili. Mislimda je poruka krajnjim kupcima o kojoj govorite, najbitnija stvaru marketingu. Darex nema gotov proizvod za {iroke narodnemase, zato je i na{ marketing u oblasti maloprodaje poprili~nosveden. Njegova osnovna poruka je Uhvatite svog stolara za ru-ku i do|ite u Darex! Marketing danas nije samo pitanje kolikoste novca potro{ili na ovu ili onu marketin{ku aktivnost. Mi da-nas u kompaniji smatramo da su najve}i marketing firme ljudi.Svoje kolege i sebe smatram najve}im marketingom Darex-a. Po-ruke koje mi svakodnevno {aljemo na{im klijentima su da im uDarex-u uvek mogu biti garantovani: profesionalizam, sigurnost,stabilnost, briga i za{tita. To su i su{tinske vrednosti na{ih ljudi ina{e kompanije.

U kojoj meri su po Va{em mi{ljenju srpski arhitekti upoznati saaktuelnom trì{nom ponudom savremenih materijala i proizvodakoji u zna~ajnoj meri mogu unaprediti realizaciju enterijera?

Mislim da su u poprili~noj meri upoznati, ali nedovoljno. Ni{tavam ne zna~i ako negde u svetu vidite neki proizvod ili pro~itatene{to o njemu, a njega u va{oj zemlji nema. Jako je te{ko prime-niti neki proizvod kojim se ovde niko ne bavi. Smatram da jeglavna uloga kompanija kao {to je na{a, da nove proizvode do-nesemo u Srbiju, pokaèmo ih svima, istraìmo sve njihove teh-nolo{ke mogu}nosti i mogu}nosti primene, i naravno uputimo usve te stvari i one koji }e to koristiti u svojim projektima, tu pr-venstveno mislim na arhitekte i dizajnere, i one koji }e sa timmaterijalima raditi, zna~i proizvo|a~e name{taja. To je jedna jakoobimna i zahtevna aktivnost koja nam predstoji, naro~ito kada jeu pitanju novi proizvod u na{em asortimanu - sa}asta plo~a.

Po va{oj proceni, znaju li obi~ni kupci {ta ho}e, ili im je ipak po-trebna savetodavna pomo} stru~njaka?

U Darex–u malo druga~ije pristupamo toj temi. Mi ne pitamokupce {ta ho}e, ve} {ta im treba, i trudimo se da zadovoljimo nji-hove potrebe. Na osnovu tih potreba uvek mogu da se prona|uili zajedni~ka re{enja ili kupci sami mogu da odlu~e. Smatram danikada ne treba davati savete niti izigravati stru~njake. Darexuvek sa klijentima razmenjuje svoja iskustva koja im mo`da mo-gu, ili nekada i ne mogu pomo}i u njihovom izboru ili radu. Ono{to uvek moèmo da im ponudimo su ideje koje smatramo da sudobre, a o kojima oni mo`da nisu razmi{ljali.

Verujete li u dalji prosperitet Va{e firme?

Da. I volela bih da i li~no u~estvujem u njemu sve dok mi to bu-de predstavljalo i profesionalni i li~ni izazov. � Pr

euze

to i

z ~a

sop

isa

Ente

rije

r

DAREX d.o.o. Beograd, 11077 Beograd, Autoput Beograd-Zagreb bb, tel. 011 319 5240, fax: 011 319 5248

DAREX d.o.o. Beograd - PJ Zvezdara, 11050 Beograd, @ivka Davidovi}a 81, tel/fax: 011 347 2673, 347 2674, 288 8765

DAREX d.o.o. Beograd - PJ Jagodina, 35000 Jagodina, Kablovska bb, tel. 035 244 462, 244 463

DAREX d.o.o. Beograd - PJ Ni{, 18000 Ni{, Bulevar Cara Konstantina 80-84, tel. 018 207 353, fax: 018 207 369

reduze}u DAREX

jom i obradom materijala od drveta (iverica, radne plo~e, va~a finalnih proizvo|a~a name{taja na doma}em trì{tu.

utivna centra (Beograd, Jagodina, Ni{), dva maloprodajnaru~nost i kompletnost tima, kao i celokupna paleta ma koji se bave proizvodnjom name{taja.

arex nastavlja ekspazivnu razvojnu startegiju i svojimklijentima. Jednom re~ju, Darex predstavlja funkcionalnost kupcu na usluzi.

usluzi


PREDUZE]E AGACIJA iz Beograda }eove godine napuniti 10 godinauspe{nog rada i razvoja. Sa zvani~-

nim radom preduze}e je po~elo 1998.godine na Du{anovcu gde se bavilo pro-dajom gra|e i parketa, a punu afirmaci-ju je doìvelo na dana{njoj lokaciji (To{in bunar 232g) gde se nalazi od 1. avgusta 2000. godine. Tada su u pro-gram rada firme AGACIJA u{li plo~astimaterijali, se~enje po meri i opremanjestambenog i poslovnog prostora.

– Objektivno, radi se jedna vrsta na-me{taja koju je lako montirati i u slu~ajupotrebe demontirati, odnosno prenetina drugu lokaciju, – obja{njava na{ sa-govornik Slobodan Lazi}, vlasnik i direk-tor preduze}a AGACIJA. – Sve {to trebauraditi na takvoj vrsti plo~astog name-{taja, od se~enja po meri i kantovanja,do izbu{enih rupa za {arke i okov, urade

ma{ine i majstori u firmi AGACIJA. Mon-taù obi~no vr{i naru~ilac posla, koji naj-~e{}e ima i ulogu projektanta. înjenicaje, naime, da name{taj u stambenimobjektima, naj~e{}e, nije godinama me-njan, a kako su investicije ograni~ene,stanovni{tvo je prisiljeno da zamene vr{iparcijalno. Na taj na~in ljudi, uz u{tede,projektuju}i i montiraju}i ispoljavaju isvoju kreativnost {to se ne moè zane-mariti, pa se zato u firmi AGACIJA uvektrude da maksimalno ispo{tuju zahtevkupca i podrè njihovu kreativnost.

Krajem prve decenije postojanja fir-ma AGACIJA je ponovo pro{irila delet-nost i u listu postoje}ih poslova uvrstilaproizvodnju unutra{njih vrata od medi-japana koja se lakiraju visokokvalitetnimpoliuretanskim lakovima. Vrata su furni-rana svim vrstama kvalitetnih furnira od

tre{nje, hrasta, oraha, bukve, jasena, ja-vora… Novost je {to se ta proizvodnjaobavlja na novoj lokaciji u jo{ jednom,novom proizvodnom prostoru koji se na-lazi na starom Novosadskom putu izme-|u Zemuna i Batajnice. Tu je i centralnimagacin firme AGACIJA.

Za sve poslove iz svog programa ra-da, na obe lokacije, AGACIJA je izuzetnotehni~ki opremljena i osposobljena fir-ma. Ve} ~etiri godine poseduje obradnicentar BIMA 310 W, ma{inu koja prakti~-no radi sve: reè, kantuje, bu{i, razbu{u-je, obra|uje, a uz odgovaraju}e alatemoè da proizvodi gra|evinsku stolariju,vrata i prozore, da obra|uje masivni na-me{taj. Dakle, samo je potreban odgo-varaju}i alat i u kompjuterizovanu ma{i-nu uneti odgovaraju}i nacrt, mere i pro-gram. Nabavljene su i druge ma{ine, afirme je obnovila i vozni park…

U preduze}u AGACIJA, dakle, vr{eprodaju i se~enje plo~astih materijala iproizvodnju name{taja po meri od pane-la, univera, lesonita, medijapana, radnihplo~a, a u programu ove firme su galan-terija i okov, kao i proizvodnja unutra-{njih vrata, furniranih i farbanih poliure-tanskim lakovima.

Obe lokacije firme AGACIJA su naprostoru gde se intenzivno gradi i gdeje velika koncentracija stanovni{tva, agde se decenijama nedovoljno ulagalo uobnavljanje name{taja. Te ~injenice, za-tim tehni~ka opremljenost i osposoblje-nost zaposlenih uz nastojanje da se inte-res i èlja kupca uvek zadovolje, razlogsu {to AGACIJA ima posla i {to je za pro-teklih ~etiri godine broj zaposlenihudvostru~en. Danas ovde radi oko 50

Kontinuitet u radu –


ljudi ~iji je nivo identifikacije sa ciljevimafirmre proporcionalan radnom doprino-su i ~injenici da se pla}a rad, a napredo-vati moè samo firma u kojoj se zna {tako radi i za {ta odgovara.

– U svakom poslu je va`no raditi pre-ma nekim normama i pridràvati se ono-ga {to se zove poslovni moral. Takav pri-stup daje sigurnost, pogotovo kada seradi o tipi~no porodi~noj firmi kakva jaAGACIJA. Nama je vrlo vaàn kontinui-tet u poslu koji daje sigurnost u poslova-nju i obezbe|uje promet dovoljan za eg-zistenciju zaposlenih, za plate, doprino-se, porez, amortizaciju… Vremena supromenljiva, a planiranje i o~ekivanjetreba prilagoditi dru{tvenim uslovima –kaè gospodin Slobodan Lazi}. – Tako|eje vrlo va`no uz nastojanje da se radi vi-{e, raditi {to kvalitetnije. Kvalitet, ustva-ri, mora biti primaran i nije potrebno posvaku cenu juriti obim poslova. U svemutreba imati meru. Uz dobar plan i orga-nizaciju postiè se optimum, a tako ~o-vek moè da traje dugo, da bude zdrav iproduktivan. Va`niji su, dakle, kvalitetrada i konrinuitet u poslovanju. To jeput da opstanemo na trì{tu i da se raz-vijamo, a da na{i kupci budu zadovoljni.A zadovoljan kupac }e uvek ponovo do-}i ili poslati novog… Tako|e je va`no bi-ti fleksibilan i prilagoditi se zahtevimatrì{ta. Tome je podre|ena i na{a opre-ma, na{e ma{ine i svi zaposleni.

Permanentno u razvoju i investicija-ma AGACIJA je pobolj{ala asortiman ikvalitet proizvodnje. Uz to je pro{irilaobim posla, pove}ala broj zaposlenih iosvojila jo{ jednu atraktivnu lokaciju.

Programu rada i odnosi u firmi AGACIJA

su o~igledno podre|eni ciljevima ove fir-

me. A ciljevi su kontinuitet u radu i si-

gurnost u poslovanju koji se prvenstve-

no ostvaruju kroz kvalitet proizvoda

gde se ni u jednoj situacije ne moè za-

nemariti asortiman. U takvu koncepcijuove firme uklapa se i ~injenica da je sinvlasnika firme AGACIJA, Marko Lazi},po svemu sude}i talentovan u ovojbran{i. Marko je srednjo{kolac, u~enik~etvrtog razreda Drvne tehni~ke {kole uBeogradu, a na Konkursu za dizajn na-me{taja u 2007. godini u kategoriji stu-denata i |aka, na slobodnu temu, kojije raspisala Agencija za drvo, osvojio jeprvo mesto. Zato }e nam, uz ~estitke,biti drago da o uspehu i ostvarenim ci-ljevima preduze}a AGACIJA i razvojumladog Lazi}a, pi{emo jo{ u nekom na-rednom broju na{ih novina. �

AGACIJA - 10 GODINA RADA I RAZVOJA

Uz poruku SVE ZA VA[ NAME[TAJ I ENTERIJER, AGACIJA se bavi opremanjem po meri, a nudi kvalitetan univer,

radne plo~e, medijapan, lesonit, {per plo~u, obradu na CNC ma{ini, krivolinijsko se~enje i kantovanje,

okov i galanteriju, zatim furniranje po meri i èlji kupca i veliki izbor prirodnih furnira.

AGACIJA tako|e proizvodi unutra{nja vrata savremenog dizajnirana,

furnirana i farbana visokokvalitetnim poliuretanskim lakovima.

AGACIJANNoovvii BBeeooggrraadd – To{in bunar 232gtel/fax. 011 319 0974, 319 2600BBaattaajjnniiccaa – Majora Zorana Radosavljavi}a 370tel/fax. 011 848 8218, 377 4699

– sigurnost u poslovanju


Orazvojnom putu firme KAN-COM,trenutnom stanju ovog preduze-}a i njegovoj prespektivi govorio

nam je Jandrija Kanazir, ~ovek koji seprivatnim biznisom po~eo baviti pre~etiri decenije, davne 1968. godine.Njegovoj pri~i i razvojnom putu odgo-vara ona stara mudrost koja prati hra-bre, sigurne i retke, a koja kaè da po-be|uje ko se usu|uje…

- Startovao sam u jednoj maloj ra-dionici sa tri radnika i uz kvalitetan iuporan rad postepeno sticao poznan-stvo i autoritet na trì{tu. Bilo je tovreme kada nije bilo lako baviti se pri-vatnim poslom, a ja sam se u po~etkubavio enterijerima jer je za tu delat-nost bilo potrebno relativno malo ma-{ina, a vi{e ljudskog, zanatskog rada.Ve} 1972. godine sam imao novu,znatno ve}u radionicu i osam zaposle-nih, a osvajali smo i ve}e poslove. Va-`no je ista}i da sam bio ~lan zadrugeFENIKS i da su kroz zadrugarstvo uve-}avane moje pozicije, da se stvarala

ve}a mogu}nost za dobijanje novihposlova, ali je tako|e vrlo va`no dasmo preko zadruge dobijali reproma-terijal bez poreza - se}a se gospodinKanazir. – Ja sam bio 48. ~lan zadru-ge, a zanimljivo je da se, pored ve}definisanih uslova, ~lanstvo sticalo uzdva svedoka koji bi potvrdili da je no-vi ~lan ~astan, dobar i po{ten ~ovek…

Poslovi su se postepeno pro{irivali ina{ sagovornik je po~eo da radi opre-manje i akustiku za radio stanice. Prviposao je bio u Radio Beogradu gde jeradila slovena~ka firma TERMIKA izLjubljane. Oni su u po~etku angaòvaliKanazira, a on je kasnije preuzeo sveposlove iz ove oblasti tako da je za na-rednih petnaestak godina radio akusti-ku u ve}ini radio stanica {irom Srbije.

I kao {to nagrada uvek dolazi kaoposledica dobro obavljenog posla, ta-ko se u svakom dobro obavljenom po-slu otvaraju razli~ite mogu}nosti, pa jegospodin Jandrija Kanazir po~eo da sebavi i proizvodnjom aplikacionih lajsni

za fabrike name{taja. Do tada su seukrasne lajsne mahom uvozile iz Italijei Slovenije, pa je realizacija Kanaziroveideja u tom ~asu zna~ila pun pogodak.Po~ela je serijska, stabilna proizvodnjaukrasnih lajsni, a znatan broj fabrikaname{taja je u Zanatskoj radnji DRVO-PROFIL, ~iji je vlasnik bio Jandrija Ka-nazir, imala sigurnog partnera…

- Vreme je prolazilo, a mi smo radilii stasavali. Na vreme smo reagovali napromenjene dru{tvene uslove, tako dasmo me|u prvima, moja k}erka, sin ije, po~etkom 1990. godine, osnovalipreduze}a KAN-COM. Njih dvoje su ve}uveliko radili u na{oj firmi, a posao sesve vi{e razvijao. Uvek smo imali jasnuviziju u kom pravcu treba da ide proiz-vodni program i na koji na~in da seobezbedi kontinuitet razvoja na{eg

Pored proizvodnje vrata, prozora i ukrasnih lajsni KAN-COM od punog drveta i furniranog medijapana, u kombinaciji sa inoksom i staklom,

uspe{no proizvodi enterijere po sistemu klju~ u ruke.

Na{ sagovornik Jandrija Kanazir,

Uvek me|u


preduze}a – kaè gospodin Kanazir. –Ubrzo smo po~eli proizvodnju gra|e-vinske stolarije koja je ve} vi{e od dveipo decenije osnova proizvodnog pro-grama preduze}a KAN-COM. Naj~e{}ese radi o saradnji sa gra|evinskim fir-mama koje grade objekte, a mi ih pra-timo izradom gra|evinske stolarije, alii opremanjem enterijera, jer poredproizvodnje vrata, prozora i lajsniKAN-COM od punog drveta i furnira-nog medijapana, u kombinaciji sainoksom i staklom, uspe{no proizvodienterijere po sistemu klju~ u ruke, ob-ja{njava na{ sagovornik. – Svi proizvod-ni procesi se obavljaju u okviru na{efabrike, a takav na~in organizovanjaproizvodnje je mogu} zato {to smotehnolo{ki adekvatno opremljeni i {toimamo zaposlene kvalifikovane i stru~-nu ljude. Zato smo u prilici da strogopo{tujemo dogovorene rokove i daunapredimo kvalitet na{ih proizvoda iusluga.

Proizvodi firme KAN-COM su pre-poznatljivi i ukra{avaju mnoge stambe-ne i poslovne objekte {irom na{e ze-mlje, ali i u zemljama u okruènju, u

Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvat-skoj, zatim u Rusiji, Kazahstanu, Fran-cuskoj, Irskoj…

- Uvek sam radio specifi~ne poslo-ve, poslove koji su zahtevali znanje,stru~nost i dobru organizaciju. Bio samprincipijelan i dosledan, ali i dovoljnofleksibilan, tako da sam se lako prila-go|avao zahtevima trì{ta… Zato smouvek bili uspe{ni i me|u uspe{nima.Na{ razvojni put je bio garancija na{eguspeha. A preduze}a i privrednici semogu deliti samo na uspe{ne i neuspe-{ne. Podela na mala i velika preduze}aje ve{ta~ka i trì{no nepotpuna… A jasam uspeo da svoje znanje i iskustvo,sticano godinama, prenesem na sina ik}erku koji su danas tako|e uspe{ni ikoji vode dva razli~ita preduze}a u fi-nalnoj preradi drveta. Oni su, pre sve-ga, uspe{ni ljudi, a imam i ~etiri unuka.To je dovoljan razlog da budem sre}ani zadovoljan. Imamo tradiciju za ponos,a na{ slogan glasi: Mi znamo sa drve-tom! Verujem da }e moji unuci nastavi-ti i unaprediti na{u porodi~nu tradiciju– sa zadovoljstvom zavr{ava svoje kazi-vanje gospodin Jandrija Kanazir. �

osniva~ i vlasnik firme KAN-COM iz Nove Pazove

KAN-COM doo Industrijska zona bb, 22330 NOVA PAZOVAtel: 022 323 115, 323 398 fax: 323 114e-mail: [email protected], www.kan-com.co.yu

uspe{nima

Jandrija Knanazir,

osniva~ i vlasnik firme KAN-COM iz Nove Pazove

Milesi spa je jedna od vode}ih svetskih firmi specijalizo-

vanih za proizvodnju boja za drvo sa proizvodnim

pogonima i trgovinama u ve}ini evropskih zemalja i

distributerima u Ju`noj Americi, Aziji i Severnoj Africi.

Milesi spa nudi svojim kupcima najbolja re{enja za za{ti-

tu svih vrsta drveta {irokom paletom proizvoda pogod-

nih za nano{enje svim na~inima.

Podatak da Milesi u~estvuje sa pribli`no 30% ukupne

prodaje na svim zna~ajnijim trì{tima koje pokriva

(Italija, [panija, Ma|arska…), govori sam za sebe.

Maksimalna podr{ka, re{avanje postavljenih zahteva

i otklanjanje eventualnih problema u lakirnicama su na{

prioritet.

Asortiman Milesijevih proizvoda uklju~uje dve komplet-

ne linije, na bazi vode i na bazi rastvara~a, koje su

odli~ne za {iroki opseg ciklusa bojenja i metoda prime-

ne, ru~no ili industrijskim tehnikama.

Ceo asortiman proizvoda se isporu~uje u razli~itim

pakovanjima kako bi zadovoljili kako male tako i velike

profesionalne korisnike.

Idealni za za{titu drveta i restauraciju starih prozora

i vrata, ovi proizvodi su tako|e perfektni za sve vrste dr-

veta, ~etinarskog i listopadnog koje se uobi~ajeno

koriste za spolja{nju upotrebu.


Firma ARTE DEL ROVERE ve} dve godine izlaè na Beograd-skom sajmu i zbog velikog interesovanja na{ih kupaca gospodinDobrica Sebi} je odlu~io da u Kru{evcu osnuje preduze}e ~iji }eproizvodni program biti isti kao i u Veroni.

- Nas motivi{e ~injenica da je narod odu{evljen na{im radom –kaè Dobrica Sebi} i sa ponosom isti~e da je mnogo toga u obradidrveta nau~io od svog prijatelja Boìdara Risti}a, majstora skulp-ture. Tre}i ~lan ovog kreativnog tima je Branimir \oki}, a pomaèim jo{ nekoliko stolara.

- Ovo je najbolji na~in nastavljanja prirodnog ìvota. Ovde susvi elementi sli~ni, ali ni jedan nije isti. Ovaj name{taj ima indivi-dualnost i originalnost – rekao je dr Blaò R. Zlopa{a, poznatiestetski stomatolog i implantolog iz Beograda, odu{evljen kreaci-jama firme ARTE DEL ROVERE, koja }e mo`da na na{em prostorudobiti neko na{e ime. Ali, to je manje va`no. Vi{e je va`no da }eova proizvodnja uskoro biti deo ponude na{eg trì{ta i da }e bitidostupna {irem krugu na{ih kupaca. �

IZUZETNO zapaèn nastup na proteklom Sajmu name{taja u Beo-gradu imala je firma ARTE DEL ROVERE ~iji je vlasnik DobricaSebi}. Proizvodni program ove firme se zasniva na panjevima i

trupcima koje je obi~no izbacila voda ili se drvo vadi iz reke.

- Takvo drvo je u vodi preìvelo jedan proces svojevrsne kon-zervacije i u odgovaraju}im uslovima moè dugo trajati. Objektiv-no, radi se o drvetu koje je ve} po~elo da propada i ukoliko bi idalje ostalo u vodi, taj proces bi bio nastavljen. Mi ga spasavamo ikoristimo njegovu prirodnu formu. Takvo drvo, nakon procesa su-{enja, obra|ujemo i dora|ujemo na jadan umetni~ki na~in i daje-mo mu novi ìvot, novu upotrebnu vrednost i rusti~ni karakter –obja{njava gospodin Sebi}.

Zanimljivo je da je na{ sagovornik, ina~e rodom iz VelikogAleksandrovca, svoje preduze}e ARTE DEL ROVERE osnovao prepetnaest godina u Italiji. Danas je to afirmisana firma iz Verone~iji je proizvodni program prepoznatljiv i ukra{ava veliki broj loka-la u [vajcarskoj, Nema~koj i Italiji.

Ova firma koristi i uvaàva formu drveta zate~enu u prirodi inema nekih pravila u snabdevanju sirovinom. Danas su u proiz-vodnom programu firme ARTE DEL ROVERE trono{ci, stolice, fote-lje, stolovi, kreveti, ormari, poneka skulptura, sve od punog, ma-sivnog drveta i sve {to zahtevaju kupci, naj~e{}e restorani, kafi}i,planinarski domovi i ponekad doma}instva. Za ovaj program senaj~e{}e koristi drvo vrbe, jove, oraha, jabuke, tre{nje i lipe.

e-mail: [email protected]

Na{ sagovornik Dobrica Sebi}, vlasnik firme ARTE DEL ROVERE iz Verone

Sve sli~no, ali ni{ta isto


Povodom 87-godi{njice [umarskog fa-kulteta Univerziteta u Beogradu i 100 go-di{njice Udruènja {umarskih inènjera itehni~ara Srbije iz {tampe je iza{la mono-grafija pod nazivom „Hrast kitnjak(Quercus petraea agg. Ehrendorfer 1967)u Srbiji“. Izdava~i monografije su [umarskifakultet Univerziteta u Beogradu i Udru-ènje {umarskih inènjera i tehni~ara Srbi-je. Glavni urednik je prof. dr Ljubivoje Sto-janovi}, a redakcioni odbor su ~inili 9 pro-fesora [umarskog fakulteta Univerziteta uBeogradu i to: prof. dr Ljubivoje Stojano-vi}, prof. dr Vasilije Isajev, prof. dr Dra-gan Karadì}, prof. dr Milun Krsti}, prof.dr Vojislav Baji}, prof. dr Milan Medare-vi}, prof. dr Borislav [o{ki}, prof. dr RadeCvjeti}anin i prof. dr Nenad Rankovi}.

Recenzenti monografije su eminentnaimena {umarske nauke; prof. dr BranislavJovanovi}, prof. dr @ivojin Milin, dr MilutinJovanovi}, prof. dr Mihajlo Nikoli}, prof.dr Vladimir Lazarev i dr Predrag Aleksi}.

U izradi ove monografije u~estvovaloje 27 autora - nau~nih radnika sa [umar-skog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Monografija je od{tampana na 498strana, a obuhvata 88 fotografija, 60 ta-bela, 37 grafikona i 450 bibliografskihjedinica.

Sadràj monografije je podeljen na os-am poglavlja.

U prvom poglavlju obra|eni su takso-nomija, ekolo{ki uslovi i {umske zajednicehrasta kitnjaka. U Srbiji hrast kitnjak jeagregat koji se sastoji od tri vrste: evrop-skog kitnjaka (Quercus petraea (Matt.) Li-ebl.), balkanskog kitnjaka (Quercus dalec-hampii Ten.) i transilvanskog kitnjaka(Quercus polycarpa Schur.). U ovom po-glavlju su prikazani klimatski i edafskiuslovi, kao i ekolo{ki kvalitet zemlji{ta u{umama hrasta kitnjaka, koji u Srbiji gra-di ~iste i me{ovite {ume, a do sada je iz-dvojeno 13 razli~itih asocijacija i ve}i brojsubasocijacija.

Drugo poglavlje obra|uje varijabilnostove drvenaste vrste u Evropi i Srbiji. Dat jeosvrt na savremene metode molekularnegenetike, a zaklju~ak glasi da je o~uvanjebiodiverziteta hrasta kitnjaka na na{impodru~jima mogu}e podizanjem vegeta-tivnih i generativnih semenskih plantaà,kao visokovrednih specijalizovanih pilot-objekata i ìvih arhiva, u kojima }e seomogu}iti usmereno kori}{enje genofon-da kojeg ova vrsta poseduje.

Tre}e poglavlje obra|uje problematikuza{tite {uma hrasta kitnjaka, sa fitopatolo-{kog i entomolo{kog aspekta i problemesu{enja {uma. Dosada{njim prou~avanjemparazitske i saprofitske mikoflore kon-stantovano je 18 vrsta gnjiva na plodovi-ma, 18 na li{}u, 27 vrsta na kori izbojaka,grana i stabla i 34 razli~ite vrste gljiva pro-uzrokova~a truleì. Tokom dugogodi{njihprou~avanja entomofaune hrasta kitnjakau {umama na podru~ju Srbije zabeleènesu 272 vrste fitofagnih insekata. U ovompoglavlju konstatovano je da u procesusu{enja {uma hrasta kitnjaka u~estvuje vi-{e {tetnih faktora abioti~ke i bioti~ke pri-rode, a me|u njima su najzna~ajniji kli-matski poreme}aji, {tetan uticaj defolijato-ra, pepelnica i traheomikoze.

êtvrto poglavlje obra|uje materijukoja se odnosi na problematiku gajenjakitnjakovih {uma u Srbiji. Ukazano je naop{te stanje i uzgojne probleme u ovim{umama koje karakteri{u nedovoljni proiz-vodni efekti, nepovoljna starosna struktu-ra i nepovoljno sastojinsko i zdravstvenostanje. Utvr|eni su modeli zavisnostiosnovnih elemenata izgra|enosti kitnjako-vih sastojina i dato proizvodno diferenci-ranje kitnjakovih {uma. Istaknute suosnovne bioekolo{ke karakteristike kitnja-ka, koje pruàju pouzdanu osnovu za od-re|ivanje uzgojnog pristupa i tretmana sa-stojina i izbor odgovaraju}eg na~ina pri-rodne obnove i nege {uma.

U petom poglavlju pod nazivom „Ko-ri{}enje nekih resursa u {umama hrastakitnjaka“ obra|uje se kori{}enje drvnihproizvoda i zna~aj lovne privrede. U ovompoglavlju se konstatuje da je za primenusavremenih tehni~ko-tehnolo{kih re{enjapotrebna odgovaraju}a otvorenost {uma,mreòm {umskih komunikacija. U cilju ko-ri{}enja lovnih resursa u {umama hrastakitnjaka brojnost lovne divlja~i, iako je uporastu, nije dostigla optimum.

[esto poglavlje obra|uje materiju kojase odnosi na stanje i planiranje gazdova-nja {umama hrasta kitnjaka. Konstantova-no je da je u~e{}e {uma hrasta kitnjaka u{umskom fondu Srbije iznosi 186.192 ha ili10,3%. Do sada je izdvojeno 23 tipa {umahrasta kitnjaka, a sve sastojine razvrstanesu u 22 namenske celine u kojima je defi-nisano 14 posebnih ciljeva gazdovanja {u-mama. Pri tome dominiraju {ume proiz-vodnog karaktera, ~ije je u~e{}e po povr{i-ni 55%, za{titne {ume ~ine 28%, dok jeu~e{}e {uma hrasta kitnjaka u nacionalnimparkovima oko 14%.

Sedmo poglavlje odnosi se na analizusvojstava, proizvodnje i upotrebljivosti dr-veta hrasta kitnjaka. Drvo hrasta kitnjakau primarsnoj preradi drveta koristi se zaproizvodnju furnira i rezane gra|e. Spo-redni proizvodi iz primarsne prerade i ma-nje kvalitetni materijal koristi se za proiz-vodnju raznih vrsta plo~a i za ogrev. U fi-nalnoj preradi drvo hrasta kitnjaka ima {i-roku primenu u proizvodnji name{taja iure|ivanju enterijera. Konstatuje se da jesituacija u domenu drvnoprera|iva~ke in-dustrije nezadovoljavaju}a, jer je lo{a kva-litativna struktura hrasta kitnjaka tj. glavniproblem predstavlja nedostatak dovoljnekoli~ine sortimenata odgovaraju}ih di-menzija i kvaliteta.

U osmom poglavlju predstavljeni suproizvodnja, uvoz, izvoz i trì{te hrastovi-ne tj. najzna~ajnija ekonomska kretanja istanje na trì{tu hrastovog drveta. Kada jeu pitanju obim proizvodnje hrastovih naj-kvalitetnijih trupaca (za furnir i za reza-nje) zapaà se da je u periodu od 1980. do2003. godine bilo uspona i padova {to imaza posledicu uticaja brojnih faktora. Uovom poglavlju predstavljene su osnovnekarakteristike rezane gra|e hrastova, sanapomenom da je trì{te evropske unijeglavno trì{te za izvoz hrastovog drveta izSrbije, imaju}i u vidu da hrast predstavljadrugu po zna~aju vrstu drveta u izvozutrupaca i rezane gra|e li{}ara Srbije.

U monografiji se konstantuje da da-na{nje stanje {uma hrasta kitnjaka sa sta-novi{ta biolo{kog, ekolo{kog i privred-nog zna~aja nije zadovoljavaju}e, a onose ogleda u velikoj izmenjenosti prirod-nog sastava {uma, u velikom u~e{}u izda-na~kih i degradiranih {uma, niskom pro-izvodnom potencijalu, kao i intenzivnomprocesu su{enja {uma. To sve predstavljaizazov i osnovu za dalji rad svih {umar-skih stru~njaka koji se bave problemati-kom kitnjakovih {uma, u cilju obezbe|e-nja trajnosti gazdovanja (odrìvog razvo-ja) i osiguranja stabilnosti ovih zna~ajnih{umskih ekosistema.

Monografija o hrastu kitnjaku u Srbijise preporu~uje svim nau~nim institucijamai preduze}ima koja se bave {umarstvom,preradom drveta i za{titom prirodnih re-sursa, kao i {iroj ~itala~koj publici. �

Prikaz monografije

HRAST KITNJAK U SRBIJI

Prof.dr Rade Cvjeti}anin


OVE godine firma M.A.S.S. ALATI iz Beograda }e napu-niti 15 godina postojanja, uspe{nog rada i razvoja.Firma je osnovana 1993. godine i u po~etku se zvala

M.A.S.S. TRADE, da bi ubrzo poromenila ime u M.A.S.S.ALATI pri ~emu je ve} u nazivu jasno nagla{en osnovni pro-gram poslovanja ovog preduze}a.

- Na{a osnovna deletnost je veleprodaja i maloprodajakompletnog alata za drvnu industriju i proizvodnju name-{taja, zatim za gra|evinarstvo, obradu metala i automobil-sku industriju, kao i alata druge profesionalne i specijalnenamene. U na{em programu su kvalitetni alati nekoliko po-znatih proizvo|a~a alata iz Nema~ke. Kada je re~ o alatuza obradu drveta, tu su prvenstveno alati nema~ke firmeFESTOOL koja proizvodi elektri~ni ru~ni alat za povr{inskuobradu drveta i koja je, sigurno, u tom delu, vode}i evrop-ski brend. FESTOOL je pro{le godine obeleìo 80 godinapostojanja, dok je poznati proizvo|a~ pi{tolja za farbanjefirma SATO pro{le godine obeleìla punih 100 godina po-stojanja. Uz dugogodi{nju saradnju mi smo od na{ih doba-vlja~a usvojili niz pravila poslovnog pona{anja, {to kvalitetuna{e ponuda daje posebnu dimenziju. Tu prvenstveno mi-slim na korektan odnos prema na{im kupcima, obuku ka-drova, zatim prezentaciju alata na terenu, obezbe|en lager

rezervnih delova i servis, izuzetno {irok lager, odnose sajavno{}u i marketing, kao i sve drugo {to prati kvalitet ala-ta koji je u na{oj ponudi – obja{njava vlasnik i direktor fir-me M.A.S.S. ALATI, gospodin Ljubo{a Jovanovi}.

Spomenimo tako|e da je u ponudi firme M.A.S.S. ALATIproizvodni program firme BOSCH, a, kao {to je poznato, radise o kvalitetnim ru~nim alatima. Tu je i program firme RUKOsa kompletnim i kvalitetnim asortimanom reznog alata.

Alati za


Zna~ajno je ista}i da su M.A.S.S. ALATI krajem pro{le go-dine dobili generalno zastupni{tvo za uvoz i distribuciju fen-ova za varenje koji se naj~e{}e koriste u gra|evinarstvu i zapostavljanje izolacija. Ove fonove proizvodi firma LEISTER iz[vajcarske.

Treba re}i da je veliki broj preduze}a koja se bave pre-radom drveta i proizvodnjom name{taja u firmi M.A.S.S.ALATI prepoznao pouzdanog partnera, a to zna~i da zastu-pamo i distribuiramo kvalitetan alat poznatih svetskihbrendova, kaè na{ sagovornik.

Takva praksa }e u ovoj porodi~noj firmi biti nastavljena,a saznali smo pone{to i o planovima i nameri vlasnika ovogpreduze}a o ~emu }emo rado pisati u nekom od narednihbrojeva na{eg ~asopisa. �

M.A.S.S. ALATI Beograd – 15 godina na trì{tu Srbije

U ponudi firme M.A.S.S. ALATI je {irok asortiman kvalitetnih alata nekoliko zna~ajnih svetskih brendova.Ve} nekoliko godina zaredom ova firma svojim poslovnim partnerima i posetiocima Sajma name{taja nudi {irok asortiman kvalitetnih alata za profesionalnu upotrebu.

Uz veleprodaju firma M.A.S.S. ALATI ima sopstvenu maloprodaju alata u Beogradu i Svilajncu, a program ove firme se moè na}i u velikom broju maloprodajnih objekata {irom na{e zemlje.

M.A.S.S. ALATIDragoslava Srejovi}a 83b · 11060 Beograd

tel/fax: +381 (0)11 277 25 94 · 277 18 02 · 297 00 62 · 297 00 63e-mail: [email protected] · www.massalati.co.yu

profesionalce


NAKON pretrpljenog {oka izazvanog naglim prodorom name-{taja iz Kine, vode}e evropske zemlje u proizvodnji name-{taja kreirale su strategiju osvete proizvo|a~ima name{taja

sa Dalekog Istoka u kojoj je centralno mesto zauzela Indija kaodruga najmnogoljudnija zemlja u tom regionu.

Tokom 2006. i 2007. godine mnoge privredne delegacije izItalije, Nema~ke, Francuske i ê{ke Republike boravile su u Indijisa ciljem sagledavanja trì{nih potencijala za nastup svojih proiz-vo|a~a na ovom trì{tu. Posebno aktivne bile su privredne dele-gacije iz Italije koje su organizovale i nastup svojih proizvo|a~ana sajmovima name{taja u najve}im gradovima u Indiji, kao i na-stup proizvo|a~a name{taja iz Indije na sajmu name{taja u Udi-nama tokom septembra 2007. godine.

U cilju sagledavanja osnovnih trì{nih potencijala Indije kadaje u pitanju potro{nja name{taja, u nastavku je dat njegov kratakprikaz koji moè biti od koristi i proizvo|a~ima name{taja u Srbiji.Ovo tim pre {to je Indija trenutno na sedmom mestu u svetu kaodestinacija po atraktivnosti za direktna strana ulaganja i jednaod destinacija u svetu u kojoj se o~ekuje najve}a stopa rasta po-tro{nje name{taja u narednih deset godina.

Trì{te Indije podeljeno je u pet klasa, sa stanovi{ta kupovnemo}i doma}instava (prema National Council of Applied EconomicReserach):

- Prvu klasu sa~injavaju bogati potro{a~i sa prihodima iznad5.600 US$ per capita. Procene su da takvih doma}instava u Indijitrenutno ima oko 6 miliona.

- Drugu klasu sa~injavaju potro{a~i sa prihodima od 1.000-5.600 US$ per capita. Procene su da se broj doma}instava u ovojklasi kre}e oko 75 miliona.

- Tre}u klasu sa~injavaju doma}instva sa prihodima od 500-1.000 US$ per capita, a njihov broj procenjuje se na 78 miliona.Ova klasa predstavlja ujedno i najbrojniju klasu potro{a~a.

- êtvrtu klasu sa~injavaju doma}instva sa prihodima od 360-500 US$ per capita, a njihov broj iznosi oko 33 miliona.

- Petu i najsiroma{niju klasu sa~injava 17 miliona doma}insta-va sa prihodima ispod 360 US$ per capita.

Stalni rast potra`nje za name{tajem rezultat je izraènih po-treba doma}instava ali i naglog razvoja stambene izgradnje, po-sebno u gradovima. Naime, prema planovima Vlade u narednih15 godina o~ekuje se izgradnja oko 140 miliona stambenih jedi-nica ili oko 10 miliona godi{nje.

Uporedo sa rastom stambene izgradnje rasla je i izgradnjaposlovnih objekata kao rezultat pove}ane tra`nje za kadrovimaiz oblasti informacionih tehnologija (IT). Procene su da }e u na-rednih pet godina biti izgra|eno oko 55 miliona m2 poslovnogprostora za ove potrebe.

Dodatnom rastu potra`nje za name{tajem doprinosi i sektorturizma koji predstavlja va`nu privrednu delatnost sa u~e{}em od5,3% u GDP Indije. Broj stranih turista koji je posetio Indiju u2006. godini iznosio je 4,4 miliona. Razvoj turizma za bogatu isrednje bogatu klijentelu uticao je na izgradnju i renoviranjebrojnih hotela.

Za potrebe doma}eg stanovni{tva intenzivirana je izgradnjavelikih {oping molova. O~ekivanja su da }e do 2010. godine u In-diji biti oko 600 {oping molova.

Navedene brojke i kratki komentari pokazuju da }e potra`njaza name{tajem u narednih 15 godina u Indiji biti u stalnom rastu.Deo te potra`nje bi}e zadovoljen doma}om proizvodnjom, a deouvozom name{taja.

Proizvodnja name{taja u Indiji predstavlja jednu od zna~ajni-jih industrijskih grana koja beleì velike stope rasta. Za posled-njih pet godina stopa rasta proizvodnje name{taja je udvostru~e-na, a prognoze pokazuju njen dalji rast do 2010. godine. Za2008. godinu predvi|ena je stopa rasta od 8% .

U strukturi proizvodnje name{taja najzna~ajnije mesto pripa-da ku}nom name{taju sa u~e{}em od 62% (2006.), a slede kance-larijski i kuhinjski name{taj sa 15% i 8% (grafikon).

Najve}i deo proizvodnje name{taja se plasira na doma}e trì-{te, a oko 20% se izvozi. Izvoz name{taja je u porastu sa te`njomda dostigne 500 miliona US$ do kraja 2008. godine.

Najzna~ajnije zemlje u koje se izvozi drveni name{taj su ze-mlje Evropske unije sa u~e{}em od oko 60%, dok se 30% izvozi uSAD. Od zemalja Evropske unije oko 45% ukupnog izvoza ostva-ruje se u Francusku, Italiju, [paniju, Nema~ku i Holandiju.

Istovremeno sa rastom potro{nje name{taja rastao je i njegovuvoz. U 2006.godini on je iznosio 200 miliona US$ i u odnosu na2003. godinu pove}an je za 2,5 puta. Name{taj se najvi{e uvozi izMalezije koja je u~estvovala sa 24% u ukupnom uvozu u 2006.godini, a slede Kina (17%) i Italija sa u~e{}em od 10%. Od ostalihzemalja iz Evrope zna~ajnije u~e{}e imaju Nema~ka (5%) i ê{kaRepublika (3%). Iz Italije se uvoze najvi{e kuhinje, kancelarijskiname{taj i kreveti. U odnosu na 2000. godinu Italija je pove}alaizvoz name{taja u Indiju za 10,2 puta.

Distribucija name{taja obavlja se najve}im delom preko vele-trgovina koje imaju svoje prodajne agente koji uspostavljaju po-slovnu saradnju sa prodavcima na malo. �

Indija – NOVO trì{te za izvoznike name{taja iz Evrope

PI[E: prof. dr Branko Glavonji}

Autor ovog teksta je vanredni profesor na [umarskom fakultetu u Beogradu

UU~~ee{{}}ee ((%%)) ppoojjeeddiinniihh kkaatteeggoorriijjaa

uu uukkuuppnnoojj pprrooiizzvvooddnnjjii nnaammee{{ttaajjaa uu IInnddiijjii 22000066.. ggooddiinnee


Bajcevi se naj~e{}e na-nose ~etkom, prskanjem ilivaljanjem. U industriji sekoriste druge, vrlo speci-fi~ne tehnologije, u zavi-snosti od vrste proizvoda iprimenjenog bajca.

Nano{enje bajca ~etkom

Mada je metod nano{enja~etkom u profesionalnom la-kiranju uglavnom is~ezao, onse jo{ uvek relativno ~esto ko-risti za bajcovanje. Ovaj me-tod se posebno koristi za baj-covanje povr{ina komplikova-nog oblika. Nano{enje prska-njem bi u ovakvim slu~ajevi-ma prouzrokovalo stvaranjavrtloga u uglovima, {to bi do-velo do nejednake distribuci-je, sa svetlijim prugama na li-nijama vrha. Ako se bajc na-

nese ~etkom, povr{ina }e bitijednomerno obojena.

Bajc obi~no ima mali suviostatak i drvo ga potpuno ap-sorbuje. Zbog toga se tragovikoje ostavljaju dlake ~etke nevide kada se koristi ~etka zanano{enje, {to nije slu~aj ka-da se ~etka koristi za nano{e-nje laka. Bajc bi trebalo nane-ti na povr{inu u debelom slo-ju, a zatim ga treba razmazatii poravnati dugim pokretima~etke u pravcu vlakana. Trebakoristiti ~etke sa veoma me-kom dlakom.

Prednosti i nedostaci kori-{}enja ovog metoda su tipi~ne

za nano{enje te~nih materija-la ~etkom.

Nano{enje bajca prskanjem

Za nano{enje bajca prska-njem obi~no se koriste kon-vencionalni pi{tolji za lakiranjeili pumpe koji rade na niskompritisku sa pi{toljima sa me{a-njem vazduha – airmix. Ovatehnika se uglavnom koristi zabajcovanje ravnih povr{ina.

U pore|enju sa nano{e-njem ~etkom, prskanjem sepostiè ve}a produktivnost,mada se prskanjem proizvoddosta i rasipa. Mora se izbe}i

nastanak turbulencije, poseb-no ako predmet ima }o{kove.Zato treba raditi sa relativnoniskim pritiskom od oko 2 –2,5 bara, a dizne treba da bu-du manje od onih koje seobi~no koriste za nano{enjelaka, izme|u 1,3 i 1,5 mm.

Ravnomerna obojenost sedobija ~ak i u zonama ve}eapsorpcije kada se bajc nanosiprskanjem, tj. ista koli~inabajca se nanosi po celoj povr-{ini. S druge strane, boja }eizgledati tamnija ako se bajcnanese ~etkom u zonama gdedrvo apsorbuje ve}u koli~inuproizvoda (na ivicama ili blizu~vorova, npr.). Koli~ina koju

NEKOLIKO SAVETA KAKO DA DOBIJETE SAVR[ENO OBAJCOVANO DRVO

Kada predmet furnirate po-stavljanjem furnirskih listovau suprotnim smerovima da bidobili simetri~an izgled, ~estomoète primetiti da bajc nalevoj i desnoj strani nije isti.Ovo se de{ava zato {to su po-re furnira koji je okrenut nao-pako nagnute prema suprot-noj strani. Za ovaj problemnema efikasnih re{enja - jedi-no re{enje je da popravite bo-ju posle nano{enja prvog slojabajca ili da nanesete bajc uboji kao zavr{ni sloj.Da bi postigli jednoobraznobajcovanje, va`no je da furni-ri ili masivno drvo poti~u odistog debla.Pre bajcovanja, drvo trebaravnomerno da obrusite kori-{}enjem brusnog papira kojiima malo ve}a zrna (N0 120-150).Uvek treba brusiti u smeruprotezanja vlakanaca. Bru{e-nje popre~no na vlakancastvara sitne brazde koje se vi-de i posle nano{enja bajca.Uvek koristite novi brusni pa-pir. Ako je brusni papir istro-{en on }e povr{inu ugla~ati,

{to dovodi do nejednake ap-

sorpcije bajca i stvaranja mrlja.

[to su zrna grublja, to }e po-

vr{ina bolje propu{tati bajc,

tako da }e zavr{ni izgled biti

tamniji.

Vrsta abrazivnog sredstva,

stepen u kome je nanet po

papiru koji sluì kao podloga,

tip ma{ine, brzina obrade

predmeta kroz brusilicu i pri-

tisak trake, sve su to promen-

ljive koje mogu da izazovu

velike razlike u upijanju bajca

i razlike u zavr{noj boji. Zato

njihova vrednost mora biti

konstantna sve dok se proces

obrade potpuno ne zavr{i.

2. Po zavr{enom bru{enju

pa`ljivo uklonite pra{inuAko u porama ostane i naj-

manja koli~ina pra{ine od

bru{enja, one }e u ve}oj meri

upiti bajc, {to }e dovesti do

stvaranja tamnih ta~aka. Kod

nekih egzoti~nih vrsta drveta,

pra{ina od bru{enja moè ~ak

i da spre~i upijanje bajca.

3. Nano{enje bajca na ravnepovr{ine mora uvek po~etiod ivicaAko radite na horizontalnimpovr{inama, uvek radite oddna prema vrhu. Kada se kori-sti pi{tolj za prskanje, va`no jenaneti bajc u dva sloja, kakobi bio ravnomerno razliven.Ako horizontalne povr{ineimaju pruge ili vertikalni de-zen, prvo nanesite bajc na tepovr{ine, a zatim ravnomernona celu povr{inu.Drvo u ivi~noj zoni upija vi{ebajca od povr{ina paralelnihsa podu`nom osom. Ovaj fe-nomen je uzrok ve}e oboje-nosti ovih ta~aka, {to je naro-~ito vidljivo ako se bajc nano-si ~etkom ili sun|erom. Akokoristite ~etku, na ove povr{i-ne nanesite bajc koji je vi{erazblaèn.Ovaj fenomen }e biti manjevidljiv ako se bajc nanese pr-skanjem, jer }e naneta koli~i-na biti ista za celu povr{inu.Nano{enje ~etkom, krpom ilisun|erom je bolje re{enje akoèlimo da pore drveta buduvi{e nagla{ene, ili ako su po-vr{ine vrlo sloène. Kao {to

PI[E: prof. dr Milan Jai}

Tehnike bajcovanja DEKORATIVNA POVR[INSKA OBRADA DRVETA

1. Pa`ljivo izaberite drvoPlavkasto, izuzetno sun|era-sto drvo sa tragovima smolena povr{ini nije pogodno zabajcovanje. Prisustvo mekogdrveta ili nepravilan tok vla-kanaca imaju za posledicunejednaku obojenost.Ako se drvo furnira, mora sespre~iti da lepak probije izpora. Lepak ne upija bajc, ta-ko da }e pore ostati neoboje-ne. Ovaj se problem veoma~esto javlja, posebno kada sekoristi karbamidni lepak. Dabi ovakav problem spre~ili,koristite sme{u lepka sa ve-}om koli~inom punila (bra{na)i manje vode. Lepak nanesiteu najmanjoj mogu}oj koli~ini.Jo{ jedan savet koji vam daje-mo je da dodate 15-20% poli-vinil-acetatnog (PVA) lepka,uz napomenu da koristite le-pak bez alkalnih mineralnihpunioca koji mogu da ometukiselinski katalizacioni proceskarbamidne smole. Savetuje-mo vam i da se konsultujetesa proizvo|a~em lepka prenego {to po~nete da radite.

januar 2008.

smo ve} rekli, vazduh u pi{to-lju za prskanje stvara vrtlogekod nepopunjenih uglova udrvetu, {to spre~ava da se ba-jc ravnomerno rasporedi.

4. Uvek unapred pripremite

dovoljnu koli~inu bajca u è-

ljenoj nijansiAko se za vreme rada morapripremiti i dodatna koli~inabajca, moè do}i do gre{akapri me{anju i stvaranja razli-~itih nijansi.Pre i tokom upotrebe bajctreba dobro prome{ati, jer suneke vrste (npr. beli bajc) ve-oma te{ke i mogu da se nata-loè, {to }e dovesti do togada je povr{ina razli~ito nijan-sirana.

5. Razli~ite delove drveta

koji }e kasnije biti

sastavljeni u celinu mora

bajcovati ista osobaRazli~ite osobe razli~ito ruku-ju pi{toljem za prskanje. Na-no{enja bajca mogu izgledatirazli~ito, sa manje ili vi{e upa-dljivom obojeno{}u ako ih iz-vr{avaju razli~ite osobe.

drveta

Autor ovog teksta je redovniprofesor na [umarskom

fakultetu u Beogradu

treba naneti zavisi od vrstedrveta i proizvoda koji se ob-ra|uje. Male koli~ine bajca sarastvara~em koji se brzo su{iili, kao alternativa, vodenibajcevi sa velikim molekulimakoji ne mogu da u ve}oj meriprodru u drvo koriste senpr. za bukvu ili tre{nju, kojese odlikuju nejednakom povr-{inskom apsorpcijom.

Kada se bajcuju sklopljeniproizvodi (npr. stolice), bajc senanosi potapanjem ili se pr-ska pi{toljima sa elektrostati~-kim raspr{ivanjem. Ova teh-nologija u kombinaciji sa od-re|enim bajcom daje veomaujedna~en efekat bojenja.

U proizvodnji gra|evinskestolarije (prozora - ramova) ~e-sto se koriste ure|aji sa rotaci-onim raspr{iva~ima (diznama).Pri nano{enju bajc se raspr{avau vrlo sitne ~estice, zahvaljuju-}i centrifugalnoj sili, i na tajna~in omogu}ava se prodira-nje bajca u dovoljnoj meri.

Nano{enje bajca valjanjem, sun|eromili krpom

Kada se u industrijskojproizvodnji mora bajcovatiravna povr{ina, proizvod senanosi posebnim ma{inamakoje ga raspore|uju po povr{i-ni velikim valjcima. Bajcevi kojise koriste za ovakve ma{inepripremljeni su na specifi~anna~in.

Nano{enje sun|erom ili kr-pom se koristi kada èlimo dapostignemo ravnomernost bo-je i/ili kada èlimo da se poreistaknu, da se vi{e vide. Po{tose bajc nanese na povr{inu udebelom sloju ~etkom ili pr-skanjem, vi{ak se uklanja sun-|erom ili krpom bez dla~ica.

Ako je boja ista, ovom teh-nikom }emo posti}i svetlije ni-janse nego ako koristimo ~et-ku ili prskanje, a i zavr{ni efe-kat }e biti ravnomerniji. Ne sa-mo da krpe ili sun|eri otkla-njaju svaki vi{ak iz pora poro-znog drveta, ve} imaju i odlikepunioca, zbog ~ega su i samepore vidljivije. Bajcu koji }e setretirati metodom krpe ili sun-|era potrebno je dosta vreme-na za su{enje da bi majstormogao da obavi svoj posaodok je on jo{ uvek u te~nomstanju na povr{ini. �


KRAJEM protekle godinefirma ELEKTROLUKS izIvanjice obeleìla je pet-

naest godina postojanja,uspe{nog rada i razvoja. Ovopreduze}e je 29. decembra1992. godine osnovao gospo-din Dejan Mari~i}, koji je idanas vlasnik i direktor firmeELEKTROLUKS. Zahvaljuju}ibogatom iskustvu on je do-prineo razvoju preduze}a ko-je posluje stabilno i uspe{no ikoje je na na{em trì{tu po-stalo jedan od lidera u proiz-vodnji monta`nih objekatasvih namena. Od petnaestgodina postojanja ELEKTRO-LUKS se proteklih sedam go-dina isklju~ivo bavi proizvod-njom monta`nih ku}a gde je

da veliki broj firmi ima sli~anproizvodni program, {to naspodsti~e da se kvalitetomsvojih proizvoda izdvajamood konkurencije. U tom prav-cu ELEKTROLUKS je izgradioproizvodnu halu koja }e umnogome doprineti pobolj-{anju kvaliteta proizvodnje ipostavljanju novih standardai merila u proizvodnji monta-`nih objekata. U prethodnojgodini kupljena je proizvod-na linija sa visokoproduktiv-nim ma{inama italijanske fir-me Paoloni. Linija }e namomogu}iti da zaokruìmoproces proizvodnje, da znat-no pobolj{amo produktivnosti kvalitet na{ih proizvoda.

Posebno treba ista}i da jeELEKTROLUKS jedan od osni-va~a i suvlasnika Agencije zadrvo Srbije, koja danas imavelike mogu}nosti i uticaj narazvoj drvne industrije i zva-ni~no je priznata kao klasterdrvoprera|iva~a. Sa Agen-cijom za drvo ELEKTROLUKSostvaruje zna~ajnu saradnju iima zajedni~ki nastup na saj-movima gra|evine. Imali sudva puta zajedni~ki nastupna Sajmu gra|evine u Beo-gradu, a u Ni{u je ELEKTRO-LUKS nastupao samostalno.

10.000 kvadratnih metarastambenog i poslovnog pro-stora na razli~itim lokacijama.Firma u najve}oj meri u~e-stvuje na trì{tu Srbije i CrneGore, a u planu su objekti uHrvatskoj, kao i u zemljamaEvropske unije (Francuska,Slovenija, Bugarska…).

- U ponudi na{e firme jeveliki broj tipskih ku}a, a ba-vimo se projektovanjem i iz-gradnjom monta`nih objeka-ta svih vrsta po zahtevu i è-lji kupca – kaè Dejan Mari-~i}, vlasnik i direktor firmeELEKTROLUKS iz Ivanjice. -Poznato je da ovaj kraj imadugu tradiciju i iskustvo uproizvodnji monta`nih obje-kata, isto kao {to je poznato

drvo dominantan gra|evinskimaterijal. Ovakvi objekti suzdravi za stanovanje i rad, au nekim zemljama razvijenogsveta ~ak 95% stambenihobjekata je od drveta.

Danas ELEKTROLUKS za-po{ljava 45 radnika sa ten-dencijom rasta. Broj zaposle-nih je za proteklu godinuskoro udvostru~en isto kao{to je udvostru~en i obim po-slova. Firma je u permanent-nom razvoju i poseduje sop-stveni proizvodni pogon od1000 metara kvadratnih i,kao {to smo ve} naveli, bavise isklju~ivo proizvodnjommonta`nih objekata svih na-mena. U 2007. godini ovopreduze}e je izgradilo preko

Uspe{na proizvodnja monta`nih

Firma ELEKTROLUKS iz Ivanjice obeleìla 15 godina

Neke od monta`nih ku}a koje je izgradilo preduze}e ELEKTROLUKS iz Ivanjice

Nova proizvodna hala i oprema }e omogu}iti ve}u produktivnost i kvalitet proizvoda


Tako|e treba ista}i zna~ajnaiskustva ste~ena kroz nastupove firme u Ukrajini, na saj-mu drvenih monta`nih ku}a,odrànom u Kijevu pretpro-{le jeseni.

- [to se ti~e same gradnjena{ih monta`nih objekata,treba re}i da je prednostovakve gradnje nad klasi~-nom o~igledna, a objekti kodkojih je drvo dominantangra|evinski materijal imajusvoje utemeljenje u na{emtradicionalnom graditeljstvu– obja{njava gospodin Mari-~i}. - Na{a ponuda obuhvatakompletnu izradu elemenatasa osnovnim i pomo}nim ma-terijalom, prevozom i monta-òm, a na kupcu je da izabe-re stepen zavr{enosti, odno-sno varijantu izrade, bez za-natskih radova ili varijantuklju~ u ruke. Veliki broj na{ihklijenata se opredeljuje zavarijantu klju~ u ruke, a topotvr|uje da smo kod kupa-

ca stekli adekvatno povere-nje i daje nam sigurnost uposlovanju... Prednosti mon-ta`nih objekata su prvo, brzagradnja i povoljne cene kojesu ~ak vi{e od tre}ine jeftini-je u odnosu na klasi~nu grad-nju. Drugo, monta`ni objektiimaju dobru termi~ku izolaci-ju koja omogu}ava u{teduenergije za grejanje i do40%. Ispitivanja su pokazala

da je ovakav zid ekvivalent

zidu od pune opeke debljine

preko 160 cm. Dalje, odpor-

nost monta`nih objekata na

zemljotrese je ve}a i lak{e je

odràvanje, a ovakve ku}e su

ekolo{ki zdravije za ìvot i

rad, {to potvr|uje ~injenica

da je ovakva gradnja u razvi-

jenom svetu izuzetno ~esta –

kaè na{ sagovornik.

Vlasnik preduze}a ELEK-TROLUKS ima viziju nepresta-nog napretka i razvoja, uvo-|enju novih tehnologija i za-po{ljavanju mladih stru~nja-ka, {to }e dugoro~no dopri-neti generalnom unapre|e-nju poslovanja u sve o{trijimuslovima konkurencije. Nemasumnje, ciljevi ove firme ima-ju ~vrsto utemeljenje, veruje-mo da su realno postavljeni ida }e biti ostvareni. To dosa-da{nje iskustvo i praksa por-vr|uju.

– Te{ko je, ali nije nemo-gu}e… Nemogu}e, to je na{cilj – zagonetno i sigurno ka-è na{ sagovornik. �

objekata svih vrsta

uspe{nog rada i razvoja

Brza gradnja i povoljne cene, dobra termi~ka izolacija

i velike u{tede energije, otpornost na potrese i lako odràvanje,

samo su neke od brojnih prednosti ekolo{ki zdravih i za ìvot

i rad pogodnih monta`nih objekata firme ELEKTROLUKS

iz Ivanjice. Ova firma je pro{le godine izgradila preko

deset hiljada kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora,

{to je skoro dva puta vi{e nego godinu pre.

U tom odnosu je pove}an i broj zaposlenih, a to su

dovoljne preporuke i indikatori razvoja.Dejan Mari~i}, vlasnik

i direktor firme ELEKTROLUKS iz Ivanjice

ELEKTROLUKS naj~e{}e gradi po sistemu klju~ u ruke

ELEKTROLUKS d.o.o. � V. Marinkovi}a 154, 32250 Ivanjicatel/fax: 032 660 185 � mob: 063 651 891

www.montaznekuce-eluks.co.yue-mail: [email protected]

januar 2008.

VODORAZREDIVI PREMAZI ZASPOLJA[NJU UPOTREBU

Vodorazredivi lakovi predstavlja-ju grupu ekolo{kih premaza, koji sadr-è minimalne koli~ine organskih ras-tvara~a, ne poseduju otrovne i samo-zapaljive materije. Prednosti vodenihpremaza su: znatno ve}a trajnost uspolja{njim uslovima, smanjena emisi-ja rastvara~a, ve}e zadràvanje nivoasjaja, film vremenom ne menja boju(ne ùti), ujedna~enost boje je znatnove}a, ima izuzetnu elasti~nost, nisupodlo`ni odlepljivanju filma od pod-loge, nisu zapaljivi, popravke na zavr-{enim povr{inama su znatno lak{e ioprema se pere vodom.

Lakovi za spolja{nu upotrebu kojise razre|uju vodom predstavljaju vo-denu disperziju akrilnih smola, koje ka-da se nanesu na drvo stvaraju film udve faze:

– Prva faza je isparavanje vode izfilma.

– Druga je mehani~ka fuzija ~esti-ca smole u disperziji.

BRU[ENJE I PRIPREMA STOLARIJE

Bru{enje drveta pre nano{enja im-pregnanta treba izvr{iti brusnim papi-rom granulacije 150-180. Kada se nadrvo nanesu premazi koji u sebi imajuvode, oni mogu prouzrokovati podiza-nje vlakana. Najlak{i na~in da se otklo-ni ovaj problem je da se izme|u dvefaze bru{enja drvo navlaì mlakom vo-dom, osu{i i obrusi. Bru{enje se vr{i pa-pirom od aluminijum-cink-stearata i ni-je poèljno brusiti ~eli~nom vunom.

Temeljni lak se brusi granulacijom240-320, 24 h posle nano{enja, a u za-grejanim prostorijama i na temperatu-rama vi{im od 25°C i nakon 6-8 h.

NANO[ENJE VODENOG LAKA

Vodeni lak mogu}e je nanositistandardnom opremom (gravitacionimpi{toljem), pi{toljem sa nadpritiskom ilimembranskom pumpom. Optimalniotvor dizne je 2 do 2,5 mm, pritisak je3 do 4,5 bara. Kod nadpritiska dizna je

LAKIRANJE DRVETA

januar 2008.

od 1,3 do 1,8 mm, pritisak u posudi salakom je 2 do 3 bara.

Kod ve}eg obima proizvodnjepreporu~uje se airless pumpa. Pritisaku airless pumpi je od 100 do 160 bara,a otvor dizne je 11 do 18. Poèljno jeda pumpa poseduje predgreja~e itemperatura laka ne bi trebalo da bu-de vi{a od 35°C.

Vodeni lakovi za spolja{nju upo-trebu se nanose u debelom filmu (do300 μm) pa je potrebno da sve ivicebudu zaobljene (radijus R3 ili konus 3mm) da bi se dobio ravnomeran na-nos laka.

GRE[KE I PROBLEMI PRILIKOMRADA SA VODORAZREDIVIMPREMAZIMA

Ve}ina proizvo|a~a vodenih lako-va preporu~uje toniranje bezbojnogzavr{nog laka, jer paste u sebi sadrètransparentne okside gvo`|a koji suUV stabilni. Povr{ine koje su lakiranepigmentiranim zavr{nim lakovima nemenjaju boju i duè traju.

U slu~aju pojavljivanja belih flekana lakiranoj povr{ini lak ne treba dira-ti. Kada se spolja{nji uslovi pobolj{ajuvlaga iz filma ispari i lak postaje tran-sparentan. Ova pojava se moè znatnoumanjiti ako su uslovi za nano{enje la-ka optimalni (temperatura, vla`nost uprostoriju, debljina nanosa i drugo).

Prilikom kori{}enja vodenih lako-va na drvetu koje ima puno tanina(hrast, jasen, meranti…) vodeni lakovi~esto apsorbuju ove materije iz drveta,menjaju mu boju i uti~u na kvalitet itrajnost lakirane povr{ine. Kod ovih vr-sta drveta obavezno je naneti bezbojnitemeljni lak preko impregnanta.

êtinari sadrè velike koli~inesmola (bor, ari{, smr~a…) koje vreme-nom izlaze na povr{inu drveta. Na timmestima se pojavljuju fleke koje nema-ju uticaja na kvalitet nanetog laka.

Vodeni lakovi zru nekoliko mesecii za to vreme mogu da apsorbuju vla-gu iz vazduha, zbog toga je mogu}eda lakirana povr{ina ostaje zamagljenai beli~asta.

Nije poèljno da se vodeni lak na-nosi na temperaturama niìm od 15°C ikada je vla`nost vazduha ve}a od 70%.

U zimskim mesecima poèljno jeda se lak pre nano{enja zagreje natemperaturu od 25 do 35°C i da se raz-re|uje mlakom vodom.

Vodene lakove ne treba mu}kati,ve} samo me{ati jer se u tom slu~ajupojavljuju mehuri na lakiranoj povr{ini.Mehuri se mogu pojaviti i ako sveè la-kirane elemente izloìmo direktnojsun~evoj svetlosti.

Bobice, mehuri}i na filmu, belefleke i drugo, mogu se javiti kada sekoristi neadekvatna oprema.

Poèljno je da korisnici testirajulakove na maloj i neupadljivoj povr{inidrveta pre aplikacije na celu povr{inu.

ÛVANJE VODENIH LAKOVA

Vodeni lakovi i impregnanti se~uvaju na temperaturi vi{oj od 5°C iniòj od 35°C. Poèljno je da posudesa lakovima budu podignute sa be-tonske podloge (na paletama) i da suzatvorene.

Kada se otvori originalno pako-vanje sa vodenim premazom lak i im-pregnant su izloèni spoljnjem uticajui postaju pogodni za razvoj gljivica ibakterija. Pojava promene boje (za-mu}enje), mirisa i viskoziteta siguranje znak da je lak zaraèn i neupotre-bljiv. Ova pojava se moè smanjiti dr-ànjem laka na niìm temperaturama5 do 10°C, a mogu}e je i u lak i im-pregnant staviti fungicide i bakterici-de koje preporu~uje proizvo|a~ laka.

ODR@AVANJE DRVETA LAKIRANOG VODORAZREDIVIM PREMAZIMA

Stolarija se o~isti blagim rastvo-rom PH neutralnog te~nog deterdèn-ta, na koji se posle su{enja nanosisredstvo za za{titu od vode i UV zraka.Sredstvo za za{titu se naj~e{}e izra|ujeod neutralnih silikona ili neoprenskihzaptiva~a (zbog svoje vodoodbojno-sti). Stolarija se ~isti i {titi 1 do 2 putagodi{nje.

Za{titu drvenarije ne bi trebalovr{iti na temperaturama niìm od15°C i u vreme direktne izloènostisun~evoj svetlosti.

PRIPREMIO: \or|e Ili} dipl. ing.

VODORAZREDIVIM PREMAZIMA


SSrreebbrreenniiccaa

Formirano Udruènje–klaster {umarstva

i drvoprera|iva~a DRINA–DRVO

Polovinom pro{le godine osnovano je Udruènje/klaster {umar-stva i drvoprera|iva~a regije Srebrenice, Bratunca i Mili}a DRINA-DRVO. Udruènje je nastalo iz potrebe same industrije i kao rezul-tat serije radionica, konferencija, diskusija i studijskih putovanja or-ganizovanih od strane UNDP/SRRP, a kao podr{ka stvaranju pro-duktivne i odrìve drvne industrije. ^lanovi Udruènja su poslovnisubjekti aktivni u drvoprera|iva~koj delatnosti sa podru~ja op{tinaSrebrenica, Bratunac i Mili}i.

Firme imaju {irok spektar proizvodnih aktivnosti u okviru drvo-prerade (pilane, proizvodnja rezane gra|e, proizvodnja stolarije,elemenata, briketa i ostalih finalnih proizvoda od drveta).

Po~etni period je obeleèn radom na registraciji Udruènja ianalizom {umarstva i industrije prerade drveta. Kreirana je bazapodataka kao osnov za dalje i dublje analize. Klaster je svoju misi-ju, vizije i ciljeve prezentovao na dva privredna sajma, u Srebrenicii Bratuncu.

Misija Udruènja je da objedinjavaju}i sve relevantne faktore uoblasti {umarstva i drvoprerade, putem pruànja usluga u obezbe-|enju informacija, poslovnih kontakata i predstavljanja klastera,doprinese boljoj konkurentnosti sektora uz primenu savremenihtehnolo{kih i ekolo{kih principa uz otvaranje mogu}nosti za kreira-nje novih radnih mesta sa jednakim {ansama za sve.

Pravilnim menad`mentom i usvajanjem evropskih standardau {umarstvu i drvnoj industriji ste}i }e se razvijeni pristupi kojivrednuju i {tite funkciju {uma sa aspekta za{tite okoline i biodi-verziteta.

PPrriijjeeddoorr

Ambiciozni ciljevi klastera DRVO-PD

Udruènje, odnosno klaster DRVO-PD iz Prijedora postoji vi{eod dve godine, a ima 23 aktivna ~lana. Sa ambicijom da postanenajja~e poslovno udruènje drvoprera|iva~a na podru~ju severoza-padnog dela Republike Srpske i BiH kao i da bude prepoznatljivopo stepenu razvoja drvne industrije i kvalitetu finalnih proizvodaod drveta, ovo udruènje/klaster je u protekloj godini imalo niz ak-tivnosti me|u kojima izdvajamo izradu strategije razvoja drvne in-dustrije u okviru strategije razvoja op{tine Prijedor.

Ovaj klaster izdaje svoj INFO BILTEN u ~ijoj smo elektronskojformi pro~itali o aktivnostima udruènja u pravcu prilago|avanjaobrazovanja potrebama lokalne privrede. Inicijativa za uvo|enjerazreda za obrazovni profil stolar nije urodila plodom i pored po-dr{ke udruènja, lokalnih firmi, ministarstva i {kole. U obrazloènjuza neuspeh se navodi slab odziv osnovaca za upis na zanatska za-nimanja, lo{a promocija, ali i nepo{tovanje usvojene politike upisau~enika u srednje {kole.

Ina~e, osnovni ciljevi postojanja udru|enja/klastera DRVO-PDsu poslovno povezivanje, edukacija, razmena informacija i unapre-|enje poslovanja i uslova za preduze}a i preduzetnika koji se bavepreradom drveta i proizvodnjom name{taja. U tom smislu ova aso-cijacija privrednika je otvorena za saradnju sa privrednicima i sli~-nim asocijacijama iz regije, pa je u septembru pro{le godine imalaradnu posetu Drvno-tehnolo{kom udruènj u Zadru. O ovoj posetikao i o u~e{}u na sajmovima i drugim aktivnostima klastera DRVO-PD vi{e informacija moète pro~itati na njihovom sajtu. O~ekujemonjihovo aktivno u~e{}e na 4. SABORU DRVOPRERA\IVAÂ u okvi-ru koga }e biti odràna i regionalna konferencija o klasrerima upreradi drveta. Tako|e o~ekujemo da se i ove godine ~lanovi kla-stera DRVO-PD pretplate na ~asopis DRVO-tehnika.

Udruènje/klaster DRVO-PD Prijedor, Zanatska bb, Prijedortel: 99 387 (0)52 241600, fax: 99 387 (0)52 241601

www.drvo-pd.com, e-mail: [email protected]

Pobolj{anje produktivnosti u {umarstvima i drvo prera|iva~kimpreduze}ima }e rezultirati otvaranjem novih radnih mesta.

Razvojem {umarstva i industrije prerade drveta kao strate{kihgrana privrede op{tina Srebrenice, Bratunca i Mili}a }e se pospe{itisocio-ekonomski razvoj ~itave regije.

Planirano je da Udruènje svojim ~lanovima pruì obilje uslugakoje }e rezultirati i boljom regionalnom saradnjom u oblasti {umar-stva, prerade drveta i proizvodnje name{taja.

Ima najava da }e ~kanovi klastera DRINA-DRVO u~estvovatina 4. SABORU DRVOPRERA\IVAÂ i na regoionalnoj konferen-ciji o klasterima koji }e se odràti na Tari od 13. do 16. marta ovegodine.

Udruènje/klaster DRINA–DRVO, kontakt: Nenad Medi}

Srebreni~kog odreda bb, Dom kulture, 75430 Srebrenica

tel/fax: 99 387 (0)56 440-180 i GSM: 99 387 (0)65 802-427

e-mail:[email protected]


VE] godinama postoji te-`nja da se svojstva drvetakao inènjerskog materi-

jala pobolj{aju, da se smanjinjegova anizotropija i ostalanepoèljna svojstva i u tomsmislu da se razvijaju noviproizvodi na bazi drveta i ra-znih polimera.

Nova vrsta kompozita nabazi drveta zasnovana je natehnologiji ekspandiranja dr-veta putem mikrotalasa, im-pregnacije lepkom i otvrdnja-vanja lepka pod pritiskom.Promenom reìma tretmanamikrotalasima i pa`ljivim izbo-rom lepka, mogu}e je proizve-sti kompozit na bazi drvetakoji potpuno odgovara zahte-vima naru~ioca. To je patenti-rana tehnologija koja nosi na-ziv Vintorg.

Vintorg li~i na prirodnodrvo, ali ima ve}u ~vrsto}u,pove}anu trajnost, ujadne~e-nija svojstva, bolju dimenzio-nu stabilnost i otpornost nanapad gljiva i insekata. Ovajproizvod omogu}ava efikasni-je kori{}enje drvnih resursa,pobolj{avanjem karakteristikamanje vrednog drveta.

Kako mikrotalasi deluju na drvo?

Tretman drveta mikrotala-sima jakog intenziteta dovodido promena u strukturi drve-ta. Unutar drveta, mikrotala-sna energija se pretvara u to-plotu koja generi{e vodenuparu pod pritiskom unutar }e-lija drveta. ]elije radijalnogparenhima imaju tanje }elijskezidove u pore|enju sa }elija-ma osnovnog tkiva drveta(traheide, vlakna libriforma isudovi). Usled visokog unutra-{njeg pritiska pomenute }elijeradijalnog parenhima kojeimaju tanke zidove se razara-ju, {to stvara mikropukotinekoje formiraju puteve za laktransport te~nosti i njihovih is-parenja. Na taj na~in drvo po-staje znatno propustljivije zate~nosti i gasove.

Tretman mikrotalasimaproizvodi pove}anje propu-stljivosti od nekoliko hiljadaputa u radijalnom i longitudi-nalnom smeru, u odnosu nanetretirano drvo. Menjanjem ipode{avanjem inteziteta mi-krotalasnog zra~enja mogu}eje kontrolisati broj mikropu-kotina, njihove dimenzije i di-stribuciju. Na taj na~in stvara-

ju se protokoli i reìmi za raz-li~ite aplikacije.

Mikrotalasna energija sekoristi za relaksaciju napre-zanja u trupcima koje su pri-rodna posledica rasta, zaubrzavanje su{enja tvrdih li-{}ara i pobolj{anje impregna-cije drveta.

Ostala fizi~ka i tehnolo{kasvojstva drveta su tako|e po-bolj{ana. Pove}ana propustlji-vost smanjuje sprovodljivosttoplote, (bolja toplotna izola-cija), smanjuje bubrenje i ute-zanje drveta, pobolj{ava aku-sti~na svojstva drveta (boljaizolacija), pobolj{ava tehnolo-{ka svojstva drveta i skara}ujevreme su{enja.

Mehani~ka svojstvamaterijala Torgvin

Torgvin je drvo modifiko-vano u sna`nom MW elektri~-nom polju. Mikrotalasna mo-difikacija drveta dovodi dosmanjenja svih mehani~kihsvojstava. Iznos smanjenja me-hani~kih svojstava zavisi od in-tenziteta mikrotalasnog zra~e-nja (MW), brzine kretanjakonvejera i trajanja ekspozici-je. Pove}anjem snage zra~enjamenjaju se i MOE (modul ela-sti~nosti) i MOR (modul loma).

Potro{nja energije

Potro{nja elektri~ne ener-gije za proizvodnju Torgvin-avarira od 120 do 300 kW/m3 uzavisnosti od zahtevanog ste-pena modifikacije, vrste drve-ta, gustine i vla`nosti drveta.

Jedan od reìma za Daglasovujelu je: MW snaga od 54-57kW, brzina konvejera 1,5-2,5cm/sec pri ~emu je potro{njaMW energije 117 kWh/m3.

Tretman mikrotalasima

za pobolj{anje impreg-

nacije drveta

Lo{a propustljivost mno-gih vrsta drveta onemogu}avapravilnu potpunu impregnaci-ju. Istraìvanja na drvetu Hra-sta (Quercus robur) i raznihvrsta Eukaliptusa (Eucalyptusmuelleriana, Eucalyptus reg-nans, Eucalyptus obliqua) uka-zuju na to da se sr`ni zraci ra-zaraju pod dejstvom brzoggenerisanja vodene pare upolju mikrotalasnog zra~enja.Tanji }elijski zidovi tkiva sr`nihzraka u kombinaciji sa ma-njom zateznom ~vrsto}om dr-veta u tangencijalnom smerunego u radijalnom, dovode dostvaranja mikropukotina u ra-dijalnom/uzdu`nom smeru.Impregnacija CCA rastvoromoblica eukaliptusa pre~nika60-100 mm (koja treba da po-kaè razliku u propustljivostiza te~nosti), pokazala je po-tro{nju od 340/400 L/m3 kodtretiranog drveta u pore|enjusa 64 L/m3 kod netretiranogdrveta. To prakti~no zna~i dase drvo tretirano mikrotalasi-ma moè impregnisati kreozo-tom po celom popre~nompreseku, bez dodatnog priti-ska, uz potro{nju kreozota od119-169 kg/m3.

Tretman mikrotalasimaza ubrzanje su{enjatvrdih li{}ara

Istraìvanja na drvetu eu-kaliptusa pokazala su da seposle tretmana sirovog drvetamikrotalasima znatno skra}ujevreme su{enja i nestaje potre-ba za kondicioniranjem. Tret-man mikrotalasima drveta eu-kaliptusa (Eucalyptus obliqua)skra}uje vreme su{enja 5-10puta u odnosu na konvencio-nalno su{enje vla`nim vazdu-hom. Za drvo eukaliptusa pre-seka 28x90, 45x90 i 90x90 cmpo~etne vla`nosti 60-70%, po-sle mikrotalasnog tretmanavla`nost je pala na 20-35%.Reìm tretmana je bio: fre-kvencija 0,922 GHz, snaga ge-neratora 7,5-54 kW i brzinapomera 5,3–14 mm/sec. Pove-}anje propustljivosti tretira-nog drveta po popre~nompreseku umanjuje opasnostod pojave gre{aka su{enja kao{to je kolaps.

Potro{nja MW energije zapripremu drveta za konvenci-onalno su{enje je 80-160kWh/m3.

Skra}enje trajanja su{enjau odgovaraju}em iznosu sma-njuje tro{kove, potreban pro-stor, energiju i radnu snagu,dok se procenjena koli~inanajkvalitetnije osu{enog drve-ta pove}ava za oko 5%.

Vintorg tretirano drvo

Vintorg se proizvodi odmodifikovanog drveta Torgvinnjegovom impregnacijom lep-

Modifikacija drveta –

Proizvod

Parket

28 x 92 mm

Gra|a

28 x 92 mm

Gra|a

90 x 90 mm

Mikrotalasni tretman

Modifikovana jedna

strana lestvice

Modifikovan ceo

popre~ni presek

Modifikovan ceo

popre~ni presek

Po~etna Kona~na

Va(%) Va(%)

8 - 12

8 - 12

8 - 12

7 dana

4 dana

42 dana

4 - 5 puta

10 puta

Temp. (C0)

45

70

45

ϕ (%)

45 - 55

50

63 - 70

Reìm su{enjaUbrzanje

su{enjaTrajanje

su{enja

60 - 70

60 - 70

60 - 70

PI[E: prof. dr Vladislav Zdravkovi}

januar 2008.

kom i otvrdnjavanjem lepka upresi. Vintorg je modifikovanodrvo koje je po mehani~kimsvojstvima sli~no lameliranojdrvnoj gra|i (LVL). Vintorgima slede}e prednosti:

– Dobra mehani~ka svojstva (upore|enju sa LVL);

– O~uvanu prirodnu boju iteksturu;

– Dobru dimenzionu stabil-nost;

– Koristi se drvo manje komer-cijalne vrednosti;

– Proizvodnja je znatno jedno-stavnija i jeftinija u pore|enjusa LVL tehnologijom.

Tehnolo{ki proces pro-izvodnje Vintorg

Tehnolo{ki proces modifi-kovanog drveta Vintorg obu-hvata slede}e operacije:

– Modifikaciju drveta mikrota-lasima: MW instalacija se kori-

sti da pove}a propustljivost sr-~evine i smanji sadràj vlagesa 30-40% na 10%.

– Natapanje lepkom: sluì zaimpregnaciju lepkom u hlad-nom kupatilu pomo}u popre~-nog transportera.

– Predpresovanje: sluì zauklanjanje vi{ka lepka posleimpregnacije.

– Vrelo presovanje: sluì zaotvrdnjavanje lepka i formira-nje popre~nog preseka.

Ovde ne treba izgubiti izvida da je tretman drvetasna`nim mikrotalasima usvojoj osnovi destruktivan ida je potrebno napraviti po-sebne reìme za odre|enenamene kako bi se promeneu strukturi drveta dràle uèljenim granicama. Tretmandrveta mikrotalasima prven-stveno treba kombinovati sametodama impregnacije dr-veta bez pritiska i u kombi-naciji sa polimerima. �

– Mehani~ka obrada gotovogmaterijala.

Zaklju~ak

Istraìvanja modifikacijedrveta pomo}u mikrotalasa(MW) pokazalo je selektivnumodifikaciju razli~itih anatom-skih elemenata drveta (sr`nihzraka) i formiranje velikogbroja uzanih otvora u radijal-no/uzdu`noj ravni. Broj i veli-~ina nastalih otvora mogu sekontrolisati. Takav tretman dr-veta naziva se Torgvin i pove-}ava njegovu propustljivost uradijalnom i uzdu`nom smeru.

Tako tretirano drvo stva-ra osnovu za mnoge indu-strijske primene: brzu im-pregnaciju li{}era i ~etinara,ubrzanje su{enja drveta, do-bijanje novog modifikova-nog materijala pod patenti-ranim nazivom Vintorg.

– Vintorg

Autor ovog teksta je vanredni profesor na [umarskom fakultetu u Beogradu


ACIMALL SE U PROTEKLOJ GODINI

NAJVI[E BAVIO PROFESIONALNOM OBUKOM

Udruènje proizvo|a~a ma{ina i alata za drvnu industrijuACIMALL okuplja 217 italijanskih proizvo|a~a, odnosno 90%ukupne italijanske proizvodnje sa 12 hiljada zaposlenih,proizvodnjom vrednom 1,82 milijardi eura i udelom u izvozuod 82% u 2006. godini. U bilansu za 2007. godinu istaknut jeveliki broj pozitivnih indikatora, ne samo po pitanju finansi-jskih rezultata, ve} i u vezi sa razvijanjem obuke i promotivnihoperacija za industrijske operatere {irom sveta.

To je jedinstven primer neprekidnog i organizovanog bavl-jenja profesionalnom obukom u svetu, bio je komentar PaolaZanibona, direktora Accimall-a, prilikom objavljivanja ~etvrtogCD-a nakon dve godine rada i upotpunjavanja kolekcije od 4CD-a i odgovaraju}ih bro{ura koji nude detaljan pregled svihproizvodnih procesa za drvo i proizvoda na bazi drveta.

Drugim re~ima, ovo je veoma jasna prezentacija proizvod-nih procesa za name{taj, vrata, stolice, podove ili bilo kojedruge vrste industrijskih proizvoda na bazi drveta. Modeliobuke – dodao je Zanibon – koji su podeljeni po segmentimaindustrije (primarna operacija, panel plo~e, puno drvo izavr{na obrada), }e sigurno biti od koristi onima koji se baveovim procesima, kao i nastavnicima i trenerima koji {irom sve-ta moraju da prenesu specifi~ne ve{tine i znanja.

Desetog decembra je jedan kamion oti{ao iz Milana zaNovosibirsk, u Rusiji, sa drugim delom ma{inerije za opremanjetehni~ke radionice [kola broj 50 u ovom sibirskom gradu.Tehnologija koju nude italijanske kompanije, a koordini{eudruènje, }e pretvoriti ovaj institut u referencu za drvnuobuku iza Urala, u regiji koja je bogata sirovinama koje }e svevi{e da budu obra|ivane lokalno.

Tokom prvih meseci ove godine nove NC ma{ine }e biti is-poru~ene u Bangalor, Indija za opremanje AWTC-a (centra zaprofesionalno usavr{avanje u sektoru drvne industrije), zajed-ni~ko ulaganje u obuku koje uklju~uje Accimal, Ice (Italijanskiinstitut za spoljnu trgovinu) i IWST (Institut {umarskih nauka itehnologije). U potkontinentu, obrada drveta prelazi u praviindustrijski proces od ru~nog procesa: instalirane ma{ine odgo-varaju novim potrebama obuke, nastavljaju i {ire projekat kojije ve} pruìo profesionalnu obuku za vi{e od 13 hiljada inìn-jera za 4 godine; ovo je izuzetan doprinos industiriji u sveve}em porastu u ovoj velikoj zemlji.

Za vi{e informacija, Luca Rossettitel. +39 02 89210200, [email protected]

Tri meseca pre otvaranja – MEDWOOD 2008. postaje glavnidoga|aj na balkanskom trì{tu drvne industrije. Poznate robnemarke iz Gr~ke i celog sveta su se ve} prijavile za ovaj doga|aj.Ova izlo`ba industrije drveta i name{taja za Balkan i jugoisto~-nu Evropu bi}e organizovana po drugi put, a odràva se od 27.do 30. marta 2008. u najmodernijem izlo`benom centru Gr~ke,Expo Atina.

MEDWOOD je stekao veliki ugled u svetu industrije drveta iname{taja {to dokazuje ~injenica da }e izlo`beni prostor biti du-pliran, bi}e odràn na vi{e od 35.000 m2, a pove}an je i broj izla-ga~a koji obuhvata vi{e od 200 kompanija. Poznate robne markesa gr~kog i evropskog trì{ta u~estvuju po prvi put na ovom sajmuu Gr~koj i pokazuju da MEDWOOD zauzima vode}e mesto.

Posetioci MEDWOOD-a }e imati prilike da se informi{u o svimnovi proizvodima i me|unarodnim trendovima u drvnoj i industri-

ji name{taja. Lista izlo`benih artikala uklju~uje delove name{taja,polugotove proizvode, drvnu ma{ineriju, proizvode od drveta, po-dove kao i druge kategorije sa trì{ta drvne gra|e i name{taja.

Treba naglasiti da je veliki uspeh MEDWOOD-a 2008. poja~an~injenicom da su ~uveni trgovinski sajmovi ZOW Pordenone i Sa-mulegno sponzori ove izlo`be zajedno sa glavnom me|unarod-nom prevoznom kompanijom PRODOS.

MEDWOOD se tako|e organizuje pod pokroviteljstvom gr~-kog Ministarstva za razvoj i Generalnog sekretarijata za privredu.

Informacije: www.medwood.gr, [email protected]

Organizator – AG COMMUNICATIONS

19 Protopapadaki street, 1147 Athens, Greece

tel. +30 210 2930 706, fax. +30 210 2139 968

SAJAM XYLEXPO 2008. ]E OBORITI SVE REKORDE

Inovacije koje pripremamo za slede}u izlo`bu dvogodi{njegsajma drvne tehnologije i name{taja Xylexpo koji }e se odràti od27. do 31. maja 2008. godine u Milanu privla~e pa`nju ljudi iz ovegrane industrije {irom sveta.

Prvi podaci u vezi sa sajmom Xylexpo NEW 2008. su sasvim jas-ni: do 15.12.2007. godine 700 izlaga~a je ve} rezervisalo preko 70hiljada kvadratnih metara izlo`benog prostora, {to je znatno vi{enego u ovo vreme pre dve godine. Ovaj odli~an rezultat se odnosii na italijanske izlaga~e (njih 470 je rezervisalo 51 hiljadu kvadrat-nih metara sajamskog prostora), a me|unarodne kompanije, sa230 izlaga~a su rezervisale preko 19 hiljada kvadratnih metara.Ve} ove brojke nam govore da je povr{ina koja je dodeljename|unarodnim izlaga~ima prema{ila onu iz 2006. godine kada sukompanije iz inostranstva zauzimale 16.951 kvadratnih metara.Sli~no ovome, italijanski izlaga~i }e u velikoj meri da nadma{e bro-jku od 56.185 kvadratnih metara iz 2006. godine. Uvo|enje kate-gorije novih proizvoda podràva ovaj rezultat, uklju~uju}i i kom-ponente, prate}e sirovine i materijale za industriju name{taja.

Ve} imamo zna~ajne brojke, pet meseci pred zvani~no otvaran-je sajma Xylexpo NEW, kaè Paolo Zanibon, generalni sekretar saj-ma. Predstoje}i doga|aj }e jo{ jednom da dokaè globalnu uloguna{e dvogodi{nje izlo`be: nakon rekordnog broja posetilaca iz cel-og sveta 2006. godine, koji su ~inili 51% od ukupnog broja, imamojo{ ve}i udeo me|unarodnih kompanija koje su izabrale sajamXylexpo NEW da prikaù svoje novitete i vide se sa svojim partner-ima. Uvereni smo da }e izlo`ba 2008. godine da uzdrma mnogerekorde, {to je rezultat velikog broja novih ideja koje primenjuje-mo, od usredsre|ivanja na primarne operacije do uvo|enja sirovinai polugotovih materijala, da napomenem samo neke od njih.

U pore|enju sa 2006. godinom – dodaje Zanibon – ove godineimamo jo{ jednu halu, broj 14 u koju smo smestili tehnologiju zaprimarne operacije… I ve} je rasprodata! Sada usvajamo sveneophodne strategije da pruìmo priliku onima koji èle daposete na{u izlo`bu na sajmu u Milanu.

[to se ti~e razli~itih kategorija proizvoda prikazanih na sajmuXylexpo NEW, kompanije pokazuju veliku potra`nju za onima izobrade punog drveta. Oni su ve} zauzeli najve}i deo prostora naraspolaganju u halama od 6-10. Tako|e stalno primamo rezervaci-je za hale za obradu panel plo~a. S obzirom na ove podatke, veli-ka je potra`nja za pro{irenjem izlo`benog prostora. Nekolikozna~ajnih primera: Scm Grupa zauzima 6.400 kvadratnih metara;2.800 BIESSE, kao i Homag Grupa, preko 1.100 za Weinig. SajamXylexpo NEW je datum koji niko ne sme da propusti. A ove brojketo dokazuju…

Xielxpo New - 27. do 31. maja 2008. – Fiera Milano-Paviljon RHOInformacije: www.xylexpo.com, [email protected]

CEPRA Centro Promozionale Acimall SpA, tel. +39 02 89210200

27. do 30. mart 2008. – Expo izlo`beni centar u Atini, Gr~ka

januar 2008.

OBRADA drveta pripadasvim vremenima i svimkulturama. Drvo je mate-

rijal uvek pristupa~an i lak zaobradu. Upotrebljava se za ob-likovanje mnogih predmetaneophodnih u svakodnevnomìvotu, za gradnju ku}a, mo-stova, svih vrsta name{taja, ra-znog posu|a i alata, kao i svihvrsta prevoznih sredstava. Nji-me su se tako|e sluìli i za iz-radu kultnih predmeta i umet-ni~kih dela. Na svim meridija-nima i u svim vremenima ja-vlja se ista tendencija - da sefunkcionalni predmeti ukrase.To ukra{avanje moè biti nanivou manje - vi{e uspele do-ma}e radinosti, a moè imatisve kvalitete umetni~kog za-nata ~ak vrhunskog dometa.

Drvo je lako podlo`no pro-padanju. Kao svuda prisutan ijeftin materijal, o njemu jenajmanje vo|ena briga. Zatosu u svim kulturama, pa i u na-{oj, najmalobrojniji sa~uvanipredmeti od drveta iz na{egsrednjevekovnog perioda. Naistorijski izuzetno izloènomBalkanu sa~uvani predmeti oddrveta prava su retkost. Zbogtoga, na osnovu sasvim slu~aj-no sa~uvanih predmeta izsrednjeg veka, gotovo je ne-mogu}e pratiti hronolo{ki raz-voj umetni~ke izrade predme-ta od drveta u srpskoj srednje-vekovnoj umetnosti.

Rana slovenska materijal-na kultura poznata je poobimnoj upotrebi drveta i izra-di raznih predmeta. Drvo jekori{}eno kao gra|a za ku}e,hramove, la|e i mostove, pre-vozna sredstva, name{taj, alati predmete svakodnevne upo-trebe. Iz najranijih vremenaima podataka da su izra|ivanipredmeti od umetni~kog zna-~aja naro~ito pri oblikovanjudelova reprezentativnih ku}a,hramova i reljefa kultnog ka-raktera. Na àlost, i pisani po-daci i arheolo{ki nalazi vezujuse, za sada, za Zapadne i Isto~-ne Slovene dok za Ju`ne Slo-vene podataka skoro uop{tenema. Jedini pisani podaci omogu}em postojanju umetni~-ke obrade drveta na Balkanudaju Jovan Egzarh, bugarskipisac s kraja IX i po~etka X ve-ka i bugarski episkop Kozma uX veku. Opisuju}i palatu bu-garskog cara Simeona u Pre-slavu, Jovan Egzarh isti~e le-potu obrade zidova: “Kame-nom i drvetom ispisani”, a Ko-

zma pominje postojanje idolau kamenu i drvetu kod Ju`nihSlovena. Na teritoriji Balkana iprostoru biv{e Jugoslavije, nave} istraènim lokalitetima iztih ranih vremena nisu do sa-da na|eni ni predmeti od dr-veta, niti ima verovatno}e sobzirom na klimu, da se drvoma gde sa~uvalo. Zbog toga oglavnim karakteristikamaovog starog slovenskog stvara-la{tva na Balkanu mogli bismosuditi samo po analogijama,uzimaju}i u obzir na|ene pri-merke kod Zapadnih Slovena iu izvesnoj meri koriste}i se lin-gvisti~kim podacima. Kod nas ikod Rusa re~ balvan ili bolvansluìla je kao pojam za kip bo-ànstva, a kod Poljaka re~ bal-wan zna~i idol, boìca. Taj po-jam postoji i danas u na{em je-ziku {to dokazuje predpostav-ku da su slovenski paganskiidoli imali oblik jedva obra|e-nog debla (balvana). Pore|e-nja radi, ranoanti~ke figureboginja, tzv. Ksoane (od gr~-kog glagola ksein {to zna~i te-sati) li~ile su na par~e stuba,odnosno balvana. A da su Ju-`ni Sloveni imali neku vrstuhramova i idola dokaz je ve}navedeni tekst episkopa Ko-zme, a u izvesnoj meri i kazi-vanja Domentijana, |aka Sve-tog Save. Domentijan, koji jebio usko povezan sa tada{njimsrpskim dvorom i srpskom vla-stelom, opisuju}i rad StefanaNemanje na u~vr{}ivanju hri-{}anstva u svojoj novoosnova-noj dràvi, tvrdi da je on ru{iopaganske hramove i obaraobalvane (idole), a na njihovomesto postavljao crkve i ikone.

Drvo kod Srba

Kombinuju}i ove podatkesa lingvisti~kom gra|om, a ko-riste}i se analogijama i iz dru-gih slovenskih zemalja, moè-mo sa dosta verovatno}e pred-postaviti da je izrada umetni~-kih predmeta od drveta kodstarih Srba imala odre|enetehni~ke i stilske osobine. Nai-me, da je pri oblikovanju drve-ta uvek ostajao vidan osnovnimaterijal - drvo, odnosno bal-van, {to bi zna~ilo da je drvokao materijal zadràlo svojosnovni kvalitet i kao takvosudelovalo u gotovoj celini.

Da su se slovenske tradicijeu obradi drveta sa~uvale svedo u pozni srednji vek i da suìvele duè, uporedo sa deli-ma, nastalim pod vizantijskimuticajem, dokaza imamo u pi-


sanim izvorima. U jednom du-brova~kom ku}nom inventarupominje se Capsella una slavo-nica (sanduk, {krinja sloven-ska), iz 1281. godine, koja jesigurno pripadala ku}nom na-me{taju, nastalom pod utica-jem starih slovenskih tradicijaobrade drveta.

Kao specifi~na, ona je do-bila oznaku slovenska. O~i-gledno se razlikovala (sigurnoobradom) od tada{njih roman-skih ili vizantijskih kov~ega -{krinja. Iste te godine 1281. uspisku imovine ro|aka StefanaNemanje - ùpana Dese i nje-gove majke (biv{e srpske kra-ljice), pominje se {est capsellau kojima je bio sme{ten najve-}i deo te imovine. Za dve odnjih se izri~ito kaè da su bileukra{ene religioznim predsta-vama, {to je gotovo sigurnoda su bile ura|ene pod novimvizantijskim uticajem.

Name{taj na freskama

Prilikom skupljanja poda-taka o freskama kori{}en je ì-vopis sa terena Srbije, Make-donije i Crne Gore - delova te-ritorije srednjevekovne Srbije.Prvo je izvr{ena sistematizacijaname{taja prema vrstama i hr-onolo{ko sre|ivanje od krajaXII veka do polovine XVI veka.Ovako sre|en materijal pomo-gao je da se utvrdi najranijapojava pojedinih vrsta name-{taja i da se prati njihov razvi-tak. Kasnijom detaljnijom si-stematizacijom uz izostavljanje{ablonskih re{enja kod slikanjaìvopisa dobile su se manjehronolo{ki odre|ene stilske ilitipske grupe, na osnovu kojihje bilo mogu}e donositi za-klju~ke i lak{e vr{iti pore|enja.Prikazani predmet ima nekadsamo u odre|enom periodu iz-vornu vrednost i to samo ondakada se najranije pojavljuje.Kasnije on se javlja silom tradi-cije i likovnog {ablona i na tajna~in produùje samo svoj li-kovni ìvot dok ga u stvarnosti

vi{e nema. Me|utim, ova ~i-njenica jednostavna i logi~na,nije uvek prihvatljiva u odnosuna name{taj. Naime, upravo uname{taju nalaze se tipovi bezodre|enih stilskih specifi~nosti,koji su u upotrebi stole}ima jerposeduju ~esto najracionalnijuformu. Tako se pojavljuje je-dan isti stilski neodre|en pri-merak name{taja na likovnomizvoru kroz duì istorijski pe-riod. Prema tome, jednostavne{krinje, sedi{ta, klupe ili stolicekoji se javljaju kroz ~itav pe-riod Srednjeg veka na ìvopi-su, ne moraju biti bez realneosnove u ìvotu u svako vremekad se javljaju, a njihove po-novne pojave u pojedinim ti-povima mogu se prihvatiti kaoda su imali realne osnove ustvarnosti.

Vrste name{taja

Otkada se po~elo sa izra-dom fresaka na terenu sred-njevekovne Srbije pa do krajaXVI veka, stalno se nailazi naodre|ene vrste name{taja, ko-je tokom vremena menjajuoblik i detalje.

Naj~e{}e se u tom periodujavlja SEDI[TE sa odgovaraju-}im podno`nikom (supedane-umom), zatim mali pisa}i -RADNI STOÎ], ne{to re|e STOi LE@AJ, dok se ORMAN, kaovrlo redak primerak name{tajau srednjem veku, na freskamauop{te ne nalazi. Treba ista}i~injenicu da prikazani name-{taj na nekom ìvopisu nije ni-kada slu~ajan. On nema samodekorativnu funkciju niti jeprikazan samo radi kompozici-je, ve} se uvek nalazi u odre-|enim temama kao njen neop-hodni element, sa isklju~ivofunkcionalnom ulogom.

Suo~en sa uslovima ìvlje-nja, ~ovek je nastojao da ihpobolj{a. @elja i potreba za iz-vesnom udobno{}u ispoljava-na je i kod pravljenja leàja.Koà i mek{a ìvotinjska kr-zna bila su upotrebljavana

kao leàj kod plemena lovacai nomada u docnijem stupnjurazvitka. Nu`da da se izdigneiznad tla zbog vlage, hladno-}e, insekata ili glodara nate-rala je primitivnog ~oveka darazmi{lja i plod toga bila jepostelja. U svakom slu~aju tobi, osim pronalaska oru`ja,oru|a za rad i glinenih posu-da, trebalo da bude dokaz ote`nji za vi{im stupnjem ma-terijalne kulture.

Leàj kod starih Slovena

Nisu retki izvori koji poka-zuju da su stari Sloveni imali iupotrebljavali svoj krevet, od-nosno ODAR. Re~ odar ozna-~ava uzvi{enje iznad zemlje,napravljeno od drveta.

Po istraìvanjima L. Nider-lea posle ognji{ta i pe}i naj-zna~ajnije mesto u ku}i bilo jeoduvek leì{te, koje je kod sta-rih Slovena dugo bilo primitiv-no. Slovenski narodi spavali suu po~etku prosto na zemlji ilipored zida na banku od ze-mlje {to je prona|eno u isko-pinama kod Kijeva i Pan~eva.Takve bankove pominje istori-~ar Dlugo{ za stare Poljake.

Staroslovenski naziv STOje star i ima prvobitno zna~e-nje klupice, odnosne odra. Upo~etku je zna~io meste nakome se prostirala postelja, aod X do XIII veka javlja se usmislu leì{te, banka, klupicena kojima se sedelo ili spava-lo. Ali ve} pred kraj mnogo-boà~kog vremena po~eli su uistaknutim ku}ama kasnije i uobi~nim zamenjivati starebankove od zemlje niskim dr-

venim postoljima koja su sepostavljala pored zidova, akoja su zatim postala glavnimdelom name{taja u slovenskojku}i. Ta drvena postolja javlja-ju se od desetog veka u izvo-rima sa nazivom odrb, daklenaziv tako star kao {to su sta-ri nazivi loà, postelja i sto.Naziv odar u smislu drvenogname{taja pominje se u bese-di pape Grgura, u slovenskojlegendi o Sv. Vaclavu, u Kijev-skom letopisu, i td. Svi ti po-meni pokazuju da je odar sposteljom bio ~est u sobamastarih Slovena.

Leàj kod Srba

Govore}i o kulturi stanova-nja u srednjevekovnoj Srbiji, Ji-re~ek navodi da se u ku}amakralja, vlastele i seljaka spomi-nje redovno odar sa mekomposteljom, koja se ~esto no}usamo prostirala po zemlji. Me-|utim, kako pored pisanih iz-vora ne postoje i likovni, to }e-mo se dalje koristiti podloga-ma i likovnim predstavama izsrednjeg veka kao {to su fre-ske, ikone i minijature.

Na freskama se vrlo ose-tljivo razlikuju vrste leàjaprema du{tvenoj podvojenostii pokazuje kako su oblik leà-ja i njegova oprema bili uslo-vljeni ekonomskim mogu}no-stima onih koji su ih upotre-bljavali. Prema likovnom izvo-ru mogu se utvrditi tri VRSTELE@AJA: rogozina, postelja iodar s posteljom. Ta kategori-zacija po tipovima leàja ujed-no odgovara i ekonomsko

Materijalna kultura ju`nih Slovena

Srpski srednjevekovni name{taj

Tekst preuzet iz monografije Srpski srednjevekovni name{taj~iji je autor ddrr SSrr||aann @@iikkii}}. Knjigu je izdala Zadu`bina Andrejevi}, a sponzor je preduze}e TOPLICA DRVO.

Smrt Nemanje – Sopo}ani, XII vek

PI[E: dr Sr|an @iki}


dru{tvenom razvitku onih kojisu ih koristili.

Rogozina (asura) je bilabez sumnje najskromniji leàjkojim se sluìo ekonomski naj-slabiji deo stanovni{tva sred-njevekovne Srbije, a verovat-no i Balkana. Prikaz rogozinena fresci (XIII vek) nalazi se uSopo}anima u prizoru Nema-njine smrti gde Nemanja leìna rogozini, prostrtoj prekouzdignutog odra (od kamenaili zemlje) . Po re~ima istori~a-ra Teodosija, Nemanja leì kaojedan od poslednjih i ubogihna rogozini, on koji je nekadabio visoki vlastelin i leào nazlatnoj i mekanoj postelji.

I u starim srpskim biografi-jama ~esto se spominje rogo-zina kao leàj isposnika i ubo-gih, {to se u potpunosti slaèsa prikazima na freskama.Dok bedni Lazar u De~animaleì na rogozini koja je na sa-moj zemlji, dotle je na fresci uPe}i rogozina postavljena nauzvi{enje od dasaka - neku vr-stu odra. Kako se jo{ i danas unekim krajevima Srbije, Ju-`nog Pomoravlja, Metohije iMakedonije upotrebljava ro-gozina kao leàj, u njenu pri-menu u Srednjem veku kodnas ne bi trebalo sumnjati.

Na rogozini prostrta PO-STELJA sigurno je predstavlja-la vi{i domet u onda{njoj kul-turi stanovanja, ali za sada ta-kav prikaz na fresci nije po-znat. Postelja se prema pisa-nim izvorima i freskama, pro-strta po drvenom odru, sasto-jala od neke vrste madraca ilislamarice, gunjeva, prostirki ijastuka. Ona je predstavljalameki deo leàja, a ~esto navo-|enje tog prideva u narodnojpesmi i starim biografijamauz postelju potpuno je logi~-no i opravdano. Na fresci imaprimera da se postelja prosti-rala po zemlji kao {to je usceni ro|enja Hristova u So-po}anima, gde je ona u obli-ku izduènog jastuka, izra|e-

nog iz delimi~no dekorisanogtekstila. Taj se jastuk verovat-no punio slamom ili suvomtravom. Slamnica (slamarica unovije vreme) je pojam koji~esto sre}emo u srednjeve-kovnim dokumentima dubro-va~kog Arhiva, pa je sasvimmogu}e da su one kao osno-va postelje bile ve} rano kori-{}ene i u Srbiji.

Na{ najstariji letopisac popDukljanin u svom Barskom Le-topisu, koji je pisan oko sredi-ne XII veka, na tri mesta izri~i-to spominje krevet (latinskilectulo), od kojih }u navestisamo jedno: A slavni kralj Do-brosav vlada{e 25 godina, apo{to pade u krevet, umre usvom dvoru u Papratni. U ~etr-desetoj glavi HilandarskogStudeni~kog tipika, koji su pi-sani s po~etka XII veka, nare-|uje se, pored ostalog, i odro-ve postaviti bolesnima za leà-nje i odmor. Nije jasno samoda li odrovi u oba tipika zna~emeke postelje ili drvene odro-ve, odnosno krevete. Me|u-tim, u povelji Cara Du{anamanastiru Sv. Arhan|ela kodPrizrena, koja je pisana oko1348.godine nare|uje se: A u

bolnici koju je osnovao Kralj,treba da stoji 12 odra moè seodnositi samo na odrove oddrveta, a svakako ne na mekideo name{taja.

Sam ODAR je konstruktiv-ni deo leàja na koji se stavljameka postelja. Prema naslika-nim primercima sa fresaka iikona, odar je bio u obliku iz-duènog pli}eg sanduka na ~e-tiri noge, koje su pri dnu imalepro{irenu bazu u obliku zaru-bljene piramide. Odar prika-zan na fresci bez izuzetka je

rezbarenim ukrasima du` ivicasamog leàja. Taj leàj odno-sno odar je bez meke postelje,jer se po tradiciji, mo{ti sveta-ca ili mu~enika postavljaju nadrvenu povr{inu odra.

Prema srednjevekovnim li-kovnim izvorima, vizantijskim ievropskim minijaturama, znase za skromnu vrstu odra lakekonstrukcije, sastavljenog izgredica preko kojih se razapi-njala tkanina, preplitala uàdili kai{evi od koè. Prikaz kojibi ovome odgovarao nalazi se

pokriven pokriva~em, pa mugornji deo konstrukcije nije vi-dljiv. Izgleda da je bio obi~ajpokrivati postelje bogatoukra{enim pokriva~ima, pa sestoga odru sa zanatske i umet-ni~ke strane nije posve}ivalave}a pa`nja. êlo odra bilo jeuzvi{eno, {to je verovatno po-stignuto pomo}u drvenih pre-~aga. Jedini prikaz odra bezpokriva~a nalazi se u manasti-ru Nikole Dabarskog kod Pri-boja, na fresci iz 1751. godine.Na sceni ~udo sa mo{tima Sv.Jefimije vidi se konstrukcija le-àja od drvenih stranica sa ~e-tvrtastim nogama i verovatno

u manastiru Sv. Trojice pljevalj-ske (po~etak XVI veka), u scenigde Isus isceljuje oduzetog itako|e, u Ljubostinji.

Takvi kreveti su lake ra-movske konstrukcije, sa krat-kim nogama, a sama povr{inaza leànje je formirana prepli-tanjem uèta unakrst, izme|uduìh stranica. Sli~an detalj senalazi u manastiru Hopovo naistoj sceni iz 1608. godine sa-mo je povr{ina leàja sada oddasaka, a krajevi nogu su uobliku kugle. Pore|enjem togkreveta sa prethodnim, vidi senapredak u opremi leàja -umesto pletenog leàja ili pre-

Bogorodica na postelji, Sopo}ani, XII vek

ûdo sa mo{tima Sv. Jefimije manastir Nikole Dabarskog

Isus isceljuje oduzetog, manastir Sv. Trojica pljevaljska, XVI vek Isus isceljuje oduzetog, manastir Ljubostinja, 1405. godine

svu~enog tkaninom, sada jepovr{ina za leànje od dasaka,{to pove}ava ~vrstinu i traj-nost kreveta.

Ovakvi pokretni i laki leà-jevi su o~igledno bili u upotre-bi kod siroma{nog dela stab-novni{tva u srednjem veku.Domentijan u biografiji Sv. Sa-ve i Simeuna (Nemanje), spo-minje jednostavno konstruisanodar; kaè da je Sava sa svo-jim ocem, smestiv{i ga na odarizme|u dva konja obi{ao Sve-tu Goru. Takva primena odratraìla je bez sumnje lakukonstrukciju, kakva se spomi-nje i prikazuje na fresci.

Jire~ek navodi da se u ku-}ama dubrova~ke vlastele ve}1283. godine koristio drveniodar (lectus de ligno). Njegova~esta pojava na fresci, od XII

veka, pa nadalje, kao i njego-vo spominjanje u srednjeve-kovnim pisanim izvorima do-pu{ta pretpostavku da se nasrpskom dvoru XIII veka, kao iu domovima vlastele i bogatihtrgovaca ve} upotrebljavaoodar sa posteljom, dok su naj-{iri slojevi stanovni{tva spavalina postelji, razastrtoj po zemljiili samo na rogozini.

Negde u prelaznim godi-nama izme|u XIV i XV veka, uPomoravlje su prispele noveskupine slikara iz Makedonije,Bugarske i Soluna, traè}i za-{titu i zaradu. To je vrememladog Despota Stefana kadase mnogo grade zadu`bineMoravske {kole i kada slikariimaju pune ruke posla. Slikarimonasi iz Makedonije i ìvopi-sci iz neke, verovatno lai~keradionice iz Soluna sa svojim,

mo`da doma}im, saradnicima,obavili su najve}i deo posla ioslikali najreprezentativnijezadu`bine toga vremena. Me-|u njima je stigla i jedna sku-pina slikara koja je ranije pri-padala dvorskoj radionici dina-stije Mrnjav~evi}a, a koji su bilipovezani sa manastirom Zrzeu blizini Prilepa. Sa njima jedo{ao i slikar Makarije, bratmitropolita Jovana, koji sa svo-jim pomo}nicima dobija po-rud`bine 1400. godine. On jepo èlji kneginje MILICE, tadamonahinje JEFIMIJE, radio ì-vopis u crkvi, manastira Ljubo-stine izme|u 1402. i 1405. go-dine. Sa~uvane freske svedo~eo sposobnosti majstora Maka-rija koji se i potpisao na fresciiznad ulaza u naos. Makarijeje napravio pravo remek delou sceni Isceljenje oduzetog ukojoj razigrane forme naslika-ne arhitekture, po bogatstvuoblika i detalja u enterijeru,stoje uz najlep{a dela ove epo-he. Laki drveni krevet na le|i-ma izle~enog, opleten uàdi-ma samo doprinosi realnostikompozicije.

Prikaz odra s mekom po-steljom na fresci XIV i XV vekane pokazuje neke osnovne,bitne promene u odnosu naranije. Razlika je samo u opre-mi postelje i u raznolikosti {a-ra na pokriva~ima. Zna se dasu u XV veku dubrova~ki slika-ri zlatom slikali ivice pokriva~aza krevete, pa nije isklju~enoda su na taj na~in izra|ivanipokriva~i i za krevete u Srbiji,pogotovu {to je tada trgovinasa Dubrovnikom bila razvijena.Zna se tako|e, da su drvodeljeu Dubrovniku bili istovremeno

i slikari, a slikari nisu samo sli-kali slike i ikone, ve} su svojudelatnost usmeravali i na izra-du predmeta za upotrebu, kao{to je izrada i ukra{avanje na-me{taja, vrata, stolnjaka zave-sa i td. Mo`da se ni ìvopisci usrednjevekovnoj Srbiji nisuograni~ili samo na ìvopis, ne-go su svojim radom i talentomdoprineli i lepoti opreme kra-ljevskog dvora i ku}a vlastele,{to bi se daljim istraìvanjem uzemlji i van nje, verovatno po-tvrdilo.

Ni srednjevekovne freskeSrbije, a ni minijature i ikonene poznaju prikaz kreveta sanebom (baldahinom) i zavesa-ma, kako se to navodi u izvori-ma XIV veka i dalje, za dubro-va~ku ku}u, a sli~ne primerenalazimo na likovnim predsta-vama Dalmacije i Ju`nog Pri-morja. Ne nalazimo ga ni na li-kovnim predstavama Vizantije.Odar s jedva vidljivom kon-strukcijom i bogatom mekomposteljom ostaje specifi~nostjugoisto~nog dela Evrope, kaoi za Vizantiju u srednjem veku.Razlika je samo u tome {to jena ranijim spomenicima kon-strukcija odra donekle vidljiva,dok se na kasnijim ograni~avasamo na to da se vide nogeodra. Mo`da se pojava leàja sjedva vidljivim odrom ima pri-pisati uticaju Orijenta gde jemeka postelja bila va`niji deoleàja. Tako je sasvim mogu}eda je i u srednjevekovnoj Srbijibila u upotrebi osobita vrstakreveta sa odrom i posteljomspecifi~nog oblika, kakvogmo`da Zapadna Evropa nijeupotrebljavala. �

Isus isceljuje oduzetog, manastir Hopovo

Documents

drvotehnika.comdrvotehnika.com/media/docs/17.pdf · indirektan remenski pogon i specijal-no le`i{te za prenos snage bez vibraci-ja. Precizno pode{avanje vretena vr{i se u podru~ju